Радован Арежина, новоизабрани

председник општине на Дунаву

СТРАНА 2Иницијатива за формирање Заједнице

општина источне Србије

СТРАНА 3

Настављена геолошка истраживања у Тимочкој КрајиниСТРАНА 6

Драган Поповић, председник Општине Мајданпек

СТРАНА 4

П О М О Ћ С В И М АК О Ј И М А Т Р Е Б А

****БРОЈ 33 19.04.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

ЗА УБРЗАНИ РАЗВОЈ РЕГИОНА

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 33

Радован Арежина, новоизабрани председник општине на Дунаву, за ''Тимочке''

КЛАДОВО МОРА ПУНИМ ЈЕДРИМА НАПРЕД КЛАДОВО МОРА ПУНИМ ЈЕДРИМА НАПРЕД

За многе је Ваше име-новање за председника Оп-штине можда неочекиван ра-сплет, с обзиром да се про-теклих месеци говорило о си-гурном прекомпоновању вла-сти. Да ли сте о томе разгова-рали са СНС?

- Ми смо разговарали ипреговарали од септембра про-шле године. Морам нагласитида су разговори били коректни,али све то није допринело дадођемо до заједничког става даса напредњацима започнемокреирање власти. У тренуткукада је доскорашњи председ-ник општине, Дејан Николић(ДС), поднео неопозиву оставку,став ОО СПС био је да наста-вимо сарадњу са досадашњимкоалиционим партнерима изредова Демократске странке,започету још 2. јула 2008. го-дине.

Представља ли оворешење добитну комбина-цију за грађане општине Кла-дово?

- У протеклих пет го-дина, нашу сарадњу темељилисмо на принципима стварањабољих услова за живот свихграђана. Иако су времена те-шка и захтевна, сматрам да смоу томе успели, јер су то бирачипрепознали на изборима пре го-дину дана и указали нам новоповерење. Зато морамо уло-жити много воље и знања данадокнадимо оно што смо,можда, пропустили уназад не-колико месеци. Морамо дазбијемо редове и чвршће дакренемо ка новим изазовима,јер је очигледно да су приче опрекомпоновању власти, сме-нама директора јавних пред-узећа и установа и спискови саименима њихових наследника,практично, биле велики каменспотицања на путу развојанаше општине. Сматрам да смојединственим ставом на по-следњој седници Скупштине

свима дали до знања да не же-лимо да ову годину изгубимо упостизборним калкулацијама,јер на то немамо право. Гра-ђани не смеју да трпе, изато смо у разговору сасвим релеватним фак-торима донели одлукуда офанзивније кре-немо у реализацију овогодишњих пла-нова.

На седнициСО Кладово најавили стеформирање Аграрног буџета.Хоће ли то бити један одприоритета?

- Наша је оријентацијада подржимо развој пољопри-вреде и зато планирамо да при-ликом разматрања првог ово-годишњег ребаланса буџета, уАграрни фонд издвојимо 10 ми-лиона динара. При томе, мо-рамо дефинисати јасна пра-вила расподеле тог новца. Михоћемо да помогнемо пољoпри-вредним домаћинствима, али иод њих очекујемо да када тасредства врате, уз наша до-датна улагања увећамо приходу Аграрном буџету за додатнихдесетак милиона динара, сакојима желимо да финанси-рамо нову производњу и при-вучемо људе да се активнијебаве пољопривредом.

Колико је важна Канце-ларија за сарадњу са МЗ, чијеје отварање у припреми?

- Ми то морамо да

имамо. План је да умрежимореференте из разних областикоји ће у сваком тренутку бити

спремни да учествују у сер-висирању Савета МЗ. Тоје нарочито важно у ре-шавању администра-тивних питања за којапредседници, иначе вр-едни, радни и честитидомаћини, понекад нису

ни стручни, ни компентентни.

Наравно, они тои не треба да

знају јер у оп-ш т и н с к о ј

у п р а в ир а д е

људи којима јето посао и који за то примајуплату.

Кладовљани очекују иреконструкцију градске зе-лене пијаце. Докле се стиглоу реализацији тог пројекта?

- Према мојим сазна-њима, пројектно-техничка доку-ментација се још увек ради.Предрачунска вредност овогпосла процењује се на стотинакмилиона динара. Међутим, тоније једини проблем, јер пре по-четка радова морају да се де-финишу сва правно-имовинскапитања, тако да и то успоравапочетак радова од којих акту-елна власт сигурно неће оду-стати.

Туризам је развојнашанса наше општине. Требали у овом сегменту већа под-ршка свих релевантних чини-лаца?

- Наравно да треба. Хо-тели "Ђердап" и "Аквастар" суусамљена локомотива која насвуче у области туризма. То јенедовољно, јер многи гледају

како се она захуктава, а има ионих који на том путу под точ-кове вагона, у којима је пробир-љива туристичка клијентела,стављају клипове. Такав при-ступ мора да се мења, јер кадау Кладово дође 1.000 гостију тоје за нас као ''Универзијада'' заБеоград. Тада, осим хотела,приход имају и власници собаза издавање и угоститељи итаксисти, па и они који продајукокице. Ако је тако, онда свиморамо дати допринос развојутуризма онолико колико мо-жемо и морамо.

Како се пуни општин-ски буџет? Какви су показа-тељи на крају првог кварта-ла?

- У том периоду буџет-ски приходи су реализовани уизносу од 95 одсто у односу напројектовани план. То наговеш-тава рационално пуњење оп-штинске касе. Уколико приливна приходној страни буде на до-садашњем нивоу, створиће сеуслови да се овогодишња бу-џетска средства увећају за до-датних 30 до 40 милионадинара.

Да ли то значи да сеобавезе према корисницимабуџетских средстава редовноизмирују?

- Све досадашње оба-везе на време су измирене. Тозначи да је општина Кладовоспремна да одговори новимусловима који се примењују од1. априла, односно да све своједоспеле обавезе испуни у рокуод 45 дана, како то налажу за-конске одредбе.

Може ли се у Кладовубоље живети?

