SVEST, PODSVEST I DR. AROLIJEMi istovremeno ivimo svoj ivot na fizikom, telesnom i emotivnom nivou a oni su u neraskidivoj vezi. Funkcioniu iskljuivo po zakonima prirode. Njihov unutranji rad ne moe biti promenjen na fizikom nivou. Da vidimo koji su to nivoi naeg uma i ta svaki od njih radi za nas. Poeemo od spoljnog i ii ka unutra. SPOLJNI NIVO UMA - SVESTOvo je deo uma uprarvlja naim ulima (vid, sluh, ukus, miris i dodir) koja su usmerena ka spoljnom svetu. Glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta. Prikupljajui informacije putem ula, svest ima vaan zadatak uenja znanja i vetina koje su neophodne da bi smo opstali u svetu. Ali ne zaboravite: svest nije jedini nivo uma, tako da se sve informacije koje stiu spolja, porede sa unutranjim, ve postojeim znanjem o njima. To poreenje f -e tako da svaka informacija o kojoj imamo znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa postojeim, prolim iskustvom.Vano je da se poreenje ne vri podelom na dobro-loe, pozitivno-negativno, nego na osnovu snage prvog utiska. Dr. reima prvo iskustvo o svemu, uvek ima prioritet, iako bi vi sa sadanjim znanjem, moda eleli da drugaije tumaite neku situaciju ili informaciju. Tako da postojee- unutranje znanje formira i definie va doivljaj stvarnosti. Svesni um, ima nekoliko bitnih osobina koje utiu na na doivljaj stvarnosti:
* Analitinost je prva osobina nae svesti. Tom osobinom, analitiki posmatramo svaku situaciju u kojoj se naemo, rastavljmo je na delove i traimo u postojeoj bazi podataka (svoja prola iskustva) i adekvatno reenje. To pretraivanje baze podataka (vaeg postojeeg znanja) se odvija munjevitom brzinom, a poto u nama ve postoje stara iskustva i reakcije za skoro svaku situaciju u kojoj se naemo, postojee reakcije se automatski primenjuju. Analitika osobina svesti ogleda se u sposobnosti traenja i izvravanja reenja, koje su posledica vaih prolih iskustava.
* Racionalnost je druga osobina Svesti. ini da uvek dajete objanjenje za svoje postupke bilo da su dobri ili ne (puenje, gojaznost, alkoholizam). Ova osobina svesti javlja se kao posledica postojeih znanja i u skladu sa tim znanjem, vri racionalizaciju. Ako nemamo objanjenje zato neto radimo na odre. nain, postajemo anksiozni, nervozni i frustrirani. Ako to stanje traje dugo, dovodi do ozbiljnih mentalnih i fizikih poremeaja. Mentalne ustanove su prepune takvih ljudi koji. Problem sa racionalnim razlogom nekog loeg ponaanja je taj to to nikad nije pravi razlog. Npr. pua kae: Puim zato to me to smiruje, daje mi vreme da smireno razmislim i sl. Debeli ljudi kau: debeo sam jer jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, tuan.... Sigurno ste primetili da svi ti razlozi, nikad nisu realni razlozi, ve iskljuivo lini. Lini su jer su posledica linog doivljaja sebe. Puai pre nego to su stvorili naviku, sluali su druge puae da kau: Puim jer me to smiruje... Debeljuce su ule od druge debeljuce: Jedem kad sam nervozna, ili mi je dosadno...Oni su te prie prihvatili kao svoju istinu, jer je to bilo prvo iskustvo sa tom informacijom. Sada shvatate da Racionalni razloziloeg ponaanja, nikad nisu pravi ve su lini razlozi.
* Kritiki stav je sledea osobina Svesti. Ona kritikuje i osporava sve to nije u skladu sa vaim postojeim stavovima. Pri tom su, si vai stavovi o bilo emu, posledica vaeg postojeeg znanja, a nastali su na osnovu vaih prvih utisaka, a te prve utiske o svemu, posebno o sebi, stekli ste u vreme dok niste znali OVO, to danas znate. Kritika osobina svesti, na osnovu brzog pregleda ranijih ivotnih iskustava: doivljaja, utisaka, oseanja smetenih u trajnoj memoriji (podsvesti), reagujete kritikom na sve to nije u harmoniji (skladu), sa postojeim stavovima. Kritika osobina je posledica poreenja informacija, sugestija i ideja koje primate (ili dajete sami sebi) sa vaim postojeim stavovima na tu temu. Na osnovu tog poreenja i pronalaenja postojeih stavova, vi ste ili kritiki nastrojeni prema novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa postojeim stavovima biva prihvaena, a koja nije, odmah se kritikuje i osporava. Sve to vam drugi kau ili vi kaete sami sebi, a pri tome oseate unutranji otpor prema tome je kritika osobina vae svesti na delu. Eto objanjenja zato mnogo ljudi nije sretno i zadovoljno sobom. U skladu sa stalnim kritikim poreenjem postojeih stavova i novih ideja, vrlo je teko izvriti promenu svojih rekcija i ponaanja.
*elja za uenjem i razvojem tj. Snaga Volje, vana je osobina nae svesti. elja za uenjem, razvojem i stalnim napretkom je ono to nas pokree na akciju. Ali sama elja kratko traje tj. koliko traje adrenalin koji se stvorio sa tom idejom o promeni. Zato? Zato to kad poelite neku promenu u svom ivotu, ta elja se suoava sa postojeim znanjem i stavovima o tome tj. sa vaom kritikim stavom. Na pr. moete rei: Baciu cigarete i nita me nee naterati da ponovo zapalim! ili Od danas jedem samo kad sam stvarno gladan. Svi znate koliko to traje.... dok vas neko iznervira i vi zapalite jednu Svi ovi pokuaji traju, koliko traje koliina adrenalina stvorena tom lepom idejom ili eljom. Kad se adrenalin izi ukljuuje se vaa kritika svest i vi poinjete da osporavate eljenu promenu. Rezultat je poznat, stara navika se vraa- ovog puta jo jaa. Istina? Dakle ta naa snaga volje, ba i nije neka snaga.
Rezime:Svesni um je spoljni nivo uma i bavi se naim drutvenim ivotom.Prima informac. iz spoljnog sveta putem ula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. F- e, na racionalan i analitiki nain jer se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti naim ulima. Mogunost poreenja informacija sa postojeim znanjem, stvara kritiki stav svesti. Kritika svest se aktivira usled postojeih stavova, koji su posledica znanja sticanih od poetka ivota. Svest radi po principu: Ono to osetim ulima - postoji i to mogu da razumem! Sve druge informacije koje stiu do svesti a ne dolaze putem ula, potpuno zbunjuju svest. Taj spoljni- svesni nivo uma, okruuje nae unutranje nivoe uma, koji se ne bave spoljnim svetom, nego nama lino. Podsvesni nivo Uma Podsvest
Pravi centar upravljanja naim telom i ivotom... je na nivou ispod svesnog i naziva se podsvesni um - podsvest. Kako f- e? Uporedimo ga sa kompjuterom jer i on radi po istim principima kao um. Nov kompjuter nema programe koji mu trebaju da bi radio, on mora imati instalirane programe. Tek onda e raditi -koristei instalirane programe. To je princip po kome radi i na um. Um je najsavreniji kompjuter. Po roenju, na kompjuter je imao par osnovnih programia, koji pokreu telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada, mi dodajemo nove programe i ojaavamo postojee. Osnovno pravilo uma je sledee: On nas uvek odrava onakvom osobom kakvom sebe doivljavamo. To kako sebe doivljavamo su nai "programi", kao rezultat naih ivotnih iskustava. Pored svesnog, fizikog nivoa uma, sledei nivo je unutranji-telesni -podsvest. Podsvest je mnogo vei deo uma od spoljnog i moe obraditi milione ulnih informacija u sekundi, jer sadri svu mudrost, seanja, iskustva i reakcije. Podsvest je izvor kreativnosti koji skladiti i pokree sveprograme automatskog reagovanja, koje koristimo u svakodnevnom ivotu. Podsvest ima f- ju autopilota koji nam omoguava da radimo vie stvari istovremeno, bez potrebe da se koncentrimo na svaku pojedinano. Vonja automobila je pr. za to. Vonja zahteva puno operacija upravljanje ruicama i pedalama, ubrzavanje, koenje, skretanje...Sve to nakon brojnog ponavljanja postaje potpuno automatski. Tako da kad sednete u auto, vi ne razmiljate o papuicama i ruicama a auto kao da ima autopilota - Vas. Ono to ste ve usvojili kao svoju automatsku reakciju vie nije interesantno za vau svest. Sve informacije, u jednom trenutku naeg ivota bile su nove za nas, da bi potom, postale kodirane (oznaene) putem naih oseanja. Oseanja su telesne senzacije kojim reagujemo na primljenu informaciju. Ako su oseanja vezana za odre. Informac. jaa, to e prvi utisak o toj informaciji biti dublje biti urezan u podsvest. U ekstremnim situacijama ovo vodi Trenutnom Znanju. Ovo iskustvo se stie obino u ok situacijama tipa: ovek koga je ujela zmija ili Dete koje je dotaklo vrelu ringlu. Ovakva okantna iskustva, praena jakim oseanjima, trenutno bivaju urezano duboko u sve nivoe uma.
DRUGI NAIN da se NOVE ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja. To je nain na koji se ui, a isto tako se stvaraju navike. Stalnim ponavljanjem informacije ili sugestije, naa reakcija na nju postaje automatska. Pitajte puaa kakav ukus je imala njegova prve cigaretea a on i dalje pui? Svesno, kazae vam da je cigareta bila odvratna i da je tad znao. ALI, TO NIJE SNAGA PRVOG UTISKA. To je njegovo sadanje svesno, racionalno razmiljanje. Snaga prvog utiska su njegova oseanja u vezi tog postupka u tom trenutku. Kad je palio prvu cigareteu palio je, sa sebi dragim ljudima i zato se oseao: Vaan, Bitan, Jak, Odrastao. Ta oseanja su snaga prvog utiska o puenju, a ne sadanje razmiljanje.Taj prvi utisak tj. oseanja vezana za prvi utisak su ono, to ga jo uvek tera da pui.
Zakljuak, to su jaa oseanja koja prate nove ideje, to je potrebno manje ponavljanja da bi ta ideja bila prihvaena u podsvesti. Jednom prihvaena ideja postaje program ponaanja. Ponekad je potrebno da unapredimo nae zastarele programe ukoliko elimo da unapredimo nae ivote. E tu se javlja problem. Ne moemo promeniti nae programe ponaanja ni loginim argumentima ni napornim radom. Jedini nain da ih promenimo je da se pozabavimo naim oseanjima i stavovima o situacijama vezanim za trenutke nastajanja tih programa.Na pr. ako sebe na osnovu naih iskustava doivljavamo kao debeljuce mi se tako i ponaamo. Ako doivljavamo sebe kao: vitke ili puae, nesretne ili uspene, onda se tako i ponaamo, to e rei da to definitivno jesmo u sopstvenim oima. Taj na doivljaj sebe je najvanija karakteristika nae podsvesti koja se zove imaginacija. Za imaginaciju, veina ljudi misli da je to kreativnost, neto poput talenta za muziku, pa ili ga ima ili nema. Meutim imaginacija je vie od toga. To je osnovna osobina nae podsvesti, koja je vie nego talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je na doivljaj sebe i sveta u kome ivimo. Taj na doivljaj sebe upravlja naim ivotom. Svaki ovek ima svoj doivljaj sebe i sveta koji ga okruuje. To nas dovodi do zakljuka da je svaki ovek potpuno jedinstven. Upravo zato je na doivljaj sebe i sveta apsolutna istina.
Ako nam se ne svia kako sebe doivljavamo i elimo da se promenimo, da bi promena dola, treba prvo da promenimo i unapredimo nae stare stavove (programe) o sebi. Brisanje teksta koji izlazi iz tampaa ne menja uzrok teksta, nego posledicu. Zato, sve dok je na um programiran da radi stvari na odreeni nain, nikakav pokuaj promene nee dovesti do eljene promene. Prosto je nemogue prevazii neki na unutranji program ponaanja logikim argumentima ili svesnim, lingvistikim vragolijama. Svaki put kad se sukobe logika i imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik.
Poenta je u sledeem. U potpuno istom, vremenu i okruenju, svako od nas ima svoj doivljaj sebe i sveta u kome ivi. Bez obzira na te nae line, doivljaje sveta, svet se ne menja, on ostaje kakav je. Jedina razlika je u imaginaciji. Naa imaginacija stvara Na doivljaj Sveta. Jednom stvoren, na doivljaj sveta ostaje takav kakav je kao Naa Istina o Svetu sve dok ga ne promenimo na nivou uma na kome smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou.
