STRUKTURNO KABLIRANJE

STRUKTURNO KABLIRANJE

Uvod:Strukturno kabliranje standardizovano je 1995 god. meunarodnim standardom ISO/IEC 11801.Osnovna karakteristika sistema strukturnog kabliranja je njegova univerzalnost. Strukturno koncipirani kablovski sistemi omoguavaju prenos govora i audio/video signala preko istog sistema, a takoe pruaju mogunost integracije sa protivprovalnim i protivpoarnim sistemima.

Nastanak i zbog ega je uvedeno:Od kada je telefonija ula u poslovne sisteme kablovske instalacije se sutinski nisu mnogo menjale: od jedne centralne take, smetene blizu telefonske centrale, parice su se zvezdasto granale do zidnih utinica po kancelarijama, na koje bi potom bio prikljuen telefonski aparat. Kako su u poslednjih desetak godina upotreba personalnih raunara i njihovo umreavanje doiveli ogromnu ekspanziju, dolo je do formiranja posebnih raunarskih kablovskih sistema, skupih i glomaznih, za koje su morale da se postavljaju posebne instalacije.

U vreme kada su se pojavile lokalne raunarske mree (LAN) nisu postojala praktino nikakva pravila kojima bi bila odreena struktura kablovskog sistema. Kablovi su razvlaeni proizvoljno, kako je u trenutku instalacije bilo najlake i najjednostavnije. Haotino i bez plana postavljeni kablovski sistemi sa poveanjem broja raunara u mrei poinju da prave probleme.

Neto je trebalo uraditi po pitanju novog naina kabliranja koji e zadovoljiti narasle potrebe u poslovnim raunarskim komunikacijama. Tako je nastao koncept tzv. strukturnog kabliranja, osmiljen tako da obezbedi i objedini prenos svih informacija u jednom poslovnom sistemu. Ovim sistemom se moe obavljati i prenos telefonskih, video, upravljakih i alarmnih signala.

Problem je reen tek donoenjem standarda ISO/IEC US 11801, kojim su definisani principi strukturnog kabliranja, koji osim raunarskog i telefonskog saobraaja integriu i razne sisteme za prenos slike, nadzor iupravljanje.

Sutinsku prednost strukturnog kabliranja predstavlja korienje jedinstvenog kablovskog sistema za sve instalacije kojima se prenose bilo kakve informacije u propusnom opsegu do 600 MHz

Jedini interfejs ka korisniku je zidna utinica sa RJ 45 konektorima na koju se mie prikljuiti bilo raunar, bilo telefon (ili oba) i koja dalje kablovskim sistemom vodi do odgovarajuih razdelnika i aktivnih ureaja.

Struktura mree je takva da se posle instaliranja, bez ikakve intervencije na samim kablovima cela mrea moe prekonfigurisati na potpuno drugaiji nain, u zavisnosti od potrebe korisnika.

Odgovorni administrator samo vri prespajanje na odgovarajuim razdelnicima i korisnik na novom radnom mestu treba da prikljui svoj telefon ili raunar uzidnu utinicu. Njegov raunar je povezan na isti nain u raunarsku mreu, njegov telefon je na istom lokalu kao i ranije.

Strukturno kabliranje je uvedeno pre svega zbog:

Brzog razvoja raunarske tehnologije (80-90) Razliiti tipovi mrea zahtevaju razliite prenosnike.Kablovski sistem izlazi u susret mnogobrojnim buduim zahtevima, kao to su: Sveobuhvatna reenja

Brza i jednostavna instalacija

Fleksibilan i univerzalan sistem

Jednostavno administriranje mree

Visoke performanse sa 20-godinjom garancijom

Investicije za budunost, sa velikim rezervnim kapacitetom

Jednostavna nadogradnja.STANDARDIZACIJA:Meunarodni ISO/IEC 11801 standard: Konfiguracija univerzalnih kablovskih sistema

Karakteristike komponenata garantovane za frekvencije do 600MHz

Ukljuuje zahteve klasa A,B,C,D,E,F za komponente i linkove

Preporuuje razliite vrste kablova

Bazira se na trenutnom stanju i buduim zahtevima u oblasti prenosa podataka, govora, video i kontrolnih signala

Razmatra problem zatite od elektromagnetnog zraenja

Daje globalni koncept uz mogunost upravljanja

Propisuje performanse sistema

Propisuje karakteristike komponenata

Propisuje pravila za instalaciju

Propisuje uslove u okruenju.Sistem se izgrauje, u dve ili tri ravni, u zavisnosti od veliine mree:

horizontalna ravan (kabliranje spratova),

vertikalna ravan (kabliranje kime mree) i u sluaju potrebe,

ravan kampusa (umreavanje vie lokacijski bliskih objekata, tj. kabliranje izmeu vie poslovnih zgrada).

