5.1 Teorija apsolutnih prednosti

Adam Smit, polazi od pretpostavke drustvene podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti , baziranih na takvoj podeli.Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnize oportunitetne troskove.Pretpostavke:Ukoliko imamo dve zemlje, domaca i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan proizvod, domaca proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak i u domacoj i u stranoj zemlji; i ako su ukusi potrosaca isti i u domacoj i u stranoj zemlji; Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledeci:domaca zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje-strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji prozivoda B od domace zemljeZakljucak je da: domaca zemlja prizvodi proizvod A, strana zemlja prizvodi proizvod B, obe zemlje su se specijalizovale u proizvodnji.Nedostaci ove teorije ogledaju se u tome da po njoj ne postoje razlozi za medjunarodnom trgovinom u slucaju da zemlja nema nize oportunitetne troskove ni kod jednog proizvoda u odnosu na druge ucesnike na medjunarodnom trzistu.Nedostatke ove teorije otklonila je teorija Komparativnih prednosti.

5.2. Teorija opste ravnotezeBertil Olin u objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su : Koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi? Kako se formiraju odnosi razmene između zemalja?Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje. Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao faktoru proizvodnje, a druga obilje u kapitalu, kao faktoru proizvodnje, onda će se one specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojeg imaju u obilju, odnosno prva zemlja će se specijalizovati u proizvodnji radno-intenzivnih dobara, a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-intenzivnih dobara. Na toj osnovi odvijaće se tokovi međunarodne razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda. U slučaju da zemlja raspolaže kapitalom kao obilnim faktorom, a sa druge strane nedostaje joj radna snaga kao drugi faktor proizvodnje, ona će se specijalizovati u proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, što će usloviti povećanu tražnju za kapitalom (faktorom u obilju), što će za posledicu imati povećanu tražnju ovog faktora i rast njegove cene. Sa druge strane, ovakva specijalizacija značiće manju tražnju za drugim faktorom proizvodnje (u ovom slučaju radnom snagom), što će za posledicu imati pad cene tog faktora proizvodnje. Dakle, dolazi do konvergencija u količini raspoloživih faktora i putem međunarodne trgovine dolazi do izravnjavanja cena faktora proizvodnje. Olin ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta međunarodne trgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom smislu, supstituciju u kretanju proizvoda.

5.3. Teorija komparativnih prednosti Dejvid Rikardo ističe da iako zemlja nema apsolutne prednosti i niže proizvodne troškove u proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlja, ona ipak ima interes da učestvuje u međunarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti.Rikardo je smatrao da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojima ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove.Pretpostavke:Ukoliko imamo dve zemlje, domaca i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan proizvod, domaca proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak i u domacoj i u stranoj zemlji; ukusi potrosaca su isti i u domacoj i u stranoj zemlji; kvalitet radnika je isti; postoji mobilnost radne snage izmedju sektora, sto obezbedjuje jednakost zarade; operise se u režimu konstantnih prinosa- bilo kakve promene broja angažovaih radika u određenoj proizvodnji ne menjaju troškove po jedinici proizvoda. Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledeći: Domaća i strana zemlja proizvode dva proizvoda. Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, dakle domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda. Domaća zemlja je dva puta produktivnija u proizvodnji proizvoda «A» od strane zemlje, a tri puta produktivnija u proizvodnji proizvoda «B» od strane zemlje. Strana zemlja nema apsolutnih prednosti ni kod proizvodnje proizvoda «A» ni kod proizvodnje proizvoda «B». Domaća zemlja će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda «B» jer u toj proizvodnji ostvaruje tri puta veću produktivnost sa istim faktorima proizvodnje u odnosu na stranu zemlju, dok je kod proizvoda «A», dva puta produktivnija. To znači da su njene komparativne na strani proizvoda «B». Strana zemlja ima relativno manju razliku u produktivnosti kod proizvodnje proizvoda «A» u odnosu na domaću zemlju, pa se stoga može reći da ona ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda «A». Korist od međun a rodne trgovine ost v aruju obe zemlje: autarhične cene konvergiraju i uspostavlja se jedinstvena relativna cena u obe zemlje; i povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.

5.4. Teorija troskova supstitucije Tvorac ove teorije je Gortfird Haberler koji u teorije medjunarodne trgovine uvodi sva tri proizvodna faktora: rad, kapital I zemljiste.On takodje po prvi put uvodi termin “zrtvovanja” jednog proizvodnog faktora u korist drugog. Da bi se povecala proizvodnja jednog proizvoda , istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora , uz nepostojanje drugih ogranicenja. Dolazi do troskova supstitucije jer dodatna jedinica nekog proizvoda uslovice pojavu marginalnih troskova , pa ce cena proizvoda porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu zrtvovanog proizvoda.

