SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA

SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA

U v o d

Svrha ovih smernica je da pomogne poslodavcu da on SAM, po osnovu odredbe lana 37. stav 3. Zakona o bezbednosti i dravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05) uz eventualnu savetodavnu pomo konsultanta-strunog lica, SPROVEDE PROCENU RIZIKA i donese AKT o proceni rizika, pa tako ispuni obavezu propisanu lanom 13. navedenog zakona.

Procene rizika ima za cilj da omogui poslodavcu da preduzme mere za bezbednost i zdravlje njegovih zaposlenih. Prema Smernicima za procenu rizika Evropske unije procena treba da bude sadrajna i primenjena tako da pomogne poslodavcima da:

prepoznaju opasnosti na radu i procene rizike vezane za te opasnosti kako bi se odredile i primenile mere za zatitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih,

procene opasnosti kako bi se izabrala najprikladnija radna oprema, hemijske materijale, opremljenost radnog mesta i organizacija rada,

provere da li su primenjene mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih odgovarajue,

preduzmu neophodne radnje nakon sprovoenja procene rizika,

pokau samima sebi, nadlenim dravnim organima, zaposlenima i njihovim predstavnicima da su svi faktori u vezi sa radom bili razmotreni, kao i da je izvrena odgovarajua procena o prisustvu opasnosti i tetnosti i mera potrebnih za njihovo otklanjanje radi ouvanja zdravlja i bezbednosti,

se staraju da se, nakon sprovedene procene rizika, primenjuju preventivne mere koje doprinose poboljanju zdravlja i bezbednosti zaposlenih.

Skt o proceni rizika, kao pisani akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti i tetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oteenja zdravlja, ili oboljenja zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pomou kog poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini i utvruje mere i prioritete za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Sprovedena procedura procene rizika sa svom dokumentacijom koja je koriena ini celinu koja predstavlja AKT o proceni rizika.

Procedura procene rizika propisana je Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. (Sl. glasnik RS br 72/06 i 84/06).

A. TOK PROCEDURE PROCENE RIZIKA

B. (AKT O PROCENI RIZIKA)1. Pokretanje postupka procene rizika

Postupak procene rizika pokree se pisanom odlukom poslodavca kojom se odreuje jedno ili vie lica odgovornih za sprovoenje postupka procene rizika.

U prilogu je dat primer odluke po kojoj je preduzetnik sam odgovorno lica za procenu rizika.

2. Plan sprovoenja postupka procene rizika

Odgovorno lice za procenu rizika sastavlja plan sprovoenja postupka procene rizika koji sadri:

pravni osnov za procenu rizika;

organizaciju i koordinaciju sprovoenja izmena i dopuna postupka procene rizika;

spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje rizika;

metode za vrenje procene rizika;

faza i rokove za procenu rizika;

nain prikupljanja dokumentacija potrebne za procenu rizika;

informisanje procenjivaa rizika;

koordinaciju izmeu procenjivaa rizika;

nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;

konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama i

druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dpune postupka procene rizika.

Ukoliko plan procene rizika ne donosi poslodavac privatni preduzetnik on ga po sainjavanju odobrava.

U prilogu je dat primer plana sprovoenja postupka procene rizika prilagoen situaciji u kojoj sam preduzetnik vri procenu rizika i sainjava plan.

3. Opti podaci o poslodavcu

Navesti:

Ime i prezima preduzetnika ....................................................................................

Poslovno ime privrednog subjekta (radnje) ............................................................

Sedite privrednog subjekta ....................................................................................

Poslovne jedinice ....................................................................................................

....................................................................................................

Delatnosti poslodavca (pretena i ostale koje obavlja) ..........................................

.................................................................................................................................

Procenu rizika vri ..................................................... JMBG ................................

4. Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad i

sredstva i opreme za linu zatitu na radu

Prikupljanje informacija vriti navedenim redosledom i to na taj nain da se na osnovu prikupljenih, potom evidentiranih podataka mogu prepoznati i utvrditi opasnosti i tetnosti.

