RAZGOVOR: FILIP DAVID, KNJŽEVNIK

Uvodna reč glavnog urednika

Prošlog petka uveče, u Beogradu na uglu Sarajevske iNemanjine ulice, migranti su silovali 17-godišnjudevojčicu. Bili su naoružani noževima, pa se niko od

prolaznika nije usudio da žrtvi pritekne u pomoć. Tek kasni-je stigla je lekarska ekipa.

O ovom događaju nije se oglasio nijedan medij – tako dase, zapravo, nije ni desio. Što je saopštenjem potvrdila i poli-cija, demantujući ono što se nije ni desilo. U stvari, deman-tovana je vest sa društvenih mreža uz pretnju da će uz pomoćTužilaštva za visokotehnološki kriminal policija obaviti raz-govor sa osobama koje su to obznanile na društvenim mreža-ma. Mediji su uredno objavili samo saopštenje policije neučinivši ništa da provere da li je do napada zaista došlo. Sveće ubrzo pasti u zaborav, po principu – pojeo vuk magarca.

Ova vest je uznemirujuća iz bar tri razloga. Prvo, inciden-

ti s migrantima su dnevna pojava u, recimo, Nemačkoj iFrancuskoj. To su mi potvrdili prijatelji koji tamo žive irade, uz opasku da se o tome (kontrolisano) ne piše, većsamo kad je reč o masovnijem zločinu (što se ne može sakri-ti). Što bi bilo gde, dakle i u Srbiji, bilo drukčije? Drugo,medijsko licemerje na ovu temu je kod nas univerzalno.Režimski mediji o svemu što se tiče migranata ne smeju nida zucnu, oni tobož nezavisni glume evropejstvo i kos-mopolitizam. Treće, višestruki problemi s migrantima uSrbiji već su pretnja za blisku budućnost, a o tim nagoveš-tajima „Beogradski glas“ jedini piše skoro godinu dana.

Reč je o preko 600.000 azilantskih dozvola koje je Srbijado kraja prošle godine izdala migrantima i njima je našadržava tako postala zemlja prvog ulaska. Kad ih EU počneliferovati, eto ih kod nas! Država je lukavo prepustilaKomesarijatu za izbeglice i specijalizovanim NVO da

povremeno peglaju dramatične podatke o izbeglicama, štooni zdušno rade (i lažu) jer od tog posla s migrantima žive.Šta znači uveravanje pomenutog komesarijata da u Srbijudnevno uđe 50‒60 izbeglica i iz nje isto toliko izađe? Golalaž! Gde izađu, kad ne mogu ni u Mađarsku, ni u Hrvatsku,a u BiH ih uđe onoliko kliko se ilegalno prebaci prekoDrine?

Od ovog poganog posla politički živi i opstaje i aktuelnipredsednik, koji je zahvaljujući kooperativnosti i postaoštićenik frau Merkel. U toj opasnoj raboti zamajavanjekosovskim problemom jeste samo smokvin list.Svojevremeno se francuski predsednik Miteran, zarad novogmandata, preigrao s dovođenjem migranata kao dopunskomglasačkom mašinerijom. Da li i ovaj naš, kad tako samouv-ereno najavljuje još deset i više godina vlasti, ima sličanplan? Zvuči naivno, ali i opasno...

IZ LAZI SREDOM GODINA I BROJ 36 24. 10. 2018. CENA 50 dinara

Život u bedi je ovde tradicija

Migranti u Srbiji – istine i laži

EU NA RASKRSNICI: POSLE BREGZITA VIŠENIŠTA NEĆE BITI ISTO

ZBOG POLITIČKOG PROGONA OPOZICIJE NA LOKALU SRBIJA NA TAPETU SAVETAEVROPE PO ŽALBI PARAĆINA, ČAJETINE I ŠAPCA

Sumrak demokratijekoje nema

I U 2019. GODINI NASČEKAJU „ZLATNO DOBA“

I DALJI PADŽIVOTNOGSTANDARDA

Piše: Saša Radulović

Zajednički kriminalni poduhvat

Beg iz lošegprojekta

Tri dana radaza rezervoar

goriva

POVODOM JOŠ UVEK NERAZJAŠNJENOG UBISTVAADVOKATA DRAGOSLAVA OGNJANOVIĆA

2 POLITIKA

Beogradski/Srpski glas Godina prva, broj 36/1 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Početkom novembra u Savetu Evrope biće razmatranažalba vlasti Paraćina, Čajetine i Šapca zato što SNS širomzemlje politički progoni opoziciju na lokalu. Dve opštine i

jedan grad u Strazburu traže zaštitu od medijske hajke, pretnjiodbornicima i pritisaka da pređu u SNS, hapšenja, zloupotrebeinstitucija i finansijskog šikaniranja. Iako je Vlada tražila da prob-lem reše u kući, umesto dogovora imamo razmenu optužbi zakrivicu zbog propasti dijaloga kojeg nije bilo.

Više od 400 odbornika iz devedesetak opština i grado-va podržavaju žalbu Paraćina, Čajetine i ŠapcaKongresu lokalnih i regionalnih vlasti pri Savetu Evrope.Sa sadržinom pritužbe već je upoznat, 28. jula uIstanbulu, Komitet za monitoring pomenutog Kongresa.

Ova institucija Saveta Evrope (SE) bavi se jačanjemlokalne i regionalne demokratije u 47 članica, ocenjujekvalitet primene Evropske povelje o lokalnojsamoupravi, sarađuje sa Komitetom ministara SE.Kongres podstiče konsultacije i politički dijalog izmeđunacionalnih vlada i lokalnih vlasti, zagovara ljudskaprava, rodnu ravnopravnost, sprečava korupciju i pro-moviše javnu etiku. „Nedavno su se pojavili novi izazovina koje je Kongres reagovao brzo, izradivši koherentne i vero-dostojne politike za sprečavanje radikalizacije, za upravljanjemigracijama i poboljšanje integracionih politika“, stoji nasajtu SE.

Srbija je u proceduru ušla 28. aprila, kada se Saša Paunović,predsednik opštine Paraćin, pismom obratio Kancelariji SE uBeogradu. Pozvao se na srpsko pravo po kome lokalnaskupština biva raspuštena ako ne zaseda tri meseca uzastopno,ukoliko u datom roku ne izabere organe vlasti ili kad probijetermin za usvajanje budžeta ili statuta. Činjenicu da SNS držiapsolutnu većinu u Skupštini Srbije i da nema vlast u samo šestod 167 opština i gradova Paunović je objasnio medijskom dom-inacijom naprednjaka u izbornoj kampanji, istovremenim održa-vanjem parlamentarnih i lokalnih izbora, kao i „prekompono-vanjem“ lokalnih skupština pritiscima zbog kojih su odbornicidrugih stranaka masovno prešli u SNS.

„Predstavnici SNS-a sada pokušavaju da na primeru Paraćinaprimene novu strategiju – raspuštanje lokalne skupštine naosnovu ’deklaracije o potrebi održavanja vanrednih lokalnih izb-ora zbog neuspešnog rada lokalne vlasti’ na inicijativu grupe nar-odnih poslanika u državnom parlamentu, koja bi zatim posluži-la... da se u ’neposlušnim’ lokalnim samoupravama suspendujulokalne vlasti i postavi prinudna uprava, koja bi kasnije organi-zovala vanredne lokalne izbore“, piše Paunović. „Formalnipovod za ovakvu ’deklaraciju’ trebalo bi da budu ’potpisinezadovoljnih građana’ koje sakuplja SNS.“

Potpisi nisu overeni kod notara, prikupljani su mesecimasuprotno Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, a to jeneustavno i nezakonito isto kao „hapšenje političkih protivnikauz lažne optužbe, da bi bili smenjeni sa javne funkcije tokomdržanja u pritvoru, organizovanje političkih ubistava“, čega je „ubližoj i daljoj prošlosti bilo u Srbiji“. Pismo je otpreml-jeno samo dan po pokušaju „stotinak organizovanihljudi“ da 27. aprila upadnu u opštinu i fizički sprečeodržavanje sednice skupštine, da bi isfingirali „zakon-ski uslov za raspuštanje lokalne skupštine tako što ćeodržavanje sednica nasilno sprečavati tokom tri mese-ca uzastopno“.

Ako model fingiranih peticija građana i deklaracijaRepubličke skupštine bude uspešan, Srbija će i formal-

no postati zemlja u kojoj nema vladavine prava, prestaće da pos-toje lokalna samouprava i demokratija, biće prekršena mnogaljudska i demokratska prava građana, poručuje ParaćinStrazburu. U takvoj karikaturi demokratskog političkog sistema,zaključuju, „prestaće sve mogućnosti za političku borbu, a pred-stavnici političke opozicije biće prinuđeni da... posegnu za sred-stvima koja su primerena u zemljama kojima vladaju diktatorskirežimi“.

Bez pojašnjenja koja su to sredstva, a u nadi da događaji nećeići ka tome, SE je izvešten da su o svemu upoznati najvišidržavni organi, premijer, predsednik parlamenta i predsednikUstavnog suda. Traži se da SE „preduzme mere utvrđivanja činjenica o stvarnom stanju na terenu i druge mere“.

Mnogo dokaza za Savet Evrope

Na zasedanje Kongresa 6. novembra pozvan je NebojšaZelenović, gradonačelnik Šapca, koji je ove probleme izložio ina julskom skupu u Istanbulu. U Palati Evrope u Strazburuistupiće u ime Šapca, Paraćina i Čajetine. SNS, inače, nije navlasti još samo u Svilajncu, Ćićevcu i beogradskim opštinamaStari grad i Novi Beograd.

„Ne znam zašto se oni ne bune, valjda imajusvoje načine da reše problem“, kaže Zelenovićza naš list. „Drago mi je što SE želi da nas čujei očekujem da će formirati komisiju za monitor-ing po ovoj žalbi. U Strazburu ću objasniti poli-tički kriminal koji se sprovodi u Srbiji. U rangusmo sa Moldavijom, gde političke protivnikeubijaju, i Turskom, koja ih drži u kazamatima.Naša žalba u Istanbulu nije skinuta s dnevnog

reda, naprotiv, sada odlazi na viši nivo. Izveštaj koji ću podnetijoš nije završen, prikupljamo dokaze o zbivanjima pre, tokom inakon izbora. Od kada se zna da odlazim u Strazbur, imamo sveviše građe.“

Na zasedanju „Gradonačelnici pod pritiskom“ opisaće, veli,tehnologiju vladanja SNS-a od 2012. do 2016. na izborima. Tuvladavinu karakterišu hapšenje i kriminalizacija političkih pro-tivnika, što se različito sprovodi pre, tokom i nakon izbora.

„Predizborni kriminal se sastoji u hapšenju lidera opozicije nalokalnom nivou“, govori Zelenović. „Pre izbora 2016. uhapšenasu 34 predsednika opština i gradonačelnika, od ukupno 165lokalnih samouprava. Najpre su kriminalizovani preko lokalnihmedija, onda preko centralnih medija, a na isti način se na krajuoglasio i sam Aleksandar Vučić. Kad su ih pohapsili, onda su išlina izbore. Kriminal se takođe ogleda u kapilarnom glasanju zaSNS. Zaposlenima u državnoj službi, od republičkih organa dodomova zdravlja, u izgled se stavlja otkaz ako ne daju glas SNS-u. Eto, nedavno smo čuli Milorada Dodika: ’Neka sutra ne dođena posao ko ne glasa za mene!’, što će dogodine po prvi put rećii Vučić! Pretnje gubitkom posla na lokalu za sada stižu odlokalnih Vučićevih lidera. Treći oblik kriminala vidljiv je u tomešto su Vučićevi ljudi vlast umesto legalne vlasti. Oni su vlast

umesto policije, tužilaštva, sudova. U Šapcukomesar SNS-a govori policiji gde da izađe,tužilaštvu šta da radi... Ubistava kod nas nijebilo i valjda bi zbog toga trebalo da smosrećni.“

Kako nije osuđen nijedan od 34 predsednikaopština i gradonačelnika uhapšenih između2012. i 2016, Zelenović ceni da svrha nije bilada se dođe do istine već je reč o projektu

ZBOG POLITIČKOG PROGONA OPOZICIJE NA LOKALU SRBIJA NA TAPETU

Metode SNS: „Jurišne trupe“ za „ubeđivanje“; pot-puna kontrola, cenzura i zloupotreba lokalnih medija;pretnje odbornicima da pređu u SNS i davanje korup-tivnih ponuda; fizičko nasilje; hapšenje pod izgovoromkorupcije; zloupotreba institucija; finansijski pritisci

Pre izbora 2016. uhapšena su 34 predsednikaopština i gradonačelnika, od ukupno 165 lokalnihsamouprava. Najpre su kriminalizovani prekolokalnih medija, onda preko centralnih medija...Svi pravosnažno oslobođeni

Sumrak demokratije

3Ako model fingiranih peticija građana i deklaracija Republičke skupštine bude

uspešan, Srbija će i formalno postati zemlja u kojoj nema vladavine prava, prestaćeda postoje lokalna samouprava i demokratija, biće prekršena mnoga ljudska idemokratska prava građana, poručuje Paraćin Strazburu Glas razuma, 24. oktobar 2018.

SAVETA EVROPE PO ŽALBI PARAĆINA, ČAJETINE I ŠAPCA

promene vlasti na lokalu.„Sve ovo ću dokumentovati izveštajima iz medija, izjavama

odbornika koji su trpeli pritiske širom Srbije i drugim dokazi-ma“, najavljuje Zelenović. „Imam i dokaze da su razna min-istarstva nudila pare odbornicima ako promene stranu. Niko nijeprihvatio, svi su iz Šapca i ima ih 15. I mene su u kratkom rokuposlanici SNS-a i ljudi u Vladi proglasili izdajnikom, stvara seatmosfera linča jer sam se drznuo da o ovome govorim predtelom EU. Izdajnik sam jer tražim poštovanje Povelje o zaštitiprava lokalnih zajednica koju je doneo SE i naš parlament je rat-ifikacijom uveo u naš pravni sistem? U Strazbur idem da štitimSrbiju, propise koji u njoj važe i politička prava i slobodegrađana.“

Uoči zasedanja Komiteta za monitoring uIstanbulu sastali su se premijerka Ana Brnabić ipredsednik opštine Paraćin, pa je dogovoreno dase sporna pitanja pokušaju rešiti u našem dvoriš-tu. Zato su predstavnici Paraćina i Šapca uIstanbulu zatražili da Kongres sačeka sa daljomprocedurom, da se vide rezultati dijaloga dogov-orenog s premijerkom. U Turskoj je ipak prezen-tovan dokument „Sumrak demokratije“, o pri-tiscima na Paraćin, Čajetinu i Šabac. Ovaprezentacija je sada osnova za izveštaj koji seupravo priprema za Strazbur.

Naprednjački recept za pritiske

Prema ovoj analizi, koordinirani pritisci izjednog SNS centra počinju 2012, a u svim opšti-nama je isti obrazac delovanja. Postoji centar zacenzuru lokalnih medija, a ima i dokaza o planu kampanje kojase vodi protiv Paraćina, Čajetine i Šapca. Pominju se „jurišnetrupe“ za „ubeđivanje“ i kaže da SNS koristi ove metode: pot-puna kontrola, cenzura i zloupotreba lokalnih medija; pretnjeodbornicima da pređu u SNS i davanje koruptivnih ponuda; fiz-ičko nasilje; hapšenje pod izgovorom korupcije; zloupotrebainstitucija; finansijski pritisci.

