Rad primljen: 18.11.2010.UDK: 343.122-056.24; 616-089.15

PRISTANAK POVREENOG

CONSENT OF THE INJURED

241

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

Prof. dr Mitar kokoljPravni fakutet, Univerzitet SinergijaRezime: Ovaj rad ima za cilj da ukae na pravni znaaj pristanka povreenog (oteenog, rtve) u kaznenom pravu, posebno u krivinom pravu. Iako nije zakonom regulisan, ovaj institut u pojedinim situacijama, retko sam, a vie u vezi sa ostalim optim krivinopravnim institutima, moe da predstavlja osnov za iskljuenje krivinog dela, ali ee slui kao osnov za konstitui-sanje lakih oblika krivinog dela, za blae kanjavanje ili kao uslov za preduzimanje krivinog gonjenja od strane tuioca (naelo oficijelnosti, predlog oteenog i privatna tuba).U radu su predstavljeni pojmovi pristanka i subjekata pristanka, a potom oznaene oblasti u kojima moe doi do primene ovog instituta. Dve potencijalne oblasti za primenu instituta su povrede kod medicin-skih intervencija i povrede nanesene pri sportskim takmienjima, no irina teme je dozvolila da se na ovom mestu razmotre samo povrede kod medicin-skih intervencija. S obzirom da se za tee i sloenije medicinske intervencije zahteva pristanak pacijenta, da se ne bi radilo o postojanju krivinog dela telesne povrede, u radu su analizirana relevantna pitanja ve-zana za pristanak, kao to su: informisanje pacijenta, obim, vreme i nain informisanja i postupak i forma davanja saglasnosti od strane pacijenta, u kom sluaju se ta saglasnost smatra valjanim pristankom pacijenta na vrenje medicinske intervencije.

Kljune rei: pristanak, pristanak povreenog, infor-misanje, krivino delo, telesne povrede

Abstract: The aim of this paper is to show the legal importance of the victims consent in penal law, espe-cially criminal law. Although not legally regulated, this feature in certain cases, rarely by itself and to a greater extent in conjunction with the other criminal law in-stitutions, can present the base for the exclusion of the criminal act, but more frequently serves as the base for the existence of less difficult form of the criminal act, mitigated punishment, or as a condition for criminal prosecution by the prosecutor (principle of officialty, proposal of the injured people and private accusation).In this paper, terms of consent and subjects of consent, and areas in which this feature can be applied are presented. Two potential areas where this feature can be applied are injuries caused by medical intervention and injuries caused during the sports events, but the extent of the topic allows us to consider only the injuries caused by the medical interventions. Considering that complicated and complex medical interventions require patient consent, and in order to avoid the criminal act of assault, this paper deals with questions relevant to the patients consent such as: informing of the patient, scale, time, the manner of informing , the procedure and form needed for giving patients consent, in which case that consent is regarded as legal permission for procedure of the medical intervention.

Key words: consent, informed consent, consent of the injured, information, offence, assault

242

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A 1. UVOD

Procesuiranje i sankcionisanje izvrila-ca krivinih dela zahteva ispunjenje uslova koji se odnose na utvrivanje postojanja konkretnog delikta, na utvrivanje odgo-vornosti i odmeravanje, odnosno indivi-dualizaciju i izvrenje pravnosnane od-luke. Svi delikti su jedinstveno pojmovno odreeni, s tim da u tom optem pojmu zakonodavac predvia koji su opti uslovi potrebni za postojanje svakog pojedina-nog delikta (protivpravnost, odreenost u zakonu, krivica i radnja sa posledicom) uz predvianje kod svakog pojedinanog kri-vinog dela njegovih posebnih elemenata ( radnja, posledica, vreme, mesto, nain, sredstva, namera, pobuda, znanje, odnosi itd.), koji znae konkretizaciju optih ele-menata, to pojedino krivino delo ine prepoznatljivim, posebnim i razliitim u odnosu na druga krivina dela i ostale de-likte (prekraje, privredne prestupe i disci-plinske povrede).

Izostajanje ili neuspeh u utvrivanju nekog od zakonom predvienih optih ili posebnih elemenata iskljuuje postojanje samog krivinog dela. Kako je jedan od optih uslova za postojanje krivinog dela i protivpravnost, koja se esto podudara sa odreenou dela u zakonu, to izostanak protivpravnosti dovodi i do automatskog izostanka krivinog dela. I pored podu-darnosti navedena dva opta elementa kri-vinog dela (protivpravnost i odreenost dela u zakonu), protivpravnost ima svoj raison d etre zbog drugih optih institu-ta, koje je zakon predvideo, a koji imaju pravni efekat da iskljuuju protivpravnost, pa prema tome i krivino delo. Radi se o malom znaaju dela, nunoj odbrani, kraj-njoj nudi, sili i pretnji, stvarnoj zabludi,

neuraunljivosti. Teorija i praksa uoa-vaju i razmatraju i uticaj drugih instituta koji pod odreenim uslovima mogu do-vesti do iskljuenja krivinog dela, a koje zakonodavac ne predvia u zakonskom tekstu. Radi se o pristanku povreenog, nareenju pretpostavljenog, samopovredi, izvrenju slubene dunosti, dozvoljenom riziku, itd.1

Kada je u pitanju znaaj pristanka u krivinom pravu onda se mora poi od konstatacije da je krivino pravo prinud-no pravo, posebno kada se radi o primeni krivinih sankcija prema uiniocima kri-vinih dela.2 U ovom radu teite je na pri-stanku od strane povreenog. Meutim, za postojanje odreenih instituta (dobro-voljni odustanak, dobrovoljno spreavanje izvrenja krivinog dela), za postojanje pojedinih oblika krivinih dela (nedozvo-ljeni pobaaj uz pristanak bremenite ene, ubistvo iz samilosti, neovlaeno fotogra-fisanje), za utvrivanje oblika krivine odgovornosti (saglaavanje sa delom kod umiljaja i svesnog nehata ), za gonjenje uinilaca krivinih dela (predlog otee-nog), za raspored i premetanje sudija (uz pristanak), za izricanja pojedinih sankcija i mera (drutveno koristan rad, uslovna osuda, poravnanje uinioca i oteenog, stvarno kajanje), od znaaja je i pristanak aktivnog sudionika, tj. uinioca krivinog dela. Ako se radnja uinioca definie kao voljno preduzimanje ili voljno proputa-

1 ejovi B.,(2005) Osnovi iskljuenja protiv-pravnosti krivinog dela, Udruenje za krivino pravo i kriminologiju i Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, str. 67-71.

2 Razlika izmeu potovanja moralnih i pravnih normi je u tome to se moralne norme potuju na osnovu dobrovoljnosti, a pravne norme na osnovu prinude. Stojanovi Z., (2003) Krivino pravo, Opti deo, osmo izdanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 32.

243

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

nje dune radnje, onda je jasno da volja, odnosno pristanak uinioca trebaju biti utvreni i u tom segmentu krivinog pra-va.

Pristanak ili saglaavanje se pojavljuje kao bitan elemenat i kod pojedinih mera i instituta krivinoprocesnog i krivinog izvrnog prava, kada su u pitanju izvrioci krivinih dela i oteeni (ulaganje albe u ime osuenog uz njegov preutni prista-nak, prekid i odlaganje glavnog pretresa i saglasnost stranaka i branioca da se itaju zapisnici o svedoenju, vetaenju i uvi-aju, ustupanje pedmeta drugoj dravi uz pristanak oteenog itd.)