- Може и мора. Кладовоје одувек ишло пуним једриманапред, и не постоји ни једанразлог да не задржимо тај курс.Учинићемо све да у наредномпериоду стигнемо до квалитет-нијег живота свих грађана нашеопштине. М.Р.

Наша је реалност да живимо у специфичном политичком миљеу у коме се дешавања преплићу, и оно што јебило извесно јуче, није и данас. Иако нас притискају бројни проблеми, обавеза је актуелне власти да настави да радијош интезивније, и, након свих дешавања која су остала за нама, активности у општини доведе у мирније и раднијетокове. Ми данас немамо времена, и зато морамо брзо да се престројимо, како би спремно дочекали грађевинску се-зону у којој нас чекају бројни послови. При томе, не смемо бити оптерећени размишљањима колико ће трајати ак-туелна власт, истиче у интервјуу за недељник "Тимочке" Радован Арежина, нови председник општине Кладово. Поњеговим речима, само таквим односом може се допринети квалитетнијем животу становништва у граду и 23 на-сеља у општини. За то смо добили мандат бирача, и обећано морамо почети да испуњавамо, додаје први човек овеподунавске општине.

БРОЈ 33 3ПОЛИТИКА

Иницијатива за формирање Заједнице општина источне Србије

ЗА УБРЗАНИ РАЗВОЈ РЕГИОНА

ЗАЈЕЧАР – Бошко Ни-чић, градоначелник Зајечара,др Небојша Марјановић иМилан Ђокић, председници оп-штина Бољевац и Књажевац,покренули су иницијативу заоснивање Заједнице општинаисточне Србије.

- Ово је тек заметакприче о формирању Заједницеопштина источне Србије, што изакон дозвољава – казао јеНичић. – Отворени смо за раз-говоре и са свим осталим пред-седницима општина у овомрегиону, а циљ је заједничкинаступ пред државним орга-нима.

По Ничићевим речима,оснивање Заједнице општинаисточне Србије треба да омо-гући да сви кључни фактори урегиону заједнички форму-лишу најзначајнија питања заразвој овог дела републике, ида лобирају за њихову при-мену.

- Бројне су теме накојима можемо да сарађујемо.Од путне инфраструктуре, ре-гионалних депонија, социјал-них питања... Конкретно, тра-жимо да ми формулишемо

приоритете за развој региона,а не да нам то диктира цент-рална власт – подвукао је гра-доначелник Зајечара.

Он је посебно апостро-фирао да би један од најзна-чајнијих пројеката био ста-вљање у функцију борскогаеродрома, који би требао дапостане регионални.

- За развој пољопри-вреде у овом крају то је кључнопитање – објаснио је Ничић.-Јер, ако би се борски аеродром

оспособио за обављање каргосаобраћаја, то би пољопри-вредним произвођачима изовог краја омогућило да својуробу брже и сигурније допре-мају не само до домаћих, већ идо купаца у Бугарској и Руму-нији, са којима се овај крај гра-ничи.

Др Небојша Марјановићје посебно истакао значај за-вршетка изградње регионалногводосистема '' Боговина''.

- Завршетком тог проје-

кта, створили би се услови заодбрану од поплава, али и на-водњавање више од пет хи-љада хектара плодних орани-ца у овом региону – подвукао једр Марјановић. – И, да би свебило потпуно јасно, циљ осни-вања заједнице општина ис-точне Србије је регионализам,а не сепаратизам.

За Милана Ђокића,председника општине Књаже-вац, такође, нема дилеме да јеоснивање Заједнице општинаисточне Србије добар потез,јер би се тако створили и пред-услови за привлачење инве-ститора.

- Источна Србија јенајсиромашније подручје у ре-публици, а оснивање Зајед-нице општина допринело биубрзаном привредном развојуовог региона – нагласио јеЂокић. – Тиме би се, кроз реа-лизацију битних инфраструк-турних пројеката, смањила иогромна незапосленост. Кон-кретно, сматрамо да је веомабитно да се овај крај повеже саКоридором 10, и на тај начиномогући добра веза са остат-ком Србије. Е. Т.

Јован Марковић, потпредседник Демократске странке, у Бору

ЈАЧАЊЕМ ОДБОРА ПРОТИВ СТРАХОВЛАДЕ

БОР - Актуелни режим у

Србији покушава да скоро у свим ло-калним управама заведе страхо-владу. Стога се у свим одборимаДемократске странке, па самим тим иу њеном руководству, намеће питањекуда иде држава. Уместо да решаванагомилане економске проблеме, ве-лику незапосленост и остале про-блеме за шта им је народ дао мандат,владајући режим троши огромнуенергију и новац пореских обвезникакако би унизио ДС и њене чланове,рекао је на трибини у Бору ЈованМарковић, потпредседник демократа.

- Стратешко питање Плана

Демократске странке за излазакземље из кризе је како запослитиљуде, како све наше капацитете и по-тенцијале ставити у функцију развоја.План се свакодневно допуњава ак-тивним учешћем и сугестијама чла-нова и симпатизера наших локалниходбора. ДС својим свакодневним ак-тивностима и комуникацијама сасвојим одборима широм Србије под-влачи црту у односу на оне своје са-дашње, и сада већ бивше члановекоји су радили лоше и бахато, и којису злоупотребили своје положаје -рекао је Марковић.

Према речима потпредсед-ника ДС, ново руководство овестранке и њен председник ДраганЂилас настоје да оспособе одборекако би што више сами одлучивали ипреузимали одговорност за вођењеградова и општина у којима живе. Тоје, сматра он, снажан мотивационифактор који већ даје резултате и запоследицу има повећано приступањенових чланова.

ДС у Бору је, како нам је не-званично речено, остао без 35 својихчланова. Насупрот томе у странку сеучланило неколико десетина нових,младих и образованих чланова.

Б.П.

Небојша Марјановић, Милан Ђокић и Бошко Ничић

Јован Марковић

У Бору, Неготину и Зајечару почела факултативна настава

на румунском језику

ПРИЈАВЉЕНО 415 МАЛИШАНА

НЕГОТИН – Заинтере-совани основци у Бору, Него-тину и Зајечару, њих 415, досредине јуна, факултативноће у својим школама учити ос-нове румунског језика са еле-ментима националне културе.На крају овог пројекта, који суиницирали Национални саветрумунске националне ма-њине у сарадњи са Мини-старством просвете, основцеочекује и евалуација. Наставуна територији ове три оп-штине, сваког петка, држе ис-кључиво лиценцирани профе-сори из Баната, од којих једану Неготину, четири у Зајечаруи три у Бору.

