odIz Vr{ca sti`e glas...

P E TA K , 1 6 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 , b r o j 5 1 0 0 , g o d i n a X V, c e n a 3 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

Sterijin i na{Vinko Lozi}Sterijin i na{Vinko Lozi}

^edomir @ivkovi},predsednik Op{tine Vr{ac

UzGu~u i EgzitStevica Nazar~i},predsednik Skup{tine op{tineVr{ac

Da jeVr{ac~udan,~udan je!

ReporteriDanasanavr{a~komPutu vina

III54. dani BERBE gro`|a DDANAS | PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011.II 54. dani BERBE gro`|aD PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011. | DANAS

Da je Vr{ac ~udan, ~udan je! Ne li~i na druge vojvo|anskegradove, prepun je skrivenih zna~enja i poruka. Nije ceo

ra{iren po ravnici, ulice su mu krive, trgovi nepravilnog oblika,ima najvi{e mostova u Srbiji, ima ~ak i statuu sveca za{titnika od

poplava, ali nema reku. Ima svoje planine i na vrhu kulu, koja uposlednje vreme pokazuje ambiciju da postane zamak ba{ kao i pre {est

vekova kada je na brdu sa koga je pucao pogled sve do Dunava i po celojravnici, \ura| Smederevac podigao utvrdu da bi nadzirao puteve koji vode od

njegovog prestonog grada dalje na sever.Vr{ac ima svoje ~uvene ru`e vetrova. Mesta gde se spajaju vazdu{ne struje

jugoisto~ne Evrope i gde se mogu osetiti svi mirisi koji struje od Mediterana do ruskihstepa. Treba samo da odaberete doba godine i te struje osetite za~injene lokalnim

aromama. U junu lipom i bagremom, u pozno leto mirisom zrelog vo}a, a u ranu jesen, kojaje u Vr{cu mo`da najlep{a, mirisom gro`|a i kljuka i suvog li{}a kestena koje vam {u{ka pod

nogama i koje u kamarama spaljuju na paorskoj strani. Da, Vr{ac ima svoju paorsku i svoju{vapsku stranu jer je Vr{ac grad koji je, u dana{njem obliku, nastao spajanjem srpske i

nema~ke op{tine negde krajem XVIII veka. I dan-danas vidljivi su tragovi na{ih Nemaca, na{ih[vaba, kojih vi{e nema, koje je dvadeseti vek razvejao po onom i ovom svetu. Oni su ostavili

svoju crkvu, koju Vr{~ani zovu katedrala, najve}u katoli~ku crkvu u Srbiji, drugu po veli~ini unekada{njoj Jugoslaviji, nemog svedoka da su i racionalni Nemci patili od istih boljki kao i

Srbi. Digli su crkvu koja je po svaku cenu morala biti ve}a od „racke“. Vr{ac nikada nije bio ni srpska Atina, jo{ manje Sparta, ali su ipak dva Vr{~anina gotovo

presudno oblikovala knji`evni i likovni izraz u vremenu u kom su stvarali. Zato je Vr{ac danasSterijin grad, naravno i Pajin, ali nekako vi{e ovog prvog jer je svoje sugra|ane, sve njihove

vrline i mane, a bilo je podosta i jednih i drugih, uneo u svoje komedije i ome|io srpskimentalitet. Nema bolje slike jednog naroda od one oslikane u „Rodoljupcima“, a svi su

njegovi rodoljupci uzeti sa vr{a~kih ulica.U Vr{cu sve vrvi od svetaca. Sveti Nepomuk ga {titi od poplava. Sveta Sesilija {titi kulu.

Svaka ve}a konfesija ima svoju crkvu, a njen toranj {tr~i iznad gradskih krovova, ~ak iluteranci, ~iju je gradnju pomogla fondacija Gustava Adolfa, {vedskog kralja, i koja je blagi

dah severa na pitomom jugu. A povrh svega ima Svetog velikomu~enika Teodora Vr{a~kog,svog patrona i prvog velikog borca za slobodu od tu|inske vlasti.

Ali jednako, i pre i na kraju svega, Vr{ac je grad vinograda i vina. Kakvu god pri~u povelio Vr{cu ona se nekako uvek svede na slavu vinu, vinogradima i gro`|u. Zahvaljuju}i njemu u

Vr{cu se, kao retko gde, mo`e do`iveti specifi~na lako}a postojanja, ~udan mentalitet kojije spoj mediteranske opu{tenosti, slovenske du{e, sa dva-tri zrnca Orijenta. „Gro`|ebal“je vr{a~ki izum (nemojte nasedati na neproverene glasine koje tvrde suprotno) iidealno mesto da osetitite mediteransku karnevalsku atmosferu, ose}ajnostprimerenu slovenskim narodima i isto~nja~ki, simpati~ni haos.

Zato do|ite u septembru u Vr{ac, tada }e vam, naime, postati jasno za{tosu Vr{~ani neuspe{an poku{aj Boga da od Smederevaca napravi Lale.

Da je Vr{ac ~udan, ~udan je!