Pristanak samog povreenog se u ne-kim situacijama moe koristiti kod odme-ravanja kazne uiniocu krivinog dela kao olakavajua okolnost. No, predviene su i situacije u kojima se upravo pristanak rtve ne sme uzeti kao olakavajua okol-nost, npr. ako se radi o meunarodnim deliktima ili nekim seksualnim delikti-ma. Iz ovog kratkog pregleda se vidi da pristanak pojedinih subjekata, a pre svih povreenog i uinioca, ima razliite efek-te na primenu odreenih krivinopravnih instituta i mera.

Interesovanje u ovom radu je posvee-no samo institutu pristanka povreenog, odnosno oteenog ili rtve, koji nije pred-vien u krivinim zakonima, pa tim pre izaziva potrebu da se posebno analizira, s obzirom da ima odreeni priznati znaaj u pravnoj literaturi i sudskoj praksi. Treba naglasiti da se u ovom radu, kao i u dru-gim radovima posveenim ovom pitanju, upotrebljavaju paralelno pojmovi koji su u sutini sinonimi, a to su oteeni, povree-ni i rtva. U tumaenju i primeni instituta, koji se ovde obrauje, sva tri pojma imaju isti znaaj.

2. POJAM PRISTANKA I PRISTANKA

POVREENOG

U optim i posebnim odredbama kri-vinog zakonodavstva upotrebljavaju se razna obeleja subjektivnog karaktera koja predstavljaju elemente pojedinih krivinih instituta ili pojedinih krivinih dela i postupka. Tu prvenstveno mislimo na motiv, spremnost, saglasnost, prista-nak, prihvatanje, nameru, pobudu, znanje itd. Sva ta obeleja imaju bitan znaaj, a za primenu odredaba u kojima se nalaze vano je da se precizno definiu i utvrde.

Institut pristanka povreenog ve dugo izaziva dileme u pravnoj teoriji, to se odraava i na sudsku praksu, prven-stveno kod odreivanja da li je, u situa-ciji kad povreeni ili oteeni pristane na nastupanje tetne posledice prema sebi, nedozvoljeno injenje ostvareno od iz-vrioca protivpravno, pa prema tome da li postoji krivino delo. Bilo bi sigurno pravno neopravdano da u svakom slua-ju kad oteeni izjavi da je on dao prista-nak na povredu nekog svog dobra (telesni integritet, zdravlje, ivot, imovina) doe i do iskljuenja postojanja krivinog dela sa konsekvencom da nema potrebe ni da se vodi krivini postupak ili da se uinio-cu izrie oslobaajua presuda.

Nas ovde prvenstveno interesuje insti-tut pristanka povreenog i njegov uticaj na krivino delo i kaznu. Da bi bilo jasno o emu se radi, najpre treba pojmovno odrediti ta je pristanak uopte i ta je pristanak povreenog u krivinom pravu.

Pristanak se tumai kao prihvatanje neega ili saglaavanje sa neim, ime se izraava subjektivni stav, a to predstavlja

244

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A jedan poseban vid izraavanja volje.3 Pri-stanak se moe traiti eksplicitno ili dobiti dobrovoljno od strane pojedinca u pisa-noj ili usmenoj formi, a moe biti dobijen i konkludentnim radnjama. Pristanak je sutinski dobrovoljni akt, a u sluaju da se do pristanka na izvrenje dela dolo primenom sile ili pretnje, nee postojati krivino delo na strani izvrioca, jer izvr-enje krivinog dela pod dejstvom neo-doljive sile ili pretnje iskluuje postojanje krivinog dela.4

Subjekat koji daje pristanak, na taj nain daje potvrdan odgovor na neto ili povoljno odgovara na neto, podrava ili prihvata neto ili se sa tim slae.5 Prista-nak ili odsustvo pristanka imaju znaajno mesto u celokupnom ivotu i radu svakog pojedinca. Na osnovu prihvatanja ili ne-prihvatanja neega, saglaavanja sa neim ili odbijanja neega, ivot i rad se odvijaju u skladu sa proklamovanim ili propisa-nim pravilima ponaanja ili se odvijaju u suprotnosti sa njima, to iziskuje predu-zimanje pravnih mera kojima se nastoji neusklaenost dovesti u stanje usklae-nosti. Isto tako, prihvatanje ili neprihva-tanje neega moe da utie i na postojanje instituta koji se u krivinom pravu mogu primeniti na uinioca ili na rtvu.

Definisanje pojma pristanka povree-nog se apsolutno naslanja na definisanje samog pristanka i moglo bi da se svede na manifestaciju volje nekog lica kojom 3 ivanovi T. (1910) Krivino pravo I, Beograd.

str. 1084 Prema Immanuelu Kantu osnovna sutina

volje je njena autonomija, koja je ini da je ona sama sebi zakon. http://bs.wikipedia.org/wiki/slobodna _volja

5 Kokolj M. (1997) Krivinopravni aspect samo-povrede, Pravni ivot, br. 9. Tom I, Udruenje pravnika Srbije, Beograd, str. 241-251.

se ono saglaava da mu neko pravno do-bro bude povreeno ili ugroeno.6 Prista-nak povreenog se moe definisati i kao ozbiljno, slobodno i svesno izjavljivanje saglasnosti povreenog sa nanoenjem povrede.7

Iznesene definicije, iako razliite, sa-glasne su u pogledu uslova koji se trebaju ispuniti da bi se uopte moglo govoriti o institutu pristanka povreenog, a to su: pristanak povreenog treba objektivno da postoji, pristanak treba da se da pre iz-vrenja ili u toku izvrenja krivinog dela, ali ne i nakon izvrenja krivinog dela, subjekat treba da ima sposobnost za da-vanje pristanka, pristanak treba subjekat dati slobodno i u ozbiljnoj formi, i povre-eni treba da raspolae sa informacijama o sadrini i formi radnje na koju daje pri-stanak.

Kada je u pitanju krivino pravo, treba istai da neke kategorije subjeka-ta nisu sposobne ili podobne za davanje pristanka (npr. deca, mentalni bolesnici, intoksikovani). Tako se pristanak deteta na seksualne radnje smatra legalno nepri-hvatljivim.

Pristanak dobijen silom ili pretnjom nije pravno relevantan zbog toga to sila i pretnja, same po sebi, znae napad. Pri-stanak povreenog ne moe da se prihvati u smislu iskljuenja nekih seksualnih deli-kata. Osim toga, u nekim situacijama pre-vara negira stvarno dati pristanak. Preva-

6 Perovi M. (1986) Krivino pravo, Opti dio, Titograd, str. 161.

7 Aimovi M. (1937) Krivino pravo, Opti deo, Subotica, str. 77.; Kokolj M. (2007) Svest i svesnost u sudskoj psihijatriji i krivinom pravu, Nauka, bezbednost, policija, br. 3. ,Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, str. 3-16.

