1/4

k

trit

4

1d

41)

Wie/na

ct''74ect 0

A

eayie

MIRM RADOVIC ENES BIKIC SEFEDIN SULJEVI

C

NOTARIJAT U CRNOJ GORIuz podrku

gtz

Partner za buduonost 8irom svijeta.

Njemaoka organizacija za tehnioku saradnju (GTZ) GmbH Otvoreni Regionalni Fond za jugoistoonu evropu Pravna reforma

po nalogu

Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju razvoj

ENES BIKI

MIRA RADOVI

SEFEDIN SULJEVI

NOTARIJAT U CRNOJ GORI

Podgorica, 2010. godine

Enes Biki, Mira Radovi, Sefedin Suljevi NOtARIJAt U CRNOJ GORIIzdavai

2010.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

2

ENES BIKI, docent dr. Pravni fakultet Zenica MIRA RADOVI, ministar pravde Crne Gore SEFEDIN SULJEVI, notar, predsjednik Notarske komore Federacije Bosne i Hercegovine

NOTARIJAT U CRNOJ GORI

Podgorica, 2010. godine3

SADRAJPREDGOVOR .................................................................. 13 Prvidio:Uvod................................................................ 15

1. Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Kratke napomene o razvoju notarijata uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Notarijat u dravama nastalim na podruju bive SFRJ . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Notarska sluba u Crnoj Gori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pojam notarskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Razlozi za uvoenje notarijata i ciljevi notarske slube . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pravna sigurnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Rastereenje pravosua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Javni registri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Efikasnost i ekonominost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Notarske isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Pojam i vrste isprava uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Pojam i vrste notarskih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Dokazna snaga notarskih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15 15 16 17 18 18 18 20 20 21 22 22 22 23

Drugidio:Formaipostupaksastavljanjanotarskihakata ........................ 25

1. Forma notarskih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. tehnika sastavljanja notarskog akta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Postupak sastavljanja notarskih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Stranke i drugi uesnici u postupku sastavljanja notarskih akata . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Utvrivanje identiteta stranaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Drugi uesnici i utvrivanje njihovog identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Notarski zapis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Uvodni dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. tekst pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Zavrni dio isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25 25 27 30 30 31 38 39 42 43

Treidio:Vrstenotarskihakata................................................ 38

etvrtidio:Uoptenoopravnimposlovima ..................................... 44

1. Izvori obligacionih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Ugovor kao pravni posao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Pravna dejstva ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Opti uslovi sklapanja obligacionih ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Provjeravanje sposobnosti stranaka za preduzimanje pravnog posla . . . . . . . . . . . 2.1. Sposobnost ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Pravna sposobnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Poslovna sposobnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Potpuna poslovna sposobnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

44 44 46 46 47 47 47 48 485

Sadraj

2.3.2. Ograniena poslovna sposobnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Poslovna nesposobnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Saglasnost volja ugovornih strana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Uslovi kao naini ogranienja pravnog uinka ugovora. . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Rokovi kao naini ogranienja pravnog uinka ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Forma pravnih poslova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Vrste forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Funkcija zakonskog odreivanja forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1. Zatita od brzopletog donoenja odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.2. Jasno, precizno i detaljno oblikovanje pravnog posla. . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.3. Javni interesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Pravne posljedice nepotivanja zakonskih odredbi o formi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Razlozi za propisivanje notarske forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

49 50 52 53 54 54 55 57 57 58 58 58 59

Petidio:Uloganotaraupravnimposlovima kojizapredmetimajustvarnapravananepokretnostima....................... 62

1. Ugovor o prodaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 1.1. Predmet pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 1.1.1. Oznaka nepokretnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 1.1.2. Opis nepokretnosti prema stanju na terenu i kupeva namjera koritenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 1.1.3. Prodaja nepokretnosti i inventara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 1.1.4. Kupovina nepokretnosti koja je ve data u zakup. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 1.1.5. Postojanje pravosnanog rjeenja o nasljeivanju koje nije provedeno u katastru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 1.1.6. Kada je predmet pravnog posla dio parcele koja je podijeljena (cijepana), a to nije provedeno u katastru nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 1.2. Sadrina pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 1.2.1. Prodaja i kupovina nepokretnosti sa iskljuivim pravom svojine . . . . . 73 1.2.2. Prodaja i kupovina suvlasnikog dijela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 1.2.3. Prodaja nepokretnosti u zajednikoj svojini, sa posebnim osvrtom na prodaju (otuenje) zajednike imovine branih drugova. . . . . . . . . . . . . . . 78 1.3. Cijena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 1.3.1. Odreenje cijene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 1.3.2. Dospjelost cijene i osiguranje kupca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 1.3.3. Osiguranje prodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 1.3.4. Nain plaanja cijene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 1.4. Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 1.4.1. Odgovornost za materijalne nedostatke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 1.4.2. Odgovornosti za pravne nedostatke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 1.5. Prelazak posjeda, koristi, tereta i opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 1.6. Izjave za upis u katastar nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.6.1. Clausula intabulandi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.6.2. Vrste upisa u katastar nepokretnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 1.6.2.1. Uknjiba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 1.6.2.2 Predbiljeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1106

Sadraj

1.6.2.3. Zabiljeba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.6.3. U jednom pravnom poslu (ugovoru) moe biti jedna ili vie knjinih izjava za razne vrste upisa (uknjiba, predbiljeba, zabiljeba). . . . . 1.7. Odobrenja, pravo pree kupovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.7.1. Odobrenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.7.2. Pravo pree kupovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.7.2.1. Zakonsko pravo pree kupovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.7.2.2. Ugovorno pravo pree kupovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.8. trokovi i porezi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.9. Zavrne odredbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.10. Primjeri pojedinih ugovora o prodaji nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Ugovor o poklonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Forma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Sposobnosti za davanje i primanje poklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Vrste poklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.1. Potpuno besplatni prenos (tzv. ist poklon) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.2. Poklon sa teretom ili nalogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.3. Mjeoviti poklon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.4. Poklon za sluaj smrti (donatio mortis causa). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Opoziv poklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Primjeri ugovora o poklonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Ugovor o poklonu nepokretnosti sa potpuno besplatnim prenosom svojine, poklon se ini iz zahvalnosti poklonodavca prema poklonoprimcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Ugovor o poklonu nepokretnosti sa teretom ili nalogom, poklonodavac se ne moe potpisati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.3. Ugovor o poklonu za sluaj smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Stvarna prava na tuim nepokretnostima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pravo slubenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1. Stvarne slubenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1.1. Zasnivanje stvarnih slubenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1.3. Upis stvarne slubenosti u katastar nepokretnosti. . . . . . . . . . . . . . 3.1.2. Line slubenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.2.1. Pravo plodouivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.2.3. Pravo stanovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Zalono pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.1. Naela i karakteristike hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.2. Objekat hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.3. Vrste hipoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.4. Ugovor o hipoteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.5. Primjer: Ugovor o hipoteci na jednoj nepokretnosti u vlasnitvu jednog lica, radi obezbjeenja tueg duga . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1.6. Primjer: Ugovor o zajednikoj hipoteci kreditna hipoteka . . . . .

112 113 113 113 114 115 115 117 117 119 139 139 139 139 140 140 141 141 141 142 142 142 146 151 155 155 156 156 159 163 163 166 167 167 167 169 170 171 172 1797

Sadraj

3.2.1.7. Primjer: Zalona izjava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 3.2.1.8. Primjer: Odredbe o uspostavljanju hipoteke u okviru ugovora o prodaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189estidio:Nadlenostnotarauporodinopravnimodnosima................... 191

1. Izjava o priznanju oinstva i materinstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Primjer: Izjava o priznanju oinstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Saglasnost majke sa izjavom o priznanju oinstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Imovina branih drugova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Posebna imovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Zajednika imovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Primjeri poduka i upozorenja u vezi statusa imovine branih drugova. . . . 3. Brani ugovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pojam branog ugovora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Uslovi za punovanost i sadraj branog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Uslovi za punovanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Sadraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.3. Nemogunost ugovaranja izdravanja branih drugova i djece protivno zakonskim odredbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Izmjena i raskid branog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Brani ugovor i trea lica (Publicitet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Pobijanje branog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Primjer: Brani ugovor koji sklapaju budui brani drugovi. . . . . . . . . . . . . 3.7. Primjer: Brani ugovor koji sklapaju brani drugovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Ugovor o diobi zajednike imovine branih drugova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Pravne karakteristike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Primjer: Ugovor o podjeli zajednike imovine branih drugova koja se prenosi u iskljuivu svojinu jednog branog druga uz plaanje naknade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

191 193 194 196 196 196 197 199 199 200 200 202 205 206 206 206 206 211 215 215 216

1. Zakonska regulativa i nadlenost notara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 2. Nasljednika izjava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 2.1. Primjer: Prijem nasljea uz istovremeno ustupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 2.2. Primjer: Nasljednika izjava o primanju nasljea po osnovu zakonskog nasljeivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 2.3. Primjer: Nasljednika izjava o odricanju od nasljea po osnovu zakonskog nasljeivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 3. testament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 3.1. Pojam testamentarnog nasljeivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 3.2. Definicija testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 3.3. Karakteristike (osobine) testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 3.4. Vrste testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 3.5. Sadrina testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 3.6. Detaljnije o sadrini testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 3.6.1. Odreivanje nasljednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2368

Sedmidio:Nadlenostnotarauposlovimasanasljednopravnimdejstvom....... 222

Sadraj

3.6.2. tereti i uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Legati, osnivanje zadubine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Izvrioci testamenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Nitavost testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.8. Ostale napomene kod testamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.9. Registar testamenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.10. Izvornik i otpravak notarskog zapisa o testamentu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.11. Primjer: Zapis o testamentu sa zamjenskim nasljednicima . . . . . . . . . . . . . 3.12. Primjer: Zapis o testamentu sa sukcesivnim odreivanjem nasljednika uslovi i rokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Ugovori sa nasljednopravnim dejstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Ugovor o odricanju od nasljea koje nije otvoreno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Primjer: Ugovor o odricanju od nasljea koje nije otvoreno . . . . . . . . . . . . . 4.3. Ustupanje i raspodjela imovine za ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.1. Pojam i pravna priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.2. Uslovi za punovanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.3. Predmet ustupanja i raspodjele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.4. Forma ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.5. Zadravanje prava kod ugovora o ustupanju i raspodjeli imovine za ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.6. Odgovornost za ustupioeve dugove i pobijanje ustupanja. . . . . . . . . . . 4.3.7. Obaveza jemstva izmeu potomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.8. Opozivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.9. Primjer: Ugovor o ustupanju i raspodjeli imovine za ivota . . . . . . . . . . 4.4. Ugovor o doivotnom izdravanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.1. Pojam i pravna priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.2. Sadraj obaveze izdravanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.3. Karakteristike ugovora o doivotnom izdravanju i uslovi za punovanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.4. Forma za zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju. . . . . . . . . . . . 4.4.5. Sposobnost i krug lica koja mogu zakljuiti ugovor o doivotnom izdravanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.6. Raskid i ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju. . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.7. Prestanak ugovora o doivotnom izdravanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.8. Odgovornost davaoca izdravanja za dugove primaoca izdravnja . . . 4.4.9. Obezbjeenje prava iz ugovora o doivotnom izdravanju . . . . . . . . . . . 4.4.10. Primjer: Ugovor o doivotnom izdravanju, uz ugovaranje zajednice ivota. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.11. Primjer: Ugovor o doivotnom izdravanju u korist treeg lica kao primaoca izdravanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.12. Primjer: Izdravanje u korist vie lica kao primaoca izdravanja. . . . .

237 238 238 238 239 240 240 241 244 247 247 249 252 252 252 253 254 254 255 256 256 257 263 263 263 263 264 264 266 266 267 267 268 272 276

Osmidio:Zapisopotvrdiprivatneisprave(solemnizacijaprivatnihisprava) ...... 281

1. Uvodna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 2. Dokazna snaga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2829

Sadraj

3. Procedura potvrivanja privatne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Provjera privatne isprave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1. Provjera forme privatne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.2. Provjera sadrine privatne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Sainjavanje potvrde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Nain sainjavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Sadraj potvrde privatne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Postupanje notara kada se privatna isprava ne moe potvrditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Zastupljenost solemniziranih privatnih isprava u praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Izvornik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Otpravci i prepisi izvornika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Uslovi za punovanost otpravka kao javne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Nain sainjavanja otpravka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Prilozi uz otpravke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Kome se izdaju otpravci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Klauzula o ovjeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Otpravak dijela akta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.7. Otpravak za arhivu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Sadraj notarskog spisa, arhiviranje i uvanje spisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

282 282 283 283 283 283 284 285 285 291 292 292 292 293 294 295 296 297 298

Devetidio:Izvornikiotpravaknotarskogakta .................................. 291

Desetidio:Izvrnanotarskaisprava........................................... 299

1. Pojam i karakteristike notarske izvrne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2. Uslovi za izvrnost notarske isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 3. Otpravak u svrhu izvrenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 1. Nastanak zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Znaaj zastupanja danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Pravna priroda zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Pojam zastupanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Znaaj zastupanja u privrednom pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Zatita interesa lica kod zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1. Zatita interesa zastupanog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.2. Zatita interesa druge ugovorne strane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.3. Zatita interesa u sluaju nedostatka ovlatenja za zastupanje . . . . . . . . 5. Nedopustivost zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vrste zastupanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. Zakonsko zastupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2. Voljno zastupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Vrste punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Punomoje s obzirom na opseg ovlatenja za zastupanje. . . . . . . . . . . . . . . . 7.1.1. Opte ili generalne punomoje (mandatum generalis) . . . . . . . . . . . . . . 7.1.2. Posebno ili generino punomoje (mandatum specialis) . . . . . . . . . . . . 7.1.3. Specijalno punomoje (mandatum specialissimum) . . . . . . . . . . . . . . . .10

Jedanaestidio:Zastupanje .................................................... 305

305 305 306 306 307 308 309 309 310 310 311 311 313 313 314 314 314 315

Sadraj

7.2. Druge vrste punomoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Zajedniko zastupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Sklapanje ugovora sa samim sobom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.1. Samokontrahiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.2. Viestruko zastupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2. Podruje primjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2.1. Izuzeci od pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2.2. Kolizija interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Posebna forma punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1. Forma punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1.1. Neformalnost punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1.2. Potrebna posebna forma punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1.3. Potrebna dodatna forma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.2. Potrebna forma u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima . . . . . . . 11. Suavanje i opoziv punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.1. Opozivost punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.2. Apstraktnost punomoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Prestanak punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.1. Prema Zakonu o obligacionim odnosima CG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2. Ostali sluajevi prestanka punomoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.1. Gubitak poslovne sposobnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.1.1. Gubitak poslovne sposobnosti punomonika . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.1.2. Gubitak poslovne sposobnosti vlastodavca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.2. Prestanak punomoja izvrenjem pravnoga posla . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.3. Protek vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.4. Nemogunost ispunjenja pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.3. Pravne posljedice prestanka punomoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. Lista pitanja kod sainjavanja punomoja u formi notarskog zapisa i praktini primjeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

315 316 318 318 319 319 319 320 320 321 322 322 322 323 323 324 324 325 326 326 327 327 327 327 328 328 329 329 330

LITERATURA .................................................................. 343 ZAKONI...................................................................... 344 KOMENTARI.................................................................. 345 PRILOZI...................................................................... 347 ZAKONONOTARIMA .......................................................... 347 PRAVILNIKORADUNOTARA................................................... 387

11

PREDGOVOROvim radom se ele dati relativno opirnija objanjenja pojedinih zakonskih rjeenja u oblasti notarijata, kako bi se upoznala pravna javnost i olakalo uvoenje notarske slube, odnosno implementacija Zakona o notarima Crne Gore. Svakako da je namjera ovog rada da se pravnicima prui mogunost upoznavanja sa praktinim rjeenjima iz ove oblasti, kako bi se izgradila najbolja rjeenja za domau teoriju i praksu. S obzirom na zakonodavnu tehniku otvorene su ire mogunosti u primjeni zakonskih odredbi, pa je tako postavljena vea obaveza, ne samo pred ministarstva i notare, nego i pred druge pravne profesije, za ulaganje napora u pronalaenju rjeenja koja e istovremeno odgovarati principima iz zakona i dinaminim potrebama ivota. Biemo zadovoljni ako kroz ovu podrku bude olakano izgraivanje notarske slube, kao i jedinstvenih pogleda i stavova u primjeni pojedinih odredbi vanih za funkcionisanje notarske slube. Dosadanje obrazovanje pravnika, praksa i cjelokupno pruanje pravnih usluga uglavnom se temeljilo na sticanju vjetina potrebnih za rjeavanje sporova. tekui proces tranzicije i reforma pravosudnog sistema zahtijevaju usluge pravnika profesionalnog znanja koji e sprijeiti eventualne sporove. Primjena reformskih zakona, kao to su npr. Zakon o parninom postupku, Zakon o izvrnom postupku, Zakon o notarima i drugi, nuno pretpostavlja postojanje osposobljenih pravnika, koji e strunou i znanjem moi da doprinesu unaprjeenju primjene tih zakona. Osim sluha za navedene reformske procese, za korisnike ovog rada i budue notare od posebne vanosti bie poznavanje Obligacionog, Porodinog, Nasljednog, Stvarnog i Privrednog prava. U tom smislu, pred buduim notarima je veoma ozbiljan i zahtjevan posao. Oni se moraju naoruati znanjem, strunou i odgovornou, i izgraditi se kao samostalni, objektivni i nepristrasni pravnici i profesionalci. Stoga je potrebno uloiti dodatne napore u edukaciji pravnika o novim reformskim rjeenjima, novim pravilima i novim pravnim institutima. Ova obaveza je stalni zadatak kako drave tako svakog pravnika, sa ciljem da zapoeta reforma bude uspjeno sprovedena, to predstavlja conditio sine qua non pravne drave i vladavine prava. Za kraj ovog uvodnog slova, elimo da zahvalimo svima koji su bili ukljueni u izradu ovog rada: Ministarstvu pravde Crne Gore, a posebno gospoi Branki Lakoevi i gospoi Jadranki Vukevi, na ogromnoj pomoi i podrci u izradi ove publikacije, porodicama i saradnicima autora, koji su na nesebian nain doprinijeli objavljivanju ove knjige, i notarima iz Varadina (Republika Hrvatska) gospoi Rankici Benc i gospoi13

Jagodi Vajdi Sevek, iji su radni materijali, pripremljeni za edukaciju buduih notara u Crnoj Gori, bili od velike koristi. Rad predajemo pravnikoj i iroj javnosti. S obzirom na to da nas je tjeralo vrijeme i potreba za jednim ovakvim radom u Crnoj Gori, kao i nestrpljenje da knjiga bude dostupna to prije, mogue je da su se omakle odreene greke i propusti. Unaprijed se zahvaljujemo itaocima koji e nam na njih skrenuti panju, kako bismo ih u daljem radu ispravili i izbjegli. Autori

14

Prvi dio: Uvod1. Istorijat1 .1 .KratkenapomeneorazvojunotarijatauopteRimsko doba. Zaeci notarijata nalaze se u rimskom pravu u instituciji rimskih tabelliones, lica osposobljenih u vjetini pisanja i sastavljanja razliitih dokumenata i pravnih akata na drvenim ploama. Rije notarius u svom izvornom, latinskom znaenju razliita je od dananjeg pojma notara. Notarius je bilo lice koje je vodilo zabiljeke sa vjetinom brzog pisanja1. Pojam notar danas predstavlja strunjaka u pravnoj profesiji koji je nosilac javne slube, povjerene i nadzirane od strane drave, a koji tu profesiju obavlja nezavisno i samostalno. Srednji vijek. Razvoj notarijata kakvog danas poznajemo, zapoeo je u srednjem vijeku, kada notarski akti dobivaju snagu javnih isprava, a notare postavlja vrhovna vlast, car i papa. Naroiti doprinos razvoju notarijata dala je bolonjska pravna kola, zahvaljujui kojoj je notarijat dobio mjesto u pravnim sistemima Italije, Francuske, panije, Njemake i dr. U XVIII i XIX vijeku u zemljama zapadne Evrope notarijat je reformisan i dobio je znaajnu ulogu u ovim pravnim sistemima, sa elementima kakvi i danas egzistiraju. tako je npr. u Francuskoj tzv. Ventoza zakonom iz 1803. godine notar definisan kao povjerenik drave, koja mu je dala dravni peat i dio javnih ovlatenja, a notarskoj ispravi je data dokazna snaga javne isprave2 . Na prostorima bive Jugoslavije notarijati se uspostavljaju pod uticajem Venecije, najprije u primorskim gradovima Dalmacije i Crne Gore, te Dubrovniku. to je period srednjeg vijeka, kada se u statutima Zadra, Splita, Dubrovnika, Kotora i Budve pojavljuju odredbe o notarijatu. Osnovna obiljeja notarskih isprava bila su ta da su one bile u principu privatne isprave, dok su snagu javne isprave dobijale putem ovjere sudije i auditora. Na podruju Slovenije, Hrvatske i Vojvodine, koje su bile pod austro-ugarskom vlau, notarska sluba je postojala i djelovala po propisima koji su vaili u Austro-Ugarskoj monarhiji.

1 2

Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 23. Mihajlo Dika, Javnobiljenika sluba u Republici Hrvatskoj kao sustav modernog slobodnog latinskog notarijata, Hrvatska javnobiljenika komora i Hrvatska javnobiljenika akademija, Narodne novine d.d., 2008. godine, str. 1-8. takoe detaljnije o ovome vidi Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 28-31.

15

Prvi dio: Uvod

1 .2 .NotarijatudravamanastalimnapodrujubiveSFRJKraljevina Jugoslavija je 1930. godine donijela Zakon o javnim biljenicima 3, koji je biljenicima dao javna ovlatenja za sastavljanje, ovjeru i potvrdu isprava u odreenim pravnim oblastima. Ovaj zakon se oslanjao na rjeenja iz austrijskog Zakona o notarima iz 1850. godine, a za njega je karakteristino da nije dolo do njegove primjene na itavom podruju Kraljevine Jugoslavije. tako npr. nije se primjenjivao u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i dijelovima Srbije. Primjena ovog zakona stavljena je van snage 1944. godine od strane nove narodne vlasti, tako da za cijelo vrijeme postojanja SFRJ, u njenom pravnom sistemu nije postojala ustanova notarijata. Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini je uspostavljen notarijat donoenjem tri posebna zakona, koji su u potpunosti harmonizirani4. Notarska sluba je prvo zapoela rad u Federaciji Bosne i Hercegovine, 04.05. 2007. godine, zatim u Brko Distriktu BiH, poetkom decembra 2007. godine, potom i u Republici Srpskoj, 11.03. 2008. godine. Moe se rei da danas na itavom podruju Bosne i Hercegovine funkcionie notarijat, sa notarskim ispravama kao javnim ispravama koje vrijede na itavom podruju BiH, bez obzira od kojeg su notara sa teritorije BiH izraene. Osnovno obiljeje notarske slube u BiH je to da odreeni pravni poslovi, koji su vani za drutvo i pojedinca, moraju biti sainjeni u formi notarski obraene isprave (notarski akt koji je u cijelosti sastavio notar). Koje su to vrste pravnih poslova, izriito je navedeno u tekstovima gore pomenutih zakona5. Republika Hrvatska. Javnobiljenika sluba u Republici Hrvatskoj obnovila se nakon osamostaljenja od SFRJ, temeljem Zakona o javnom biljenitvu, od 29.07. 1993. godine,6 odnosno podzakonskih propisa donesenih na temelju tog zakona. Na osnovu ovih propisa javnobiljenika sluba je cjelovito ureena u svom organizacijskom, statusnom, kompetencijskom i funkcionalnom smislu. Ovim nainom je omogueno ne samo uspostavljanje nego i uspjeno funkcioniranje jedne nove slube od samog osnivanja notarijata7. Republika Slovenija i Republika Makedonija takoe su uvele notarsku slubu u svoj pravni sistem, dok su u Crnoj Gori i na Kosovu doneseni zakoni o notarima i podzakonski akti, ija je implementacija u toku. U Republici Srbiji se trenutno vre pripremne aktivnosti za donoenje Zakona o notarima i drugih provedbenih propisa, kako bi se i na tom podruju uvela notarska sluba u pravni sistem.3 4 5 Slubene novine Kraljevine Jugoslavije, broj 220/1930. Slubene novine Federacije BiH, broj 45/2002.; Slubeni glasnik Republike Srpske 86/2005. i Slubeni glasnik Brko Distrikta broj 09/2003. Detaljnije o notarskoj slubi i nadlenostima notara u Bosni i Hercegovini vidjeti u Komentaru zakona o notarima u Bosni i Hercegovini, Meliha Povlaki/Christoph Schalast/Vesna Softi, izdavai GtZOtvoreni regionalni fond za jugoistonu Evropu Pravna reforma i tDP Sarajevo; Sarajevo 2009. godina. Narodne novine Republike Hrvatske 78/93. Detaljnije o ovome vidjeti kod Mihajla Dike, Javnobiljenika sluba u Republici Hrvatskoj kao sustav modernog slobodnog latinskog notarijata, Hrvatska javnobiljenika komora i Hrvatska javnobiljenika akademija, Narodne novine d.d., 2008. godine, str. 1.

6 7

16

1. Istorijat

Osnovna karakteristika svih naprijed naznaenih zakona o notarima je ta da su prihvatili tzv. latinski tip notarijata, koji preovlauje u zemljama Evropske unije. Ovi zakoni su utemeljeni na zajednikim karakteristikama evropskog notarijata, tj. u potpunosti se oslanjaju na principe Madridske deklaracije, od 22/23.03.1990. godine, koja propisuje osnovna naela notarijata u Evropi. Madridska deklaracija, izmeu ostalog, predvia sljedee: notar je nosilac javne slube, na koga je prenesena dravna vlast, kako bi sainjavao javne isprave, a ime se ujedno obezbjeuje uvanje, dokazana snaga i izvrnost ovih isprava; notar je nezavisan i vri svoju djelatnost sa elementima dravnog suvereniteta na nain slobodnog zanimanja; funkcionalno se on moe svrstati u podruje vanparninog sudstva ili preventivnog pravosua; notar je nepristrasan savjetnik svih uesnika u postupku sainjavanja isprava (postupak notarske obrade isprava); preduslov za imenovanje notara jeste visoka pravnika kvalifikacija i obrazovanje; notar je iz oblasti profesionalnog prava podvrgnut nadzoru dravnih organa; postavljanje notara se orijentie prema mjesnim potrebama za notarskim uslugama; notari se brinu za pravnu sigurnost, predupreuju mogue sporove i stoga u svojoj oblasti garantuju zatitu potroaa, kao dio djelotvornog i funkcionalnog pravosua. Izvjesne razlike navedenih zakona postoje u odredbama koje se tiu polaganja notarskog ispita, imenovanja notara, te u pogledu nadlenosti notara u vezi sa pravnim poslovima koji se moraju sainiti u obaveznoj formi notarskog zapisa (notarski zapis ili zapis o potvrdi privatne isprave).

1 .3 .NotarskaslubauCrnojGoriKako je ve naprijed istaknuto, Crna Gora je donijela Zakon o notarima 2005. godine, koji je izmijenjen 2008. godine8 , na osnovu ega su doneseni i podzakonski propisi, od kojih je najznaajniji Pravilnik o radu notara Crne Gore9. Razmatranje pojedinih zakonskih odredbi i datih rjeenja e se vriti u tekstu ovog rada na odgovarajuim mjestima, u kojima e se detaljno obrazlagati norme notarskog prava, zajedno sa odgovarajuim normama graanskog prava. trenutno se vode aktivnosti oko organizacije polaganja notarskog ispita, a nakon toga slijedi imenovanje prvih notara u Crnoj Gori.

8 9

Slubeni list RCG br. 68/2005. i Slubeni list CG br. 49/2008. Slubeni list CG br. 30/2009.

17

Prvi dio: Uvod

2. Pojam notarskog pravaUvoenje notarske slube u pravni sistem neke drave dovodi do stvaranja normi koje reguliu rad notara. Skup tih normi moe se nazvati zajednikim imenom notarsko pravo, koje je dio pravnog sistema drave u kojoj se uvodi notarijat. U odreivanju definicije notarskog prava mora se poi od vrste i karaktera normi koje reguliu djelatnost notara. Zakon o notarima Crne Gore sadri norme koje reguliu organizaciju notarske slube, status notara, uslove za obavljanje slube, imenovanje notara, prestanak slube notara, funkcije i nadlenosti notara, odgovornost notara i nadzor nad radom notara. Navedene norme ine organizaciono notarsko pravo. Nadalje, sastavljanje notarskih akata, pravno dejstvo i dokazna snaga notarskih akata regulisano je takoe Zakonom o notarima, tako da te norme predstavljaju procesno notarsko pravo. Ove norme reguliu postupak kojeg se mora pridravati svaki notar u obavljanju svojih slubenih radnji. Za njih se moe rei da su pandan normama koje vae za postupanje u parninom, vanparninom i upravnom postupku. Isto tako, Zakon o notarima sadri norme koje reguliu formu, sadrinu i druge elemente notarskih akata o pravnim poslovima. Pored toga, notar je duan poznavati i u svom radu primjenjivati odredbe drugih zakona i propisa (kao to su npr. Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o svojinsko-pravnim odnosima, Zakon o nasljeivanju, Zakon o privrednim drutvima, Porodini zakon itd.). to su materijalno - pravne norme koje se primjenjuju prilikom sainjavanja notarskih akata, te je veoma bitno da ih notari poznaju kako bi ti akti proizveli eljene pravne posljedice i imali formalnu i materijalnu autentinost javne isprave10. Dakle, notarsko pravo obuhvata iroku materiju razliitih grana prava. tu spadaju materijalnopravne, zatim procesnopravne i organizacionopravne norme.

3. Razlozi za uvoenje notarijata i ciljevi notarske slube3 .1 .PravnasigurnostPitanje da li notarijat treba da dovede do breg, efikasnijeg i jeftinijeg postupka, nije i jedino kod uvoenja notarijata. Ne smijemo izgubiti iz vida najznaajniji segment notarijata, a to je pitanje pravne sigurnosti. Uvoenje notarijata mora se posmatrati u vezi sa drugim reformama prava u Crnoj Gori. Ovdje se posebno istie reforma javnog registra nepokretnosti, ali i reforma stvarnih prava, kojima treba da se povea pravna sigurnost u pravnim poslovima kod prometa nepokretnosti, kao i reforma privrednog prava. U bivem pravnom sistemu poklanjala se manja panja privatnom vlasnitvu nad nepokretnostima, a uz to je uniten i itav niz registara ili su ti registri postali neaurni. Privredni subjekti nisu djelovali u uslovima potpune slobode na tritu i nisu poznavali10 Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007godine, str. 7180.

18

3. Razlozi za uvoenje notarijata i ciljevi notarske slube

kapitalistike odnose meusobne neminovne konkurencije. Prema vaeim zakonskim odredbama, prava na nepokretnosti na osnovu pravnog posla, nastaju samo sa upisom u javni registar. Sve nepokretnosti moraju biti upisane u katastar nepokretnosti, a to je i pravna obaveza, tako da, prema vaeoj pravnoj regulativi, u Crnoj Gori ne bi trebala postojati vanknjina prava na nepokretnosti. Praksa ne odgovara vaeoj zakonskoj situaciji, a sasvim sigurno je bila namjera zakonodavca, emu bi se inae radi pravne sigurnosti, bezuslovno moralo teiti, da se prestane sa ovom protivzakonitom praksom. Voenje drugih javnih registra, kao npr. registra pravnih subjekata, takoe se pokazalo u dosadanjoj praksi neefikasno. Primjer toga su tzv. fantomske firme. Pitanje dosadanjih privatnih isprava u oblasti pravnog prometa i njihov kvalitet, stvar je za sebe, a realan odgovor je mogue nai u broju predmeta sporova pred sudovima. Drava se kroz reformske zakone opredijelila, to joj je, izmeu ostalog, i dunost, za uvoenje reda u gore navedenoj oblasti. Na ovaj nain drava je odluila uspostaviti pravnu sigurnost koja je osnovna pretpostavka za privredni razvoj i ukljuivanje u savremene tokove poslovanja. Notar bi trebao da bude samo jedan segment u drutvu koji e znaajno doprinijeti uspostavljanju pravne sigurnosti. Zbog toga je notarskoj slubi drava dala karakter javne slube, notarskim ispravama dokaznu snagu javnih isprava, koje, pod odreenim zakonskim uslovima, mogu biti i izvrne isprave. Naravno, i notari su samo ljudi, zbog ega je drava uspostavila mehanizme kontrole njihovog rada, a to je iskljuiva nadlenost drave. Za eventualne greke notara mora postojati i njihova odgovornost, te bi se na notare trebalo gledati sa velikom dozom povjerenja, a na njihove eventualne greke bez odlaganja trebaju se primijeniti efikasne sankcije. Pored dravne kontrole rada notara, neophodno je razviti i unutranju strukovnu kontrolu, koja se treba bazirati na profesionalizmu rada notara i uspostavljanju visokog kodeksa ponaanja samih notara. Sve ovo treba da prati struna javnost kako bi se postigao to vei stepan kvaliteta pruanja notarskih usluga. Svaka grana prava regulie odreene drutveno - pravne odnose, a predmet ureenja notarskog prava se odnosi na razliite karaktere drutvenih odnosa. Zbog svega toga, i uinci rada notara su vidljivi u razliitim sferama drutvenog ivota uopte. Notar je obavezan na neprestanu obuku i edukaciju, kako bi bio u stanju ispuniti zakonske obaveze i postavljene ciljeve, kako prema zajednici, tako i prema korisnicima usluga. Garant uspjenog rada notara je njegova profesionalnost, strunost, nepristrasnost i nezavisnost u pruanju usluga odnosno preduzimanju slubenih radnji. S obzirom da su na notare prenesene odreene nadlenosti drave (javne slube), notari su duni postupati na nain da se postignu odreeni efekti prema zajednici, a koji su u interesu svih graana. Najznaajniji doprinos i uinci notarijata mogli bi se sagledati u vie segmenata pruanja javne usluge, kao to su npr. pravosue, javni registri i efikasnost u djelovanju notara. uvanje izvornika (originala) notarskih akata

19

Prvi dio: Uvod

u arhivu notara takoe doprinosi jaanju pravne sigurnosti, jer se u svako vrijeme moe doi do autentinog akta o pravnom poslu.

3 .2 .RastereenjepravosuaJedna od preporuka Vijea Evrope za zemlje u tranziciji bila je da, u cilju rastereenja pravosua, uvedu notarsku slubu, a to se postie indirektno putem izbjegavanja sporova na osnovu notarskih akata i putem prenoenja odreenih nadlenosti na notare iz oblasti vanparninog sudstva. Notar je struna osoba koja profesionalno obavlja svoju djelatnost, a dunost mu je ispitati pravu volju stranaka, poduiti ih o pravnim posljedicama namjeravanog pravnog posla, te njihove izjave potpuno, jasno i odreeno pretoiti u javnu ispravu, tj. eljeni notarski pravni akt. Na ovaj nain se postie direktna korist za drutvenu zajednicu i za graane pojedince. U vezi s ovim, moe se posebno istai sljedee: Akti koje je sastavio notar, zbog naprijed naznaene procedure, u kojoj je notar neutralan i struan nosilac javne slube, dovode do veeg stepena pravne sigurnosti i izbjegavanja sporova; Notarski akt kojeg je notar u cijelosti sainio (zapis ili zapis o potvrdi privatne isprave), moe biti izvrna isprava koja u cijelosti zamjenjuje pravosnanu sudsku odluku i time se izbjegavaju dugi i skupi parnini postupci, te rastereuju sudovi, a istovremeno se postie efikasnost i ekonominost uesnika u pravnom prometu; Notari sainjavaju notarske isprave o zasnivanju hipoteke, koje mogu biti izvrne, a to su do uvoenja notarijata radili sudovi. S tim u vezi, istiemo da e sudovi u Crnoj Gori biti rastereeni od ogromnog broja takvih predmeta11; Uvoenjem notarijata, sudovi nee vriti ovjeru potpisa na ugovorima o prometu nepokretnosti nego e se to raditi u sklopu sastavljanja notarskih akata o takvim ugovorima, pa e sudovi u Crnoj Gori biti rastereeni za dodatni angaman na tim predmetima; Povjeravanjem odreenih vanparninih postupaka koji spadaju u prirodu notarske djelatnosti, kao to je npr. ostavinski postupak, postoji mogunost dodatnog rastereenja sudova, a to je uspjeno uinjeno u mnogim zemljama (Austrija, Hrvatska, Makedonija itd.). U zakonodavstvu Crne Gore12 postoji mogunost da se od strane suda notarima povjeri voenje ostavinskih postupaka.

11 tako npr., prema dostupnim podacima Notarske komore FBiH, za godinu dana rada notari u F BiH su sainili 5000 ugovora o zasnivanju hipoteka kao izvrnih isprava koje imaju snagu pravomonih sudskih presuda, te su sudovi u F BiH direktno rastereeni za taj broj predmeta o zasnivanju hipoteke, a takoe, povodom takvih ugovora nee se voditi dugotrajni parnini postupci, a ako ne doe do ispunjenja preuzetih obaveza, ii e se direktno u izvrni postupak. 12 Slubeni list RCG 27/2006. Zakon o vanparninom postupku; lan 137 do 157.

20

3. Razlozi za uvoenje notarijata i ciljevi notarske slube

3 .3 .JavniregistriNotarima je zakonom data iskljuiva nadlenost sastavljanja notarskih akata o tano odreenim pravnim poslovima, a koji za predmet imaju sticanje svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Svi ovi pravni poslovi zahtijevaju izuzetnu strunost prilikom njihove obrade i sainjavanja u obliku konanog pravnog posla, a kao najei sluaj, produkt ovog rada su ugovori. Forma, sadrina i kvalitet sklopljenih ugovora u pojedinim pravnim oblastima nisu iskljuivi interes pojedinaca koji sklapaju te ugovore nego su i od znaaja za iru drutvenu zajednicu. Da bi se na zadovoljavajui nain uredila ova pravna pitanja, zakonodavac se opredijelio za poseban postupak i formu sklapanja ovih pravnih poslova (lan 51. Zakona o notarima Crne Gore). Kako se naprijed naznaeni pravni poslovi upisuju u katastar nepokretnosti, to e se notarskom aktivnou u vezi sa takvim poslovima, postii da se svi ti pravni poslovi uknjie u katastar nepokretnosti, a to e za rezultat imati tanost javnih registara i pouzdanje u iste, to u krajnjem dovodi do veeg stepena pravne sigurnosti, povjerenja u javne registre i veih ulaganja, a pogotovo stranih, u ekonomiju Crne Gore. Sve naprijed iznijeto, i konani je cilj kompletne reforme pravnog sistema, pri emu se Zakon o notarima, Zakon o dravnom premjeru i katastru nepokretnosti13, Zakon o izvrnom postupku14 , kao i Zakon o svojinsko-pravnim odnosima15, trebaju posmatrati kao reformski zakoni. Bez ovih i ovakvih zakona, kompletna reforma pravnog sistema i njegovo usklaivanje sa evropskim standardima bili bi dovedeni u pitanje. Smatramo da je nuna harmonizacija, kako ovih zakona, tako i samog rada lica i institucija koje su zaduene za implementaciju istih.

3 .4 .EfikasnostiekonominostNotari, kao nosioci javne slube, u praksi svojim ispravama pruaju efikasnu i ekonominu javnu uslugu. Naime, svi poslovi iz nadlenosti notara trebali bi da se struno i veoma brzo zavravaju (nema dugotrajnog ekanja, kao to je to bio sluaj u sudovima, a zbog njihove preoptereenosti). Najoitiji primjer za to su pravni poslovi o zasnivanju hipoteke, koji se npr. kod notara u Bosni i Hercegovini zavravaju u kratkom vremenskom periodu, a prije poetka rada notara, u sudu se ekalo i po nekoliko mjeseci za zasnivanje hipoteke kao izvrne isprave. Aktivnostima notara i notarskim ispravama, pored poveanja pravne sigurnosti, u pravnom prometu postiu se i odreeni drugi efekti, kao to je efikasnost i ekonominost. Doprinos efikasnosti i ekonominosti se moe izraziti u sljedeem: nema ekanja i poslovi se veoma brzo zavravaju kod notara; notarske isprave mogu biti i izvrne isprave; izbjegavaju se sporovi, jer notarska je isprava ono to su strane eljele i izjavile pred notarom kao nepristrasnim savjetnikom svih stranka;13 Slubeni list RCG 29/2007. 14 Slubeni list RCG 23/2004. 15 Slubeni list CG 19/2009.

21

Prvi dio: Uvod

izbjegavaju se veoma dugi eventualni parnini postupci; tarifom o nagradama i naknadama notara mogu se dodatno postii bolji ekonomski efekti, direktno ili indirektno, putem preveniranja sporova i teta. Efekti notarskih isprava kao javnih isprava su neuporedivo vei od efekata privatnih isprava koje su sainjavala druga lica, a sud samo ovjeravao potpise, o emu smo naprijed dali iscrpna objanjenja. Notarima su u nadlenost dati poslovi koji su ranije u dobroj mjeri bili predmet rada na crno, tj. potpadali su pod tzv. sivu ekonomiju. Prema pokazateljima zasnovanim na zvaninim podacima koje je pribavila Notarska komora FBiH od nadlenih poreskih i drugih organa, oko 15% ugovora o prometu nepokretnosti sainjavali su advokati, dok je 85% takvih isprava sainjavano od strane lica koja nisu za te poslove osposobljena ili registrovana. Dakle, prije uvoenja notarske slube, ove poslove su najee radile osobe koje nisu imale kvalifikaciju i odobrenje za rad, te su na takav nain za dravu izgubljene ogromne svote poreznog novca. Direktni negativni efekti ovakvog rada na crno su: stvaranje izrazite pravne nesigurnosti, neuredni javni registri, neprovodivi ugovori u katastru nepokretnosti, mnoge kriminalne afere u oblasti prometa nepokretnosti i fantomske firme u oblasti privrednih drutava, prevare, neplaanje ogromnih javnih prihoda, pranje znatnih koliina novca i sl.

4. Notarske isprave4 .1 .PojamivrsteispravauoptePod ispravom se podrazumijeva predmet na kome je ovjekova misao izraena pismom, bez obzira na materijal kojim se pie odnosno na kome je izraena i bez obzira na vrstu znakova kojim su oni ispisani16 . Najvanija podjela isprava je na privatne i javne. Privatne isprave su sve one koje po zakonu nisu definisane kao javne. Zakoni definiu da su javne isprave one isprave koje su izdali dravni organi ili druga lica koja vre javna ovlaenja, u propisanoj formi i postupku, i u okviru svoje nadlenosti.

4 .2 .PojamivrstenotarskihakataNotarski akti su javne isprave o pravnim poslovima, izjavama volje i injenicama koje sastavlja notar (notarski zapis i sa njime izjednaeni zapis o potvrdi privatne isprave), zapisnici o pravnim radnjama i injenicama kojima prisustvuje notar (notarski zapisnik), potvrde o injenicama koje u okviru svoje nadlenosti potvruje notar (notarske potvrde) i ovjere prepisa, potpisa i drugih podataka (notarske ovjere). Svi naprijed navedeni elementi, ine notarski akt javnom ispravom pod uslovom da su ispotovani bitni elementi forme propisane Zakonom o notarima17. Isto tako, otpravci i prepisi izvor16 Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 257.-263. 17 lan 5. Zakona o notarima CG.

22

4. Notarske isprave

nika notarskih akata smatraju se notarskim aktima, koji predstavljaju javne isprave pod uslovom da su prilikom njihovog sastavljanja ispotovani bitni elementi forme propisane Zakonom o notarima, ukljuujui i klauzulu o ovjeri18 . Dakle, kao i kod drugih javnih isprava, notarski akt je javna isprava ako su ispunjena tri kumulativna uslova i to: da je izdat od notara koji vri notarsku slubu kao javnu slubu, profesionalno i kao iskljuivo zanimanje, u skladu sa Zakonom o notarima (lan 2.); da je izdat u okviru ovlaenja nadlenosti notara (lan 4. Zakona o notarima); da su ispotovani bitni elementi forme propisane Zakonom o notarima (lan 5.). Pored naprijed naznaenih odredbi koje propisuju uslove pod kojima notarski akt ima svojstvo javne isprave, mora se voditi rauna o tome da Zakon o notarima u nekoliko sluajeva izriito propisuje kad notarski akt nema svojstvo javne isprave. to su sljedei sluajevi: ako je postojao razlog za izuzee notara (lan 28. Zakona o notarima); ako ne sadri potpis, peat i tambilj notara (lan 42. Zakona o notarima); ako otpravak i prepis notarskog zapisa ne sadre klauzulu o ovjeri (lan 91. Zakona o notarima). Jedan od bitnih elemenata kod nekih pravnih poslova je forma (lan 51. Zakona o notarima), tako da izjava volje mora biti u odgovarajuoj formi, jer, u suprotnom, takva izjava nee proizvoditi pravne uinke. Ukoliko se za odreeni pravni posao zahtijeva forma notarskog zapisa ili zapisa o potvrdi privatne isprave, tada izjava volje mora biti data u toj formi, jer, u suprotnom, takva izjava nee proizvoditi pravno dejstvo.

4 .3 .DokaznasnaganotarskihakataKako smo naprijed ve istakli, svi notarski akti, pod Zakonom propisanim uslovima, imaju formalnu dokaznu snagu javnih isprava (da je notarski akt izdao notar u okviru svojih ovlatenja i da su ispunjeni Zakonom propisani bitni elementi forme). Meutim, svi notarski akti nemaju isti stepen dokazne snage. Stepen dokazne snage notarskih akata zavisi od njihove vrste, a u emu je presudna forma i postupak za njihovo sastavljanje. Notarski zapisi i sa njima izjednaeni zapisi o potvrdi privatnih isprava, te notarski zapisnici imaju punu dokaznu snagu javne isprave, tj. pored formalne dokazne snage, imaju i materijalnu dokaznu snagu, koja se odnosi na pretpostavku istinitosti sadrine notarskih akata (notar sastavlja, odnosno potvruje sadrinu akta). Notarske potvrde i ovjere imaju manji stepen dokazne snage u odnosu na notarski zapis. Notar samo sastavlja biljeku o potvrdi i ovjeri. Notarske ovjere i potvrde imaju dokaznu snagu javne isprave o injenicama o kojima se u njima svjedoi19. Ovjere potpisa i prepisa imaju formalnu dokaznu snagu javne isprave i to u dijelu ovjere autentinosti prepisa, odnosno potpisa, dok se ovjeravanjem ne potvruje istinitost sadraja isprave.

18 lan 80.-91. Zakona o notarima CG. 19 lan 4. stav 5. Zakona o notarima FBiH (Slubene novine broj 45/02).

23

Prvi dio: Uvod

tako privatna isprava na kojoj je notar ovjerio potpis, ostaje i dalje privatna isprava, dok samo biljeka o ovjeri potpisa ima svojstvo javne isprave20. Postavlja se pitanje: da li se mogu pobijati notarski akti i pod kojim uslovima? U parninom postupku je mogue utvrujuom tubom osporavati autentinost notarskog akta (da li ga je izdao notar u okviru Zakonom propisanih ovlatenja i da li su ispunjeni bitni Zakonom propisani elementi postupka i forme). tako, naprimjer, to su slijedei razlozi: ako nema peata i potpisa notara, ako postoje razlozi za izuzee, ako nema neophodnih poduka i upozorenja itd. teret dokazivanja je na stranci koja osporava autentinost notarskog akta. Kod notarskog zapisa postoji pretpostavka tanosti sadraja isprava. Ako se u parninom postupku dokae da notarski akt nije autentian, tj. da nema dokaznu snagu javne isprave, tada takav ugovor se moe pobijati kao privatna isprava. Kod privatne isprave na postoji pretpostavka tanosti sadrine pravnog posla. Drugo veoma znaajno pitanje je: da li se u parninom postupku moe pobijati sadrina notarskog akta koji ima punu dokaznu snagu javne isprave (formalnu i materijalnu dokaznu snagu), kao to je, naprimjer, sadrina notarskog zapisa? Sadrina takvog notarskog akta (zapisa) moe se pobijati u parninom postupku radi utvrivanja valjanosti pravnog posla koji je sadran u notarskom aktu21. U razloge zbog kojih se moe pobijati sadrina pravnog posla iz notarskog akta spadaju mane volje, prekomjerno oteenje, nedostaci u pogledu punomoi i zastupanja itd. Notar je duan starati se o tome da se navedeni razlozi za pobijanje sadrine pravnog posla eliminiu tokom samog postupka sainjavanja notarskog akta. Obaveza notara je ispitati i utvrditi pravu volju stranka, te sastaviti akt koji je u skladu sa vaeim propisima. Dokazna snaga notarskog akta ogleda se i u tome to on, u sluajevima predvienim Zakonom, moe biti izvrna isprava, a ta sposobnost da bude izvrna isprava data je notarskom zapisu i zapisu o potvrdi privatne isprave22 .

20 Meliha Povlaki, Christoph Schalast, Vesna Softi, Komentar Zakona o notarima u Bosni i Hercegovine, Sarajevo 2009. GtZ-ORF, str. 126-129. 21 Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 171. str. 259-262. 22 lan 53. u vezi sa lanom 50. i 50. a Zakona o notarima CG.

24

Drugi dio: Forma i postupak sastavljanja notarskih akata1. Forma notarskih akataDa bi notarski akt imao dokaznu snagu javne isprave, tj. predstavljao javnu ispravu, nuno je, izmeu ostalog, da su prilikom njegovog sastavljanja ispotovani bitni elementi forme, propisane Zakonom o notarima (lan 5.). Bez toga, notarski akt nema svojstvo javne isprave, te se moe dokazivati posebnom tubom da notarski akt nije autentian. Dakle, notari se moraju strogo pridravati forme i postupka sastavljanja notarskih akata, jer, u suprotnom, notari mogu odgovarati disciplinski i za naknadu tete, zbog toga to je notarski akt izgubio svojstvo javne isprave. Zakon o notarima (lanovi 35.-49.) i Pravilnik o radu notara (lanovi 19.-24.) posvetili su posebnu panju formi i sastavljanju notarskih akata.

1 .1 .Tehnikasastavljanjanotarskogaktatehnika sastavljanja notarskog akta je veoma bitan aspekt notarske djelatnosti, te je ona izriito propisana normama Zakona o notarima i Pravilnika o radu notara. Po pravilu, notarski akt se sastavlja elektronskim ili mehanikim ureajima za pisanje teksta koji ostavljaju trajni trag. Izuzetno, u sluaju hitnosti, a ako elektronski i mehaniki ureaji za pisanje nisu dostupni, notarski akt se moe sastaviti i itkim rukopisom pisanim trajnim mastilom. Za izradu otpravaka i prepisa moe se upotrijebiti i aparat za kopiranje, koji se nalazi u kancelariji notara, a ovo e se u praksi najee i deavati, jer otpravak u svemu treba da odgovara izvorniku kojeg je, nakon potpisivanja i parafiranja od strane stranaka, drugih uesnika i notara, te stavljanja peata i tambilja notara, najsigurnije i najlake fotokopirati, oznaiti ga kao otpravak i ugraditi klauzulu o ovjeri otpravka23. trajnost notarskog akta nastoji se osigurati i propisivanjem obaveze da se pie na papiru standardnog formata A4 i takvog kvaliteta koji garantuje trajnost. Prilikom izrade notarskog akta mora se voditi rauna i o sigurnosti od falsifikovanja, pa je zbog toga propisano: Prazna mjesta u notarskom aktu moraju biti ispunjenja crtama;23U Federaciji BiH lanom 35. Pravilnika o radu notara (Slubene novine FBiH broj 13/09) je izrada otpravka i prepisa pomou fotokopir-aparata u notarskoj kancelariji propisana kao obaveza.

25

Drugi dio: Forma i postupak sastavljanja notarskih akata

Iznosi, datumi i druge brojane oznake moraju biti ispisani i slovima, s tim da su od toga izuzete samo brojane oznake listova nepokretnosti i pojedinih odredaba zakona ili drugih propisa na kojima se akt zasniva; Zabranjena je upotreba skraenica, osim onih koje su uobiajene i optepoznate; Rijei i znakovi se ne smiju pisati izvan teksta; Na notarski akt stavlja se oznaka i broj iz odgovarajueg upisnika, kao i broj kalendarske godine, npr. UZZ1/2009.; U gornjem desnom uglu stavlja se tambilj notara (lan 10. i 20. Pravilnika o radu notara), koji sadri naziv: Crna Gora, oznaku NOtAR, prezime i ime notara i sjedite notara.24 Ako se notarski akt sastoji od vie stranica, onda notar mora postupiti na sljedei nain: Na prvoj stranici stavljaju se oznake kako je ve naprijed navedeno, a svaka naredna stranica oznaava se oznakom i brojem iz odgovarajueg upisnika i brojem kalendarske godine, te rednim brojem stranice; Sve stranice sa prilozima uz notarski akt, koji su, kao takvi, navedeni u notarskom aktu, ili notarski akt od jedne stranice sa prilozima, proivaju se jemstvenikom, tako da se oba kraja na poleini zadnje stranice privruju peatnim voskom ili ljepljivom trakom i ovjeravaju peatom notara, a ako se prilozi ne mogu spojiti sa notarskim aktom iz tehnikih razloga, na kraju akta, a prije potpisa stranaka, drugih uesnika i notara, ispisuje se tekst o broju, sadrini, oznakama i datumu izdavanja priloenih isprava, a prilozi se uvaju u omotu spisa kao sastavni dio notarskog akta; Sve stranice (u sluaju kada notarski akt ima vie stranica) izvornika parafiraju notar i stranke, odnosno svjedoci ili drugi notar za stranku koja ne zna ili ne moe pisati, s tim da se parafi ne smiju stavljati preko teksta ve na vidnom mjestu, ispod teksta svake stranice (lan 40. Zakona o notarima i lan 21. stav 6. Pravilnika o radu notara). Akt koji je sastavio notar mora biti itljiv, u njemu se ne smije nita brisati, precrtavanje se vri tankom vodoravnom linijom, tako da se na kraju akta, prije potpisa stranaka, drugih uesnika i notara, to mora naznaiti i to tako to se mora naznaiti mjesto i obim (broj rijei i reenica) teksta koji je precrtan. Na isti nain se radi sa izmjenom ili dopunom teksta akta, a sve to u skladu sa odredbama lana 38. Zakona o notarima. Notar sastavlja notarski akt, u pravilu, na jeziku koji je u slubenoj upotrebi, a u optinama gdje manjina predstavlja veinu ili znaajan dio stanovnitva, na zahtjev stranke, notarski akt se sastavlja na oba jezika. Zakon je predvidio jo jedan izuzetak kada se notarski akt moe sastavljati i na stranom jeziku, pod uslovom da to stranka trai, a notar ima svojstvo sudskog tumaa za jezik na kojem se akt sastavlja (lan 43. Zakona o24 Iako Zakon o notarima i Pravilnik o radu notara ne sadre izriitu odredbu da se na notarski akt koji saini notar u skladu sa Zakonom o notarima (notarski zapis, notarski zapisnik i notarska potvrda), stavlja oznaka IZVORNIK, a to bi predstavljalo original notarskog akta, smatramo da bi to bilo korisno staviti na prvu stranicu, u gornjem dijelu, ispod oznake i broja iz odgovarajueg upisnika i broja kalendarske godine. Ovo posredno proizilazi iz odredbe lana 76. Zakona o notarima CG, a tako je i u drugim dravama .

26

1. Forma notarskih akata

notarima CG). Na kraju akta koji je sastavio, notar se svojeruno potpisuje i pored potpisa stavlja otisak peata i tambilja. Stranke i ostali uesnici akt potpisuju prije notara. Poslije potpisa notara, akt ne moe nita sadravati. Ako notarski akt ne sadri potpis, peat i tambilj notara, tada takav akt nema svojstvo javne isprave. Ako je stranka nepismena ili se ne moe potpisati iz nekih razloga, to u aktu mora biti naznaeno. U tom sluaju, prilikom sastavljanja akta, moraju biti prisutna dva pismena svjedoka koja izabere stranka ili drugi notar, pred kojima stranka stavlja otisak prsta, a svjedoci ili drugi notar to potvruju.

1 .2 .PostupaksastavljanjanotarskihakataPostupak sastavljanja notarskih akata je strogo formalan. Sastavljanje notarskih akata nije mehaniko pisanje teksta i ovjeravanje nego je notar, kao nezavisan, neutralan i struan nosilac javne slube, duan u sastavljanju notarskih akata postupati u granicama svojih slubenih ovlaenja i pridravati se propisane forme i postupka. Sve to skupa ini da notarski akt ima svojstvo javne isprave, odnosno razlikuje notarski akt, kao javnu ispravu, od privatnih isprava koje sastavljaju neke druge pravnike profesije. tako je Zakon o notarima25 propisao prava i dunosti notara u poduzimanju slubenih radnji i pravila postupka kojeg moemo nazvati notarski postupak. Priroda notarskog postupka uslovljena je poloajem, nadlenostima i zadacima notarske slube kao javne slube, odnosno notara kao nosioca te slube. Kako smo ve istakli, notarska sluba je javna sluba jer je drava na notara Zakonom prenijela javna ovlaenja u onim oblastima prava za koje je smatrala cjelishodnim sa stanovita javnog interesa, pravne sigurnosti, rastereenja sudova itd.. Notar je lice od javnog povjerenja, te nezavisni, neutralni i struni nosilac te slube, koju vri iskljuivo kao zanimanje. Notarske isprave su, pod Zakonom propisanim uslovima, javne isprave, a notarska sluba ima zadatak da prui pravnu zatitu fizikih i pravnih lica na nain preventivnog spreavanja sporova. Sve naprijed naznaeno, svrstava notarski postupak u grupu postupaka koji za predmet imaju pravnu zatitu u graanskopravnim odnosima. Notarski postupak se zasniva na odreenim naelima parninog i vanparninog postupka, uz odreena prilagoavanja, te na odreenim specifinim naelima 26 . Naelo oficijelnosti. Notar je duan savjesno i poteno, u skladu sa Zakonom, po zahtjevu stranke, preduzeti slubenu radnju iz svoje nadlenosti. Od tog pravila postoje izuzeci kada notar moe odbiti preduzimanje slubene radnje iz svoje nadlenosti, i to samo u sluajevima odreenim Zakonom o notarima 27. Stranka u tim sluajevima ima pravo da podnese pritubu Notarskoj komori zbog odbijanja poduzimanja slubene radnje. Zakon o notarima je izriito propisao sluajeve kada je notar ovlaen i duan odbiti preduzimanje slubene radnje. U suprotnom, notar bi postupao mimo svojih slubenih ovlaenja i time uinio povredu slubene obaveze, a to bi dalje moglo dovesti do25 lanovi 27.-34. i 44. do 49. Zakona o notarima CG 26 Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 124.-132. 27 lan 3. i lanovi 27.-29. Zakona o notarima CG.

27

Drugi dio: Forma i postupak sastavljanja notarskih akata

gubitka autentinosti notarskog akta, tj. gubitka svojstva javne isprave. Zbog naprijed naznaene povrede slubene dunosti, notar bi mogao odgovarati materijalno i disciplinski. Notar je duan i ovlaen odbiti preduzimanje slubene radnje u sluajevima postojanja razloga za izuzee notara, kada je slubena radnja, odnosno pravni posao nezakonit (po zakonu nedoputen ili zabranjen), kada postoji poslovna nesposobnost itd. Naelo neposrednosti. U postupku sastavljanja notarskih akata ovo naelo izraeno je time to je notar duan prije sastavljanja akata ispitati volju stranaka, poduiti stranke pravnim posljedicama posla i dati im upozorenje, a potom, kada izjave stranaka budu unesene u akt, notar je duan te izjave proitati strankama, unijeti eventualne poduke i upozorenja u akt i neposrednim pitanjima uvjeriti se da li sadraj notarskog akta odgovara volji stranaka. Na kraju postupka sastavljanja notarskog akta stranke i drugi uesnici potpisuju akt u prisustvu notara28 . Shodno naelu neposrednosti, u sluaju kad se radi o dvostranom pravnom poslu, nuno je istovremeno prisustvo stranaka pred notarom prilikom sastavljanja, itanja i potpisivanja notarskog akta. Naelo nezavisnosti. Ovo naelo ogleda se u injenici da je notar, iako je postavljen od drave koja vri nadzor nad njegovim radom, duan da vri notarsku slubu i preduzima poslove iz svoje nadlenosti iskljuivo u skladu sa Zakonom i propisima 29. Naelo javnog povjerenja. Zakon o notarima je definisao notara kao lice koje uiva javno povjerenje, te je, kao takav, duan da u vrenju poslova iz svoje nadlenosti postupa savjesno i poteno prema svim strankama u postupku na jednak nain, u skladu sa Zakonom i propisima. Naelo nepristrasnosti. Prema ovom naelu, notar je duan, u skladu sa Zakonom, na jednak nain tititi interese svih stranaka, istraiti njihovu volju, savjetovati ih i poduavati, te upozoriti na manjkavost i eventualne tetne posljedice namjeravanog pravnog posla. Pored toga, Zakon propisuje razloge za izuzee notara, kao i sankciju da notarski akt nema svojstvo javne isprave ako je postojao razlog za izuzee notara (npr. sumnja u njegovu nepristrasnost.)30. Naelo stranake privilegije. Sutina ovog naela sastoji se u propisanoj obavezi notara, kao i lica zaposlenih kod njega, da kao tajnu uva podatke koje je saznao u vrenju svojih poslova. Od ovog pravila postoje izuzeci, tako da notar nije duan uvati tajnu ako iz Zakona, volje stranaka ili sadrine pravnog posla proizilazi neto drugo. U suprotnom, notar bi uinio povredu slubene dunosti uvanja tajne31. Naelo utvrivanja prave volje stranaka. Notar je duan da ispita volju stranaka i injenino stanje, te da pravu volju stranaka pretoi u notarski akt, potpuno, jasno i odreeno. Ako notar smatra da su izjave stranaka nejasne, nerazumljive i dvosmislene, a ele, i pored upozorenja notara, da se unesu u akt, notar to moe uiniti, samo uz oba-

28 29 30 31

lan 47. i 49. Zakona o notarima CG. lan 2. i 3. Zakona o notarima CG. lan 28. Zakona o notarima CG. lan 30. Zakona o notarima CG.

28

1. Forma notarskih akata

vezu unoenja i upozorenja u notarski akt 32 . U suprotnom, notar bi uinio povredu slubene dunosti utvrivanja prave volje stranaka. Naelo savjetovanja i upozoravanja stranaka jeste jedno od centralnih naela notarskog postupka, jer zadire u samu sutinu notarske djelatnosti u domenu sastavljanja notarskih akata. Od kvalitetne primjene ovog naela u praksi notara u dobroj mjeri zavisi jedan od osnovnih ciljeva notarske slube, a to je preventivna pravna zatita stranaka u graanskopravnim stvarima33. Notar je duan, prije sastavljanja notarskog akta, poduiti stranke pravnim posljedicama i dometu namjeravanog pravnog posla. Sutina ovog naela je da notar poduava stranke materijalnom pravu i daje im upozorenja u vezi s tim, u smislu poslovnih rizika koji su povezani sa pravnim poslom (npr. isplata cijene kod ugovora o prodaji prije upisa predbiljebe prava svojine). Notar poduava i upozorava stranke i na sve pravne pretpostavke za valjanost pravnog posla. Ovim naelom se ne naruava naelo autonomije volja nego se eli strankama ukazati na eventualne tetne posljedice i time sprijeiti davanje ishitrenih i tetnih izjava volja. Kada stranke nastupaju u zakonskim granicama autonomije volja, pored poduavanja pravnim dometima namjeravanog pravnog posla, notar je duan stranke upozoriti na pravne posljedice, poslovne rizike i eventualne manjkavosti pravnog posla, a naroito ako smatra da su njihove izjave nejasne, nerazumljive i dvosmislene, i ako mogu dovesti do sporova i teta. Ako i nakon poduke i upozorenja notara, stranke i dalje ostanu pri svojim izjavama, notar e u notarski akt unijeti njihove izjave, ali i injenicu da ih je poduio i upozorio na posljedice takvih izjava. U suprotnom, notarski akt moe izgubiti autentinost, tj. svojstvo javne isprave i moe se ponititi kao svaka privatna isprava, a notar ini povredu slubene dunosti savjetovanja, poduavanja i upozorenja stranaka. Isto tako, notar bi mogao odgovarati za tetu koja nastane usljed povrede ove slubene dunosti. Ono to treba istai jeste injenica da se poduavanje i upozoravanje stranaka u praksi notara nedovoljno vri kada je to neophodno, a esto se neselektivno koristi i tamo gdje ne treba ili se ne smije koristiti. Savjetovanje, odnosno poduavanje ne smije prei u nametanje volje strankama od strane notara, posredovanje notara meu strankama, niti smije ugroziti Zakonom propisanu autonomiju volja stranaka. takoe, ne smiju se preduzimati slubene radnje i sastavljati notarski akti koji nisu doputeni, odnosno koji su nitavi, jer poduavanje i upozorenje strankama u ovakvim sluajevima nema nikakvog efekta i smisla (npr. prodaja nepokretnosti koja je van prometa, sainjavanje testamenta od lica koje nema testamentarnu sposobnost itd.). Notar tada mora odbiti poduzimanje slubene radnje34 . Poduke i upozorenja mogu biti uoptena o pravnim dometima posla (npr. kod ugovora o doivotnom izdravanju da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u zaostavtinu primaoca izdravanja), a mogu biti i konkretna za pojedine odredbe i izjave (npr. kod ugovora o prodaji da postoji rizik za kupca ako isplati cijenu, a nije se obezbijedio upisom predbiljebe u katastar nepokretnosti). Poduke i upozorenja mogu biti unesene u uvodnom dijelu notarskog zapisa, u okviru teksta pravnog posla ili u zavrnom dijelu notarskog zapisa. Notar moe kombinovati naprijed naznae32 lan 47. Zakona o notarima CG. 33 Detaljnije vidjeti kod Milena trgovevi-Proki, Ovlaenja javnog belenika, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007. godine, str. 128.-132. 34 Vidi lan 27. do 29. Zakona o notarima CG.

29

Drugi dio: Forma i postupak sastavljanja notarskih akata

ne tehnike unoenja poduka i upozorenja u notarski akt, to je stvar stila i tehnike svakog notara, jer to nije propisano odredbama o postupanju notara prilikom sastavljanja notarskih akata. U vezi sa tehnikom unoenja poduka i upozorenja u notarski akt rjeenja uporednog prava i prakse notara su ista kao to je naprijed navedeno.

2. Stranke i drugi uesnici u postupku sastavljanja notarskih akataPostupak sastavljanja notarskih akata vodi notar, a pokreu ga stranke, tj. fizika i pravna lica lino ili preko ovlaenog zastupnika. Sposobnost uestvovanja u postupku sastavljanja notarskih akata imaju sva fizika i pravna lica koja se mogu po materijalnom zakonu pojaviti kao nosioci prava i obaveza (pravna sposobnost) i koja imaju sposobnost da uestvuju u sklapanju pravnih poslova (poslovna sposobnost). Odredbe prava o pravnoj i poslovnoj sposobnosti stranaka sadrane su u vie zakona: npr. u Porodinom zakonu, u Zakonu o privrednim drutvima, u Zakonu o svojinskopravnim odnosima, u Zakonu o nasljeivanju, u Zakonu o obligacionim odnosima, itd. tim zakonima se regulie pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica uopte ili za odreene pravne poslove (npr. testamentarna sposobnost, ko moe i pod kojim uslovima zakljuiti brani ugovor, ugovor o doivotnom izdravanju, biti subjekt prava svojine i drugih stvarnih prava). Zakon o notarima sadri odredbe procesnog karaktera, koje reguliu pod kojim se uslovima slijepa, gluva, nijema i gluvonijema lica, kao i lica koja ne znaju ili ne mogu pisati ili koja ne poznaju jezik na kojem se sainjava akt, mogu pojaviti kao stranke i uestvovati u postupku sastavljanja notarskog akta 35. Kad se budemo bavili sastavljanjem notarskog zapisa za pojedine pravne poslove, detaljnije emo razraditi sposobnost stranaka u materijalnopravnom smislu. Na ovom mjestu baviemo se stranakom sposobnou u procesno-pravnom smislu, tj. u smislu odredbi Zakona o notarima.