- Наставу држимо погрупама, у три нивоа. Првиниво су ђаци првог и другогразреда, који језик уче на базиилустрација. Други ниво судеца трећег и четвртог раз-

реда који почињу и са уче-њем алфабета, писањем ичитањем, а трећи ниво чинеђаци виших разреда, који та-кође уче румунски алфабет ичији је програм знатно озбиљ-нији – каже Анишоара Царан,професорка румунског језикаиз Новог Сада и координаторпројекта.

Факултативна наставана румунском језику одвија сеискључиво по стандардимаПројекта ресорног мини-старства, до краја ове шко-лске године. Пројекат је сво-јеврсна припрема за увођењенаставе на румунском језику,као изборног предмета, већод септембра. Часови се упи-сују у дневник факултативнихактивности и води се евиден-ција деце.

С.М.Ј.

4 БРОЈ 33ДРУШТВО

П О М О Ћ С В И М А К О Ј И М А Т Р Е БАДраган Поповић, председник Општине Мајданпек, о социјалној политици

МАЈДАНПЕК - Снажнасоцијална компонента, то јеоно што већ годинама у оп-штини Мајданпек истичу каоопредељење у планирању итрошењу буџетских средстава,посебно усмереним на најо-сетљивије групе, децу, поро-дице са децом и друге. Зато сеније очекивало да се за одре-ђене потезе у тој областисуоче са лавином прозивки,критика и негодовања послед-њих дана.

- Колико год велика из-двајања била, а она су код насу складу са расположивим бу-џетским средствима, нису не-довољна да подмире свезахтеве у тој области – кажеДраган Поповић, председникОпштине Мајданпек, наводећида је ова средина у самомврху општина у Србији про-центуално по издвајањимакоја има у тој области. – Јед-нократна помоћ, коју грађаниостварују преко Центра за со-цијални рад и за коју је у 2012.години издвојено 3,72 ми-лиона динара само је делић.Јер, ми смо као финансијскуподршку породицама садецом издвојили око 14 ми-лиона динара. Кроз месечнидодатак од хиљаду динара затреће и свако наредно дете(103), једнократну помоћ зарођење детета (11) од 10 хи-љада динара, месечну на-кнаду незапосленим мајкамадо навршене прве године де-тета (87) и накнаду незапосле-ним мајкама са четворо ивише деце (27) по 25 хиљададинара месечно, обухваћеноје око 200 породица и уполавећи број деце. Поред тога, за

85 основаца обезбеђује себесплатан оброк у ђачкој ку-хињи, а бесплатан боравак упредшколској установи обез-беђује се за 38 малишана.

У последњих неко-лико година Мајданпекобезбеђује и бесплатанпревоз за све ученике,основце и средњо-школце, штотакође пре-дстављап о м о ћп о р о д и -цама сад е ц о м .Коликото ко-ш т аг р а -ђане општине?

- Ми са око 17 милионадинара колико на годишњемнивоу коштају карте за 1243ученика и наставника значајнопомажемо све њихове кућнебуџете, јер би у разуђеној оп-штини попут наше, то био зањих велики издатак. Такође,за смештај и школовање децеса посебним потребама из-двајамо око два милиона ди-нара, а поред тога њима ичлановима њихових породицаобезбеђујемо превоз, за 20-оро најугроженије деце обез-бедили смо и уџбенике, а23-оје је уз нашу помоћ моглона екскурзију.

На жалост, у стањусоцијалне потребе, како сето обично каже, нису самодеца. Није мали број ни ма-теријално угрожених у дру-гим категоријама. Колико сењима помаже и како?

- Центар за социјални

рад месечно одобри више одстотину једнократних помоћиза најразличитије намене, по-мажемо у складу са могућно-стима и рад Народне кухиње у

којој се храни 250 лица,помоћ у огревномдрвету обезбедили

смо за 246 корисника, субвенције за кому-

налне услу-ге користи 20-так лица, а

финанси-р а њ е м

проје-кта

Помоћи у кући, преко Центраза социјални рад, на помоћ ге-ронто домаћица могу рачунатистара лица. Такође, закључ-цима Општинског већа за опе-рације, лечења, набавкулекова издвојено је 3,6 ми-лиона динара. Тако долазимодо укупно више од хиљаду ко-рисника различитих видовапомоћи и издвајања од око 50милиона динара.

Социјална политикасе не води само директнимсоцијалним давањима. Штаје оно чиме покушавате дапостигнете социјалну сигур-ност свих грађана?

- Набавка мазута ипомоћ у обезбеђењу функцио-нисања даљинског грејања,подршка при запошљавању,финансирање примарне здра-вствене заштите за доступ-ност лекара свима, али ифинансирање бесплатног ве-штачког осемењавања, само

су неке од мера чијом смо реа-лизацијом покушали да стваримењамо на боље. Опреде-лили смо се и за солидарнупомоћ за запослене у општин-ској управи у време када су имзараде биле непримеренониске.

Управо та одлука, Васлично коштала је великогброја прозивки последњихдана.

- Ми смо 2009, одлукомСО, на предлог Општинскогвећа СССС увели солидарну,а не социјалну помоћ за свезапослене, и постављена иизабрана лица, као што је ура-ђено и у 80 одсто других оп-штина у Србији, али и уодређеном броју републичкихустанова. Око тога мени је са-вест савршено чиста, јер самту и такву помоћ у комплетномизносу поделио као помоћ заседам породица. Сам самизабрао те породице, са вишедеце, за децу са хендикепом,самохране мајке и породицечија деца похађају специјалнешколе, и све време им уплаћи-вао новац. Од тога нисам одтога примио ни динар.

О том свом потезунисте јавно говорили?