Vlasnicima lokalnih medija preti se hapšenjem (npr. Paraćin),centralni medija tim SNS-a prati sve objave i opominje medije,u medijima ne sme da se pojavi bilo ko iz opozicije... Istaknut jeparaćinski TV „Kanal M“, koji je, uprkos ugovoru o saradnji saopštinom, nateran da saopšti i ovo: „Zbog načina na koji sulokalne vlasti u Paraćinu sa predstavnicima Demokratske strankeokarakterisali državu Srbiju i izneli optužbe protiv naše zemlje užalbi na Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti SE (u Istanbulu),verujemo da lokalne vlasti Paraćina... ne funkcionišu u koristnaših građana... Pošto imamo obavezu da zaštitimo interesegrađana Paraćina... ovim se odvajamo od opštinskih vlasti uParaćinu, koje predvodi Saša Paunović.“

U Istanbulu je opisana neprestana „prljava kampanja“, šablon-

ski dirigovana izjednog profesionalno organizovanog centra. Najpre neki portalizmisli aferu, koju onda komentarišu funkcioneri SNS-a nadržavnom nivou da se stvori privid uverljivosti, zatim takvu„vest“ preuzimaju kontrolisani mediji. Cilj je da protivnik budeproglašen kriminalcem i nasilnikom, pa i izdajnikom (Paraćin,zbog žalbe SE), čime se javno mnjenje priprema za eliminacijuoponenata vlasti nasiljem ili zloupotrebom institucija.„Najdrastičniji primer je kampanja 'izdajnik' vođena iz istog cen-tra protiv Olivera Ivanovića“, piše u „Sumraku demokratije“.

Kao primeri pritiska na odbornike uzeti su Apatin i Inđija(otmica, upad u kuće). Time se bave „jurišni odredi“ SNS-a, kojise predstavljaju kao obezbeđenje ili glume navijačke grupe, azapravo „na terenu ’organizuju’ lokalne izbore i ’ubeđuju’

odbornike“. Brojni su izveštaji, rečeno je, o prebijanju kandida-ta i aktivista opozicije tokom lokalnih izbora, posebno vanred-nih, nakon raspuštanja lokalnih skupština...

„Hapšenja zbog ‘korupcije’ sprovode se u talasima, najavljujuu medijima, žrtve se prikazuju kao već osuđeni zločinci“, pišuvlasti Paraćina, Čajetine i Šapca. „U velikom broju slučajeva rečje o pripadnicima opozicionih stranaka.“ Tu je fotografija sa sajtaRTS-a: izveštaj o hapšenju bivšeg gradonačelnika Leskovca i jošpet ljudi. „Posle pet godina suđenja, više meseci u istražnomzatvoru, bivši gradonačelnik je pravosnažno oslobođen, neki odpreostalih su oslobođeni i ranije, ali su im uništeni život i karijera, dok su vest da nije kriv objavili samo sporedni portali.“

Kad je reč o zloupotrebi institucija u političkom obračunu saopozicijom na lokalu, ističe se da od 2013, zbog zabrane zapošljavanja u lokalnim službama bez saglasnosti Vlade,Paraćin ima samo 424 službenika iako prema zakonu može dauposli 570, „pa lokalne službe dolaze u kolaps, građani sunezadovoljni, a zaposleni u agoniji“. Istovremeno, Beogradu jepred lokalne izbore data saglasnost za 3.000 radnih mesta, „to jekao kad bi Paraćin dobio 100 saglasnosti, a za pet godina dobio

je samo 13“.

Ružićeve manipulacije

Kad je reč o finansijskim pritiscima, notirano je da je svimopštinama „zbog krize“ drastično smanjen budžet, dok je državna kasa „stalno u suficitu“. Česte su navodne greške uraspodeli transfera za ujednačavanje (još 2014), što jeMinistarstvo finansija javno priznalo, ali „greška“ nikada nijeispravljena. Podobne opštine od Vlade dobijaju novac bez kriter-ijuma i ikakvih pravila. Zato, kad god navodna „grupa građana“koja vodi neku opštinu pređe u SNS, dobija nagradu iz tekućebudžetske rezerve. Na snazi je totalni klijentelizam.

Kako je propao unutrašnji dijalog letosdogovoren s premijerkom? Zelenović tvrdi jeza to kriv Branko Ružić, ministar državneuprave i lokalne samouprave, koji „nastoji darelativizuje problem, nema dogovorenih rad-nih grupa, dijalog se fingira“ i zato na ministraRužića „neće da troši reči“. Iz kabineta minis-tra stiglo nam je saopštenje da je Ružić u višenavrata razgovarao sa predstavnicimaParaćina, Čajetine i Šapca, da je dogovorenoosnivanje radnih grupa i održavanje okruglogstola da bi se sva pitanja otvorila i našla rešen-ja u korist građana. Međutim, do dogovorenogroka, 5. oktobra, a ni do danas, nisu dostavljenipredlog agende i teme za radne grupe. Sobzirom na to da su predstavnici pomenutihlokalnih zajednica u starom zdanju srpskog

parlamenta održali okrugli sto o izbornim pravilima na koji supozvali opozicione stranke, ministar Ružić smatra da se „dovodiu pitanje da li oni uopšte žele dijalog“ i naglašava da je „vrlolicemerno napadati državu u medijima i te kritike predočiti imeđunarodnoj zajednici s jedne strane, a sa druge, svakupruženu ruku za dogovor i dijalog odbijati“. Zato zaključuje da„takvo ponašanje govori u prilog činjenici da je po sredi lokalnopolitikanstvo za dnevnu potrebu“.

Svojevremeno su članovi jedne stranke u prostorijamabeogradske lokalne zajednice po cele bogovetne noći igrališah da opozicioni odbornici ne bi mogli na miru da održe sastanak. Opozicionari su izvrtali džepove da bi sastančili pokafanama i splavovima, što je uveseljavalo ljubitelje šaha.Kada su se iznova potvrdili stihovi istorijsko-romantičnog epaIvana Gundulića („Osman“, 17. vek) da se kolo sreće okrećetako da „tko bi gori, eto je doli, a tko doli, gori ustaje“, po

džepovima su prebirali šahisti. Imajući u vidu ovakvu političku tranziciju i kulturu, pitanje je da li je u Srbiji uopštemoguć sumrak demokratije. Da bi se stiglo do sumraka,prethodno mora da postoji demokratija.

koje nema

Medijska satanizacija StamatovićaOd oktobra 2015. do avgusta ove godine samo o Milanu Stamatoviću, prvom čoveku Čajetine, objavl-jeno je stotinak naslova u lokalnim i nacionalnim novinama, televizijama i portalima. On je tema svima- od „Zemunskih novina“ i Radija „Luna“, preko vodećih medija, do Tanjuga. Nema koga nema.Suštinu napisa odslikava naslov „Stamatović iz mržnje polomio svoj televizor gledajući Vučića“,na saopštenju SNS-a u „Danasu“, gde piše i ovo: „Istina je da Stamatović želi da skrene pažnjutužilaštva sa lepeze njegovih krivičnih dela i prijava Tužilaštvu za organizovani kriminal, a zbogkrivičnih dela protiv javne i privatne imovine u Čajetini, protiv pravnog saobraćaja i protivslužbene dužnosti, i to pomaganja u građenju bez građevinske dozvole, nezakonitog raspolagan-ja građevinskim zemljištem, falsifikovanjem službenih isprava i zloupotrebama službenog položa-ja (procenjena šteta od strane inspekcije od preko 61 milion evra).“ Naravno, građani reaguju. „Uhapsite čoveka ako je tačno sve ovo što pišete ili zatvorite novinarakoji obmanjuje ljude koji ovo čitaju. Problem rešen u dva poteza. A šta ćemo sa štetom i bespravn-im raspolaganjem zemljišta na obali Save i Dunava, koje je poklonjeno Arapima bez licitacije?“,jedan je od komentara na saopštenje SNS-a.

4 DRUŠTVOGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Miloš Rafailović

Književnik i scenarista Filip David jeod onih intelektualaca koji se ne libeda javno, rečju i postupkom, iznesu

svoj stav o onome što se u državi dešava, oljudima koji kroje politiku ove zemlje.Ostaće zapamćen njegov originalni postu-pak kad se pre nekoliko godina na proslavidana Narodne biblioteke Srbije ogradio odprisustva Tomislava Nikolića, tadašnjegpredsednika Srbije.

Razgovor sa Davidom upriličili smoizmeđu dva važna kulturna događaja, 5. danaMirka Kovača u Rovinju i Beogradskogsajma knjiga. Činjenicu da se poslednjih god-ina pred Sajam naročito aktivirajuspisateljice jeftinih ljubavnih romana iz kojihbi se moglo zaključiti da nam samo cvetacveće, a svojom eksponiranošću zasene onaozbiljna književna dela, nije želeo da komen-tariše jer, kako kaže, pošto je i sam pisac, neželi da sudi o drugima kakvi god oni bili.

Ali godinama rado odlazi na književnumanifestaciju posvećenu piscu MirkuKovaču.

Neobrazovana politička elita

Zajedno sa još nekoliko književnih ifilmskih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske,Crne Gore, Bosne i Hercegovine nedavnoste učestvovali na 5. danima MirkaKovača. Stiče se utisak da kulturniposlenici iz bivših jugoslovenskih republi-ka, za razliku od političara, nemaju prob-lem u komunikaciji. Šta je vaš najjači uti-sak koji nosite iz Rovinja i šta su pokazaliovogodišnji dani pisca koji je bio i rovinjs-ki i crnogorski i hercegovački?

Da, u pravu ste. Postoje mesta kao što suRovinj, Tuzla, Sarajevo, Beograd,Podgorica, ali i neka manja, gde se piscikoji dolaze iz raznih delova bivšeJugoslavije sastaju i razgovaraju. Dobro serazumemo jer razgovaramo zajedničkimjezikom koji svako zove imenom svojedržave. Tu ništa nije sporno.

Mirko Kovač je po mnogo čemu fenomen.Izuzetno darovit pripovedač, esejista, roman-sijer, filmski scenarista koji podjednako pri-pada srpskoj, hrvatskoj, bosanskohercegov-ačkoj i crnogorskoj književnosti. Uz sve to,moj dugogodišnji najbolji prijatelj.

Ovogodišnji veoma zanimljivi razgovori oličnosti i delu Mirka Kovača bili su i razgov-ori o našoj sveukupnoj kulturnoj i društvenojsituaciji i razmena informacija o novimknjigama. Dodeljene su i nagrade piscima užanrovima koji su zastupljeni u Kovačevimdelima. Uskoro će se pojaviti i zbornik satekstovima izgovorenim na tribini u Rovinju.

Od 21. do 28. oktobra održava seBeogradski sajam knjiga pod sloganom

FILIP DAVID, RAZGOVOR

Život u G

rađani Britanije su u junu 2016. godine na referendumudoneli odluku da napuste EU. Na referendumu je glasalo72 odsto registrovanih birača, a od njih je 52 odsto glasalo

za Bregzit (Brexit). Sukob mišljenja bio je otvoren pre referenduma.Svi su se koristili argumentima za koje su smatrali da su važni. Nekiargumenti bili su i nategnuti, ali mediji u Britaniji nisu zatvoreni.BBC je njihov medijski servis i podržavao je ostanak Britanije uEU, tako da ne možemo da kažemo da referendum nije bio fer. Čakje sadašnja premijerka Britanije Tereza Mej bila na strani onihkonzervativaca koji su podržavali ostanak Britanije u EU. Slagaose neko sa Bregzit odlukom ili ne, ona je doneta. Ako poštujete

demokratiju, morate da poštujete volju naroda. Tereza Mej je jasnokazala da će poštovati volju građana.

Vlada Britanije je nakon tog referenduma, kao odgovornavlada koja poštuje volju građana, raspisala i izbore i na timizborima je ponovo pobedila britanska Konzervativna stranka,koja je i raspisala referendum. Poštujući volju građana, britans-ka vlada odredila je datum Bregzita: 29. mart 2019. godine. Odtog datuma zakoni i propisi koje donosi EU parlament više nećevažiti na teritoriji Britanije.

Kada kažemo Britanija, u stvari mislimo na UjedinjenoKraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Velika Britanijaodnosi se na zajednicu Engleske, Škotske i Velsa, ali se kod nasodomaćilo da za UK kažemo Britanija.

DJB je na poziv vladajuće britanske Konzervativne strankepočetkom oktobra ove godine prisustvovao njihovom godišn-jem kongresu. Tu smo razgovarali sa velikim brojem poslanikabritanskog parlamenta, poslanika u EU parlamentu koji to odmarta više neće biti, članova stranke i jedno je sigurno: danas sujoš više nego neposredno posle referenduma uvereni da sudoneli ispravnu odluku. Čak i oni koji su bili protiv Bregzita.Ponašanje EU nakon Bregzita im je mnogo pomoglo u promenimišljenja.

Glavni razlog i suština njihove odluke je da žele da Britanijivrate suverenitet. Da se zakoni koji važe u Britaniji pišu u nji-hovoj vladi i njihovom parlamentu, a ne uBriselu, da ih izglasavaju njihovi izabraniposlanici koji su odgovorni njihovimbiračima, a ne neke neimenovane EUbirokrate i neimenovani poslanici za kojeniko nije čuo, koji su izglasani na izbori-ma sa izlaznošću od 20 ili 30 odsto i kojinikome ne polažu račune.

Gde je trenutno glavni problem okoBregzita? Britanija očigledno želi štobolje odnose sa EU i želi da postigne sporazum sa EU koji ćemeđusobne odnose urediti tako da se poštuje suverenostBritanije, a da sa druge strane omogući što slobodniju ekonom-sku, kulturnu, obrazovnu i drugu saradnju.

To što se dešava oko Bregzita posmatraju i sve druge članiceEU, posebno skandinavske zemlje. Mnoge članice nisu zado-voljne sadašnjim stanjem u EU koja je više nego očigledno uposlednjih desetak godina postala poligon za dominacijuNemačke, koja svoju ekonomsku dominaciju pretvara u poli-tičku. EU projekat stvaranja superdržave kojom upravlja EU

birokratija koju niko nije birao, zajednička valuta i diktat evro-zone, kao i prateća politička centralizacija, zajednička spoljnapolitika i vojska zabrinuli su mnoge evropske narode. Nemačkapolitika na Balkanu, politika podrške poslušnim autokratama ipotpuna neosetljvost EU birokrata na urušavanje demokratije,slobode medija, rasturanje vladavine prava i potpuna podrškapretvaranju Balkana u izvor jeftine radne snage, govore nam daje EU napustila proklamovane vrednosti i zamenila ih golimkolonijalnim interesima svoje najveće zemlje.

EU birokratija jasno vidi opasnost da će i druge članice EUpratiti Britaniju, ako vide da je Bregzit dobro prošao. Stiče se uti-

sak da pokušavaju da stvari učine što težim i dogovor štogorim, kako bi obeshrabrili druge zemlje. To im se već obijao glavu jer EU bi trebalo da bude klub čije članstvo zemlježele, a ne da im se preti i da se kažnjavaju ako žele da ganapuste. Jer ako je tako, EU nije klub, već više liči na zatvor,a članice EU na zatvorenike. Najveće zatezanje je okogranice između Irske i Severne Irske koje traži fleksibilnostobe strane.