Ovaj nivo naeg uma je istovremeno zaduen i da nas uva od svake opasnosti, stvarne ili zamiljene. Nekada ono to je zamiljeno u naoj podsvesti ima uticaj na nas kao i dogaaj koji se stvarno desio, naa podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika nae podsvesti, ne razlikuje ta Svest doivljava kao Matu (neto to se deava samo u mislima) od onoga to je Realnost (deava se napolju, u realnom ivotu). Za Podsvest je to isto. Jedina Realnost koju Podsvest priznaje su naa iskustva, definisana naim oseanjima. A naa iskustva od poetka ivota do danas, ostaju zabeleena na nivou uma -magacinu koji nazivamo trajna memorija.
* Trajna Memorija. Na um je kao kamera koja snima non-stop 24 h svih 365 dana ak i dok spavamo. Naa ula non-stop primaju informacije. Sve to vam se ikad desilo, to ste ikad uli, pomirisali ili osetili ostaje trajno smeteno i u bazi seanja, u podsvesti.Ta baza seanja se naziva trajna memorija. To je memorija gde su smetena sva naa deavanja od roenja do sad. Ono to zbunjuje je nain pristupa i pokretanja tih silnih seanja.
Svaka informacija ikad primljena kroz neko od naih 5 ula, uva se ovde. Tako da od trenutka, kad je stvoren mozak u maminom stomaku, sve to smo uli, osetili ili doiveli ostavlja trag u nama. Tako poinje stvaranje velike baze podataka, iz koje se stvaraju naa uverenja, navike i modeli naeg ponaanja. Svi ti podaci nas pretvaraju u ono to smo danas. Svaka naa misao, reakcija kao i percepcija u vezi nekoga ili neega, sve se to zasniva na naim iskustvima iz prolosti. Jednostavno reeno: Mi smo danas refleksija svih naih prolih iskustava.Kako ui u tu trajnu memoriju i promeniti podatke zabeleene tamo? Evo odgovora: Hipnozom se moe ui u trajnu memoriju I izvriti potrebne promene. Taj proces se zove hipnotika regresija I predstavlja mentalno putovanje kroz va ivot. Npr. u Hipnozi se moete vratiti nazad u vreme vaeg prvog roendana ili ako elite samog trenutka vaeg roenja. Ovako vi dobijate ansu da ponovo vidite sve detalje oko sebe, osetite iste mirise, ukus kolaa na vaem nepcu i ujete sve ljude koji su tamo sa vama. Da ponovim, mi nikad nita ne zaboravljamo samo ne znamo kako da svesno pristupimo tim seanjima. Veina tih seanja je u trenutku kad su se deavale, stvorila nae telesne, automatske reakcije kako na njih kao i na sve sline situacije.
*Automatske reakcije - Navike. Nae reakcije na ivotne situacije za koje mislimo da su spontane, u stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vaem ivotu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali ta da uradite. Na osnovu onog to su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska) vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju reakciju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem pojaali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju. Sledei pasus je detaljno objanjenje procesa formiranja linosti. Dobro ga prouite i zapamtite, jer je objanjenje kako ste postali to to ste danas.
Svaka naa reakcija u bilo kojoj situaciji posledica je nae percepcije te situacije. Percepcija situacije je nae oekivanje u vezi te situacije, a oekivanje je posledica prethodnih iskustava iz slinih situacija. Prethodna iskustva su izgradila stavove u nama o tome, ta te situacije znae za nas. Stavovi su posledice dominantnih oseanja (telesnih senzacija) koja se javljaju u prvim slinim situacijama. Prve situacije, deavaju nam se u prvim godinama ivota. Inicijalna oseanja koja se tad pojave predstavljaju snagu prvog utiska. Poto je prvi utisak, jedini podatak koji imamo u tom trenutku(nemamo dananje znanje), ta oseanja ostaju memorisana kao naa spontana, telesna reakcija na situaciju. Kako se situacije ponavljaju taj prvi utisak se sa svakim novim ponavljanjem pojaava i pretvara u nau automatsku-telesnu reakciju na situaciju. Ta telesna reakcija (oseanje) stvara stav U Nama O Nama u takvim situacijama. Jednom stvoreni stav se odrava takvim kakav je sve dok se ne promene inicijalna oseanja koja su ga stvorila. Kako se razvijaju nae kognitivne sposobnosti, tako uimo da logiki, racionalno definiemo nae reakcije i ponaanja kao + ili - , dobra ili loa, zdrava ili nezdrava, itd. Ali te definicije ne menjaju injenino stanje, odnosno nas i nae reakcije.
Ovo je objanjenje kako ste postali to to ste danas. Sluajno ili ne, naueni smo da nikad ne uzimamo u obzir da su naa dananja, logika i racionalna objanjenja posledica naeg znanja koje smo sticali sluajui druge ljude, koji nemaju pojma ta mi oseamo, kako to oseamo i kako su se naa oseanja razvijala.
Ako su vam kao detetu roditelji paljivo sa toplinom, ponavljali kako sve to ujete ili vidite brzo uite i lako pamtite, hvalili vas za sve to ste nauili. Vi i danas tako reagujete na svaku novu materiju koju prouavate. Ali isto, svi puai pre nego to su stvorili naviku prvo su sluali druge puae kako priaju: Puim zato to me to smiruje, zato to....To nam govori da snaga prvog utiska i ponavljanje inicijalnih sugestija vai kako za pozitivne tako i negativne programe naeg reagovanja i ponaanja.
Navika predstavlja nau automatsku reakciju na neko deavanje. Navike po sebi nisu ni dobre ni loe one su nauena reakcija, posledica naih inicijalnih oseanja. Ova konstatacija nas dovodi do neega to nas ini superiornim u odnosu na sva druga iva stvorenja na planeti zemlji.
* Oseanja.Svaki ovek na planeti ima unikatne otiske prstiju, kakve nema nijedan drugi ovek, isto svako od nas osea svoja oseanja na samo njegov jedinstven nain. Ta injenica nam govori da su naa oseanja jedini pravi pokazatelj kakav nam je ivot. Tj. naa oseanja su na unutranji kompas, naem telu i ivotu. Zato nijedan kalup sem naeg originalnog nam ne odgovara. U procesu razvoja oveka, prvo se razvije oseanje senzacije, potom svesne kognitivne sposobnosti. Senzacije koje se fiziki manfestuju u naem telu nazivamo Oseanjima. Proces oseanja senzacija je prisutan u svakome od nas i spontano se deava bez ikakvog svesnog napora.
Kao na primeru pisma i tampaa Uzrok Posledica je prirodni zakon koji vai u nama. Uzroci svakog naeg ponaanja u ivotu su posledice naih ivotnih iskustava. Kad se neko osea loe (strah, strepnja, odbaenost itd.) u odre. situacijama, znamo da po zakonu Uzrok Posledica toj osobi se u ivotu ve desilo neto to ini da se osea tako. Desilo se da osobi stvori podsvesni Neprijatno mi je stav, kao telesnu reakciju zatite. Da nije tako osoba bi imala otvoren istraivaki stav umesto neprijatnog. Situacija koja u sadanjosti aktivira neko negativno oseanje, samim tim i reakciju, programirana je prolim iskustvima. Neko ko ima napade panike i ne moe da die ve je imao u ivotu loe iskustvo praeno velikim strahom, gde je pomislio da e umreti.
Apsolutno svi nai stavovi, uverenja i reakcije su posledica naih iskustava, kako realnih tako i zamiljenih. Sva naa ivotna iskustva generiu oseanja, oseanja stvaraju stavove o svim ivotnim situcijama. Stavovi izazivaju nae reakcije, kako dobre tako i loe. Zato je toliko teko promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom i logikim razmiljanjem. Oni nisu deo nae svesti. Stavovi su naa telesna reakcija na situaciju i smeteni su u naoj podsvesti, podsvest ne razlikuje Dobre ili Loe stavove ve automatski reaguje telesnim senzacijama-oseanjima u situacijama u kojima se naemo. Ta automatska reakcija je posledica prvih takvih situacija u naem ivotu, to nam govori da mi uvek pamtimo sva naa iskustva, od trenutka roenja pa do danas. Neverovatno, zar ne?
Podsvest ivi van vremena i prostora, pa za nau podsvest ne postoji prolost ili budunost, samo sadanjost. ta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u podsvesti i jo postoji u nama kao oseanje koje se aktivira sa novom situacijom. To znai da podsvest pamti i pokree sva nae oseanja, vezana za bilo koju osobu situaciju ili dogaaj iz nae prolosti.
Oseanja su sastavni deo naeg Uma i naa su telesna reakcija na informacije, ideje, osobe, situacije...Svest nam je apsolutno posveena ouvanju, ve usvojenih stavova kako o nama tako i o ivotu. To vai za sve nae stavove, ak i one loe. Kako je to mogue, pitate se? Pa evo kako: Svaka informacija koja je u skladu sa vaim postojeim stavovima biva odmah prihvaena, a ona koja nije, odmah se kritikuje i osporava. Sve to vam drugi kau ili pak vi kaete sami sebi, a pri tom oseate unutranji otpor, je kritika osobina vae svesti na delu. Ta kritiki stav je potvrda prirodnog zakona: Uzrok Posledica. Da bi se bilo koja naa reakcija, ponaanje ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postie oslobaanjem nagomilanih oseanja koja su stvorila stav koji nam se svesno ne svia. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, mogue je promeniti nae postojee definicije i stavove.Ovo je nuno razumeti, zato to kad je neko oseanje u vezi neega ili nekoga jednom prihvaeno od nae podsvesti, ono je prihvaeno kao zakon po kome reagujemo na sve sline situacije. To prihvaeno oseanje je naa Automatska Telesna Reakcija koja izaziva dato ponaanje u svim slinim situacijama. Sve nae telesne-emotivne reakcije su nastale u prvih 5-6 godine ivota.
Bez obzira ta svest misli o nekoj naoj reakciji, kad je oseanje izazvano dovoljan broj puta u odreenim situacijama to oseanje stvara program ponaanja za nas u svim slinim situacijama. Naa podsvest radi na osnovu principa familijarnosti (ta joj je ve poznato) i asocijacija, a ne na osnovu Svesne logike da li je neto dobro ili nije. Nae reakcije su voene naim oseanjima, nebitno dali ih mi svesno doivljavali kao loa ili dobra.
ta su to Negativna ili Loa Oseanja?
*Negativna oseanja su oseanja koja ine da se oseamo loe. Oseanja koja nas spreavaju da se oseamo dobro i koja nam ne dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje to moemo.
*Negativna oseanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Uvek su praena nekom tenzijom, nemirom i nelagodnou.Oduzimaju nam jasnou misli, koncentraciju i smireno logiko razmiljanje. Negativna oseanja nam ine ivot nepodnoljivim sve dok ih se ne oslobodimo.
Ova zadnja karakteristika je kljuna. Jer na otpor - oseanjima je najbolniji u vezi njih. Svim drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledicu toga ona se oslobaaju i povlae nazad u leite.
Pr: Oseanje radosti, zadovoljstva, sree, seksualnog uzbuenja itd. Ovim oseanjima mi ne pruamo otpor, odmah ih prihvatamo i iskazujemo. Ali koliko god nam se ova oseanja sviala, ona kratko traju i poto smo ih osetili i iskazali ona se povlae. Ovo nas dovodi do sl. zakljuka: oseanja koja odbijamo da osetimo i iskaemo ne nestaju ve i dalje traju u nama, gomilaju se i trae da ih iskaemo u potpunosti. Znai sva oseanja koja ne iskaemo nego pokuamo da potisnemo, jo jae nas guraju iznutra da bi ih osetili i iskazali. Kod tog Guranja iznutra oseamo snagu zakona Uzrok-Posledica. Mi ne moemo promeniti nae reakcije, sve dok drimo oseanja u vezi toga potisnuta i zarobljena u nama. Naa oseanja uvek nadjaaju nae svesne misli. Zato kad dopustimo sebi da osetimo i iskaemo svoja oseanja, automatski nestaje pritisak koji ona stvaraju dok ih ignoriemo i potiskujemo. Kad su oseanja iskazana, tada se ona povlae i naa logika ima punog smisla u definisanju situacije na nain koji nama odgovara.
Svako nae logiko razmiljanje na situaciju u kojoj se nalazimo, posledica je onog ta oseamo u vezi te situacije i to oseanje koje imamo u datoj situaciji, pokazuje nam kako naa podsvest doivljava tu situaciju. Znai da na podsvesni doivljaj situacije u kojoj se naemo kontrolie nau Svesnu reakciju. Doputajui sebi da osetimo i iskaemo sva svoja oseanja + i -, dajemo sebi ansu za mir i harmoniju u nama. Menjajui na inicijalni nain reagovanja na - oseanja, tako to emo umesto odbijanja, prihvatiti da ih Osetimo-Iskaemo-Oslobodimo izazvaemo domino efekat koji e ruiti kulu naih negativnih oseanja koja ine Bolest.