Stevica Nazar~i}predsednik Skup{tine op{tine Vr{ac

Da je Vr{ac ~udan, ~udan je!

Vr{ac je Sterijingrad. Nema bolje

slike jednognaroda od one

oslikane u„Rodoljupcima“, a

svi su njegovirodoljupci uzeti sa

vr{a~kih ulica

„Dani berbe gro`|a“, odnosno Gro`|ebal, kako mi, Vr{~ani, zovemoovu manifestaciju ne{to je po ~emu je Vr{ac poznat {irom Srbije. Prva

asocijacija na Vr{ac za ve}inu su upravo vinogradi i vino. Tradicija kojuimamo u ovoj oblasti, ide nam u prilog, a na nama je da ovaj segment, koji je

uvek bio jedna od nose}ih grana vr{a~ke privrede, jo{ vi{e razvijemo. Pro{le go-dine je ovu manifestaciju za ~etiri dana posetilo oko 150.000 ljudi, od ~ega 15.000

samo iz Rumunije. Imamo najavu da bi ove godine broj posetilaca iz Rumunije biti go-tovo udvostru~en.

Na osnovu istra`ivanja koje je 2010. godine sprovelo Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvoja dobili smo i lepu potvrdu za uspe{nost manifestacije, koja je, na osnovu vi{e parametara

pozicionirana vrlo visoko me|u manifestacijama u Srbiji. Posle Gu~e, Egzita i Kosidbe na Rajcu,„Vr{a~ka berba“ i „Me|unarodni poljoprivredni sajam“ u Novom sadu, dele 4. i 5. mesto.

Vr{ac svi vide kao jedan od najdinami~nijih gradova u Srbiji, ne bez razloga. Tome }e jo{ vi{e doprinetiTehnolo{ki park, koji je infrastrukturno potpuno opremljen zahvaljuju}i pre svega sredstvima Evropske unije, a ukome }e krajem ove godine biti vidljivi prvi proizvodni pogoni.

Ove i predhodne godine zapo~eli smo veliki broj projekata sa na{im partnerima iz Republike, Evropske unije iPokrajine. Najzna~ajniji me|u njima svakako su obilaznica oko Vr{ca, ~ija se prva faza izgradnje privodi kraju, a ko-ja }e predstvljati deo Koridora XI (autoput Beograd-Vr{ac-Temi{var), zatim rekonstrukcija zgrade Konkordija u ko-joj }e biti osnovan Regionalni centar kulturne ba{tine Banata. Pro{le godine zapo~eli smo radove na rekonstrukcijisimbola na{eg grada, Kule na vrhu brega, ~ime je sa~uvana od devastacije i dobi}e potpuno novu namenu. Po~elismo sa radovima na rekonstruisanju sportsko rekreativnih objekata - gradskog stadiona, jezera i parka, ali i Sterjineku}e jer `elimo da Vr{ac bude prepoznatljiva ta~ka na turisti~koj mapi Srbije i da ga pretvorimo u grad muzeja,zabave i sporta.

Pro{le godine jeDane berbe gro`|aza ~etiri danaposetilo oko 150.000 ljudi

^edomir @ivkovi}predsednik Op{tine Vr{ac

Uz Gu~u i Egzit

Stoje i zapisi da se svake godine, tunegde oko Sekovanija, slavila berba ibogat rod.Polovinom septembra, kad se u Vr{cuzalaufa berba gro`|a, zaborave se svedruge stvari ma koliko bitne bile, pamakar se zvale i izbori. Svi isklju~ivorazmi{ljaju o „Gro`|ebalu“, trodnevnojsvetkovini, najstarijoj manifestaciji ovevrste u zemlji. U tim danima ~esto secitira Crnjanski – jo{ jednu pijanu ~a{uza Banat! Citira se nobelovac Ivo Andri}– izvinite gospodine, da li ste upoznali~oveka koji se nikada nije sreo savinom i koji vinu ni{ta ne duguje?G R O @ \ E B A L

Koliko je vinogradarstvo zna~ajnoza Vr{ac, svedo~e i ~injenice daje vinova loza u amblemu gra-da usvojenog davne 1804. go-dine, da niz detalja na fasada-ma starih vr{a~kih ku}a imamotiv gro`|a i da je veliki slikarPaja Jovanovi} u svom „Triptiho-nu“ centralno mesto dao berbi.

Vinova loza pod Vr{a~kim gorjemgaji se od pamtiveka. Stariji Vr{~ani, koji se se}aju daleko, tvrde daje Bog ovaj kraj stvarao jednom rukom, a da je drugom jeo gro`|e,pa mu je ispalo par zrna. Zemlja primila, a vinova loza dobro rodila.Ova tvrdnja jo{ mo`e da se razmatra, ali ono {to je sigurno jeste davinogradarstvo vr{a~kog kraja, prema verodostojnim istorijskim iz-vorima, datira jo{ iz vremena Da~ana i rimske vladavine. Prvi pisanipodatak poti~e iz 15. veka, kada je vr{a~ko vino, 1494.godine, proda-to dvoru kralja Ladislava II. U zapisima turskog putopisca Evlije ̂ ele-bije pi{e da su padine vr{a~kog brega zasa|ene vinovom lozom ko-ja daje slatko i ukusno gro`|e a na topografskim kartama, iz 18. i 19.veka, vinogradi su ucrtani do same Kule.

