TAKTIKE NASILNIKA

TAKTIKE NASILNIKA

Nasilnik moe biti svako: lan porodice, poznata ili nepoznata osoba, bivi ili sadanji partner, kolega sa posla, radnik u firmi, slubenik neke institucije. Nasilnici pripadaju svim drutvenim strukturama: razliitih su profesija, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Nasilnik uglavnom vri nasilje promiljeno (kada nema nikog kod kue, tako da nema dokaza: upa vas za kosu, gurne vas niz stepenice) i manipulativno (ide u kupovinu, donosi cvee, vodi vas na veere, putovanja, opravdava i umanjuje nasilje, moli za oprotaj i prikazuje sebe kao dobrog i paljivog).

Da li e nasilje vremenom prestati?

Nasilje uglavnom poinje odmah po zakljuenju braka, esto kada je ena u trudnoi. Na poetku nasilje nije svakodnevno, ali vremenom postaje. Nasilnik vri nasilje u kui ili na drugom mestu, najee bez svedoka. ena postaje sve slabija psihiki i fiziki, a nasilnik postaje sve jai, suroviji i manipulativniji.

Dinamika nasilja i taktike kontrole

Po svemu sudei, va partner nije bio nasilan na poetku vae veze i, ak i sada, ne upotrebljava uvek fiziko nasilje. Veoma retko se deava da fiziko nasilje nastupi pre ciklusa verbalnog zlostavljanja i emotivne kontrole. Po svemu sudei, ako se osvrnete na vau vezu moete uoiti kako je nasilje poelo na veoma suptilan nain kroz napade na vaa oseanja samovrednovanja, vae sposobnosti kao linosti, i postepenim izlovanjem od drugih. Veoma esto ene ne primeuju koliko je njihov partner postao destruktivan i nasilan dok se ne osete zarobljenim bilo emotivno, finansijski ili drutveno. Veoma esto, fiziko nasilje se poveava i postaje intenzivnije u ovoj fazi kada je nasilnik siguran da je njegova partnerka izolovana i odseena od podrke.

Taktike kojima se nasilnik slui esto ukljuuju mnogo vie od fizikog zlostavljanja. Fizike napade, bilo da se deavaju jednom nedeljno, jednom meseno ili jednom godinje, obino prate i druga ponaanja zbog kojih se ena u situaciji nasilja osea strah. Mnoge taktike ilustrovane su na Toku nasilja-kontola i mo a koje predstavljaju nenasilne taktike kojima se nasilnici slue i koje imaju znaajan uticaj na oseanja i samopouzdanje ena.

Emotivno zlostavljanje

Mnoge ene koje su bile u situaciji fizikog nasilja, takoe su bile i emotivno zlostavljane. Najei tip emotivnog zlostavljanja je konstantno kritikovanje i poniavanje. Va partner takoe moe biti emotivno nasilan ako vas ignorie, suzdrava se od panje, zove vas pogrdnim imenima, optuuje vas da ga varate, ako vam govori da niste dobra majka, supruga i prijateljica. Emotivno zlostavljanje moe biti suptilno i esto ga je veoma teko prepoznati. To je veoma esto i efikasna taktika kojom vas spreava da oseate da zasluujete ljubav i potovanje.

Izolacija

Mnogi nasilnici e izolovati svoje partnerke, geografski, emotivno ili drutveno, kako bi ih drali pod kontrolom. Porodice se presele daleko od prijatelja i rodbine ili je ena obeshrabrena ili joj se zabranjuje da ima bliske odnose sa drugima. ene esto izjavljuju kako im je zabranjeno da viaju prijatelje ili porodicu, nau posao, imaju pristup prevozu, uestvuju u aktivnostima u zajednici. ak i ako ove aktivnosti nisu strogo zabranjene, nasilnici e esto postavljati ogranienja na njih, pratei telefonske pozive, ispitujui partnerku gde je bila ili javno je poniavati, tako da e joj jednostavnije biti da prestane da uestvuje u ovim aktivnostima.

Umanjivanje, poricanje i okrivljavanje

Nasilnici okrivljajvaju partnerke za nasilje terajui ih da se oseaju kao da preteruju u vezi sa nasiljem. Nasilnici e umanjivati ili poricati ozbiljnost svojih postupaka i odbiti da priznaju bilo kakvo ponaanje koje ima veze sa kontrolom. Ukoliko priznaju nasilje, ukazivae na enino ponaanje kao uzrok nasilnom ponaanju. Ova taktika je izuzetno efikasna za podizanje eninog oseaja odgovornosti, jer je ona svesna da e je on jednostavno okriviti za napad ako kae drugima za njegovo ponaanje.