Bregzit će se desiti. Priče o novom referendumu su pril-ično neozbiljne. U interesu cele Evrope je da odnos EU iBritanije bude što bolji. Na nama je da razumemo šta toznači i da se ispravno postavimo prema tome. Uz Nemačku

i Francusku, Britanija je najznačajnija zemlja u Evropi unutarzapadnog bloka.

U interesu cele Evrope je da odnos EU i Britanije bude štobolji. Britanija će sigurno razviti svoju posebnu evropsku poli-tiku nezavisnu od EU. Sada je već izvesno da u Evropi nećepostojati samo jedna organizacija država. Očekuje se da će idruge zemlje napustiti EU. Evropi je potrebna alternativa cen-tralizovanoj EU superdržavi. Evropi su potrebne jedna ili višeorganizacija kao što je EFTA, koju trenutno čine Švajcarska,Norveška, Lihtenštajn i Island, koje će sve sarađivati zajedno,ali bez predavanja nacionalnog suvereniteta. Interes Srbije je dabude deo tih i takvih organizacija.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Bez izuzetka. Ako stežrtva kolonizacije, jedino pitanje za vas jeste: koja sila vas kol-onizuje i da li je interes neke druge sile da se oduprete toj kolo-nizaciji. Ceo Balkan kolonizuje Nemačka. Rusiju interesujenaša nafta, prirodni gas i tržište. Kinu naš bakar i preradaželezne rude. Amerika i Britanija kolonizuju uglavnom tamogde je nafta. Amerika jeftinu radnu snagu nalazi u Meksiku.Nije na nama ni da volimo Ameriku ni da volimo Britaniju. Svetri navedene sile su nas bombardovale i to nećemo zaboraviti.Međutim, jedna od njih nas kolonizuje. Na nama je darazumemo šta se dešava i da zaštitimo interese Srbije.

Nemačka je ušla u sukob sa Amerikom i Britanijom. Zapad sepodelio. Da nije, sa Srbijom bi bilogotovo. Jer interes nemačke EU suposlušne autokrate na vlasti naBalkanu, jeftina radna snaga, tržište od30 miliona ljudi. Da izađemo iz kandžiNemačke, ne možemo bez saveznika.

Žalosno je da smo u potrazi za evrop-skim vrednostima završili u potpunorazrušenoj državi koju podržava EU.Mnogo građana je, strašno razočarano

rezultatima posle 5. oktobra, poverovalo da ne možemo sami,da smo nesposobni, već da nam treba tutor, EU birokratija ipolitičari da nam uvedu red. Rezultat tog nadanja jeste Srbijadanas. Odustali smo od sebe, digli ruke i rezultat je SNS Srbija.

Valja nam se probuditi iz EU sna koji se pretvorio u noćnumoru. Ta i takva EU nikome nije potrebna. EU nije Evropa.EU je projekat koji je pošao u pogrešnom pravcu. Srbija jedeo Evrope. Evropi je potreban drugačiji projekat. To polakouviđa sve više građana Evrope. Posle Bregzita više ništa nećebiti isto.

kolumna

Piše: Saša Radulović

Beg iz lošeg projektaEU NA RASKRSNICI: POSLE BREGZITA VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO

Žalosno je da smo u potrazi za evropskimvrednostima završili upotpuno razrušenojdržavi koju podržava EU

Mnoge članice nisuzadovoljne sadašnjimstanjem u EU, koja jeviše nego očigledno uposlednjih desetak godina postala poligonza dominaciju Nemačke

5Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Uz ovakvu opoziciju ova vlast će dugo, dugo vladati bez obzira na to što je loša, potkupljiva, što je samo jedna interesna grupa

„Radost čitanja“. Prošle godine bilo je mnogo kritika naračun organizacije Sajma, da je on više vašarska mani-festacija nego promocija pisaca i književnosti. Idete li vina Sajam knjiga i kakve emocije u vama budi

Iskreno, idem samo kada moram, zbog neke promocije ilirazgovora. Sajam je sigurno i važan i potreban za afirmacijuknjige, iako se mogu staviti razne zamerke. Ali svestan samda je to mnogima jedini susret sa knjigom u toku godine, štoje dosta tužno, ali su mladi danas mnogo više okrenuti novimtehnologijama i svemu onome što one donose.

Na predlog da se u vreme bombardovanja VelikeBritanije tokom Drugog svetskog rata ukinu donacijeza kulturu, Vinston Čerčil je upitao: „A šta ćemo mionda braniti?“ Naša vlast više liči na ove druge negona Čerčila. Zašto? Zašto im smetaju kultura i ljudikoji se njome bave, stvaraju je, neguju i drže do nje?

Zato što je naša politička elita u većini slučajeva neo-brazovana, pa im je kultura sigurno nešto suvišno,nepotrebno, a košta. Kultura je, međutim, jedan mnogoširi pojam i obuhvata i način vladanja i ciljeve togavladanja, obuhvata i životni standard, civilizacijsketekovine. Sve ono što je u suprotnosti sa današnjom vla-davinom primitivizma i prostakluka koji se danonoćnoprikazuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom,koji su postali verna slika i prilika opšte društvene krize,moralne i egzistencijalne bede u kojoj živi većinastanovništva. A posledice se pokazuju u porastu nasilja,netolerancije i nesposobnosti za ozbiljnu, razumnu komu-nikaciju.

Mnogo je štete Srbiji nanela sadašnja vladajućagarnitura. Šta je po vašem mišljenju ono najgore štoje uradila ovoj zemlji?

Zasnivanje sveukupnog života, političkog, ekonom-skog, medijskog na obmanama i lažima, na demagogiji ipopulizmu. Kada sve to nije dovoljno, onda se u pomoć

priziva i tvrdi nacionalizam. To sigurno nisutemelji na kojima može da se stvara jednosređeno, pouzdano, stabilno i zdravo društvo.

Kako tumačite činjenicu da se i poredočigledno rđave, apsolutističke vladavine,lošeg standarda i loše atmosfere u državiniko ne buni, već svi ćute kao da je sve uredu?

Ovaj narod je kroz istorijunaučio da se snalazi, dovi-ja na svaki mogući način,a u tom sirotinjskom živ-otu najveći je uspehpreživeti. Malobrojni suistorijski trenuci kadase događalo neštoznačajno i pozitivno –to su više istorijskiincidenti. Život u bedije ovde konstanta,gotovo tradicija i prih-vata se kao neštosasvim normalno, prih-vatljivo i razumljivo.

Zasada se kraj ne nazire

Uglavnom ćuti i opozicija.Reklo bi se da se poslednjih danapolako budi i kao da se prvi put oddolaska naprednjaka na vlastunapred priprema za delovanjeuoči budućih izbora i na njima.Smatrate li da se može očekivati da

deluju zajedno i učine nešto više na izborima, za kojesvi veruju da ih nećemo dugo čekati?

Od političke opozicije ne očekujem skoro ništa. Bezozbiljnog programa ujedinjuju se političke partije leve iekstremno desne, u nemogućoj misiji jedinstvenog poli-tičkog nastupa. To više odbija nego što privlači. Uztakvu opoziciju ova vlast će dugo, dugo vladati bez obzi-ra na to što je loša, potkupljiva, što je samo jednainteresna grupa koja sve što radi čini samo zbog lične ipartijske a ne opšte koristi. Eto, posle toliko vremena itoliko lošeg iskustva nismo ni blizu da se oslobodimohipokrizije i nepravde partijske države.

Na delu je nov ciklus uništavanja srednje klase.Ponavlja se ono što je pre 20 godina radio SlobodanMilošević. Zašto smo tako zgodni za manipulisanje itrpeljivi kad smo, pak, skloni da mislimo kako smonarod drčan, prkosan i ponosan?

Znate, ostajemo zarobljeni u predrasudama i mitovi-ma, kako smo bolji od drugih i da nas zato mnogi mrze.Zarobljeni smo u teorijama zavere i mitomanije.

Nedostaje nam samokritike i objektivnog uvida usopstvene mane i vrline. Nizašta nemamo prave

mere, istovremeno smo opsednuti manijomveličine i manijom gonjenja. Skloni da sebeprecenjujemo a druge potcenjujemo. Sve u

svemu, nemamo objektivnu sliku o tome štasmo i ko smo. Ili preterujemo ili ponizno savi-jamo glavu. Poraze proglašavamo pobedama i

nismo spremni da se suočimo sa zlom koje činimoili smo učinili drugima.

Bahatost vlasti dosegla je dotleda se na pogibije radnika gledakao na nešto normalno i uobiča-jeno, država se posmatra kaoprivatno vlasništvo vladajućegarniture, na važna mesta udržavi biraju senedostojni, neobrazovani,koji svojim elementarnimneznanjem sramote institu-cije koje vode. Nazire li setome kraj i kako tome statina put?

Zasada se kraj ne nazire.Moramo sazreti kao narod i

društvo da bi se nešto počelosuštinski menjati. A to znači da

se pojave ozbiljne, nekorumpi-rane, nepotkupljive intelektualne i

političke elite, spremne da stvarajudržavu oslobođenu korupcije,

dvostrukih standarda, lopovluka, laži idemagogije, jednako poštenu i praved-nu prema svim svojim građanima.Deluje nedostižno, utopijski, bar uovome času.

KNJIŽEVNIK

Zarobljeni smo u teorijama zavere i mitomanije

Moramo sazreti kao narod i društvo da bi se nešto počelosuštinski menjati

bedi je ovde tradicija

6 EKONOMIJAGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Piše: Branislav Krivokapić

Prema prognozi Fiskalnog saveta, prosečnazarada u 2019. godini mogla bi da dostigne54.000 dinara ili oko 450 evra, deset odsto

manje od famoznog proseka od 500 evra koji većgodinama obećava predsednik naše države. Imajući uvidu divljanje cena naftnih derivata i očekivaneposledice po cene ostalih artikala, građanin Srbijikoji ima sreću da prima prosečnu zaradu moraće daradi čak tri dana ili 24 radna sata samo da bi jednomnapunio rezervoar svog automobila. I još toliko da biizmirio iznos sa priznanice „Infostana“ za prosečanstan od 50 kvadrata sa centralnim grejanjem. Nakonplaćanja ove dve stavke, za sve ostale potrebe – elek-tričnu energiju, hranu, odeću i obuću, lečenje, kultu-ru i informisanje itd. – preostaće mu celih 300 evra.Doda li se tome činjenica naredne godine sledipovišica penzija od nula odsto, izvesno je da ćemo u2019, drugoj godini Vučićevog „zlatnog doba“, živetijoš gore nego danas.

Najteže će biti penzionerima koji su nedavnimizmenama Zakona o PIO i bukvalno prevedni žednipreko vode. I to ne samo sadašnji, već i budući pen-zioneri. Kako je izjavio šef kancelarije MMF-a uSrbiji Sebastijan Sosa, a niko ga od predstavnikavlasti nije demantovao, para za povećanje penzija u2019. nema. Ako se to ostvari, svima koji se penzion-išu do kraja ove i tokom naredne godine penzija ćebiti računata po vrednosti opšteg boda utvrđenog joškrajem 2017, zbog čega će u startu primiti penzijemanje od nekoliko do više od deset procenata. A nijemoralo da bude tako.

Ima prostora za usklađivanje penzija

U preporukama Fiskalnog saveta za 2019. piše da„budžetski prostor omogućava povećanje mase penzi-ja za oko sedam odsto“ (preko 35 milijardi dinara višenego u 2018), što ostavlja prostor i za ukidanje privre-menog smanjenja i za ispun-javanje zakonske obavezeusklađivanja penzija dva putagodišnje – u aprilu i oktobru.I više od toga, Fiskalni savetsmatra da su se stekli usloviza usvajanje „nove idarežljivije formule“ u odno-su na formulu koja je bila nasnazi od 2010. i po kojoj jepenzije trebalo da se usklađu-ju za procenat rasta cenauvećan za rast BDP-a prekočetiri odsto, te poziva Vladuda već tokom 2019. usvoji tu novu formulu. Umestotoga, Vlada i MMF najavili su da će se nova formulaza usklađivanje penzija primenjivati tek od 2020. inema nikakvog osnova za verovanje da će ona biti„darežljivija“ od postojeće, koja se ionako, iako solid-na, već godinama ne pri-menjuje. Naprotiv, izvesnoje da će ta nova „formula“počivati na diskrecionompravu Vlade, i zna se koga,da selektivno povećavapenzije samo pojedinimkategorijama korisnika itako nastavi sa urušavan-jem tek uspostavljene

kakve-takve stabilnosti penzionog sistema. Ali ekonomska održivost povećanja penzija i plata

u javnom sektoru prevashodno i odlučujuće zavisi odprivrednog rasta, a na tom planu je u Vučićevom„zlatnom dobu“ zlata koliko i u reci Pek. Zbogdugogodišnjeg niskog privrednog rasta Srbija sve višezaostaje u razvoju za drugim zemljama Centralne iIstočne Evrope (CIE), a čak i u 2018, u kojoj će se ost-variti relativno visok rast BDP-a, situacija nije mnogo

bolja, piše u analiziFiskalnog saveta, uz kon-stataciju da je „do znatnogubrzanja stope rasta Srbije u2018. došlo privremeno,pod velikim uticajemvanrednih činilaca, poputsnažnog rasta poljoprivredekoja se poredi sa sušnom2017. godinom“. Kad se eli-miniše uticaj vanrednihčinilaca, i u 2018. rast srp-skog BDP-a osetno je slabi-ji od proseka uporedivih

zemalja CIE. Na takav rezultat značajno utiču veomaloš kvalitet i izgrađenost osnovne infrastrukture iniska izdvajanja za javne investicije, po čemu jeSrbija, naročito od 2013, na začelju među zemljamaCIE.

Tri dana radaI U 2019. GODINI NAS ČEKAJU „ZLATNO DOBA“Kolonoskop

Piše: Branislav Krivokapić

Deca iz visokogprizemlja

Mada sam na predsednika ljut zato što je tajno organizovaoreferendum na kom je narod odbacio njegov predlog o raz-graničenju sa Kosovom (poznajem mnoge ljude koji bi, da

su znali za glasanje, zaokružili DA), javno podržavam idejuAleksandra Vučića da se ubuduće grade zgrade sa najviše četiri sprata.Ne zato što ja živim na četvrtom spratu i imam samo jedno dete, a dasam živeo u visokom prizemlju i da nije bilo rata, sankcija, hiperin-flacije, podstanarstva, nezaposlenosti, infarkta itd., mogao sam daimam barem dvoje, već zato što sam uveren da korelacija izmeđuspratnosti i nataliteta zaista postoji. Posebno imajući u vidu stanjebeogradskih liftova koji su u proseku stari četiri decenije i često sekvare, a da bi se remontovali, stanari na regularnu cenu moraju JKP„Infostan“ da plate reket od po deset odsto za svaku deceniju. Jer –kome je do seksa posle penjanja na 14. ili 22. sprat?

