Seminarski rad

Seminarski rad Instrumenti platnog prometa

MEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POAREVACSEMINARSKI RAD NA TEMU:

STANJE FINANSIJSKOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJIPREDMET:

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETAPROFESOR: Doc Dr Radica Pavlovi

STUDENT: Jovanovi Predrag F/083/12

ASISTENT: MSC Milica Mikuljevi Poarevac, Maj 2015.SADRAJ:

Uvod.....................................................................................................................3

1. Pojam finansijskog sistema...............................................................................4

2. Finansijska trista.............................................................................................5

2.1. Znaaj finansijskih sistema....................................................................5

3. Finansijski sistem u Srbiji..................................................................................74. Analiza opteg stanja finansijskog sistemu zemljI i tendencije razvoja............7

5. Vrste finansijskih sistema..................................................................................10

5.1.Podela prema roku dospea.....10

5.2. Podela prema podruju koje pokrivaju...................................................11 5.3.Podela prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi..............................116. Uloga finasijskih trita......................................................................................137. Finansijski sistem zasnovan na tritu................................................................15Zakljuak.................................................................................................................16Literatura.................................................................................................................17UVODSvi sistemi se sastoje od veeg broja podsistema ije promene i dogadjaji utiu na celokupno funkcionisanje samog sistema. Gledano sa ekonomskog aspekta, veoma znaajan sistem je privredni sistem koji utie na opstanak zemlje. Posebno vaan deo privrednog sistema je finansijski sistem. Za privredni sistem najvanije karakterstike su dinaminost, otvorenost i sloenost gde vidimo znaaj funkcionisanja finansijskog sistema. Dinaminost privrednog sistema predstavlja osobinu sistema da se u okviru njega deavaju stalne promene i novi dogadjaji koji dovode do promena u okviru sistema kao i promena stanja, npr. promene nastale u okviru finansijskog Sistema - uzrokovanje promene na nivou celokupne privrede. Otvorenost podrazumeva da privredni sistem mora biti otvoren za spoljanje uticaje, npr. inostranstvo ili unutranje uticaje tj. privredni subjekti svojim uticajem jedni na druge ulaze u razliite oblike saradnje, bilo da uticaji dolaze spolja ili unatar samog sistema. Sloenost predstavlja osobinu sistema da se sastoji iz vie podsistema koji su u uzrono - posledinoj vezi, npr. promene u okviru finanijskog sitema uzrokovae promene unutar celog sistema privrede. Iz navedenih osobina privrede, vidimo da je finansijski sistem veoma znaajan deo privrednog sistema.

Razvoj finansijskog sistema, kao i stanje u kome se nalazi utie na drutveno ekonomski razvoj cele zemlje. Od karaktera i prirode privrednog sistema zavisi i uloga i definicija finansijskog sistema. Finansijski sistem treba da je u slubi ekonomskog rasta i razvoja ekonomije zemlje. Razvijene privrede imaju razvijen i efikasan finansijski sistem koji moe da prati njihov privredni rast. Talas deregulacije finansijskih trzista iz 80-tih godina aktuelizovao je pitanje strukture finansijskog sistema. Propast velikog broja banaka tih godina implicira da neto nije bilo u redu sa regulatornim i institucionalnim okvirom za koji su mnogi verovali da je bio efikasan. iroka medjunarodna aktivnost za unapredjenje finansijskog sistema i traenje reenja za brojne uoene neefikasnosti u sistemu poela je 80-tih i nastavljena je tokom 90-tih godina XX veka. Ti problemi su podstakli preispitivanje osnova finansijskog sistema i njegove strukture. Cilj ovog dela rada je da prezentuje finansijski sistem zasnovan na bankama i finansijski sistem zasnovan na tritu kapitala, i to kako sa aspekta uticaja finansijskog sistema na korporativno upravljanje tako i sa aspekta uloga finansijskog sistema u ekonomijama u kojima funkcionie.1. POJAM FINANSIJSKOG SISTEMA