- Нисам, јер то нисамурадио зарад стицања поли-тичких и других поена, већ даби тим људима било лакше.„Ако си помогао некоме самозбог јавне захвалности, ондаси само сујети својој помогао“,реченица је која се последњихдана често чује и речито го-вори о потреби да се о датојпомоћи јавно говори.

С.В.

У Кладову одржан 12. сајам запошљавања

ЗА ЈЕДНО РАДНО МЕСТО ТРИ КАНДИДАТА КЛАДОВО - Више од 350

незапослених лица конкурисало језа 99 слободних радних места на12. Сајму запошљавања одржаному граду на Дунаву. Раднике одпрвог до седмог степена стручно-сти , угоститељске, туристичке иелектро-машинске струке тражилоје 18 послодаваца. Сајам је органи-зовала Филијала НСЗ Бор, са на-мером да се успоставинепосредни контакт између лицакоја траже посао и успешних по-слодаваца. Незапосленим лицимадата је прилика да на 18 штандоваоставе своје биографије, очекујућипозив за разговор о запослењу.

- По занимању сам елек-тричар, а без посла сам пет година.Радио сам у кладовској ""Тимо-градњи". Међутим, предузеће јеотишло у стечај, а ја на евиденцијукладовске Испоставе. Верујем даћу после Сајма запошљавања,ипак, поново доћи до радне књи-жице, јер се траже производна за-нимања - оптимиста је МаркоЈовановић.

Понуда на Сајму била јеразноврсна. Примане су пријаве заразличита занимања, а највеће ин-тересовање послодаваца било језа НК раднике.

-ЈП "Комуналац " тражи 15

неквалификованих радника јерсмо код НСЗ конкурисали сапројектом за Јавне радове у обла-сти екологије и заштите животнесредине. Искуства потврђују да сусајмови најбржа могућност да ус-поставимо контакт са незапосле-ним лицима. У периоду за намамногима смо након завршетка јав-ног рада продужавали уговоре, аније мали број ни оних који су за-сновали радни однос на неодре-ђено време - истиче ЉубишаПапоровић, из кладовског ‘’Кому-налца’’.

Сајам запошљавања уКладову је отворио Радован Аре-

жина, председник општине.- Према мојим сазнањима,

сајмови запошљавања су изузетнодобар вид сарадње послодаваца инезапослених лица. За локалну са-моуправу овакав вид комуникацијеје изузетно значајан, нарочито у си-туацији када је половина од онихкоји у Кладову траже посао безквалификације. У таквој ситуацијимора да нас охраби изузетна са-радња кладовских послодаваца иФилијале НСЗ Бор, јер ће захва-љујући њој ускоро стотинак неза-послених Кладовљана добитипосао - наглашава Арежина.

М.Р.

5ОГЛАСИБРОЈ 33

6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 33

БОР – Америчка ру-дарска корпорација ''ФрипортМекморан'' и канадски ''Резер-воар минералс'' саопштили сусвојим акционарима да су''презадовољни резултатимагеолошких истраживања у Ти-мочкој Крајини'', где је, доса-дашњим анализама, на лока-цији званој Чукара Пека, от-кривено налазиште са 10,16одсто бакра у руди.

- Досадашњи резул-тати су одлични, будући да суу светским рудницима бакранајчешће експлоатише руда укојој има највише до једанодсто бакра – саопштио је дрСајмон Инграм, председникканадске компаније.

Поред одличног садр-жаја бакра у руди, представ-ници ове две компаније наво-де и да их охрабрује, како на-воде, '' одлична инфраструк-тура, европски ниво полити-

чког ризика и атрактивна стопапореза на добит''.

Уз то, Влада Србијеподржава развој рударске ин-дустрије, а у току је и из-градња нове топионице бакрау Бору, на удаљености одсвега седам километара одместа где смо пронашли ле-жиште са 10,16 одсто метала уруди – наводи Инграм.

Ове компаније, којеимају 11 дозвола за геолошкаистраживања у Србији, обез-бедиле су 32 милиона долараза наставак истраживања уТимочкој Крајини. На местугде је установљен висок садр-жај бакра сада ради шест бу-шилица.

Осим у Србији, ове двекомпаније тренутно обављајугеолошка истраживања у Ру-мунији и Македонији, као и уафричким државама Камеруни Габон. Е.Т.

Настављена геолошка истраживања у Тимочкој Крајини

ОТВАРАЈУ РУДНИК БАКРА?

КЊАЖЕВАЦ - Агенцијаза страна улагања и промоцијуизвоза СИЕПА представила је уКњажевцу 14. јавни позив за до-делу бесповратних средстава, аНационална служба за запош-љавање нове активне мере за-пошљавања.

Милица Томић, саветникза промоцију извоза у СИЕПИ,каже да је овогодишњи буџет110 милиона динара, и да обу-хвата све оне активности, којесу почеле 1. јануара, а за-вршиће се 1. децембра:

-Средства су намењенапојединачним привредним су-бјектима, пословним удруже-њима, али ове године и изво-зницима почетницима, по нештоупрошћенијим условима. Ос-новни услов је да се фирма којаучествује, или као појединачнипривредни субјекат, или каочланица удружења, бави про-изводњом готових или полугото-вих производа, или да се бавипружањем услуга у одређенимсекторима, који су јасно наве-дени у нашем Правилнику.

Према њенима речима,средства су намењена за про-мотивне активности, као што сунаступи на иностраним сајмо-вима, отварање представниш-тава, сертификације, јачањемаркетиншких капацитета.

-Оно што морам истаћи,је да се до сада показало да је

сертификација производа за-иста преко потребна привред-ницима, како би извозили наинострана тржишта. Сертифи-кација се показала као једна одставки у које је потребно уло-жити највише средстава и с тиму вези, ми за сертификацију до-дељујемо 75 одсто оправданихтрошкова - додала је МилицаТомић.