Žalosno je i neprimereno što se deo medija sprda sa ovim predlogomsamo zato što nikom od statističara i demografa nije poznato istraži-vanje po kom se u višespratnicama, poput kule u „Beogradu na vodi“,rađa manje dece nego u kućama i zgradama manje spratnosti. No,neobaveštenost naučnih krugova u ovom je slučaju irelevantna, jerempirijski je dokazano da Aleksandar Vučić nikad ne laže, čak ni kadagovori o penzijama. Zato bih želeo da ukažem na neke detalje koji bise, ako Ana Brnabić dozvoli, mogli inkorporirati u ovaj višeslojni pro-jekat i doprineti da predsednikova vizionarska ideja o građevinarstvu uslužbi rađanja što pre zaživi. Sve sa sloganom: „Gradnja niska, dauložiš Kviska!“

Čekajući da Srbiju preplave nove četvorospratnice, TV „Pink“ bimogao da obogati svoj obrazovni program rijalitijem koji bi bračne iostale parove podsticao da prilikom vođenja ljubavi preferiraju mision-

arsku pozu koja omogućavanajdublju penetraciju, a time inajbrže začeće, dok bi ostaletelevizije sa nacionalnomfrekvencijom, umesto dosadne„Plodne zemlje“, u kojoj semahom reklamirajuproizvođači pesticida, mogleuvesti emisiju „Plodni dani“.Takođe, ljudima treba skrenutipažnju da je za stvaranjepotomstva najbolje odabrati

termin oko 17 časova, jer tada muškarci imaju najveći broj spermato-zoida, a što je sada neizvodljivo jer u to vreme manji deo zaposlenih tekkreće kući, a veći deo još uvek ne sme da izađe s posla. S tim u vezi, au saradnji sa vlasnicima šoping centara i kladionica, te čelnicima Ligešampiona, valja razmotriti vraćanje radnog vremena na nekadašnji ter-min od 7 do 15 časova, što bi spermatozoidima otvorilo prostor da stupeu dejstvo u momentu kad su na gomili. U projekat bi se, naravno, moraouključiti i Goran Vesić pomeranjem saobraćajnog kolapsa u Beogradu,koji sada traje od jutra do mraka, na vreme kad se ne prave deca.

U slučaju da se sa niskom gradnjom ponovi neprijatno iskustvo ref-erenduma o razgraničenju sa Kosovom, predlažem primenu skrivenihpodsticaja, najpre neinvazivnih, poput don Fabijanovog bušenja kon-doma iz Brešanovog filma „Sveštenikova deca“, a u krajnjoj nuždi inešto ekstremnijih metoda oca Makarija iz filma „Čudo neviđeno“Živka Nikolića. Ali šta ćemo ako ideja zaživi? Ako niska Srbija budekmečala bez prestanka?

Muškarci koji „švrljaju“, a većina to počinje da radi čim im suprugezatrudne, relativno lako se mogu kontrolisati legalizacijom prostituci-je, po modelu Narodne skupštine. Ali šta sa ženama koje su, kako kažeMilena Antić iz Ministarstva rada, „poslodavcima potrebne da rade ane da idu na porodiljsko odsustvo“? Najsuvisliji predlog za rešenjeovog problema pronašao sam na netu: Trajanje trudnoće zakonomtreba skratiti najpre na šest, a potom na tri meseca. Mislim, kaže vick-asti predlagač, da ovaj skupštinski saziv ne bi imao nikakav problemda izglasa ovakav zakonski predlog.

Ljudima treba skrenutipažnju da je zastvaranje potomstvanajbolje odabratitermin oko 17 časova,

jer tada muškarciimaju najveći brojspermatozoida Kretanje privrednog rasta

godina Srbija prosek CIE2014. -1,8 2,92015. 0,8 3,82016. 3,3 3,22017. 2,0 4,62018.* 4,4 4,22019.** 3,5-4,0 4,0*Prognoza Fiskalnog saveta **Rast BDP izkog su isključeni efekti suše, poplave i lošegupravljanja EPS-om

Neregularno trošenje pet puta veće od investicijaPosle 2013. izdvajanja za javne investicije smanjena su na rekordno nizak nivo, teknešto veći od dva odsto BDP-a, a dvostruko niži od proseka zemalja CIE, upozoravaFiskalni savet uz konstataciju da su na ovom planu u 2018. napravljeni pozitivnipomaci, te se može očekivati da se nivo javnih investicija vrati na nivo od pre 2013. odoko 3,5 odsto BDP-a. Istovremeno, a prema podacima Državne revizorske institucije,u 2017. utvrđena je nepravilnost u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijardedinara (oko šest milijardi evra) ili oko 15 odsto BDP-a, dakle pet puta više od novca kojise troši na javne investicije.

karik

atur

a: Z

oran

Mih

ailo

vić

7Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Penzioneri će dobiti povećanje od nula odsto, a zaposleni prosečnu zaradu od najviše 450 evra, deset odsto manje od Vučićevog obećanja. A cene će nastaviti da rastu

Brze pruge duge 59 kilometara

Fiskalni savet preporučuje Vladi dva glavna kanala prekokojih bi trebalo povećati javne investicije u 2019. Najvećideo od preko 200 miliona evra treba usmeriti u izgradnjuputne i železničke infrastrukture, po čijem kvalitetu dalekozaostajemo za uporedivim zemljama. U odnosu na prosekzemalja CIE Srbija ima 30 odsto manje kilometara auto-puta na 100.000 stanovnika (ukupno 780 kilometara), triputa manje od Hrvatske i skoro dva puta manje odMađarske. Ovaj zaostatak oličen je u činjenici da glavniputni pravci (koridori 10 i 11 kao i Obilaznica okoBeograda) još uvek nisu gotovi, pri čemu se rokovi za nji-hov završetak stalno pomeraju, a imajući u vidu nedavnoobrušavanje u Grdeličkoj klisuri i još uvek nepovučena adostupna sredstva iz zajmova za realizaciju ovog projekta,moguće je da radovi ne budu završeni ni do kraja 2018. Jošgora je situacija sa železničkom infrastrukturom, gde dvetrećine svih pruga nije elektrifikovano, a brzina vozova jedaleko ispod projektovanih. Zvuči kao podatak za Ginisa,ali trenutno je u Srbiji brzina od preko 100 kilometara načas moguća na svega 59 kilometara koloseka, što je tek 1,5odsto ukupne dužine pruga.

Druga oblast u koju, po mišljenju Fiskalnog saveta, trebakoncentrisati javne investicije jeste zaštita životne sredine.Motivisani potencijalno ogromnim fiskalnim troškovimaza ove namene u procesu priključivanja EU, članoviSaveta su o ovom pitanju uradili posebnu studiju čiji surezultati poražavajući. „Ni u jednom istraživanju koje smosproveli nismo uočili toliko poražavajuće zaostajanje Srbije

kao u ovoj oblasti, ne samo uodnosu na razvijene zemlje EUveć i u odnosu na uporedive zeml-je CIE“, konstatuje Fiskalni savetuz navođenje niza podataka kojiilustruju posledice višedecenijskenebrige za životni okoliš. Čak i unajvećim gradovima sistem kont-role i smanjenja zagađenja vaz-duha skoro da uopšte nefunkcioniše, pa se procenjuje datrenutno približno 2,5 milionagrađana živi u oblastima sprekomerno zagađenim vazduhom.Preko 90 odsto svih komunalnihotpadnih voda ispušta se direktno ureke bez prethodnog čišćenja. Čakni Beograd ili Novi Sad ne raspo-lažu sistemom za prečišćavanjekomunalnih otpadnih voda, već seone bez ikakvog tretmana izlivaju uSavu i Dunav. Fiskalni savet navodida primeri gradova slične veličinekoji uopšte ne tretiraju komunalneotpadne vode u Evropi praktičnone postoje – Budimpešta prečisti95 odsto komunalnih otpadnihvoda, Bratislava 99 odsto, Beč

100 odsto, a čak su i Bugarska iRumunija, koje su na začelju EU u oblasti zaštite voda odzagađivanja, obezbedile prečišćavanje značajnog delakomunalnih otpadnih voda u svojim prestonicama – uSofiji oko 75 odsto, a u Bukureštu oko 60 odsto. Što bi sereklo – dobro smo i živi, ali vlast ova tema ne zanima imalo je verovatno da će ih upozorenja Fiskalnog savetatrgnuti iz mrtvih.

Domovi zdravlja bez lekara

I konačno, Fiskalni savet je u preporukama Vladi za nared-nu godinu ponovio više puta iskazan stav o štetnosti zabranezapošljavanja u javnom sektoru koja je na snazi od decembra2013. godine. Savet konstatuje da je od tada pa do sredine2018. ukupan broj stalno zaposlenih u državnom sektorusmanjen za 37.000 ljudi, ali je istovremeno različitim ugovorima, na određeno vreme i van radnog odnosa, dodatno angažovano 19.000 ljudi. Otuda je zabrana zapošlja-

vanja dovela do neselektivnog odliva kadrova iz državnog sek-tora, ne samo onih koji su višak već i visokokvalifikovanih rad-nika kojih već sada nema dovoljno, a posebno je loše štoprivremeno angažovani radnici dobrim delom nisu usmeravanina prava mesta, tamo gde je neka institucija ostala bezneophodnog stručnjaka, već i u delove sistema u kojima nepostoji potreba za dodatnim ljudstvom.

Takav stihijski pristup smanjivanju broja zaposlenihstavio je u nezavidan položaj neke važne segmente društva,posebno sektor zdravstva koji prema poslednjim podacimaima čak 3.000 ljudi manje nego što je predviđenoUredbom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sek-toru. Zbog hroničnog manjka kadrova na poslovimaupravljanja EU fondovima, Ministarstvo zaštite životnesredine nije u stanju da povuče i upotrebi već odobrenasredstva, zbog čega se ionako katastrofalno stanje uekologiji dodatno pogoršava. Vlada, konstatuje Savet,nema pouzdane podatke o potrebnom broju i strukturi

zaposlenih po državnim sektorima, zbogčega se i ne zna da li su postojeće sistem-atizacije pojedinačnih organizacija odgo-varajuće. Centralizovana evidencija iobaveštavanje o zaposlenosti u državnomsektoru ne postoje, a kašnjenje u izradicentralizovanog registra radnih mesta iuvođenju platnih razreda prevršilo je svakumeru, tim pre što su se na ovom poslu izme-nila već četiri ministra, među njima iaktuelna predsednica Vlade Ana Brnabić.Kao posledica ovolikog nemara u mnogimzdravstvenim ustanovama, poslednjihmeseci građane je dočekalo obaveštenje

ovakve sadržine: „Poštovani pacijenti, molimo zarazumevanje, napustili su nas svi lekari i trenutno nema ko davas pregleda!“

Ali vlast za to nimalo ne haje. Iako Fiskalni savet, kaodeo ikebane takozvane evropske agende, najčešće ima kra-jnje suvisle predloge za opšte dobro, Vlada njegovo mišl-jenje uvažava manje nego Šešeljevo iživljavanje uSkupštini. To pokazuje da, kako reče Nikola Jovanović,potpredsednik Narodne stranke, predstavnici režimanajviše lažu kada tvrde da su na strani običnih ljudi i gubit-nika tranzicije. Naprotiv, svakodnevni život, kao iprimedbe i preporuke stručnjaka, pokazuju da su „projektiod javnog značaja“ aktuelne vlasti najčešće suprotniinteresima prosečnih građana. Da je tako, uverićemo se nasopstvenoj koži i naredne godine.

A do kada će sve ovo trajati? Dokle će Vučićev režimbiti kao Đekna: svi znaju da je loš, a dokle će tako – ne znase. Da smo u Kanadi, znali bismo. Tamo je vlada pokrajineOntario izgubila izbore zbog nekontrolisanog rasta cenestruje do kog je došlo nakon prodaje 51 odsto akcijadržavne elektroenergetske kompanije privatnicima. Samozbog toga od većinske podrške na prethodnim izborimapali su na svega šest odsto glasova. A u Srbiji je malo koprimetio da je, između svih zala, aktuelna vlast pre trigodine po prvi put uvela i akcize na električnu energiju uiznosu od 0,5 dinara po kilovat-času.

I DALJI PAD ŽIVOTNOG STANDARDA

Pacijente sve češće dočekuje obaveštenje:„Poštovani, molimoza razumevanje,napustili su nas svilekari i trenutnonema ko da vas pregleda!“

U Beogradu i Novom Sadu sveotpadne vode se bez ikakvogprečišćavanja izlivaju u Savu iDunav. U Evropi slični primerine postoje

Kad se eliminiše uticaj rastapoljoprivrede, koja se poredi sasušnom 2017, rast BDP-a u 2018.osetno je slabiji od proseka zemaljaCentralne i Istočne Evrope

Manjak kadrova zbogzabrane zapošljavanja

Klinički centar Srbije 1.000

Čitav sektor zdravstva 3.000

Poreska uprava 500

Inspekcijske službe 300

Ministarstvo ekologije 150

Ministarstvo poljoprivrede 100

*Prema podacima Fiskalnog saveta

Stanje infrastrukture na startu„zlatnog doba“

Stanovništvo bez kanalizacione mreže 45 odsto

Vodovodi s neispravnom vodom za piće 44 odsto

Deponije van sanitarnih standarda 75 odsto

Otpadne vode bez prečišćavanja 90 odsto

Površinske vode svrstane u dobre* 7 odsto

Domaćinstva na daljinskom grejanju 25 odsto

Pruge sa dozvoljenom brzinom ispod 60 km/h 55 odsto

Auto-putevi na 100.000 stanovnika** 11 kilometara

*U Srbiji nema površinskih voda koje se po ekološkom statusu

svrstavaju u odlične**Prosek u zemljama CIE je 15 km, Slovenija ima

37,4 km, Hrvatska 31,3, a Mađarska 19,6 km

za rezervoar goriva

8 GRAD NA DLANUGlas razuma, 24. oktobar 2018.

13 dana slobodeBeograd je prvi put ove jeseni spojio obeležavanje dana

oslobođenja grada u Prvom i Drugom svetskom ratu iustanovio novi praznik. Od ove 2018. godine Dani slobodezvanično će se obeležavati od 20. oktobra do 1. novembra.Pre nekoliko godina Skupština grada donela je odluku daobnovi obeležavanje 20. oktobra, a od ove godineodlučeno je da se ta proslava spoji s 1. novembrom,Danom oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, i dase ustanovi manifestacija „Dani slobode“.

Time se i Beograd uključio u obeležavanje 100 godinaod završetka Prvog svetskog rata, u kome je Srbija, jednaod zemalja pobednica, dala ogromne žrtve. „Odužujemo sesaveznicima“ zbirni je naslov za sve programe proslavekoje Grad organizuje zajedno s ambasadama Francuske,SAD, Rusije, Švajcarske, Velike Britanije i Grčke i koji seodvija na različitim lokacijama, od Arhiva grada, preko„Dadova“, Muzeja automobila, Dvorane Kulturnog centra,do prostorija „Lukoila“. Proslava se okončava 1. novembraispred zgrade Starog dvora javnom manifestacijom, a istogdana biće otvorena i izložba u tom reprezentativnom zdan-ju. Nadamo se da će gradska vlast otvoriti tu izložbu zajavnost.

Na redu je PobednikProšle nedelje je Zavod za zaštitu spomenika kulture

Beograda raspisao tender za izradu projekta statičkesanacije „Pobednika“ na Kalemegdanu. U tenderu se kažeda je Građevinski fakultet 2016. godine utvrdio da nagin-janje spomenika predstavlja proces koji i dalje traje. „Radise o relativno sporom procesu, koji ne pokazuje znakesmirivanja i zaustavljanja. U periodu od 35 godina, za kojipostoje podaci, horizontalno pomeranje na visini postoljafigure povećalo se za 30 odsto“, stoji u dokumentaciji.