5.5. Nekonvencionalne teorije međunarodne trgovine

Teorija rasprodaja viškova – postojanje viškova proizvodnih kapaciteta ( proizvoda), koji su u prethodnom periodu stvoreni, pa trenutno ne postoji proporcinalnost u kapacitetima i tražnji. Zemlja bi međunarodnom trgovinom mogla da plasira višak proizvoda a da dođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju. Time se omogućava održavanje zaposlenosti predimenzioniranih kapaciteta, mogućnost za zemlje u razvojuProduktivitetna teorija –međunarodna trgovina proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti, podstiče tehnološke inovacije, automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.

5.6. Teorije dominirajuce privredeFransoa Perua polazi od pretpostavke da: postoji dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi; razloge za znacajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na razvijene zemlje Perua vidi u: moci i prinudi, pregovarackoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja, razlici u veličini zemalja tj. ekonomskoj dimenzionalnosti, razlici u vrstama privredne aktivnosti zemalja.Dominacija moze biti namerna ili nenamerna. Namera se ocenjuje prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u medjusobnoj medjunarodnoj trgovini.

5.7. Teorija periferne privrede:Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije). Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elastičnost tražnje za primarnim proizvodima (proizvodi zemalja periferije) u međunarodnoj trgovini, dolazi do pada cene pomenutih proizvoda i pogoršanja opšte ekonomske pozicije zemlje periferije, jer se smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije. Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, sto dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnju u zemlje centra. Cene primarnih proizvoda sporije rastu od cena sekundarnih proizvoda u uzlaznoj liniji svetskog privrednog ciklusa, a sa druge strane brže opadaju u silaznom periodu razvoja svetskog privrednog ciklusa.Spontani fenomen privrednog razvoja predstavlja stanje u ekonomskim odnosima zemalja periferije i zemalja centra.

5.8. Kejnzovo shvatanje medjunarodnih odnosa

Kejnz smatra da je profit glavna pokretacka snaga medjunarodne trgovine. Kejnzove teorije zasnovane su na stavovima raznih vidova ravnoteze, sa posebnim akcentom na punu zaposlenost. Kejnz tumaci nivo medjunarodne trgovine zavisnoscu nivoa zaposlenosti od investicija kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Aktivni trgovinski bilans implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva i obrnuto Međunarodna trgovina po Kejnzu je spoljni odraz kompromisa između suprotstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašjnim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.

Formula za ravnotežu jedne privrede jeste: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i investicija i izvoza umanjenih vrednošću uvoza.

5.9. Porterova teorija konkurentske prednostiKomparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima i jeftinijoj radnoj snazi izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. Po Majklu Porteru, osnivacu teorije, konkurentsku prednost odredjuje nekoliko faktora:

faktori uslova proizvodnje priroda i uslovi traznje srodne i pratece industrijske grane strategija, struktura i rivalstvo preduzeca uloga vlade sanse iz okruzenja

Faktore uslova proizvodnje mozemo klasifikovati na:Ljudski resurs čini raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu (kvalifikovanost). Fizički resursi u jednoj zemlji predstavljaju kvantitaivni i kvalitativni pokazatelj raspoloživošću obradivim zemljištem, saobraćajnicama, rudnim bogatstvo, energetskim izvorištima itd. Resursi znanja danas se smatraju jednim od najvažnijih ulaznih resursa. Efikasnost prilagođavanja nastalim promenama uslovljeno je kvalitetom znanja. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Resursi kapitala su snaga društava u izgradnji konkurentske prednosti za uključivanje u međuanrodnu trgovinu i predstavljaju raspoloživa finansijska sredstva, ako i njihovu cenu. Infrastrukturni resursi predstavljajukvantiet i kvalitet raspoložive infrastrukturne podrške neke zemlje. Pod infrastrukturnom podrškom smatraju se razvijenost saobraćajnica (drumskog, železničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja), zatim postojeća komunalna infrastruktura, telekomunikacioni sistemi, poštansko-telegrafski saobraćaj itd.Priroda i uslovi tražnje: Predstavlja bitan faktor u izgradnji konkurentske prednosti. Uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međuanrodnom tržištu, pod uslovom izgrađenih sličnih ukusa potrošača. Smatra se da je domaća tražnja resprezentativna u kreiranju inostrane tražnje. Podstiče se razvoj konkurentske prednosti u industrijama gde se ostvaruje ekonomija obima jedne privrede. Srodne i prateće delatnosti: Jesu važni činioci u izgradnji konkurentske prednosti jer određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. To su delatnosti sa kojima preduzeće u koordinaciji ili kooperaciji koje izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost.Strategija, struktura i supraništvo preduzeća: To je uslov pod kojim se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija preduzeća treba da je zasnovana inovativnim processima, koji će održati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.Uloga vlade:

Uloga vlade se Smatra bitnim faktorom u izgradnji konkurentnosti na međuanrodnom nivou. Teorija konkurentske prednosti podrazumeva sinhronu aktivnost na makro i mikro nivou. Šanse iz okruženja:One trebaju biti podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti. procesi restruktuiranja, reformi, nepostojanje jasno izgrađenje potrošačke kulutre mogu biti stimulativni faktori okruženja, koji će inicirati izgradnju međunarodne konkurentske prednosti.