245

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

ra se u tom smislu moe odnositi na neke nepoznate injenice ili se moe pojaviti u odnosu na identitet uinioca.8

3. ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA KAO OSNOVNOG

ELEMENTA ZA UTVRIVANJE ZNAAJA PRISTANKA

Jedno od pitanja koje se mora imati u vidu kod predvianja postojanja krivi-nog dela (inkriminisanja) je odnos jav-nog i privatnog interesa.9. Opti princip savremenog krivinog prava je da je kri-vinopravna reakcija javnopravna reakci-ja. Ipak, od ovog stava ima i izvesnih od-stupanja, (nulla regulae sine exceptione), kod kojih privatni interes ima prednost u odnosu na opti interes. Prema principu oficijelnosti npr. do gonjenja za odreena krivina dela moe doi od strane tui-oca samo ako je oteeni dao predlog ili 8 Prevara se moe ustanoviti npr. u sluaju kad je

suprug, koji je bio polno zaraen, za tu injenicu znao, a nije znala supruga koja je pristala na seksualni odnos. Suprug je bio optuen za krivino delo telesnog povreivanja. On se branio da je pristankom supruge na seksualni odnos iskljueno postojanje krivinog dela telesne povrede, a supruga je optuivala supruga da je prevarno dovedena do pristanka, jer da je znala za zarazu da ne bi dala pristanak. I prevara u identitetu moe da negira pristanak u nekim situacijama ako optueni slii ili oliava nekog stvarno poznatog rtvi, kao to je to npr. u situaciji kad je supruga smatrala da je imala seksualni odnos sa suprugom, a u stvari je imala sa nekom drugom osobom koja je prevarno ula u njihove prostorije i pojavom i drugim elementima potpuno liila na supruga. Brent F. (1990) Criminal Law, fifth edition, The Law Book Company Limited, str. 147-152.

9 Javni ili opti interes je interes veine dravljana (ne svih). U ime dravljana taj interes oblikuje narodno predstavniko telo (skuptina, par-lament). U skuptini sa vie predstavnika razliitih stranaka javni interes predstavlja konsenzus, to je izraz demokratinosti.

nadleni organ odobrenje, a za gonjenje za neka krivina dela ovlaen je samo privatni tuilac.

Moe se rei, da je u starim pravnim sistemima preovladavao stav da se isklju-uje postojanje krivinog dela ako je na njegovo izvrenje pristao oteeni, odno-sno povreeni. Pristanak je na taj nain iskljuivao postojanje krivinog dela, iako je samo krivino delo ispunjavalo sve ele-mente potrebne za njegovo postojanje. Takvo postupanje je bilo i potvrda prin-cipa rimskog prava volenti non fit iniuria, koji je isticao prioritet privatnog interesa nad javnim interesom.10 Takva situacija, u kojoj je privatni interes bio postavljen iznad opteg, nije se mogla zadrati u sa-vremenom krivinom pravu.

Za savremena krivina zakonodavstva se moe istai karakteristika da su prihva-tila srednje reenje po kome nije prihva-en i ozakonjen pravni institut pristanka povreenog kao osnova za automatsko iskljuenje postojanja krivinog dela, ali mu je omoguen odreeni krivinopravni uticaj.11 Interes pojedinca se najee po-dudara sa interesom drutva. Ujedno, zbir pojedinanih interesa ini opti drutveni interes. U sluajevima gde se opti i poje-dinani interes podudaraju nema proble-ma u krivinom pravu. Problem nastupa kada se ti interesi ne podudaraju. Krivi-nim pravom se tite odreena dobra i u optem interesu i u interesu pojedinca, ali pojedinac ne moe sam odluivati da li e se u odnosu na povredu nekog njegovog

10 Za delikte koji vreaju javni interes Rimljani su upotrebljavali re crimina ili delicta publica, iji je broj bio mali u odnosu na delicta privata. Stanojevi O. ( 1987) Rimsko pravo, Beograd, str. 156.

11 Marinovi S. (1996) Pravo na smrt, Kulturno-prosvjetna zajednica, Podgorica, str. 86.

246

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A dobra primeniti krivinopravna zatita.12 Pristanak povreenog, kao privatni

interes, ima prevagu kod krivinih dela samo u situacijama gde je primarno po-vreen interes pojedinca. To su, svakako retke situacije i zato zakonodavac insti-tut pristanka povreenog ne predvia kao opti institut i osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela. Pristanak po-vreenog se, uglavnom, samostalno ne pojavljuje kao takav osnov, ali on moe da ukazuje na mali znaaj dela, posebno ako nisu nastupile tetne posledice ili su one neznatne, te na taj nain u sadejstvu sa optim institutom malog znaaja dela moe iskljuiti postojanje krivinog dela.

Pristanak povreenog kao osnov koji moe da iskljui postojanje krivinog dela se pojavljuje samo kod nekih krivinih dela kod kojih se radi o strogo linim pra-vima i slobodama, kao i kod nekih krivi-nih dela protiv imovine. Kod tih delikata zakonodavac je gonjenje preneo u nad-lenost privatnog tuioca, na koji nain je institut pristanka povreenog prenesen iz opteg dela u posebni deo krivinog prava (npr. kod krivinih dela uvrede, lake te-lesne povrede, oteenja tue stvari itd.).

Iako pristanak povreenog nije u za-konima predvien kao samostalni osnov za iskljuenje postojanja krivinog dela, u pravnoj teoriji i praksi je dugo bilo aktuel-no pitanje povreda nastalih kod sportskih takmienja i kod hirurkih intervencija. 12 Srzenti N.,Staji A.,Lazarevi Lj. (1978)

Krivino poravo SFRJ, Savremena administra-cija, Beograd, str. 179. U teoriji se istie da je za krivino pravnu zatitu odreenih dobara zainteresovano celokupno drutvo i da se tu ne moe dati pravo pojedincu da odluuje o tome da li e krivino delo uz pristanak povreenog biti iskljueno. Zato se kao kritino postavlja pitanje granice opteg i pojedinanog interesa. Stojanovi Z.: op. cit. str. 170.

Za te povrede se smatralo da ne konstitui-u krivina dela, jer je dolo do preutnog pristanka povreenog pre ili u toku nastu-panja povrede. Meutim, savremeno kri-vino pravo naputa taj stav, smatrajui da se ne radi o pristanku povreenog, ve o ponaanju uinioca koje odgovara pra-vilima postupanja u takvim situacijama u oblastima koje se generalno smatraju ko-risnim i dozvoljenim aktivnostima.13

Po tom stavu smatralo se da je npr. krivino delo telesnog povreivanja is-kljueno ako je povreda naneta u bavlje-nju nekom vrstom sportskog takmienja, pod uslovom da se onaj koji je povredu naneo ponaao u duhu pravila tog ta-kmienja, odnosno fer pleja (npr. prelom noge u fudbalu). 14 Nameran faul u koar-ci ili fudbalu npr., smatra se kao sastavni deo igre, ukoliko nije postojala namera nanoenja telesne povrede. Ukoliko je povreda nanesena krenjem pravila igre i sa voljom da se povreda nanese, ne postoji osnov da se iskljui postojanje krivinog dela.