2 .1 .UtvrivanjeidentitetastranakaProcesna pretpostavka za zapoinjanje postupka sastavljanja notarskog akta jeste utvrivanje od strane notara identiteta stranaka i drugih uesnika (lan 44. Zakona o notarima). Identitet tih lica notar je duan utvrditi uvidom u dokumente izdate od strane nadlenog dravnog organa, na osnovu kojih se identitet moe utvrditi na nesumnjiv nain. Koji su to dokumenti, odreeno je posebnim zakonom, ali jedno je sigurno to moraju biti lini dokumenti sa fotografijom koje je izdao nadleni organ (lina karta, paso, vozaka dozvola, i sl.), jer jedino na osnovu takvih dokumenata, identitet se moe utvrditi na nesumnjiv nain, a to obligatorno propisuje Zakon o notarima CG. Zakon ne propisuje mogunost drukijeg utvrivanja identiteta u situacijama kada35 lan 40. st. 3., lan 45. i lan 46. Zakona o notarima CG

30

2. Stranke i drugi uesnici u postupku sastavljanja notarskih akata

identitet nije mogue utvrditi uvidom u lini dokument. to je dobro sa aspekta spreavanja zloupotreba i jaanja sigurnosti u pravnom saobraaju, ali poesto u praksi moe stvoriti potekoe. Za razliku od toga, zakoni o notarima u drugim dravama 36 , kao dopunski nain utvrivanja identiteta stranaka, predviaju i poznavanje stranaka lino i po imenu od strane notara, ili posvjedoenja identiteta od strane kojeg drugog notara ili dva svjedoka, koji moraju biti punoljetni i znati slubeni jezik, a jedan od njih mora znati itati i pisati.PRImJER

Utvrivanje identiteta na osnovu line karte i pasoa (identifikacijski dokumenti);1. Gospodin H. H., roen 21.01.1945. (slovima: _____) godine, u ___, sa prebivalitem u ___, ul. ___ broj 3., JMB 0000000000000, (u daljem tekstu: Prodavac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi line karte, br. ____,- izdate od MUP-a ____, od dana____, sa rokom vaenja do ____. Na upit notara, stranka izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, oenjen/neoenjen i da je dravljanin Crne Gore, ....- -----------------------------------------------------i--------- -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------2. Gospodin N. M., roen 21.01.1945. (slovima: __) godine, u -----, sa prebivalitem u -----, ul. -----broj 3., JMB 0000000000000, (u daljem tekstu: Kupac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovanog mi pasoa, br. ----, izdatog od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit notara, stranka izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, oenjen/neoenjen i da je dravljanin Crne Gore, .... --------------------------------------------------------------------------------

2 .2 .DrugiuesniciiutvrivanjenjihovogidentitetaU sluajevima propisanim Zakonom o notarima, pored stranaka, u postupku sastavljanja notarskih akata moraju uestvovati i druga lica (uesnici) iji identitet notar utvruje na isti nain kao i identitet stranaka. Drugi uesnici. Kao drugi uesnici u postupku sastavljanja notarskih akata, po Zakonu o notarima CG, predvieni su svjedoci ili drugi notar. U sluaju kada stranka ne zna (nepismena) ili ne moe pisati (pismena, ali iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga ne moe pisati), u lanu 40. st.3. Zakona o notarima propisano je da se pozivaju dva pismena svjedoka ili koji drugi notar. ta injenica mora biti naznaena u aktu. Prilikom cijelog postupka sastavljanja notarskog akta, moraju biti prisutna dva pismena, punoljetna i poslovno sposobna svjedoka koja izabere stranka, pod uslovom da im zakonom nije oduzeta mogunost da budu svjedoci (lan 48. Zakona o notarima). Svjedok ne moe biti lice zaposleno kod notara, lice koje je srodnik notara po krvi u pravoj liniji, bez obzira na stepen, a u pobonoj liniji do drugog stepena; koje je brani drug notara, ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira na to da li je brak prestao; lice koje moe imati neku korist od pravnog posla o kome se sastavlja notarski akt i lice koje je, prema zakonima o sudskim postupcima, osloboeno dunosti svjedoenja. Umjesto svjedoka, moe biti pozvan i koji drugi notar u sluaju kad stranka ne zna ili ne moe pisati.36 lan 82. Zakona o notarima FBiH; Slubene novine FBiH broj 45/02.

31

Drugi dio: Forma i postupak sastavljanja notarskih akata

Uloga svjedoka ili drugog notara je ista, a sastoji se u tome da oni moraju biti prisutni prilikom sastavljanja notarskog akta, a to ukljuuje itanje i potpisivanje akta, te oni trebaju potvrditi da je stranka stavila otisak svog prsta na notarski akt. Notar je duan sve to naznaiti u zavrnom dijelu notarskog akta.PRImJER

Prisustvo dva svjedoka u sluaju kad stranka ne zna da pie1. Gospodin H. H., roen 21.01.1945. (slovima: __) godine, u ----, sa prebivalitem u -----, ul. ----broj .3., JMB 0000000000000, (u daljem tekstu: Prodavac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi line karte br. ----, izdate od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit notara, stranka izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, oenjen/neoenjen i da je dravljanin Crne Gore, ....-------------- -----------------------------------------------------------------i -------------- -----------------------------------------------------------------------------------------------------------2. Gospodin N. M., roen 21.01.1945. (slovima: __) godine, u -----, sa prebivalitem u -----, ul. ----broj 3, JMB 0000000000000, (u daljem tekstu: Kupac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi pasoa, br. ----, izdatog od MUP-a --,- od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit notara, stranka izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, oenjen/neoenjen i da je dravljanin Crne Gore, .....------------------------------------------------------------------------------------Stranka H. H. izjavljuje da ne zna da ita i da pie, a u to se uvjerio i ovaj notar, pa su, na njen prijedlog, pozvana i prisustvuju u sastavljanju ovog notarskog akta dva pismena, punoljetna i poslovno sposobna svjedoka, i to:--------- ------------------------------------------------------------------------a) Gospodin N. N,, roen 08.08.1961(slovima: __).godine, u ----, nastanjen u ------ ul. -----br.1, iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi pasoa, br. ---- izdatog od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit notara, svjedok izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, neoenjen, da je dravljanin Crne Gore, pismen, da nije u srodstvu ili u nekom drugom odnosu sa strankama i sa ovim notarom . ------------------------------------------------b) Gospoa D. D., roena 10.10.1949. (slovima: __) godine u ----- gdje je i nastanjena ul. ---- br.3. iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi pasoa, br. ----, izdatog od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do -.Na upit notara, svjedok izjavljuje da je ki XX, po zanimanju ekonomski tehniar, neudata, da je dravljanka Crne Gore, pismena, da nije u srodstvu ili u nekom drugom odnosu sa strankama i sa ovim notarom -------------------------------------------------Na osnovu izjava stranaka i svjedoka, te na osnovu linog saznanja, ovaj notar je utvrdio da na strani svjedoka ne postoje razlozi i okolnosti zbog kojih ne bi mogli biti svjedoci u sastavljanju ovog notarskog akta. ---- -------------------------------------------------------------------------------------------

Napomena: U naprijed naznaenom sluaju, u zavrnom dijelu akta notar je duan naznaiti da je akt sastavljen, odnosno proitan u prisustvu svjedoka, da je nepismena stranka pred svjedocima stavila otisak prsta i da to potvruju svjedoci (lan 40. stav 3. Zakona o notarima).

32

2. Stranke i drugi uesnici u postupku sastavljanja notarskih akata PRImJER

Notar je strankama u prisustvu naprijed naznaenih svjedoka proitao ovaj akt, neposrednim pitanjima uvjerio se da njegov sadraj odgovara volji stranaka, nakon ega stranke izjavljuju da je tako postupljeno, da su u cijelosti saglasne sa sadrajem ovog akta, kojeg odobravaju i pred svjedocima i ovim notarom potpisuju, a stranka H.H stavlja otisak prsta, to prisutni svjedoci potvruju svojim potpisima na ovom aktu, koji zatim potpisuje i ovaj notar.--------------------------------PRImJER

Prisustvo drugog notara u sluaju kad stranka ne zna da pie1. 1. Gospodin H. H., roen 21.01.1945. (slovima: __) godine, u ----, sa prebivalitem u -----, ul. ---broj 3., JMB 0000000000000, (u daljem tekstu prodavac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovane mi line karte, br. ----, izdate od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit notara, stranka izjavljuje da je sin XX, po zanimanju ekonomski tehniar, oenjen/neoenjen i da je dravljanin Crne Gore, .... -------------------------------------------------------------------------i ----------------- --------------------------------------------------------------------------------------------------------2. Gospodin N. M., roen 21.01.1945. (slovima: __) godine, u -----, sa prebivalitem u -----, ul. ----broj 3., JMB 0000000000000, (u daljem tekstu: kupac), iji sam identitet utvrdio na osnovu prezentovanog mi pasoa, br. ----, izdatog od MUP-a ---, od dana ---, sa rokom vaenja do ----. Na upit no