struktura nau Čnog istraŽivanja

STRUKTURA STRUKTURA NAUNAUČNOG ČNOG

ISTRAŽIVANJAISTRAŽIVANJA

Naučne istineNaučne istine

Naučne istine otkrivaju se i dokazuju Naučne istine otkrivaju se i dokazuju NAUČNIM ISTRAŽIVANJEMNAUČNIM ISTRAŽIVANJEM

Otkrivene istine čine se dostupnim Otkrivene istine čine se dostupnim NAUČNIM IZLAGANJEMNAUČNIM IZLAGANJEM

ČIME POČINJE NAUČNO ISTRAŽIVANJEČIME POČINJE NAUČNO ISTRAŽIVANJE??

Prikupljanjem Prikupljanjem ččinjenica?injenica?

NAUČNO ISTRAŽIVANJE NAUČNO ISTRAŽIVANJE NENE POČINJE POČINJE

PRIKUPLJANJEM PRIKUPLJANJEM ČČINJENICAINJENICA!!

NAUNAUČNO ISTRAŽIVANJEČNO ISTRAŽIVANJE

Svako Svako istraživanje počinje pitanjem - istraživanje počinje pitanjem - problemom ili teškoćomproblemom ili teškoćom, koji mogu , koji mogu biti biti praktične ili teorijske prirode.praktične ili teorijske prirode.

Razmatranje pRazmatranje problemroblemaa vodi vodi ka nekom ka nekom pretpostavljenom mogućem rešenju.pretpostavljenom mogućem rešenju.

STRUKTURA NAUSTRUKTURA NAUČNOG ČNOG ISTRAŽIVANJAISTRAŽIVANJA

Problem uopšte (ne samo Problem uopšte (ne samo naučni) može nastati u dva naučni) može nastati u dva slučaja:slučaja:


1)1) U prvom slučaju mi uočavamo neke činjenice U prvom slučaju mi uočavamo neke činjenice koje se ne slažu sa našim očekivanjima. Recimo, koje se ne slažu sa našim očekivanjima. Recimo, vratili smo se kući, pritisnuli smo prekidač za svetlo. vratili smo se kući, pritisnuli smo prekidač za svetlo. Svetlo se ne pali. Svetlo se ne pali.

Jednostavno rečeno, mi smo skloni da Jednostavno rečeno, mi smo skloni da objašnjavamo sebi ono na šta nismo navikli, ono što objašnjavamo sebi ono na šta nismo navikli, ono što nije uobičajeno, i ono što, prema tome, ne nije uobičajeno, i ono što, prema tome, ne očekujemo. očekujemo.

Neki primeri uzeti iz nauke: Virusi za razliku od svih Neki primeri uzeti iz nauke: Virusi za razliku od svih živih organizama mogu da se kristališu. živih organizama mogu da se kristališu. Neki Neki hemijski elementi zrače energiju iako je ne primaju hemijski elementi zrače energiju iako je ne primaju ni od kakvog spoljašnjeg energetskog izvora.ni od kakvog spoljašnjeg energetskog izvora.


2)2) Pretpostavimo da se svetlo ipak upalilo. Neko Pretpostavimo da se svetlo ipak upalilo. Neko može biti radoznao i pitati se zašto se svetlo pali može biti radoznao i pitati se zašto se svetlo pali baš kada pritisnem prekidač. Za razliku od baš kada pritisnem prekidač. Za razliku od prethodnog primera, gde se pitamo o nečem što prethodnog primera, gde se pitamo o nečem što je neuobičajeno, ovde se pitamo o nečemu što je neuobičajeno, ovde se pitamo o nečemu što je sasvim obično, na šta smo navikli, i što inače, je sasvim obično, na šta smo navikli, i što inače, u svakodnevnom životu očekujemo. u svakodnevnom životu očekujemo.

Nauka nastaje kao pokušaj da se objasne Nauka nastaje kao pokušaj da se objasne obične, svakodnevne činjeniceobične, svakodnevne činjenice. Naučnici se . Naučnici se pitaju, recimo, zašto tela slobodno padaju, zašto pitaju, recimo, zašto tela slobodno padaju, zašto u jeziku postoje predlozi, zašto životinje imaju u jeziku postoje predlozi, zašto životinje imaju samo dva pola, a ne recimo jedan, tri ili više itd. samo dva pola, a ne recimo jedan, tri ili više itd.