13 U krivinopravnoj literaturi se mogu i dalje pronai stavovi da kod medicinskih zahvata postoji mogunost primene instituta pristanka povreenog kao osnova koji iskljuuje postojanje krivinog dela. Freund G. (1998) Strafrecht Allgemeiner Teil, Berlin- Heidelberg, str. 63-71. Takvo miljenje je zastupao i Toma ivanovi u okviru teorije pristanka, a na osnovu pristanka povreenog i uz uslov da je medicinska operacija izvrena po pravilima lekarske vetine i higijene. ivanovi T. (1935) Osnovi krivinog prava Kraljevine Jugoslavije, Beograd, str. 249-250.

14 Fair play je termin koji se upotrebljava u svako-dnevnom govoru, a posebno u vezi sa sportskim takmienjima i oznaava jednak, nepristrasan poloaj svih sportista koji se takmie u odreenoj disciplini.

http://m-com/dictionary/fair+play

247

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

4. RTVA KAO SUBJEKAT PRISTANKA

S obzirom da se kod instituta pristan-ka povreenog, odnosno rtve, kao rele-vantno pitanje postavlja pitanje statusa i ponaanja rtve, neminovno je da se kod analize pravne prirode i pravnog uticaja instituta posveti panja i pitanju same r-tve (povreenog ili oteenog).15

Na ovom mestu nije nam namera da razmatramo celovito pitanje rtve, ve samo pitanje odnosa rtve i izvrioca kri-vinog dela u sluajevima kada je rtva doprinela izvrenju krivinog dela na na-in da je pristala ili dala neku vrstu sagla-snosti na izvrenje krivinog dela. Da bi to pitanje sagledali potrebno je naglasiti da je prva sistematska socioloka studija o relaciji rtve i izvrioca napisana sredi-nom 20 veka, to je posluilo daljem radu na toj temi i formiranju viktimologije kao nove discipline. Smatra se da je Benjamin Mendelson osniva te discipline. Znaa-jan deo svog rada on je posvetio klasifika-ciji rtava, koristei podatke iz upitnika za svoje klijente. Prema njegovoj klasifikaci-ji rtve su ili potpuno nevine (dete) ili je rtva jedino odgovorna (napada koji je ubijen od napadnutog u nunoj odbrani). Postavljajui ove krajnosti Mendelson je izmeu njih stavio: rtvu sa manjom kri-vicom, rtvu jednako odgovornom kao i izvrilac i rtvu vie odgovornu nego iz-vrilac.16 Za dalji razvoj viktimologije kao samostalne discipline zasluan je Hans fon Hentig koji je u svojim radovima

15 Markus D. D. (1999) The Victim in American Penal Law, A Systematic Overview, 3 Buffalo Law Review 3.3

16 Mendelson B. (1976) The Victimology and Contemporary SocietyTrends, In Victimology An International Journal, str. 8/28.

ukazivao na postojanje meuzavisnosti izmeu ubice i ubijenog (kriminalni par). On nije rtvu posmatrao kao pasivnog su-bjekta, ve kao aktivirajue oteeno lice.

Radovi ovih, ali i kasnijih predstavnika viktimoloke nauke su ukazivali na suti-nu odnosa izvrioca i rtve, koji u odree-noj meri ine neto to je loe.17 Jedna od prvih studija koja je posveena ubistvima u Filadelfiji od 1948 do1952, pokazuje da je u 25% ubistava ubijeni prvi upotrebio snagu ili uvredu. U narednim studijama pronaen je i vei procenat uea rtve u izvrenju krivinog dela. To je dalo osno-va da se u pojedinim situacijama postavi pitanje podeljene odgovornosti. Do tada se smatralo da rtva moe biti delimino odgovorna za svoje uee u povredama i tetama samo u privatnom pravu, ali ne i u krivinom pravu. Meutim, nekoliko instituta krivinog prava ukazivalo je na neslaganje sa takvim stavom. U anglo-saksonskom pravu to su bili: pristanak povreenog, samoodbrana i provokacija.

5. UTICAJ PRISTANKA POVREENOG NA KRIVINU

ODGOVORNOST I KANJIVOST IZVRIOCA

Pored pitanja da li pristanak povree-nog, oteenog ili rtve moe da iskljui postojanje krivinog dela, u teoriji i praksi se pojavljuje i pitanje o tome da li se akti rtve mogu ili trebaju uzeti u obzir kod ocenjivanja krivine odgovornosti i ka-njivosti izvrioca krivinog dela. U an-glosaksonskom pravu dugo je egzistiralo stanovite da krivica na strani rtve ne moe da poslui kao odbrana izvriocu, 17 Nikoli Ristanovi V. (2006) Od rtve do

zatvorenice, IGP Prometej,Beograd, str. 1-202.

248

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A odnosno da se ne moe uzeti u obzir ni parcijalno, ni u celosti kao ublaavajua okolnost.18 Stav da rtvu ne treba op-tuivati predstavljao je kamen temeljac englosaksonske jurisprudencije, prema principu da je rtvina uestvujua krivica nebitna za odgovornost i kanjivost.

U novije vreme taj iskljuivi stav je do-veden u pitanje, jer su se u praski deavale situacije koje su ukazivale na vrlo vaan, ak nekada i presudan, poloaj rtve izvr-enog krivinog dela. 19

Postavilo se pitanje da li pravo igno-rie ponaanje rtve u ocenjivanju odgo-vornosti izvrioca krivinog dela. Odgo-vor na ovo pitanje je traio utvrivanje odnosa izmeu izvrioca i rtve, to je neminovno nametalo obavezu uvoenja rtve u teoriju krivinog prava. Rezultat poveanog interesovanja za poloaj rtve u krivinom pravu je bio dvostran. S jed-ne strane taj poloaj je bivao bolji, jer su rtve prestale da budu nevidljive, a zatita njihovih prava je postala obavezna ( npr. rtve uestvuju u odluivanju o alterna-tivnim sankcijama i u davanju jemstva). S druge strane pokazalo se da nije mali doprinos rtve u izvrenju krivinog dela, to nije optuivalo rtvu, ve je stvaralo mogunost blaeg kanjavanja izvrioca.

rtvin pristanak na akt izvrioca je situacija u kojoj takvo rtvino ponaanje

18 Bergelson V. (2005) Victims and Perpetrators-An Argument for Comparative Liability in Criminal Law, Rutgers Law School, Neware Faculty Papers 19. str. 103.

19 Kao ilustrativni navode se sledei primeri: 1) Voza vozi 10 km preko dozvoljene brzine i ubija peaka koji se voljno bacio pred njegovo vozilo. 2) rtva se saglasila da bude ubijena i pojedena od strane izv rioca (kanibalizam). 3) Dva vozaa uestvuju u dogovorenoj trci. Jedan gubi kontrolu nad volanom i strada. Bergelson V.: op. cit. str. 103.

radikalno menja prirodu krivine od-govornosti i kanjivosti izvrioca. rtva smatra radnje upravljene na povredu ili ugroavanje njenih dobara prinudnim ili, ree, sa njima se saglaava ili ak na njih izriito pristaje. Zakljuak je da u svim situacijama gde je identifikovana rtva bila sposobna za davanje validnog pri-stanka i dobrovoljno pristala na kanjive delatnosti izvrioca kojima se povreuju ili ugroavaju njena dobra, pravo makar i delimino uzima taj pristanak u obzir kao ublaavnu okolnost.20

6. PRISTANAK POVREENOG (PACIJENTA) KOD LEKARSKIH

INTERVENCIJA

Kod medicinskih, posebno hirurkih intervencija, ranije je bilo prisutno mi-ljenje da lekar vri krivino delo telesne povrede ako pacijent pre intervencije nije dao pristanak na tu intervenciju. Obrazlo-enje za ovakav stav se nalazio u tvrdnji da ne postoji nikakva dunost pacijenta da se lei i da se niko ne moe prinuditi da se lei mimo svoje volje, te da bi u suprot-nom svaka takva prinudna radnja imala karakter odgovarajueg krivinog dela.

Suprotno od ovog miljenja, pojedini teoretiari su smatrali da je lekarska inter-vencija opravdana i zasnovana na zakonu ako je obavljena po pravilima lekarske struke, vetine i etike, to posebno zbog toga to se za krivino delo telesne po-vrede trai zlostavljanje drugog, u ovom sluaju pacijenta. Ukazivanje pomoi kod lekarskih intervencija, po tom miljenju, nije zloupotreba, ve pruanje pomoi za koju su zakonom ovlaeni lekari. Osnov-ni postulat ovakvog stava je da pristanak 20 Bergelson V. : op. cit. str. 119.

249

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

povreenog ne treba da se trai i dobije kod lekarskih intervencija, a lekarska in-tervencija bez pristanka pacijenta da ne predstavlja krivino delo telesne povrede.

Ipak, poto zdravlje predstavlja jednu od najviih vrednosti oveka i drutva, ustavi veine drava propisuju pravo na zdravlje i zdravstvenu zatitu kao jedno od osnovnih prava oveka.21 Izdizanje prava na zdravlje i zdravstvenu zatitu na nivo ustavnog i zakonskog principa uka-zuje na drutvenu korisnost i drutveni znaaj zdravlja. To je poseban razlog zbog koga se kod najveeg broja lekarskih in-tervencija ne trai pristanak pacijenta. To znai da kod tih intervencija ne moe da se radi o telesnom povreivanju pacijenta. Jedan broj strunjaka tvrdi da je razlog is-kljuenja postojanja krivinog dela telesne povrede drutvena korisnost intervencija, dok drugi tome razlogu dodaju jo i to da su intervencije dunost lekara (jer bi u su-protnom postojalo krivino delo neukazi-vanja lekarske pomoi), ali pod uslovom da je lekar postupao po pravilima lekarske vetine (nesavesno leenje je u tom slua-ju krivino delo).22

Poto je zdravlje oveka od najveeg znaaja, u tom smislu kod ostvarenja njegove zatite zaheva se posebna briga, obazrivost i savesnost. Meutim, postoje razliite vrste lekarskih intervencija. Za-jedniki je stav da kod lakih intervencija ne treba traiti pristanak pacijenta, kao povreenog, jer za te intervencije kao opravdanje se mogu prihvatiti sva pret-hodna stanovita. Kad su u pitanju ozbilj-

21 Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja (lan 68. st. 1. Ustava RS Slubeni glasnik RS, br. 83/06.

22 Perovi M.: op. cit. str. 163.; Srzenti N.; Staji A., Lazarevi LJ.; op. cit. str. 180.

nije i tee lekarske intervencije pristanak pacijenta se, ipak, postavlja kao uslov nji-hovog preduzimanja.

7. PRISTANAK PACIJENTA NA LEKARSKU INTERVENCIJU KAO

USLOV NJENOG OBAVLJANJA

Pristanak pacijenta na povreivanje intervencijom u medicini se moe po-smatrati i ire kao pristanak pacijenta na leenje ili jo ire kao pristanak na opera-tivne zahvate, dijagnostike radnje, slika-nje, testiranje i ostale medicinske zahvate. Izmeu uboda noem od strane izvrioca krivinog dela i uboda skalpelom od stra-ne lekara postoji primarna razlika u tome to je prva radnja prinudna, a na drugu pacijent moe pristati. U graanskom pravu pristanak povreenog iskljuuje protivpravnost tetne radnje ako je po-vreeni na svoju tetu dopustio drugom preduzimanje tetne radnje. Leenje pa-cijenta bez njegovog pristanka u graan-skom pravu je osnov za naknadu tete uz mogunost smanjenja naknade zbog uspenosti medicinskog zahvata. No, pi-tanje krivine odgovornosti se vezuje za postojanje, najpre, neukazivanja medicin-ske pomoi i nesavesnog leenja, koji nas ovde ne interesuju, kao i za preduzimanje medicinskih intervencija za koje pacijent nije dao pristanak.

Obaveza dobijanja pristanka pacijenta na lekarske intervencije je praksa koja se sve vie razvija i primenjuje posle Drugog svetskog rata. Zahtev za jednostran pri-stanak na medicinski tretman je ustanov-ljen u SAD i pre Drugog svetskog rata, a tokom suenja nacistikim doktorima u Nirnbergu, zbog njihovih eksperimenata na zatvorenicima, utvrene su meuna-rodne obaveze radi zatite pacijenata od

250

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A zlostavljanja i prinude u medicini. U tom cilju je prvi put pripremljen i upotrebljen poseban izraz informisani pristanak (informed consent) u kalifornijskom slu-aju iz 1957. godine, koji postaje sinonim medicinske etike i predmet je stalne dis-kusije i prilagoavanja savremenim doga-anjima.

Odravanje zdravlja, kada ono posto-ji, ili njegovo uspostavljanje, kada je izgu-bljeno ili oteeno, predstavljaju prven-stveni cilj medicinskih intervencija. Ako se lekar smatra subjektom preduzimanja medicinskih zahvata, pacijent je objekat tih zahvata, ali mu je priznat i subjekti-vitet, jer preduzimanje tih zahvata treba da zavisi od njegove volje. Proputanja od strane medicinskih radnika da uvaavaju statusnu poziciju i odgovarajuu relaciju subjekata, dovela su u poslednje vreme do niza postupaka za utvrivanje graanske i krivine odgovornosti medicinskih rad-nika.

Proces u kome potpuno informisani pacijent moe uestvovati u izboru svoje zdravstvene zatite je zakonsko i etiko pravo pacijenta, koje je uslov za konaan informisani pristanak (informed con-sent). Da bi odluka pacijenta bila adekvat-no donesena pristanak treba da obuhvati odluke o sledeim elementima: priroda odluke, razumne alternative predloenoj intervenciji, relevantni rizici, prednosti, neizvesnosti u pogledu svake alternative, ocena pacijentovih razumevanja, prihva-tanje intervencije od strane pacijenta.

U literaturi se uoava prisustvo ra-zliitih standarda koji se predlau radi postizanja validnosti pristanka povree-nog. Jedan od njih je lekarski standard koji omoguuje lekaru da odredi koje in-formacije treba da prui pacijentu. Ovaj

standard se smatra nedovoljnim, jer je uo-eno da prosean lekar pacijentu daje ve-oma malo informacija. Sledei standard je pacijentov standard, koji treba da odredi ta bi prosean pacijent trebao da zna da bi se smatrao informisanim za donoenje konane odluke. Trei je subjektivni stan-dard koji je najizazovniji za ukljuivanje u redovnu praksu, jer trai posebne in-formacije za svakog pacijenta. Osim toga, odnos lekara i pacijenta moe biti u formi paternalizma kada je savetovanje, infor-misanje i predlaganje na strani lekara, i informisani pristanak, kada je pristanak na strani pacijenta.

Uspeno leenje pretpostavlja uspo-stavljanje poverenja izmeu lekara i pa-cijenta. To je najee osnov pristajanja pacijenta na lekarsku intervenciju. Uz to, punovani pristanak pretpostavlja i punu obavetenost pacijenta. To znai da svaki rizik leenja protivno volji pacijenta snosi lekar. Zbog toga se tek pristankom paci-jenta stvara pravno i moralno opravdanje za odreeni medicinski zahvat. 23 Svakako, pored toga, dileme otvara i utvrivanje le-karske greke ili medicinske komplikacije, kada se radi o najteim predmetima u me-dicinskoj i pravnoj praksi.

Opte karakteristike instituta pristan-ka povreenog, koje su ve navedene, vrede i za pristanak pacijenta na leenje. Iz tih karakteristika je proizala i defini-cija pristanka pacijenta koja znai svesno doputanje izvesnom licu da preduzme odreene fizike radnje u pravnoj sferi lica koje se saglaava i kojom se njegova dobra povreuju ili ugroavaju vie nego to je inae doputeno. 24

23 Radii J. (1986) Profesionalna odgovornost medicinskih poslenika, Beograd, str. 176.

24 Radii J. (1993) Obligaciono pravo,peto izdanje, Beograd, str. 235.

251

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

Pristanak pacijenta treba biti svesno i voljno samoodreenje, (the right of self determination) to iskljuuje svaku silu pretnju, obmanu ili zabludu od strane bilo koga, posebno od lekara. Pristanak se odnosi na obavljanje medicinskih rad-nji i na povrede koje se tim aktivnostima proizvode, ali ne i na tetne posledice koje eventualno mogu da nastupe.25 Pristanak vredi dok se ne opozove, a moe se opo-zvati u svako vreme, osim u situacijama u kojima bi se ugrozio ivot pacijenta. Pacijent ima pravo i na razmiljanje pre davanja pristanka, ukoliko to medicinska intervencija dozvoljava. Pacijent moe i da ne pristane, kada je lekar duan da ga obavesti o posledicama po njega ili even-tualno i po druga lica. Svaki pristanak pa-cijenta na medicinsku intervenciju, koja se odnosi na radnju koja je zabranjena, je nitav (lan 163 st. 2. Zakona o obligacio-nim odnosima). Vrenje operativnog za-hvata na pacijentu protiv njegove volje je nedopustivo postupanje koje je protivno naelu nepovredivosti fizikog integriteta, ak i u sluaju kad bi taj medicinski za-hvat bio od koristi za pacijenta, osim ako ne postoje posebni razlozi koji taj zahvat opravdavaju.

Pristanak pacijenta u medicini nije jednostavan institut. Kod njega postoji niz pitanja o kojima treba voditi rauna. Jed-no od tih pitanja je i obim informisanosti.

8. OBIM INFORMISANOSTI (OBAVETAVANJA)

Lekari i pravnici, kao strunjaci koji su za to po prirodi posla vie zainteresovani od ostalih za obim informisanosti, najvie 25 urevi N. (1997) Pristanak pacijenta na

leenje, Kragujevac, str. 11.

se i spore oko toga. Jedna od retkih taaka saglasnosti jeste, da se obim informisanja treba prilagoditi svakom pojedinom paci-jentu. Na obim informisanja mogu uticati mnoge okolnosti, meu kojima treba ista-i i prethodnu pacijentovu informisanost, njegovo odricanje da primi informaciju, procenjena inteligencija i reenost paci-jenta da se podvrgne operaciji, kao i nje-govu potrebu da bude informisan.26 Le-kar treba da vodi rauna da li je pacijent u stanju promenjene psihe i pod stresom, a takoe da li je pacijent ve dovoljno in-formisan iz drugih izvora. Obim informi-sanosti zavisi i od vremena kada se daju informacije.

Obaveza je lekara da proceni koliko informacija pacijent moe psihiki da podnese. Ako lekar proceni da je neke informacije bolje preutati, on ih treba preutati u interesu pacijenta. To znai da obaveza lekara na saoptavanje istine pacijentu ima i svoje granice. 27 Obaveta-vanje treba da obuhvati dijagnozu i sliku bolesti sastavljenu od znakova bolesti i simptoma. Pacijent ima pravo na dobija-nje informacija o alternativnim nainima 26 urevi N.; op. cit. str. 77. Kao i u svakoj

drugoj struci i u medicinskoj postoje oni koji su vie kvalitetni, struni , osposobljeni i posveeni poslu i oni koji su to u manjem obimu. Ne moe se oekivati da u uslovima u kojima se nalazi zdravstvo, sve funkcionie idealno. Meutim, postoje standardi koji ne bi smeli da se zaobilaze ili proputaju iz raznih razloga. U naoj praksi se belee mnogi sluajevi u kojima lekari ne komuniciraju sa pacijentom, a da se pristanak na intervenciju dobija potpisivanjem formulara sa sadrajem o kome pacijent ne zna nita. Uz to, ako posle operativnog zahvata na pitanje pacijenta ta je u toku operacije uraeno, lekar odgovori da je uraeno sve to je trebalo, onda ne moemo govoriti o propisanoj informisanosti pacijenta i adekvatnom pristanku.

27 Linden A. (1982) Canadian Tort Law, third edition, Lexis Law Publishing, Toronto, str. 64-68.

252

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A leenja i ansama za izleenje ili zaleenje, kao i o rizicima (tipini, atipini, oeki-vani, neoekivani, sudbinski, opti itd.), koji mogu da se pojave sa medicinskom intervencijom.

Postavlja se pitanje koje vrste medi-cinske intervencije zahtevaju pristanak pacijenta. U razvijenim dravama medi-cinska normativa i praksa su uspostavile listu tih intervencija. Iskustvo i postojea normativa ukazuju da se za znaajan broj medicinskih intervencija ne trai prista-nak, nezavisnao od toga to se odreeni obim diskusije i razgovora smatra potreb-nim. Iz toga proizlazi da pristanak treba dobiti kad su u pitanju zahvati kao to su anestezija, operacije i druge invazivne procedure. Takoe, svaka izmena plana u okviru tih intervencija zahteva novo izja-njavanje pacijenta.

Pitanje obima informisanja obuhvata u sebi potrebu da se razmotri koliina in-formacija koju lekar daje pacijentu. Jasno je da davanje informacija ima svoj limit i da ne moe ii u nedogled, jer i preko-merno informisanje moe da izazove do-datne tete i strahove kod pacijenta. Uz to, postavlja se pitanje koliko pacijent moe da razume sve ponuene informacije, to opet stavlja obavezu lekaru da informa-cije prua na pacijentu razumljiv nain. To je razlog da se u praksi istie da se od pacijenta oekuje razumevanje na nivou razboritog pacijenta, a od lekara da in-formie laikim jezikom.