Finansijski sistem obezbeuje usluge koje su potrebne modernoj privredi:

istorijski, prvo je obezbedio sredstvo plaanja, ime su redukovani trokovi transakcije,olakano obavljanje prometa i, posledino, omoguena specijalizacija proizvodnje; mobilie finansijsku tednju obezbeujui atraktivan prinos, visoku likvidnost i malu rizinost;

alocira resurse prema najboljim primenam, veliki broj finansijskih posrednika inicira konkurenciju, vea konkurencija utie na privlaenje boljih projekata, finansiranjem dobrih projekata poveava se profitabilnost investicija;

ograniava rizik mobilizacije i alokacije resursa;odreuje cenu rizika, inicira njegovo udruivanje i trgovanje rizikom.

Ove usluge koriste domainstva, privreda i drava preko dva segmenta finansijskog trita (trita novca i trita kapitala), niza finansijskih institucija i instrumenata.

Finansijski sistem je tradicionalno nacionalna kategorija, ali se neke zajednike karakteristike svih mogu relativno lako nai. Klasina struktura savremenih finansijskih sistema ukljuuje: 1) centralnu monetarnu instituciju,

2) bankarski sistem (razliite vrste banaka i drugih depozitnih posrednika), 3) finansijska trita, i 4) finansijske instrumente. Sve ove komponente imaju zajednike teorijske karakteristike, iako su one, uobiajeno, razliito definisane u pojedinim finansijskim sistemima.

Dakle, razliite finansijske institucije i trita konkuriu za ogranienu tednju nudei razliite finansijske instrumente i usluge, posebno veliki broj hartija od vrijednosti.

Stabilan i snazan finansijski sistem je preduslov za:

a)nesmetano odvijanje procesa reprodukcije

b)nesmetanu cirkulaciju novca i optimalnu likvidnost subjekta

c)ostvarivanje ciljeva monetarne politike

d)funkcionisanje komercijalnog bankarstva

e)regulisanje ukupne ponude i potranje, kao i cene na fin. tr.(kamata)

f) aktivno upravljanje finansijama

Elementi finansijskog sistema:

1)finansijska trzista

2)fininansijski instrumenti

3)finansijske institucije i uesnici

Finansijske sisteme delimo u dve grupe:

1) finansijski sistem orjentisan prema bankama (Nemacka, Japan)

2) finansijski sistem orjentisan prema berzama ( London, New York)

2 . FINANSIJSKA TRITA

Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju i investicije.

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Ona omoguava normalno odvijanje privrednih odnosa.

Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

2.1.ZNAAJ FINANSIJSKIH SISTEMA

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede.

Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Na njih vre uticaj promene na tritu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takoe, finansijska trita vre povratni uticaj na trite proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih trita poveava se ponuda finansijskih instrumenata, ime i drugi oblici aktive postaju predmet trinog valorizovanja.

Finansijska trita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje, poveanje drutvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

Znaaj finansijskih trita:

1. Funkcija povezivanja

2. Alokativna funkcija

3. Funkcija razvoja

4. Funkcija efikasnosti

5. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava

6. Funkcija smanjenja trokova

7. Funkcija pouzdanosti

Funkcija povezivanja

Finansijska trita, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i tednih subjekata, koji raspolau vikovima finansijskih sredstava.

Alokativna funkcija

Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

Funkcija razvoja

Finansijska trita doprinose privrednom razvoju, jer dovode do poveanja mobilnosti finansijskih sredstava.

Funkcija efikasnosti

Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi

Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava

Na finansijskim tritima se odreuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korienja finansijskih sredstava.

Funkcija smanjenja trokova

Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tritima.

Funkcija pouzdanosti

Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanja subjekta koji eli da proda, sa subjektom koji eli da kupi odreeni finansijski instrument. Takoe, dolazi i do smanjenja trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tritima.

