TEORIJA RIZIKA

Predmetni nastavnik: mr Sladjana Nedeljković

Predmetni asistent: Natalija Tošić

Industrijsko inženjerstvo

Semestar: IV

TERMIN KONSULTACIJA: Utorak 12- 14he- mail : natalija.tosic@vtsnis.edu.rs

Pojam i elementi rizika

Smatra se da je nastao u srednjem veku, a da je preuzet iz italijanskog i

francuskog govornog područija i to od

francuske reči risique i italijanske

rissiko, a vezan je bio za pomorski

saobraćaj i prvobitno je označavao:

opasnost koja je pretila lađama od

hridina i stena

izlaganje opasnosti

smeo podvig, posao ili ulog skopčan sa opasnošću da

propadne

odstupanje u poslu čije je dejstvo

umanjilo rezultat tog posla

pretrpljeni gubitak, odnosno šteta.

Elementi rizika

mogućnost

neizvesnost

Pronalazak mašina i uređaja, najpre jednostavnih,zatim

složenijih novijeg je datuma i zauzima relativno kratko razdoblje

u istoriji Ijudskog društva,prve mašine i uređaji doživeli su znatne

promene da bi se došlo do boljih rešenja koja se danas

primenjuju.

Posmatrajući industrijsku proizvodnju danas, koja se u

najširem smislu reči ostvaruje sredstvima za rad, može se reči da

u njoj učestvuje veliki broj Ijudi.

Taj proces proizvodnje je ustvari proces uzajamnog

delovanja čoveka i mašine na predmet rada, a praćen je pored

ostalog i takvim pojavama koje se negativno odražavaju. na

čovekovu prirodu i biološki opstanak

U tehnološkoj eri, uporedo sa veoma brzim razvojem

koji još uvek traje, nastaje sukob između čoveka i tehnike.

Stalan razvoj nauke i tehnike i pored mnogih mera

zastite ima neseljenih posledica, koje nastaju između

čoveka i mašine u svakoj radnoj sredini, što znači da i

pored primenjivanih mera zaštite nastaje veliki broj

povreda na radu sa lakšim i težim posledicama.

Mnogi radnici bivaju isključeni iz procesa proizvodnje

zbog trajnog invaliditeta, pri čemu nastaju nemerljive

socijalno psihološke posledice. Većina radnika se više

nikada ne uključi u normalan radni i životni ritam.

O riziku se govori kad se kao rezultat nekog

budućeg događaja mogu očekivati različiti

međusobno isključivi ishodi s poznatom

(pretpostavljenom) verovatnošću p. Ako takva

verovatnost ne postoji, radi se o neizvesnosti

Podela rizika

Kao što postoje brojne definicije rizika postoje i brojni kriterijumi

njegove podele.

Osnovni kriterijumima za podelu rizika u osiguranju su prema:

mogućnosti merenja (objektivni i subjektivni)

ishodu (čisti i spekulativni-poslovi rizici)

uticaju (opšti-findamentalni i pojedinačni-partikularni rizici) i

promenljivosti (statički i dinamički rizici)

Pojam i priroda čistih rizika

Čisti rizici predstavljaju rizike čijom realizacijom nastaju štetni

događaji, a mogu biti:

tehnički rizici (požari, havarije na mašinama, uređajima i

instalacijama idr.),

rizici prirodnih katastrofa (zemljotresi, poplave i dr.),

rizici ljudskog faktora (greške u radu izazvane namerom,

neznanjem, nepažnjom, nasilnim ponašanjem itd.),

ekološki rizici (zagađenje zemlje, vazduha i vode),

politički rizici (društvene krize, demonstracije, ratovi, terorizam) i

na kraju

biološki rizici (epidemija gripa itd.)

Čisti rizici imaju svoju cenu, obzirom da je njihov ishod

štetan predstavljaju neplanirane troškove u poslovanju.

Poslovna organizacija raspolaže sa ograničenim

resursima, planom poslovanja na najbolji mogući

načnin raspoređuje svoje resurse da bi ostvarila svoj

poduhvat, ostvarila projektovane poslovne ciljeve.

Štetne posledice čistih rizika utiču na produktivnost,

ekonomičnost i rentabilnost poslovanja i dovod do

delimičnog ili trajnog prestanka rada.

Neplanirani troškovi mogu biti direktni (vidljivi i merljivi) i

indirektni (nevidljivi u prvi mah) poput ledenog brega.

Smatra se da je njihov odnos 1:4.

Proučavanje rizika

Postoje tri osnovna koncepta verovatnoće:

klasični koncept (postoji konačan skup svih ishoda jednod

slučajnog događaja, svi ishodi se isključuju i jednako su

verovatni)

statistički koncept ili epmpirijski koncept (potreban je dovoljno

veliki broj ponavljanja jednog događaja u nepromenljivim

uslovima)

subjektivni koncept (stepen uverenja koji logički dosledna

osoba ima u realizaciju datog događaja).

Karakteristike novih rizika Naučno zasnovano istraživanje rizika najpre se odnosilo na tehničke

sisteme, proisteklo je iz analize pouzdanosti tehničkih sistema, a zasnivalo

se na principima ekonomske efikasnosti

Naučno – tehnički proces u drugoj polovini XX veka doneo je nove rizike.