GRAD VINA

Tradicionalno i moderno: Krst na trgu i SC Milenijum

V54. dani BERBE gro`|aDIV

KarnevalTradicionalno, a ovo je 54. put u ovoj formi koju danaspoznajemo, a tradicija je mnogo du`a, tre}e nedelje useptembru odr`ava se Gro`|ebal i zadovoljstvo mi jeda vas pozovem u Vr{ac.

Sam gro`|ebal odr`ava se od petka do nedelje ajedna takva manifisetacija podrzumeva i punoklutrunih umetni~kih de{avanja. Predvi|eni su koncetina dve bine u samom gradu. Zvezda prve ve~eri,svakako je @eljko Joksimovi}, u subotu }e koncert imatiTHE FRAJLE, ali da}emo priliku Vr{a~kim bendovimada poka`u svoj talenat. Osim koncerata predvi|eno jejo{ niz prate}ih manifestacija kao {to su: izbor misberbe 2011, de~ji maskenbal na kom je pro{le godineu~estvovalo vi{e od 500 devoj~ica i de~akapred{kolskog uzrasta i svi su oni bili nagra|eniprigodnim poklonima. Predvi|ene su izlo`beskulptura, fotografija, knji`evne ve~eri...

U nedelju u 12 ~asova tradicionalno kre}ekarnevalska povorka koja je ove godine izuzetnovelika i traja}e do duboko u no}. Osim na{ih suseda iprijatelja iz Rumunije i Ma|arske do}i }e nam i prijateljiiz svih zemalja iz regiona - Slovenija (Ptuj), Hrvatska(Rijeka), Republika Srpska (Banjaluka), Crna Gora(Tivat), Makedonija (Strumica). U~esnici karnevala bi}ei iz Leskovca Vrnja~ke Banje, Bele Crkve,... Ukupno oko400 u~esnika }e biti u ovoj karnevalskoj povorci a na~elu }e biti Henri Van der Kron, predsednik FEK(evropski karnevalski gradovi) {to je za nas velika ~astali potvrda da smo na pravom putu. Tokom karnevala,opet tradicionalno, iz aviona }e biti bacano gro`|a. Zapadobrane je osim gro`|a zaka~en i vau~er sa kojim }esre}ni dobitnici mo}i u turisti~koj organizaciji dapreuzmu nagrade. Tokom Gro`|ebala odr`a}e se inekoliko sajmova. Osim tradicionalnog sajma gro`|a ivina, bi}e odr`an i sajam cve}a, i po prvi put Ekolo{kisajam.On po~inje u subotu u 10 ~asova i traje do 18 i sviposetioci }e mo}i da se provozaju „hibridnim“ vozilimaTojote. Samo bih zamolio da tu test vo`nju obave prenego {to degustiraju vina.

Posetioce Gro`|ebala preporu~ujem da obi|u Putvina. Vr{ac je poznat po vinogradima, preko 2.200hektara je vinograda. Naravno, imamo i veliki brojvinskih podruma, ukupno dvadeset. Svimapreporu~ujem da probaju vrhunska vina, da zapravoobavezno prvo probaju belo vino a onda ispekukobasicu i - nastave... mo`da crveno. Biti u Vr{cu a neobi}i Vladi~anski dvor to vam skoro kao i da niste bili uVr{cu. Treba naravno videti i Sabornu crkvu, crkvu Svetog Gerharda, Apoteku na stepenicama koja je usklopu na{eg muzeja koji je drugi po veli~ini uSrbiji sa preko 300.000 eksponata, paNarodno pozori{te Sterija... Ima se zaista{ta videti u Vr{cu... Oni koji budu do{lisigurno ne}e oti}i razor~arani.Naprotiv, ube|en sam da }e islede}e godine biti na{i gosti.

Vladimir Baji}~lan op{tinskog ve}a (turizam, ekologija)

Vino je kao automobil. Kad vidite auto koji je kr{, vi mislite da je on upravo to – kr{.Me|utim, ako taj automobil ima neku pri~u, onda on postaje oldtajmer. Kad nekog

malo bolje upoznate sa va{im vinom, onda on postaje po{tovalac toga, zna za{to }e tra-`iti na{e vino iz berbe 2009., kada je bilo dugo toplo leto, sa bogatom koncentracijom {e-