„Uzroci naginjanja spomenika jesu nejednaki uslovi

oslanjanja temelja. Na mestu bedema oslonac je tvrđi, dok jedrugi deo temelja na raskvašenom nasipu, tako da se temeljineravnomerno sležu.“ Građevinski fakultet predlažeojačanje temelja i navodi da je to izvodljivo u datimuslovima i na datoj lokaciji i da predstavlja pouzdan načinda se zaustave dalja pomeranja spomenika.

Osim na statičku sanaciju tender poziva i na restauracijuskulpture Ivana Meštrovića, koja je pre tačno 90 godinapostavljena na Kalemegdanu. Treba definisati metodčišćenja i konzervacije bronze, spajanje razmaknutih delo-va i njihovo zavarivanje. Da bi to bilo urađeno, skulpturavisoka 14 metara moraće da se skine sa postamenta.

Težak i osetljiv posao. Poučeni dosadašnjim iskustvom s građevinskim radovi-

ma u Beogradu, nadamo se će Grad, kad na to dođe red,ozbiljno proceniti izvođača radova. Jer projekat (koji jesada na tenderu) može da bude savršen, ali ako ga realizu-ju nestručne firme, izvesno će se pretvoriti u debakl. A tonam ne treba. Ipak je „Pobednik“ simbol grada.

Na novom postamentu

Srpski PEN centar, ULUPUDS, Asocijacija Nezavisnakulturna scena Srbije, Srpsko književno društvo, Forum zakulturu Evropskog pokreta u Srbiji... To je samo deo orga-nizacija iz oblasti kulture koje još od proleća tržesmenu Ivone Jevtić, gradske sekretarke za kulturuBeograda, zbog rezultata konkursa za podršku pro-jektima u 2018. godini. Naime, među organizacijamakoje su dobile novac bilo je i onih koje su osnovaneuoči raspisivanja konkursa, onih koje uopšte nisuregistrovane u oblasti kulture. Inicijativa „Ne davi-mo Beograd“ čak je podnela Višem javnom tuži-laštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv gradskesekretarke Jevtićeve (i drugih lica) zbog sumnje da jeizvršila krivično delo zloupotrebe službenog položa-ja pri sprovođenju gradskog konkursa za finansiran-je ili sufinansiranje projekata u kulturi.

Ivona Jevtić nije smenjena. Između dva broja„Beogradskog glasa“ postavljena je za v. d. direktoraMuzeja Nikole Tesle, ustanove čiji je osnivač Beogradi koju Grad finansira. Smenjen je Branimir Jovanović,dosadašnji direktor Muzeja i jedan od najvećih poz-navalaca Teslinog života i dela u Srbiji, čovek koji jemagistrirao i doktorirao na Tesli. Još jedno tragičnokadrovsko rešenje – za grad i gradske ustanove kul-ture. Očekivano, ako se ima u vidu nekritičan odnosSNS-a prema sopstvenim kadrovima.

Srušena kuća braće Baruh

U Beogradu je prva proslava „Dana slobode“ obeležena,između ostalog, i rušenjem kuće braće Baruh. Skromnaprizemna kuća iz 19. veka u Gospodar Jovanovoj 47 pala jekao žrtva investitorskog urbanizma i licemerja gradske vlasti.

Sva trojica braće Baruh i dve njihove sestre stradali sutokom Drugog svetskog rata kao pripadniciNarodnooslobodilačkog pokreta. Ime braće Baruh nosi ulicana Dorćolu i osnovna škola sazidana u blizini kuće u kojoj suživeli. Isidor Baruh (1910‒1941) bio je inženjer, a posmrtnoje proglašen za narodnog heroja. Bora Baruh (1911‒1942)bio je pravnik i slikar, Josip Baruh (1913‒1941) profesorfilozofije, Rašela Baruh Simić (1914‒1941) bila je radnicafabrike „Elka“ na Dorćolu, a Berta Baruh (1924‒1943)učenica. Rat su preživele majka Bulina i sestra Simha(1922‒1999). Danas su jedini naslednici porodice BaruhBorin sin Žan-Klod i Simhina deca Isa Alkalaj i DoloresMoreno.

Oproštaj od Milene DravićProšle nedelje Beograd se oprostio od svoje sugrađanke

i velike filmske i pozorišne glumice Milene Dravić(Beograd, 5. oktobar 1940 – 14. oktobar 2018).Komemoracija je bila u „Zvezdara teatru“, pozorištu ukome je igrala 28 godina. Sahranjena je u Aleji zaslužnih

građana na Novomgroblju, pored suprugaDragana Nikolića(1943‒2016). Milenaje glumila u više odsto filmskih ostvaren-ja. Jedina je glumica sovih prostora nagrađe-na na Kanskom festi-valu (za ulogu Kaće ufilmu „Poseban tret-man“), a za ulogu ufilmu „Jutro“ PurišeĐorđevića dobila ja„Zlatnu ružu“ naVenecijanskom festi-valu. Za ulogu u filmu„Prekobrojna“ BrankaBauera dobila je i„Zlatnu arenu“ u Puli,čime je postala najm-lađi laureat toglaskavog priznanja.

ETO NAS, ETO DANA SLOBODE! NI MANJE NI VIŠE NEGO 13 DANA. ŠTA ĆEMO

Piše: Ružica Me vo rah

Milena Dravićfoto Dalibor Danilović

Muzej Nikole Tesle

Pre četiri godine sprečen je pokušaj rušenja kuće braće Baruhu Gospodar Jovanovoj 47. Ove jeseni smo zakazali

Unaokolo i usred

Ilust

raci

ja N

ikol

a Ko

rać,

kor

acni

kola

.blo

gspo

t.co

m

9Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Sećanje uz gusle

Nisu gusle samo arhetipski simbol istorijskog pamćenja,već i danas živa tradicija, a to potvrđuje veliko interesovan-je za besplatne časove guslanja i pevanja uz gusle uBeogradu. Daju ih ugledni guslari novobeogradskog Društva„Serdar Janko Vukotić“ (Novi Beograd, Bulevar MilutinaMilankovića 120d) utorkom i subotom od 17 do 19 časova –bez starosnog ograničenja i ograničenja u broju polaznika.Mentori su Goran Grba, Milan Mrdović i Vladimir Beljkaš,a gostujući predavači čuveni srpski guslari Boško Vujačić,Slavko Aleksić i Milomir Miljanić.

Guslarsko društvo „Serdar Janko Vukotić“ osnovano je2017. i broji preko sto ženskih i muških članova, a ime nosipo heroju Mojkovačke bitke, koja se vodila na Badnja dan iBožić 2016. godine. Serdar Janko Vukotić i njegovih 6.000junaka zaustavili su 20.000 nemačkih i austrougarskihvojnika i omogućili srpskoj vojsci da se izvuče iz obruča ipovuče ka moru.

Ana Vodinelić, naša saradnica, saznala je još da se gusleprave od javorovog drveta, da mogu večno da traju i da jedanas malo dobrih majstora za izradu gusala.

Budući rekord

Odbornička grupa Savez za Srbiju u Skupštini Beogradanajoštrije se protivi kupovini 80 električnih autobusa koju jenajavio prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda,saopštio je SZS. Ta vrsta prevoza, kažu, neisplativa je i jošuvek u razvojnoj fazi, a Beograd bi bio evropski rekorder ubroju električnih autobusa ako bi se nabavka ostvarila. Parizih navodno ima 23, Varšava deset, Stokholm osam, a Berlinsamo četiri. Eksploatacija tih vozila četiri puta je skuplja odeksploatacije običnih autobusa, i to bez troškova izgradnjestajališta. Problem je i kratak domet u odnosu na prosečnudužinu linija GSB, kao i neophodna pauza od 25 minuta zapunjenje baterija posle svake vožnje. Beograd već imaefikasna i jeftina vozila na električni pogon, a to su trole-jbusi, i zato je ova najava u direktnom sukobu sa elemen-tarnom logikom i interesima Beograđana, tvrdi SZS.

Aktuelni bilans

Oduvek su subvencije javnog prevoza jedna od najvećihbudžetskih stavki u Gradu. Ove godine to je više od četvrtinegradskog budžeta, blizu 28 milijardi dinara godišnje.Zanimljivo je kako gradska vlast raspoređuje taj novacporeskih obveznika. GSB dobija oko deset milijardi dinara, aprivatnici oko 17 milijardi dinara godišnje, bez obzira na činjenicu da GSB obavlja gotovo dve trećine javnog prevozau gradu, a privatnici nešto više od jedne trećine.

Kako je moguće da privatnici koštaju Grad mnogo više odGSB-a iako prevoze mnogo manje putnika i pokrivajumnogo manje linija? To pitanje opozicionih odbornika osta-lo je nedavno bez odgovora u Skupštini grada, a gradskojvlasti bi mogla da se postave i druga pitanja vezana za javniprevoz: recimo, da li je tačno da GSB nema ni dinara prihoda od „Bus plus sistema“, koliko vozača nedostaje zanormalno funkcionisanje saobraćaja itd.

Da podsetimo, „Bus plus sistem“ stupio je na snagu 1.

februara 2012. godine nakon što su ugovor na deset godinapotpisali tadašnja Direkcija za javni prevoz i firma „Apeks“.Ugovor predviđa penale za raskid pre 2022. Ukoliko bi Gradto učinio 1. februara 2019, penali bi bili oko milion evra.

Aktuelni rekordRisto Kostov, publicista i saradnik Odbora za selo SANU,

verovatno će ući u anale javnih gradskih preduzeća kaofunkcioner s najkraćim mandatom. Njega je Skupština grada

na sednici održanoj 25. septembra ove godine postavila zadirektora Hipodroma Beograd, da bi on već 5. oktobra pod-neo ostavku. Na njegovo mesto i na period do godinu danabiće postavljen Veljko Rosić, koji je inače već bio direktorHipodroma Beograd.

Nije tajna da je ovo javno preduzeće, kao i najstarijisportski objekat u prestonici, u veoma lošem stanju, očemu najbolje svedoči podatak da je ove sezone održanotek nekoliko skromnih trkačkih dana, te da već godinamanema pravih atraktivnih trka koje bi dovele Beograđane naCarevu ćupriju.

S ponosom gledamo na slavna i velika dela naših predaka, koji su ginuli za slobodekoje nam danas jedna drugačija vrsta okupatora polako oduzima i nadamo se da

ćemo znati da te slobode ponovo osvajamo.Inicijativa „Ne davimo Beograd“

O S TOLIKOM SLOBODOM I SA ČITAVIM JEDNIM NOVIM PRAZNIKOM

Hoće li trolejbusi posle 70 godina zbilja nestati sa ulica Beograda?

Da bi trolejbusi mogli da prođu raskrsnicu kod Londona, GSB je nedavno skidao novogodišnje ukrase

Došao, video, zbrisao: Risto Kostov

Knjige za potpalu na „Kupindu“: 13 knjiga za 1.300 dinara

1988: legendeDirektor „Beo ZOO vrta“ Vuk Bojović (1940-2014) ubeđuje majmuna Samija da se vrati

u zoo-vrt 1988. godine. Ova fotografija je tada obišla planetu

d slavlja

Milica Dragović, đak Gorana Grbe i nova članica Guslarskog društva „Serdar Janko Vukotić“ sa Novog Beograda

2018: knjige

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Izvor: Beograduživo.rs

Mnogi ne znaju da je Vuk Stefanović Karadžić, sem što je bio filolog,reformator srpskog jezika, pisac prvog rečnika srpskog jezika, obavl-jao još jednu funkciju. On je u istoriji zapisan i kao gradonačelnik

Beograda. Naravno, naziv funkcije zvučao je drugačije, ali se istoričari slažu daje po značenju to savremena funkcija gradonačelnika.

Iako je veći deo svog života Vuk Stefanović Karadžić proveo u Beču, u neko-liko navrata živeo je u Srbiji, a sebe zvao Beograđaninom. Tako je početkomtridesetih godina 19. veka ušao na tadašnju političku scenu.

Sve se dešavalo nakon sultanovog hatišerifa 30. novembra 1830. godine. Tadaje knezu Milošu priznato pravo nasledne titule, a država je dobila slobodu daupravlja različitim poslovima. Vuk Karadžić je tada, u svojim četrdesetim godi-nama, radio kao član Zakonodatelne komisije za prevod NapoleonovogGrađanskog zakonika na srpski. Taj prevod je trebalo da posluži kao model zanovi ustav Srbije.

Početkom decembra 1830. godine Vuk Karadžić od kneza dobija funkciju članaSuda nahije i varoši Beogradske. Naravno, paralelno sa time, Vuk je nastavio dase bavi svojim naučnim radom.

Sledeća godina donela je velike i značajne promene i Beograd prelazi potpunou ruke Srba. Srbi su sada mogli slobodno da upravljaju gradom, administracijom,sudstvom, školstvom… U takvim okolnostima Vuk Stefanović Karadžić predlaže

otvaranje više škole i štamparije, što će se ostvariti kroz nekoliko godina. Godinu kasnije došlo je do promena u organizaciji uprave grada. Treba imati

na umu da je Beograd tada činilo nekoliko hiljada kuća razbacanih bez reda, aukupan broj stanovnika bio je oko 30.000 (Srbi, Turci, Cincari, Grci, Jevreji,Jermeni i Romi). Knez Miloš ujedinjuje Magistrat beogradski sa Sudom beograd-skim. Ukazom od 29. marta 1831. godine Vuka Karadžića postavlja na čelonovog tela i time je on postao gradonačelnik Beograda, odnosno prezidentMagistrata nahije i varoši Beogradske.

„Zbilja! I to je novo: imao sam čest od njegove Svjetlosti naimenovan bitiprezidentom suda nahije i varoši Bijogradske“, poručuje Vuk S. Karadžić u pismuJerneju Kopitaru.

U obavljanju svojih funkcija Vuk Stefanović Karadžić sukobljavao se sa razn-im ljudima na funkcijama, koji su navikli da stvari rešavaju zahvaljujući svojimvezama sa knezom i drugim uticajnim ljudima svog vremena.

Posle svega godinu dana, Vuku Stefanoviću Karadžiću su „stvari došle prekoglave“. On je u pismu Jakobu Grimu rekao da mora napustiti otadžbinu „delomzbog trenutne nemogućnosti da u sadašnjim prilikama budem tamo od većekoristi nego što to može biti najprostiji čovek, i najzad zbog moje neprekidneželje da još nešto izdam…“

Tako je Vuk Karadžić izašao iz politike i nastavio da se bavi naučnim radomkoji je posle mnogo borbe doneo pobedu i 1847. godine srpski narodni jezikproglašen je jedinim pravim srpskim jezikom u Srba.

SAMO U OVOJ GODINI PET MILIONA EVRA ZA NOVOGODIŠNJURASVETU U BEOGRADU

Vuk Stefanović Karadžić– zaboravljeni

gradonačelnik Beograda

Novo isijavanje prestoničkog budžeta

Vremeplov

Samo u ovoj godini na sijalice i razne novogodišnjeukrase, poput šahovskih figura, muzičkih instrumenata iDeda Mrazova, gradska vlast u Beogradu izdvojiće iz

gradskog budžeta neverovatnih pet miliona evra. Računicapokazuje da je za pet poslednjih godina, počev od 2014. kadaupravljanje gradom preuzima Siniša Mali, na kupovinu novih ipopravku starih utrošeno 10 miliona evra.