У Удружењу привред-ника Општине Књажевац кажуда је у економској кризи свакаподршка малим и средњимпредузећима, каквих је у Кња-жевцу највише, добродошла,али до тих средстава није лакодоћи, сматра Дејан Миљковић,председник Удружења привред-ника Општине Књажевац:

-У свему овоме, има сит-

них проблема око конкурисања.Ако узмемо у обзир, каква јеекономска ситуација, није лакоиспуњавати те услове, да се ре-довно исплаћују плате и допри-носи, да фирме морају да будуликвидне, да завршни рачунибуду позитивни... То су свествари које отежавају да седође до тих средстава, али имаи фирми, које то могу да испунеи које могу да конкуришу за тасредства, која су наравно, увекдобродошла.

Други део састанка биоје посвећен активним мерамаза запошљавање. Националнаслужба објавила је конкурс застручну праксу, јавне радове,субвенционисање и отварањенових радних места, самоза-пошљавање. Драган Голубовић,

директор Филијале Националнеслужбе за запошљавање уЗајечару, каже да је 29. мартаобјављен Програм, односноЈавни позив у свим општинамау Србији, и да је интересовањевелико за све програме.

Ове године, значајнасредства за запошљавање, из-двојена су и у буџету ОпштинеКњажевац. На овом скупу, отоме је говорио Саша Петровић,помоћник председника Оп-штине:

-Желим да напоменем,да смо ми определили седаммилиона динара из буџета заЛокални акциони план запош-љавања. Добио сам и званичнуинформацију да је и држава до-делила седам милиона, тако даћемо ми, већ у наредним месе-цима имати 14 милиона динараза два програма запошљавањана подручју наше Општине, а тосу стручна пракса и јавни ра-дови. Не тако мали број људиће имати прилику и могућностда ради макар неки период, а товажи и за средњошколце и зависокошколце.

Тема отварања новихрадних места актуелна је у Кња-жевцу ових дана, с обзиром дасу најављени разговори о Ло-калном акционом плану запош-љавања, као и Сајам запо-шљавања.

Л.И.

О бесповратним средствима за привреднике и запошљавању

ЗА БОЉИ ПРИВРЕДНИ АМБИЈЕНТ

Бушилица у околини Бора

Са састанка у Књажевцу

ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 33

БАСЕН ДОКАЗАО ДРУШТВЕНУ ОДГОВОРНОСТ

Вилијам Инфанте, стални представник УН у Србији , у посети РТБ

БОР – Веома сам опти-мистичан када је реч о ру-дарству у Бору, посебно наконшто сам прочитао чланакобјављен у светском часопису"Mining journal". Текст који сунаписали инжењери из РТБ(господа Жикић, Стојадиновићи Пантовић), говори о напре-довању ваше компаније. Затоћемо и говорити о представ-љању Србије и Бора у свету,односно повратку српског ба-кра и српског рударства у тркуна међународном тржишту.Притом је веома значајно дадруштвено одговорно посло-вање ствара бољу сликусрпског рударства у свету. РТБје важна компанија и, ако ус-воји друштвено одговорно по-словање као један од прима-рних принципа, онда ће и ост-але у Србији следити тај при-мер. Однос који РТБ гради савашом заједницом, такође јеод велике важности и дефини-саће његову успешност. Увексе мора поштовати веза из-међу компаније и државе, ло-калне заједнице и невладинихорганизација. У групи друшт-вено одговорних компанијаима пуно банака, финан-сијских институција, али не ирударских предузећа. Међу-тим, потребна је индустријакоја ће моћи да води развојСрбије у будућности, а то је ру-дарство. Одрживи развој зна-чи радити интелигентно у ру-дарском сектору, што је тешкојер подразумева заштиту око-лине, сигурност и здрављељуди, просперитет локалнезаједнице. Тиме што ће сепридружити овој глобалнојиницијативи, РТБ ће помоћи истварању боље слике Србијеу свету.

Ово је, између осталог,истакао Вилијам Инфанте,стални представник Уједиње-них нација у Србији, на пре-зентацији под насловом "Дру-штвено одговорно посло-вање". Скупу, који је отвориогенерални директор Рударско-топионичарског басена БорБлагоје Спасковски, осим ме-наџмента компаније, прису-ствовао је и велики број басе-нских стручњака. Челни човеккомбината бакра је најпре из-разио задовољство што је гос-

подин Инфанте други пут занепуну годину дана (прва по-сета била је у септембру2012.), поново у Бору. Додао јеи да је гост светског гласа којије боравио у многим земљама- "силама" када је реч о бакру(Индонезија, Монголија), а уСрбији је од 2001. године.

-Треба искористити свешто је од помоћи, нарочитокада такав човек дође добро-вољно и пренесе своја иску-ства маси од 400 људи,углавном дипломираним ин-жењерима рударства и мета-лургије, економистима, пра-вницима... И обични људи исви овде присутни требало бида схвате - природно богат-ство није власништво самооних који раде у предузећу,него, пре свега, општине, аонда региона, па и државе.Уколико је фирма друштвеноодговорна, а ми сматрамо дато јесмо, онда се мора осетитибољи живот. Да не наводимсве примере који су се дого-дили у претходне четири го-дине, почев од изгледа града,па до онога што се дешава уМедицинском центру. Полакосе приближавамо пракси свет-ских компанија. Људи то мо-рају брже схватати, какобисмо и ми брже радили. Јер,уколико се бавимо одговоримана питања да ли је требалокречити зграде, правити фон-тане, инвестирати у породи-лиште или не, губимо време.Дајте да то губљење временапретворимо у време ства-рања. Онда ћемо брже ићи на-

пред, не само ми у Србији којисмо везани за рударство негои они за пољопривреду иенергетику с обзиром на то даје Влада определила страте-гију будућег развоја државекоја иде у ова три правца – на-гласио је Спасковски.

Челник Басена је потомподсетио на још неке деловеиз бизнис-плана предузећа унаредном периоду који ће,свакако, допринети да РТБ јошвише ојача статус друштвеноодговорне компаније - одседам милиона тона рас-кривке 2003. године, лани седошло до 47 милиона тона,

док се ове очекује повећањеза још 10-15 милиона тона.Пре пет година комбинатбакра је забележио губитак из

текућег пословања од 58 ми-лиона долара, а минуле добитод 46 милиона "зелених новча-ница". Разлика од 108 ми-лиона долара је, по његовојоцени, фантастичан, али не изадовољавајући резултат.