Horizontalno kabliranje se odnosi na deo kablovskog sistema izmeu spratnog razdelnika i zidne utinice. Izmeu razdelnika i utinice se razvlai ili bakarni parini kabl kategorije 5, ili optiki multimodni kabl.Maksimalna duina izmeu spratnog razdelnika i zidnih utinica ne sme prei 90m.

U zavisnosti od elje korisnika i injenice da li pojedinani linkovi prelaze duinu od 90m, kablovi koji se koriste u ovoj ravni su ili etvoroparini bakarni ili optiki.

Postoje tri vrste bakarnih etvoroparinih kablova koji se koriste u horizontalnoj ravni kabliranja.

To su:

UTP (Unshielded Twisted Pair-neoklopljene uporedne parice),

FTP (Foiled Twisted Pair-oklopljene uporedne parice),

STP (Shielded Twisted Pair-oklopljene uporedne parice).

Iako se sve tri vrste upotrebljavaju kod strukturnih kablovskih sistema, osnovna razlika se ogleda u njihovoj karakteristinoj impedansi i otpornosti prema elektromagnetnom zraenju. Impedansa UTP kablova je 100, FTP kablova je 120, dok STP kablovi imaju impedansu 150.

Karakteristina impedansa je obrnuto srazmerna slabljenju kablova, to znai da vea impedansa omoguava manja slabljenja, to za sobom povlai vei ACR odnos,koji karakterie kvalitet kabla i linka (vii ACR predstavlja bolji link). Poveanje karakteristine impedanse poveava razmak izmeu parica unutar kabla to kabl ini preterano glomaznim, kruim i nepodesnim za instaliranje.

FTP kabl je obavijen dvostrukom aluminijumskom folijom koja odvodi elektromagnetno zraenje na masu ime se titi protok podataka.

STP kabl pored folije kao zatitu ima i iani oklop koji obavija sve etiri parice zajedno. Ovakav kabl je duplo skuplji od FTP kabla.

U sluaju korienja optikih kablova za horizontalnu ravan, sistem se naziva FTTD (Fiber To The Desk-optiko vlakno do svakog korisnika). Takve topologije se koriste u sluajevima kada je potreban izuzetno irok propusni opseg koji omoguavaju za sada samo optika vlakna. U horizontalnoj ravni u ovim sluajevima se koriste tzv. multimodna optika vlakna.

Korienje optikih vlakana u horizontalnoj ravni predstavlja osetno skuplje reenje, ali ne zbog cene samih kablova, ve zbog cene opreme koja se prikljuuje i koja u tom sluaju mora da ima optoelektronske komponente.

Vertikalno kabliranje (kima zgrade) vri povezivanje spratnih razdelnika i razdelnika zgrade. Tu ve dolazi do razdvajanja kablovskog sistema u zavisnosti od aplikacije. Za prenos govornih, alarmnih i upravljakih signala koriste se bakarni kablovi (parini, kategorija 5e ili 6), dok se za prenos video signala i podataka preporuuju optiki. Duina kablova za kabliranje kime zgrade po standardu ne sme da pree 500m.

Najee se optika vlakna upotrebljavaju u vertikalnoj ravni i to je predvieno standardom, osim u sluaju vertikalne ravni telefonije gde je predviena upotreba vieparinih bakarnih kablova. Vertikalna ravan povezuje vei broj horizontalnih ravni i najjednostavnije ju je predstaviti kao kimu mree izmeu spratova objekta koji se umreava. Kao i u horizontalnoj ravni, najee su u upotrebi multimodna vlakna.

Kabliranje kampusa se odnosi na kabliranje izmeu razdelnika pojedinih zgrada i razdelnika kampusa. Za prenos govora, alarmnih i upravljakih signala se koriste bakarni parini kablovi kategorije 5e, dok se za prenos video signala i podataka koriste optiki kabl. Maksimalna duina kablova iznosi 1500m.