3. Finansijski sistem u Srbiji Finansijski sistem u Srbiji se sastoji iz centralne banke, komercijalnih banaka i ostalih finansijskih organizacija, koje su nezavisne institucije. Komercijalne banke su glavni formalni pruaoci finansijskih usluga malim preduzeima. Jedan od naivecih problema razvoja malih preduzea jeste otean pristup kapitalu, jer veina banaka u zemlji jo uvek favorizuje velika preduzea. Posebno su nedostupni krediti na dui rok, pre svega zbog nefleksibilnosti bankarskog sistema i nedostatka dugorodnih izvora.

U reformi bankarskog sektora zapoetoj 2000. godine, pored smanjenja broja dravnih banaka, jedan od primarnih ciljeva svakako je izgradnja konkurentskog bankarskog sisterna, kao i vraanje poverenja stanovnitva u banke. Sektor malih preduzea u poslovnim politikama mnogih banaka definisan je kao strateka ciljna grupa.

No, uprkos oiglednoj vanosti malih preduzea, njihov tretman od strane banaka i

drugih finansijskih institucija nije odgovarajui, naroito u delu pozajmljivanja

4. Analiza opsteg stanja finansijskog sistema zemlje i tendencije razvoja

Pored telkosa koje imaju sve zemlje u tranziciji, velika inflacija u Republici Srbiji tokom devedesetih godina i nain na koji se upravljao finansijski sistem rezultirali su kolapsom vrednosti line utedjevine i gubitka depozita u stranoj valuti koje su duvali gradjani Republike Srbije. Poverenje gradana u domace banke je izgubljeno. Sam bankarski sektor, bio je takode na velikom gubitku u bivem privrednom sistemu.

Kao osnovna obelezja bankarskog sistema u Republici Srbiji prethodnom periodu mogla bi se nabrojati sledeca:

- Visok nivo nelikvidnosti i nesolventnosti prisutan kod svih velikih banaka, potencijalni gubici velikih banaka prernaivali su 50% ukupne aktive, bio ie veoma izraen nedostatak kapitala, provizije na bankarske usluge bile su glavni izvor prihoda;- Kreditna aktivnost bila je veomla ograniena ili je uopte nije bilo, postojao je visok nivo potencrlalnih finansijskih obaveza, uglavnom neadekvatan postupak ocene kreditne sposobnosti, zajmovi nisu bili diversifikovani

- Vlasnitvo je uglavnom bilo drutveno, usitnjena struktura akcionara, upravljanja od strane akcionara bilo je nedovoljno profesionalno;

- Nedovoljna obuenost kadrova, opis poslova nedovoljno precizan, politika zapoisljavanja novih kadrova je bila slaba.

Proteklih godina u Republici Srbiji nije postojao razvijen finansijski sistem. Od finansijskog sisterna jedino je uspeno funkcionisao sistem platnog prometa dok su banke bile vie redistributivne institucije u vrenju socijalne funkcije drave.

Stanovnistvo je u potpunosti izgubilo poverenje u bankarski sistem zbog problema

sa neisplacenom starom deviznorn tednjom i piramidalnim deviznim tedionicama. Novac je uvan kod kua ili van domaih bankarskih tokova. Uz velike dravne banke postojale su i male privatne banke kao akcionarska druitva ije se poslovanje uglavnom orijentisalo na kratkorone pozajmice za obrtna sredstva i obavljanje platnog prometa prema inostranstvu. Poto nije postojala tednja niti dugoroni izvori za dugorone plasmane, izostajala je ozbiljna investiciona funkcija banaka.

Visoka stopa ne vraenih plasmana, nedostatak tednje i dugoronih izvora uinili su bankarske pozajrnice i kredite izuzetno skupim. Skupe bankarske kredite uzimala su samo preduzeca koja najee nisu mogla da ih vrate.

Praksa trgovakih sudova u naplati potraivanja zbog pravne praznine i neefikasnosti sudova doprinela je visokom stepenu zatite dunika u odnosu na poverioce. U takvom stanju, banke nisu mogle da servisiraju kratkorone potrebe postojeih preduzea, generiu rast postojeih i formiranje novih privatnih malih preduzea.