- Наш задатак је да овегодине дамо 40.000 тонабакра, следеће 55.000 тона ионда ћемо у делу производње,прихода и нето-прихода пока-зати да смо стварно друшт-вено одговорни, али и вратитиповерење које нам је Владауказала и помогла гаран-цијама код банака и Фонда заразвој. Морамо наставити да2015. и 2016. из сопственихсировина произведемо преко75.000 тона бакра, а 2018. го-дине 80.000 тона, како бисмо2021. имали остатак дохоткаод две милијарде и 150 ми-лиона долара, што гарантуједаљи развој. Јер, рударство јеграна у коју треба стално ула-гати. Рудно богатство је нацио-нално, и од њега морају иматикористи и мештани околнихсела и сви у Србији преко по-реза и доприноса које упла-ћујемо (2,4 милиона еврамесечно). Наша друштвенаодговорност је изражена и у2,3 милиона евра за струју, ре-довном измиривању рачуна за

нафту, у објекту где се нала-зимо, хотелу "Језеро", жичарина Црном врху. . . – закључиоје Спасковски.

Ј.С.

Са састанка у РТБ Бор

Вилијам Инфанте

БРОЈ 33ОГЛАСИ8

БРОЈ 33 РЕПОРТАЖА/КУЛТУРА 9

Никола Павловић пред новом фазом лечења у Кини

НИКОЛИ ТРЕБА ПОМОЋ ЉУДИ ВЕЛИКОГ СРЦАМАЈДАНПЕК - У Ма-

јданпеку је последњих данахуманост поново на испиту.Кроз концерте, спортске су-срете и бројна друга деша-вања, уметници, спортисти,али и бројни људи великогсрца покушавају да помогнуНиколи Павловићу (14), вред-ном ученику основне и му-зичке школе, да још једномоде у Кину и новим третманомматичним ћелијама направинови велики корак ка оздрав-љењу.

Пре нешто више од го-дину дана, захваљујући шансикоју су кинески лекари дали заоздрављење овог дечака мла-дог Мајданпечанина, НиколуПавловића посредством ме-дија могли су да упознајумноги. Он има урођену манукичме и оштећење кичмене

мождине, због чега је, поштозванична медицина није да-вала могућност излечења, топокушано у Кини третманом

матичним ћелијама. Новац за Николино

лечење обезбедили су људидобре воље, његови другови,

спортисти, уметници, али иРудник бакра Мајданпек, из-двајањем 13 хиљада долара,и општина Мајданпек, са 10хиљада евра.

- Тај третман ми је пунопомогао, видите да лакше ивише ходам, самосталнији сами неупоредиво боље него про-шле године - рекао нам је Ни-кола, а његов отац Ненадиспричао да су лекари у Кинипредложили још један третманна који би његов син кренуопод условом да, некако, обез-беди потребних 21 хиљадуевра.

Први третман осоколиоје Николу и све који га воле даби новим третманом могао данапредује и више. Опет је, ме-ђутим, проблем новац, алирешив за људе великог срца.

С.В.

Никола Павловић са оцем

МАЈДАНПЕК - ВеликаМеђународна изложба „Женесликари – Мајданпек 2013“, 11.по реду, отворена је у присуствубројних, од 149 ауторки из 10 зе-маља света које на њој излажу.Организатори, Центар за кул-туру Мајданпек и Удружење заМајданпек, побринули су се даоне на најбољи начин упознајуград приредивши низ пратећихдешавања, изложбе, излете,концерат и приказивање филма„Мајданпек, културна дестина-ција“.

На самом отварању,саопштене су одлуке стручног

жирија о наградама. Велика на-града изложбе припала је Дра-гани Нуић Вучковић, магиструсликарства, доценту на АЛУСвеучилишта у Мостару, за рад„Пророчица на котачима”, у ка-тегорији сликарство. У немогућ-ности да присуствује отварању,она је поздравила домаћине по-руком, коју је после добродош-лице свим гостима прочиталаЉиљана Стевановић, мајдан-печка сликарка и иницијатор из-ложбе „Жене сликари“, а у којојје поручила да је „на своју на-граду јако поносна.“

С.В.

Министарство подржало три пројекта у Књажевцу

КУЛТУРА И НАСЛЕЂЕКЊАЖЕВАЦ - Мини-

старство културе и информи-сања Републике Србијефинансираће у Књажевцу неко-лико пројеката који се односе напромоцију,чување и заштиту кул-турног наслеђа.

Конкурс за ове пројектерасписан је крајем прошле го-дине, а резултати су објављенина сајту Министарства. Народнојбиблиотеци ''Његош'' одбореноје 80.000 динара за заштиту ипромовисање грађе из Завичајнезбирке.

У Музеју ће бити са400.000 динара финансирана

Летња школа традицоналних за-ната у Равни, а предузећу D.O.O.East Star Group (Књажева-цинфо), одобрено је 274.000 ди-нара за пројекат ''Људи иобичаји Старе планине'', серијуемисија о говору, музици, оби-чајима и природним лепотама''крова Србије''.

Поред тога, Мини-старство културе финансираће уКњажевцу пројекат Археолошкогинститута у Београду, везан зазаштиту археолошких ископа-вања касноантичке средњове-ковне некрополе Слог у Равни.

Л.И.

Отварање изложбе

ПРАЗНИК ЛЕПОТЕОтворена изложба „Жене сликари“

НЕГОТИН – ПоводомДана општине Неготин, 12.маја, општинска Комисија заизбор, именовања, награде ипризнања расписала је јавнипозив за подношење пријаваза доделу “Мајске награде”,“Повеље” и звања “Почасногграђанина општине Неготин”.“Мајска награда” се додељујепојединцима и организацијамаза допринос у развоју општинеостварених у привреди, науци,уметности и другим обла-стима. “Повеља” је намењена

овдашњим ученицима и сту-дентима за постигнуте резул-тате на такмичењима у земљии иностранству, док се звање“почасног грађанина” доде-љује за достигнућа и дела којапредстављају изузетан допри-нос развоју општине Неготин,изградње хуманих односамеђу људима и развоју са-радње у бројним областимаживота и рада. Рок за слањепредлога Комисији је 25.април.