}era u zrnu... - pri~a nam @ivko Miholj~i}, generalni direktor „Vr{a~kih vinograda“,kompanije koja se odavno proslavila svojim vinima, posebno jednim od najkarektiri-

sti~nijih brendova one stare Jugoslavije, ve} legendarnim „Banatskim rizlingom“.Miholj~i} je u „Vr{a~ke vinograde“ do{ao kao iskusan menad`er, sa prethodnim

iskustvom u „Koka koli“, „Intrebruu“ i „Bambiju“, jer je ova firma trenutno opet udr`avnom vlasni{tvu, u fazi restruktuiranja, po{to je 2009. raskinuta neuspe{na pri-

vatizacija. - Vr{a~ki vinogradi su stara kompanija, ali ne kao vr{a~ko vinogorje koje datira

od doba Rimljana. Prvi pisani trag o njemu jeste onaj iz 1494. godine kada je na dvo-ru kralja Ladislava prodato jedno bure vr{a~kog vina od jednog akova (56 litara) za 10,5

zlatnih forinti. Od tog trenutka je vr{a~ko vino predstavlja reper za cenu i kvalitet vinana berzi ovog dela Evrope. Najzna~ajnija godina je 1885. godina kada je u ovom vino-

gorju bilo oko 10.000 hektara vinograda. Danas ima svega negede 1300 i ne{to hekta-ra, od ~ega „Vr{a~ki vinogradi“ obra|uju 90 posto. Ta godina, 1885, zna~ajna je jer je

tada proizvedeno ~ak 56 miliona litara vina. Obzirom na tada{nju proizvodnju, mo-`ete zamisliti armiju devojaka koje su gazuile to gro`|e. Danas, na ̀ alost, to ume-sto devoja~kih nogu rade prese – smeje se Miholj~i}, dok stojimo kraj prese nji-hovog podruma koji je opet posebna pri~a.

U pitanju je jedan od tri najve}a vinska podruma u Evropi. Ne mo`e-te da ga ne primetite kad u Vr{ac ulazite iz prvac Pan~eva. Ima pet spra-tova – ~etiri iznad zemlje, i jedan ispod.

PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011. | DANAS

- Cela vinarija je zami{ljena 1964., sa idejom da se odavde distribuira vino za ta-da{njih 20 miliona Jugoslovena. Podrum je tome prilago|en pa je napravljen sa kapa-

citetom od 20 miliona litara. I to u samo jednoj zgradi koja je, opet, simboli~no u ob-liku slova Ju, odnosno ipsilon. Podrum je kasnije dora|ivan i sada je sa kapacitetom od

34 miliona litara. U podrumima trenutno ima nepunih 13 miliona lita-ra zaliha vina. Podrum je u pet niovoa, spoljni zidovi su sa}asti, postoji od-

vetravanje i zbog toga ima konstantnu temeperatutu, bez dodatnih ~ilera ive{ta~kog hla|enja. Tu imamo 580 sudova. Iz mulja~a kad izlazi gro`|e,

ma{ine odvajaju peteljku, sok, zrno, i vino tada ide na najvi{e nivoe podru-ma. U toku prelaska iz soka u vino, teku}ina se spu{ta sve ni`e i ni`e, da bi

na kraju zavr{ila u boci – ka`e Miholj~i}. Tankovi sa vinom su oblo`eni staklenim plo~icama, a, iako su otvori

prili~no mali, radnici kada se svo vino preto~i u boce, ulaze unutra i operuga. Na svakom tanku pi{e koje je vino i koja berba. ^ak i Kinezi su se zadi-

vili kad su obilazili ovaj podrum, a kod njih je sve veliko, pri~aju zaposleni.U knjizi utisaka, u degustacionoj sali, zapisali su: @elimo vam da proizve-

dete vina koliko Kina ima stanovnika!“

Dragoljub Petrovi}

R e p o r t e r i D a n a s a n a P u t u v i n a : P o d r u m V r { a ~ k i h v i n o g r a d a

I Kinezi su se zadivili kad su videli Podrum

ПУТ ВИНА

WINE ROAD

Панорамски план је у скраћењу. Размера није уједначена.

Banatski rizling jedino stono vino sa geografskim poreklom- Banatski rizling je najpoznatiji brend vr{a~kih vi-nograda i pojavio se 1927. godine na `enevskomsajmu kada je odneo zna~ajnu pobedu. Jo{ jednastvar je tu bitna- jedino stono vino na na{em tr`i-{tui koje ima geografsko poreklo i kontrolisan kva-litet je Banatski rizling. Svi na{i vinogradi su, ina-~e, pod kontrolisanim kvalitetom i geografskimporeklom. Ljudi iz ministarstva notiraju na svakojvagi koje je gro`e|e, sa koje parcele, koliko ima {e-}eera, apsolutno svako zrno se evidentira, da bi-smo dobili standarde koji se tra`e za geografskoporeklo – ka`e @ivko Miholj~i}.

Dva litra po CrnogorcuKao poseban kuriozitet ~esto navodim da iako„Planta`e“ u Crnoj Gori imaju ve}e povr{ine odnas, jer je dr`ava to pomogla posebnim subvencij-ma, najve}i kupac na{ih vina je upravo Crna Gora,i svaki Crnogorac u proseku popije bar dve litre vi-na iz Vr{ca – pri~a Miholj~i}.