Prethodne naznake upuuju na zakljuak da koncept racionalnog upravljanja pasivom i aktivom (AssetLiability Management) nije imao nikakvo realno uporite.

Rezimirajui aktuelnu problematiku funkcionisanja bankarskog sistema i iskazane potrebe za restrukturiranjem bilansa bankarskih jedinica namee se osnovni zakljuak o neophodnosti procesa promena, koji bi u duem roku obezbedio novu strukturu, fizionomiju i raznovrsnost bankarskih usluga i bankarskih proizvoda.

U Republici Srbiji trenuto posluje 34 banaka. U reformi bankarskog sektora zapoetoj 2000. godinc, pored smanjenja broja banaka,jedan od prirmarnih ciljeva svakako je izgradnja konkurentskog bankarskog sistetma, kao i vraanje poverenja u banke. Najvaniji korak sprovedenih reformi jeste svopovodjenje ino obaveza banaka

prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca u vlasniki udeo drave u tim bankama.

Ovom operacijom drava je postala veinski akcionar u l4 banaka.

Karakteristika sadanjeg stanja jeste relativna brojnost i razudjenost mree domaih kao i pozicioniranje inostranih banaka uglavnom u industrijskim - gradskim centrima u beogradskom i vojvodanskom regionu.

Sa aspekta profila i delatnosti dominantno su prisutne banke univerzalnog tipa sa depozitno-kreditnom funkcijom , ali i blagom specijalizacijom za pojedine bankarske poslove. Uskoro se moze oekivati specijalizacija bankarskih ustanova i njihova okrenutost ka jednom trinom segnrcntu (npr. mala i srednja preduzea). Obuhvatanje poslovanja (elektronska banka) ili jednom proizvodu (hipotekarna, investiciona banka). Jedna od odredjujuih karakteristika domaeg finansiiskog sektora svakako jeste dominantno prisustvo ne kvalitetnih izvora (o'vistrt) sredstava sa ,nedostatkom dugoronih izvora sredstava.

Prema aktuelnom stanju poslovnih profila banaka na domaem tritu, relativno je jednostavno izvriti njihovu ,,segmentaciju".

Naj brojniju grupu ine banke tzv. univerzalnog karakteru.

U toj grupi su i najvee banke, koje se trisno pozicioniraju vrei sve vrste bankarskih usluga i za potrebe tzv. korporativnih klijenata i gradjana (stanovniitva).Domae bankarsko triste jos uvek nije (dovoljno i duboko) segmentirano prema prirodi delatnosti i obuhvatnosti klijenata, pa ni specijalizovano prema vrstama usluga.

Naime, jo uvek se ne izdvajaju specijalizovane (na primer, izvozne, agranre, razvojne,, gradske/regionalne) banke.

S druge strane, primetno je da jedan broj banaka svoju depozitno-kreditnu funkciju fokusira ka tzv. malim i srednjim preduzeima.

Strategija restrukturiranja banaka je koncipirana tako da omogui realizaciju sledeih ciljeva:

. vraanje poverenja u bankarski sistem;

. stvaranje trajno profitabilnih banaka koje e moi uspeno da vrie funkcije zbog kojih i postoje (pruanje finansijskih usluga gradjanima i privredi po svetskim standardirna);

. brzo i efikasno restrukturiranje banaka. uz minimalne trokove;

. obezbedjivanje izvora finansijskih sredstava ya privredu po trinim standardima;

. angaovanje inostranih finansijskih institucija u procesu restrukturiranja;

. privatizacija banaka kao konani cilj.

Restrukturiranje finansijskog sisterna jeste jedno od temeljnih problemskih pitanja sistemskih promena tranzitornog karaktera.

