ISTORIJA UMJETNOSTI I KULTURE

SREDNJOVJEKOVNI GRADOVI U

CRNOJ GORI

P R O F. N U S R E T B A L I C

Danas u Crnoj Gori postoji preko 50 gradova i utvrdjenja iz srednjevjekovnog perioda,

ali je samo manji broj dostupan i poznat stanovništvu i turistima. Preko 40 lokaliteta

polako pada ili je vec palo u zaborav. Ovakav potencijal na tako malom prostoru je

prava rijetkost, narocito ako znamo da je veliki broj utvrdjenja i danas u dobrom stanju

kao i prirodni ambijent u kome se nalaze. Nažalost, dosadašnje aktivnosti oko

upoznavanja javnosti sa ovim velikim kuturnim, istorijskim i graditeljskim resursom nisu

bile dovoljne, kao ni konkretno djelovanje na terenu koje bi ove gradove zaštitilo od

daljeg propadanja.

KOTOR

SMJESTIO SE NA IZUZETNO ZNAČAJNOM I ATRAKTIVNOM GEOGRAFSKOM

PROSTORU IZMEDJU NAJVIŠE PLANINE DINARSKOG MASIVA, ORJENA (1.895 M) I

ULAZA U JEDAN OD NAJLJEPŠIH ZALJEVA SVIJETA, BOKU KOTORSKU. ON

PREDSTAVLJA ADMINISTRATIVNI, KULTURNI I PRIVREDNI CENTAR OPSTINE, KOJA

SE PROSTIRE OD GRANIČNOG PRELAZA DEBELI BRIJEG DO NAJUŽEG DIJELA BOKE

KOTORSKE (TJESNACA VERIGE - 300 M ŠIRINE), S VRLO BOGATIM I ŽIVOPISNIM

SEOSKIM ZALEĐEM, NA UKUPNOJ POVRŠINI OD 235 KM2 I IMA 33.034 STANOVNIKA,

DOK SAM GRAD IMA OKO 12.739 STANOVNIKA (PREMA POPISU IZ 2003.).

OSNOVAO GA JE HRVATSKI BAN I KRALJ U BOSNI TVRTKO I.

KOTROMANIĆ 1382. GODINE. PO OSNIVANJU NASELJE JE NAZVANO SVETI STIPAN[1],

A POTISNUT OSMANLIJAMA, U TADAŠNJU SVOJU TVRĐAVU POVLAČI SE

HERCEGOVAČKI PLEMIĆ HERCEG STJEPAN VUKČIĆ KOSAČA GDJE UMIRE 1466.

GODINE. OD TADA SE NASELJE PO NJEMU NAZIVA HERCEG-NOVI. ARTHUR

EVANS SPOMINJE DA "NEKI" OVAJ GRAD 1878. GODINE NAZIVAJU DALMATINSKOM

NICOM

https://hr.wikipedia.org/wiki/Dinaridihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Orjenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Debeli_brijeg&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Verigehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrtko_I._Kotromani%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/1382.https://hr.wikipedia.org/wiki/Herceg_Novi#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Vuk%C4%8Di%C4%87_Kosa%C4%8Dahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arthur_Evanshttps://hr.wikipedia.org/wiki/1878

HERCEG NOVI

Smjesten je na izuzetno značajnom i atraktivnom geografskom prostoru izmedju

najviše planine dinarskog masiva, Orjena (1.895 m) i ulaza u jedan od najljepših

zaljeva svijeta, Boku kotorsku. On predstavlja administrativni, kulturni i privredni

centar Opstine, koja se prostire od graničnog prelaza Debeli brijeg do najužeg

dijela Boke kotorske (tjesnaca Verige - 300 m širine), s vrlo bogatim i živopisnim

seoskim zaleđem, na ukupnoj površini od 235 km2 i ima 33.034 stanovnika, dok

sam grad ima oko 12.739 stanovnika (prema popisu iz 2003.).

Osnovao ga je hrvatski ban i kralj u Bosni Tvrtko I. Kotromanić 1382. godine. Po

osnivanju naselje je nazvano Sveti Stiepan, a potisnut Osmanlijama, u tadašnju

svoju tvrđavu povlači se hercegovački plemić herceg Stjepan Vukčić Kosača gdje

umire 1466. godine. Od tada se naselje po njemu naziva Herceg-Novi. Arthur

Evans spominje da "neki" ovaj grad 1878. godine nazivaju dalmatinskom Nicom.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Dinaridihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Orjenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Debeli_brijeg&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Verigehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrtko_I._Kotromani%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/1382.https://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Vuk%C4%8Di%C4%87_Kosa%C4%8Dahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arthur_Evanshttps://hr.wikipedia.org/wiki/1878

PERAST

Perast (talijanski: Perasto) je malo primorsko naselje u crnogorskoj opstini Kotor. Najvećije spomenik Boke kotorske (Crna Gora), sav je na kamenu i cijeli kameni.