Godine 1885. proizvedeno je ~ak 56 miliona litara vina. S obzirom na

tada{nju proizvodnju, mo`ete zamisliti armiju devojaka koje su gazile to gro`|e. Danas,

na`alost, to umesto devoja~kih nogu rade prese

PODRUMIIstorijski podaci govore mnogo, ali ono {to nije ni trebalo pisati

jer se zna, jeste da loza nije gajena da bi se jelo gro`|e. Uzgajana je

da bi se pravila vina. Svaka ku}a ugradu imala je svoj vinski podrum.Me|utim, proizvodnja je nadaleko

prevazilazila ku}ne potrebe uglednihdoma}ina. Vr{a~ko vino se

svojevremeno „prodavalo“ na sat. Takose, na primer, sat pijenja vina u Vr{cu

1928. godine pla}ao 10 dinara.Blagodet za prave vinopije – ko mo`e

vi{e da popije, vi{e i dobije!

Jedan od tri najve}a podruma u Evropi: @ivko Miholj~i}

VINSKI VITE[KI RED- SVETI TEODOR VR[A^KIVinske vite{ke redove davno su osnovaliljubitelji vina s namerom da ovo pi}e od-voje od ostalih. Njihova uloga je da razvi-jaju vinsku kulturu. Najdu`a tradicija i naj-

bolja organizovanost vinskih vite{kih re-dova je upravo u zemljama u kojima jevino na vrhu lestvice po stilu i u`ivanju,pre svega u Francuskoj, mediteranskimzemljama, ali i u drugim zemljama Evro-pe. Poslednjih godina vitezovi se moguvideti na mnogim manifestacijama, akod nas ve} nekoliko godina funkcioni{eBanatski vinski red- Sveti Teodor Vr{a~ki.

VINSKE SORTEIli u pijanu podsvest dozivaju Furmint,prvo vino koje se u Vr{cu iscedilo i pilo.Furmint, {iroko i duboko po{tovan iuva`avan, stigao je u Vr{ac uz pomo}italijanskih vinogradara.

Nekada se pod Vr{a~kim gorjem gaji-lo tri stotine vrsta gro`|a i pravilo i cedilo120 vrsta razli~itih vina. Mnogi su zavide-li na Kadarci, Portu, Tokajcu, Laurenci ...Za poznavaoce iz ovog kraja, vino se de-

lilo na crno, belo i {iler – roze, na dobro imanje dobro. U {ali se govorilo i da suovo naj~itanija vinogorja, jer imaju [ilerai Otela. A pio se i Silvanac, Semijon, Sovi-njon, Game, Merlot, bela Dinka, CrvenaDinka, Portogizer, Tamjanika, Kreacer...

REKORDRekordna berba gro`|a zabele`ena je1875. godine kada je proizvedeno milionakova vina. U to vreme, vr{a~ko vinogorjeje sa 17.000 jutara (10.000 hektara), bilo jenajve}e u Ugarskoj, a prema tvrdnji nekihstatisti~ara i u Evropi. Celokupno zanat-stvo i poljoprivreda bili su usmereni ka vi-nogradarstvu, pa je zabele`eno da su Vr-{~ani tada za ishranu morali da uvoze ̀ ito.

VIIDDANAS | PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011.VI 54. dani BERBE gro`|aD PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011. | DANAS

NagradaVr{ca,nagradaNobelaVr{ac je, nesumnjivo, centar vinarstva ivinogradarstva u Srbiji, a Gro`|ebal jeidealna prilika da, bar u ova tri dana,pobegnemo od stvarnosti i prepustimo sekarnevaskom raspolo`enju. U ~ast vina islast kobasice, i uz ostale prate}e sad`aje,poku{a}emo da na{im gostima poka`emosve ono vredno {to Vr{ac ima, a to, verujtemi, nije ba{ tako malo. Istorija Vr{ca jezaista impresivna. U ovom gradu ro|eni sutakvi velikani kao {to su: Paja Jovanovi},Jovan Sterija Popovi}, Bora Kosti}...Ponosni smo na{u istoriju, ali i sada{njost.Ponosni smo na na{ muzej, na Na{uKnji`evnu op{tinu Vr{ac ( KOV) koja jesvojevremeno sa pokojnim PetromKrduom na ~elu prepoznala i nagradilanekoliko knji`evnika koji su potom dobijaliNobelovu nagradu za knji`evnost.

Vr{ac je i grad sporta. Naravnonajpoznatiji su mu{ki i ̀ enski ko{arka{kiklubovi. Ali imaju izuzetno zapa`enerezultate i na{i tekvondisti i upravo u ovomsportu o~ekujemo i da dobijemo na{eg prvogolimpijca. Vrlo su popularni i esktremnisportovi, kao paraglajding na primer.