Prošlog meseca posao nabavke novog dekora-tivnog osvetljenja u vrednosti 300 miliona dinara(sa PDV-om) ponovo je dobila firma „Kip lajt“.Podsećamo, ova firma godinama dobija isti posao,ali tako što su specifikacije i karakteristike

proizvoda ove firme bukvalno precrtavane uuslove tendera. Dakle, na nameštenom tenderu.

U julu 2018. novim rebalansom budžetaGrada Beograda predviđeno je da se iz gradskekase izdvoji 23.539.200 dinara za „kupovinulančanica za novogodišnju dekoraciju“. Ovujavnu nabavku treba da sprovede Sekretarijat zaposlove odbrane, vanrednih situacija, komu-nikacije i koordinaciju odnosa sa građanima,koji je kupovao i najskuplju jelku na svetu od83.000 evra.

U međuvremenu je opet firma „Kip lajt“ dobi-

Zbilja! I to je novo:imao sam čest odnjegove Svjetlostinaimenovan bitiprezidentom sudanahije i varošiBijogradske

11Novi gradonačelnik, dečji lekar i promoter izgradnje bolnice „Tiršova 2“, potpisao jei podržao da se samo na viseće sijalice potroši pet miliona evra, što je čak deseti deoprocenjene vrednosti izgradnje nove, dugo očekivane dečje klinike

KAD VESIĆ OBEĆA DA ĆE POOŠTRITILEGALIZACIJU DIVLJE GRADNJE

Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Višespratnopotkradanje

Ko se danas probudio u Beogradu, sve je postigao, kaževeliki Duško Radović.

Međutim, i ja sam se probudio danas u Beogradu, 17.oktobra 2018. godine, u 6.45. Ni minut više. Na TVjavljaju da je Vesić obećao da će pooštriti postupak

legalizacije. Doneli su zakon 2015, a sada će pooštriti proces.Pa da. SNS garnitura tri godine pušta da se gradi mimo zakonai zakonske procedure gurajući sebi u džep i kasu stranke silnepare od korupcije, a istovremeno oštećuje državnu kasu zamilionske iznose.

Igraju se – popusti pa stegni. Posle dopuštanja nastavkadivlje gradnje nakon zakonskog roka sada će stegnuti. Donećenovi zakon i dobiti nove pare ucenjujući one koji su gradilimimo procedure.

Izađem napolje, a još mi se motaju najave oštrije legalizaci-je po glavi. Pogledam, kad ispred mene u Ulici Prespanskoj 1niče stambeni objekat sa više stanova.

Bez dozvole, investitor bezimen. Komšije – ogorčene. U urbanom miljeu niske gradnje štrči zgrada koja ide pet

spratova uvis, a po ostavljenoj armaturi u stubovima biće tujoš koja etaža. Eto nama pooštrene legalizacije. Lopovi kraduna svakom ćošku, ili spratu.

Hitam da pišem peticiju da komšije potpišu. Po momskromnom mišljenju, da bi se ovom zlu stalo na put, jedini lekje ukidanje Zakona o legalizaciji i postupanje u skladu saZakonom o planiranju i izgradnji. Svaki nelegalan objekatmora da prođe proceduru. Geodetski zavod da radi snimanjeobjekta na terenu. Naravno, oni koji su gradili nelegalno – da

odgovaraju krivično. Tako nikome više neće pasti na pamet daradi mimo zakona. Zakon o legalizaciji, tj. ozakonjenju, iSekretarijat za legalizaciju izvor su korupcije, lopovluka i pos-tojanja urbanističke mafije.

A EU ih podržava i pušta da rade sve ovo. Miloš Jeftić, DJB Zvezdara

Posao nabavke novog dekorativnog osvetljenja u vrednosti 300 miliona dinara ponovo je dobila firma „Kip lajt“

la na tenderu za reparaciju postojeće rasvete kao jediniponuđač sa cenom tik ispod procenjene – 16.974.880 dinara.

Međutim, ono što se ne zna jeste skrivenih220.937.312,27 dinara u planu poslovanja JKP „Javnoosvetljenje“ za montažu osvetljenja za novogodišnjepraznike, i to u programu reparacije osvetljenja. I ta stavkaje najveći prostor za izvlačenje para jer je reč o ogromnomnovcu sa kojim se ko zna kako raspolaže.

Kad sve napred navedeno saberemo sa cenom radova nademontaži opreme iz aprila 2018. godine, koja je iznosila24.211.443,59 dinara, dolazimo do toga da će Beograđaniove godine platiti 585.687.955,86 dinara za popravku i mon-tažu novogodišnjih lampiona. To je tih pet miliona evra. Nato još treba zaračunati i račune za struju, budući da ćelampice opet zasijati pre vremena jer bi u suprotnom moglebiti „pokradene iz skladišta“!

Udžbenici za svu decu u osnovnim i srednjim školama uBeogradu koštaju dva miliona evra, a za svu decu u Srbiji 23miliona evra. Da se novac nije ovako neodgovorno rasipao,za proteklih pet godina polovina dece u Srbiji mogla je dadobije besplatne knjige, čime bi država pokazala da brine obudućim generacijama i da je obrazovanje zaista besplatnokako nas ubeđuju.

Nabavka novogodišnjih ukrasa je uz preskupu fontanu naSlaviji simbol promašene gradske politike preskupih kičprojekata i školski primer koruptivnih poslova i partijskezloupotrebe javnog novca nauštrb osnovnih potrebastanovnika Beograda, kao što su bolji gradski prevoz, ren-ovirani domovi zdravlja ili besplatni udžbenici.

Ironija je da je novi gradonačelnik, dečji lekar i promoterizgradnje bolnice „Tiršova 2“, potpisao i podržao da se ovegodine samo na viseće sijalice potroši pet miliona evra. Toje, naime, vrednost kredita koji će država Srbija uzeti odRazvojne banke Saveta Evrope za kupovinu opreme zasrpske bolnice ili čak deseti deo procenjene vrednostiizgradnje dugo očekivane dečje klinike „Tiršova 2“.

Novac za ukrase dolazi iz gradske kase. Prema nov-inarskim istraživanjima, 2014. troškovi za ukrase iznosili suskoro tri miliona dinara, 2015. to je otišlo na vrtoglavih 57miliona, već naredne na 190 miliona, a 2017. prazničniukrasi poreske obveznike u Beogradu koštali su neverovat-na 203 miliona dinara. To sigurno nisu konačni troškovi jerje pitanje sa kojih su sve budžetskih razdela ukrasi kupo-vani i popravljani. DJB

12 DRUŠTVOGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Zajednički kriminalni POVODOM JOŠ UVEK NERAZJAŠNJENOG UBISTVA ADVOKATA DRAGOSLAVA OGNJANOVIĆA

Ubistvo je, usvakom slučaju isa bilo kog civi-

lizacijskog aspekta, neprih-vatljiv čin i čin za svakuosudu. Danas, zavisno odokolnosti, ubistva dobijajumanju ili veću medijskupažnju i, kako to biva,često se zlorabe, a oni kojito čine računaju na

nelagodnost onoga koji bi ukazao na taj nedostojan čin jer,zaboga, ne samo da o ubijenom „sve najbolje“, već i otome da se ne komentarišu izrazi sućuti ili prigodnikomentari koji izražavaju konvencijalne stavove makoliko oni bili licemerni.

Ni nakon ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića,specijalizovanog za odbranu počinilaca krivičnih dela, nijebilo drugačije, usledili su mnogobrojni članci u srpskimmedijima, a u nekima od njih moglo se naći i ponešto što bipažljivijem i razložnijem čitaocu ukazalo da je nešto prob-lematično u advokatskoj profesiji. Uostalom, toliko toga jeproblematično u Srbiji, pa što ne bi bilo i u advokaturi.

U kakvoj državi živimo?

Ova se opaska prevashodno odnosi na prve reakcije pred-stavnika advokatskih komora (AKS i AKN). Ali to za većinutabloidizovanih medija u tom trenutku i nije neka vest, zanjih je bizarnost vest. Da ova tragedija bude što bizarnija,mnogi su se potrudili, ne samo tabloidi.

S vremenom svoje mesto na naslovnicama (prljavo)žuteštampe i u udarnim terminima nacionalnih i ostalih vesti idnevnika (nimalo čistijih) svojih „pet sekundi slave“ steklisu drugi događaji, a slučaj Dragoslava Ognjanovića polakoodlazi u zaborav. Ipak, s vremena na vreme pojavi se opetkoja senzacionalna vest povodom njegovog ubistva, budućida, kako stvari stoje, njegov ubica još nije, a bogami i dugoneće biti otkriven.

I eto, nakon više od tri meseca, pre neki dan ponovo sepojavila vest o novim detaljima u istrazi: doušnik advokataDragoslava Ognjanovića došao mu glave – osveta za prljaveradnje!

Njegov kolega sa sličnom reputacijom i sa mnogo višesreće, advokat Borivoje Borović tvrdi da ovakve glasineusmeravaju istragu u pogrešnom pravcu, pritom tvrdeći dane može da veruje da je Ognjanović prešao granicu u odno-su s klijentom i da je kršio etički kodeks! Njemu se pridružu-je i „ekspert“ Božidar Spasić, ali ne manjka i oprečnih ocenakoje ukazuju na to da je Ognjanović ubijen u mafijaškomratu.

Ali hajde, podsetimo se šta se povodom ovog ubistvadogađalo van istrage.

Advokatska komora Beograda, čiji je Ognjanović bio član,odmah po pojavi prvih vesti o ubistvu, iznela je da je „pucanju Mišu Ognjanovića – pucanj u sve advokate“. Ova tvrdnjaje do te mere odraz licemerja, onog najgore vrste, da je doistanepotrebno komentarisati je. Ipak,okolnosti pod kojim je izrečena – kaoi najava određenih aktivnosti koje semogu okarakterisati kao odbranaprofesije, a koja upire prst, kao i uveku takvim situacijama, na drugustranu, kratkovido zanemarujući kon-tekst nemilog događaja i nespornogzločina – u najmanju ruku ukazuju namoguću zloupotrebu događaja i skre-tanje pažnje sa problema. Tako saz-

najemo da je predsednik AKS Viktor Gostiljac u izjavi zaTanjug rekao da će ovim povodom tražiti hitan sastanak saministrima pravde i policije, kao i da se formira posebanistražni tim koji bi činili predstavnici tužilaštva, policije iadvokature u cilju brzog pronalaženja počinilaca i timeukazali na doista hroničan problem srpskog društva – na prob-leme u pravosuđu, ali i u unutrašnjim poslovima, preciznije –u policiji.

Advokatske komore, kao interesne institucije onih koji bipravo trebalo da poznaju podjednako dobro kao i tužioci isudije, ali i ljudi u Ministarstvu pravde, kada zahtevaju formi-ranje posebnog istražnog tima, zapravo ukazuju puno nepov-erenje prema policiji pokraj koje kriminalci slobodno ineometano vršljaju po Beogradu i skoro svakodnevno vršeegzekucije, dakle, najteža krivična dela u mirnodopskim okol-nostima - o masovnosti ostalih dela organizovanog kriminala,kao što je promet narkotika ili seks-trafiking suvišno je i gov-oriti, a potom i prema tužilaštvu i sudstvu kao delovima pravo-sudnog sistema koji nisu sposobni da efikasno procesuirajupočinioce krivičnih dela, pa je potreban jedan ovakav posebanistražni tim u koji će advokati zapravo primorati sudstvo, tuži-laštvo i, naravno, operativce – policiju da rade svoj posao.

Ministarstvo pravde p(r)ozivainstitucije sistema!

Advokatica Dobričanin imala je svoj performans predkamerama tokom kojeg je rekla da ova vlast nije u stanju da

zaštiti državu i pravni poredakjer, „kada se napadne zakon –zakon više ne važi“, a to ondadruštvo vodi u anarhiju u kojojje sve dozvoljeno. Njen apelkriminalcima iz kriminalnihklanova da prestanu sa ubijan-jem poseban je i neponovljivibiser! Nije ni čudo što seodomaćilo pitanje: „u kakvojto državi živimo?!“ Na stranu

razumno pitanje zašto sve to advokati nisu učinili u slučaje-vima ubistava, na primer, žena žrtava porodičnog nasilja?

Dan kasnije, na zajedničkoj sednici PKS i PKB, izjava „daje pucanj u Ognjanovića istovremeno pucanj i u advokaturu“eskalirala je u tezu da „ovaj zločin ne predstavlja samo udarna advokaturu već udar na pravnu državu“. No, ni tu nijekraj, advokati borbeno i patriotski, nepomirljivi prema krim-inalu, na mitingu uzvikuju: „advokatska profesija je pogođe-na, ali ne i zaplašena“.

Teško je tada bilo oteti se utisku da AKS i AKB, poštonemaju poverenje u državu i njene institucije, združenimsnagama žele da zaštite prvo sebe a onda, gle, i pravnudržavu, kao da ima države koja nije pravna(?) ili misle daSrbija kao izuzetak potvrđuje pravilo(?!). Najavljivani višed-nevni generalni štajk jedan je od njihovih načina borbe,poslovično ucenjivački uspešnih, pa pobogu, pokazali su idokazali su to već jednom 2014. godine.

I Ministarstvo pravde se oglasilo, i to kako? Pa, apelomnadležnim državnim organima, institucijama sistema,pozivom da preduzmu sve neophodne mere iz svojenadležnosti kako bi se u najkraćem roku utvrdili motivi, kaoi počinioci ubistva. Rečito ispoljen voluntaristički i neprofe-sionalan pristup problemu. Ozbiljne zemlje imaju državu, adržava ima izgrađene institucije koje funkcionišu, one radesvoj posao i u takvim okolnostima ministar nema potrebe daih podseća da rade ono za šta su ustrojene!

Tih dana bilo je uočljivo da se ovim povodom ministarunutrašnjih dela Stefanović dr Nebojša nije oglasio i građan-ima priopštio da su bezbedni i da je kriminal sveden na min-imum, pa čak i ispod njega, što je posebno postignuće našeg,em vrednog em marljivog navrhvođe.

Zašto naši političari, ili bolje rečeno osobe koje umišljajuda su političari a na pozicijama su vlasti, poput ministarkepravde ili ministra policije, imaju potrebu za takvim neod-govornim i u biti denuncijantnim izjavama, ostaje pitanje zapsihologe i možda psihijatre?

Doista, oni znaju da je srpska država nedonošče kojenikako da profunkcioniše, u njoj institucije ili karakterišeprivid ili su razorene, u njima posao obavljaju ili, preciznije,

Nakon više od tri meseca, preneki dan se pojavila vest onovim detaljima u istrazi:doušnik advokata DragoslavaOgnjanovića došao mu glave– osveta za prljave radnje!

Mesto ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića

kolumna

Piše: Živojin Ivković

e-st

ock/

Jova

n Jo

vano

vić

13Glas razuma, 24. oktobar 2018.

poduhvat Domaćeg sve manje

na rafovima

SVETSKI DAN HRANE JE U SVETU OBELEŽILA GLAD,A U SRBIJI NIČIM NEOGRANIČEN UVOZ

Ove godine su Ujedinjene nacije obeležile Svetski dan hrane, 16. oktobar,sloganom „Nulta glad je moguća do 2030. godine“. Hoće li taj slogan biti jošjedno u nizu brojnih neispunjenih obećanja FAO, jedne od 16 svetskih agen-

cija u sistemu OUN, organizacije za poljoprivredu i ishranu?Hrana je problem značajan za svakog stanovnika Zemljine kugle. U svetu je danas

oko 815 miliona ljudi u zoni gladi. To je više od deset odsto ukupnog broja stanovni-ka planete. Među tih 815 miliona gladnih, 60 odsto čine žene i deca, koji pate odhronične pothranjenosti. Osamdeset odsto gladnih i siromašnih žitelja planete živi ururalnim područjima, što je svojevrsna kontradiktornost. Gladuju oni koji žive upodručju gde postoje resursi za proizvodnju hrane.

FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60 odsto do2050. godine kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane za sve žitelje Zemlje.Brojni su razlozi nedostupnosti hrane u svetu, od ratnih sukoba, preko ekstremnih

vremenskih uslova i svima poznatih događaja vezanih za klimatskepromene, do usporavanja razvoja privrede u poje-dinim nedovoljno razvijenim zemljama. Sve su torizici za ostvarivanje cilja koji je FAO opet pro-movisao.

Trećina hrane koja se proizvodi širom sveta izgu-bi se ili se uludo potroši. Vrednost bačene hraneFAO procenjuje na 2.600 milijardi dolara godišnje.U Evropi se šteta nastala po životnu sredinu po tomosnovu procenjuje na 700 milijardi evra godišnje.Prema podacima koje je objavilo naše ministarstvopoljoprivrede, tome treba dodati još 900 milijardidolara godišnje, koliko se u svetu potroši na soci-

jalna davanja. Zbog svega toga je Svetski dan hrane prilika da ukažem na značajodrživog razvoja u svetu i značaj slogana „Bez gladnih do 2030. godine“, iako je toteško ostvariv cilj sa ovakvim međunarodnim odnosima.

Kada se radi o položaju naših proizvođača i potrošača hrane, oni su posebnopogođeni zbog toga što nedovoljno koristimo raspoložive resurse, a nedovoljno ihkoristimo zato što nema dovoljno ekonomskih podsticaja, subvencija i drugih vidovapodsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje. I zbog toga što imamo ničimneograničeni uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To je, praktično,izuzetno nelojalna konkurencija srpskim poljoprivrednicima, koji ne posluju u istimuslovima kao poljoprivrednici iz zemalja iz kojih uvozimo hranu.

U nedostatku podataka za Srbiju, interesantno je sagledati hrvatske podatke ouvozu hrane. Oni su nedavno uradili analizu i utvrdili da inostrane trgovačke kom-panije, koje dominiraju na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uHrvatskoj (dominiraju na istom tržištu i u Srbiji) praktično uopšte ne plaćaju porezna dobit ostvarenu poslovanjem na teritoriji Republike Hrvatske. Dobiti nema ili seona vešto izbegava, prikriva raznoraznim mahinacijama s matičnim kompanijamaizvan Hrvatske ili nekim drugim podešavanjem finansijskih rezultata poslovanja.Postavlja se pitanje – kako to multinacionalne kompanije posluju godinama na nji-hovom tržištu, a ne ostvaruju dobit, nego svake godine iskazuju gubitke?

Bilo bi zanimljivo postaviti isto pitanje srpskom ministru trgovine. Da vidimokakvi su rezultati poslovanja inostranih kompanija na našem tržištu. Bez obzira nato što ćete dobiti odgovor da su to preduzeća koja su osnovana po srpskom zakonu,registrovana u APR-u, te firme su ćerke inostranih kompanija. Uz to, od one inici-jalne ideje da 70 odsto proizvoda na rafovima tih inostranih samoposluga bude robadomaće proizvodnje, mi smo danas došli do toga da je tek oko jedne petineproizvoda na rafovima iz naše proizvodnje, sa tendencijom da ubuduće i to učešćebude još manje.

Poseban problem u Srbiji je kvalitet hrane. I u tom pogledu vrlo je značajno daMinistarstvo zdravlja redovno analizira poljoprivredno-prehrambene proizvode nanašem tržištu i javnosti saopštava rezultate tih analiza. To je bitno i zbog nelojalnekonkurencije i zbog zdravstvene bezbednosti potrošača.

(Autor je ugledni poljoprivredni stručnjak i nestranački narodni poslanik)

trebalo bi da obavljaju a ne da otaljavaju, stručni radnici a nepartijski poslušnici.

I zato, umesto da se u Srbiji nešto podrazumeva što se usvakoj normalnoj državi podrazumeva, tzv. političari imajupotrebu da građanima u funkciji podanika sugerišu svojautoritet u odnosu na ono što svi znamo da je karikaturalno –institucije.

U svom podužem intervjuu za jednu TV stanicu sanacionalnom frekvencijom, predsednik AKB Jugoslav Tintorizjavio je dve uočljive besmislice. Prva besmislica odnosi sena rečenicu: „Napad na advokata je napad na vršenjepravde.“ Ili možda nije? Zapravo, ova izjava to ne bi bila i tosamo uslovno i u prenosnom, figurativnom smislu, da imamobesprekoran pravosudni sistem u kojem deluju izgrađene ineupitne institucije, a u kojima deluju etički besprekornistručnjaci. Ali mi znamo da toga ovde nema. Druga se odnosina činjenicu da je tokom intervjua u više navrata istakao daje ubistvo advokata „neprihvatljivo“, a potom i da je „apso-lutno neprihvatljivo“. Doista, tu komentar nije potreban.

Vlast ne mari za korupciju

Možda zvuči tendenciozno, ali pitam se zašto gospodinTintor to nije izjavio u slučaju afere „helikopter“ u kojoj jenastradalo sedam ljudskih bića pod još uvek nerazjašnjenimokolnostima, bar za javnost.

Da li je u onakvim okolnostima trebalo ukazivati na sve oneprobleme bolesnog pravosuđa i organizovanog kriminala, pa

i zajedničkog kriminalnog poduhvata pojedinaca i grupa u pravosuđu? Možda i nije? Možda je nekomedijima rekao da se ta pitanja ostave na stranu? I kako to biva, nakon tri dana pojaviće se neko drugočudo i na ovo ubistvo će se zaboravi, nova će senzacija zaokupiti pažnju medija i javnosti, one javnos-ti koja je ionako izdresirana za senzacije slične prirode, pa i u slučaju da za tri dana izostane nekoubistvo kao posledica razračunavanja kriminalnih grupa i klanova, uvek su tu takozvane medijske VIPličnosti, poput starleta, pevaljki i ostalih, te, naravno, neizostavnih junaka našeg doba, porodičnihnasilnika. Iz te grupe ne bih nikako izostavio političare koji sa svom ovom pomenutom bulumentomimaju mnogo više zajedničkog no što pristojan čovek može podneti.

Na stranu zablude onih koji su verovali da će policija pronaći ubicu i nalogodavca kontro-verznog advokata, o čemu sve argumentovanije pisani mediji tvrde da je ubijeni bio mnogočvršće interesno povezan sa kriminalcima, da je njegov advokatski angažman samo deo ukup-ne slike i paravan za sve ono što je radio za kriminalni Bojovićev klan. Mnogim poznavaoci-ma stanja u srpskom pravosuđu i posebno u advokaturi ponašanje stanovitog dela članstvaAKS i AKB čini sliku i priliku njihovog licemerja, ali ipak čudi da ostatak advokatske profe-sije, naročito u Beogradu, nema niti hrabrosti niti snage, a verovatno ni znanja, da se suprot-stavi kriminalcima u svojim redovima, čime postaju, hteli to ili ne, njihovi zaštitnici i paravan,a time i saučesnici.

Jasno je da je srpsko društvo ogrezlo u korupciji, od vrha do dna, da su korupcija i kriminalprisutni u svim porama društva, od samog vrha republike do dna.

Kada je reč o pravosudnom sistemu ove zemlje, odnosno onoga što neko neosnovano nazi-va državom, činjenica je da i druge profesionalne organizacije u ovoj oblasti i te kako upornoi autistično (čitaj kukavički i saučesnički) ćute kada je u pitanju alarmantno stanje zbog prisut-nosti kriminalaca u redovima te, nekada časne profesije. Ruku na srce, uvek je u svim profesi-jama bilo kriminalaca, ali nikada u ovoj meri kao danas. Čini se da ni u vreme SlobodanaMiloševića tokom onih neverovatnih devedesetih nije bilo ovako.

Određeni advokati, koji su javnosti manje-više poznati, medijatori su između kriminalaca i korum-piranih pojedinaca i grupa u pravosuđu, bilo da su u pitanju javni tužioci, sudije, veštaci, policijskiinspektori...

Da političari i drugi u čijim je rukama vlast nemaju ni želje ni potrebe da suzbiju korupciju jer su isami deo koruptivnog sistema, i to ne bilo kakav deo, već prilično značajan, neki i najznačajniji deote, može se mirne duše reći, hobotnice sa tisuću pipaka, kao piramida zajedničkih kriminalnihpoduhvata, vidi se i po tome što se u onom što se pejorativno naziva „najviši predstavnički dom“,Narodnoj skupštini Republike Srbije, donose zakoni koji direktno legalizuju korupciju uvodeći jeu pravni sistem zemlje.

Za razliku od Rumuna koji se suprotstavljaju takvoj iskvarenoj vlasti, Srbi podvijaju šiju ipodanički ćute. Taj karakter i mentalitet srpskog naroda dobro je opisao Jovan Cvijić.

I šta ako se ustanovi da je pokojni Dragoslav Ognjanović prešao Rubikon, šta ćemo sa onim sil-nim zaklinjanjima čelnika advokatskih asocijacija? Da li će iko u takozvanoj državi Srbiji reći:„Dobro, đavo je odneo šalu, hajde da razmrsimo taj kriminalni Gordijev čvor u advokaturi!“ Nebudimo baš toliko naivni, pa znamo da takvih u ovoj vlasti nema.

Advokatske komore, kao interesne institucije onih koji bi pravo trebalo da poznajupodjednako dobro kao i tužioci i sudije, ali i ljudi u Ministarstvu pravde, kada zahte-vaju formiranje posebnog istražnog tima, zapravo ukazuju puno nepoverenje premapoliciji pokraj koje kriminalci slobodno i neometano vršljaju po Beogradu

kolumna

Piše: prof. dr Miladin Ševarlić

14 FORUMGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Tweet

– Čime su te ucenili?

Ničim.

– Zašto onda ćutiš na nepravdu, poput

nekoga ko je ucenjen?

– Šta su ti obećali?

Ništa.

– Zbog čega se onda praviš da ne vidiš,

poput onoga kome je obećano?

– Šta su ti oprostili?

Ništa.

– Kako te onda ubede da daš glas, poput

onih kojima je oprošteno?

– Čime su te uplašili?

Ničim.

– Zbog čega se onda klanjaš huljama,

poput onih koji su u strahu?

– Šta su ti prebacili?

Ništa.

– Zašto se onda trudiš da te zavole, poput

osuđenika koji moli za ljubav dželata?

– Šta si smuljao?

Ništa.

– Zašto onda ličiš na nekoga ko jeste?

– O koga si se ogrešio?

Ni o koga.

– Zašto onda koračaš pognute glave,

poput osramoćenog?

– Čime su te zadužili?

Ničim.

– Zbog čega onda ljubiš skute zelenašima?

– U šta veruješ?

Ni u šta više!

– Kome onda i u čije ime sudiš, sudijo?

Razgovor sa kolegom

PROFESORKA EKONOMSKOG FAKULTETA U BANJALUCI JELENA TRIVIĆ UPUTILAOTVORENO PISMO VUČIĆU

Poštovani predsjedniče Vučiću,

Ja sam Jelena Trivić, doktor ekonom-skih nauka. Državljanin sam iRepublike Srpske i Srbije. Dakle,

predsjedniče, i moj ste predsjednik. Zamaticu sam vezana ne samo državl-janstvom već i rodbinskim,kumovskim i emotivnimvezama. Čak je i moja pro-fesionalna karijera nerask-idivo vezana za Srbiju,naime doktorirala sam na Ekonomskomfakultetu Univerziteta u Beogradu, nakojem sam izvodila nastavu jedno vri-jeme.

Krajem septembra ove godine, u jekupredizborne kampanje u RepubliciSrpskoj, najavili ste da ćete „posle izbo-ra izneti dokaze, frapantne dokaze onajbrutalnijem mešanju pojedinihzapadnih sila u izbore u RepubliciSrpskoj“. Ta Vaša izjava je preplašilanarod Republike Srpske, a i mene lično.Teško mi je da sebe uvjerim da jemoguće da nam stranci, dvadeset trigodine nakon rata, utiču na izbornuvolju naroda. Uopšte, strašno je to da sebilo ko miješa u izborni procesRepublike Srpske. Znam da ste državniksa brojnim obavezama, često putujete,otvarate fabrike, borite se kao lav zaKosmet, ali, evo, prošlo je više od desetdana od zatvaranja birališta i mislim da

je konačno pravo vrijeme da iznesetefrapantne dokaze koje imate kako binarod Republike Srpske vidio o čemu setu radi.

Iskreno, ono što sa sigurnošću danasmožemo nazvati frapantnim jeste izborna

kampanja. Nikada izborni proces uRepublici Srpskoj nisu pratile ovolikenepravilnosti. Frapantno je to da sunajviši državni funkcioneri otvoreno pri-jetili onima za koje se utvrdi da nisuglasali za njih, što znači da oni imajunačin da povrijede tajnost izbornogprocesa. Tako su se na udaru našli radni-ci, doktori, penzioneri, članovi sindika-ta, najbolji studenti, i svi oni koji misle iponašaju se drugačije od onoga kakonjima odgovara.

Sve ove stvari nisu izazvale adekvatnereakcije i sankcije nadležnih institucijašto je, po mom mišljenju, frapantno.Frapantno je to da svake godineRepublika Srpska ostaje bez višestanovnika nego što ih je poginulo u četirigodine rata.

Možda se zapadne sile i jesu miješale,samo ne znamo na čijoj strani. Vjerujem

da Vi znate. Iskustvo prethodnih decenijana Balkanu, a i širom svijeta, pokazuje danakon miješanja zapadnih sila u izbore,njihovi „puleni“ dolaze na čelo države. Isama Srbija je prošla slično početkomvijeka, sve do Vašeg dolaska na vlast. Vas

je izabrao narod Srbije. Molim Vas da u što

skorije vrijeme iznesetefrapantne dokaze kojeposjedujete. Ukoliko to

ne učinite ili ako se pokaže da su fra-pantni dokazi bili samo jedna izjava kojaje zapravo potvrdila Vaše miješanje uizborni proces u Republici Srpskoj,ostaćete u mojim očima i očima velikogdijela Srba na ovim prostorima upamćenikao državnik koji je samo dodatno pro-dubio jaz između srpskog naroda zapad-no od Drine“, kaže se u pismu koje pot-pisuje doc. dr Jelena Trivić.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučićrekao je tokom izborne kampanje da se„Srbija neće miješati u odluku našegnaroda u Republici Srpskoj, ali ću posleizbora izneti dokaze, frapantne dokaze onajbrutalnijem miješanju pojedinihzapadnih sila u izbore u RS“.

Jelena Trivić je član PDP-a, na čijojlisti je osvojila poslanički mandat uNarodnoj skupštini Republike Srpske.

(Izvor: Vijesti.ba)

BLOG DR MIODRAGA MAJIĆA, SUDIJE APELACIONOG

SUDA U BEOGRADU

Saopštite najzad dokaze o miješanju pojedinihzapadnih sila u izbore u Republici Srpskoj

Foto

: Vije

sti.b

a

Čekajući frapantne dokaze

15Glas razuma, 24. oktobar 2018.