Problem je Otpor Oseanjima A Reenje dolazi kroz Emotivno Pranjenje!
Svako odupiranje i otpor naim oseanjima je daleko ozbiljnija stvar nego to ljudi misle. Naa oseanja su dizajnirana tako da se kreu ciklino: Situacija - Oseanje Iskaimo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Pokuavajui da Ne Oseamo neko oseanje, automatski stvaramo BOLEST (pritisak i nelagodnost u nama). Odravanje otpora i uvanje potisnutih oseanja, crpi ogromnu koliinu nae ivotne energije. I kako se potisnuta oseanja gomilaju, tako se vie iscrpljujemo fiziki i emotivno. To je kao da pokuavate non-stop da plivate uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ete potpuno iscrpeti svu svoju energiju i potonuti.
Pruajui otpor sopstvenim oseanjima prekidamo prirodni ciklus kruenja ivotne energije: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Kao posledica ovog prekida kruenja energije, ta energija koja bi bila usmerena na odravanje besprekornog rada svih sistema i organa, usmerava se na otpor oseanjima i to nas ini slabim. Ta slabost se naziva Bolest. Emotivno Pranjenje Oslobaanje Nagomilanih Oseanja se moe desiti samo ako Vi to dozvolite sebi. Sva oseanja traju kratko, osim ako se odupiremo njihovom oslobaanju. Kod veine ljudi jedna od osnovnih karakteristika njihove linosti je Negativnost. Posle brojnih sugestija koje su sluali i ponavljali sebi godinama: Ti si nesiguran, Odustani, Ne vredi ni pokuavati, Ba si nesposoban, Ba sam debeo, Ja sam pua zato to... Njihova podsvest je usvojila takve sugestije i pretvorila ih u Njihovu Istinu. Zato to u trenutku i vremenu kad su prvi put uli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i ivotnog iskustva da ih odbace kao netane i nebitne za njih. Svesni nivo naeg uma ne zna kako da barata oseanjima jer su oseanja informacije koje do svesti ne dolaze putem naih pet ula. Oseanja dolaze iznutra, a ne spolja i to zbunjuje nau svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu oseanja, na svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo emotivno tj. podsvesno. To znai: Kada neka situacija pone da vibrira u skladu sa nekom prolom, mi trenutno oseamo emotivni um tkz. (fleshbeck). Ponovo se pokreu inicijalna oseanja koja su nastala pre mnogo godina kao posledica prvog utiska na takvu situaciju.Sigurno vam se desilo, da u obinoj razmeni miljenja odjednom uneste toliko ara i oseanja, da potpuno izgubite kontrolu, zar ne? I kad situacija proe, razmiljate o tom dogaaju i pitate se zato ste tako burno reagovali i nemate objanjenje otkud tolika emocija. Vrlo je vano da razumete da svaka ideja, sugestija ili koncept jednom prihvaeni od strane naeg uma, uvek e bti izvreni na nain kako su inicijalno definisani u skladu sa oseanjima koja su tad izazvali.
Da bi vam bilo jasno zato se neke ideje o ivotu ponavljaju u nama evo nekoliko zakonitosti naeg uma koje to objanjavaju. Svaka informacija, misao ili ideja izazivaju telesnu senzaciju oseanje. Nae misli utiu na sve funkcije naeg organizma. Veina telesnih senzacija je prosto neprimetna za nau svest pa nam deluju neutralne tj. normalne. S druge strane, ideje i misli koje imaju jaku emotivnu podlogu uvek se primetno oseaju u naem telu. Znai jednom prihvaene ideje, izazivaju uvek iste telesne senzacije - oseanja. Bes i nezadovoljstvo stimuliu na adrenalin, a vea koncentracija adrenalina u krvotoku izaziva mnoge promene u organizmu. Strepnja i strah izazivaju fiziku napetost i umor. Sve pobrojane reakcije nisu samo reakcije tela na nae misli. One su ilustracija gore navedenog pravila.
Ono to Um oekuje da se desi, obino se i desi. itav organizam prati i reaguje u skladu sa naim oseanjima. Potpuno je nebitno da li su ona pokrenuta kao rezultat nae mate ili kao posledica realne situacije u kojoj se nalazimo. Pokrenuta oseanja aktiviraju programe naeg ponaanja i telo radi sve da bi ispunilo zadatak tog programa. Nae fiziko zdravlje umnogome zavisi od naih stavova o sebi i naeg mentalnog oekivanja. Znajui ovo setite se koliko ste puta doiveli: ega sam se najvie plaio, mi se i desilo.
Imaginacija je uvek monija od logike.Svesni razlozi i logika su slabiji u odnosu na nau imaginaciju. Oseanja i mentalne slike (seanja) su iskljuivo vlasnitvo nae podsvesti. Oseanja i seanja, u svakom trenutku pobeuju sve o emu logino razmiljamo. Racionalno razmiljanje, uvek je nadjaano naom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podrana snanim oseanjima kao to su strah, bes, mrnja, ljubav ne moe biti promenjena svesnim, racionalnim, logikim razmiljanjem. Sugestija koja je jednom prihvaena i izvrena, izaziva sve manji otpor sa svakim narednim ponavljanjem.Svaki program ponaanja (dobar ili lo) se zasniva na poetnoj sugestiji i oseanjima koja je ona izazvala. Mentalni model ponaanja se vrlo lako stvara pogotovo ako se poetna sugestija ponovila mnogo puta. Jedanput prihvaena sugestija od strane nae podsvesti, praena dodatnim sugestijama stvara novi model ponaanja u rekordnom roku. Ovo pravilo uvek vai. Npr: Neki ljudi veruju da u kritinim momentima moraju zapaliti cigaretu ili popiti aicu estokog pia ili popiti tabletu za smirenje da bi efektno funkcionisali. Bez obzira koliko je to pogreno to je postala njihova istina i oni to stalno rade. Svaka informacija ili koncept, jedanput prihvaeni, ostaju na snazi sve dok se ne zamene nekom novom idejom ili konceptom.Jednom usvojena informacija postaje stav, koji je maksimalno zatien i teko ili nemogue ga je promeniti svesnim logikim objanjenjem. to je neki stav due u vama, vei je otpor promeni. Kad ste jednom neto prihvatili kao nain razmiljanja ili ponaanja, va um se trudi da to sauva. I to vie vremena prolazi taj stav postaje model ponaanja odnosno navika. Ovo je proces koji objanjava kako se stvaraju navike, kako dobre tako i loe. Prvo je bila jedna informacija koja je stvorila prvi utisak i pokrenula neka oseanja u vezi nje. Posle nekoliko ponavljanja te iste informacije i ponavljanja naih inicijalnih oseanja, stvara se na stav o toj i svim slinim informacijama. Reagovanje na tu i sve sline informacije u skladu sa stavom o njima stvara se automatska reakcija odnosno navika. Svi mi imamo navike razmiljanja isto kao i navike ponaanja, ali sve poinje sa jednom naizgled malom informacijom. Tako da ukoliko elimo da promenimo neto u naem ponaanju, moramo poeti sa promenom reagovanja na informaciju. Na primer, puno je ljudi koji misle da onog trenutka kad zapale cigaretu, njihovi nervi se momentalno opuste i smire. To nije istina, jer ta je to to ih je smirivalo dok su imali 7, 8 ili 12 godina? Ali bez obzira to to znaju, onaj prvi utisak o puenju je i dalje tu i prua neverovatan otpor pokuajima da se zameni logikim objanjenjem. Zamiljeno i emocijama pojaano stanje, esto postaje organsko stanje, pod uslovom da je takvo stanje trajalo dovoljno dugo u vama.Savremena medicina je potvrdila teoriju da veina nezdravih stanja nisu organskog porekla. Drugim reima ta neprijatna i nezdrava stanja su stvorena u naem umu, koji kontrolie sve funkcije naeg organizma. To znai da odreena neprijatnost ili neka druga manifestacija nepravilnog rada odreenog organa ili dela organizma, se javlja kao posledica nekog naeg stava i potisnutih oseanja, smetenih u naoj podsvesti koja pri tome kontrolie sve telesne funkcije. Drugim reima, ako neko stalno razmilja i pria o slabim ivcima, nervoznom stomaku, glavobolji izazvanoj nerviranjem, posle izvesnog vremena ove smetnje postaju za tu osobu njena realnost. Svesni napor ne utie na podsvest.to e rei, to se vie svesno trudite, sve manje utiete na svoju podsvest. U sluaju da imate problem sa spavanjem, tj. insomniu, ovo pravilo vam je itekako poznato. to se vie trudite da zaspite, sve manje vam se spava. Zato pravilo glasi: Kad elite da utiete na podsvest, nema urbe i moranja OBAVEZNO RADITE LAGANO. Radei tako, primetiete da kako vae poverenje u podsvest raste, tako ete sve vie doputati da se to to elite desi, umesto Da sebe forsirate da se to desi. Da rezimiramo, podsvesni um ili podsvest je unutranji nivo uma koji prima i obrauje informacije koje stiu iznutra, odnosno iz naeg tela. Te unutranje informacije stiu u obliku telesnih senzacija koje oseamo i zato ih nazivamo oseanjima. Drugim reima unutranji nivo naeg uma (podsvest) bavi se iskljuivo naim linim, unutranjim, telesnim deavanjima. Njega spoljni svet ne zanima. Podsvest je emotivni deo uma koji ne poznaje logiku koja vlada u spoljnom svetu. I ostao je jo jedan, najdublji nivo uma da pojasnimo. Nesvesni Um je najdublji nivo naeg uma. Ovaj deo naeg uma ima samo jednu funkciju: Ovaj nivo uma kontrolie nae Automatske telesne funkcije. Drugim reima nesvesni um predstavlja radni program ljudskog tela. On se razvija pre naeg roenja i u potpunosti je podeen da brine o svim telesnim funkcijama, kako bi telo pravilno funkcionisalo. Nesvesni um pokree naa plua, srce i sve druge organe, brani telo od infekcija, kontrolie varenje hrane i sve druge sisteme naeg tela. Nesvesni um je sastavni deo celog uma, pa je samim tim inteligentan i moe da ui. Ovo je dokazano u praksi radovima doktora Ivana Pavlova, kojima je on dokazao da se neke nesvesne automatske radnje, kao to je luenje pljuvake, mogu nauiti i programirati spoljnim podsticajima. Primer za to mu je bio pas koji se moe nauiti da lui pljuvaku na zvuk zvona, nakon to se zvono upari sa hranom. Ponekad e nesvesni um, elei dobro, programirati telo da radi stvari koje nisu u vaem najboljem interesu. Primer je dete koje se pretvara da je bolesno da ne bi ilo u kolu. Nesvesni um tada moe nauiti da generie simptome kao to su glavobolja ili stomane tegobe da bi vas zatitio od stresnih situacija. Nesvesni um uvek radi sa ciljem da vas zatiti od svega to deluje loe, a ne samo od infekcija ili povreda. Ljudi oduvek tragaju za maginom formulom koja e im pruiti: Sigurnost, Zdravlje, Sreu...Ali, pri tome ostaju neobaveteni da to za im tragaju se ne nalazi tamo negde napolju. To za im tragaju je oduvek bilo i bie unutra u njima "To su njihova Oseanja". Mnogi ljudi su naueni da uvek krive druge za sve to im se deava u ivotu i tako automatski pretvaraju sebe u rtve. Odustajui od odgovornosti za sopstveni ivot konstantno zadravaju sebe u stanju nemoi i stalnog nezadovoljstva. Ta pojava je naueni model razmiljanja i ponaanja koji tim ljudima ne doputa da upravljaju svojim uspehom, zdravljem i svojom sreom. Takvi ljudi ive u iluziji da e ih jednog dana "neko drugi ispuniti" neophodnom dozom oseanja sigurnosti, sree, zdravlja pa e onda oni ivot nastaviti sretni i zadovoljni. Meutim, evo jedne 100% nauno proverene i dokazane injenice: "Deda mraz ne postoji'' Kako odrastamo svako od nas prirodno tei ka prospiretu i razvoju u svom ivotu. Dok napredujemo kroz ivot potpuno je normalno da se povremeno suoavamo sa nekakvim potekoama na tom putu. U periodu odrastanja i uenja o ivotu vrlo je lako uticati na nas. Suner najbolje upija vodu kad je suv, zar ne? Pa isto tako i mi dok nemamo nikakvo ivotno iskustvo sve ono to vidimo i ujemo prihvatamo kao istinu. Ako nam se tad dok uimo o ivotu deava da gledamo roditelje i svoje najblie okruenje kako je stalno nezadovoljno, bolesno, nesigurno, kritikuje i okrivljuje sve i svakoga za sve to im se deava u ivotu....., drugim reima, non-stop nam upuuje i ponavlja loe sugestije koje nas sputavaju i ograniavaju u svemu, kao rezultat takvog programiranja mi poinjemo da se oseamo i mislimo loe o sebi. Takav ograniavajui stav i oseanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije u nama. Ali, ivei u onoj svojoj iluziji o Deda Mrazu ljudi ne shvataju da njihova oseanja niko sem njih ne moe osetiti, pa samim tim niko ih drugi ne moe ni ispuniti oseanjem sigurnosti, sree, zdravlja... Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vaoj glavi i Vi ste ta osoba koja pria sa vama o vama. Vi ste ta osoba koja potvruje vae stavove, uverenja, koja vam sugerie i objanjava vae postupke i vi ste osoba koja predvia vau budunost. Vi ste ta osoba koja Vama obeava, preti, lae i sugerie kako da se oseate, ta da imate i ko da budete, ba sve ono to ste sad. Jednostavno reeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. E, upravo iz tog razloga, Vi isto tako moete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim elite da budete. To je za vas vrlo lako, zato to moete koristiti sve to to i sad radite, naravno uz male modifikacije.Iz tih i takvih razloga, stalno pozitivno razmiljanje, protkano dobrim eljama prema svim ljudima, nema nikakve veze sa Vaim pokuajem izigravanja sveca, nego ima vezu sa vaim pozitivnim oseanjima. A, vaa pozitivna oseanja ine da se oseate fiziki i mentalno zdravi. Tako da ako ste stalno fokusirani na prosperitet i uspeh traei ga u svemu i svima koji vas okruuju, prosto ste osueni da i Vi budete: Sretni i Zadovoljni.elim da Vam ovim tekstom maksimalno pribliim ta je Hipnoza i kako uz pomo Hipnoze moete ostvariti pozitivne promene koje su Vam potrebne. itajui ovaj tekst dobiete odgovore na mnoga od vaih pitanja u vezi Hipnoze koja ste verovatno imali na umu.