Rado pozivamo i primamo goste.Tokom Gro`|ebala kroz Vr{ac pro|e oko150.000 ljudi i ako ova manifestacijapodrazumeva i degustaciju vina, skorosvaki u~esnik bar proba vino, neki i vi{evrsta, incidentata prakti~no i nema. Pro{legodine ni policija i hitna pomo} nisunijednom intervenisali. Verujem da }e takobiti i ove godine, jer Gro`|ebal i jestezami{ljen tako da se ljudi na njemu opuste,u`ivaju, zaborave na sve probleme. U goste}e nam o ove godine do}i kom{ije iprijatelji iz Rumunije, prema nekimnajavama ~ak oko 50.000, do}i }e nam ugoste i prijatelji iz Ma|arske, naravno i svihzemalja iz regiona i svima mogu daobe}am da se ne}e pokajati, a oni koji prviput budu do{li ube|en posta}e redovnigosti Vr{ca i ne samo tokom Gro`|ebala,ve} i u nekim drugim prilikama. Recimo ujanuaru kada smo doma}ini Evropskogprvenstva jedne vrlo interesantne grupe(Hrvatska i Slovenija). To je sigurno prilikada opet do|ete u na{ Vr{ac.

Bio je kod mene i pokojni premijer Zoran\in|i} 2002. godine. Probao je vino iz ovog

velikog drvenog bureta – pokazuje nam svoj po-drum, u vr{a~kom selu Gudurica, Milutin Tine Stoj-

{i}, vlasnik privatne vinarije „Selecta“. Gudurica je po-znata kao vinsko selo. Vinogradarstvom se bavi celo selo,

jer svi imaju manje ili ve}e zasade vinove loze, dok u Guduri-ci ima pet vinarija.

Po~eo je 1987., iako se nikad pre toga niko iz njegove familijenije bavio vinarstvom. Otac mu je bio krznar. I Tine je prodavao kr-

zno po celoj biv{oj Jugoslaviji, ali ga je stra{no privla~ilo da od tih parakupuje zemlju. Krenuo je sa 2,5 hektara, bilo mu je mnogo lepo da ide u

vinograd. U ~etiri ujutru odlazio je u vinograd, u`ivao. Radovao se kadje kupio prvi traktor, ~ak ga je ofarbao u zeleno da bi vi{e li~io na ~uve-

ni „D`on Dir“. Prvi vinograd mu je rodio 1990. godine. Bilo je to 13 trak-torskih prikolica. Sada ima 22 hektara pod lozom. I jo{ zemlje koju spre-

ma za zasade. - Ko ne ulo`i velike novce i znanje, taj ne mo`e da opstane na tr`i-

{tu. Iks berbi sam ja bio u minusu jer je bila su{a. Onda jedne godinemraz, to je sve izmrzlo, nije bio nijedan gro`|. Vinograd je mnogo lep, ali

je jako zahtevan. Ali, lep{e je leti sedeti u vinogradu, nego u kafi}u, stal-no je neki povetarac. Lepo je jutro, lepo je ve~e – pri~a Tine, koji `ivi u

Vr{cu, ali svaki dan dolazi u Guduricu, gde je kupio veliku banatsku ku-}u, u kojoj ima jedan stari vinski podrum, i tri nova koje je sam izgradio.

Ni{ta ovde nije slu~ajno. Ovo mesto je bilo 100 posto nema~kopre Drugog svetskog rata. Ona vrata tamo su napravili Nemci pre 100

godina.[to zna~i da su imali kulturu `ivljenja. Ona brava tamo je iz1903. Nemci su bili ti koji su ovde dr`ali vinograde, proizvodili vino,

izvozili vino. I tako sve do 1. oktobra 1944. kada su u Guduricu u{liRusi iz pravca Rumunije. Od tog dana ti ovde nisi imao privatno vi-

no, i mi smo prva vinarrija koja je odavde izvezla vino posle 67 godi-na – ka`e Tine.

Vino, obja{njava, mo`e da pravi samo onaj ko to voli. - Da bi se ustalio na tr`i{tu mora da pro|e 15 godina. Ali ima

ovih koji plate veliku propagandu i osvoje tr`i{te za dve godine. Ali,

54. dani BERBE gro`|a

to nije to. Vino je proizvod koje mo`e da se pro-daje u celom svetu. I zato je to dobar posao. Jed-na mala Slovenija ima 2000 etiketa. Hektar u Slo-veniji ko{ta 100.000 evra, a ovde 4.000 evra. Ali,jednog dana }e i ovde ta cena sko~iti – ube|en jeStoj{i}.

Njegova vinarija proizvodi ~etiri bela vina,dva crvena, i jedan roze.

- Pedeset posto izvozimo za Rusiju, u SanktPetersburg. Godi{nje oko 80.000 boca. To nas spa-{ava od naplate po restoranima u Srbiju, jer zbogkrize u poslednjih godinu i po dana slabo pla}aju. Aovo je zahtevan posao - godinu dana se radilo u vi-nogradu, pa godinu dana u podrumu, fakti~ki trigodine, finansijski to treba ispratiti – ka`e Tine.

U vinogradu „Vr{a~kih vinograda“ ispod Gu-duri~kog vrha berba ranih sorti je po~ela pre 15 da-na. Bera~i su mahom sa juga Srbije, sezonci.

- Ja sam iz Ni{a, imam petoro dece i deveto-ro unu~adi i sve to treba prehraniti, pa sam do{laove – ka`e nam jedna od bera~ica.