С.М.Ј.

ПОЧАСНИ ГРАЂАНИНРасписан конкурс за “Мајске награде”

ХРОНИКА10 БРОЈ 33

Борски округ преплављен дрогом из околних земаља

ПОЧИЊУ МАРИХУАНОМ, ЗАВРШАВАЈУ НА ХЕРОИНУ!

БОР - У Борски округдрога долази из Санџака,Црне Горе, са територије Кос-мета, али и Бугарске. Пре-цизни подаци о количиниопијата који се дистрибуирајуу овом крају не постоје, будућида је реч о широком подручју.- Полицијска управа у Бору јепрошле године поднела 106кривичних пријава противлица која су се бавила недо-звољеном производњом истављањем у промет опојнихдрога, али и других психотроп-них супстанци – речи су Зо-рана Милијића, шефа Одсеказа сузбијање општег кримина-литета у ПУ Бор. - Најчешће серади о марихуани. Ова дрогасе тешко открива, јер се радио индивидуалним засадима,који су тешки за проналажење,јер се, углавном, ради о обла-стима које нису фреквентне.

Милијић напомиње даје у питању најјефтинија дрога,чије коришћење конзументи,најчешће, започињу у узрастуод 16 до 20 година. Он додаједа је хероин у овом крају за-ступљен у последњих 10 го-дина.

- Хероин се користи,углавном, ушмркавањем, ређеинтравенски, због транспа-рентности убода – објашњавашеф Одсека за сузбијање оп-штег криминалитета. – Тадрога, чији се грам на црнопродаје по цени до две хи-љаде динара, изазива фи-

зичку и психичку зависност,због проласка кроз вишенивоа препродаје и мешањаса другим средствима, да бисе добило на количини, изу-зетно лошег квалитета.

Он посебно подвлачида су у последњих годину данана подручје које покрива ПУ

Бор појавиле синтетичкедроге, пре свих амфетамин.По његовим речима, начинконзумације те дроге је једно-ставан, јер се у организамуноси са соком или водом. Сдруге стране, кокаин је реткозаступљен због високе цене, истога је прилично недоступан

ширим круговима уживаоцаопијата.

Наш саговорник по-себно истиче да је, у послед-њих неколико година, бројлица која се баве препродајомнаркотика у паду, а број ре-гистрованих наркомана стаг-нира. Чињеница је да је бројрегистрованих наркомана угл-авном мањи него што је то ре-ална ситуација.

- Посебно је запаженапојава истовременог конзуми-рања више врста дрога, ле-кова и алкохола, које нереткоразултира лекарском интер-венцијом – предочава Ми-лијић. - Мотив бављењапрепродајом наркотика, у на-јвећем броју случајева је рела-тивно брза и лака зарада, апостојала су и лица која сутиме обезбеђивала егзистен-цију за себе и своје породице.

- У последњих неко-лико година, полицијски служ-беници ПУ Бор су по основними средњим школама у Србијиконтинуирану едукацију и три-бине младим лицима, са по-себним освртом на последицеузимања и злоупотребу опо-јних дрога – апострофира Ми-лијић. – Уз то, постоји и великиброј институција која се бавеодвикавањем лица од кориш-ћења наркотика. Али, послелечења и при повратку у старусредину, проблем се поновоактивира.

В.Н.

ПРЕСЕЧЕНИ КАНАЛИОно што је приметно је чињеница да је у Тимочкој

крајини све мање хероина, будући да су главни препродавците дроге ухапшени. Међутим, уместо те, на црном тржишту уовом крају на велика врата улазе синтетички опијати. Тако је,недавно, полиција у једном локалу у Бору запленила већу ко-личину амфетамина. Као параван за продају те дроге, тај пре-продавац користио своју фирму за поправку рачунара, док сусе у подруму локала препродавали опијати.

Зоран Милијић

БОР - Због крађе струје,борска ’’Електродистрибуција’’ је, одпочетка године, изгубила 2,1 милиондинара. Драган Милошевић, дирек-тор овдашње ЕДБ, истиче да је досада откривено 20 домаћинстава којасу неовлашћено користила елек-тричну енергију.

-Струја се краде на раз-личите начине. Један је коришћењемагнета, који зауставља електричнобројило и који може да се набави наинтернету и за 20 до 30 евра. Имаслучајева и размицања напонскихмостова на бројилу и стављањарентген филмова у њих, да би се за-уставио диск у струјомеру – рекао јеМилошевић.

Директор овдашње Електро-дистрибуције истиче да се, по откри-вању неовлашћење потрошње, томпотрошачу обуставља испорука елек-тричне енергије, а потом следи и кри-вична пријава.

-Од почетка године смо от-

крили 20 неовлашћених потрошњиелектричне енергије и свима су напи-сане кривичне пријаве. Утврдили смогубитак од 300 хиљада киловат сати,што износи око 2,1 милион динара.Са тим новцем бисмо били у могућ-ности да део мреже у потпуности ре-конструишемо. Контроле су појачане,

и наше екипе су свакодневно на те-рену где анализирају губитке и откри-вају преваре. Крађе откривамо изахваљујући савесним грађанимакоји анонимно пријављују овакве пре-кршаје – додаје наш саговорник.

Милошевић истиче да сеструја краде у борским селима а уграду највише у улицама „Војске Југо-славије“ и „Доситеја Обрадовића“ .

-Потражња за бесплатномелектричном енергијом је у благомпорасту ове године у односу на ра-нији период - ироничан је директорЕДБ. - Казна за овакав прекршај нијемања од 100 хиљада динара. У се-лима борске општине се струјаобично краде зими, нарочито ако супутеви непроходни. Несавесни ’’ку-пци’’ ризикују и своје животе, кадасеку кабл са стубова и нелегално сеприкључују на мрежу, и то на висиниод осам метара. Чак имамо дојаву дапоједини наплаћују и до 20 евра занелегално прикључивање на мрежу.

Екипе Електродистрибуције,откривају нелегалну потрошњу елек-тричне енергије, некад за мање одмесец дана, а у појединим слу-чајевима и после 10 година.