Na pitanja zašto su neženje birane iz redova zaposlenih ujavnim preduzećima i zašto nije bilo javnog poziva za onekoji nisu u javnom sektoru, a koji su na ovaj način diskriminisani, organizatori nisu želeli da odgovore

NEŽENJE IZ NIŠKIH JAVNIH PREDUZEĆA POTRAŽILE LJUBAV U RUSIJI

Izvor: Južne vesti (Stefan Marković)

Tridesetak muškaraca zaposlenih u niškim javnim pre-duzećima, o trošku građana, otputovalo je početkomoktobra na trodnevnu „ekskurziju“ u ruski grad

Belgorod da bi pronašlo partnerke. Organizatori ovakve delegacije – kojom su diskriminisane đuvegije koje ne rade ujavnom sektoru, budući da nije bilo nikakvog konkursa zaovaj „ljubavni put“ – bili su Opština Medijana i Inicijativa„Iks“ iz Niša.

Na daleki put autobusom, stazama potencijalne bračne sreće,krenuli su 2. oktobra neoženjeni službenici i radnici. Međunjima, prema informacijama organizatora, bili su i oni koji radeu Studentskom kulturnom centru Niš, niškoj policijskoj upravi,kao i u Javnom komunalnom preduzeću „Tržnica“, a otputo-vao je i rukovodilac Javne higijene JKP „Medijana“ LjubišaJanković. Direktor „Medijane“ Dragoslav Pavlović kaže damu je ovo preduzeće platilo 18.000 dinara za putovanje.

Bilo je i oženjenih

„Mi smo poslali jednog čoveka u sklopu delegacijeOpštine Medijana. Prevoz je plaćen 18.000 dinara, a smeštajnije plaćen“, rekao je Pavlović.

I „Tržnica“ je „častila“ trojicu zaposlenih da u Belgorodu,niškom gradu pobratimu, pronađu „srodnu dušu“. To je, kakonavodi direktor ovog preduzeća Goran Đorđević, Nišlije koš-talo nešto više od 57.000 dinara sa PDV-om. Đorđević kažeda su pare uplaćivane preko sindikata, a da su one iz delabudžeta ovog preduzeća koji se odnosi na sport i rekreaciju.

„Kada nam je stigao zahtev od OpštineMedijana i Eparhije niške, smatrao sam da je tohumana stvar. Mi imamo sredstva na pozicijamakoje se zovu sportske i rekreativne stvari, tako dasmo to povukli, pa je troje ljudi koji bi možda išlina sportske igre išlo su u Rusiju, koju možda uživotu ne bi videli“, navodi Đorđević.

I iz Studentskog kulturnog centra išla su dvoji-ca zaposlenih, s tim što je jedan oženjen, a, kakokaže direktorka ove ustanove Dragana Petković,uspostavljena je i saradnja sa Belgorodskim uni-verzitetom.

„U Belgorod jesu išla dva lica koja su zastupalainterese SKC-a. Jedan je u statusu oženjen, a drugije neoženjen, sa ciljem uspostavljanja saradnje sanjihovim univerzitetom. Imaćemo čast da ugosti-mo folklorni ansambl iz Belgoroda na Festivalufolklora 2019“, rekla je Petkovićeva.

Direktor „Tržnice“ Đorđević kaže da je put plaćenTurističkoj organizaciji „Globus bus“ d.o.o. iz Niša, a ovotrodnevno ljubavno putovanje pratila je i ekipa RTS-a.

Iza organizacije, kako kažu izvori „Južnih vesti“, a štopotvrđuju učesnici, stoje Eparhija niška, Inicijativa za komu-nikaciju i saradnju „Iks“ i članica jedne skupštinske komisi-je u Opštini Medijana, koja je ujedno i članica Inicijative„Iks“, Mirjana Todorović (SPS).

Todorovićeva kaže da je na put krenulo njih 48, od čega jetroje putnika bilo iz RTS-a. Pet žena krenulo je da obilazicrkve, desetak njih krenulo je kao zvanična delegacija, doksu ostali putnici u Belgorod pošli u potragu za partnerkom.Međutim, na pitanja zašto je neženje birala iz redovazaposlenih u javnim preduzećima i zašto nije bilo javnogpoziva za one koji nisu u javnom sektoru, a koji su na ovajnačin diskriminisani, Todorovićeva nije želela da odgovori.

„Na to ne mogu da vam odgovorim. Ne mogu“, rekla jeTodorovićeva.

Uz blagoslov Eparhije niške

Mirjana Todorović tražila je da se o ovoj temi piše afirma-tivno, a onda prestala da odgovara na pozive i poruke.Međutim, ona tvrdi da je „prikupila“ samo četvoro njih, a daje ostale odabrala Eparhija niška, preko svog odbora zaženidbu. Ovakve tvrdnje negiraju u Eparhiji, gde kažu da nina koji način nisu učestvovali u organizaciji, osim što su naput poslali sveštenika, jer su „lovci na ženska srca“ obilazilii ruske crkve. „Iz Eparhije niške pošao je duhovnik Dalibor,pošto je delegacija obilazila crkve i manastire po Rusiji.

Eparhija nije učestvovala u organizaciji i nije nalazilaneoženjene momke“, navode u Eparhiji.

Premda nije bilo nikakvog tendera ili konkursa za odabirprevoznika, već su pare Nišlija uplaćivane direktno privatnojfirmi za iznajmljivanje autobusa, Todorovićeva pita kakav jekonkurs trebalo da bude raspisan i šta su to uopšte građaniplaćali.

„Nemojte sad. Kakav konkurs? To je bilo jedno pok-loničko putovanje. Ko je to platio? Šta su to građani platili?Ko ti kaže odakle je plaćeno? Oni koji su išli sami su plaćali.Samo su tri preduzeća platila“, odbrusila je Todorovićeva.

O toku novca nisu govorili ni u Inicijativi „Iks“, koju suosnovala dva brata koja studiraju u Belgorodu, gde kažu dasu sve radili besplatno.

„Mi smo na poziv Eparhije niške i gradske opštineMedijana dobili tu ulogu da učestvujemo u organizaciji štose tiče Belgoroda. Znači, na volonterskoj osnovi. Oni su namrekli za svoju ideju, mi smo se složili, jer je to plemenit cilji zbog toga smo se složili. A što se tiče ostalog, mi se nismoraspitivali“, navode u Inicijativi „Iks“ i dodaju da ćenajverovatnije u nekom skorijem periodu neudate gospođe izBelgoroda potražiti muškarce u Nišu.

Predsednik najveće niške opštine Nebojša Kocić nijeodgovarao na poruke i pozive, baš kao ni njegova portparol-ka Dušanka Kitanović, koja je čak spustila slušalicu kada senovinar predstavio.

Predsednik Skupštine opštine Medijana Žarko Rankovićrekao je da je potpisao putni nalog Todorovićevoj da putujeu Rusiju, ali da „prvi put čuje o provodadžisanju“. Obećao jeda će čitav slučaj da ispita i da će naknadno novinarima dapošalje odgovor.

Provodadžisanje o trošku Nišlija

Mirjana Todorović (sa kesom Opštine Medijana) tražila da se o ovoj temi piše afirmativno, a onda prestala da

odgovara na pozive i poruke

I "problematični" odbornik SNS u Opštini Medijana Miljan Milenković družio se sa Ruskinjama

Išao i sumnjivi odbornik

I „problematični“ odbornik SNS-a u Opštini Medijana Miljan Milenković družio se sa Ruskinjama. Rečje o čoveku koji je Agenciju za borbu protiv korupcije lako slagao da nije odbornik u OpštiniMedijana, a upravo je kao odbornik išao u pohod na Belgorod. Milenković je, inače, izostao sa časo-va fizičkog vaspitanja u Gimnaziji „Svetozar Marković“, gde je zaposlen, da bi obilazio belgorodskekafane, muzeje, ustanove i fabrike, iako, kako kaže izvor „Južnih vesti“, prvobitno nije ni bio plani-ran za ovo putovanje, već se priključio naknadno. Zašto je išao, novinari nisu uspeli da saznaju od organizatorke Mirjane Todorović jer, kako kaže, nato „nema potrebe da odgovara“. „Ne, ne, ne mogu da odgovorim. Nema potrebe da odgovaram na to. Ja na to pitanje ne želim daodgovorim“, rekla je Todorovićeva. Ona je novinare za to pitanje uputila na predsednika opštine Kocića, ali on se nije javljao na telefon,niti je odgovarao na poruke. Osim toga, predsednik Skupštine opštine Ranković se ne seća da je pot-pisao nalog Milenkoviću, uz obećanje da će proveriti i naknadno obavestiti novinare. Podsetimo,Milenković je doskorašnji v. d. direktora Pozorišta lutaka u Nišu, koji je podneo ostavku na tu funkci-ju nakon pisanja „Južnih vesti“ o tome da je ugradio sporne kamere u prostorije gde se presvlačeglumice. Takođe, Milenković je upućivao lascivne komentare maloletnicima po društvenim mreža-ma, što je izazvalo burnu reakciju javnosti, pa čak i gradske vlasti.

16 REPORTAŽAGlas razuma, 24. oktobar 2018.

Posle poplava 2014. godine Norveška je za sanaciju Vinče,ugrožene klizištem, htela da dâ 51 milion dinara. Međutim, mi nismo mogli da se dogovorimo kako i kome bi zapravo pare za Vinču trebalo da se uplate

PROFESOR NENAD TASIĆ O PLANOVIMA ZA ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE U VINČI

Piše: Radenka Marković

Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica, akone i jedina, koja može da se pohvali time da nanjenoj teritoriji ljudi žive već sedam i po hiljada god-

ina i da ima sačuvane ostatke naselja koji to potvrđuju.Nenad Tasić, profesor na Odeljenju za arheologiju naFilozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da na širempodručju grada, od Obrenovca do Pančeva, ima više od 70otkrivenih neolitskih lokaliteta.

Najpoznatije među njima je svakako nalazište u Vinči, pet-naestak kilometara jugoistočno od Beograda. Ono je za raz-liku od ostalih kojih ima samo na arheološkim kartama,obeleženo, ljudi znaju za njega i posećuju ga. Ipak po mišl-jenju profesora Tasića, koji se Vinčom bavi punih 20 godina,nedovoljno, jer na lokalitet u Belom brdu uglavnom dolazestručne ekskurzije, dakle, posetioci profesionalno zaintereso-vani za arheologiju, dok obični turisti, i kada dođu, dođusamo jednom jer je malo sadržaja koji bi ih privukli da seponovo vrate.

Da bi posećenost bila veća, a Vinča zanimljivija većembroju ljudi, valjalo bi joj, kako kaže naš sagovornik, dodatidodatnu vrednost.

– Ne možete jedan neolitski lokalitet eksploatisati samozato što je praistorijski. Sama činjenica da je on star nijedovoljna da privuče ljude. Nikome nije zanimljivo da vidi,recimo, samo tri rekonstruisane kolibe, jednu neolitsku peć inekakav tekstil koji je tu zakačen. Lokalitet mora publici dapokaže još nešto i da joj ispriča neku priču kako bi jeprivukao – kaže naš sagovornik i dodaje da je želja arheolo-ga da Vinča ima ne samo Muzej Vinče nego muzej neolitaPodunavlja u kome bi se napravio prikaz svega što sedešavalo na Balkanskom poluostrvu u doba neolita.

Profesor Tasić smatra da bi bilo dobro umrežiti turizam sakulturom, a to podrazumeva i održavanje seoskih vašara iraznih sajmova, pošto je sada vreme kombinovanih turističk-ih tura.

– To bi u slučaju Vinče značilo da posetioci ne idu samo uobilazak neolitskog lokaliteta nego i da, recimo, pecaju ribuna Dunavu, provozaju se kajakom, da mogu da jedu mesodivljači, jer se takvo jelo u doba neolita. Mesto bi moglo dase uredi tako da tu postoji zabavni park sa drvenim penjali-cama sa konopcima imrežama koje bi ods-likavale neolitsko doba, agde bi se zabavljala decai tako im se približilo ovodaleko doba, za koje decane mogu da pojme nikoliko je daleko. Takvi

sadržaji bi mogli čoveka da zadrže nekoliko sati u poseti, ane da kao sada ostanu najviše pola sata za koliko prođu krozmuzej i čuju priču inače odličnog kustosa – kaže Tasić.

On je sa grupom arheologa entuzijasta nova rešenja pred-lagao još od kraja prošlog veka, ali, kako kaže, uvek sunailazili na problem da se, kada je reč o Vinči, ne zna ko jeza nju nadležan.

Sada su se stvari pomerile sa mrtve tačke budući da jeMinistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalopredlog za urbanističku regulaciju Vinče.

– Ukoliko Vlada Srbije usvoji taj predlog, formiraće sepreduzeće Turistički prostor Vinče u vlasništvu Republike iGrada Beograda, čime će nalazište dobiti pravno lice koje jenadležno za njega. To će mu omogućiti i da može da zarađu-je novac od poseta, da ulaže u nove sadržaje. I u iskopavan-ja, naravno, jer ima još mnogo toga da se radi, budući da jesamo oko pet odsto lokaliteta istraženo i ima još da seistražuje u narednih 150 godina – kaže prof. Tasić dodaje i dabi arheolozi voleli i da sam proces iskopavanja i obradepronađenih stvari približe zainteresovanim posetiocima koji

bi mogli da ih posmatraju dokrade u posebno projektovanomobjektu izgrađenom iznad samognalazišta. – Od novca koji poseti-oci plate za taj sadržaj i drugesadržaje deo bi išao za finansiran-je novih iskopavanja. U svakomslučaju, Vinča bi samu sebe finan-

sirala i društvo više ne bi imalo materijalnu obavezu premanjoj. Postojanjem pravnog lica zaduženog za nalazište, namase više ne bi događalo da neko sa strane ko hoće da nam dapare ne zna kako da to uradi, kao što je bilo posle poplava2014. godine kada je Norveška za sanaciju Vinče, koja je bilaugrožena klizištem, htela da dâ 51 milion dinara. Međutim,mi ovde nismo mogli da se dogovorimo kako i kome bizapravo pare za Vinču trebalo da se uplate i Norvežani sunovac dali jednoj školi. Nadam se da će se formiranjem togpreduzeća stvari popraviti i da Vinča više neće biti siroče –zaključuje profesor Nenad Tasić.

Znamo samo za Vinču iKalemegdan

Trećina od 70 neolitskih naselja na širem području Beogradapripada starčevačkoj kulturi i periodu između 6.000 i 5.300godina pre naše ere, a dve trećine pripadaju vinčanskoj kulturi.To, kaže profesor Tasić, zna mala grupa ljudi. Arheolozi skatedre za arheologiju F ilozofskog fakulteta i kustosiMuzeja grada Beograda, koji je nadležan za Muzej u Vinči. – Šira javnost to ne zna. Ona zna samo za V inču iKalemegdan jer tamo se odlazi, a ostala mesta nisu niobeležena. Koliko ljudi zna da postoje i nalazišta na Banjici,tamo između solitera, pa nalazišta u Žarkovu, Zvečki i uObrenovcu? A sigurno bi poželeli da ih vide kad bi se osmis-lila neka zanimljiva turistička tura – kaže on.

Obični turisti, i kada dođu, dođusamo jednom, jer je malo sadržajakoji bi ih privukli da se ponovovrate

Vinča - do neolita na moderan načinFo

to: e

-Sto

ck/ M

iloš

Rafa

ilovi

ć