4.1. tehnoloki proces

Kratko i jasno opisati tehnoloki proces (navesti vrstu delatnosti koja se obavlja i nain na koji se obavlja).

4.2. radni proces

Opis radnog procesa treba da sadri sve aktivnosti zaposlenih u vezi sa obavljanjem odreenih poslova. Radni proces kod poslodavaca sa manjim brojem zaposlenih moe se predstaviti i tabelarno tako da se na najjednostavniji i najpregledniji nain prikau vrsta i opis poslova koje zaposleni obavljaju.

Na primer:

Redni

brojVrsta poslaOpis poslova

Napomena ako poslodavac ima Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova moe koristiti te podatke, a ako nema (poslodavci koji zapoljavaju do 5 zaposlenih) koristi podatke iz ugovora o radu.

4.3. sredstva za rad

4.3.1. objekti

Navesti ili sainiti skicu objekta (ili objekata) sa radnim i pomonim prostorijama i naznaiti postojanje odgovarajue opreme i instalacije u tim objektima (el. instalacije, ins. grejanja, in. fluida).

Napomena: radna prostorija je ureen deo prostora sa pripadajuim ureajima opremom i instalacijama namenjen za proizvodne i radne procese a pomona prostorija je prostorija u kojoj se obavlja pomoni radni proces u odnosu na proizvodni i radni proces garderoba, kupatilo i slino.4.3.2. oprema za radPotrebno je sainiti spisak opreme za rad (maina, ureaja, postrojenja, instalacija, alata i sl.) sa njihovim identifikacionim podacima koja se koriste u procesu rada. Pregled se moe dati u obliku tabele sa sledeim podacima:

Redni

brojNaziv opremeIdentifikac.brojKomada

4.3.3. ostala sredstva

Navesti da li su u upotrebi, u cilju bezbednosti i zdravlja na radu, i druga sredstva; razne zatite na prilazima, prelazima, zatita od udara elektrine struje, izvedena opta ventilacija ili klimatizacija, pomone konstrukcije i konstrukcije koje se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih i drugo.

4.4. sredstva i oprema za linu zatitu

Navesti sredstva i opremu za linu zatitu na radu koja se daje zaposlenima na upotrebu. Moe se prikazati u tabeli sa sledeim elementima:

Redni

brojNaziv sredstava ili opremeZatitaKoristi se pri obavljanju poslova

4.5. sirovine i materijali koji se koriste

Navesti sirovine i materijale koji se koriste kako u tehnolokom postupku tako i bilo kojom prilikom u nekoj fazi rada koristiti tabelarni prikaz sa nazivom, koliinom, tehnikim podacima, utroku....

5. Snimanje organizacije rada

Za potrebe realne i kvalitetne procedure procene rizika potrebno je utvrditi faktiko stanje organizacije rada. Kako se radi o poslodavcima sa manjim brojem zaposlenih i lokaciji gde zaposleni obavljaju poslove, a sa obzirom na potrebu detaljnog i sistematskog evidentiranja i procenjivanja svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati povredu na radu ili oteenje zdravlja, mogue je da se faktiko stanje organizacije rada dokumentuje na nain da se za naziv radnog mesta usvoji onaj naziv koji poslodavac koristi.

Potrebno je navesti sva radna mesta na kojima e biti vrena procena rizika. Moe se dati tabelarni prikaz sa sledeim elementima:

Redni brojRadno mestoBroj zaposlenih

Za s v a radna mesta, po njihovom evidentiranju, potrebno je sainiti dokument koji sadri:

radno mesto....................(npr. prodavac)

opis poslova ...................(npr. prijem robe, sortiranje robe, usluivanjekupaca, prodaja i naplata robe....)

lokacija gde se obavlja posao ............................................

ukupan broj zaposlenih ..................od toga mukaraca ........i ena......... mlaih od 18. god ............................................... izmeu 18. i 21. god ........................................... invalida ...................................... radno vreme .............................. vreme provedeno na odreenim poslovima ............................................ uslovi za zasnivanje radnog odnosa (iz Pravilnika o organizaciji isistematizaciji poslova ili ugovora o radu) .............................................