-Један случај ћу памитидуго. Наши радници су кренули да уједној стамбеној згради мењајубројило, јер је истекао рок бажда-рења струјомера. Тада је електричнаенергија била искључена у стамбе-ном објекту, али смо уочили да сепојавио напон. А, онда и пронашлидо ког стана је нелегално спроведенаструја. Пронашли смо и каблу која јеод гараже спроведена преко терасе иу развојној табли пронашли преки-дач. Власник стана у том тренуткуније био код куће. Иначе, да је биладругачија ситуација, постоји могућ-ност да не би открили ову преварукојом се користио дужи временскипериод – додаје Милошевић.

Д.С.

Борска ’’Електродистрибуција ’’ оштећена пљачкама електричне енергије

КРАДУ СТРУЈУ МАГНЕТОМ

БРОЈ 33 11

БОР – Горица Брухман

(65), из борског села Злот, која

је пре две године, у аутобусу

пуном путника, бајонетом из-

бола свог комшију Деска Си-

моновића (71), осуђена је,

пресудом Апелационог суда,

на пет година затвора.

Брухманова, која се са

Симоновићем готово две де-

ценије спорила око међе,

сачекала је да он уђе у ауто-

бус, пришла му с леђа и неко-

лико пута га војничким

бајонетом ударила у главу и

врат. Само захваљујући оста-

лим путницима, спречен је

трагичан исход.

- Ушао сам у аутобус и

чекао да остали путници уђу и

да кренемо ка Бору – испри-

чао нам је тада Милорад Дра-

гијевић, очевидац догађаја. –

Горица је сачекала да Деско

седне, након чега му је при-

шла с леђа, из јакне извадила

бајонет и, без икаквог упозо-

рења, свом комшији неколико

пута забила сечиво у врат и

главу.Драгијевић и возач

аутобуса Новица Димит-

ријевић одмах су скочили и ус-

пели да Горици отму сечиво из

руку. Е.Т.

БАЈОНЕТОМ ИЗБОЛАКОМШИЈУ У АУТОБУСУ

Горица Брухман осуђена на пет година

ХРОНИКА

БОР - Полицијски службеници из Бора лишили су сло-

боде свог суграђанина М.Ш. (25), код кога је претресом прона-

ђено 45 грама хероина.

Дрога је била смештена у теглици, која је била сакри-

вена поред ограде степеништа, које воде на кров зграде у којој

живи М.Ш. Против њега је поднета пријава због неовлашћене

производње, држања и стављања у промет опојних дрога,

након чега му је истражни судија одредио једномесечни при-

твор. Г.С.

ХЕРОИН У ТЕГЛИЦИУхапшен М.Ш. из Бора

ЗАЈЕЧАР – Због

сумње да је 17. децембра про-

шле године марамом задавио

Видосаву Димитријевић (78),

из зајечарског села Велика

Јасикова, полиција је, након

тромесечне потраге, ухапсила

њеног комшију Д.Д. (40).Како се претпоставља,

Д.Д. је комшиницу убио због

пара. Видосава је, наиме, че-

тири дана пре убиства, про-

дала трактор са приколицом,

за 2.700 евра. Новац јој је

донео и пред њом га избројао

управо комшија, за кога jе кас-

није установљено да ју је

убио.- Видосава је живела

сама, јер јој се ћерка налази

на привременом раду у

Швајцарској – кажу комшије. –

Д.Д. јој је више пута помагао,

и старица му је веровала.Кобне вечери, међу-

тим, Д.Д. је ушао у Видосавину

кућу. Стргао јој је мараму,

након чега јој је ногом стао на

груди и – удавио је. Након зло-

чина, узео је новац, за који је

знао где стоји, и побегао са

лица места.

Злочин је откривен сут-

радан, када је беживотно Ви-

досавино тело пронашао њен

унук Јован Јанковић, који је о

свему одмах обавестио поли-

цију. Екипа Полицијске управе

Зајечар, као и лекар мртвозо-

рац Војкан Станојевић,

изашла је на лице места и из-

вршила увиђај. Леш је био на

кревету, а на Видосавином

врату су пронађене две ма-

раме. Једна марама је била

скинута, док joj је друга била

везана око врата, где је, од

притиска, направила бразду.

Из десне ноздрве били су вид-

љиви трагови крви. Али, лекар

мртвозорац није могао да

изјасни о узроку смрти и захте-

вао је обдукцију, будући да је

Видосава имала шлог, боло-

вала је од срца и повишеног

притиска. Тек након обављене

обдукције, установљено је да

је несрећна жена убијена. По-

лиција је готово два месеца

интензивно радила на овом

случају, и на крају их је траг

одвео до Д.Д., који је, како не-

званично сазнајемо, током са-

слушања, признао да је убио

Видосаву. Е. Т.

КОМШИНИЦУ ЗАДАВИОЗБОГ ПАРА

Ухапшен Д.Д. из зајечарског села Велика Јасикова

Увиђај на лицу места

Видосава Димитријевић

Кућа у којој се догодио злочин

ВЕСТ/ОГЛАС12 БРОЈ 33

Спортски риболовац из Жабља уловио сома капиталца

''ЧУДОВИШТЕ'' ИЗ ДУНАВА

КЛАДОВО - Александар Сале Дракулић, спортски рибо-ловац из Жабља, уловио је сома капиталца, који, иако нијемерен, засигурно тежи близу 100 килограма!

Наиме, на градском кеју у Доњем Милановцу, уз кибицо-вање бројних шетача Александар је, заједно са својим пријате-љима, после петнаестоминутне борбе, савладао сома дугог2,20 метара, користећи као мамац главињару сикер.

- Ово је највећи примерак који сам до сада уловио и овај

улов посвећујем својим синовима Стефану и Филипу- испричаоје, видно узбуђен и срећан, жабаљски риболовац.

Уловљеног сома Дракулић је поклонио Јавном пред-узећу „Национални парк Ђердап“, који ће га препарирати и каоекспонат изложити у Визиторском центру. Ово је, иначе, једанод највећих примерака ове речне рибе, уловљене последњихгодина у водама НП ''Ђердап''.

М.Р.