Medicinski radnici prednost daju pri-stanku povreenog u pisanoj formi, koja olakava dokazivanje u sluaju spora. For-mular treba da sadri podatke o instituciji, pacijentu, intervencijama koje treba pre-duzeti, smislu i cilju zahvata, objanjenja, mogunost postavljanja pitanja i davanje

saglasnosti, potpis pacijenta ili ovlae-nog lica i potpis svedoka. Obavetavanje u bilo kojoj formi je obaveza lekara i os-nova davanja pristanka povreenog, tako da nedavanje obavetenja na odgovarajui nain proizvodi odgovornost lekara. Pro-pust u toj sferi i pokuaj da se nedostaci opravdaju izjavom, da ko radi taj i grei, neprihvatljivi su u medicini, jer se radi o pitanju ivota i zdravlja. U velikom broju medicinskih institucija obaveza davanja obavetenja i dobijanja pristanka se svodi na formu potpisivanja formulara koji pa-cijent nije ni proitao, niti iz njega dobio bilo kakvu informaciju. To je u poslednje vreme jedan od najeih uzroka povea-nog broja predmeta u kojima se optuuju lekari.

Kao jedno od znaajnih pitanja u okvi-ru pristanka povreenog je i pravovre-menost davanja pristanka, tj. odreivanje koje je vreme merodavno za davanje pri-stanka. Iz zakonskih odredaba, iskustava i prirode pristanka povreenog proizlazi da se kao pravo vreme za davanje pristanka moe prihvatiti prvenstveno vreme pre preduzimanja medicinske intervencije i izuzetno dok je to objektivno mogue i dok se pacijent nalazi u odgovarajuem pogodnom stanju, u toku medicinske in-tervencije. Informisanje ne bi trebalo da se vri mnogo pre intervencije i na putu za hirurku salu, osim u sluajevima hit-nosti.

9. STVARNI I PRETPOSTAVLJENI PRISTANAK

Kao pristanak smatra se prvenstveno stvarni pristanak, koji je dat pravovre-meno pre intervencije ili eventualno za vreme intervencije i za koji je bilo dovolj-

253

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

no vremena i uslova za odgovarajuu in-formisanost. Meutim, vanredne prilike nalau potrebu da se osim stvarnog pri-stanka kao validan smatra i pretpostav-ljeni pristanak. Ovaj pristanak se definie kao pravni institut koji zamenjuje stvarni pristanak u situacijama kada je dobijanje stvarnog pristanka nemogue zbog situ-acije u kojoj se treba obaviti medicinska intervencija. Takoe, pretpostavljeni pri-stanak predstavlja izuzetak u odnosu na stvarni pristanak, pa je za njegovo posto-janje potrebno utvrditi neophodne uslove.

U Zakonu o zdravstvenoj zatiti Re-publike Srbije, u lanu 10. st. 1. stoji: Hirurke i ostale medicinske intervencije se mogu preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog ili povreenog lica, odnosno njegovog roditelja, usvojioca ili staraoca, ako je to lice maloletno ili lieno poslovne sposobnosti. Tu se misli na sve oblike medicinskih intervencija na paci-jentu koji se obavljaju radi leenja, dija-gnoze ili zatite od bolesti.28

Informisani pristanak pacijenta na leenje podrazumeva njegovo davanje saglasnosti za tu aktivnost. On treba da bude sposoban za davanje pristanka i da su njegovo psihiko stanje i sposobnost rasuivanja takvi da se ne dovode u sum-nju. Ako je pacijent oznaen nesposob-nim za davanje pristanka, subjekat koji je normativno predvien kao zamena treba dati svoju saglasnost. Ukoliko pacijent odbije medicinsku intervenciju to ne zna-i da je nekompetentan. To prvenstveno znai da je on subjekat odluke o odbija-nju, ak i u situacijama kad se radi o in-tervencijama koje znae spasavanje ivota ( npr. pacijent moe odbiti dobijanje krvi ako to nalau njegovi religiozni nazori). Ukoliko se radi o pacijentu ije se stanje 28 Radii J. : op. cit. str. 178.

esto menja, obaveza je lekara da dobije pristanak pacijenta kada se on nae u lu-cidnom stanju.

Prisustvo pacijenta u bolnici ne zna-i njegov apsolutni pristanak na svaki tretman, proceduru ili intervenciju, jer se pacijentove elje i odluke ne moraju u svakom pogledu podudarati sa lekaro-vim. Zbog toga pretpostavljeni pristanak moe zameniti stvarni pristanak samo u odreenim vanrednim prilikama kao to su: besvesno stanje pacijenta, hitan slu-aj kada je maloletnik pacijent, povrede kao posledica saobraajnih udesa i ne-predvidivo nuno proirenje operacije. To su neke od situacija kada lekar treba da proceni da li njegova radnja odgovara interesima pacijenta, kada je medicinska intervencija neodlona i kad bi i stvarni pristanak imao punopravno dejstvo. Ove situacije, koje se mogu tretirati i kao sta-nje nude, mogu biti naknadno potvre-ne stvarnim pristankom. Nepreduzimanje medicinske intervencije u ovim hitnim sluajevima dovelo bi lekara u situaciju da odgovara za krivino delo neukaziva-nja medicinske pomoi. 29

Varijantu pretpostavljenog pristanka predvideo je i Zakon o zdravstvenoj za-titi Republike Srbije u lanu 10. st. 2 u kome stoji: Kada je u opasnosti ivot lica, hirurke i druge medicinske intervencije, kao neophodne, mogu se preduzeti po pravilu na osnovu konzilijarnog pregleda i bez prethodnog pristanka lica iz st. 1. ako je obolelo ili povreeno lice u takvom stanju da samo ne moe doneti odluku ili usled hitnosti nije mogue pribaviti pri-stanak roditelja, usvojioca ili staraoca.

Ovde se preduzimanje medicinske intervencije vri bez pristanka pacijenta,

29 urevi N.: op. cit. str. 82.

254

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A jer ga u ovoj hitnoj situaciji zamenjuje odluka konzilija lekara. Evidentno je da pre toga postoji specifina hijerarhija su-bjekata kod donoenja odluke (roditelj, usvojilac, staralac). Na taj nain, Zakon o zdravstvenoj zatiti je izjednaio sposob-nost za davanje pristanka s poslovnom sposobnou, s tim da sve nejasne situa-cije treba reavati u korist pacijenta. Tek u sluaju da neka od zamena nije obezbe-ena, prihvata se da lekari deluju u naj-boljem interesu dok se zamena ne nae ili imenuje.

No, i odluka i intervencija jednog lekara moe da zameni pretpostavljeni pristanak, npr., u situaciji kad je lice koje je pokualo samoubistvo ostalo u ivotu. Situacija je paradoksalna, jer se lice pre-duzimajui samoubilaki akt unapred i voljno odreklo prava na ivot i leenje, dakle odreklo se pristanka na medicinsku intervenciju. Dunost lekara na pruanje pomoi u ovoj situaciji ima prednost u odnosu na pravo lica da sebi oduzme i-vot.30

Sloene medicinske intervencije se vre na osnovu stvarnog ili pretpostav-ljenog pristanka pacijenta. U skladu s tim otvara se i pitanje situacija u kojima ne postoji nijedan od tih pristanaka, od-nosno kad je pacijent odbio medicinsku intervenciju. Generalno posmatrano, bez obzira da li je medicinska interven-cija obavljena propisno ili nepropisno, ako nema pristanka pacijenta izvreno je krivino delo. U tom sluaju pravnici se spore da li se radi o krivinom delu pro-tiv telesnog integriteta ili line slobode ili nesavesnog leenja.