Ima mnoge palate, crkve i kamene kuće. U 14. stoljeću postojalo je brodogradilište. UPerastu je radila prva pomorska škola. Од најранијих дана Пераст је био окренут моруи поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак,свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетскимморима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморскихшкола била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синовепознатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатогматематичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697.и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Talijanski_jezikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kotorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Brodogradili%C5%A1tehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kolahttps://sr.wikipedia.org/wiki/1336https://sr.wikipedia.org/wiki/1580https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

BUDVA

Budva se smatra jednim od najstarijih naselja na Jadranu. Prema legendi, osnivač Budve

bio je Kadmo, sin feničanskog kralja Agenona, vladar Tebe,

muž Aresove i Afroditine kćeri Harmonije. U dubokoj starosti supružnici su bili prisiljeni

napustiti grad. Na volovskoj zaprezi (otud naziv Butoe - volovi) došli su u zemlju Ilira i

zagospodarili njome. Vjeruje se da se Kadmov i Harmonijin grob nalazi u blizini

Epidamna, današnjeg Drača.

Antička Budva datira iz 4. st. pr. Kr. i jedan je od najstarijih gradova na istočnojadranskoj

obali. Starorimsko naselje na mjestu Budve (opidum civium Romanorum) jezgra je

širenja kršćanstva u budvansko zaleđe među romanizirane Ilire i nadolazeće Slavene. U

6. stoljeću ovdje je dobro ustrojena crkvena struktura s biskupom na čelu. Iz tog doba

datira bazilika. Pouzdano se zna da je u Budvi 743. bilo sjedište biskupije. 840. godine

podignuta je crkva sv. Marije in Punta, najstariju datiranu crkvu u čast Blažene Djevice

Marije na istočnojadranskoj obali.[1]

https://hr.wikipedia.org/wiki/Jadranhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kadmo&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Fenicijahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Agenon&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_Teba_(Gr%C4%8Dka)https://hr.wikipedia.org/wiki/Areshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Afroditahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Harmonija_(mitologija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Budva#cite_note-Proslavljen_sv._Ivan_Krstitelj-1

SVETI STEFANPrema predaji, na otoku Sveti Stefan sagrađena je utvrda 1442. godine, kada je i

naseljena prvim stanovnicima. Utvrda je bila opasana zidinama da bi se u njemu mogle

sklanjati porodice iz okolnih mjesta pred najezdom Turaka i pirata. Po legendi, naselje je

nastalo nakon pobjede paštrovićevskog oružanog odreda nad posadama turskih galija, a

od zarobljenog plijena podignuta je tvrđava, s po jednom kućom za svako od dvanaest

paštrovskih plemena. Na Svetom Stefanu, na balkonu iznad ulaznih vrata, paštrovski sud

je desetljećima dijelio pravdu i rješavao sporove, pa je ono nazvano "mjesto od pravde".

Na Svetom Stefanu se nalaze tri manje crkve: crkva Sveti Stefan, po kojoj je otok dobilo

ime, a nalazi se na najuzvišenijem dijelu otoka; crkva Aleksandra Nevskog, a najmanja,

posvećenja Preobraženju, nalazi se na samom ulazu u gradić, koji je uskim nasipom

spojen s kopnom.

Zbog svog pogodnog položaja Sveti Stefan je bio trgovinski i prometni centar Paštrovića.

Bio je iznimno strategijski i trgovački značajan u vrijeme Mletačke republike i žive

trgovine s Venecijom. Mjesto je počelo lagano gubiti na značaju krajem 19. stoljeća, kada

se stanovništvo, mahom ribarsko, počelo iseljavati. Potpuno iseljavanje izvršeno

je 1955. godine, kada je otok u cjelosti uređen i pretvoren u "grad-hotel". Ulice, zidovi,

krovovi, pročelja kuća, zadržale su prvotni oblik, a unutrašnjost kuća dobila je

najsavremeniji hotelski komfor.

https://hr.wikipedia.org/wiki/1442https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Piratihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pa%C5%A1trovi%C4%87ihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Nevskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_republikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Venecijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1955.

BAR

Područje barske općine nalazi se na jugu Crne Gore, između Jadranskog mora

i Skadarskog jezera, predstavlja dio povijesne regije Dalmacije, uokvireno

je budvanskom, cetinjskom i ulcinjskom općinom, dok je sam grad Bar na 42" 6'

zemljopisne širine i 19" 6' zemljopisne dužine, uz nadmorsku visinu od četiri metra.

Barsko kopneno područje ima površinu od 506 km2, a s pripadajućom vodenom

površinom Skadarskog jezera od 128 km2 (od albanske granice do Poseljana) zauzima

ukupan prostor od 633 km2. Bar je od Otrantskih vrata udaljen samo 180 km zračne

linije, a pošto je preko Otrantskog zaljeva povezan sa srednjim i istočnim Mediteranom i

lukama svih kontinenata, ima kraće i neposrednije veze sa svim pristaništima na

obalama Sredozemnog mora, u odnosu na bilo koju luku na istočnoj obali Jadrana.

Bar se nalazi na samo 75 km od glavnog grada Crne Gore, Podgorice, a na udaljenosti

od po 70 km, nalaze se dvije zračne luke - Podgorica i Tivat. Bar je veza Crne Gore sa

svijetom, jer je granična općina, koja je Jadranskim morem vezana s Italijom.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Jadranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezerohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Budvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Cetinjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ulcinjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Albanijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Otrantska_vratahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Podgoricahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zra%C4%8Dna_luka_Podgoricahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zra%C4%8Dna_luka_Tivathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Italija

ULCINJ

Ulcinj (na crnogor. ćiril. Улцињ, albanski: Ulqini, talijanski: Dulcigno) u CrnojGori, najjužniji grad i općina na crnogorskom primorju.

U blizini grada počinje Velika plaža, najveća plaža na jadranskoj obali.

Po posljednjem službenom popisu stanovništva iz 2003. godine, opstina Ulcinj imala je20. 290 stanovnika, raspoređenih u 39 naseljenih mjesta. Према једној теорији, Улцињсе прво звао Колхинон, по грчким колонистима из Колхиде, који су га основали.Римљани су га звали Kolhinium.

Од тога Кол-хинијума касније настаје Ул-цињ. О имену Улцињ је писано уникшићким новинама „Невесиње“ из 1899. године, број 21. „Мајков. Ђ. Даничић,који је превео Мајкова, не употребљава ни Уњин ни Улцињ, него Оцињ, који иодговара старосрпском Лицин, јер се српско Л претворило у О. Прва имена мора дадолазе од тал. Dulcigno. По цијелом приморју не чује се друкчије него Оцињ."Иларион Руварац у „Монтенегрини“ из 1899. г. на 72. страни помиње Оцињ и Бар.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Albanskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Talijanskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Op%C4%87inahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorsko_primorjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jadransko_morehttps://hr.wikipedia.org/wiki/2003.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%85%D0%B8%D0%B4%D0%B0

CETINJE

Cetinje (talijanski: Cettigne; albanski: Cetina), službena je prijestolnica Crne Gore,opstina i povijesno središte crnogorske nacije.

Cetinje je većma bilo i glavni crnogorski grad. Sazdao ga je crnogorski vladar IvanCrnojević 1482.

Grad je smješten podno Lovćena, između Boke Kotorske, Skadarskogjezera i Jadranskog mora.

Nastajanje Cetinja je odredjeno povijesnim političkim I vojnom pozadinom u 15.stoljeću. Turski osvajački ratovi natjerali su Ivana Crnojevića (vladara Zete u to doba), dapreseli prijestolnicu iz utvrđenog Žabljaka Crnojevića do nedostupnih dijelova, najprijena Obod (1475. godine) a uskoro poslije toga u podnožje planine Lovćen. Dvije godineposlije, 1484., u Cetinjskom polju sagrađen je i Cetinjskimanastir posvećen Bogorodici. Biljarda, sagrađena 1838., kao arhitektonsko zdanjepostala je osnovom urbanističke cjeline Cetinja, ujedno je mjestom donošenja najbitnijihodluka, kulturnog, političkog i državnog života Crne Gore i kao takva ulazi usvijest crnogorskoga naroda.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Talijanskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Albanskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prijestolnicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crnojevi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/1482https://hr.wikipedia.org/wiki/Lov%C4%87enhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_Kotorskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezerohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jadransko_morehttps://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crnojevi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Zeta_(dr%C5%BEava)https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDabljak_Crnojevi%C4%87ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obodhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1475.https://hr.wikipedia.org/wiki/Lov%C4%87enhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1484.https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cetinjsko_polje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Cetinjski_manastirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bogorodicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biljardahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1838.https://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorci

PRECISTA KRAJINSKA

Prečista Krajinska (na crnogor. ćiril. Пречиста Крајинска) ili Bogorodica

Krajinska ili Manastir Bogorodice Krajinske srednjovjekovni grad, utvrda i crkveno

središte na jugozapadnoj obali Skadarskoga jezera, u savremenoj Crnoj Gori,

nekoć Dukljanskom kraljevstvu i Zetskoj državi.

Prvi puta se Prečista Krajinska u sačuvanim izvorima pominje u Ljetopisu popa

Dukljanina, kada je krajem 10. st. u njoj pokopan Petrislav, otac Svetoga Vladimira (cit.

na crnogor.). Početkom 11. st. Prečista Krajinska je dvor kneza Vladimira.U njezinoj

crkvi Sv. Marije, kojoj je ktitorka Vladimirova žena Kosara, prenijeto je njegovo tijelo

iz Prespe 1019. godine: Pretpostavka je da se u Duklji glagoljska pismenost mogla razviti

pod uticajem snažnoga centra slavenske pismenosti u Ohridu. Uz Skadarsko

jezero razvija se u 11. st. i kasnije književna djelatnost a u središtu je te djelatnosti

bila Prečista Krajinska. Ostaci kompleksa danas su u ruševinama. Jedino je značajnije

očuvana kula (imala pet katova) zvonika na zapadnom kraju jedne veće prostorije

sazidane u nastavku crkve posvećene Uspenju Prečiste Bogorodice.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Utvrdahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jugozapadhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obalahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezerohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljansko_kraljevstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zetska_dr%C5%BEavahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ljetopis_popa_Dukljaninahttps://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Vladimirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dvorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Knezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Marijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ktitorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kosarahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prespahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1019.https://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljansko_kraljevstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ohridhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezerohttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zvonikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zapad

SVACSvač (na crnogor. ćiril. Свач, alb. Shas, lat. Suacium) je

bio srednjovjekovni grad i utvrda u Crnoj Gori. Nastao je Svač u najranijem

razdoblju povijesti dukljanske države.Najnovija istraživanja Svača od strane

crnogorskih arheologa su dovela do procjene kako je utvrda u jednom razdoblju moguće

bila sjedište države Vojislavljevića, prvotne crnogorske narodne dinastije. Svač se nalazi

na stijeni iznad Šaskog jezera, oko 25 km sjeveroistočno od Ulcinja, kod savremenog

sela Šas. Svač je bio okružen zidovima sa kulama.

Glavni je ulaz bio sa sjeverne strane, gdje se nalaze i tragovi podgrađa (lat. suburbium).

Ispred ulaza, van zidina, pronađeni su ostaci jedne manje crkve.

Unutar zidina, pored ulaza, bila je katedrala sv. Ivana sazidana 1300. godine. Ta je

katedrala moguće na temelju starijeg sakralnog zdanja, jer je apsida katedrale ubačena u

prizemlje starijeg zdanja od kojeg očuvan sprat.

Na južnoj se strani utvrde stijene sokomito spuštaju prema jezeru. Pretpostavlja se da se

tuda spuštalo do vode. Tu su zamjećeni ostaci kapije.

Unutar savremenog arheološkog nalazišta Svač pronađeni su fragmenti zgrada za

stanovanje.Platformu Svača znanstvenici procjenjuju na oko 6 ha.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Albanskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Utvrdahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arheologijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vojislavljevi%C4%87ihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorski_vladarihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stijenahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0asko_jezero&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Kilometarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sjeveroistokhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ulcinjhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0as&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Kulahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sjeverhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Ivanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1300.https://hr.wikipedia.org/wiki/Apsidahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Katedralahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stijenahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arheologijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hektar

ZABLJAK CRNOJEVICAŽabljak Crnojevića , srednjovjekovni grad i utvrda na ušću rijeke Morače u Skadarsko

jezero, osnovan još za doba Vojislavljevića i Dukljanskoga kraljevstva u 11. stoljeću,

jedno vrijeme crnogorska prijestolnica.Povijesni izvori iz 15. stoljeća, za doba Stefana I.

Crnojevića i Gospodara Ivana Crnojevića, Žabljak Crnojevića opisuju kao državno

središte. Iz njega je pokušan organizirani otpor navali Osmanlija kroz ravnicu okolo

Skadarskog jezera. U Žabljaku Crnojevića bila je dvorska palača i Crkva Sv.Đorđija.

No, prijestonica je 1478. bila konačno zauzeta, a Crnojevići su izmjestili državno središte

u planine, u konačnom na Cetinje. Osmanlije su crkvu unutar Žabljaka

Crnojevića pretvorile u džamiju, ojačali su bedeme i pretvorili ga u snažan vojni objekat

prema ostatku slobodne Crne Gore. Kotoranin Marjan Bolica u svom opisu Skadarskog

sandžakata 1614. godine bilježi da je ovo snažna i savremena utvrda kojom

upravlja dizdar aga, osmanski gospodar. Navodi još da okolo utvrde ima oko 250

domova Crnogorci su Žabljak Crnojevića, tijekom povijesti, više puta nastojali osvojiti.

Za doba vladara Petra II. Petrovića crnogorski junak Kenjo Stankov Janković je 1835. sa

12 saboraca uskočio unutar bedema te zarobio Jakub-agu sa 60 vojnika. No, Žabljak

Crnojevića će do 1878. ostati u posjedu Osmanlija, od kada se trajno nalazi u Crnoj Gori.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Gradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Utvrdahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mora%C4%8Dahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezerohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vojislavljevi%C4%87ihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljahttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_gorahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prijestolnicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stefan_I._Crnojevi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Gospodar_(crnogorska_vladarska_titula)https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crnojevi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/1478.https://hr.wikipedia.org/wiki/Cetinjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kotorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1614.https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_II._Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1https://hr.wikipedia.org/wiki/1835.https://hr.wikipedia.org/wiki/1878.https://hr.wikipedia.org/wiki/Crna_Gora

OBOD

Obod (na crnogor. ćiril. Обод, također se naziva i Riječki grad) od 1475. do 1482. godine

bila je prijestolnica Crnojevića države.

Obod je sagradio Gospodar crnogorski Ivan Crnojević. Raniju prijestolnicu, Žabljak

Crnojevića, Turci su zauzeli 1478., pa je središte privremeno premješteno u Obod, a

konačno na Cetinje.

Postoji malo vjerojatna pretpostavka da je u Obodu radila Crnojevića tiskara u kojoj je

tiskan Oktoih.

Gradina, nekoć tvrđava s podziđem, danas se nalazi na desnoj obali Crnojevića rijeke,

iznad naselja Rijeka Crnojevića na obali Skadarskoga jezera.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1475.https://hr.wikipedia.org/wiki/1482.https://hr.wikipedia.org/wiki/Prijestolnicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnojevi%C4%87a_dr%C5%BEavahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gospodar_(crnogorska_vladarska_titula)https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crnojevi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDabljak_Crnojevi%C4%87ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1478.https://hr.wikipedia.org/wiki/Cetinjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnojevi%C4%87a_tiskarahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Oktoihhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gradinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvr%C4%91avahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crnojevi%C4%87a_Rijekahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rijeka_Crnojevi%C4%87ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Skadarsko_jezero

PRAPRATNA

Prapratna na crnogor. ćiril. Прапратна je prijestolnica i župa za doba Dukljanskoga

kraljevstva, između Bara i Ulcinja.

Po spisima bizantskoga kroničara Ivana Skilice dukljanski kralj Mihailo (vladao 1046. -

1081.) je u Prapratni imao dvor.

No, Prapratna se u Glavi XXXVIII. Ljetopisa popa Dukljanina pominje i prije Mihaila, za

vrijeme kneza Vojislava, njegovog oca i dukljanskog vladara od 1018. do 1043. godine

Vojislavljev je i pokopan 1043. u dvorskoj kapeli Svetoga Andrije u Prapratni. Opatija u

Prapratni bila je posvećena Svetim Sergiju i Vakhu.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Crnogorskihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prijestolnicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljansko_kraljevstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bar_(grad)https://hr.wikipedia.org/wiki/Ulcinjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kroni%C4%8Darhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Skilicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihailohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1046.https://hr.wikipedia.org/wiki/1081.https://hr.wikipedia.org/wiki/Dvorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ljetopis_popa_Dukljaninahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Knezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vojislavhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1018.https://hr.wikipedia.org/wiki/1043.https://hr.wikipedia.org/wiki/1043.https://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Andrijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Opatija_(redovni%C4%8Dka_ustanova)https://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Sr%C4%91_i_Bah

HVALA VAM NA PAZNJI!