Multimodna vlakna se upotrebljavaju i u ravni kampusa samo u sluajevima kada njihova duina ne prelazi 2km. Za vee udaljenosti se koriste monomodna optika vlakna koja imaju manja slabljenja ime je omoguen prenos na vea rastojanja. Osnovna razlika izmeu multimodnog i monomodnog vlakna je u preniku jezgra,ali zbog malih dimenzija jezgra monomodnog vlakna tee je ubaciti signal u vlakno te je potrebna preciznija i skuplja aktivna oprema, a i sami trokovi proizvodnje i instalacije su vei.

MERE ZATITE NA RADU:Da bi se osoblju ukazala opasnost na radnom mestu uvode se mere zatite na radu. Postoje razne vrste opasnosti na radnom mestu .

Opasnost od preoptereenja-za zatitu koristi pravilan izbor naponskih i strujnih osiguraa u signalnim ureajima.

Opasnost od previsokog napona dodira i napona koraka-zatita se vri sistemom nulovanja sa sistemom zatitnog voda, sistemom snienog napona 24 V, centralno uzemljenje objekta preko trakastog uzemljivaa.

Opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom-zatita se vri pravilnim izborom opreme, ureaja i kablova.Konstrukcija javljaa poara je takva da ne omogui sluajni dodir djelova koji su pod naponom.

Opasnost od vlage, vode, praine, eksplozivnih i zapaljivih materija-zatita se vri pravilnim izborom opreme, razdvojnih ormara...

Opasnost od poara-zatita se vri pravilnim izborom opreme, pri prolasku kroz protivpoarne zidove otvori se zatvaraju flemastik malterom, a instalacija se prska flemastik smesom koja je otporna na sagorevanje.

Opasnost od statikog elektriciteta-zatita se vri pravilnim uzemljenjem

Opasnost od iznenadnog nestanka napona-zatita se vri primenom havariskog napajanja.

Primeri realizacije sistema strukturnog kabliranja:ETHERNET

Ethernet je postojao u najstarijem tipu lokalnih raunarskih mrea i glavni zadatak mu je bio da omogui paralelno povezivanje veeg broja raunara na koaksijalni kabl koji je razvuen izmeu njih. Meutim ovakvo povezivanje se pokazalo neefikasnim, zbog toga to se prelo na zvezdastu strukturu sa paricama kao medijem prenosa. Brzina prenosa podataka u Ethernet mrei je 10 Mbps. Osnovni princip rada se zasniva na to da kada jedan raunar eli da poalje podatke drugom raunaru, on prvo mora da proveri stanje na kablu odn. njegovu zauzetost. Ukoliko drugi raunar koristi mreu, ovaj raunar e saekati da on zavri pa onda otpoeti slanje svojih podataka. Tokom rada se moe desiti da oba raunara otponu slanje svojih podataka istovremeno, i tada dolazi do kolizije signala to registruju oba raunara. U Ethernet mrei se koriste 3 tipa konektora i to BNC, AUI i RJ45, dok se ST konektor koristi za optike kablove.

TOKEN RINGToken Ring je tip LAN mree, nastao sa idejom da parira Ethernetu. Token Ring ima logiku topologiju prstena, brzina prenosa mu je 4 Mbps i 16 Mbps. Princip rada zasniva se na sledeem, a to je da su raunari prstenasto povezani da se skup bita kree kroz mreu od jednog do drugog raunara. Raunar koji eli da da alje svoju poruku nekom drugom raunaru mora da saeka da token stigne do njega a zatim ga ukloni iz mree i pone slanje podataka. Ostali raunari u tom momentu ne mogu da alju svoje podatke jer to moe samo onaj koji ima token.

FDDIFDDI je tip mree koji se koristi u kimama raunarskih mrea. Razlog za to su velike brzine prenosa i ukupna duina kablova. Mediji prenosa su optiki kablovi. Princip rada je slian kao kod Token Ring-a samo to je i logika i fizika topologija prsten, odn. dvostruki prsten. Prsteni provode signale u suprotni smerovima i ukoliko doe do prekida kablova dolazi do prespajanja prstenova i formira se jedan veliki prsten.

Bitne veliine kod strukturnog kabliranja: Slabljenje gubitak posle transmisije signala

NEXT - presluavanje izmeu parica na bliem kraju

ACR - odnos slabljenja i presluavanja

FEXT - presluavanje na daljem kraju

PowerSum(ukupna snaga) Next, PowerSum ACR - znaajno za gigabitni Ethernet gde postoji duplex na sve etiri parice, smetnje koje tri parice izazivaju u jednoj

Delay Skew (razlika u kanjenju, vremenski pomeraj) - deformacija usled nejednake duine puta koji signal prelazi po razliitim paricama

Return Loss (gubici usled refleksije)- refleksija signala u istoj parici usled nesavrenosti signala, loih konekcija ili nekompatibilnih komponenata

Slabljenje usled emisije Parino slabljenje

EMI- elektromagnetna interferencija.Slabljenje (Insertion loss) razlika izmeu nivoa signala na ulazu kabla i nivoa na izlazu kabla; izraava se u decibelima.Slabljenje refleksije (Return loss) - refleksija je pojava da se deo signala koji putuje ka prijemniku, vraa predajniku; slabljenje redfleksije je razlika izmeu nivoa signala koji predajnik alje prijemniku i dela tog signala koji se vratio; izraava se u decibelima.

NEXT presluavanje na bliem kraju; na jednom kraju jednog para provodnika je predajnik,na istom kraju drugog provodnika je prijemnik. Slabljenje presluavanja je razlika nivoa signala u kablu sa predajnikom i kablu sa prijemnikom; izraava se u decibelima.PowerSumNEXT kombinacija NEXT-a iz svih parova provodnika; na istom kraju tri para provodnika su predajnici, na istom kraju drugog provodnika je prijemnik. Izraava se u decibelima.

FEXT - presluavanje na daljem kraju; na jednom kraju jednog para provodnika je predajnik,na suprotnom kraju drugog provodnika je prijemnik. Slabljenje presluavanja je razlika nivoa signala u kablu sa predajnikom i kablu sa prijemnikom; izraava se u decibelima.Razlika u kanjenju signala (delay skew) predstavlja razliku u vremenu prostiranja po 4 parice.EMI elektromagnetna interferencija; nekontrolisan uticaj iz spoljne sredine.Primer:

Tipovi i kategorije kablova:

Podela na klase: Klasa A-do 100 KHz

Klasa B-do 1 MHz

Klasa C-do 16 MHz

Klasa D-do 100 Mhz

Klasa E do 250 MHz

Klasa F-do 600MHz

Optika klasa.

16 MHz 20 MHz 125 MHz 250 MHz 600 MHz

KLASA F/ KATEGORIJA 7:

Propusni opseg povean na 600MHz Interfejs je baziran na RJ45 konektoru i obezbeuje kompatibilnost unazad Kabl je samo STP ACR (odnos slabljenja i presluavanja) je pozitivan na 600MHz.Reenje za klasu F je LAN Mark 7- STP kabl: Testiran do 1 GHz

4 parice posebno skrinovane, 23AWG, 100 Ohm

Izuzetno velike vrednosti za NEXT i FEXT

Ukupno slabljenje je vee od 80 dB za optimalnu EMI zatitu

Prevazilazi trenutne zahteve kategorije 7.KLASA E/ KATEGORIJA 6: Propusni opseg do 200 MHz Konektori RJ45 Kompatibilnost unazad UTP i FTP tehnologija Zbirni ACR je pozitivan na 200 MHz, ACR je 3 dB na 200 MHz za kanal, odnosno ACR je 7,7 dB za permanent link.Reenje za klasu E je novi dizajn kabla kategorije 6 LAN Mark 6.Kabliranje je osnova na koju se oslanja ubrzani razvoj aplikacija tokom narednih godina. Podravajui meunarodne standarde klasa E/kategorija6 izlazi u susret novim zahtevima mrea sa velikim brzinama. Kablovi kategorije 6 su bazirani na osnovu standarda klase 6, elektrine karakteristike su testirane do 600 MHz, a podrava i gigabitne prenose na udaljenosti do 100m.

KLASA D/ KATEGORIJA 5: Donet 1999 god. kao amandman ISO standarda

Zamenjuje vezu iz 1995 od Januara 2000

Uvodi zahteve za kanal

Uvodi nove parametre

Zahtevi:

ELFEXT za kanal mora biti u skladu sa IEEE802,3ab, odnosno 17 dB na 100 MHz

Propisano kanjenje je manje od 50 nsec za kanal.

ematski prikaz kategorije 5:E - oprema u spratnom ormaru; T terminalna oprema; FD spratni razdelnik;

TO telekomunikaciona utinica; TP prelazna takaKategorija 5 se odnosi na pasivnu opremu koja ima mogunost prenosa signala u propusnom opsegu od 100 MHz.Kategorija 5 se odnosi na kablovske sisteme koji prenose elektrine signale,odnosno na bakarne kablove i odgovarajue konektore i razdelnike.

Kategorija 5e predstavlja unapreenu u karakteristikama slabljenja, kategoriju 5 sa propusnim opsegom kablovskog sistema od 100 MHz.

Nacrtom ISO standarda za kategoriju 6 predvieni su propusni opsezi do 200 MHz.

Podravajui meunarodne standarde (ISO/IEC,EIA/TIA),klasa E/cat 6 izlazi u susret novim zahtjevima mrea sa velikim brzinama.U poreenju sa klasom D, klasa E ne samo da prua dvostruko vei propusni opseg ve i potpunu podrku za full duplex vieparine aplikacije.

Kod kablova kategorije 6 elektrine karakteristike su testirane do 600MHz a podrava i gigabitne prenose na udaljenosti do 100 m.

FTP kablovi kategorije 6 imaju bolju EMI zatitu i u potpunosti koriste kapacitet sistema klase E, posebno za aplikacije iznad 100MHz.

Konektori kod sistema kategorije 5,5e i 6 su uglavnom RJ45 tipa. Kablovi su etvoroparini zbog univerzalnosti.

Postoje tri tipa kablova kategorije 5: UTP-kabl sa 4 parice gdje su sve zajedno obmotane izolacijom.To su 100-omski kablovi koji imaju propusni opseg 100MHz, a na frekvencijama iznad 30MHz se ne moe eliminisati uticaj elektromagnetnih smetnji.

FTP-kabl sa 4 parice koje su obmotane tankom metalnom folijom i sve zajedno izolacijom. Folija slui da prui zatitu paricama od elektromagnetnog zraenja.Folija se uzemljuje na razdelniku, a kabl je 100-omski.

STP-kabl sa 4 parice,pri emu je svaka parica posebno obmotana folijom, a sve zajedno irmom i izolacijom.Imaju propusni opseg do 600 MHz,najbolju zatitu od elektromagnetnog zraenja ali su najkomplikovaniji za instalaciju.

Telekomunikaciona utinica:

Telekomunikaciona utinica je fiksna taka radnom prostoru u kojoj se zavrava horizontalni kabl.Osnovna oprema razdelnika su prespojni ureaji.

Razvoj telekomunikacionih utinica-kao reenje klase F kategorije 7 (600 MHz) koriste se telekomunikacione utinice. Postoje utinice cat.5e, cat.6 i cat.7.

Konektori:Konektori kod sistema kategorije 5, 5e i 6 su uglavnom RJ45 tipa.

Optika klasa:Optiki kabl prenosi informacije preko svetlosnog signala od jednog do druge take. Na krajevima veza mora postojati konvertor za pretvaranje svetlosnog u elektrini signal i obrnuto. Optike kablove delimo na monomodne i multimodne optike kablove. Multimodno vlakno 62.5/125 m i 50/125 m (jezgro/omota) traenije je za LAN mrea gde je potreban vei broj konektora i kombinuje se sa jeftinijim izvorima svetlosti.

Radne talasne duine iznose 850nm, 1300nm i 1550nm(l, ll i lll svetlosni prozor). Kod monomodnog vlakna 9/125 nm jezgro je smanjeno na 9nm. Monomodno vlakno se uglavnom koristi u WAN mreama za aplikacije sa veim propusnim opsegom, radne talasne duine su 1300nm i 1550nm. Kada se radi o zavravanju vlakana i izvoru svetlosti korienje monomodnog vlakna postaje znatno skuplje.

Osnovna razlika izmeu multimodnog i monomodnog vlakna je u preniku jezgra koje kod monomodnih iznosi izmeu 6 i 10 mikrona. Ta injenica uslovljava da monomodna vlakna imaju manja slabljenja ime je omoguen prenos informacija na vea rastojanja. Meutim, ba zbog malih dimenzija tee je ubaciti signal u vlakno te je potrebna preciznija i skuplja aktivna oprema, a i trokovi proizvodnje i instalacije su vii.

Optika vlakna imaju veliki propusni opseg, za multimodno vlakno ogranienja su nekoliko GHz, za monomodno vlakno i do 100GHz.Optika vlakna prenose svetlosni signal prema tome ne stvaraju elektromagnetno polje-nema uticaja EMI. Ovi kablovi su otporni na koroziju tj. ne oksidiu. Dve zone spojene optikim kablovima nisu elektrino povezane tj. postie se galvansko razdvajanje.

PREDNOSTI OPTIKIH VLAKANA:

Veoma irok propusni opseg (GHz)

Premoavaju velike distance

Nema uticaja EMI, nama NEXT-a

Veoma malo slabljenje

Dug vek eksploatacije

Bezbednost

Sigurna: ne varnie, galvanska barijera

Nema korozije

Malih su dimenzija, male teine

Ne iscrpljuju prirodne resurse.

Vrste optikih vlakana:U osnovnoj konstrukciji optikih vlakana razlikuju se tri varijante: Jezgro i omota su od stakla- to je najskuplja varijanta koja se primjenjuje u telekomunikacijonim mreama koje zahtevaju velika rastojanja.

Jezgro i omota su od plastinog materijala-najjeftinija varijanta.

Jezgro je od stakla, a omota od plastike.

Druga klasifikacija vlakana se zasniva na zakonitosti promene indeksa prelamanja du njegovog poprenog preseka.Tako razlikujemo: Multimodna vlakna

Monomodna vlakna

Gradijentna vlakna.Karakteristike optikih vlakana: Izuzetno velika irina propusnog opsega, koja omoguava prenos velikog broja informacija

Malo slabljenje, reda 0.2-0.4 Db/km,to smanjuje broj regeneratora ili ih potpuno iskljuuje.

Mali prenici i teina

Imunost na sve oblike uma, ometanja i prislukivanja.Konektori:Konektori se koriste na zavretcima optike linije kada treba da poveu vlakno sa predajnikom i prijemnikom.Takoe se mogu koristiti kao spoj izmeu magistrale i lokalne linije, zatim na prikljucima unutar zgrada.

Najvanija karakteristika konektora je njegovo slabljenje. Veliina tog slabljenja je, za najbolje konektore, znatno ispod 1[dB],ali se moe desiti da ono bude par decibela.Kada se naznaava slabljenje konektora, tada se misli na slsbljenje uparenog konektorskog para.

Slabljenje konektora nastaje iz vie razloga:

usled nepodeenosti osa vlakna

usled ugaone nepodeenosti osa vlakna

zbog razmaka meu vlaknima.

Spajanje vlakana:

Postoje dve tehnike spajanja vlakana:

Splice-spajanje vlakana u postupku otapanja (veza dva vlakna ili kabla koji imaju stalni spoj).Slabljenje monomodnih vlakana moe biti i manje od 0.033dB.

Mehaniko spajanje-spajanje vlakana mehanikom spojnicom.Slabljenje za monomodna vlakna ja 0.15-0.2dB, a za multimodna iznosi 0.3dB.

Splajsovanje - princip:Spajanje optikih vlakana moe se ostvariti mehaniki, pomou lepljenja na odgovarajui nain pripremljenih krajeva vlakana ili njihovim zavarivanjem. Za mehaniko spajanje obino se koriste priruni alati koji se koriste samo na terenu. Za zavarivanje optikih vlakana koriste se ureaji koji se nazivaju fuzioni splajseri. Ima ih dva tipa: sa podeavanjem, pomou mikroskopa i automatski.

Splajser koji se koristi za spajanje optikih vlakana, posebno jednomodnih, zahteva posebnu preciznost i panju za vreme zavarivanja. Zbog toga su razvijena dva tipa splajsera da bi obezbedili postavljanje vlakana jedno prema drugom uz to manje gubitke u spoju.

Komplet za spajanje optikih vlakana sadri :

fuzioni splajser

svetlosni izvor (sa LED ili laserom)

mera optike snage (dva kompleta)

modem (ureaj za automatsko podeavanje jezgra vlakna).PAGE 34