Opti je stav da hirurka intervencija nee predstavljati krivino delo nesave-30 urevi N.: op. cit. str. 94.

snog leenja ako se ispune etiri sledea uslova: da je operacija obavljena u cilju poboljanja zdravlja pacijenta ili otkla-njanja smrtne opasnosti, 2) da je operacija izvrena prema naelima savremene me-dicinske nauke i operativne prakse, 3) da su operaciju i sve radnje koje su sa njom povezane izvrili struno kvalifikovana lica, 4) da postoji punovaan pristanak pacijenta na operaciju. 31

Ipak, svaka drava predvia preduzi-manje odreenih prinudnih zdravstvenih mera, nezavisno od pristanka pojedinaca (obavezni zdravstveni pregled kod da-vanja krvi, tkiva, organa i semena i kod zapoljavanja, izolacija, karantin, zdrav-stveni nadzor, obavezna imunizacija i vakcinacija). Osim toga, psihjatrijsko le-enje moe da se prinudno obavlja i kod primene medicinskih mera bezbednosti izreenih uiniocima krivinih dela. Za-kon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o van-parninom postupku predviaju, pored dobrovoljne, i prinudnu hospitalizaciju duevno bolesnih lica.

I Zakon o izvrenju krivinih sankcija predvia da se prinudne medicinske in-tervencije mogu obaviti nad osuenim licem koje odbija uzimanje hrane ili lee-nje, to moe da ugrozi njegovo zdravlje i ivot. Konano, telesni pregled, kao oblik vetaenja, kao i uzimanje krvi i druge le-karske radnje, koje se vre po pravilima medicinske struke, mogu da se obave bez pristanka lica koje se pregleda u situaci-jama koje Zakon o krivinom postupku predvia, ako zbog toga ne bi nastupile kakve tete za njegovo zdravlje.

31 Luki M. (1981) Hirurke intervencije i krivino delo nesavesnog leenja bolesnika, Pravni ivot, br. 8-9, Beograd, str. 65.

255

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I P

RA

VA

10. ZAKLJUAK

Krivino zakonodavstvo predvia nekoliko instituta ije postojanje ima za posledicu iskljuenje krivinog dela. No, pored tih zakonom predvienih instituta, u teoriji i praksi se analiziraju, ak i pri-menjuju, jo neki bliski i slini instituti iji je pravni znaaj i efekat i dalje predmet diskusija, pa i razliitog tretiranja. Jedan od njih je i pristanak povreenog (rtve ili oteenog) na povredu ili ugroavanje nekog njegovog pravno zatienog dobra.

Pristanak povreenog u vidu pristan-ka pacijenta je posebno aktuelan kod me-dicinskih intervencija, emu je u ovom prilogu posveena panja. Pored analize osnovnih pitanja vezanih za pristanak i pristanak povreenog, u prilogu se po-lo od pretpostavke da je pravo pacijenta, kao objekta, ali i glavnog subjekta medi-cinske intervencije, da bude adekvatno obaveten o detaljima intervencije i da se od njega dobije valjan pristanak na in-tervenciju, kre u velikoj meri u praksi. Posebno je bilo tretirano pitanje pravne prirode i efekta pristanka povreenog na izostajanje krivinog dela ili utvrivanja lakih oblika krivinog dela ili ublaava-nja kazne. Konstatovan je povean broj postupaka za krivina dela nesavesnog leenja i neukazivanja lekarske pomoi, ali i predmeta u kojima pacijent nije bio odgovarajue obaveten o detaljima me-dicinske intervencije, ili nije dao odgova-rajui pristanak ili pristanak na odgovara-jui nain, a da je medicinska intervencija, za koju je pristanak pacijenta neophodan, obavljena.

Literatura

[1] Baker D J., (2007) Rethinking consensual harm doing, Annual Australasian Teachers Association, Conference 62 nd, 23-26 sept.,Perth W A, Published Conference Pa-pers

[2] Bergelson V. (2005) Victims and Perpetrators: An Argument for Comparative Liability in Criminal Law, Papers 19. Rutgers law School, Neware, str 1-33.

[3} urevi N. (1995) Krivina odgovornost lekara u sluaju samoubistva pacijenta, Jugo-slovenska revija za krivino pravo i krimino-logiju, br. 1-2, , Savez udruenja za krivino pravo i kriminologiju Jugoslavije, Beograd, str. 241-25o.

[4] urevi N., (1993) Forma izraavanja pri-stanka pacijenta na leenje, Pravo-teorija i praksa, br. 5-7, Privredna akademija Novi Sad, str. 49-52.

[5] Kokolj M., (2007) Svest i svesnost u sudskoj psihijatriji i krivinom pravu, Nauka, bezbed-nost, policija, br. 3, Kriminalistiko-policijjska akademija, Beograd, str. 3-16.

[6] Kokolj M., (1997) Krivinopravni aspekt sa-mopovrede, Pravni ivot, br. 9, Udruenje pravnika Srbije, Beograd, str. 241-250.

[7] Linden A., (1982) Canadian Tort Law, third edition, Lexis Law Publishing, Toronto, str. 64-68.

[8] Markus D B (1999) The Victim in American Penal Law, A Systematic Overview, Buffalo Criminal Law Review, br. 3., University of Toronto, http://ssrn/ abstract=531803

[9] Mrvi-Petrovi N., (2005) Krivino pravo, drugo izdanje, Fakultet za poslovno pravo, Beograd, str. 1-360.

[10] Milutinovi M., (1985) Penologija, tree izda-nje, Savremena administracija, Beograd, str. 1-376.

[11] Petrovi Z., (1996) Telesne povrede i prista-nak povreenog, Pravni ivot, br. 9, Udrue-nje pravnika Srbije, Beograd, str.121-134.

[12] Radii J., (2008) Medicinski standard i odgo-vornost lekara, Pravni ivot, br. 9., Udruenje pravnika Srbije, Beograd, str. 287-297.

256

HU

MA

NIS

TI

KE

NA

UK

E I

PR

AV

A [13] Stojanovi Z., (1997) Pravo na ivot kao pri-rodno pravo oveka, Pravni ivot, br. 9, Udru-enje pravnika Srbije, Beograd, 3-16.

[14] Stojanovi Z., (2003) Krivino pravo, Opti deo, osmo izdanje, Pravni fakultet Univerzi-teta Beograd, str. 1-415.

[15] ejovi B., (2005) Osnovi iskljuenja protiv-pravnosti krivinog dela, Revija za kriminlo-giju i krivino pravo, br. 2-3, Institut za krimi-noloka i socioloka istraivanja i Udruenje za krivino pravo i kriminologiju, Beograd, str. 67-91.

[16] Fisse B.,(1990) Criminal Law, fifth edition, The Law Book Company Limited, str. 147-152.

Autor

Prof. dr Mitar KokoljPravni fakultet, Univerzitet Sinergija Raje Baniia bb, Bijeljina, Republika Srpska

e-mail:kokolj@pravni-fakultet.info

Oblasti istraivanja: krivina odgovornost, porotni sistem, meunarodna krivina dela, meunarodno krivino pravosue, organizovani kriminalitet, zatvorski sistem