Krenimo od definicije Hipnoze po Anglo-Saksonskom zakonu koju ja primenjujem: Hipnoza je zaobilaenje kritike osobine svesnog uma i uspostavljanje selektivnog razmiljanja. Za mene kao hipnotizera ovo u sutini znai uspostavljanje komunikacije izmeu svesnog i podsvesnog uma osobe sa kojom radim.
Um se hipotetiki posmatrano sastoji iz vie nivoa. Prvi nivo je spoljni deo uma koji nazivamo svest, a taj nivo je okrenut ka spoljnom svetu i prima informacije iz tog spoljnog sveta putem naih pet ula. Taj spoljni, odnosno svesni nivo, okruuje unutranji nivo uma koji se naziva podsvest. Unutranji nivo uma tj. podsvest prima informacije koje stiu iznutra, odnosno iz naeg tela. Zato moemo rei da je svest je praktino gledano drutveni nivo uma, dok je podsvest s druge strane na unutranji, lini nivo, koji se bavi samo nama lino.
Kritika osobina svesti, je program naeg uma koji odrava aktivnim sva naa sadanja razmiljanja, ponaanja i stavove koji su u nama stvoreni na osnovu naih ivotnih iskustava. Kritika osobina svesti funkcionie tako to poredi sve nove ideje i sugestije koje ujete od drugih ljudi ili ih pak dajete sebi sa Vaim ve postojeim stavovima u vezi te ideje ili sugestije. Na osnovu tog poreenja sa vaim postojeim stavovima. Hteli vi to ili ne, vi ste ili kritiki nastrojeni prema tim novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa vaim postojeim stavovima biva odmah prihvaena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava.
Odluku ta prihvatamo, a ta ne, donosimo na osnovu saglasnosti tih ideja/sugestija sa naim ve postojeim stavovima. To znai da ako neka ideja ili sugestija bez obzira koliko nam se svesno sviala, nije u skladu sa naim ve postojeim podsvesnim programom Stavom, ona ne prolazi i samim tim ne deluje. Sve to vam drugi kau ili pak vi kaete sami sebi, a pri tome oseate unutranji otpor tim informacijama, to je kritika osobina vae svesti na delu.
Ovo je odgovor na pitanje: Zato je tako teko promeniti bilo koju lou naviku ili stari nain razmiljanja. Onog trenutka, kad se zaobie ova kritika osobina nae svesti, uspostavlja se selektivno razmiljanje i mi smo otvreni za nove ideje koje treba da zamene postojee loe programe. Zvui prosto i jednostavno, zar ne?
Ali, da je to tako onda bi veina Holivudskih pria o Hipnozi bile istinite. Prie tipa: Hipnotizer moe da kontrolie va um i moe da vam naredi sve to poeli. Da je to istina, onda bih ja mogao da vam garantujem eliminaciju apsolutno svakog vaeg problema u roku od samo jedne seanse, zar ne? Dovoljno bi bilo da zaobiem vau kritiku osobinu i da vam kaem: Od sad pa na ubudue Vi se oseate sjajno! I vi bi ste se od tog trenutka ba tako i oseali.
Meutim istina je malo drugaija. Kad se zaobie kritika osobina svesti vi ste i dalje u potpunoj kontroli svega to se deava sa vama. I dalje su prisutni svi vai stavovi koji su stvorili problem zbog kojeg ste doli kod mene. To znai da je zaobilazak vae kritike osobine samo prvi korak do promene. I tek tad nam predstoji pravi rad sa situacijama i oseanjima koji su stvorili vae stavove koji izazivaju sadanji problem.
Taj na rad pokazuje da dok ste u Hipnozi Vi ne spavate kao to mnogi ljudi misle. U hipnozi, Vi ste budni i potpuno svesni sebe i svih svojih oseanja mnogo vie nego ikad pre u svom ivotu. U stvari, za veinu ljudi to je njihovo prvo Svesno Iskustvo sa Sopstvenim Oseanjima. I to nas to dovodi do mnogo preciznijeg objanjenja onoga to se deava na seansi hipnoze.
Krenimo redom, koje to mone alatke hipnotizer koristi, pa je u mogunosti da tako snano utie na ponaanja, reakcije, oseanja i kompletan sistem osobe sa kojom radi? Odgovor glasi: Hipnotizer u svom radu koristi samo - REI.
Razmislite malo o tome. Hipnotizer hipnotie ljude - izgovarajui rei. To znai da hipnotizer kao jedinu alatku u svom radu koristi iskljuivo rei. Neverovatno, zar ne? Obino izgovaranje rei moe da hipnotie osobu. Hipnoza je znai u skladu sa tim, niz izgovorenih rei! Kako je to mogue? Kako to funkcionie u praksi? Kako obino izgovaranje rei moe nekoga hipnotisati?
Da biste to u potpunosti razumeli, ispriau vam priu o mom prijatelju Aci. Jedne veeri Aca mi je opisao svoje iskustvo sa itanjem. Kad god bi itao neto novo, osetio bi kako primeuje odreene stvari. Dok lagano iitava tekst, prvo bi primetio boju i oblik slova. Kako postaje svestan toga, odjednom bi primetio taj kontrast koji stvara belina podloge na kojima su ispisana. Potom bi primetio kako odjednom osea dizanje i sputanje svojih grudi dok die. Grudi se diu i sputaju i javlja se neka prijatna toplina u njima. Sa svakim novim udisajem, to dizanje i sputanje grudi i ta toplina, koja kao da se lagano iri sve vie i vie, pa se onda javlja taj neobini oseaj u glavi, ta lakoa, ta oputenost.... ''
Stop. Kako doivljavate moje rei dok ih itate? ta primeujete? Iako ja nisam pored vas, sad dok itate moje rei, siguran sam da ste poeli da oseate i doivljavate stvari o kojima piem. Primetili ste tamnou slova, a onda belinu podloge i sigurno ste primetili taj kontrast. Primetili ste dizanje i sputanje vaih grudi sa svakim novim udisajem, pa onda ta oputenost....
ta vam se to dogodilo dok ste itali?
Odgovor glasi: Dogodila vam se Hipnoza. A, evo kako vam se dogodila: Jedini nain da shvatite ono to itate je da te rei prvo osetite u sebi. To je prirodni proces kojim va um obrauje rei teksta ili govora i tako pronalazi smisao u njima. Potpuno spontano i bez ikakvog otpora vi ste poeli da oseate ono to sam napisao (sugerisao), zato to je to bio jedini nain kojim ste mogli razumeti moje rei. Taj proces oseanja i razumevanja rei je hipnoza. Znai, hipnoza je proces naeg fokusiranja na rei, sugestije ili informacije pri emu se automatski okreemo unutar sebe i pristupimo svojoj biblioteci znanja unutar naeg uma.
Jednostavnije reeno, hipnoza je premetanje naeg fokusa, spolja na unutra, sa ciljem razumevanja primljene informacije. Primljene informacije (rei, slike, zvuci, itd.) nas automatski alju unutra u nau internu biblioteku pojmova i referenci (koju smo gradili godinama i gde smo izvrili kodiranje putem oseanja, stavova, uverenja, percepcija, itd.) u potragu za njihovim znaenjem.
Vratimo se sad na alatku koju Hipnotizer koristi u svom radu. Hipnotizer hipnotie izgovarajui rei, tako to te rei automatski podstiu um osobe kojoj se obraa da se okrene unutar sebe i pronae znaenje njegovih rei. To nae okretanje na unutra, predstavlja trenutno iskljuivanje spoljnog sveta i znai da je osoba ula u trans. Transom znai nazivamo sve one trenutke kad osoba ne pridaje vanost spoljnim deavanjima nego je duboko koncentrisana na neke informacije ili deavanja unutar sebe.
Stanje transa se deava svima od nas mnogo puta u toku dana, ali tome ne pridajemo neki poseban znaaj. To stanje nam deluje kao da smo odlutali negde na tren, a onda nas neko oslovi ili pozove i mi odmah prekidamo trans i opet smo potpuno fokusirani na spoljanja deavanja.
Taj i takav doivljaj nam deluje kao potpuno normalna i spontana pojava, zar ne? Zbog ove, u svaijem ivotu, stalne i spontane pojave, najbolje bi bilo da prvo razjasnimo funkciju transa. Trans predstavlja tranziciju ili prelazak sa jednog izvora informacija na drugi, pri emu se i dalje zadravaju sve funkcije naeg normalnog budnog stanja.
Ali ovo objanjenje samo delimino doarava iskustvo transa. Evo malo praktinijeg: Svaki put kada se zamislimo, onda pratei tok svojih misli prosto odlutamo van spoljnog sveta negde duboko unutar sebe. Pri tome u tom svom oivljavanju nekog dogaaja ili ideje o kojoj razmiljamo, ostajemo i dalje potpuno budni i imamo punu kontrolu nad sobom, bez obzira to posmatrau sa strane delujemo odsutno tj. u transu.
Kad je hipnoza u pitanju, hipnotizer da bi neku osobu doveo u stanje transa koristi taj na prirodni tranzicioni proces koji se automatski deava svaki put kada ljudski um trai znaenje rei koje slua. Ovo znai da se fokus njegovog klijenta uvek i neizbeno okree ka unutra traei sauvane informacije (seanja i iskustva) da bi razumeo smisao rei koje slua. Upravo zbog ove zakonitosti naeg uma, hipnoza kao takva nikad ne radi u suprotnosti sa naom sveu, raciom i logikom. Ona ih u stvari maksimalno koristi.
U skladu sa tim sledei deo objanjenja hipnoze je: Hipnotizer koristei sugestije izaziva stanje transa (zaobilazi kritiku osobinu svesti), pruajui osobi sa kojom radi priliku da istovremeno potpuno efektivno funkcionie na svim nivoima svog uma, kako svesnog tako i podsvesnog. Ovo znai da nam hipnoza daje direktan pristup onom delu naeg uma koji uva i pokree sve nae stavove, navike i automatske reakcije. Sad znajui sve ovo, prosto se namee zakljuak da hipnoza ne predstavlja nita misteriozno, ili komplikovano. Hipnoza je jednostavno jezik unutranje komunikacije izmeu nae svesti (koja se bavi sakupljanjem informacija) i nae podsvesti (koja se bavi njihovim tumaenjem).
Dakle, hipnoza je prirodan proces tranzicije(premetanja) fokusa nae svesnosti sa jednog izvora informacija na drugi, koji se svakome od nas deava nebrojeno puta svakoga dana. Svaki put kada naa svesnost spontano premesti panju sa spoljnih ula (ono to vidimo, ujemo ili oseamo), i potrai informaciju ili objanjenje u nama, mi se automatski prebacujemo u nau unutranju svesnost, odnosno stanje transa. Najei primeri toga su: uenje, sluanje govornika, duboko razmiljanje, opisivanje prolih dogaaja, gledanje tv programa, meditiranje, molitva, sanjarenje, itd. Mi uvek, potpuno spontano ulazimo u trans (zaranjamo unutar svog uma traei smisao), svaki put kad neto radimo, uimo, sluamo, gledamo, pokuavamo da se setimo neeg ili pak kreiramo viziju onoga to elimo da ostvarimo u budunosti.