Osnovne karakteristike ovih rizika su:

štetna dejstva koja nisu ograničena ni prostorno, niti vremenski (posle

nuklearen katastrofe velike površine vekovima ostaju zagađene,a

radioaktivni oblaci se ne zaustavljaju na granicama)

odgovornost za nastale probleme ili štete ne može se pripisati

pojedincima koji donose odluke ogromnog broja ljudi

novi rizici su apstraktni, ne mogu se tačno spoznati

rizici ne mogu biti ekonomski istraženi, jer imaju sebi svojstvenu

dinamiku...

Sistemsko shvatanje rizika

Gubitak sistema mogu da izazovu različiti događaji. Jednu

grupu tih događaja čine rizični događaji. Realizacija rizičnih

događaja nije posledica pojedinačnih uzroka, već rezultat

pojave i razvoja uzročnog lanca događaja.Tipični uzročni

lanac događaja:

otkaz pojedinih elemenata sistema (unutrašnji poremećaj) ili

nedozvoljeni spoljašnji poremećaj

pojava faktora opasnosti ne neočekivanom mestu ili u

neočekivano vreme

neispravnost ili nepostojanje zaštitnih sredstava ili

neadekvatno ponašanje

dejstvo faktora opasnosti na nezaštićene elemente sistema ili

okruženja

Poremećaji

Poremećaj je unutrašnje ili spoljšnje dejstvo slučajnog

karaktera koje može da promeni ponašanje sistema.

Unutrašnji poremećaj u sistemu može biti kratak spoj u

električnoj instalaciji, otkaz ventila za regulaciju pritiska

ili temperature, požar, zamor, bolest, štrajk...

Spoljašnji poremećaji su npr nedostatak energenata,

promene na tržištu roba, visoke temperarure, socijalni

nemiri elementarne nepogode...

ZAŠTO SE VRŠI

PROCENA RIZIKA???

Osnovni cilj procene rizika na radu je zaštita

bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

Procena rizika pomaže u minimalizovanju

mogućnosti da zaposleni ili okruženje budu ugrožen

itokom aktivnosti u vezi sa procesom rada.

Takođe pomaže u očuvanju kompetitivnosti i

efikasnosti poslovne aktivnosti.

Prema zakonima o bezbednosti i zdravlju, svi

poslodavci mora da vrše redovnu procenu rizika.

1. PRIKUPLJANJE INFORMACIJA!!!

Da bi se izvršila procena profesionalnogrizika na radnom mestu treba znati:

-lokaciju gde se nalazi radno mesto, ilimesto gde se posao obavlja;

-ko radi na tim radnim mestima: posebnu pažnju obratiti na one grupe za koje postoji veća profesionalna opasnost negoza ostale zaposlene, kao što su na primer trudnice, mladi zaposleni ili zaposleni invalidi.

koja se oprema, materijali i procesi rada koriste;

-koja vrsta posla se obavlja (na koji način ikoliko dugo vremena);

-koje opasnosti su već bile ustanovljene, ikoji su njihovi izvori bili;

koje su potencijalne posledice postojećih opasnosti;

-koje su mere zaštite korišćene;

2. IDENTIFIKOVANJE OPASNOSTI!!

OPŠTA ČEK LISTA !!

SPECIFIČNA ČEK LISTA!!

3. PROCENA RIZIKA!!

VEROVATNOĆA

Visoka neverovatnost:se ne može manifestovati tokom celokupne profesionalne karijerezaposlenog.

-Verovatnost: se može manifestovati samo nekoliko puta tokom profesionalne karijerezaposlenog.

-Visoka verovatnost: se može manifestovati sa ponavljanjem tokom profesionalne karijerezaposlenog

TEŽINA POSLEDICE

Mala težina posledice: povrede i bolesti koje ne uzrokuju produženo dejstvo (kao što sumanje smetnje, iritacije očiju, glavobolje, itd.).

-Srednja težina posledice: umereno izazivanje povreda i bolesti, ali sa produženimdejstvom ili periodičnim povratnim bolom (kao što su rane, obične frakture, opekotinedrugog stepena na ograničenim površinama tela, kožne alergije, itd.).

-Velika težina posledice: povrede i bolesti izazvane teškim i stalnim bolom i/ili smrt(amputacije, ozbiljnije frakture koje vode u invalidnost, rak, opekotine drugog ili trećegstepena na velikim površinama tela, itd.).

ODLUČITI DA LI JE RIZIK PRIHVATLJIV ILI

NEPRIHVATLJIV!!

Uopšteno:

-visoki rizik je neprihvatljiv,

-mali i srednji rizik je prihvatljiv,

Ukoliko nije usaglašen sa pravnom regulativom, rizik je

neprihvatljiv.

AKTIVNOSTI ZA UKLANJANJE ILI

SMANJENJE RIZIKA

Ukoliko je rizik visok i procenjen kao neprihvatljiv,

potrebno je odmah preduzetiaktivnosti za njegovo

smanjenje.

Ukoliko je rizik srednji i procenjen kao prihvatljiv,

preporučuje se planiranje aktivnosti za smanjenje tog

stepena rizika.

Ukoliko je rizik mali i procenjen kao prihvatljiv,

neophodno je da se obezbedi da se taj stepen rizika

zadrži na istom nivou.

PREVENTIVNE I ZAŠTITNE MERE

eliminisanje opasnosti/rizika

-minimiziranje opasnosti/rizika, kroz organizacione mere,

-minimiziranje opasnosti/rizika, kroz mere kolektivne zaštite,

-smanjenje rizika, kroz odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu

FORMULAR!!