Ekonomsko zlostavljanje

Mnoge ene izjavljuju da im partneri esto kontroliu pristup finansijskim sredstvima bilo uskraujui im pristup novcu, sabotirajui njihove napore da nau ili zadre posao, prekorevajui ih kako troe novac i laui ih o imovini. Neki nasilnici sav novac i kartice dre na svom imenu, tako da njihove partnerke nemaju pristup novcu bez njihove dozvole. Bez pristupa finansijskim sredstvima ene su ekonomski zavisne o nasilnicima i to predstavlja najveu prepreku eni koja eli da napusti nasilnu vezu.

Korienje dece

Jedan od preovlaujuih, ali esto umanjivanih oblika nasilja je korienje dece kako biste se mislili o sebi loe. Moda vam va partner esto ponavlja kako niste dobra majka i ako ikad pokuate da odete da e traiti starateljstvo nad decom. Moe vas takoe zastraivati da e kidnapovati ili ubiti decu ako pokuate da pobegnete.

Mnogi nasilnici takoe pokuavaju da okrenu decu protiv majke govorei im neistine ili pretei ih da e ih povrediti. Ove pretnje su veoma ozbiljne za ene u nasilnim vezama i mogu je suvie uplatit da bi otila.

Korienje prinude i zastraivanje

Va partner moe pretiti da e pojaati nasilje nad vama ili vaom decom ako se ne povinujete njegovim zahtevima. On moe pretiti samoubistvom ili da e nauditi drugim lanovima vae porodici ili vaim prijateljima ako pokuate da odete. Ako ste u istopolnoj vezi, va partner/ka moe pretiti objavljivanjem vae veze onima za koje ne biste voleli da saznaju. Korienje prinude takoe moe ukljaivati i to da ste prisiljeni da poinite nelegalne aktivnosti, a potom pretiti da e vas prijaviti slubi za zatitu dece ili policiji. Ova ponaanja se koriste kako bi se kod vas odravalo stanje straha i kako biste bili spreeni da okonate vezu.

Korienje mukih privilegija

Deo nasilnikovih uverenja je i oseanje da on poseduje svoje partnere i decu i da ima pravo da zahteva apsolutnu poslunost od njih. Oni veoma esto imaju stroge stavove koji se odnose na rodne uloge, ponaajui se kao gospodari koji svoje partnerke tretiraju kao sluge.

Zastraivanje

Zastraujua ponaanja i aktivnoti mogu da variraju od zastraujueg pogleda ili gestova do lomljenja predmeta, unitavanja imovine, povreivanja ili ubijanja ljubimaca i pokazivanja oruja. Nasilnik e veoma esto unititi predmet koi ima specijano znaenje za partnera, dajui joj do znanja da ona moe biti sledea.

ak iako va partner ne mora uvek upotrebljavati fiziko nasilje, verovatno je da on konstantno koristi neku od ovih taktika da bi vas kontrolosao i poniavao. Ukoliko iznova i iznova ujete koliko ste bezvredni, kako je sve vaa krivica i kako zasluujete da budete kanjeni za vae greke, verovatno ete poeti i da verujete u ovo. Ovo je vrlo verovatno ako oko vas nema nikoga ko e vas podrati kao osobu koja vredi i ko nasilno ponaanje vaeg partnera vidi kao destruktivno i neprikladno.

Pored ovoga, uz izolaciju, stalno negativno pojaavanje i nasilje koje trpite, nije neobino da postajete zbunjeni o tome ta se deava. Moete poeti da se oseate obamrli iznutra kako vai doivljaji sebe i vae veze postaju sve vie i vie iskrivljeni. Moete se oseati bespomono prepoznajui opasnosti sa kojom se suoavate ako odete i shvatanjem da ne moete preduzeti nita da zaustavite nasilje ako ostanete. Nije neobino za rtve nasilja da ispoljavaju simptome sline ratnim zatvorenicima dezorjentisani su, mogu da pate od poremeaja sna, neredovne ishrane ili oka. Ovi simtomi su normalne reakcije na nenormalne okolnosti i ne znai da ste poeli da ludite.

Premlaivanje je veoma moan i efikasan nain kontrole i svaka osoba koja je pretrpela ovaj vid nasilja je vrlo verovatno postala privremeno bespomona. Ipak, to vie poinjete da shvatate ta se deava, bolje ete prepoznati da je on odgovoran za svoje ponaanje i da ono to vam se deava nije vaa greka.