- Berba gro`|a u Vr{cu je tradicionalna manifestacija. Vr{ac je i poznat po tome {to se u njemu ve}dugo uzgaja vinova loza i upravo tradicija te delatnosti je odredila i njegovu istoriju. Sama manife-

stacija je prilika da u jednom festivalskom ambijentu ljudi obele`e berbu gro`|a. Prilika je to i za brojnekulturne manifestacije a i lepa prilika da Vr{ac po{alje javnosti poruku o sebi i svojim turisti~kim i privrednim

potencijalima.Vr{ac ima bogatu kulturnu istoriju i u poslednjim godinama smo dosta razgovarali o kulturnoj strategiji tog

grada. S obzirom da nije mali broj znamenitih li~nosti iz kulture koji su ro|eni Vr{~ani kao {to je Jovan Sterija Popo-vi}, Paja Jovanovi}... Vasko Popa je dugo ̀ iveo u Vr{cu, do{li smo do toga da bi Vr{ac mogao biti GRAD MUZEJA. Iz-uzetno je va`no da se ta ideja promovi{e i na ovogodi{njoj manifestaciji jer u ovom trenutku se upravo u nekolikoprojekata i radi na realizaciji te ideje. Radimo na obnovi Vr{a~ke kule kao zna~ajnog istorijskog lokaliteta. Ona }ebiti rekonstruisana i u njoj }e biti mesta i za muzej i za odr`avanje koncerata i drugih kulturnih doga|aja. U sarad-nji sa evropskim fondovima dobijena je podr{ka za rekonstrukciju velikog muzejskog prostora - to je zgrada „Kon-kordije“. Dobijeno je milion evra a rekonstrukcija tog izuzetno velikog prostora }e se raditi u saradnji sa Rumuni-jom. Sa crkvenom op{tinom je ve} sklopljen dogovor o ustupanju prostorija za Sterijin muzej, a planira se i muzejPaje Jovanovi}a. Dobijena je podr{ka i za rasvetu crkava, dakle i za pravoslavnu i katoli~ku i rumunsku crkvu {to }esamo po sebi biti veoma atraktivno. Na manifestaciji }e biti promovisan i prvi broj ~asopisa „Vr{ac - lepa varo{“.

Ovakve manifestacije su odli~an prostor za ujedinjeno delovanje i turizma i kulture i privrede. U svakom slu~a-ju, bi}e lepo. Kao i uvek, bi}u tamo sa svojim Vr{~anima.

I grad gro`|a i grad muzeja

Milorad \uri}pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Vr{ac lepa varo{

ROMANTIKAMuzejski voz Romantika vozi}e u

subotu 17. septembra sve ljubitelje go`|a i vina u Vr{ac

na tradicionalni Gro`|ebal. Polazak Romantike iz Beograda je

u 7.40, a dolazak u Vr{ac predvi|en jaza 10.00 ~asova. Romantika iz Vr{cakre}e u 19.00, a dolazak u Beograd

predvi|en je u 21.50 ~asova. Cene karata za prvi razred su

536 dinara, za drugi 447, a za tre}i372, dok su cene karata za decu ipenzionere od 268 do 376 dinara.

Mirko Dobrosavljevi}zamenik predsednika Op{tine

Berba po~inje krajem avgusta, i trajedo polovine oktobra.

Agronom Nikola Leki} koji nadgledaberbu, rodio se u Gudurici. Ka`e da su odNemaca Guduri~ani nasledili podrume itradiciju bavljenja vinogradima, a bili su posvemu napredno selo- imali su struju preBeogra|ana, dve apoteke, banku, groblje nakome su sahranjeni me{tani, pripadnici 21nacije i ~ije grobove jo{ uvek pose}uju po-tomci nema~ke porodice Tec. Naime, prvafamilija koja je naselila ove krajeve je poro-dica Johana Teca iz Alzasa. Tec je bio velikiposednik i izgradio je prvi podrum – dana-{nji „Podrum prijateljstva“. Tu je i podrumdrugog velikog posednika Alberta Bera.

- Nekada, kada ovde rodi gro`|e, cenesu padale na svetskom tr`i{tu. Ovde je bilo280 sorti gro`|a – pri~a nam Leki} u Po-drumu prijateljstva, koji je danas vlasni{tvo„Vr{a~kih vinograda“.

U vinskim podrumima, ka`u, vreme sta-ne. Zimi je toplo, a leti hladno. U stvari je tem-peratura ista, samo se menja ona napolju.

U jednom ogromnom starom buretu,u kome prose~an ~ovek mo`e da stoji us-pravno, napravljena je i klupica sa stolom,tako da se vino mo`e piti u pravom insaj-derskom ambijentu.

To je rashodovano bure, u kome je na-pravljen jedan separe, u kome mo`ete se-deti i videti kako izgleda vino „iznutra“.

To veliko hrastovo bure je kapaciteta26.000 litara, i Nikola Leki} je iz njega ne-kada probao vina, dok je bilo u funkciji.

- Jednu no} je jedan obru~ pukao. Nisa ~izmama nije moglo da se u|e u podrumkoliko se vina izlilo iz njega. Kako vi{e ne-ma starih majstora koje to bure mogu va-ljano da poprave, mi smo od njega napra-vili vinsku sobu – ka`e Nikola.