odmori u toku radnog vremena ...............................................................

godinji odmori ...................................................................6. Stanje bezbednosti i zdravlja na radu

Da bi prepoznali i utvrdili opasnosti i tetnosti na radnom mestu mora se poi od analize postojeeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu dokumentacije kojom raspolae poslodavac. U tom cilju potrebno je dati pregled postojeeg stanja prikupljanjem dokumentacije u koju se ubrajaju:

6.1. struni nalazi o izvrenim pregledima i ispitivanjima

6.1.1. opreme za rad

Navesti strune nalaze o izvrenim preventivnim i periodinim pregledima i ispitivanjima opreme za rad.

Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Redbu

brojStruni nalaz broj/odOdnosi se naVai do

6.1.2. radne okoline

Navesti strune nalaze o izvrenim preventivnim i periodinim ispitivanjima uslova radne okoline.

Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Redbu

brojStruni nalaz broj/odOdnosi se naVai do

6.2. dokumentacija za opremu za rad

6.2.1. propisana dokumentacija

tabelarno su prikazani potrebni podaciRedni

brojDokumentacija za upotrebu i odravanjeOdnosi se na / za

6.2.2. uputstva za bezbedan rad

tabelarno su prikazani potrebni podaci

Redni

brojUputstvo za bezbedan radOdnosi se na / za

6.3. sredstva i oprema za linu zatitu

Navesti sredstva i opremu koju poslodavac zaposlenima daje na korienje.

Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Red.

br.Sredstvo/oprema

za linu zatituStandardPoseduje odgovarajuu dokumentacijuZatitaKoristi se pri obavljanju poslova

6.4. opasne materije

Navesti sve opasne materije koje se koriste u procesu rada ili koje se nalaze na radnom mestu i u radnoj okolini.

Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Redni

brojNaziv opasne materijeKlasaLista bezbednosnih podataka

6.5. izvetaji o predhodnim i periodinim lekarskim pregledima(ako je bilo mesta sa posebnim uslovima rada)

Za rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada (po ranije vaeim propisima iz oblasti zatite na radu) neophodni su predhodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih. Po izvrenim pregledima izdaje se izvetaj lekara.

Potrebno je prikupiti sledee podatke koji su prikazani tabelarno:

Redni

brojIzvetaj lekara brojOdnosi se na radno mesto/zaposlenog

6.6. povrede na radu

Potrebno je izvriti uvid u evidenciju o povredama na radu za unazad najmanje 2 godine i pribaviti podatke vezane za povrede na radu koje su se dogodile.Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Red.

br.DatumIme i prezime povreenogteina povredeLokacija mesto povredeUzrok povredeIzvor povrede

6.7. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:

Ukoliko kod poslodavca ima evidentiranih profesionalnih oboljenja i obolenja u vezi sa radom potrebno je pribaviti podatke o istima.

Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Red.

br.Poslovi na kojima su radili profesionalno oboleli zaposleniBroj prof. obolelihPoslovi na kojima su utvrena oboljenja u vezi sa radomBroj obolelih

6.8. opti akti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Ukoliko poslodavac poseduje opte akte u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je da ih navede sa sledeim podacima: naziv akta

donosilac akata

dan donoenja akta i dan njegovog stupanja na snagu.

Prema lanu 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednsoti i zdrvlja na radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu moe utvrditi ugovorom o radu.

6.9. evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

lanom 49. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je obaveza poslodavca da vodi i uva evidencije o:

radnim mestima sa poveanim rizikom;

zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa poveanim rizikom i

lekarskim pregledima zaposlenih rasporeenih na ta radna mesta; povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa

radom;

opasnim materijama koje koristi u toku rada;

izvrenim ispitivanjima radne okoline;

izvrenim pregledima i ispitivanjima ipreme za radi sredstava i

opreme za linu zatitu na radu i

prijavama povreda na radu.

napomena: * prve dve obavezne evidencije ne mogu biti ustrojene pre

okonanja postupka procene rizika

* pravilno i potpuno ustrojena evidencija na propisanim obrascima

moe posluiti poslodavcu u fazama procene rizika navedenim u

6.1. i 6.3. do 6.7., bez ponovnog evidentiranja potrebnih podataka.6.10. ostala dokumentacija koju poseduje poslodavac a koja se odnosina bezbednost i zdravlje na radu (na primer: reenja o poetku

rada, izvrene analize, uputsta, zapisnici i reenja inspekcijskih

slubi i drugo).

7. prepoznavanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu,

utvrivanje liste opasnosti i tetnosti i procena rizika

Na osnovu postojeih podataka koji su u postupku izrade akta prikupljeni, evidentirani i analizirani, te posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu i pribavljanjem informacija od zaposlenih na samom radnom mestu, pristupa se postupku prepoznavanja (identifikovanja) opasnosti i tetnosti na radnom mestu.Poeljno je zaposlenima dati anketu sa zahtevom da opiu svoje svakodnevne radne aktivnosti i ukau na opasnosti i tetnosti koje su uoili pri obavljanju ovih aktivnosti.

7.1. prepoznate opasnosti i tetnosti

Prepoznate opasnosti i tetnosti unose se u listu.

Lista predstavlja osnovni dokument za vrenje procedure procene rizika.

Listu treba sainiti za svako radno mesto i ona treba da sadri:

1. opis radnih aktivnosti

2. da li postoji opasnost ili tetnost

3. koje su prepoznate opasnosti ili tetnosti

4. kolika je izloenost opasnostima ili tetnostima vreme, uestalost,

nivo izloenosti,

5. akciju planirane aktivnosti i

6. utvrene opasnosti i tetnosti.

Primer za listu:

Lista prepoznatih opasnosti i tetnosti na radnom mestu .........................

Opis radnih aktivnostiPostojanje

iliopasnosti

tetnostiPrepoznate opasnosti i tetnostiIzloenostopasnostima

tetnostimailiAKCIJA (planirane aktivnosti)Utvrene opasnosti i tetnosti

DaNevremeuestalostnivo

U rubriku opis radnik aktivnosti se unose podaci o vrsti posla koja se obavlja i sve radne aktivnosti koje zaposleni obavlja u vezi posla a po redosledu dogaanja.

Analizom onoga to radi, imajui u vidu i sve prikupljene podatke, vri se prepoznavanje opasnosti i tetnosti za svaku radnu aktivnost.

Analiza opasnosti /tetnosti vri se na nain da se utvruje vreme izlaganja, uestalost izlaganja i nivo izlaganja zaposlenog prepoznatoj opasnosti / tetnosti i ti se podaci evidentiraju.

Za prepoznatu opasnost ili tetnost analiziraju se faktori koji je izazivaju. Ukoliko je zbog propusta u primeni mera i normativa utvrenih zakonom, propisima, standardima, uputstvima i dr. mogue na efikasan nain otkloniti one faktore koji izazivaju opasnost, tad e se u rubrici akcija to naznaiti i odrediti kratak rok za preduzimanje odgovarajuih mera kojim e se otkloniti opasnosti. Za ostale sluajeve prepoznate opasnosti naznaiti kao utvrene opasnosti u poslednju rubriku.

Izvedeni postupak prepoznavanja opasnosti i tetnosti moe se dati i tekstualno ali mora sadrati sve elemente koji su naznaeni pri tabelarnom prikazu.

7.2. Procena rizika

Naznaiti usvojeni model metodologije procene rizika.

U nastavku je dat model procene nivoa rizika po metodi Kinny koji se vri polazei od razmatranja:

ozbiljnosti posledica koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i tetnosti

verovatnoe pojave opasnosti i tetnosti i

uestalosti pojavljivanja opasnosti i tetnosti.

Nivo rizika se definie kao proizvod mogue tete (posledice), verovatnoe i uestalosti:

R = P + V + U

(R nivo rizika, P posledica, V verovatnoa, U uestalost)

Posledice (P) (mogua teta) se rangiraju od 1, kao najmanje, do 10, koja se smatra katastrofalnom, Prikaz je dat u sledeoj tabeli:

P O S L E D I C E

RANGOPIS KRITERIJUMA

1MALE bolest (povreda), zahteva prvu pomo i nikakav drugi tretman

2ZNATNE medicinski tretman od strane lekara

3OZBILJNE invalidnost, ozbiljna pojedinana povreda sa hospitalizacijom

i izgubljenim danima

6VEOMA OZBILJNE - pojedinane nesree sa smrtnim ishodom

10KATASTROFALNE sa viestrukim smrtnim ishodima

Kriterijum verovatnoe (V) se rangira poev od 0,1 jedva verovatna do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivom. Prikaz je dat u sledeoj tabeli:V E R O V A T N O A

RANGOPIS KRITERIJUMA

0,1JEDVA POJMLJIVO

0,2PRAKTINO NEVEROVATNO

0,5POSTOJI ALI SAMO MALO VEROVATNO

1MALA VEROVATNOA ali mogue u ogranienim

sluajevima

3MALO MOGUE

6SASVIM MOGUE

10OEKIVANO, predvidivo

Kriterijum uestalost (U) se rangira od retko (godinje) (1) do trajno-kontinuirano (10). Prikaz je dat u sledeoj tabeli:

U E S T A L O S T

RANGOPIS KRITERIJUMA

1Izlae se retko GODINJE

2Izlae se MESENO

3Izlae se NEDELJNO

6Izlae se DNEVNO

10Izlae se trajno KONTINUIRANO

Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivo I do ekstremnog, umeren (ve povean) rizik III, nedopustivog nivo V, koji iziskuje prekid radne aktivnosti i hitno preduzimanje mera. Rangiranje nivoa rizika prikazuje sledea tabela:

UKUPNA OCENANIVO RIZIKAA K C I J A

0,1-20Prihvatljiv (neznatan)

INe zahteva se nikakva akcija.

21-70Mali

(dopustiv)

IINema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju operacijom. Moe se razmotriti ekonomski isplativije reenje ili unapreenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju, kako bi posedovali informacije o sprovoenju propisanih aktivnosti.

71-200Umeren

IIIPotrebno je uloiti napor kako bi se smanjio rizik, ali trokovi prevencije moraju biti paljivo planirani i ogranieni do izvesnog nivoa. Potrebno je definisati rok za sprovoenje unapreenja. Kod onih dogaaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti verovatnou nastanka takvog dogaaja kako bi se definisao potreban nivo aktivnosti na ublaavanju rizika.

201-400Visok

(znatan)

IVNe sme se zapoeti sa datom aktivnou dok nivo rizika ne bude snien. Mogu biti potrebna dodatna sredstva kako bi se rizik smahnjio. Ako se rizik odnosi na sve zapoete aktivnosti, potrebno je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.

preko 400Ekstremni

(nedopustiv)

VAktivnost ne sme biti zapoeta, ni nastavljena, sve dok se nivo rizika ne smanji. Ako ni ulaganjem neogranienih sredstava nije mogue smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.

Na osnovu utvrenih vrednosti pristupa se neposrednoj proceni rizika za radno mesto. Sainjava se lista opasnosti i tetnosti i vri procena rizika. U ovoj listi opasnosti i tetnosti se grupiu po vrsti i prirodi (npr: mehanike opasnosti, opasnosti koje pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, koje proistiu iz psihikih i psihofizikih napora, vezane za organizaciju rada i ostale tetnosti).

Radi lakeg prepoznavanja opasnosti i tetnosti i njihovog grupisanja Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini definisane su neke od moguih opasnosti i tetnosti. U prilogu je dat izvod iz pomenutog pravilnika koji poslodavcu treba da poslui kao smernica za lake prepoznavanje i definisanje opasnosti i tetnosti a ne kao konana lista.

U sledeoj tabeli dati su elementi za procenu rizika:

opasnosti/tetnosti P R OC E N A R I ZI K AMere zatite

posledicaverovatnoauestalostNivo rizika

Ukoliko se u postupku procene rizika utvrdi da postoje radna mesta sa poveanim rizikom potrebno je u dalji postupak ukljuiti slubu medicine rada, na bazi ije ocene poslodavac aktom o proceni rizika utvruju posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na ovim radnim mestima.8. Nain i mere za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika

Poslodavac je u obavezi da utvrene rizike na radnom mestu i u radnoj okolini sprei, otkloni ili smanji na najmanju moguu meru.

Potujui princip prevencije, a polazei od prioriteta, utvruju se mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika (lanom 12. stav. 2 Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini predloene su neke od mera kao to su: odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad; obezbeivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini; osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu; upuivanje zaposlenih na odgovarajue lekarske preglede u skladu sa ocenom slube medicine rada i drugo).

Izbor mera vri poslodavac polazei od utvrene opasnosti ili tetnosti i mogunosti njenog smanjenja, otklanjanja ili spreavanja.

Kod utvrivanja primene odreenih mera potrebno je naznaiti rok za njihovo preduzimanje.

Takoe je potrebno odrediti lice koje e se starati o sprovoenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika.

C. Z A K L J U A K

Po sprovedenoj proceduri procene rizika poslodavac donosi zakljuak koji sadri:

sva radna mestana kojima je izvrena procena rizika

radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom prioritete u otklanjanju rizika i

izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Na osnovu lana 17. i 18. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl.glasnik RS", broj 72/06 i 84/06), donosim:

O D L U K U

O POKRETANJU POSTUPKA PROCENE RIZIKA

Pokree se postupak procene rizika u SZTR ______________ Novi Sad,

_____________________________________________________________________

Odgovorno lice za sprovodjenje postupka procene rizika u SZTR _______________ je _________________________ - privatni preduzetnik.

Odgovorno lice e sainiti Plan sprovodjenja postupka procene rizika i organizovanosti i sprovesti postupak procene rizika u skladu sa odredbama Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Sa ovom odlukom poslodavac e upoznati sve zaposlene.

U Novom Sadu, dana ________________

Privatni preduzetnik

_____________________

Izvod iz Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini u pogledu dela koji se odnosi na grupisanje opasnosti i tetnosti

Prema lanu 8. pomenutog pravilnika, opasnosti se grupiu u:1) mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, kao to su:

(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,

(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposle-

nom,

(3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranje

odredjene opreme za rad,

(4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili

poar,

(5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada,

izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i slino,

(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti.

2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su:

(1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni

dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice-rubove, iljke, grube povrine,

izboene delove, i sl.),

(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

(3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmedju dva ili vie

fiksiranih delova, izmedju pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom

prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),

(4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),

(5) fizika nestabilnost radnog mesta,

(6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme

za linu zatitu na radu,

(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili

neprilagodjenih metoda rada,

(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog

mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na

radu koja optereuje zaposlenog, i sl.).

3) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su:

(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme

pod naponom,

(2) opasnost od indirektnog dodira,

(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije

(pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i dr.),

(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,

(5) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,

(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine

energije.

Prema lanu 9. pomenutog pravilnika, tetnosti se grupiu u:

1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su:

(1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organi-

zam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.),

(2) fizike tetnosti (buka i vibracije),

(3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),

(4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska tempetarura, vlanost i brzina

strujanja vazduha),

(5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,

(6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg, nejonizujueg, laserskog,

ultrazvunog),

(7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),

(8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transpo-

rtu, pakovanju, skladitenju ili unitavanju,

(9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu

uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja

u vezi sa radom.

2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono

vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:

(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje

tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),

(2) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i

slino),

(3) napori pri obavljanju odredjenih poslova koji prouzrokuju psiholoka

optereenja (stres, monotonija i sl.),

(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovaraju-

eg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost

za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost

radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna

motivacija za rad, odgovornost u rukovodjenju, i sl.

3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su: rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija i sl.