Uprkos gore navedenim primerima, potpuno je oigledno da veina ljudi nikada svesno nije pomislila, a kamoli prepoznala i oznaila veinu naih svakodnevnih mentalnih aktivnosti kao hipnotiko stanje. Upravo ta injenica ih odrava slepima na oiglednu stalnu prisutnost i apsolutnu familijarnost hipnotikog stanja u naim ivotima. To neznanje odrava ljude u ne shvatanju lakoe i brzine s kojom ulazimo i izlazimo iz stanja transa (hipnoze). Prava lepota transa lei u tome to nam ova prirodna sposobnost naeg uma omoguava da se trenutno i potpuno fokusiramo na samo jednu informaciju i prosto potpuno iskljuimo sve druge spoljne uticaje.
Kad malo bolje razmislimo o tome, tad shvatamo da svi mi ulazimo i izlazimo iz transa mnogo puta u toku svakog minuta. Ta naa prirodna sposobnost da izuzetno brzo uemo i izaemo iz transa (premestimo na fokus), nas prosto reeno uva da ne poludimo. Evo dokaza za to: Naa svest u svakom trenutku prima informacije od svih naih pet ula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Ako ne bismo imali sposobnost transa, tj. fokusiranje na samo jedan izvor informacija, mi bimo videli svaki detalj, uli svaku re i osetili svaki podsticaj oko nas u istom trenutku! Pokuajte to da uradite, sad. Rezultat je totalni haos u glavi i telu isto ludilo, zar ne?
Kao hipnotizer, ja trans posmatram i koristim kao osnovnu formu intenzivne koncentracije u skladu sa tim ga doivljavam kao sastavni deo nae svesnosti. Hipnozom izazvan trans predstavlja nae svesno izabrano, fokusirano stanje koje nam omoguava da razumemo nove ideje i koncepte. U skladu sa tim, osoba koja je u stanju hipnotikog transa, nalazi se u najprijemivijem moguem mentalnom stanju, tj. raspoloenju, otvorena za nove ideje i spremna za uenje. Hipnotiki trans svakoj osobi omoguava da prihvati sve ono to za nju ima smisla i uini to novo znanje sastavnim delom njene realnosti.
Hipnotiki trans nam prua mogunost direktnog pristupa svim nivoima naeg uma, kako spoljnog tako i unutranjeg. ta je onda to to hipnoza moe da uini za nas? Kakvu vrednost ona ima? Evo odgovora: Primarno mi moemo koristiti ovo stanje transa da aktiviramo svoje prirodne potencijale i sposobnosti u okviru naeg tela i uma. Ovo je mogue zato to stanje transa trenutno u nama izaziva visoki nivo unutranjeg fokusa i generie veliku mentalnu koncentraciju (to je glavna karakteristika hipnoze), a to nam doputa da aktiviramo svoje prirodne resurse i potencijale.
Korienjem Hipnoze, kao metode za brzo izazivanje stanja intenzivne mentalne koncentracije (transa), dobijamo mogunost da promenimo stare percepcije vezane za odreene situacije iz nae prolosti. Menjajui stare percepcije, menjamo pogreno shvatanje (stavove) u vezi nas samih, koje normalno (u isto svesnom stanju) ne bi mogli da promenimo. U tome nema nieg neobinog ili mistinog. To je jednostavno prirodan nain rada naeg uma, koji svako od nas moe da koristi kad god to poeli, ali naravno prvo mora da naui kako se to radi.
Svi mi imamo iskustva sa nekim svojim navikama i ponaanjima koje je prosto nemogue promeniti bez obzira koliko smo dobri i uspeni u svemu drugom. Moda i Vi imate problem sa: anksioznou, samopouzdanjem, zavisnou, itd. Osnova svih ovih i slinih problema je u vaim oseanjima i vaim sadanjim stavovima o sebi. Hipnoza je reenje kako da promenite te stare stavove u vezi sebe koji vam izazivaju te i takve probleme.
Da li je svaka Hipnoza ista? Postoji mnogo tehnika Hipnoze i one su iste samo u kontekstu potrebe pristupanja podsvesti sa ciljem da se postigne pozitivna promena. Ja u vam sad rei neto vie u vezi dve osnovne tehnike hipnoze koje se najee primenjuju u svetu.
Tradicionalna Hipnoza
Tradicionalna Hipnoza ili Hipnoza Direktne Sugestije je najee zastupljena tehnika Hipnoze. Ona je najvie poznata po odlinim rezultatima koje daje u ostavljanju puenja, grickanju noktiju i slinim problemima koji su samo navika. Hipnoza direktne sugestije se odvija tako to Hipnotizer vodi klijenta kroz proces mentalnog i fizikog oputanja do stanja maksimalne relaksacije sa ciljem zaobilaska Kritike osobine svesti. Kad se to postigne, Hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije sa ciljem da ostvari neophodne promene koje osoba eli. Ovo je malo spor i zastareo nain, ali i dalje daje odline rezultate sa blaim problemima koji se mogu eliminisati.
Iako je Tradicionalna Hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problema smeteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj podsvesti. U tim i takvim sluajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni, definisani i emotivno ispranjeni pa se tek onda moe ostvariti pozitivna promena. Kod ovakvih problema Regresivna Hipnoza daje fascinantne rezultate. U mojoj praksi Ja primenjujem obe tehnike Hipnoze, ali hajde da vam malo pojasnim ovu drugu koja reava i najsloenije ovekove probleme.
Regresivna Hipnoza
Za svakoga ko eli da rei svoje probleme i unapredi kvalitet svog ivota, regresivna hipnoza e biti fascinantno otkrie. Regresivna hipnoza je dublja forma hipnoze koja udesno menja ljudske sudbine. Nakon godina rada i praktine primene ove forme hipnoze jedan zakljuak mi se sam namee: Regresivna Hipnoza moe svakome da obezbedi emotivno i telesno olakanje bez obzira na naziv ili naizgled enormnu veliinu problema koji ga mui.
Razlog ovako izvanrednih rezultata lei u tome to regresivna hipnoza svakoj osobi prua unikatnu priliku da mentalno premota film svog ivota i oslobodi svoja potisnuta, nagomilana oseanja (koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala (situacije iz prolosti) i na taj nain vrati svoju unutranju harmoniju. Uz pomo regresivne hipnoze moe se otkriti ta se desilo pre dugo, dugo vremena i to je jo vanije promeniti uticaj tih dogaaja na sadanji ivot. ini mi se da ono staro kazivanje: istina oslobaa nigde toliko ne vai, kao to vai u regresivnoj hipnozi.
Savremena medicina, psihologija i psihijatrija reavanju svakog problema prilaze sa premise Aktuelnog-Svesnog, sad vidljivog simptoma, te se samo tim simptomom i bave. Ovo je interventni pristup bez ikakvog dubokog uputanja u otkrivanje i neutralisanje pravog uzroka tog sadanjeg, vidljivog simptoma.
Hipnoza pak sa druge strane ima holistiki pristup oveku i njegovim problemima pa u skladu sa tim Vidljiva manifestacija nekog problema je samo poetni korak u otkrivanju njegovog pravog uzroka.
Nauka je dokazala da u procesu razvoja svakog oveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost oseanja telesnih senzacija, a potom se razvijaju svesne analitike sposobnosti. Te razliite senzacije koje ovek osea u svom telu nazivamo oseanjima. Sva naa ivotna iskustva generiu oseanja. Generisana oseanja stvaraju nae stavove o situcijama kroz koje prolazimo.
U sadanjem trenutku svog ivota, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prolih iskustava. Samim tim, nain na koji emotivno doivljavamo nau prolost, direktno utie na definisanje nae sadanjosti. Kad se uz pomo regresivne hipnoze okrenemo svom unutranjem Ja, tek tad otkrivamo prave uzroke oseanja koje sad oseamo, a rezultat su prolih iskustava. Dobijamo priliku da razumemo ta je to u nama to pokree nae sadanje programe ponaanja i razmiljanja.Uklonite uzrok i problem nestaje
Regresivna hipnoza ili ire poznata kao Hipnoterapija je jedinstvena metoda pomou koje se otkriva i eliminie inicijalni uzrok problema. Eliminacijom uzroka, automatski nestaju i manifestacije tog problema. Ova injenica potpuno odvaja regresivnu hipnozu od svih ostalih pristupa i metoda koji se koriste u potrazi za reenjem problema.
Kao to je prikazano na gornjoj slici, manifestacije problema koji sada oseate, poeo je nekada davno od jedne situacije i razvijao se dodajui odozgo nove delove i sad je tu na kraju predstavljen itavim nizom manifestacija koje svesno deluju kao nezavisni problemi. Ta inicijalna situacija u vaem ivotu se desila toliko davno da je prosto zaboravljena ili deluje nevano u skladu sa vaim dananjim znanjem. Meutim, ta inicijalna situacija je izazvala u vama neko oseanje koje je stvorilo prvo ideju, a onda ponavljanjem slinih situacija stav, da neto nije u redu sa vama.
U godinama vaeg ivota koje su sledile protkane slinim situacijama (sledei redovi blokova) pojaavalo se to inicijalno oseanje, a ona poetna ideja je narasla i pretvorila se u Va stav o sebi koji imate danas.
Zadnji red blokova na slici u vaem ivotu predstavlja sadanje manifestacije tog prvog oseanja koje se razvilo iz te prve situacije, vremenom pojaavalo i naraslo u sve te dananje probleme. To mogu biti: nervoza, strahovi, glavobolje, napadi panike, tuga, depresija, nesigurnost, zavisnost od: hrane, alkohola ili droge, hronini bolovi, itd.
Koristei regresivnu hipnozu i pratei Vaa negativna oseanja moemo pronai tu prvu inicijalnu situaciju kao i sledeih nekoliko najbitnijih deavanja koji su povezani sa njom te ih emotivno isprazniti. Proces vremenske regresije, koji koristimo u toku ponovnog prolaska kroz te situacije kao i in emotivnog pranjenja donosi vam oslobaanje od unutranjeg pritiska koji je stvoren gomilanjem oseanja koja niste iskazali. Potom sledi taj proces emotivnog pranjenja koji vodi do prirodne promene vaih stavova o sebi i uspostavljanja vaeg prirodnog stanja Zdravlja.
Pojam vremenske regresije, koji koristimo u hipnozi, odnosi se na proces mentalnog vraanja u prolost, u situacije i proivljena iskustva sa ciljem postizanja olakanja i nekih novih razumevanja koja na kraju vode do pozitivnih promena. Kao to sam ve rekao vremenska regresija u hipnozi, ima za cilj razreenje situacija i dogaaja iz prolosti koji su nas povredili ili negativno uticali na nas u periodu naih ivota kada nismo mogli da se zatitimo ili jednostavno nismo znali kako to da uradimo. Ovo znai da uz pomo regresivne hipnoze osoba dobija novu priliku da uspeno rei situacije iz svoje prolosti na nain, koji transformie prole dogaaje u pozitivne doprinose sadanjem ivotu te osobe.
Termin Regresivna Hipnoza koristi se da bi se pojasnio proces mentalnog vraanja kroz iskustva i situacije koje su vam se desile u blioj i daljoj prolosti. Ovo mentalno putovanje kroz vreme ima za cilj da vam donese olakanje i stvaranje novog stava O vama U vama u prolim situacijama i deavanjima, a na osnovu vaeg sadanjeg znanja, logike i razumevanja ivota.
Danas veina terapeuta zaduenih za pomaganje ljudima radi na premisi sadanje, vidljive manifestacije problema i samo se tom manifestacijom i bavi. Za razliku od njih hipnotizeri koji koriste regresivnu hipnozu, bave se otkrivanjem i eliminisanjem uzroka, dokazujui pri tome da je sadanji problem samo povrinska manifestacija neke dublje percepcije, koju svesni um osobe ni ne primeuje. Hipnotizer koji koristi regresivnu hipnozu moe da pomogne svakoj osobi da pronae i eliminie uzroke sadanjeg problema, promeni stare pogrene percepcije i na taj nain zauvek razrei sadanji problem.
Kao to sam ve napomenuo Inicijalne situacije se obino deavaju u periodu ivota kada niste imali dovoljno znanja ni ivotnog iskustva da ih definiete na ovaj sadanji logiki nain. To je period ivota od dana roenja pa negde do 5-6 godine.
U veini sluajeva (pri tome mislim preko 90%), klijenti kada dou kod mene sa nekim svojim problemom, oni imaju potpuno pogreno miljenje o tome kako i gde je njihov sadanji problem nastao. Ukoliko bi u skladu sa tom injenicom, hipnotizer troio svoje vreme i energiju na reavanje problema onako kako ih svesni um klijenta definie (kao to to rade psihoterapeuti), propustitio bi priliku da koristei regresivnu hipnozu pomogne klijentu da otkrije svoju emotivnu realnost i razrei pravi uzrok problema koji ga mui.
Sadanji problem koji se manifestuje tako kako se manifestuje, skoro uvek je rezultat neke inicijalne unutranje percepcije. Ta i takve inicijalne percepcije koje osoba nosi u sebi o sebi, je ono to kreira i odrava njen sadanji problem. Percepcije o sebi nastaju kao posledice inicijalnih oseanja koje osoba oseti u trenutku kad su se situacije desile prvi put i ona ih jo uvek osea u sebi. Pri tome ta percepcija u osobi ostaje potpuno neprimetna, tako da je osoba nije ni svesna. Proces oslobaanja oseanja koji je sastavni deo regresivne hipnoze predstavlja osnovni preduslov za promenu tih starih percepcija. Ovo kaem, zato to je prosto nemogue postii trajnu promenu i poboljanje, sve dok osoba osea enormni pritisak svojih oseanja.
Metoda regresivne hipnoze, pomae svakoj osobi da uspostavi kontakt sa svojom podsveu putem njenih oseanja, jer oseanja, su jezik koji povezuje sve nivoe naeg uma. Kada je osoba u visoko emotivnom stanju, u tim trenucima ona prosto iskljuuje spoljnu kritiku sposobnost svog uma. Fokusiranjem na oseanja, osoba se povezuje sa svojim unutranjim-podsvesnim umom i to je ono to joj omoguava da se mentalno vrati u prole situacije, koje skrivaju prave uzroke njenih problema. Ova metoda se u praksi pokazala kao superiorna u odnosu na uobiajene pokuaje reavanja problema svesnom analizom.
Bez obzira u kom ste ivotnom dobu sad, da li ste u 20-im, 40-im ili 70-im godinama ivota, ako bih vam ja sad rekao da ste glupi ili bezvredni, Vi ete se odmah i bez problema odbraniti od takve sugestije. Ali kad imate 1, 2 ili 3 godine vi nemate ni znanje ni snagu ivotnog iskustva da zatite sebe od tih i takvih sugestija.
U tom periodu vaeg ivota vrlo je lako uticati na vas, inei da se oseate i mislite loe o sebi. Kad se te i takve sugestije ponavljaju, Vi stvarate vrlo destruktivan stav o sebi. Takav stav i negativna oseanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije u vaem telu koje Vi sada oseate. Ba kao to gornja slika prikazuje.
Kad se ve vraamo unazad, hajde da promenimo neto tamo!
Proces regresije uvek poinjemo opisom trenutne manifestacije problema, uranjajui u oseanja koja generie sadanja manifestacija problema. Drugim reima poinjemo od sadanjosti, sa onim to osoba osea kao loe oseanje, koje joj zagorava ivot. Ova loa oseanja se apsolutno uvek oseaju kao posledica trenutnih ivotnih situacija.
Verovatno se pitate, kako ja to pomaem osobi da ue u svoja oseanja? Vrlo jednostavno, zamolim tu osobu da mi ispria svoju priu. Dok osoba pria svoju priu, ona neizbeno poinje da osea neka loa oseanja kao to su: strah, bes, nervoza, tuga, itd. Sledei korak je da pomognem osobi da odredi gde u svom telu osea ta loa oseanja(u stomaku, grudima, grlu, itd.). Ovo pokazuje osobi da njena oseanja nisu samo misli, nego su veoma opipljive telesne senzacije.
I dok osoba pratei moje sugestije, fokusira svoju panju na loa oseanja u svom telu, ona automatski pravi tranziciju fokusa i time ulazi u trans, odnosno hipnozu. Da se podsetimo, hipnoza je premetanje fokusa sa spoljnog sveta (svest) i pristupanje unutranjem, oseajnom svetu (podsvest). Ovo je najbri i najbolji nain da se uspostavi kontakt sa podsveu i otkriju situacije u kojima su nastale percepcije koje izazivaju problem. Potom poinjemo da radimo sve to treba da uradimo na podsvesnom - binarnom nivou uma...
U regresivnoj hipnozi, koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog uma da ponovo oivi prole situacije i praznei oseanja stvorena tim situacijama, emotivno ispraznimo te stare situacije koje su izazvale sve ono to se danas manifestuje kao problem..
Uvek polazei iz sadanjih situacija i fokusirajui se na sadanja oseanja u vezi njih, kreemo iz sadanjosti i pratimo trag tih loih oseanja. I to dublje ulazimo u prole situacije putanja oseanja postaje sve jasnija i nepogreivo nas vodi do situacije gde je to oseanje nastalo.
Osoba pratei moje sugestije, moe zapoeti regresiju sa nekom situacijom koja se dogodilo recimo jue ili prole nedelje, ili pak moe odmah skoiti decenijama unazad u detinjstvo, sve do situacije o kojoj nikada svesno nije razmiljala. U tom trenutku, nas ne zanima vreme, jer naa oseanja (strah, bol, mrnja...) u podsvesnom umu nikad nisu voena jedinicom vremena, ve samo situacijama koje ih izazivaju. Oseanja uvek odravaju percepciju te situacije ivom, bez obzira na protok vremena i jedini nain da se ta percepcija trajno promeni je oslobaanjem potisnutih, zarobljenih oseanja koja su se tad pojavila. Upravo ova injenica je ono to predstavlja istinsku vrednost regresivne hipnoze i procesa oslobaanja negativnih oseanja.
Za svaki od emotivnih dogaaja koje osoba uz pomo regresivne hipnoze ponovo proivljava, prvenstveni cilj je da osobu oslobodimo unutranjeg pritiska, a potom oslobodimo svu negativnost vezanu za taj dogaaj. Dok se emotivne situacije ponovo premotavaju u njenoj glavi, pustiemo ih neka budu onakve kakve trebaju da budu, rune, tune, uvredljive, kakve god. Vano je samo da osoba iskazuje svoja prava oseanja koja je oseala u tom trenutku.
Najvanije pravilo regresivne hipnoze, koje uvek pratimo radei na ovom nivou uma glasi: Negativna oseanja nas mogu povrediti samo onda kada su zarobljena i neiskazana. Onog trenutka kad ih iskaemo i oslobodimo, negativna oseanja vie nemaju nikakvu mo nad nama. Prema tome vae je da radite sledee: Prolazei kroz prole situacije iskaite sva svoja neprijatna oseanja! Izbacite sve to je loe (bes, tugu, mrnju, nemo, itd.) zauvek napolje iz vaeg tela i uma!
Radei na ovaj nain, sa svakom novom-starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vaim sadanjim znanjem i ivotnim iskustvom. Koristei regresivnu hipnozu, Vi dobijate jedinstvenu ansu da sve loe situacije u vaem ivotu emotivno ispraznite. To emotivno pranjenje menja u vama doivljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vai stavovi o sebi i ivotu.
Uz pomo regresivne hipnze vi doputate sebi da Otkrijete - Iskaete Oslobodite svoja negativna oseanja. Ovim putem se menja Va automatski nain reagovanja na takve situacije. Umesto dosadanjeg odbijanja, Vi sad uite da Osetite-Iskaete-Oslobodite sopstvena oseanja. Ovo je proces kojim Hipnoterapija u potpunosti rui piramidu sazidanu od negativnih oseanja koja se manifestuju problemom koji je osoba oseala.
Kao rezultat ovakvog emotivnog pranjenja, sva stara, nekad loa iskustva, transformiu se u iskustva koja vam daju emotivnu snagu da preuzmete potpunu kontrolu nad svojim ivotom. A, problem koji vas je muio nestaje kao da nikad nije ni postojao.
Cilj ovog procesa je dovesti osobu do take gde je uzbuena zbog novih saznanja o sebi. U ovom emotivnom stanju um osobe nije zainteresovan za to ko je ta uradio kome, nego je zainteresovan samo za ono to osoba moe da naui iz ovih dogaaja.Nakon nekoliko regresija i situacija kroz koje je osoba prola i uspeno razreila, ona bi trebalo da se nae u nekom dogaaju koji izgleda kao inicijalni emotivni dogaaj. U tom dogaaju osoba je obino vrlo mala, moda beba ili tu negde. Moj cilj je da u toj situaciji, osoba prihvati to dete u sebi. To dete u njoj eli da oseti ljubav i zatitu. To je neto apsolutno prelepo i obavezno se deava u procesu regresivne hipnoze.Hajde da vidimo kako to funkcionie u praksi. Dok vam prezentiram taj proces, biete svedoci kolika je vanost otkrivanja inicijalnog emotivnog dogaaja iz kojeg se razvio dananji problem. Ovaj koncept se zasniva na zakonu uma koji glasi: Um proiren novim znanjem, nikada se ne moe ponaati isto kao pre. To znai da ne moemo izbrisati novo znanje ne moemo vratiti ono staro neznanje koje smo nekada imali. To je kritika osobina nae svesti na delu.Da bi se to desilo koristei regresivnu hipnozu, na cilj je da regresiramo osobu u inicijalni emotivni dogaaj. Da pojasnim zato je to toliko vano! Poetak, odnosno inicijalni emotivni dogaaja je vaan, zato to e bilo koja situacija ili sugestija data umu posle tog dogaaja biti prosuivana u skladu sa stavom koji je nastao kao posledica tog inicijalnog dogaaja. To prosuivanje je ono to se zove kritika osobina svesti. Proireni um se nikada ne moe vratiti nazad u neznanje.Tako da u skladu sa tim, ako se vratimo na sam poetak inicijalnog emotivnog dogaaja, znanje deteta u tom trenutku je znanje osobe koja jo uvek ne poznaje nikakvu negativnost. U tom smislu, tada smo se nali u vremenu pre primanja prve doze negativnosti, ikada. To znai da sve pozitivne sugestije koje emo dati tom istom nevinom umu prolaze bez ikakvog kritikovanja i otpora. Sugestije koje tad dajemo su potenciranje line vrednosti, prava na sreu i zadovoljstvo u ivotu. Kao posledica prihvatanja ovih sugestija, sve to posle toga doe do uma deteta, bie procenjivano kao pozitivni proces uenja da je ivot fenomenalno iskustvo u kojem treba uivati.Kad smo to uradili, sledee je da usmerimo osobu ka prvom sledeem, bitnom emotivnom dogaaju. Sada, sa ovim novim znanjem, osoba e prolazei kroz taj sledei dogaaj (koji je prethodno doivljen kao negativan), doiveti taj dogaaj potpuno drugaije. Doivee ga kao priliku da naui neto novo i dobro o sebi. Ovo se deava zato to je dobrota sad stigla prva! Uz malo voenja, iskustvo ovog dogaaja e biti predivno, u njemu nee biti niega osim pozitivnog rasta.
Potom nastavljamo da vodimo osobu dalje kroz vreme prolazei sve bitne emotivne dogaaja. Pri tome, sad osoba sve to doivljava kao proces pozitivnog uenja o sebi. Nedavno oieni um otkriva mnogo dobrote u novom nainu posmatranja svog ivota.Dok se ovo mentalno putovanje deava, kao raunar koji osveava svoj program, podsvesni um osobe napreduje dalje, traei sve znaajne dogaaje, menjajui svoju percepciju tih dogaaja, koristei pri tom novonaueni proces traenja dobrog. Sada, ista ona ona kritika osobina svesti koja je odravala problem ivim, spontano menja milione sakupljenih percepcija u neto dobro i pozitivno. Kada se na ovaj nain veina starih percepcija promeni, pozitivna transformacija osobe je totalno vidljiva.Iz ovog kratkog opisa procesa regresije moe se videti kako jednostavno premetanje fokusa svesti sa procesa razmiljanja na oseanja brzo i precizno vodi do:

A) Pravih korena sadanjeg problema;B) Mogunosti oslobaanja negativnih oseanja;

C) Razumevanja sopstvenih oseanja, bez ikakvog filtiranja i maskiranja (daje osobi mogunost da bude unikatna i jedinstvena, a ne neija kopija);D) Stvaranja pozitivne promene, nastale iz novosteenog samo-razumevanja;Najee ponaanje-stav koji viam u radu sa klijentima je: Njihovo ignorisanje oseanja u vezi prolosti, onih oseanja koja su potisnuli i za koja su ubeeni da su ih odavno prevazili time to su odrasli. I upravo zbog toga oni misle da u njima postoje samo sadanja oseanja. Meutim ta sadanja oseanja su im toliko poznata da nisu ni svesni da ispod tih povrinskih egzistiraju i ona davno potisnuta koja su uzrok njihovog sadanjeg problema.
itajui ovaj tekst shvatate da je Hipnoza 100% Vae prirodno stanje, odnosno nain Vae unutranje komunikacije sa samim sobom. Vi ste taj koji odluuje da li e Hipnoza da vam se dogodi. Zato to je Hipnoza vaa interna, unutranja komunikacija putem sopstvenih oseanja. U celoj toj prii Ja sam samo vodi. Vi ovaj proces moete prekinuti u svakom trenutku ak i sa najmanjom idejom da ne elite da vam se on deava.
elim da razumete sledeu stvar: Svako iji je IQ preko 70 i eli da ue u Hipnozu, uvek to moe i da uradi. Verovatno se pitate - Koliko brzo? U roku od par minuta. Jedini razlog koji moe nekoga zaustaviti da ue u sopstvenu mentalnu superiornost je nedostatak elje ili nerazumevanje ta je Hipnoza i ta mu ona omoguava.
Iako sam ovo ve rekao, hajde da ponovim: Neki ljudi su u zabludi da ovek spava dok je u Hipnozi. elim da shvatite, da stanje gde va um radi 300-500% bre i preciznije nego sad u ovom momentu, je toliko daleko od spavanja da ga nita drugo ne moe prevazii. Hipnoza jednostavno nema veze sa spavanjem.
Ljudi me esto pitaju kakav je moj procenat uspenosti sa problemima na kojima radim. Ja sam uvek iskren. Moj procenat uspenosti je 100%. Zato to sam se Ja izuzetno dobro obuavao za bavljenje ovim pozivom. Potroio sam mnogo godina u uenju i bavljenju Hipnozom. U svakom trenutku seanse Ja savreno dobro znam ta treba da uradim i kaem svojim klijentima. Znai ja sam maksimalno uspean. Pitanje je koliko ete Vi biti uspeni.
Gledano iz ugla osobe koja ima problem to izgleda ovako: Jedna je stvar kad vas savetuju da odbacite ili zaboravite svoja loa oseanja, a potpuno je druga kad vam praktino pomognu da se oslobodite svojih loih oseanja i otkrijete kako izgleda oseati se dobro. Razlika u pristupu je drastina, a samim tim i rezultati. Regresivna hipnoza nam uvek pomae.
Mada ste to ve videli iz moje prie hajde jo jednom da ponovim:Hipnoza je Vaa unutranja komunikacija sa samim sobom putem Vaih oseanja. Tako da u skladu sa tim uspeh Hipno seanse ne zavisi od mene, on zavisi iskljuivo od vas i Vae elje da se bavite svojim oseanjima. Jer su upravo oseanja Va fiziki dokaz da imate neki problem, zar ne? Kako bi inae znali da ste: depresivni, anksiozni, zavisnik.... ? Znai, sve je u oseanjima, ona nam uvek pokazuju kako se oseamo.Autohipnoza predstavlja osnovnu formu nae interne komunikacije, odnosno umee komunikacije sa onim delom naeg uma koji upravlja naim ivotima, tj. naom podsveu. ta mislite koliko puta dnevno vi priate sami sa sobom? 50 puta? 100? 10.000 puta?
Svako od nas toliko esto pria sam sa sobom, da je to prosto nemogue prebrojiti. Vi i ja to radimo sad, ovog trenutka. Ja sad dok razmiljam ta da napiem, u stvari sugeriem (govorim) sebi ta da napiem. Vi ito tako, sad dok itate ove moje rei, objanjavate (govorite) sebi ta sam ja to napisao. Ovakvu stalnu internu komunikaciju imaju ba svi ljudi, itav svoj ivot, non-stop.
Znajui ovo, ako obratite panju na ono to se deava u vaoj glavi, primetiete va unutranji glas koji vam stalno neto objajava i sugerie. Glas koji vam pria ta da uradite, objanjava i tumai neke prethodne situacije tipa: ta je ona htela da vam kae tad i tad, zato je to ona htela, itd. Ta i takva naa interna komunikacija predstavlja potvrivanje svih naih postojeih oseanja, stavova, reakcija i ponaanja. Ova stalna, interna komunikacija se konstantno odvija i stvara od nas sve ono to smo danas. Veina ljudi naalost obino sebi daje destruktivne sugestije tipa: Opet sam ispala glupa... Ma nisam ja te sree... Nemam dobru koncentraciju.... Nita mi ne ide za rukom... To i nisu ba lepe sugestije, zar ne?
Kad jednom ponete da oslukujete sebe, uete takve i mnoge druge jo gore sugestije koje govorite sami sebi. I vi to govorite sebi po navici, potpuno automatski, non-stop. Zato je neverovatno vano da obratite panju na tu svoju internu komunikaciju. Nae spoljno okruenje je prepuno raznih zvukova, deavanja i senzacija, tako da je veina ljudi potpuno utiala svoj unutranji glas (utiala, NE zaustavila) umesto da ga pojaa, prepozna i ispravi. Vreme je da obratite panju na ono to se deava u VAOJ glavi. Tako da u svakom trenutku ujete i razumete ta Vi to govorite sebi O sebi. Ne dopustite sebi da po automatizmu, ne obraajui panju na svoj unutranji glas, naglas izgovorite neto loe, bolno ili destruktivno o sebi. Svaki put kad uhvatite sebe da pomislite ili izgovorite neto loe o sebi, odmah se GLASNO ispravite. Ovo je ogromna usluga koju moete sebi pruiti.
Dakle sad kad smo razjasnili nain na koji stalno utiemo na sebe, hajde da vidimo ta moemo uraditi povodom toga. ta svako od nas moe da uradi za sebe, kako bi imao ivot kakav eli i zasluuje.
Emotivni Fokus
Zapitajte sad sebe, kako bi izgledao Va ivot kad biste mogli da programirate sebe za stalni uspeh, samopouzdanje, dobro zdravlje, emotivni mir, zadovoljstvo i ljubav, znajui pri tome da moete imati i ostvariti sve to moete da zamislite. Zvui sjajno, zar ne? To je vetina koju bi trebao da zna svaki ovek.
Vi ste verovatno jedan od miliona ljudi koji je do sad pokuao da primeni neku tehniku samopomoi sa ciljem da unapredi kvalitet svog ivota. Rezultati verovatno nisu bili ba zadovoljavajui. U dananjem svetu postoji na hiljade raznih knjiga, kurseva i metoda za samopomo. Kod veine tih metoda, ako ne kod svih, moe se nai neto dobro to bi vam moglo pomoi. Meutim svi oni imaju jednu zajedniku karakteristiku: Suvie su komplikovani za stalnu, svakodnevnu primenu. Sve te metode prosto reeno, zahtevaju previe napora i vremena, a vi sa svim svojim dnevnim obavezama, nemate taj viak ni vremena ni energije, zar ne?
Sigurno je da bi ste i Vi eleli da odvojite sat ili dva vremena za svakodnevnu meditaciju, ili za sedenje ispred ogledala i ponavljanje pozitivnih afirmacija da ste: Lepi, vitki, uspeni, dobri, privlani, neodoljivi, itd. Ali, ko e onda umesto vas da: ode na posao, skuva ruak, sredi kuu, ui sa decom, pere, pegla i uradi na hiljade drugih, svakodnevnih, tako dosadnih ali pri tom obaveznih poslova.
Kad bi samo postojao neki jednostavan, praktian nain za stvaranje pozitivnih promena, a koji nee dodatno opteretiti va ionako ve naporan dan. Metod koji bi vas motivisao da stalno napredujete, mentalno, emotivno i fiziki, a da vam pri tome ne oduzima ni vreme ni energiju. Zamislite sad, kako bi ste se oseali, ponaali i ta bi ste sve postigli, da sa vama 24 sata dnevno, svakoga dana, ostatak vaeg ivota, radi najbolji hipnotizer na svetu, a vi pri tome nastavite da se bavite svojim uobiajenim poslovima.
Zvui lepo, zar ne?
A, sad evo istine: Sve to, to ste malopre zamislili - Vi moete postii. Zato to taj najbolji hipnotizer na svetu za vas, ste upravo VI. Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vaoj glavi. Vi ste taj hipnotiki glas koji stalno pria sa vama o vama. Vi ste taj super hipnotizer koji sugerie, stvara i potvruje sve vae stavove i percepcije. Vi ste taj hipnotizer koji vam uvek sugerie sve vae postupke i reakcije bez obzira kakvi su. Vi ste taj hipnotiki glas u vaoj glavi koji vam sugerie kako da se oseate, ta da imate, ko da budete i kako da se ponaate. Vi ste taj moni hipnotizer koji vas stalno programira i kreira vau sadanjost i budunost.
Vi to radite non-stop, itav va ivot. Jednostavno reeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi samog sebe. Vi superiorno radite svoj posao hipnotizera. E, upravo iz tog razloga, Vi isto tako moete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim elite da budete. To je za vas vrlo lako, zato to moete koristiti sve to to i sad radite, naravno uz male modifikacije.
Te male modifikacije su neto to se zove aktivna auto-hipnoza odnosno Emotivni Fokus. To je jedinstvena metoda stvaranja pozitivnih promena, najbolja forma linog programiranja, koja ne zahteva od vas nikakvo ekstra vreme ni energiju. Neverovatni rezultati koji se postiu ovom metodom, ne zahtevaju nikakva izmenjena stanja svesti niti hipnotikog transa. Emotivni Fokus funkcionie koristei vae postojee svakodnevne navike, obaveze i naizgled dosadne poslove za stvaranje pozitivnih promena u vaem ivotu. Sastavni deo ove unikatne metode ine tri povezana procesa, odnosno koraka.
*Definisanje i oslobaanje postojeih oseanja, stavova i ponaanja.
Veina dananjih metoda za stvaranje pozitivnih promena slae se u jednoj ideji, a to je da naa podsvest predstavlja komandni centar koji stvara i kontrolie sve nae programe razmiljanja, reagovanja i ponaanja. U skladu sa tim, da bi napravili neku pozitivnu promenu, neophodno je prvo promeniti podsvesni program. To je apsolutna istina koju i ja propovedam, ali....
ta raditi, kad bez obzira na sve nae napore, pozitivne misli i silna ponavljanja pozitvnih afirmacija, nema onih pravih, trajnih rezultata? Gde je greka? ta nas to blokira da budemo i imamo sve to elimo?
Pravih i trajnih rezultata nema zato to naa podsvet automatski odbija svaku vrstu promene ukoliko su oseanja vezana za postojei stav (navika, reakcija, ponaanje, I sl.) koji elimo da promenimo, jaa od svih naih svesnih ideja, razloga i elja. Ta naa oseanja koja su vezana za taj postojei stav (navika, reakcija, ponaanje, I sl.) ostaju vrsta i nepromenjena sve dok ih ne iskaemo i oslobodimo.
Znai, naa postojea oseanja su ono to koi i blokira pozitivne promene, a to se deava zato to je uobiajeni pristup pozitivnim promenama, koji propagira veina metoda samopomoi potpuno naopak.
U naoj podsvesti moe da postoji samo jedna vrsta dominantnih oseanja u vezi bilo ega. Tako da ako elimo neto da promenimo, prvo moramo osloboditi naa postojea oseanja u vezi toga. Naa Podsvest je apsolutno posveena ouvanju naih ve usvojenih stavova o svemu ak i onih koja nam sad svesno deluju loe. Da bi smo promenili neki na postojei stav, potrebno je prvo uspostaviti emotivnu harmoniju.
Emotivna harmonija se uspostavlja oslobaanjem postojeih oseanja u vezi tog stava. Oslobaanje oseanja, predstavlja oslobaanje unutranjeg pritiska koji blokira prihvatanje novog znanja, koje stvara nove stavove i navike. Tek kad uspostavimo nau emotivnu harmoniju, mogue je usvojiti nova znanja, stvoriti nove stavove i tako napraviti trajnu pozitivnu promenu. Oslobanje I iskazivanje oseanja je vrlo lak i jednostavan proces. Naravno, neophodno je da ga prvo nauite i usvojite.*Instaliranje pozitivnih oseanja, stavova i novih ponaanja.
Nauiete kako da koristei svoje svakodnevne poslove i obaveze, koje ionako stalno radite, pretvorite u svoj stalni proces linog razvoja i napretka. Biete obueni kako da odmah primenite ovo znanje u svojim uobiajenim aktivnostima kao to su: rad po kui, odlazak na posao, pranje ruku, izlazak iz kue i sve ono drugo to stalno radite. Te vae naizgled dosadne, nebitne, stalne, svakodnevne aktivnosti su u stvari prava tajna uspeha ove metode stvaranja pozitivnih promena, koje Vi elite.
Verovatno se pitate, kako neto tako prosto i obino, kao to je pranje ruku ili izlazak iz kue, moe biti deo stvaranja pozitivnih promena. Ali, to je ono to metodu Emotivnog Fokusa ini tako uspenom i pri tome zabavnom za vas. Kad jednom ponete, shvatiete da vam apsolutno svaka vaa aktivnost prua mogunost da unapredite svoje zdravlje, finansije, meuljudske odnose i sve drugo to bilo kad poelite.
Kao veina ljudi danas, verovatno i vi mislite kako nam je ivot prepun nebitnih, dosadnih aktivnosti i obaveza. Ali, sve ono to radimo, uvek ima svoje dublje znaenje koje utie na nae raspoloenje, zdravlje i ponaanje. Svaka naa fizika aktivnost je posledica neke nae mentalne aktivnosti - donoenja odluke da to uradimo. Tumaenje te aktivnosti je ponovo mentalna aktivnost, koja definie nau fiziku (telesnu) reakciju. Tako prosto i oigledno, zar ne? Naravno, za onoga ko zna ta da gleda.
Shvatajui ovu zakonitost naeg uma i koristei Emotivni Fokus dobiete mogunost da sve vae svakodnevne aktivnosti pretvorite u stalni program linog razvoja, ne gubei pri tome ni dragoceno vreme ni energiju. To je vrlo lako i jednostavno. Naravno, neophodno je da prvo nauite kako se to radi.*Proces potvrivanja novih, oseanja, stavova i ponaanja.
Jedna od najeih tema za filozofsku raspravu i razmenu ideja je pitanje: ta je to uspenim ljudima omoguilo da postignu uspeh, dok su drugi ljudi sa slinim ili boljim mogunostima ostali negde pri dnu? Koja je to ljudska osobina ili karakteristika, koja sudbinski odreuje ta e neka osoba postati i ta e uraditi sa svojim ivotom?Veina ljudi smatra da neke odreene situacije ili faktori poput sree ili sluajnosti, su ono to odreuje neiju sudbinu. Drugim reima oni veruju da su uspeni ljudi imali ili puno sree ili im se uspeh desio sluajno. Nekada sam i ja tako mislio. Meutim, sada znam da nema sluajnosti. Radei godinama sa ljudima svih profila, profesionalno se bavei njihovim ivotinim iskustvima kao hipnotizer, doao sam do sledeeg saznanja.Nisu dogaaji ti koji oblikuju neiji ivot, niti su dogaaji ti koji odreuju kako e se osoba oseati i ponaati, ve je to nain na koji osoba tumai, analizira i procenjuje svoja ivotna iskustva. Znaenje koje osoba pridaje nekom dogaaju su ono to odredjuje kako e se ta osoba oseati, odluke koje e doneti, akcije koje e preduzeti i prema tome njenu sudbinu.Znai proces procenjivanja i line analize dogaaja stvara percepciju o dogaaju. To nas direktno vodi do sledeeg pinja: ta je u stvari analiza ili procena? Odgovor je: To je ovo to upravo sad radimo. Mi sada vrimo analizu tj. procenu, zar ne? Postavljamo pitanja sa ciljem da neto nauimo i objasnimo. Hm, ta sam ja to sad uradio? Upravo sam postavio gomilu pitanja, zar ne?
Dakle zakljuak se namee sam: Analiza ili procena nije nita drugo nego niz pitanja koja pitamo sebe. Prosto neverovatno, a tako oigledno. Nae stalno, svakodnevno racionalno, logiko analiziranje nije nita drugo osim procesa postavljanja pitanja i traenja odgovora na njih.Ukoliko ste sad nakon itanja ovoga pomislili: To je istina, ili To nije istina, da biste to pomislili morali ste prvo sebi (svesno ili nesvesno) postaviti pitanje: Da li je ovo tano?. Ako ste pak pomislili Moram da razmislim o tome, to u prevodu znai: Potrebno mi je da sebi postavim par pitanje u vezi toga. Dok razmiljate sad o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da formirate svoje miljenje, zar ne?Znai, najvei deo razmiljanja kojim se bavimo u toku dana, jeste proces postavljanje pitanja i traenja odgovora. Naa pitanja definiu na fokus. Svako pitanje koje postavljamo sebi usmerava na podsvesni nivo uma, da pronae odgovor. Odgovori nae podsvesti na ta postavljena pitanja stiu u obliku telesnih senzacija tj. oseanja. Oseanja onda usmeravaju nau svest da ih formulie na njen uobiajeni nain.Prema tome, ukoliko elimo da izmenimo kvalitet naih ivota, neophodno je da promenimo naa svakodnevna uobiajena pitanja. Zato to, upravo ta stalna uobiajena pitanja usmeravaju na fokus i tako definiu kako emo se oseati, a samim tim razmiljati i ponaati.Da ponovim, izbor pitanja koja postavljamo sebi je izbor nah definicija svega onog to analiziramo. Drugim reima, pitanja predstavljaju kompas nae svesnosti. Istina glasi: Ili ete nauiti kako da koristite taj kompas i uvek budete na pravom putu, ili ete nastaviti da lutate umom ivota. Izbor je va. Kad jednom nauite kako da usmeravate svoju internu komunikaciju, ivot postaje stalna zabava.Ovo je samo kratki prikaz tri procesa koji predstavljaju stalne korake kojima mi usmeravamo na um i na taj nain definiemo svoju sadanjost i kreiramo nau budunost. Kad nauite kako da pravilno koristite ova tri procesa, biete u potpunoj kontroli svog komandnog centra, odnosno svoje podsvesti i to je najvanije, radiete to potpuno svesno. Posle obuke, Vi odmah moete koristiti Emotivni Fokus tako da se u svakom trenutku oseate sjajno i vrlo brzo promenite u svom ivotu sve to elite. Znajui kako da koristite ovu metodu, Vi moete da:
* Uveate svoje samopouzdanje
* Poboljate svoju memoriju i koncentraciju
* Postignete poslovni i finansijski uspeh
* Eliminiete strahove i anksioznost
* Prevaziete tugu i depresiju
* Unapredite svoje odnose sa suprotnim polom
* Ostvarite svoje emotivne ciljeve
* Smanjite i kontroliete svoju teinu bez ikakvih dijeta
* Uvek prezentirate sebe u punom sjaju
* Ubrzate proces zdravstvnog oporavka
* I sve drugo to Vi moete zamisliti.
Koristei Emotivni Fokus Vi sebi dajete ansu da brzo i lako napravite pozitvne promene u svom ivotu. Koristei ovu metodu vi koristite prirodne zakonitosti svog uma (svest-podsvest) i tako stvarate Va novi "pogled na svet". Koristei Emotivni Fokus to se postie brzo i lako. Zato to najbolji hipnotizer na svetu za vas, ste upravo VI. Osnovna razlika izmeu ove vrste hipnoze i svih drugih je ta to ovde nema nikakvog transa, niti iskljuivanja vaeg svesnog racionalnog razmiljanja, naprotiv Vi maksimalno koristite svoj racio i logiku. Najvea prednost Emotivnog Fokusa je u tome to on ukljuuje sve vae dnevne aktivnosti u va prirodni proces uenja i stvaranja navika, a to je povezivanje fizikog (telesnog) i mentalnog rada uz stalno ponavljanje. Na ovaj nain Vi lako stvarate nove programe razmiljanja i ponaanja s kojima vidite i oseate sebe u potpuno novom svetlu. Onom koje vas die do novih visina i vaih pravih mogunosti. Ovo je jednostavna metoda stvaranja pozitivnih promena i postizanja svojih ciljeva, koju bi trebao da zna svaki ovek.
I na kraju ove male najave za predstojei seminar, elim da vam kaem jo ovo: Ako je u vaem ivotu sve savreno, a vi se oseate sretni i zadovoljni sobom, sjajno, nastavite da radite sve to to ste radili do sad. Ako pak niste sretni i zadovoljni sobom i svojim ivotom, onda vas pozivam da doete i nauite Emotivni Fokus. Zato to e vam ova metoda pokazati kako da budete u kontroli svog ivota, umesto da kao do sad zavisite od drugih.
Par rei za kraj
Vaa razmiljanja su samo to - razmiljanja i nita vie. Zato se vaa razmiljanja uvek mogu promeniti. Uspeni i zadovoljni ljudi imaju stav: "Ja sam kreator svog ivota i svoje sree". Dok neuspeni i nezadovoljni misle: "ivot je zbir sluajnih deavanja - Stalno mi se deava ono to ne elim! Praktikujui nove tehnike nauiete kako da volite sebe i znaete da imate sve to vam treba za postizanje vaih ciljeva. Ako nastavite da mrzite svoje telo i svoj ivot, postaete najvea rtva te mrnje. Volei sebe, dajete sebi ansu da napredujete i oblikujete svoj ivot onako kako vi elite.Kako ljudi reaguju na vas uvek zavisi od njih, a ne od vas.Svi ljudi su prezauzeti sopstvenim ivotima, razmiljanjima i uverenjima. Prolazei kroz razne ivotne situacije, Vi formirate vaa tumaenja ljudi i situacija, a to znai da svi drugi ljudi rade isto to. Ono to drugi ljudi rade i kako tumae svoj ivot je njihova odgovornost i njihov izbor. Upravo zato su va nain ivota kao i vaa oseanja u vezi svega iskljuivo Vaa odgovornost.Ovo je va ivot.Vi ste odgovorni za njega Zato to se va ivot bavi iskljuivo vama. Sve ono to vam se dosad izdeavalo i sve ovo to vam se sad deava je sastavni deo vaeg ivota. Vaim ivotom ne upravljaju drugi, to je samo vaa iluzija. Vi ste kreator svih svojih uspeha ali isto tako i svih svojih neuspeha. Vi ste jedina osoba na planeti zemlji koja moe uiniti va ivot savrenim za vas. Zato to niko drugi ne moe u vama stvoriti oseanja koja vama potvrdjuju da je va ivot dobar. Svaki pokuaj da ivite neiji tui ivot i oseate neija tua oseanja (pa bili oni vaa mama ili tata) - vode vas pravo u bol i patnju. Zato to kad to radite tad se odriete kontrole nad svojim ivotom i svojim oseanjima.Svako osuivanje drugih je u stvari skriveno samoosuivanje. Osuivanje drugih je samo odraz onoga kako se oseamo u vezi sebe. Poricanje te istine izaziva unutranji nemir. Kada se fokusiramo da u svakoj situaciji i osobi pronadjemo neto dobro, automatski se i mi osecamo dobro. S druge strane traenje i pronalaenje negativnosti, automatski izaziva u nama oseanja straha, nemoi i slabosti. Kada sluate druge, inite to bez ikakvih predrasuda, na otvoren nain. Nemojte da vas njihove titule zamagle, dopustite im da budu samo ljudi.To to oni govore i rade je posledica njihovih razmiljanja, verovanja i oseanja. Oni su to to jesu, bez obzira ko ste vi. Nemojte pokuavati da ih posedujete niti menjate i nikad ne preuzimajte na sebe odgovornost za njihove rei i dela.I na kraju jo ovo: Ja ne traim od vas da mi apriori verujete na re. Naprotiv, ja oekujem i zahtevam od vas da sve to nauite na ovom seminaru, odmah primenite i najrigoroznije testirate u praksi. Radei to, vai rezultati e vama pokazati vae prave mogunosti i sposobnosti.
P.S.
Vreme je za Uspeh Va Uspeh! Uspeh nikad ne dolazi sluajno. Va uspeh e biti rezultat primene ovog novog znanja.Preuzmite odgovornost nad svojim ivotom i moi ete uspeno izmeniti sve ono to elite da izmenite.U ivotu ne postoji perfekcionizam. Sve to radimo, kao i sve to nam se deava je sastavni deo kontinualnog procesa razvoja, uenja, sticanja novih znanja i stvaranja novih, boljih rezultata.

DEPRESIJA

Osobe koje se bore sa depresivnim mislima pune su emocija koje ine da se oseaju beznadeno i bespomono. To su simptomi nagomilanog i nereenog bola, straha, besa, frustracije i oseanja krivice koje oni nose u sebi. Ova neprijatna oseanja nisu nastala sad, nego se javljaju kao posledice njihovih ivotnih iskustava. Obino su to teki meuljudski odnosi, gubitak dragih ljudi i razne emotivne povrede.
Depresija je znai reakcija vaeg tela na dugotrajnu emocionalnu i fiziku iscrpljenost. Depresija moe naii odjednom ili postupno u talasima pre nego to se kompletno razvije. Depresivne osobe imaju tendenciju da se oseaju bespomono i beznadeno, a pri tome okrivljuju sebe zato to se tako oseaju.
Depresija obino poinje prestankom angaovanja oko svakodnevnih aktivnosti i dovodi do izolovanja od porodice i prijatelja