Pored su na stala`e pore|ane pra{nja-ve vinske fla{e, koje li~e na one iz filmova.

Kada se betonirao pod, prona|ene suove boce sakrivene u pesku. Ne zna se da lisu one sakrivene od najezde Rusa u ove kra-jeve, ili je to bio neki poseban recept. Ovefla{e su prava turisti~ka atrakcija.

Ku}e u kojima su stari guduri~ki po-drumi li~e na hacijende. Zadr`ale su onajstari duh i izgled. ^ak su i plafoni oslikaniisto, a i mesingane garni{ne, kaljeve pe}i, suone iste, iz pretpro{log veka.

- Mi smo imali struju pre Beograda.Postojala je jedan parna ma{ina u Rumu-niji, iza Karpata. Ja pamtim, kad sam biomali, da su nam utika~i u ku}ama bili na-pravljeni od drveta – se}a se Leki}.

Svaki podrumar se nekada razlikovao,i svaki vinar je proizvodio razli~ito vino. „Ami danas ho}emo svi da proizvodimo {ar-done“, {ali se Leki}.

Dragoljub Petrovi}

Reporteri Danasa na Putu vina: Gudurica

Pijuckanje ud`inovskomburetu

Bio je kod mene i pokojni premijer

Zoran \in|i} 2002. godine. Probao je

vino iz ovog velikog drvenog bureta – pokazuje nam svoj

podrum, u vr{a~kom selu Gudurica, Milutin Tine Stoj{i}

Pola proizvodnje za Ruse: Milutin Tine Stoj{i}

Danas bi svi {ardone: Nikola Leki}

Vino iznutra: Rashodovano bure (gore) i Vinarija Selecta

Dani BERBE POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Urednik @iva Vekecki, tekstovi Dragoljub Petrovi}, fotografije Stefana Savi},marketing Vesna La}arak, grafi~ko oblikovanje Zoran Spahi}

VINKO LOZI]legendarni lik vr{a~ke BerbeNevi|eni vinopija, kobasicojedac, Bahusovo ~edo i miljenik izrodio se u bezgrani~-noj ma{ti Jovana Sterije Popovi}a, oteo kontroli i si{ao sa stranica njegovog pisa-nija pravo na vr{a~ku „Berbu“.Koji se to Vr{~anin mo`e pohvaliti da ima vi{e od sto godina? Mo`da i ima ta-

kvih i neka ih Bog po`ivi, ali samo se jedan rodio pre 179 godina i jo{ hoda na{imulicama.

Niko drugi do ~uveni VINKO LOZI], koga je jo{ ~uveniji Jovan Sterija Popovi}na beli svet izveo 1830. godine. Ne mo`e se zamisliti jedna ozbiljna Berbe bez Vinkove zdravice i njegovog bla-

goslova.Po~etak proslave „Berbe“ozvani~en je sve~anim ~inom kada gradona~elnik Vr-

{ca predaje klju~eve grada legendarnom Vinku Lozi}u koji postaje glavni {ef Gro-`|ebalske parade. Vinko pozdravlja goste zdravicom, ispijaju}i ~a{u vr{a~kog vi-na, pa fijakerom i uz tamburice, polazi na tradicionalno vi{ednevno putovanje vr-{a~kim sokacima da nadgleda kako te~e Berba. On je zadu`en za dobru zabavu i

od davnina prozivan kao glavni „krivac“ za bezbroj popijenih akova buradi i vina,

kilometre pojedenih banatskih kobasica, ali i za mamurluke i glavobolje od svake~a{ice preko mere.

\or|e Krstov, vlasnik podruma i tajne spra-vljenja dobrog vina, predlo`io je banatskuautohtonu sortu gro`|a, guduri~ki „krea-cer“, koja se zadr`ala samo u vinogradimaoko Gudurice, Velikog i Malog Sredi{ta. Ina-~e, re~ je o sorti koju su na banatskom tluukrstili doseljenici Nemci. Krstov ka`e daje rodna i kvalitetna, i da „otvara du{u“.

[TA PITI U BANATU

Vinski biseriPijmo- u zemnoj dolini mora da se pije, sve je punovarke, samo pehar nije. (Bajron)

Pri prvoj ~a{i ~ovek pije vino, pri drugoj vino pije vi-no, pri tre}oj vino pije ~oveka.

(Srpska narodna poslovica)

Ne poku{avaj da me|u pijancima izgleda{ trezan.Njima }e se ~initi da si jedini pijan. (Deni Kej)

Kr~mar voli vinopiju, ali ne za zeta. (Jevrejska poslovica)

Pijanstvo nije ni{ta drugo nego zamena za sre}u.(Pu{kin)

Tri najve}a zadovoljstva: vino pre i cigareta posle.(Ma|arska poslovica)

Zakleo se u vino da ne}e vi{e rakiju da pije. (Rumunska poslovica)

PETAK, 16. SEPTEMBAR 2011. | DANASVIII 54. dani BERBE gro`|aD