4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su:

(1) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na

alterima, lica na obezbedjenju i sl.),

(2) rad sa ivotinjama,

(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,

(4) rad u blizini vode ili ispod povrine vode. P L A N

SPROVODJENJA POSTUPKA PROCENE RIZIKA

Pravni osnov za procenu rizika

Procenu rizika u SZTR ____________________ poslodavac e izvriti prema odredbama:

- Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.glasnik RS), br. 101/05),

- Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj

okolini ("Sl.glasnik RS", br. 72/06 i 84/06),

- Odluke poslodavca o pokretanju postupka procene rizika,

- Nacionalnih i medjunarodnih standarda,

- Smernica Evropske unije o proceni rizika,

- Preporuka MOR-a, i

- Pravilnika koji reguliu oblast bezbednosti i zdravlja na radu,

- Propise iz oblasti radnog prava, zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstve-

nog, penzijskog i invalidskog osiguranja i dr.

Procenivai rizika, organizacija i koordinacija sprovodjenja postupka procene rizika i izmene i dopune ovog akta

Procenu rizika vri privatni preduzetnik. Po ukazanoj lpotrebi, u pojedinim slu.ajevima i u pojedinim fazama procene rizika, procenjiva rizika e angaovati struno lice kao koknsultanta, putem zakljuenja posebnog Ugovora o angaovanju.

Procenu rizika otpoeti sa danom donoenja Odluke o pokretanju postupka, a zavriti je do ______________________ godine.

Sprovodjenje postupka procene rizika obaviti po aktivnostima i to:

- pripremne radnje,

- opis tehnolokog i radnog procesa, sredstava za rad i sredstava i opreme za linu

zatitu na radu,

- snimanje organizacije rada,

- snimanje stanja bezbednosti i zdravlja na radu,

- prepoznavanje i utvrdjivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

( prikupljanje i prouavanje dokumentacije i konsultacija zaposlenih),

- procena rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti,

- utvrdjivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika, i

- donoenje zakljuka.

U toku procene rizika, procenjiva e konsultovati zaposlene.

Izmene i dopune akta o proceni rizika vrie se po potrebi, na osnovu kontinuiranog praenja stanja bezbednosti i zdravlja na radu, od strane poslodavca.

Analize aktuelnosti akta o proceni rizika, uz ukljuivanje zaposlenih, vrie se estomeseno.

Metod za vrenje procene rizika

U postupku procene rizika koristie se kombinacija poznatih metoda, a analiza i procena nivoa rizika vrie se po modelu metode Kinny.

U sluaju da se tokom pripremnih radnji procenjiva odlui za korienje i druge priznate metode, to e biti posebno naznaeno izmenom ovog dela plana.

Faze i rokovi za procenu rizika

Procena rizika izvrie se u pet faza:- Faza 1 - priprema za procenu rizika do _________________________________

- Faza 2 - prikupljanje i analiza podataka do ______________________________

- Faza 3 - utvrdjivanje opasnosti i tetnosti do ____________________________

- Faza 4 - procena rizika i utvrdjivanje mera do ___________________________

- Faza 5 - izrada zakljuka i definisanje naina izmene i dopune akta o proceni

rizika do __________________________________________________

Nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika

Lice za procenu rizika e prikupiti svu potrebnu dokumentaciju.

Sva dokumentacija se nalazi kod preduzetnika. U sluajevima ukazane potrebe za dokumentacijom koju preduzetnik ne poseduje, isti je duan da je pribavi u to kraem roku, a najkasnije do zavretka Faze 2, po utvrdjenim rokovima za procenu rizika.

Nain prikupljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih

Po ukazanoj potrebi, pribavljanje informacija od zaposlenih za procenu rizika, izvrie se sastavljanjem odgovaajuih upitnika - anketa u pogledu opisa svakodnevnih radnih aktivnosti zaposlenog i prepoznavanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini.

Informisanje zaposlenih

O rezultatima procene rizika i o preduzetim merama, poslodavac e informisati sve zaposlene u roku od 15 dana, od dana sainjavanja akta o proceni rizika.

U sluaju izmena akta o proceni rizika, poslodavac e o svakoj izmeni u roku od 15 dana od njenog sainjavanja, obavestiti sve zaposlene.

Ovaj Plan je mogue dopunjavati ukoliko se ukae potreba za dopunom samog postupka procene rizika.

Plan sainjen _________________

Plan sainio

privatni preduzetnik

_______________________