Vrste naučnih problema Vrste naučnih problema Postoje različite vrste naučnih problemaPostoje različite vrste naučnih problema

Naučnici se najčešće pitaju o Naučnici se najčešće pitaju o uzroku neke uzroku neke pojavepojave. Na primer, fizičari se pitaju . Na primer, fizičari se pitaju

zašto tela slobodno padaju, zašto tela slobodno padaju, zašto planete kruže oko sunca, zašto planete kruže oko sunca, zašto magnet privlači metalne predmete, itd. zašto magnet privlači metalne predmete, itd. Biolozi se pitaju, recimo, zašto mozak kičmenjaka ima Biolozi se pitaju, recimo, zašto mozak kičmenjaka ima

šest regija, šest regija, zašto živi organizmi evoluiraju itd. zašto živi organizmi evoluiraju itd. Lingvisti se pitaju zašto dolazi do fonetskih promena, Lingvisti se pitaju zašto dolazi do fonetskih promena,

zašto u srpskom jeziku ima baš sedam padeža. zašto u srpskom jeziku ima baš sedam padeža. Psihoanalitičar se pita o uzrocima neke neuroze, a Psihoanalitičar se pita o uzrocima neke neuroze, a

psiholog o uzrocima zaboravljanja.. psiholog o uzrocima zaboravljanja..

Vrste naučnih problema Vrste naučnih problema

Naučnici se često pitaju i o Naučnici se često pitaju i o svojstvima svojstvima nekog predmetanekog predmeta. . fizičari se pitaju o tome koja svojstva ima fizičari se pitaju o tome koja svojstva ima

svetlost, koja su glavna obeležja talasa itd. svetlost, koja su glavna obeležja talasa itd. Biolozi se pitaju koji su osnovne odlike sisara, Biolozi se pitaju koji su osnovne odlike sisara,

insekata itd. insekata itd. Sociolozi se mogu, na primer, pitati, o bitnim Sociolozi se mogu, na primer, pitati, o bitnim

karakteristikama feudalizma, kapitalizma ili karakteristikama feudalizma, kapitalizma ili socijalizma kao društvenih organizacija. socijalizma kao društvenih organizacija.

Psihoanalitičar ispituje osnovna obeležja Psihoanalitičar ispituje osnovna obeležja nesvesnog psihičkog života.nesvesnog psihičkog života.


Naučnike često ineteresuje da odrede Naučnike često ineteresuje da odrede odnos odnos između dva ili više fenomenaizmeđu dva ili više fenomena. Oni nastoje da . Oni nastoje da utvrde utvrde korelacije između pojavakorelacije između pojava. .

Ekonomisti se, recimo, pitaju o odnosu između Ekonomisti se, recimo, pitaju o odnosu između promene, rasta ili smanjivanja cene neke robe, i promene, rasta ili smanjivanja cene neke robe, i promene, rasta ili smanjivanja potražnje za tom promene, rasta ili smanjivanja potražnje za tom robom (utvrđeno je da potražnja za nekom robom robom (utvrđeno je da potražnja za nekom robom raste ako cena te robe pada). raste ako cena te robe pada).

Fizičari se recimo pitaju o korelaciji između mase Fizičari se recimo pitaju o korelaciji između mase nekog tela i sile koja deluje na to telo (i otkrivaju da se nekog tela i sile koja deluje na to telo (i otkrivaju da se nalaze u upravno srazmernom odnosu)nalaze u upravno srazmernom odnosu)


Naposletku, naučnici se pitaju i o Naposletku, naučnici se pitaju i o ponašanju neke pojaveponašanju neke pojave, odnosno o , odnosno o razvoju neke pojaverazvoju neke pojave. . Ekonomisti se pitaju o tome kako se ponašaju Ekonomisti se pitaju o tome kako se ponašaju

proizvođači, trgovci i kupci u situaciji proizvođači, trgovci i kupci u situaciji finansijske krize. finansijske krize.

Hemičari se pitaju o tome kako se ponaša Hemičari se pitaju o tome kako se ponaša neka supstanca u direktnom kontaktu ili u neka supstanca u direktnom kontaktu ili u blizini neke druge susptance. blizini neke druge susptance.