Oigledno da je iz domena kreditno-monetarne politike, konsekventno praktikovan i realizovan stabilizacioni program. Banke su uinjene odgovornijim za kvalitet svoje aktive, bez prava na amnestiju zbog loih plasmana. Takodje su dovedene u poziciju da predstavljaju tranziciono sito privrede, jedan od institucionalnih rnehanizama (trine) selekcije i alokacije kapitala. Ovo prethodno se dodatno potencira pootrenom trinom utakmicom izmedju samih banaka, uz nezanermarljiv ,,pritisak" konkurencije tzv. inobanaka na domaem tritu. Poseban aspekt pootrene konkurencije cini tendecncija obaranja karnatnih stopa i uopte troskova odobravanja i servisiranja kredita i vrsenja drugih bankarskih usluga.

Egzogeno determinisan irnperativ restrukturiranja banaka provocira i potrebu da se banke i poslovno profiliraju na trino adekvatniji nain. To zahteva prepoznavanje trine nie u kojoj banka sebe vidi na tritu.

Sva usavravanja trebalo bi da prate nauno-tehnicki progres i promene u poslovanju i organizaciji bankarstva razvijenih zemalja trine ekonomije. Banke su multiuslune, visokorizine i adaptibilne finansijske institucrje.

Enpirijski je utvrdjeno da to su na viem nivou, sa efikasnijim mehanizmima mobilizacije i koncentracije sredstava, to su jai refleksi u boljim ekonomskim performansarma privrede .

S obzirom da se ispred banaka postavljaju novi zahtevi, neophodna je permanentna edukacija postojeceg osoblja kako bi se osposobilo da pruza sofisticirane bankarske usluge kranjim korisnicima.

Novo vlasniko struktuiranje banaka obezbedjuje i novo trino pozicioniranje u sueljavanju sa konkurencijom na finansijskom tritu to svaka banka treba da iskoristi na ekonomski najbolji nain.

Banka vie nee biti prost tehniki servis za snabdevanje privrede i neprivrede sredstvima.

U odnosima sa privrednim subjektirna banka e moi slobodnije da definise kreditnu politiku, koja bi trebalo da sadri adekvatnu procenu stepena kreditnog rizika kod svake transakcije kao i performansni pristup pri analizi kreditne i poslovne sposobnosti. lstovremeno bi spccijalni uslovi i limiti kreditiranja bili samo marginalno prisutni.

5. VRSTE FINANSIJSKIH SISTEMA

Postoji vei broj kriterijuma za podelu finansijskih trita pa, samim tim, i vie vrsta finansijskih trita.

5.1.Podela prema roku dospea

Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospea finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tritima:

1. Trite novca

2. Trite kapitala

Trite novca je trite kratkoronih hartija od vrednosti. Razvoj trita obino poinje prometom kratkoronih instrumenata, pre svega dravnih hartija. Ostali novani instrumenti su meubankarski depoziti, sertifikati o depozitu, komercijalni zapisi i slino. Trite novca obezbeuje neinflatoran nain finansiranja dravnog deficita. Osim toga omoguuje dravi da upravlja monetarnom politikom preko operacija na otvorenom tritu. Takoe, trite novca omoguava kompanijama da emituju kratkorone hartije od vrednosti, najee u formi komercijalnih papira. Na taj nain se poveava konkurencija na tritu novca ime se redukuje snaga poslovnih banaka. Trite novca (kratkorono trite) je segment finansijskih trita za kratkorone oblike finansijske aktive, gde se trguje iralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospea kraim od godinu dana. Osnovni uesnici su banke. Ovo trite obezbeuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.

Trite kapitala obezbeuje dugorona sredstva za finansiranje. Kreiranjem pravne i institucionalne infrastrukture i razvojem trita kapitala poveava se domaa finansijska tednja, poboljava se efikasnost alokacije sredstava, proiruje se vlasnitvo, ime se poboljava distribucija dohotka. Takoe, trite kapitala obezbeuje veu raspoloivost dugoronih izvora sredstava produavanjem ronosti finansijske aktive uz minimiziranje rizika finansijske nestabilnosti, poveava se broj usluga koje pruaju finansijske institucije i olakava se pristup stranog kapitala. Primarna uloga hartija od vrijednosti na tritu kapitala je obezbede rizian kapital kroz emisiju akcija i dugorone izvore sredstava emisijom obveznica. Trite kapitala (dugorono trite) je segment finansijskih trita na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospea duim od jedne godine. Na ovom tritu se prevashodno trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Emitenti na tritu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. Na ovom tritu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori)