Sociolozi postavljaju pitanje o tendencijama Sociolozi postavljaju pitanje o tendencijama razvoja kriminala u nekom društvu.razvoja kriminala u nekom društvu.

Formulisanje problemaFormulisanje problema

Uočeni problem mora Uočeni problem mora biti precizno, tačno biti precizno, tačno formulisanformulisan. Pitanje koje postavljamo mora biti . Pitanje koje postavljamo mora biti drugima razumljivo, tj. mora biti drugima razumljivo, tj. mora biti društveno, društveno, opšte razumljivoopšte razumljivo. .

Svi termini koji se pojavljuju u formulaciji Svi termini koji se pojavljuju u formulaciji naučnog problema moraju imati jasno i naučnog problema moraju imati jasno i razgovetno značenje. Recimo, pitanje "zašto tela razgovetno značenje. Recimo, pitanje "zašto tela slobodno padaju", podrazumeva da da su slobodno padaju", podrazumeva da da su pojmovi "telo" i "slobodan pad" određeni. Puna pojmovi "telo" i "slobodan pad" određeni. Puna naučna formulacija prethodnog problema oslanja naučna formulacija prethodnog problema oslanja se, pored pomenutih, i na pojmove brzine, se, pored pomenutih, i na pojmove brzine, pređenog puta, vremena, ubrzanja, kao i na pređenog puta, vremena, ubrzanja, kao i na pojmove inercije, sile, mase itd.pojmove inercije, sile, mase itd.

Konkretizovanje problemaKonkretizovanje problema

Formulisanje preliminarne hipotezeFormulisanje preliminarne hipoteze

Konrektizovanje problema nije moguće bez neke Konrektizovanje problema nije moguće bez neke prethodne predstave o tome u kojem delu, području prethodne predstave o tome u kojem delu, području aspektu realnosti mora biti traženo rešenje problema. aspektu realnosti mora biti traženo rešenje problema. Preliminarna hipoteza predstavlja prethodno i Preliminarna hipoteza predstavlja prethodno i privremeno rešenje problema, odnosno prethodni i privremeno rešenje problema, odnosno prethodni i privremeni odgovor na pitanje. privremeni odgovor na pitanje.

Ako naučnik, recimo, hoće da reši problem porekla plime Ako naučnik, recimo, hoće da reši problem porekla plime i oseke, on mora pretpostaviti da do plime i oseke i oseke, on mora pretpostaviti da do plime i oseke dovede kretanja nebeskih tela, kao i gravitacione sile dovede kretanja nebeskih tela, kao i gravitacione sile kojima ta tela deluju jedna na druge.kojima ta tela deluju jedna na druge.

Takav Takav preliminarni (prethodni i privremeni) odgovor preliminarni (prethodni i privremeni) odgovor na pitanje, rešenje problema, naziva se na pitanje, rešenje problema, naziva se preliminarnom hipotezompreliminarnom hipotezom..

1. UOČAVANJE1. UOČAVANJEMM PROBLEMA PROBLEMA

Zapažanje problemaZapažanje problema Tačna formulacija problemaTačna formulacija problema

Rezime - Rezime -

FAZE NAUČNOG ISTRAŽIVANJAFAZE NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

2. POSTAVLJANJE HIPOTEZE2. POSTAVLJANJE HIPOTEZE

Postavljanje preliminarne Postavljanje preliminarne hipotezehipoteze

Misaono razmatranje hipotezeMisaono razmatranje hipoteze

Tačno formulisanje hipotezeTačno formulisanje hipoteze

3. PROVERA HIPOTEZE I 3. PROVERA HIPOTEZE I REŠENJE PROBLEMAREŠENJE PROBLEMA

Izvodjenje konsekvencija iz Izvodjenje konsekvencija iz hipotezehipoteze

Proveravanje tih konsekvencijaProveravanje tih konsekvencija

Rešenje problemaRešenje problema

4. PRAKTIČNA PRIMENA 4. PRAKTIČNA PRIMENA DOBIJENOG REŠENJADOBIJENOG REŠENJA

struktura nau Čnog istraŽivanja

Documents