5.2. Podela prema podruju koje pokrivaju

Polazei od mesta na kome se transakcije obavljaju i podruja koje pokrivaju, finansijska trita se mogu podeliti na:

1. Lokalna trita

2. Nacionalna trita

3. Meunarodna trita

Lokalna trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna (domaa) trita se odnose na celu zemlju. Meunarodna (eksterna) trita se odnose na vie zemalja, pa se i emitovanje hartija od vrednosti vri istovremeno u vie zemalja.

5.3.Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje, razlikju se:

1. Trita osnovnih hartija od vrednosti (trite instrumenata duga, i trite vlasnikih instrumenata)

2. Trita izvedenih hartija od vrednosti

Na tritu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik hartija od vrednosti kojima se uobliavaju duniko-poverilaki odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju razliite hartije od vrednosti, kao to su obveznice, zapisi, certifikati i slino, kojima se vri kreditiranje poslovanja emitenata. Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.

Na tritu vlasnikih instrumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga, ve postaju vlasnici dela aktive i buduih prihoda emitenta.

Trite izvedenih hartija od vrednosti (ili derivatna trita) nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju izvedenim zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva moe biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa, devizni kurs itd.

6. ULOGA FINANSIJSKIH TRITA

Poveanjem mogunosti izbora finansijskih instrumenata raspoloivih investitorima, trite hartija stimulie konkurenciju i sniava trokove finansijskog posredovanja, kao i kanalie resurse prema najviim investicionim prinosima za dati stepen rizika, stimuliui ekonomski rast i efikasno poslovanje.

Sposobnost privlaenja kapitala zavisi od prinosa koje investitori oekuju. Na efikasnom tritu nivo prinosa je u direktnoj vezi sa nivoom rizika. Vei rizik nuno trai veu stopu prinosa.

Osnovni rizici sa kojima se investitori susreu na tritu kapitala su:

Rizik odluke. Postoji odreeni rizik da kompanija u ije hartije se investira bankrotira ili ostvari lo poslovni rezultat. To je, najee, rezultat nerazvijenih mehanizama i nedovoljne interne kontrole u kompaniji, nekompetentnog menadmenta, neadekvatno finansiranje kompanije, i slino;

Rizik od prevare. Investitori su izloeni riziku od prevare, pogrene interpretacije informacije ili neobjavljivanja relevantnih informacija onih koji prodaju ili savetuju oko kupovine instrumenata na tritu kapitala;

Rizik neadekvatnog investiranja. Taj rizik se javlja kada investitor ulae u instrumente koje ne razume ili kada ne razume rizik koji instrumenti nose;

Rizik fluktuacije vrednosti i prinosa na investiciju., odnosno rizik investicija nee dati oekivani prinos ili oekivanu kapitalnu dobit.

Trite kapitala je zasnovano na informaciji. U zamiljenoj situaciji idealnog funkcionisanja trita svi uesnici imaju na raspolaganju istu informaciju u istom trenutku i samo od njih zavisi kako e tu informaciju koristiti. U stvarnosti je drugaija situacija. Na tritu su prisutni manje i vie informisani uesnici, koji imaju manje i vie znanja i vetina. Zato imamo situacije kada je jedna strana u transakciji vie informisana od druge strane. Ova informaciona nejednakost u krajnjem vodi naruavanju trinog funkcionisanja sistema to za posledicu ima smanjenje poverenja drugih trinih uesnika u trite, te trite poinje da svoju funkciju obavlja manje efikasno. Takoe, konsekvenca nejednakog znanja i vetina uesnika na tritu su situacije kada aktivnosti jednog, tipino jaeg ili superiornijeg uesnika (npr. banke) koji, zastupajui svoj interes, utie na aktivnost drugog, tipino slabijeg uesnika (npr. individualni investitor) koji nema mogunost da utie na situaciju.

Postojanje informacione nejednakosti i nekih negativnih posledica aktivnosti trinih uesnika je razlog za postojanje regulative trita. Regulativa trita treba da smanji negativne pojave ali ne treba da ograniava trini mehanizam i trinu konkurenciju.

Poverenje u trite i njegove mehanizme je kljuni faktor uspeha svakog finansijskog trita. Investitori imaju koristi od normalnog funkcionisanja trinog okruenja, naroito od smanjenja cena, poveanja investicionih mogunosti, istraivanja i inovacija. Zbog toga je neophodno da se odrava trino okruenje, da se podrava efikasnost trinih mehanizama i stabilnost trinog sistema u celini.

Poverenje investitora u trite kapitala ne moe se graditi na pretpostavci da se regulativom mogu spreiti ili preduprediti svi gubici, odnosno neuspesi ili bankrot uesnika na tritu. U prirodi trita je da svojom nestalnou ini nemoguim izbegavanje svakog rizika od neuspeha.

Ako bi investitori pogreno zakljuili da nijedna kompanija ne moe poslovati neuspeno ili da ne moe bankrotirati to bi negativno uticalo na motiv pojedinaca i kompanija da procenjuju rizik vezan za njihovu investicionu odluku, to bi opet za posledicu imalo smanjenje poverenja u trite. Zbog toga nije racionalno pokuavati da se spree ili preduprede svi trini neuspesi (to je i nemogue). Takav pokuaj bi doveo de neumerenog poveanja trokova a neuspesi na tritu se ne bi eliminisali.

7. FINANSIJSKI SISTEMI ZASNOVANI NA TRITU

Anglo-Ameriki model finansijskog sistema zasnovan na tritu predstavlja nain internacionalizacije rizika u odsustvu bliske relacije izmeu banke i kompanije. Trite kapitala je kljuno u nadgledanju rezultata poslovanja kompanije i rada menadera. Trite kapitala prua okvir za spoljanju kontrolu poslovanja kompanija. U ovom modelu sistem se oslanja na iroku dostupnost javnih informacija i vanost reputacije kompanije kao suprotnost oslanjanja na kontrolni mehanizam koji nose duniki instrumenti.

Kontrola je zasnovana na finansijskim procedurama i sistemu objavljivanja informacija koji tretira svaku proizvodnu jedinicu kao poseban profitni centar. Mnoge korporacije su razvile odnose izmeu svojih delova kao da su odnosi meu njima trini. U ovom modelu, spoljni izvori institucionalnih investitora dominiraju i banke su samo jedna grupa uesnika. Zbog velike disperzije vlasnitva u kompanijama, pojedinani akcionari nisu u mogunosti da ostvare znaajan uticaj, zato je najvaniji mehanizam naknadne kontrole preuzimanje kompanija (take-over). Takav finansijski sistem je uzrokovao da industrijski menadment posluje sa ogranienjima, jer se od njega oekuju visoke zarade na kapital u kratkom roku. Kako je odnos duga i neto-kapitala u kompanijama prilino nizak, banke nisu u mogunosti da ostvare neki znaajniji uticaj na menadersku strukturu. Ukoliko poslovanje neke kompanije nije zadovoljavajue, cena akcija na tritu e opadati, te e akcionari imati motiv da ih prodaju. U toj situaciji, zainteresovani investitor e biti u poziciji da stekne dovoljno akcija kako bi ostvario kontrolu i promenio nain upravljanja tom kompanijom.

U ovakvom finansijskom sistemu uloga banaka je drugaija. Akcijski kapital banaka je mali, a njihove obaveze su preteno depoziti, od ega je najvei deo po vienju. U bilansu banaka, strana sredstava sadri kombinaciju malih iznosa gotovine i depozita kod Centralne Banke, neto veoma likvidne imovine, kao to su dravne hartije, i veliki dio neutrivih kredita i avansa, veinom sa neodreenim rokom dospea. Osnovna aktivnost ovih banaka ukljuuje depozitne transakcije i davanje kredita kompanijama i domainstvima. Banke pozajmljuju sredstva na kratak rok i nisu ostvarile blisku vezu sa kompanijama. One se fokusiraju na kratkorono kreditiranja i imaju malo interesa da preduzimaju rizik ili da sprovode kontrolu nad radom kompanija. Banke su striktno zainteresovane za kamatnu stopu. U ovom sistemu je jasno da minimiziranje rizika od bankrotstva kompanije ne moe dovesti do maksimiziranja dobiti za akcionare.ZAKLJUAK Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da je bankarski sektor Srbije doiveo duboku transformaciju u poslednjih nekoliko godina uz napomenu da ovaj proces i dalje traje. Posle pet godina intenzivnog restruktuiranja i privatizaciie, jasno je da onaj deo bankarskog sistema koji je u domaem vlasnitvu teko odoleva konkurenciji banaka u veinskom stranom vlasnitvu. Novo vlasniko struktuiranje banaka obezbedjuje i novo trino pozicioniranje u sudeljavanju sa konkurencijom na finansijskom tritu i to svaka banka treba da iskoristi na ekonomski najisplativiji nain, a sektor malih i srednjih preduzea je jedna od ciljnih grupa ovih institucija.

U Republici Srbiji preduzetnici su u prethodnom periodu bili potpuno preputeni linim sposobnostirna i slinim finansijskim sredstvima. Pristup finansijama je delimino ometen nedostatkom kreditne metodologije za finansiranje malih preduzeda i skupim administrativnim procedurama.

Ovo je glavni razlog zato bankarski sistemi obino ne usluuju rado sektor malih preduzea iako mala preduzea mogu biti veoma profitabilna za finansijske institucije, pod uslovom da imaju konstantan i pouzdan pristup razliitim kreditnim proizvodima.

Danas se sve vie poklanja panja interesima malih preduzea u poslovnim politikama banaka i drugih finansijskih insritucija. to potvrdjuje i injenica da su u veem broju banaka obrazovani posebni organiiacioni delovi specijalizovani za poslovanje sa malim preduzeima dok su u cilju obezbedjivanja potrebnih finansijskih sredstava za ovaj sektor intenzivirane aktivnosti Garancijskog fonda i donatorske podrske kroz kreditne linije kao i savetodavna podrka. Zbog toga e obuka osoblja banaka za procenu kreditnih zahteva

preduzetnika imati pozitivne implikacije na afirmaciju sektora malih preduzea kao vane ciljne grupe bankarskih institucija.

Literatura

1. Baki O.. Ljubojevi i., Zivtovi A., (1998) Menadmntent usluga u strunoj ekonomiji, Beograd, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

2. Bankarski sektor u Srbiji - Izvestaj za cetvrti kvartal 2007. godine, Narodna banka Srbije, Sektor za kontrolu i nadzor poslovanja banaka i DFO

3. Entetprises access to finance (2001), Commission staff working paper, Commission of the European Communities, Brussels

4. Nakarada S., (2003) Razvoj malog biznisa u Srbiji, Beograd, Konferencija - mala i srednja preduzea

5. Penezi N., Jakopin 8., (2002) Analiza razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Srbiji, Beograd, Republiki zavod za razvoj i Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva

Baki O.. Ljubojevi i., Zivtovi A., (1998) Menadmntent usluga u strunoj ekonomiji, Beograd, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Nakarada S., (2003) Razvoj malog biznisa u Srbiji, Beograd, Konferencija - mala i srednja preduzea

Bankarski sektor u Srbiji - Izvestaj za cetvrti kvartal 2007. godine, Narodna banka Srbije, Sektor za kontrolu i nadzor poslovanja banaka i DFO

Entetprises access to finance (2001), Commission staff working paper, Commission of the European Communities, Brussels

Penezi N., Jakopin 8., (2002) Analiza razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Srbiji, Beograd, Republiki zavod za razvoj i Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva