SPECIJALNI PRILOG 28

U bezmalo svim stranim armijamastvarawe uslova da wihovi pripadniciostvaruju verska prava i slobode sepodrazumeva, a verska slu`ba u vojscipredstavqa standard. Na hiqade vojnihsve{tenika raznih veroispovesti postoji u svetu. Ustavi demokratskih zemaqa po praviluimaju odredbe kojima se reguli{e odvojenostcrkve od dr`ave ali i one kojima se garantujesloboda savesti i veroispovesti. Odvojenostcrkve od dr`ave ne predstavqa nepremostivuprepreku da se u vojnim jedinicama organizuje i obezbe|uje du{ebri`ni{tvo. Tako|e, ni multikonfesionalni ni multinacionalnisastav vojske nije nepremostiva prepreka.

Ciq postojawa sve{teni~ke slu`be po pravilu se odre|uje kao doprinos duhovnom i moralnom vaspitawu pripadnika vojske, uz zadovoqavawe wihovih verskih potreba,radi ja~awa borbenog morala i psiholo{kestabilnosti li~nosti.

Preko vojni~ke slu`be i poziva mo`e seuzneti do svetosti ili srozati do zlo~ina, a vojni sve{tenici u tom smislu mogu da buduili vaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti.Mogu da podsti~u i dr`e budnim savest vojnika,tog najsigurnijeg stra`ara da se ne ~ini zlo i najdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

VERSKI @IVOTU STRANIM ARMIJAMA

SLU@EWE BOGU IIOTAXBINI

SLU@EWE BOGU I OTAXBINI

NAJUZVI[E-NIJI POZIVSlu`ewe Bogu i slu`ewe Otaxbiniverovatno su dva najuzvi{enija pozivame|u qudima, koje vojni sve{tenik u svom poslu objediwuje – on istovremenoslu`i i Bogu i Otaxbini

1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Briga za verski `ivot u vojsci zahteva posebnu pa`wu i regu-lativu, jer je to specifi~na sredina, sa nesvakida{wim na-~inom `ivota i delovawa i sa mnogim osobenostima. Ali,pripadnost oru`anim snagama, policijskim i drugim sli~nimslu`bama „ne smije biti razlogom bilo koje prepreke u vr{e-

wu vjerske slobode i u ispuwavawu bogoslu`nih djelatnosti...”, ka-ko se navodi u ugovoru italijanske vlade sa Vatikanom o du{ebri-`ni{tvu u vojsci.

^emu ovaj op{iran pregled na~ina regulisawa verskog ̀ ivota unekim vojskama zemaqa Evrope i sveta i to u ovom trenutku? Prvo, dase vojnoj i {iroj javnosti predstavi koliko se velika pa`wa poklawatim pitawima u stranim armijama i do koje mere je verski ̀ ivot u ve-}ini od wih razvijen, a drugo, ovaj ~lanak trebalo bi da predupredimnoga pitawa koja se sada postavqaju, budu}i da nakon usvajawa Za-kona o Vojsci nama predstoji vaspostavqawe (ponovno uspostavqawene~ega {to je u na{oj vojsci ve} postojalo) verske slu`be i regulisa-we ostalih verskih pitawa. Na primer, kako }e se u na{oj vojsci re-gulisati verski `ivot kad ima vi{e veroispovesti? Danas u svetuskoro da nema jednokonfesionalne vojske i sve su tu pote{ko}u pre-vazi{le. Kako }e se obezbediti posebna ishrana? Gde i kako se oba-vqaju bogoslu`ewa? Kako se uskla|uju zadaci i misije komandi i jedi-nica i zadovoqavawe verskih potreba wihovih pripadnika? Da li jeza jednog ili nekoliko pripadnika neke veroispovesti u vojsci po-trebno zaposliti posebnog vojnog sve{tenika i obezbediti hram uvojnom objektu? Mogu}e odgovore na ova pitawa nude upravo primerire{avawa sli~nih nedoumica u drugim armijama. U na{em predlogu ire{ewima verskih pitawa u vojsci zasigurno ne}e i ne mo`e bitionoga {to ve} nije u nekoj od drugih armija vi|eno, {to ve}, na nekina~in, ne predstavqa standard. Na{e re{ewe verskog `ivota u voj-sci mora da izbegne dve krajnosti: nekriti~ko prihvatawe svega tu|egkao uvek boqeg ili odbacivawe svega tu|eg kao stranog i lo{eg. Onone mo`e biti puka kopija re{ewa koje je izna{la neka druga vojska,kao ni preslikano re{ewe iz na{e pro{losti, ve} }e to pre svegabiti originalni model u skladu sa realnim uslovima.

Verske slobode u vojsci su s jedne strane svojevrsni pokaza-teq civilizacijskog i demokratskog nivoa dru{tva, a s druge svedo-~anstvo o brizi crkve i verskih zajednica za svoje vernike. Du{e-bri`ni{tvo u vojsci je op{tepriznato i provereno na~elo koje sesprovodi u me|unarodnoj zajednici. Vernici u vojsci, bez obzira

na to da li su stalno ili na odre|eno vreme u vojnoj slu`bi, zaslu-`uju posebnu brigu crkve i verskih zajednica, a naro~ito u toku ra-ta i za vreme op{te mobilizacije.

Nastoja}emo da verski `ivot u vojskama jednog broja karakte-risti~nih zemaqa predstavimo u: ustavnoj, zakonskoj i drugoj nor-mativnoj regulativi, koja se odnosi na du{ebri`ni{tvo u vojsci;odnos prema pripadnicima mawinskih veroispovesti u vojsci, naprimer, ukoliko je zemqa tradicionalno pravoslavna, kakav je uvojsci odnos prema drugim religijama – konfesijama (judaizmu,islamu, rimokatolicizmu, protestantizmu itd.), odnosno, ukolikoje zemqa tradicionalno rimokatoli~ka, protestantska, islamska idr., kakav je odnos prema drugim religijama – konfesijama (na pri-mer pravoslavnoj). Veoma je bitno i kakav je u vojsci odnos premaverskim sektama, a bitni su i polo`aj i uloga sve{tenika i propo-vednika, odnosno u~iteqa (rabini, hoxe i dr.), da li ih u vojsciima, kojih religija (konfesija), na kojim nivoima komandovawa po-stoje, kojih su verskih i vojni~kih ~inova, da li su ugra|eni u for-maciju ili ne, kojeg su nivoa obrazovawa (SSS ili VSS)... Pitawabogoslu`ewa – vreme odr`avawa, da li se obavqaju u vojnim ob-jektima i kako su re{ena bogoslu`bena mesta, ukoliko se bogoslu-`ewa iskqu~ivo obavqaju izvan vojnih objekata, kako je regulisanoprisustvo pripadnika vojske, kako se proslavqaju verski praznici,te pitawa ishrane, posna ishrana – da li je i kako regulisana zavernike koji za to izraze `equ, tako|e su veoma va`na.

Svojevrsna potvrda razvijenosti i pridavawa zna~aja duhovno-sti u vojsci je {to se svake godine odr`avaju me|unarodne konferen-cije vojnih sve{tenika (Talin 2003, Atina 2004, Qubqana 2005...),a {to je malo poznato jer mi na wima ne u~estvujemo. Primera radi,na Petnaestoj me|unarodnoj konferenciji vojnih sve{tenika u Atinibilo je oko 90 u~esnika iz razli~itih hri{}anskih konfesija i dru-gih religija (Jevreji, muslimani i budisti) iz 36 zemaqa (~lanicaNatoa, Partnerstva za mir i drugih – Australije, Bosne i Hercegovi-ne, Hrvatske, Koreje, Rusije, Ju`ne Afrike, Ukrajine). Tema konfe-rencije bila je „Duhovnost u multinacionalnoj vojnoj sredini”.

Organizovanost i puno}a duhovnog `ivota u vojsci mnogo do-prinose suzbijawu raznih negativnih pojava kao {to su narkoma-nija, alkoholizam, samoubistva. Posebno aktuelna pitawa su u~e-{}e vojnih sve{tenika u mirovnim misijama ili suprotstavqawuterorizmu.

32

VOJSKE ZEMAQA SA VE]INSKIMPRAVOSLAVNIM STANOVNI[TVOM

MNOGOVEKOVNAISTORIJAZAJEDNI[TVA

U vojskama zemaqa sa ve}inskimpravoslavnim stanovni{tvom postojevelike razlike u regulisawu verskog`ivota, i to po~ev od Gr~ke, kojaba{tini izuzetnu i jedinstvenutradiciju u pravoslavnom svetu, prekoRumunije i wenih oru`anih snaga ukojima je od 1990. godine napravqenveliki iskorak na ovu temu, doBugarske, Makedonije i na neki na~inSrbije, gde je duhovni `ivot u vojscidaleko ispod aktuelnih standarda.

33

T R A N I M A R M I J A M A

Verska pitawa u bugarskoj armiji odre|ena su Zakonom o od-brani i oru`anim snagama u Republici Bugarskoj, kojim je re-gulisano da vojna lica nisu obavezna da se izja{wavaju o svo-jim politi~kim, religioznim ili ideolo{kim ube|ewima, teda mogu ispovedati verska ube|ewa i izvoditi verske obrede

van vojnih jedinica i objekata. Tokom vojne slu`be ne mogu odbijatislu`bene obaveze zbog religioznih motiva, niti sprovoditi reli-gioznu ili ateisti~ku propagandu. Tako|e, nemaju pravo da formi-raju religiozna dru{tva, organizacije, grupe u vojnim jedinicama –objektima. Time je, pre svega, onemogu}eno delovawe verskih sektiu bugarskoj armiji.

Posledwih godina u Bugarskoj je uvedena praksa, koja nijenormativno regulisana, da je u deo programa proslave Dana bu-garske armije (6. maj – \ur|evdan) uvr{ten i verski obred –osve}ewe vojnih zastava. Obred osve}ewa, u crkvi AleksandraNevskog u Sofiji, obavqaju episkopi ili patrijarh Bugarskepravoslavne crkve, uz prisustvu najvi{eg dr`avnog i vojnog ru-kovodstva i po~asne jedinice bugarske armije. Na dan takozva-nih „mu{kih zadu{nica”, 6. novembra, slu`i se pomen poginuli-ma za Bugarsku, a na Vojnoj kosturnici na grobqu u Sofiji para-stos.

U Republici Makedoniji, prema Ustavu, crkva je odvojena oddr`ave i osim teorijskih javnih rasprava u vezi sa regulisawemverskih pitawa u vojsci, nema konkretnijih poduhvata. U okviru ar-mije Republike Makedonije nije zastupqena Makedonska pravo-slavna crkva. O~ekuje se da dopune i izmene postoje}eg Ustavaotvore mogu}nost da vera u vojsci na|e svoje mesto.

REPUBLIKA SSRPSKAU Vojsci Republike Srpske od 27. novembra 1997. stupilo je

na snagu Pravilo slu`be VRS, kojim su bila regulisana verska pi-tawa. Data je mogu}nost da se u vojnim objektima podignu crkve, a

34 1. januar 2008.

gde ih nema da se obavezno uredi pro-storija za obavqawe bogoslu`ewa izajedni~kih molitava.

Propisan je redosled postupakapodizawa i spu{tawa zastave, kojimase nala`e da se svakog dana u vojnimobjektima (kasarna, aerodrom, logor,karaula) obavqaju jutarwa i ve~erwamolitva. Jutarwa molitva obavqalase pre podizawa, a ve~erwa pre spu-{tawa zastave. De`urni oficir u voj-nom objektu komandovao je „Kapu ski-ni” i „Na mjestu voqno”, posle ~ega suvojnici preme{tali kape u levu ruku. Ukasarnama gde je postojalo ozvu~ewepreko zvu~nog signala emitovala su sezvona ili crkvena muzika pred moli-tvu, zatim je vojnik pravoslavne veroi-spovesti izlazio ispred stroja jedini-ce i ~itao molitvu „O~e na{“ na srp-skom jeziku. Istovremeno, vojnici dru-ge veroispovesti molili su se u sebi.

Vojnici su zakletvu polagali predjevan|eqem i krstom, a sve~ani ~in po-lagawa zakletve obavqao se pred sve-{tenikom ili episkopom eparhije na~ijoj se teritoriji nalazila kasarna.^inu polagawa zakletve prethodio jemolitveni obred, a tekst same zakletvezavr{avao se re~ima: „Tako mi Bog pomogao”.

Za krsnu slavu Vojske odre|en je Vidovdan – 28. jun. Obavezasvih komandi, jedinica i ustanova vojske je da toga dana organizu-ju sve~anost koja obuhvata pomen poginulim srpskim ratnicima,sve~anu smotru, se~ewe slavskog kola~a i prigodni program. Zavreme krsne slave vojnici organizovano pose}uju crkve, odnosnou~estvuju u bogoslu`ewima, ili se bogoslu`ewe obavqa u vojnimobjektima.

Pored krsne slave, regulisano je da se proslavqa i Bo`i} 6,7. i 8. januara, pravoslavna nova godina 14. i 15. januara, Bogoja-vqewe 19. januara, Sveti Sava 27. januara, Prvi srpski ustanak14. februara, Veliki Petak, Vaskrs i Duhovi. Profesionalni voj-nici mogu da praznuju tri dana u vreme svojih krsnih slava, dok sevojnicima i pitomcima odobrava izlazak u grad na prvi dan krsneslave.

Pravilom slu`be uveden je i post za sve vojnike, tako da pri-padnici pravoslavne veroispovesti poste po tri dana prve nedeqeBo`i}nog i Vaskr{weg posta kako bi se pri~estili, a osim toga po-sni dani su i Badwi dan, Veliki ~etvrtak, Veliki petak i Velika su-bota Vaskr{weg posta. Vojnici se ispovedaju i pri~e{}uju u crkvamaili vojnim objektima, u prostorijama odre|enim za verske obrede.

U kabinetima na~elnika |eneral{taba, na~elnika sektora iuprava i komandanata operativnih jedinica do nivoa brigadapredvi|eno je da se na najvidnijem mestu postave zastava i grb Re-publike Srpske, znak pripadnosti Vojsci i ikona Svetog kneza La-zara, krsne slave Vojske i kandilo.

GR^KAU Gr~koj, koja ima oko 97 posto pravoslavnog stanovni{tva,

verski `ivot u vojsci ostvaruje se od 1822. godine. Praksa i isku-stva gr~ke vojske za nas su posebno zanimqiva jer se radi o ve}in-ski pravoslavnoj zemqi sa veoma dugom tradicijom u tom smislu.Osnovu pravnog i zakonskog regulisawa verskih pitawa u gr~kojvojsci daju Zakon o verskoj slu`bi u oru`anim snagama iz 1973.

V E R S K I @ I V O T U S

godine i Pravilnik o nadle`nosti G[ NO, koji sadr`i posebnopoglavqe o nadle`nostima Kancelarije za verska pitawa.

Svoja iskustva od 1992. godine gr~ka armija prenosila je Ru-siji, Rumuniji (u maju 2000. godine sa 57 sve{tenika odr`an je jed-nomese~ni kurs), Poqskoj, ^e{koj, Srbiji i drugima.

U Oru`anim snagama Gr~ke postoji posebna sve{teni~ka slu-`ba, koja je ugra|ena u formacije jedinica i ustanova. Na nivouZdru`enog general{taba OS Gr~ke nalazi se Direkcija za verskapitawa, na ~ijem ~elu je episkop ili najstariji sve{tenik (~in muzavisi od toka slu`be). U general{tabovima vidova KoV, RV i RMpredvi|ene su kancelarije za verska pitawa sa nekoliko lica.

Na nivou korpusa, divizije, brigade, vidovske bolnice (u Ati-ni tri i jedna u Solunu) i u vidovskim akademijama tako|e postojekancelarije za verska pitawa, u kojima se nalazi jedan sve{tenika mo`e se odrediti i neko pomo}no lice.

Sve{tenici za slu`bu biraju se po konkursu. Svi moraju odslu-`iti vojni rok i ne mogu biti stariji od 40 godina prilikom prijemau vojnu slu`bu. Na osnovu dosada{weg iskustva radi se na tome dase ta granica pomeri na 35 godina. Vojni sve{tenici imaju vojne ~i-nove i ako su zavr{ili teolo{ki fakultet dobijaju po~etni ~in ka-petana ili poru~nika. Daqe napredovawe u ~inu odvija se kao i zaostale oficire u Oru`anim snagama. Platu primaju u rangu ~inakao i ostali oficiri. U Oru`anim snagama Gr~ke ima 46 formacij-skih mesta za vojne sve{tenike, a razmi{qa se o pove}awu tog bro-ja za ~etiri do pet novih mesta. Zna~ajno je ista}i da prema Zakonuo vojsci u Gr~koj svi sve{tenici i monasi slu`e vojni rok.

Oni, tako|e, svi moraju da budu Grci po ro|ewu, sa zavr{e-nim teolo{kim fakultetom, ili tre}om godinom studija, u zemqiili inostranstvu, koji priznaje crkva u Gr~koj, zato {to u vojsku do-lazi 65 posto fakultetski obrazovanih qudi. Ostali uslovi zaprijem vojnih sve{tenika su: da nisu osu|ivani za tu~e, kra|u, ko-rupciju, da nisu crkveno ka`wavani, da su fizi~ki sposobni. Zaprijem se odre|uje posebna komisija, koja najpre proverava po-trebnu dokumentaciju, a zatim pravi dve liste kandidata, jednu onih

35

T R A N I M A R M I J A M A

koji su zavr{ili fakultet a drugu studenata. Prioritet imaju onikoji su pre rukopolo`eni, a zatim uspeh na fakultetu. Vojni sve-{tenici mogu da budu monasi (sada je oko tre}ine) ili o`ewenimirski sve{tenici (sada je oko dve tre}ine). Predvi|eno je da no-se mantije, a na zadacima i misijama obla~e uniformu. Vojna pra-vila zabrawuju sve{tenicima me{awe u vojna pitawa.

Vojni sve{tenik ima posebnu kancelariju i pot~iwen je koman-dantu. Svake godine izra|uje se poseban izve{taj o radu vojne sve-{teni~ke slu`be. Direkcija i svi nivoi kancelarija prave mese~neplanove bogoslu`ewa, odnosno ~inodejstvovawa, do polovine teku-}eg meseca za naredni, koji moraju da budu uskla|eni sa programomobuke. Planove koji sadr`e jedinicu, vreme i aktivnost (npr. bogo-slu`ewe, osve{tavawe, ispovest i drugo) odobrava pretpostavqe-na kancelarija – direkcija i zamenik komandanta jedinice. Sadr`ajplana dostavqa se i saobra}ajnoj slu`bi radi pravovremenog obez-be|ivawa prevoza sve{tenika na odre|eno mesto i u odre|enu je-dinicu. Plan mora biti usagla{en sa aktivnostima jedinice.

Otvorene ccrkveBogoslu`ewe se organizuje u jedinicama, jer u vojnim objekti-

ma postoje hramovi za te potrebe. Trenutno postoji oko 500 hra-mova i kapela. U velikom gradovima u vojnim objektima postoje hra-movi koje koriste i vernici izvan vojske, na primer u Solunu, gdeih je {est. Zanimqiva je praksa takozvanih otvorenih crkava u ka-sarnama, gde je samo oltar izra|en i pokriven, sa tendencijom dase, kada se steknu uslovi, pokrije i izgradi celi hram. Vojni sve-{tenici obavqaju bogoslu`ewa i druge obrede iskqu~ivo u vojsci,a samo izuzetno i to po odobrewu komande mogu da ~inodejstvuju iz-van vojske, naj~e{}e ukoliko u toj sredini nema sve{tenika.

Za vreme verskih praznika aktivnosti jedinica su minimalne.Posebno se praznuje Vavedewe Presvete Bogorodice, a po praviluna bogoslu`ewu su najvi{i zvani~nici, ministar odbrane, na~elnikGeneral{taba i drugi. U Vojnoj akademiji praznuju se Sveti Georgije,Sveta Varvara u artiqerijskoj akademiji, Sveti Nikola u mornari-

ci, u avijaciji Sveti arhangeli Mihailo i Gavrilo. Postoji odre|enpravilnik o ishrani koji odre|uje kada pripadnici vojske treba daposte. Post je dobrovoqan i posna hrana se obezbe|uje, onima kojise prijave, svake srede i petka (bezmesan dan), kao i u dane jedno-dnevnih i vi{ednevnih postova: Veliki ^asni post, Bo`i}ni, Gospo-jinski i Petrovski post. Bez uqa, na vodi, hrana se obezbe|uje naKrstovdan uo~i Bogojavqewa, ^isti ponedeqak, Dan uo~i UspewaPresvete Bogorodice, na Vozdvi`ewe ̂ asnog krsta, Badwi dan, Use-kovawe glave svetog Jovana Prete~e i Veliki petak. Iz Kancelarijeza verska pitawa u General{tabu obi~no se uo~i po~etka vi{ednev-nih postova u jedinice {aqe poslanica u kojoj se podse}a na post ipravila posta. U vojsci se ne organizuje veronauka.

U duhovnom smislu vojni sve{tenici su pot~iweni Svetom ar-hijerejskom sinodu Gr~ke pravoslavne crkve, a na ~elu vojne sve-{teni~ke slu`be je na~elnik (direktor) Direkcije za verska pita-wa u OS Gr~ke, pukovnik protojerej Georgios Apostolakidis, koji jepadobranac sa vi{e decenija skakawa i vi{e stotina skokova. Di-rekcija ima dva odseka, jedan koji se bavi moralom i verskim pita-wima i na wegovom ~elu je vi{i oficir i drugi koji se bavi popu-nom vojnim sve{tenicima. Trenutno je u Direkciji kapetan arhi-mandrit Aleksios Istratoglou, kako pukovnik Georgios ka`e wego-va „desna ruka”. Do 1975. godine na ~elu vojne sve{teni~ke slu`bebio je vojni episkop, a iz razloga specifi~nih za gr~ku sredinu odte prakse se odustalo.

Na~elnik Direkcije je savetnik ministra odbrane o verskimpitawima, rukovodi i koordinira rad kancelarija na nivou vido-va, nadgleda da li sve{teni~ka slu`ba delatnost obavqa premacrkvenim kanonima, brine o izdavawu potrebnih priru~nika, te oobjavqivawu napisa u vojnim novinama, predla`e sve{tenike zaprijem u slu`bu, brine o rezervnim vojnim sve{tenicima.

Verska uverewa muslimana, kojih godi{we na odslu`ewe voj-nog roka do|e 25 do 30, po{tuju se i uva`avaju. Zakletvu pola`unad Kuranom. Prilikom ve}ih verskih praznika odobrava im seodlazak ku}i da slave u krugu svoje porodice. U formaciji ne po-

stoji mesto vojnih sve{teni-ka za nepravoslavne veroi-spovesti. U gr~koj vojsci ne-maju problema sa verskimsektama. Vojni sve{tenik seanga`uju u misijama gde mu jezadatak, kao i u miru da osnu-je crkvu ili paraklis i brineo duhovnim potrebama. Za ta-kve prilike sve{tenik imaposeban kofer u kome se na-lazi pribor i oprema po-trebna za bogoslu`ewe i ~i-nodejstvovawe. Sva navedenaiskustva o organizovawu du-hovnog `ivota u vojsci Gr~ke,koja je ~lanica Natoa vi{edecenija, za nas su posebnozanimqiva i zna~ajna.

RUMUNIJA

Postoje podaci da in-stitucionalizacija religije uarmiji Rumunije datira jo{od 1850. godine i funkcioni-{e neprekidno sve do 1948,a zatim se ponovo usposta-vqa 1990. godine. Od 1. janu-ara 1994, u okviru Mini-

36 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

starstva narodne odbrane formirano je Odeqewe za religijskuslu`bu, koje se kasnije razvilo.

Verska pitawa u Rumunskoj armiji regulisana su slede}im nor-mativnim aktima: Protokolom izme|u Rumunske pravoslavne pa-trijar{ije i Ministarstva narodne odbrane od 11. oktobra 1995;Nare|ewem ministra nacionalne odbrane iz 1996. godine. Par-lament Rumunije je, krajem 2000. godine, usvojio Zakon o osnivawui organizovawu vojnoga sve{tenstva u okviru Ministarstva nacio-nalne odbrane, Ministarstva unutra{wih poslova, Rumunske oba-ve{tajne slu`be, Spoqne obave{tajne slu`be, Telohraniteqskeslu`be, Slu`be za posebne telekomunikacije i u okviru Ministar-stva pravosu|a – Op{te uprave zatvora. Osim toga, postoji Pra-vilnik za organizovawe i delovawe Odseka za versku pomo}.

Rumunska armija uva`ava sve religije jer Ustav Rumunije kaoosnovno gra|ansko pravo, predvi|a pravo na religijska uverewakoja imaju i vojna lica. To pravo se ostvaruje sve dok ne ugro`avazakone dr`ave i vojne propise. Vojnicima na odslu`ewu vojnog ro-ka koji nisu pravoslavne veroispovesti, u skladu sa mogu}nostima,omogu}ava se da prazni~nim danima (subota, nedeqa i drugo) pose-}uju crkve, sinagoge ili xamije koje se nalaze u mestima slu`bova-wa. Vojna lica mogu da u slobodnim danima pose}uju i prisustvujureligijskim slu`bama.

Rumunska vlada je uredbom br. 106/2000. regulisala ustano-vqewe i organizovawe vojnog sve{tenstva. Budu}i da je u Rumuniji86 posto stanovnika pravoslavne veroispovesti, u vojsci je institu-cionalizovana pravoslavna vera, a ostalim veroispovestima omo-gu}eno je da praznuju svoje praznike i pose}uju svoje verske objekte.

Na nivou Zdru`enog general{taba funkcioni{e odeqewe zareligijske slu`be, koje je pod rukovodstvom pravoslavnog sve{te-nika koji koordinira celokupnu religijsku slu`bu u armiji, brigad-nog generala Ionela Barbarase.

Sada u vojsci Rumunije vojni sve{tenici imaju slede}e ~inove:jedan brigadni general, deset pukovnika, a ostalo su majori. U odeqe-wu religijske slu`be, osim pravoslavnih sve{tenika anga`ovani sujedan rimokatoli~ki, jedan protestantski sve{tenik i dva oficira.

U okviru Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstvaunutra{wih poslova i Ministarstva pravosu|a osniva se i delujeprema posebnom pravilniku po jedanodsek za versku pomo}. [ef Odseka zaversku pomo} ima po~asni rang admini-strativnog vikara, a imenuje ga resor-ni ministar na predlog Rumunske pra-voslavne crkve. Pre toga se konsultujei savetuje sa predstavnicima i drugihveroispovesti, zastupqenih u oru`animsnagama.

[ef Odseka za versku pomo}uskla|uje delatnost sve{tenika, pasto-ra ili propovednika drugih veroispo-vesti, stalnih i zaposlenih na osnovugra|anskog dogovora za obavqawe uslu-ga, a na vojnom planu sara|uje prema po-sebnom pravilniku sa savetnikom, kojije aktivni oficir.

U Rumunskoj armiji ima 54 pravo-slavna sve{tenika, jedan rimokatoli~-ki i jedan protestantski propovednik.Zavr{ili su fakultete teologije i spe-cijalne vojne kurseve, koji su organizo-vani u Akademiji za visoke vojne studijeu Bukure{tu.

Sve{tenici su pot~iweni koman-dantu jedinice, a u pogledu verske slu-

`be i hijerarhije lokalnom episkopu. Ukqu~eni su u sve vojne in-stitucije, jedinice, {kole itd. Proces izbora i prijema sve{teni-ka se i daqe nastavqa, sve dok se ne popune jedinice i institucijeRumunske armije sa potrebnim brojem.

U mmiru ii rratuVojno sve{tenstvo obavqa svoju delatnost kako bi udovoqilo

duhovno-verske zahteve pripadnika oru`anih snaga, doprinosi ne-govawu vojni~kih vrlina, oblikovawu gra|anske odgovornosti irodoqubivih ose}awa u redovima pripadnika oru`anih snaga.

U miru, bogoslu`ewa se obavqaju u hramovima u vojnim objek-tima ili u posebno odre|enim mesnim hramovima, a na terenimaza obuku u posebno ure|enim prostorima. Tokom misija, opsadnogili vanrednog stawa, verska bogoslu`ewa obavqaju se pod obli-cima i na mestima prilago|enim takvim situacijama. Jedinice uskladu sa mogu}nostima obezbe|uju sredstva potrebna za izgradwuili ure|ewe prostora namewenih odvijawu bogoslu`ewa i verskihobreda. Impresivan je podatak da je u Rumunskoj armiji, u vojnimobjektima, iz fondova i donacijama pripadnika armije, te spon-zorstvom, do 2001. godine izgra|eno 10 crkava i 25 mawih i ve}ihpravoslavnih kapela. Trenutno se izvode radovi na jo{ 19 kapelai crkava. Gde nema kapela i crkava bogoslu`ewa se obavqaju u tr-pezarijama, vojni~kim klubovima i pod otvorenim nebom.

Zakonom je regulisano da vojni sve{tenici, kao slu`iteqijedne crkve ili zakonski priznate veroispovesti, imaju pravo daobavqaju bogoslu`ewa i da prenosi nasle|eno u~ewe svojim ver-nicima. Duhovne i verske delatnosti odvijaju se u skladu sa kano-nima crkve, po programu koji utvr|uje vojni sve{tenik uz odobrewekomandanta jedinice. U~e{}e pripadnika oru`anih snaga u tim de-latnostima je slobodno. Delatnost moralno-verskog vaspitawavojnih sve{tenika odvija se u jedinicama i garnizonima u skladu sadoktrinom i praksom doti~ne veroispovesti, za vojne obveznike,obveznike sa skra}enim rokom slu`ewa, vojna lica zaposlena pougovoru, vojni kadar, civilna zaposlena lica, te za wihove poro-dice, koje `ive u opsegu doti~ne vojne jedinice.

Vojni sve{tenici se primaju putem konkursa iz redova ruko-polo`enog osobqa. Uslov je da su iskqu~ivo rumunski dr`avqani,

37

T R A N I M A R M I J A M A

da su diplomirali iz Pastirskog bogoslovqa, da imaju najmawedve godine crkvene slu`be i preporuku od zakonski organizovaneveroispovesti.

Primqeni kandidati poha|aju specifi~ne pripremne kurse-ve, koje organizuju Ministarstvo nacionalne odbrane, Ministar-stvo unutra{wih poslova, Rumunske obave{tajne slu`be, Spoqneobave{tajne slu`be, Telohraniteqske slu`be, Slu`be za posebnetelekomunikacije i Ministarstvo pravosu|a – Op{ta uprava za-tvora, u saradwi sa veroispovestima koje su preporu~ile sve{te-nike za vojnu sredinu. Vojni sve{tenici na bogoslu`ewima noseode`du veroispovesti kojoj pripadaju, a u ostalim prilikama – od-govaraju}u vojnu sve{teni~ku uniformu.

Zabrawen pprozelitizamProzelitizam je u vojsci zabrawen, odnosno zabraweno je

privla~ewe pripadnika oru`anih snaga u odre|enu veru, bilo ko-jom zloupotrebom, osim ukoliko to pripadnik vojske slobodno pri-hvata. Prema tome, veroispovedna pripadnost pripadnika vojnihsnaga jeste ona koju sami prijave.

Hri{}anski praznici se po{tuju u armiji ali program obukese prekida samo onim danima koje je odredila Vlada Rumunije –bo`i}ni i uskr{wi praznici. Religiozne slu`be su predvi|enekao obavezne prilikom polagawa zakletve vojnika, po~etka i zavr-{etka redovnog ciklusa obuke, po~etak i zavr{etak {kolske godi-ne i drugo. Prisustvo stare{ina i vojnika na verskim obredimanije obavezno, osim na organizovanim ceremonijama, kada je toprogramom predvi|eno. Planom za borbenu pripremu precizirase u~e{}e pripadnika oru`anih snaga u aktivnostima verskog, mo-ralnog ili gra|anskog vaspitawa, na verskim slu`bama povodomnacionalnih praznika, polagawa zakletve, Dana heroja, dana ra-znih kategorija oru`anih snaga, rodova oru`ja, dana jedinica, ne-deqom i praznikom, te u vaspitno-rodoqubivom programu spojenoms wima.

Zakonom o osnivawu i organizovawu vojnoga sve{tenstvapredvi|eno je da se za podmirewe verskih potreba, osim vojnih,mogu anga`ovati i parohijski sve{tenici na osnovu gra|anskih do-

govora za obavqawe usluga, a na prepo-ruku nadle`nog episkopa ili lokalnog{ef doti~ne veroispovesti. Wih birajui uvode u du`nost odseci za versku po-mo}. I oni moraju da ispuwavaju zahtevei du`nosti koji va`e za vojne sve{teni-ke, a nov~ane prinadle`nosti im se od-re|uju saobrazno obimu delatnosti kojumese~no obavqaju.

Vojni sve{tenici su u vojnoadmini-strativnom smislu pot~iweni stare{i-nama vojnih struktura u kojima su zapo-sleni, a u duhovno-kanonskom crkvenojjerarhiji koja ih je preporu~ila.

Du`nostiVojni sve{tenici su izjedna~eni sa

oficirskim telom. Wihove du`nosti suslede}e: slu`e Svetu liturgiju, ostalabogoslu`ewa i verske obrede, slu`eSvete tajne, obezbe|uju}i ispovest ipri~e{}e vojnog i civilnog osobqa, oniprenose pripadnicima oru`anih snagakoji su iste veroispovesti versko u~e-we, obavqaju delatnost moralno-ver-skog, eti~kog i gra|anskog vaspitawapripadnika vojske; sara|uju neposredno

sa ostalim vaspitnim ~iniocima u jedinicama, komandanturama igarnizonima, za organizovawe verskih obreda povodom izvesnihzna~ajnih doga|aja iz istorije i duhovnosti rumunskog naroda; nazahtev, pru`aju versku pomo} svim pripadnicima oru`anih snaga,ukqu~uju}i one {to su u bolnicama, zatvorima ili u pritvoru po je-dinicama; u~estvuju u specifi~nim pastoralnim sredstvima u du-hovnom obrazovawu, u predupre|ivawu i suzbijawu antidru{tve-nih ispoqavawa; naporedo sa komandantima ili {efovima brinuo psihi~ko-moralnom i disciplinskom stawu pripadnika oru`anihsnaga; uz odobrewe komandanata, u~estvuju u programima pastora-cije koje organizuje doti~na veroispovest, pod uslovom da time neremete versku delatnost u vojnim strukturama u kojima odvijaju svo-ju delatnost; na isti na~in u~estvuju u programima za vojnu pripre-mu koje organizuju strukture u kojima su zaposleni.

Vojnim sve{tenicima nije dozvoqena `enidba sa osobom bezdr`avqanstva ili s osobom koja nema samo rumunsko dr`avqan-stvo. Zabraweno im je u~estvovawe na mitinzima, demonstracija-ma ili skupovima politi~kog ili sindikalnog karaktera. U ino-stranstvo mogu putovati pod odre|enim uslovima. Politi~ke sta-vove mogu da izra`avaju samo izvan mesta slu`be, ali ne u imepripadnika oru`anih snaga poverenih u pastoraciju. Stalni vojnisve{tenici ne mogu slu`iti kao parohijski sve do isteka delatno-sti u okviru vojnog sve{tenstva.

Za herojstvo, hrabrost i odanost u vr{ewu pojedinih zadata-ka, te za posebne zasluge u izvr{ewu du`nosti koje im propadaju,vojnim sve{tenicima mogu se dodeliti odlikovawa i po~asti. Pre-ma tome, za primerno ispuwewe slu`benih du`nosti vojni sve{te-nici mogu se nagra|ivati, a za kr{ewe discipline, neizvr{ewedu`nosti ili za kr{ewe normi zajedni~koga dru{tvenog `ivotamogu biti ka`weni.

Vojni sve{tenici mogu ostati u slu`bi kao i ostala vojnalica, a svojstvo vojnog sve{tenika prestaje u jednom od slede}ihslu~ajeva: kada stekne uslove za penziju; ukoliko bude progla{eninvalidom; ukoliko se nakon reorganizovawa nekih jedinica iumawewa funkcija proglasi vi{kom; na zahtev, zbog opravdanihrazloga; ostavkom; kada je pravosna`nom kona~nom sudskom pre-

38 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Ministar odbrane RF nalo`ioje da se ubrzaju rokovi potpisivawazajedni~ke izjave i da se komandiriobave`u na ~vr{}u me|usobnu sarad-wu sa sve{tenim licima o pitawimarazotkrivawa i otpora organizacija-ma koje su usmerene na raspad armije.

Patrijarh moskovski i cele Ru-sije Aleksij II i ministar odbrane Ru-ske Federacije P. S. Gra~ov, opuno-mo}eni predstavnici Ruske pravo-slavne crkve i ruskih oru`anih snaga,izra`avaju}i spremnost na saradwu uime interesa otaxbine i naroda Ru-sije, u martu 1994. godine, potpisalisu zajedni~ku Izjavu o saradwi crkvei ruske armije.

Sporazum oo ssaradwicrkve ii vvojske

U Izjavi se navodi da crkva iruska armija imaju mnogovekovnuistoriju uspe{ne zajedni~ke slu`be ida }e obnavqawe te tradicije poslu-`iti u~vr{}ewu duhovno-moralnihna~ela u `ivotu ruske vojske, poboq-{a}e mogu}nosti realizacije pravavernika pripadnika vojske, pomo}i ure{avawu mnogih `ivotnih problemaOru`anih snaga Rusije i Ruske pra-voslavne crkve.

Imaju}i u vidu te ciqeve, u Izjavi se izra`ava spremnost zapreduzimawe slede}ih prakti~nih koraka: obrazovati zajedni~kiKoordinacioni komitet za me|usobnu saradwu Oru`anih snaga Ru-ske Federacije i Ruske pravoslavne crkve; nalo`iti Koordinacio-nom komitetu da razradi perspektivan program uzajamne povezano-sti crkve i armije u nau~noj, kulturnoj i duhovno-moralnoj oblasti iizu~avawu religiozne situacije u oru`anim snagama, radi pripre-me odgovaraju}ih predloga wihovom rukovodstvu; organizovati uza-jamnu povezanost u delu obnavqawa ruske duhovnosti i tradicijavernog slu`ewa otaxbini; svim silama razvijati saradwu, ukqu~u-ju}i dobrotvorne oblasti, u interesu socijalne za{tite pripadni-ka vojske i ~lanova wihovih porodica, veterana rata, rada i Oru-`anih snaga Ruske Federacije, gra|ana Rusije, koji su raweni pri-likom obavqawa vojni~ke du`nosti, porodica poginulih pripadni-ka vojske, dostojno odr`avati grobove palih za{titnika otaxbine;predlo`iti komandama vojnih jedinica i odgovaraju}im crkvenimstrukturama da u~estvuju u organizaciji pastirskih poseta sve{te-nika pravoslavnim vernicima, pripadnicima vojske i ~lanovimawihovih porodica, radi sprovo|ewa duhovno-moralnih i prosveti-teqskih razgovora. Tako|e, preporu~iti vojnim komandama da omo-gu}avaju prisustvo pripadnika vojske i ~lanova wihovih porodicabogoslu`ewima i obavqawu verskih obreda u slobodno vreme, nadobrovoqnoj osnovi; prema `eqi komandi i osobqa, doprinetiobezbe|ewu vojnih jedinica duhovnom literaturom, periodi~nim iz-dawima i drugim materijalima duhovno-prosvetiteqskog karaktera.

Na osnovu navedene Izjave potpisan je Sporazum o saradwiizme|u Ministarstva odbrane Ruske Federacije i Ruske pravo-slavne crkve, koji su potpisali patrijarh moskovski i cele RusijeAleksij II i ministar odbrane Ruske Federacije I. Rodonov, 4.aprila 1997. U Sporazumu se isti~e da odnosi Oru`anih snaga iRuske pravoslavne crkve nastavqaju da se razvijaju putem {irewai u~vr{}ewa saradwe u oblastima patriotskog i moralnog vaspi-

sudom osu|en na kaznu zatvora sa obavezom izvr{ewa i drugimslu~ajevima.

Prisustvo verskim obredima nije obavezno, kao ni post. Akose zahteva posna hrana izlazi se u susret podnosiocima zahteva.Posna hrana se obezbe|uje ukoliko odre|eni broj vojnika za to iz-razi `equ. ^asovi religijskog obrazovawa su u okviru redovnog{kolskog programa u vojnim {kolama i akademijama.

RUSKA FFEDERACIJAUstavom Ruske Federacije garantuju se prava i slobode gra-

|ana u vezi sa slobodom savesti i veroispovesti, u skladu sa me-|unarodnim pravnim standardima. Sloboda i prava ~oveka i gra-|anina mogu se ograni~iti saveznim zakonom samo ako je to neop-hodno radi za{tite osnova ustavnog poretka, morala, zdravqa,prava i zakonskih interesa drugih lica, obezbe|ewa odbrane ibezbednosti zemqe. U slu~aju da to protivure~i wihovim ube|ewi-ma ili veroispovesti, gra|anima RF Ustavom se daje pravo da voj-nu slu`bu zamene alternativnom civilnom slu`bom. Zakonom oslobodi savesti i verskim zajednicama, iz 1997. godine, predvi-|eno je da vojne komande, uva`avaju}i ograni~ewa vojnih pravila,ne spre~avaju u~e{}e pripadnika vojske na bogoslu`ewima i dru-gim verskim obredima i ceremonijama.

Zakonom o statusu pripadnika vojske, iz 1998. godine, reguli-sano je da pripadnici vojske u slobodno vreme imaju pravo da u~e-stvuju na bogoslu`ewima i religijskim ceremonijama, ali da nemajupravo da izbegavaju obaveze vojne slu`be na osnovu religijskih opre-deqewa, te da koriste svoj slu`beni polo`aj radi propagirawa ate-isti~kih ili religijskih ideja. Tim zakonom se isti~e da dr`ava nijeobavezna da udovoqava potrebama pripadnika vojske vezanim zawihova religijska ube|ewa i za provo|ewe religijskih obreda.

Obnova rruske dduhovnostiMinistarstvo odbrane RF u vi{e naredbi obavezuje organe

i referente zadu`ene za vaspitni rad da u interesu vaspitawaqudstva obnove ruske duhovnosti i tradicije samopregornog slu-`ewa otaxbini i izgradwi ugleda vojske, sara|uju sa religijskimorganizacijama.

U izve{taju koji je po~etkom 1993. godine podnet ministru od-brane Ruske Federacije oceweno je da se pove}ao uticaj religio-znog faktora na moralno-psiholo{ko stawe li~nog sastava i sa-dr`aj vaspitnog rada u Oru`anim snagama Ruske Federacije. Tako-|e, u periodu od 1991. do 1993. godine, prime}eno je interesova-we za religioznu situaciju u armiji, snage zainteresovane za poja-~awe uticaja inostranih protestantskih crkava na osobqe Oru`a-nih snaga Rusije.

Na osnovu anketiranih 2.000 lica, podaci o religioznostipripadnika vojske RF, iz 1993. godini, bili su slede}i: aktivnivernici – 5 posto; nakloweni veri – 22 posto; oni koji se koleba-ju izme|u vere i ateizma – 35–40 posto; ateisti, ali oni koji se neizja{wavaju protiv religije – 24 posto i ateisti – 5 posto. Premaveroispovesti struktura je slede}a: a) hri{}ana 85 posto b) mu-slimana – 10 posto v) druge veroispovesti – 5 posto. Od 85 postohri{}ana pravoslavnih je 70 posto, rimokatolika i protestanata10 posto i vankonfesionalnih – 20 posto.

U istom izve{taju zakqu~eno je da je potrebno svestrano vo-diti ra~una o uticaju religioznog faktora na moralno-psiholo-{ko stawe osobqa; razvijati me|usobne odnose sa verskim zajed-nicama radi usavr{avawa vaspitnog rada sa pripadnicima voj-ske; u interesu obezbe|ewa poziva izu~iti broj i pripadnost verivojnih obveznika koji se 1993. godine nisu odazvali izvr{ewu voj-ni~kog duga zbog religioznih motiva; pripremiti orijentaciju ipreporuke za vojsku o me|usobnom delovawu organa vojne upravesa verskim zajednicama.

39

ne klime u vojnim kolektivima, u suzbijawu naru{avawa vojni~kediscipline, iskorewavawa lo{ih me|usobnih odnosa, suicidalnihdu{evnih stawa i drugih negativnih pojava. Pru`ati pomo} u pri-premi oficirskog kadra u vezi sa pitawima religijske nadle`no-sti. Razvijati saradwu me|u vojnim i duhovnim {kolskim ustanova-ma po `eqi pripadnika vojske da u slobodno vreme organizuju wi-hovu obuku u duhovnim {kolskim ustanovama ili fakultativno uvojno{kolskim ustanovama, obezbediti snabdevawe vernika pri-padnika vojske duhovnom literaturom, crkvenim izdawima, filmo-vima, audio i video materijalima i koristiti mogu}nosti sredsta-va masovnih informacija na podizawe dru{tvenog presti`a vojneslu`be.

U socijalnoj za{titi pripadnika vojske i ~lanova wihovih po-rodica svim sredstvima pru`iti socijalnu, moralnu i duhovnu po-dr{ku pripadnicima vojske, ~lanovima wihovih porodica, vetera-nima rata, rada i Oru`anih snaga, iskoristiti pomo} pravoslav-nog sve{tenstva u psiholo{koj rehabilitaciji vojnika koji su zado-bili rawavawa i traume, pru`ati saradwu u organizaciji pastir-skih poseta sve{tenika pravoslavnim vernicima koji se nalaze nale~ewu u bolnicama, sprovoditi zajedni~ke blagotvorne akcije iritualne poduhvate radi pru`awa pomo}i porodicama poginulihvojnika i starati se o nepunoletnoj deci pripadnika vojske, osta-loj bez roditeqa koji su poginuli prilikom ispuwavawa vojni~kihobaveza.

U realizacija religioznih potreba pripadnika vojske koor-dinirati zajedni~ke napore za za{titu prava i sloboda pripadni-ka vojske i ~lanova wihovih porodica na slobodu veroispovesti iomogu}iti sve{tenstvu da uz saglasnost sa komandom vojnih jedini-ca pose}uje pripadnike vojske.

Za obnavqawa kulturnih gra|evina koristiti vojnike armijei flote, koji su dobrovoqno izrazili `equ da u slobodno vremepru`e pomo} Ruskoj pravoslavnoj crkvi u restauraciji, remontu iobnavqawu hramova i drugih kultnih institucija. Grobove poginu-lih vojnika treba dostojno odr`avati.

U Sporazumu se zakqu~uje da }e saradwa Ministarstva od-brane Ruske Federacije i Ruske pravoslavne crkve slu`iti boga-}ewu duhovnog i moralnog `ivota vojnih kolektiva, doprineti vas-pitawu pripadnika vojske i ~lanova wihovih porodica u duhu qu-bavi prema otaxbini, spremnosti za wenu za{titu, razvoju milo-sr|a i ~ovekoqubqa, verske tolerancije, gra|anske odgovornostii patriotizma.

Za predsednike Koordinacionog saveta odre|eni su: pred-sednik Sinodskog odseka moskovskog patrijarhata za me|usobnu sa-radwu sa Oru`anim snagama i institucijama za za{titu prava, vi-karni episkop Krasnogorski Sava (Volkov) i zamenik na~elnikaGlavne uprave vaspitnog rada Ministarstva odbrane Ruske Fede-racije, general-major A. ^erkasov.

Odlukom Svetog sinoda, 1995. godine, usvojen je Ustav Odse-ka moskovskog patrijarhata o me|usobnoj saradwi sa Oru`animsnagama i institucijama za za{titu prava. Odsek je religiozna or-ganizacija (religiozno udru`ewe)i sinodska institucija, a wegovrad ne sme do}i u protivure~nost sa zakonodavstvom Ruske Fede-racije i zakonima drugih dr`ava na ~ijoj teritoriji deluje. Odsekse strogo dr`i pravoslavnog u~ewa i rukovodi tradicijama i du-hovnim iskustvom Ruske pravoslavne crkve. Zadatak mu je ostvari-vawe me|usobne saradwe Moskovskog patrijarhata sa Oru`animsnagama i institucijama za za{titu prava, koordinacija i prakti~-no ostvarewe pastirskog i duhovno-prosvetiteqskog rada me|upripadnicima vojske, ~lanovima wihovih porodica, te licima li-{enih slobode.

U vojsci Rusije jo{ ne postoje vojni, pukovski sve{tenici, ve}eparhijski, wih 101, koji po blagoslovu nadle`nog episkopa slu-`buju u vojsci. U nekoliko navrata najavqivano je da je spremnojo{ 5.000 sve{tenika za anga`ovawe u vojsci Rusije.

T R A N I M A R M I J A M A

tawa pripadnika OS, zadovoqavawa duhovnih potreba, prosve}e-wa i socijalne za{tite pripadnika vojske i ~lanova wihovih po-rodica, obnavqawa poru{enih i izgradwe novih pravoslavnihhramova i kapela. Odnosi se grade na principima saglasnosti sazakonima Ruske Federacije, sagledavawa prava pripadnika vojskena slobodu savesti, prioriteta interesa borbene gotovosti Oru-`anih snaga, uva`avawa tradicija Ruske pravoslavne crkve.

Me|usobna saradwa vojske i Ruske pravoslavne crkve posta-la je va`na karika u procesu obnove slavnih tradicija ruske ar-mije i flote, pokazala je zna~ajan uticaj na moralno-psiholo{kostawe osobqa i duhovno-moralnu klimu u vojni~kim kolektivima.

Isti~u}i dostignute pozitivne rezultate me|usobne saradwe,patrijarh moskovski i cele Rusije i ministar odbrane Ruske Fede-racije, zakqu~ili su Sporazum o saradwi koji predvi|a razvoj od-nosa prema slede}im smernicama.

Sposobnost nna ppodvig zza ssre}u RRusijeU patriotskom vaspitawu pripadnika vojske razvijati me|u-

sobnu saradwu za obnovu pravoslavnih tradicija ruske armije iflote, podr`ati vojnike u moralnoj motivaciji za vojnu slu`bu,sposobnost na podvig za sre}u Rusije, pru`ati pomo} u komandova-wu vojnih jedinicama (brodova), formirawu moralno-psiholo{kenepokolebqivosti pripadnika vojske u borbenim uslovima i po-sebnim situacijama, pozvati sve{tenike Ruske pravoslavne crkveda u~estvuju u vojnim ritualima i sve~anostima posve}enim neza-boravnim datumima u istoriji zemqe i Oru`anih snaga, razvijatisaradwu me|u vojnim komesarijatima i eparhijama Ruske pravo-slavne crkve u postupku vaspitawa predvojni~ke omladine odgova-raju}im odnosom prema vojnoj slu`bi.

U moralnom vaspitawu i duhovnom prosve}ivawu pripadnikavojske koristiti duhovno-moralni potencijal Ruske pravoslavnecrkve, koristiti uticaj sve{tenika u procesu ozdravqewa moral-

40 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Rimska kurija vodi posebnu brigu o verskom ̀ ivotu rimokatolika uoru`anim snagama, vojsci i policiji, odnosno o osobama koje sustalno ili na odre|eno vreme u vojnoj slu`bi. U ratu i u vreme op-{te mobilizacije to se posebno pove}ava.

Pitawem duhovne brige za vojnike bavio se Drugi vatikanskisabor. U dekretu Hristus Dominus o pastirskoj slu`bi biskupa, go-vori se i o „vojnom vikarijatu“ koji, prema mogu}nostima, trebaosnovati u svakom narodu „budu}i da du{obri`ni{tvo vojnika,zbog posebnih okolnosti wihova `ivota, zahtijeva posebnu brigu“.Ekumenski sabor izra`ava puno razumevawe i po{tovawe premavojni~koj slu`bi u podr`avawu mira: „Oni pak koji slu`e}i ota-xbini vr{e vojni~ku slu`bu neka se smatraju slu`benicima bez-bednosti i slobode naroda, i ako ispravno vr{e tu du`nost, istin-ski doprinose u~vr{}ivawu mira“.

Propisom o duhovnoj brizi za vojnike, koji je doneo rimskipapa, predvi|eno je da se umesto vojnih vikarijata u vojskama mogukonstituisati vojni ordinarijati i tako nazvati. To nije samo pukapromena naziva, ve} su{tinsko izjedna~avawe vojnih ordinarijatasa biskupijama, {to zna~i da predstavqaju posebna crkvena podru-~ja sa sopstvenim statutima, u kojima se odredbe ovog propisa (kon-stitucije) preciznije odre|uju, po{tuju}i sklopqene ugovore izme|uRimokatoli~ke crkve i dr`ave, u kojoj postoje. Na ~elu Vojnog ordi-narijata je ordinarij, koji je u ~inu biskupa i u`iva sva prava iobaveze dijecezanskih biskupa (eparhijskih episkopa), ukoliko pri-roda stvari ili posebni statuti ne odre|uju druga~ije.

VOJSKE ZEMAQA SA VE]INSKIMRIMOKATOLI^KIMSTANOVNI[TVOM

ODGOVOR NA PPOTREBEDRU[TVAMora se priznati da se Rimokatoli~ka crkva premadu{ebri`ni{tvu u oru`anim snagama odnosi sa velikom pa`wom,pravovremeno odgovaraju}i na aktuelne dru{tvene potrebe.Imaju}i u vidu da vojnici predstavqajuposebnu socijalnu kategoriju i da `iveu posebnim okolnostima, uo~ava sepotreba za konkretnim i specifi~nimoblikom du{ebri`ni{tva, bilo da se radi o dobrovoqcima ili o onima koji se po zakonu na odre|eno vreme pozivaju u vojsku.

Rimokatoli~ka crkva deklari{e svoju ulogu u savremenom svetukao borbu za izgradwu i o~uvawe mira. Prema tome, vojnicipredstavqaju „slu`benike bezbednosti i slobode naroda“ i„ako ispravno vr{e tu du`nost, istinski doprinose utemeqewumira“. To nala`u i velike promene koje su se dogodile, ne samo

{to se ti~e vojni~kog zanimawa i posebnih ̀ ivotnih uslova u vojsci,ve} i s obzirom na op{ti stav i razumevawe dana{weg dru{tva pre-ma su{tini i zadacima oru`anih snaga u qudskoj zajednici.

Papa Jovan Pavle Drugi je marta 1986. godine doneo propiso duhovnoj brizi za vojnike, Spirituali militum curae (SMK). Rimokato-li~ka crkva tvrdi da taj novi crkveni zakon o vojnom du{ebri`ni-{tvu ostavqa na snazi dosad va`e}e zakone, i na odgovaraju}i na-~in ih obnavqa, kako bi dali boqe rezultate. Budu}i da broj rimo-katolika koji se obavezuju na vojnu slu`bu nije u vojskama svih ze-maqa podjednak i da se uslovi u pojedinim zemqama medusobnorazlikuju, zakoni ne mogu za sve narode da budu isti. Vatikan jepropisao (utvrdio) samo op{te odredbe koje va`e za sve vojne or-dinarijate, koji su se ranije nazivali vojnim vikarijatima. U okvi-ru tog op{teg zakona, za svaki vojni ordinarijat u odre|enoj zemqiVatikan donosi poseban statut.

PAPSKA KKONSTITUCIJANakon dono{ewa papske konstitucije 1986. godine, Rimoka-

toli~ka crkva potpisala je ugovore o vojnim ordinarijatima sa Bo-livijom, Brazilom, Venecuelom, Poqskom, Ma|arskom i Hrvatskom.

41

T R A N I M A R M I J A M A

VOJNI BBISKUPPapa imenuje vojnog ordinarija ili postavqa, odnosno potvr-

|uje pravno predlo`enog kandidata. Ovo je veoma osetqivo pitawe,jer prema kanonima prilikom izbora biskupa papa slobodno ime-nuje biskupe, tako i vojnog ordinarija, odnosno postavqa ili potvr-|uje kandidata koji je zakonito predlo`en. Prema tome „nikakvaprava ni povlastica izbora, imenovawa, predlagawa ili odre|i-vawa biskupa“ ne postoje. Me|utim, u ponekim slu~ajevima gra|an-ske vlasti su zadr`ale odre|eni na~in u~estvovawa pri imenovawubiskupa, posebno vojnih. Sada postoje tri na~ina imenovawa vojno-ga ordinarija: prilikom imenovawa papa ne pita za mi{qewe dr-`avne vlasti; pre imenovawa pita za mi{qewe nadle`ne dr`avnevlasti o mogu}em kandidatu ili o kandidatu koji je ve} izabran ili}e nakon {to je papa odabrao trojicu kandidata, dr`avne vlastiizabrati jednoga od wih koga }e imenovati za vojnog biskupa.

U Nema~koj je predvi|eno da papa imenuje vojnog biskupa na-kon dogovora sa Vladom zbog odre|ivawa pogodne osobe, u Italijicrkvene vlasti predla`u vojnog biskupa, koga je papa izabrao, aitalijanska vlast ga imenuje, u [paniji kraq predla`e papi imekandidata za vojnoga biskupa.

U imenovawu vojnih biskupa praksa je veoma razli~ita. Zbogspecifi~nosti vojnih ordinarijata i potrebe bliske saradwe s dr-`avnim vlastima, rimski papa ponekad uzima u obzir mi{qewe dr-`avnih vlasti prilikom imenovawa vojnih ordinarija i preovlada-va na~in odre|ene vrste dogovora o kandidatu za vojnoga biskupa.

Vojni ordinarij se osloba|a svih drugih du{ebri`ni~kih slu-`bi da bi mogao da se posveti du{ebri`ni{tvu u vojsci u potpuno-sti, osim ako posebne okolnosti dr`ave ne nala`u druga~ije. Iz-me|u Vojnog ordinarijata i drugih delova Rimokatoli~ke crkve tre-ba da postoji blisko zajedni{tvo i slo`na saradwa u du{ebri-`ni{tvu.

VOJNI OORDINARIJATVojni ordinarij pravno pripada Biskupskoj konferenciji one

dr`ave u kojoj je sedi{te ordinarijata. Jurisdikcija Vojnog ordi-narija je li~na, tako da oni koji pripadaju ordinarijatu podle`utoj jurisdikciji i onda kada se nalaze izvan dr`avnih granica;stalna, kako za unutra{we, tako i za spoqno podru~je i sopstvena,ali zajedni~ka s vla{}u mesnog ordinarija, budu}i da osobe kojepripadaju ordinarijatu jesu i ~lanovi one crkve kojoj po mestu sta-novawa ili obredu pripadaju.

Vojna podru~ja i mesta podle`u ponajpre jurisdikciji Vojnogordinarija, a na drugom mestu jurisdikciji dijecezanskog biskupa,kad nema Vojnog ordinarija ili wegovih kapelana. U tom slu~aju idijecezanski biskup i `upnik deluju po sopstvenim ovla{}ewima.

Vojni biskup je obi~no slobodan od drugih zadu`ewa odgovo-ran samo za Vojni ordinarijat. Tu du`nost mogao bi da obavqa ipodru~ni biskup, kao {to je slu~aj u Saveznoj Republici Nema~koj,Holandiji i na odre|eni na~in u Belgiji i Portugaliji. Tako je, uo-stalom, predvi|eno i Konstitucijom: „Vojni ordinarij mo}i }eistodobno obavqati i slu`bu dijecezanskoga biskupa“.

Sve{tenstvo Vojnog ordinarijata sa~iwavaju oni svetovniili vojni sve{tenici koji su osposobqeni za dobro vr{ewe oveposebne slu`be i uz odobrewe svog ordinarija vr{e slu`bu u Voj-nom ordinarijatu. Biskupi i nadle`ni redovni~ki poglavari du`nisu da Vojnom ordinarijatu stave na raspolagawe dovoqan broj sve-{tenika i |akona, koji odgovaraju za taj zadatak.

Vojni ordinarij, uz odobrewe Vatikana, mo`e da podigne se-meni{te (bogosloviju) i da polaznike, nakon odgovaraju}eg duhov-nog i pastirskog obrazovawa, rukopolo`i za Vojni ordinarijat.

Ko se nalazi pod jurisdikcijom Vojnog ordinarijata? To su voj-nici vernici i drugi pripadnici oru`anih snaga ako su na to oba-vezani dr`avnim zakonima; ~lanovi wihovih porodica, dakle su-

pruge i deca (pa i punoletna) dokle god `ive u istom doma}instvu;rodbina i posluga koja pripada istom domu; polaznici vojnih {ko-la; oni koji se nalaze ili rade u vojnim bolnicama, stara~kim do-movima ili sli~nim ustanovama; svi vernici oba pola, pripadni-ci vojni~kih zajednica ili ne, koji vr{e stalnu slu`bu dodeqenu imod Vojnog ordinarija ili uz wegovu saglasnost.

U posebnim statutima, po{tuju}i postoje}e ugovore sklopqeneizme|u Vatikana i dr`ava, odre|uje se slede}e: gde }e biti crkvaVojnog ordinarija i wegova kurija; da li je potreban jedan ili vi-{e generalnih vikara i koje druge slu`benike kurije vaqa imeno-vati; sve {to se ti~e crkvenog polo`aja Vojnog ordinarija i osta-lih sve{tenika i |akona dodeqenih Vojnom ordinarijatu za vremei pri napu{tawu wihove slu`be, kako postupiti u slu~aju sedis va-cantis vel impeditae („kad je stolica prazna“ ili „kad je stolica za-prije~ena“); {ta odrediti o pastoralnom ve}u, kako za Ordinari-jat, tako i za mesni nivo, po{tuju}i odredbe Crkvenog zakonika;koje kwige o deqewu sakramenata te o stawu osobqa vaqa voditi uskladu sa op{tim zakonima i propisima Biskupske konferencije.

Danas u svetu postoje 33 vojna ordinarijata (SAD, Kanada,Argentina, Bolivija, Brazil, Kolumbija, Venecuela, Paragvaj, Pe-ru, Filipini, ^ile, Ekvador, Australija.., itd), od kojih 12 u Evro-pi (Italija, [panija, Portugalija, Nema~ka, Poqska, Francuska,Velika Britanija, Holandija, Belgija, Austrija, Ma|arska, Hrvat-ska). Hrvatski ordinarijat je trenutno najmla|i. Brazilski i vene-cuelanski su osnovani samo za oru`ane snage, dok je bolivijskinadle`an i za policijske slu`be.

AUSTRIJA Prema saveznom zakonu Austrije svako ima pravo na slobodu

veroispovesti, {to podrazumeva da svako ima pravo da svoju veruispoveda samostalno ili u zajednici sa drugima, javno ili privat-no, preko bogoslu`ewa, verske nastave, negovawa verskih obi~ajai drugo. To pravo obuhvata i slobodu pojedinca da promeni veru.

Sloboda veroispovesti i savesti predstavqaju nedodirqivevrednosti dr`avne zajednice, koje va`e i u okviru austrijske voj-ske. Sloboda veroispovesti mo`e biti ograni~ena samo prema za-konu, a u interesu javnog reda, mira i sigurnosti, za{tite zdravqai morala ili prava i sloboda drugih.

U okviru vojske Austrije organizovane su rimokatoli~ka ievangelisti~ka vojna sve{teni~ka slu`ba, koje me|usobno sara|u-ju. Za ostale veroispovesti ne postoji organizovana posebna ver-ska slu`ba ali wihovi pripadnici mogu slobodno i dobrovoqnoobavqati svoje verske obi~aje izvan vojske u okviru svojih verskihzajednica – u hramovima ili privatno. U Austriji postoje verskiobjekti razli~itih religija, prema tome i pravoslavni. ParohijeSrpske pravoslavne crkve postoje u Be~u, Gracu i Salzburgu i uwima se redovno obavqa bogoslu`ewe.

Vojno sve{tenstvo u Austriji nosi uniforme i stara se o za-dovoqavawu verskih potreba vojnika koji to `ele. Ukupno 17 voj-nih sve{tenika opslu`uje vi{e garnizona i brine o ostvarivawuverskih prava lica na slu`bi u vojsci.

Sedi{te biskupije je u okviru Vojne akademije, u V. Noj{tatu.Na vrhu je vojni biskup, zatim dekanatska ̀ upanija pri SMO, deka-natska - `upanija pri komandi Prvog korpusa, dekanat – `upanijapri komandi Drugog korpusa, vojne `upanije na Terezijanskoj vojnojakademiji i Podoficirskoj akademiji, pet vojnih `upanija pri ko-mandi (V K) D. Austrije, vojne `upanije pri V K G. Austrije, {tajer-ske, Burgenledna, Koru{ke, Salzburga, Tirola i Volarberga.

Vojni sve{tenik stoji na raspolagawu vojnicima za sve vremevojnog roka i u svako doba dana, po svim privatnim i slu`benimpitawima. Otvoreni ili poverqivi razgovori sa sve{tenikom vo-de se u pauzama ili posle nastave (obuke), koji, po izra`enoj ̀ eqi,odmah pristignu.

42 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Za potrebe vojnika rimokatolika i evangelista postoji zajed-ni~ka slu`ba verskog zbriwavawa putem telefonskog razgovora,koja radi dan i no}. Vojnici mogu na taj na~in da anonimno i bes-platno razgovaraju sa sve{tenikom o problemima, brigama, stra-hu i krizama.

Osim toga, vojni sve{tenici obavqaju redovne slu`be u ka-sarnama ili na ve`bama. Na raspolagawu su za li~no savetovaweili ispovest. Prema `eqi vojnika izvode ih u grad na bogoslu`e-wa i obavqawe verskih obreda.

Veronauka se u vojsci provodi kao sastavni deo nastavnogplana i programa u periodu osnovne obuke vojnika, u prva ~etirimeseca.

BELGIJA Verska prava i slobode oru`anih snaga Belgije garantovane

su Ustavom. Odredbe belgijskog Ustava o slobodi veroispovestipreto~ene su i precizirane u odgovaraju}a zakonska akta o oru`a-nim snagama i u vi{e pravilskih odredaba i uputstava.

Dominantna vera u Belgiji je rimokatoli~ka (oko 90% stanov-ni{tva), posle we je najvi{e protestanata. Pribli`an odnos za-stupqen je i u oru`anim snagama. U vojsci postoji sve{teni~ka slu-`ba za rimokatoli~ku, protestantsku i jevrejsku veroispovest. Svesve{teni~ke slu`be funkcioni{u odvojeno i nezavisno jedna oddruge. U skladu s tim, organizacijskom strukturom na svim nivoima,predvi|ena su formacijska mesta za pripadnike navedenih slu`bi.

Ministar odbrane postavqa ~elnika sve{teni~ke slu`be, ko-ji je ujedno biskup vojne biskupije (po ~inu general) odre|uje brojsve{teni~kih mesta i postavqa vojne sve{tenike, `upnike glavnih`upanija (po ~inu vi{i oficiri), sve{tenike u parohijama prvog idrugog reda (podoficirski rang).

U posebnim slu~ajevima, tamo gde ne postoji organizovanasve{teni~ka slu`ba, vojnici u danima predvi|enim za bogoslu`e-we obavqaju molitve u skladu sa kanonima. Bogoslu`ewa se moguobavqati u lokalnim hramovima, koji se nalaze u pojedinim obla-stima gde je stacionirana vojska.

Na nivou General{taba postoje dva biskupa, jedan rimokato-li~ki, u ~inu generala, i jedan protestantski, u ~inu pukovnika.Organizacijom je predvi|eno da u svakoj brigadi postoji sve{te-nik, mada je u belgijskim oru`anim snagama mawak tog kadra.

U svakoj vojnoj bazi ili izdvojenom vojnom objektu ve}ih raz-mera postoje hramovi, odnosno kapele. Uobi~ajeno je da u sme{taj-nim objektima bataqona postoji kapela, odnosno prostorija zamolitvu i versku slu`bu.

Sekte ne postoje u vojsci i nemaju poseban status.U pogledu ishrane, rimokatoli~i nemaju posebna ograni~ewa.

Me|utim, propisima je regulisano da se muslimanima (a wih je sveve}i broj) i pripadnicima drugih „verskih mawina“, na wihov zah-tev, hrana priprema u skladu sa na~elima vere koju ispovedaju. Zajevrejsku veroispovest postoje posebna pravila.

Oru`ane snage slave one verske praznike koji su zajedni~kiza rimokatoli~ku i protestantsku veru (Uskrs i Bo`i}), budu}i dasu oni i dr`avni praznici, to ne predstavqa poseban problem zaorganizaciju `ivota i rada u jedinicama.

U {kolama za podoficire predvi|aju se kursevi iz veronau-ke. Tako|e, veronauka se mo`e organizovati za vojnike (~etiri da-na) i za ostale pripadnike vojske.

ITALIJAPrvo kanonsko ure|ewe vojne biskupije u Italiji po~iwe 1.

juna 1915. kada General{tab po~iwe da mobili{e vojne kapela-ne. Juna 1925. godine Vatikan je formirao Vojnu biskupiju u Ita-liji, koja je od marta 1926. godine ugra|ena u Ustav Italije. Na-~ela dogovorena prilikom osnivawa Vojnog ordinarijata u Ita-

liji, 6. juna 1925, tokom vremena vi{eputa su prilago|avana novim crkvenim idr`avnim propisima (posebno 1935. i1940. godine).

Nakon {to je papa doneo propis Spi-rituali militum curae, aprila 1986. godine,koji reguli{e nov na~in funkcionisawavojnih biskupija, po{tuju}i zahteve uni-verzalnih normi i nacionalne situacije,avgusta 1987. godine odobren je sada{wistatut Vojne biskupije Italije.

U ugovoru izme|u Republike Italijei Rimokatoli~ke crkve o vojnom du{ebri-`ni{tvu garantuje se da pripadnost oru-`anim snagama, policijskim slu`bama idrugim sli~nim slu`bama „ne sme bitirazlog bilo koje prepreke u vr{ewu ver-ske slobode i u ispuwavawa bogoslu`nihdelatnosti katolika“. Tu du{ebri`nostosiguravaju crkvene osobe koje imenujunadle`ne italijanske vlasti na predlogcrkvenih vlasti, prema pravnom reguli-sawu, potrebama u qudstvu i na~inu kojije dogovorno ustanovqen izme|u crkvenihi dr`avnih vlasti.

Vojna biskupija je formirana premakanonima i propisima radi organizacijei funkcionisawa verske slu`be u OSItalije u skladu sa rimokatoli~kom vero-ispove{}u. Dekretom od 24. februara1987. Ministarstvo unutra{wih poslovapriznato je u dru{tvu, kako u crkvenimkrugovima, tako i u gra|anstvu. Vojna biskupija te`i da se, na spe-cifi~an na~in, ujedini sa posebnim crkvama, koje egzistiraju uItaliji i ~ije vere obitavaju na ovim prostorima, da bi i one bi-le uvr{tene u deo vojnog saveta.

Ko sve pripada vojnoj biskupiji? Kao i u svim drugim vojnimordinarijatima rimokatolika: vojna lica; civilno osobqe podre-|eno vojnoj administraciji; delovi pripadnika vojske na stalnojslu`bi; bra~ni parovi i wihova deca koja `ive u zajednici sa wi-ma, bez obzira na to {to su punoletni, te osobe koje `ive sa wimau istoj ku}i; slu`be u Palati Kvirinala (Palata predsednika Ita-lije) i rezidencije dr`ave; pitomci vojnih {kola i akademija; voj-nici katolici drugih zemaqa, nastaweni i koji rade u Italiji, akoji nemaju svog vojnog kapelana; vernici, sve{tenici, ~lanoviustanova ili apostolskih dru{tava, svetovwaci koji obavqaju slu-`bu u Vojnoj biskupiji. Me|u wima su i sve{tenici saradnici, ~a-sne sestre posve}ene u vojnim bolnicama i ~lanovi asocijacijePASFA.

Vojnog biskupa imenuje papa na osnovu procedure i modelausagla{enih od 18. februara 1984. i wemu se ne poveravaju drugedu`nosti koje mogu da ograni~e wegove aktivnosti u Vojnoj biskupi-ji. On izve{tava svoju pretpostavqenu komandu o svemu, na osnovupostoje}ih zakona i pravila koja su na snazi u Italije. Vojni bi-skup je ~lan Episkopalne konferencije Italije. Mo`e da prisu-stvuje skupovima Regionalne konferencije, kada se oni ti~u wegoveslu`be.

Glavna crkva Vojne biskupije je hram svete Katarine, od Sije-na do Mawanapolija, u Rimu. Za sada Biskupija ne raspola`e sve-{teni~kim {kolama, stoga kapelani neguju svoj sve{teni~ki pozivprevashodno me|u svetovwacima. Posebna pa`wa posve}uje se se-minaristima vojne slu`be i mladima koji `ele da se posvete ta-kvom poslu.

43

T R A N I M A R M I J A M A

Zanimqivo je italijansko iskustvo prema kome kandidati zasve{teni~ki poziv poti~u, prvenstveno, iz vojne sredine. Naime,oni koji `ele da se pripreme za slu`bu kapelana, upu}uju se na{kolovawe ali pre toga potpisuju ugovor.

Zbog nedostatka kapelana i razli~itosti lokalnih zahteva zarad u Vojnoj biskupiji mogu se anga`ovati sve{tenici izvan vojske.Potrebna im je saglasnost wihove biskupije, odnosno biskupa, na-kon ~ega sklapaju ugovor sa Vojnom biskupijom. Kapelan garnizonaje nominovan u Vojnoj biskupiji. Ispuwava zadatke koji su u skladusa vojnom propisima.

Kwige ili registri koji se ~uvaju u arhivi Vojne biskupije su:kwiga kr{tewa, kwiga prve evharistije, kwiga krizmawa, kwigabrakova, kwiga pokojnika.

POQSKA U Poqskoj je ve}ina stanovni{tva rimokatoli~ke veroispo-

vesti, ali ima protestanata, pravoslavnih i drugih. U poqskoj voj-sci postoji sve{teni~ka slu`ba za rimokatolike, protestante ipravoslavne. Poqska je, razume se, potpisala ugovor sa Rimokato-li~kom crkvom – konkordat, kojim su ustanovqena samo bitna na~e-la o Vojnom ordinarijatu. Ugovorom se, izme|u ostalog, vojnim li-cima garantuje mogu}nost slobodnog u~estvovawa na misama nede-qom i verskim praznicima, ukoliko to nije u suprotnosti s va`nimdu`nostima u slu`bi.

Osim rimokatoli~kog postoji i pravoslavni vojni ordinari-jat. Posebnom naredbom o odre|ivawu mesta i funkcionisawapravoslavne vojne slu`be u poqskoj vojsci regulisano je da je on,kao crkvena organizacijska jedinica, kanonski izjedna~en sa osta-lim eparhijama Poqske autokefalne pravoslavne crkve i da ulaziu sastav Oru`anih snaga Republike Poqske. Organizacijsku i for-macijsku strukturu pojedinih sastavnih jedinica pravoslavnog or-

dinarijata odre|uje na~elnik General{taba Poqske vojske na zah-tev vojnog episkopa.

Pravoslavna vojna slu`ba realizuje sve du{ebri`ni~ke za-datke u skladu sa kanonima i liturgijskom praksom Pravoslavnecrkve. Samostalna je u izboru i imenovawu lica u svoj sastav, voj-nih sve{tenika svih nivoa i u izboru du{ebri`ni~kog rada i pro-grama. Osnovni ciq joj je du{ebri`ni{tvo nad pravoslavnim voj-nicima i wihovim porodicama, nad civilima zaposlenim u vojniminstitucijama, razvijawe i ja~awe patriotizma, podr`avawe kul-turne i prosvetne delatnosti me|u pravoslavnim vojnicima, ja~a-we uzajamnih veza izme|u pravoslavnih i drugih vojnika u duhu to-lerancije i uzajamnog po{tovawa i ekumenizma.

Na ~elu pravoslavne vojne slu`be nalazi se pravoslavnivojni episkop, wegovo preosve{tenstvo Miron, brigadni general,koji disciplinsku vlast ima samo nad vojnim sve{tenicima. Nazahtev vojnog episkopa imenuju se vojni sve{tenici do odre|enihvojnih ~inova, u skladu sa propisima o vojnoj slu`bi profesio-nalnih vojnika. On dostavqa zahteve za imenovawe i razre{ewestalnih, rezervnih i pomo}nih vojnih sve{tenika. Ostvaruje nad-zor nad savesnim izvr{avawem du{ebri`ni~kih obaveza vojnihsve{tenika, u skladu sa kanonima Pravoslavne crkve. Uz dozvolukomandanata pose}uje jedinice u kojima se obavqa pravoslavnaslu`ba za vojnike.

Vojni episkop obezbe|uje du{ebri`ni{tvo pravoslavnim voj-nicima koje su predvi|ene za misije Ujediwenih nacija.

Pravoslavna vojna slu`ba svoje ciqeve realizuje uz pomo}vojnih sve{tenika. U wihove obaveze spada {irewe Bo`ije re~i. Utom smislu mladost vojnika zahteva posebnu brigu i anga`ovawe,imaju}i u vidu u~ewe o zdravim osnovama hri{}anskog `ivota;obavqawe svetih tajni ispovesti, prema potrebama vojnika, a po-sebno uo~i velikih praznika. Ta sveta tajna doprinosi uspostavqa-wu duhovno-psihi~ke ravnote`e vojnika.

Religijski obredi za vojnike u aktivnoj vojnoj slu`bi organi-zuju se u kapelama i prostorijama za molitve i u parohijskim cr-kvama. U posebnim situacijama, u vreme ve`bi i obuke na poligo-nima, obrede obavqaju vojni sve{tenici na mestu koje odredi ko-mandant, u rejonu razme{taja jedinice. Vojni sve{tenici organizu-ju svoju delatnost u sporazumu s komandantima, koji obezbe|uju voj-nicima mogu}nost u~estvovawa u verskom `ivotu.

Du{ebri`ni{tvo vojnih sve{tenika sprovodi se nad vojnici-ma koji su u zatvoru i bolesni, a wihove porodice ih pose}uju. Zna-~ajno je da vojni sve{tenici brinu za siroma{ne porodice ~iji su~lanovi u vojnoj slu`bi, posebno to ~ine u vreme velikih praznika:Bo`i}a i Vaskrsa, nastojawem da se doprinese harmoniji i jedin-stvu tih porodica.

U toku rata vojni sve{tenici nalaze se sa vojnicima na boj-nom poqu i slu`e im bo`jom re~ju i duhovnom utehom.

Komandanti jedinica du`ni su da stvaraju optimalne usloveza realizaciju obaveza vojnih sve{tenika i wihovo nesmetanoobavqawe. Imaju}i u vidu specifi~nost pravoslavnog vojnog du{e-bri`ni{tva – razme{tawe pravoslavnih vojnika po pojedinim je-dinicama u ~itavoj zemqi – saodgovornost za du{ebri`ni{tvo le-`i tako|e i na podru~nim episopima i parohijskim sve{tenicima,koji izvr{avaju sve du{ebri`ni~ke obaveze u tom smislu. Podru~-ni episkop i parohijski sve{tenici obavqaju du{ebri`ni{tvo ujedinicama u kojima nema vojnih sve{tenika. Taj du{ebri`ni~ki po-sao uvek zahteva dobru saradwu s vojnim biskupom. Na~elnik Gene-ral{taba poqske vojske odre|uje posebne propise saradwe vojnihkomandanata sa pravoslavnom vojnom slu`bom.

Pravoslavni ordinarijat u vojsci Poqske predstavqa poseb-nu eparhiju, pravno i kanonski izjedna~enu sa eparhijama Poqskepravoslavne autokefalne crkve (PAPC). Funkcioni{e prema statu-tu koji je usvojen na Svetom arhijerejskom saboru, a nakon prethod-

nog potpisivawa od strane ministra narodne odbrane. Sedi{tePravoslavnog ordinarijata Vojske Poqske je u Var{avi.

Pravoslavnog episkopa poqske vojske imenuje ministar na-rodne odbrane na predlog Svetog arhijerejskog sabora PAPC. Kan-didata za tu funkciju ministru narodne odbrane u ime Svetog ar-hijerejskog sabora predla`e mitropolit. Pravoslavni vojni epi-skop je na ~elu vojne eparhije koja obuhvata teritoriju RepublikePoqske i poseduje prava eparhijskog arhijereja. ^lan je Svetog ar-hijerejskog sabora PAPC. Pravoslavni vojni episkop ima kanonskuvlast nad osobama koje ulaze u sastav vojne eparhije, personalno,koja se odnosi na odre|ene kategorije osoba i ona se ostvaruje za-jedni~ki s podru~nim episkopima. Ukoliko se pojavi prepreka u de-lovawu vojnog episkopa (bolest, penzija i sli~no), obaveze pravo-slavnog vojnog episkopa, do momenta ustoli~ewa novog, obavqaokru`ni vojni sve{tenik – dekan Var{avskog vojnog okruga u spora-zumu sa Svetim arhijerejskim saborom.

Vojni sve{tenici pravoslavne slu`be poqske vojske ulaze ukanonski sastav sve{tenstva PAPC. Na funkciju vojnog sve{tenikapostavqa ih pravoslavni vojni episkop uz saglasnost podru~nihepiskopa. Pravoslavni vojni episkop zahteve u vezi sa postavqa-wem i otpu{tawem iz profesionalne vojne slu`be dostavqa mini-stru odbrane, u sporazumu sa Svetim arhijerejskim saborom. Pra-voslavni vojni episkop pastirstvuje uz pomo} vojnih sve{tenika idirigenata – protopsalta, koji obavqaju sve funkcije u garnizon-skim hramovima ili u iznajmqenim hramovima, u pojedinim mesti-ma ili u slu~aju potrebe na poligonima.

Pravoslavni vojni episkop i vojni sve{tenici mogu da prima-ju vojne ~inove, odlikovawa, prinadle`nosti i penzije na osnovuobavqawa vojne slu`be u skladu sa posebnim propisima. Pravo-slavnom vojnom episkopu poma`e Sekretarijat pravoslavne vojneslu`be poqske vojske. Sudski predmeti razmatraju se prema nor-mama kanonskog prava Pravoslavne crkve.

HRVATSKAU Hrvatskoj je 25. aprila 1997.

osnovan Vojni ordinarijat, Vojna bi-skupija – „Vescovo Ordinario Militareper la Croazia“. Za vojnog ordina-rija imenovan je biskup Juraj Je-zerinac. Nakon ustanovqavawaVojne biskupije otpo~elo se sasistematskim ustanovqavawemvojnih kapelanija.

Godine 1999. objavqen jezbornik dokumenta Vatikana i Re-publike Hrvatske, odnosno normativ-ni osnov prema kome je uspostavqena isprovodi se verska briga za vernike rimokatoli~ke veroispove-sti, koji su u trajnom ili privremenom sastavu vojno-policijskihsnaga u Republici Hrvatskoj. To su slede}a dokumenata: Apostolskakonstitucija Spirituali militum curae („O duhovnoj skrbi za vojnike“);Ugovor izme|u Vatikana i Republike Hrvatske o du{ebri`ni{tvukatoli~kih vernika, pripadnika oru`anih snaga i policijskih slu-`bi u RH (1996); Bula o osnivawu Vojnog ordinarijata u Hrvatskoj;Bula o imenovawu vojnog ordinarija; Dekret o potvrdi Statuta(1988); Statut Vojnog ordinarijata u Republici Hrvatskoj i Pra-vilnik o ustrojstvu i delovawu Vojnog ordinarijata u RH (1998).

Prema izjavi biskupa Juraja Jezerinca u vreme rata 1991–1995. bilo je ukqu~eno oko 160 sve{tenika radi verskih potrebavojnika. Ugovor izme|u Rimokatoli~ke crkve i Republike Hrvatskeo du{ebri`ni{tvu katoli~kih vernika, pripadnika oru`anih sna-ga i policijskih slu`bi Republike Hrvatske, odnosno ugovor o Voj-nom ordinarijatu, sastoji se od 12 ~lanova. U wemu je dogovoreno

osnivawe Vojnog ordinarijata na ~elu ko-jega se nalazi vojni ordinarij, sa sedi{temu Zagrebu. Vojnog biskupa imenuje papa. Za-tim se navode lica koja potpadaju pod vlastvojnoga ordinarijata, ~lanovi sve{ten-stva, s kojima vojni ordinarij slobodno ko-municira, wihov odnos prema crkvenim idr`avnim vlastima, prava i du`nosti Mi-nistarstva odbrane i Ministarstva unu-tarwih poslova.

Vojni biskup sa sedi{tem u Zagrebuima slu`beni naziv – vojni ordinarij zaRepubliku Hrvatsku. On ima sva prava i du-`nosti kao i biskup koji je na ~elu drugihbiskupija, {to zna~i da ima li~nu, redovnui sopstvenu vlast upravqawa (jurisdikci-ju), ali zajedni~ku s vla{}u mesnog biskupa.Vojni ordinarij je ~lan Hrvatske biskupskekonferencije. Ove stavke iz ugovora su ve}regulisane.

Vlast upravqawa vojnoga ordinarijaje redovna i vlastita, {to zna~i da se od-nosi na osobe koje pripadaju vojnom ordi-narijatu, obi~no u granicama pojedine dr-`ave. Nekada se ta jurisdikcija mo`e pro-tegnuti i na osobe izvan vlastite nacije,na primjer kada su vojnici u mirovnom po-slawu u inostranstvu.

Uskla|ivawe mmisionarske ddelatnostiKako je ve} nazna~eno, vojni biskup nije vikar kao {to je to

bio slu~aj pre SMC, kada je upravqao vojnim vikarijatom u ime pa-pe. Nakon pomenute apostolske konstitucije vojni ordinarijatiupravqaju ordinarijatima u sopstveno ime, „ali to ne zna~i da seumawuje wihov podlo`ni odnos prema Rimskom Prosve}eniku“.

Vlast vojnoga ordinarija je sopstvena ali i zajedni~ka (kumu-lativna) s vla{}u mesnoga biskupa, jer osobe vojnoga ordinarijata`ive na podru~ju pojedinih `upa, ~iji su ~lanovi i daqe. Ta dvo-struka pripadnost vernika zahteva dijalog vojnog i podru~nog bi-skupa i uskla|ivawe misionarske delatnosti.

Ustavom Republike Hrvatske garantuje se sloboda savesti iveroispovesti i slobodno javno izra`avawe vere i drugog uvere-wa, te da su sve verske zajednice jednake pred zakonom i odvojeneod dr`ave: „Verske zajednice su slobodne u skladu sa zakonom dajavno obavqaju verske obrede, osnivaju {kole, u~ili{ta, druge za-vode, socijalne i dobrotvorne ustanove, da upravqaju wima i usvojoj delatnosti imaju za{titu i pomo} dr`ave“ – ~lan 41.

U Zakonu o odbrani i slu`bi u hrvatskoj vojsci nema odredbio verskim pitawima pripadnika hrvatske vojske.

Hrvatska je prete`no katoli~ka zemqa i jedino je za vojnike –pripadnike katoli~ke vere regulisana briga crkve. U hrvatskoj voj-sci strogo je zabrawen rad svih verskih sekti.

Vojni ordinarijat zadu`en je za organizaciju verskih obredai bogoslu`ewa i wih provode vojni kapelani, sve{tenici na nivougardijskih brigada koje se nazivaju vojne kapelanije. Oni nisu for-macijski ugra|eni u jedinice hrvatske vojske ve} su odgovorni zaprovo|ewe verskih obreda, bogoslu`ewa i za{titu vernika.

U ve}ini jedinica nema posebnih prostorija za verske obre-de, ali ordinarijat nastoji da ih obezbedi u svim kasarnama. Ver-ske obrede vojnici katolici obavqaju izvan kasarni.

Hrvatski ugovor o Vojnom ordinarijatu izri~itiji je {to seti~e materijalnih uslova za delovawe Vojnoga ordinarijata. Takose u wemu spomiwu: „doli~no sedi{te vojnog biskupa i wegove ku-rije te prikladna mesta za bogoslu`ewe“. Ne radi se samo o glav-

44 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

45

T R A N I M A R M I J A M A

noj crkvi Vojnoga ordinarijata nego i o prikladnim mestima za bo-goslu`ewe u kasarnama, vojnim i policijskim {kolama i sredi{ti-ma, te u drugim mestima za posebno okupqawe vojnika i policije.

Za vojnike pravoslavne veroispovesti odre|eno je pet sve-{tenika, po jedan u svakoj eparhiji, koji brinu za vojnike pravo-slavce. Oni mogu do}i po pozivu u kasarnu i razgovarati sa vojni-kom. Ovi sve{tenici ne prisustvuju sve~anostima u kasarnama.

Sve{tenici – vojni kapelani prisustvuju svim sve~anostimakoje se organizuju u jedinicama hrvatske vojske (dr`avni praznici,Dan HV, dani jedinica, polagawe zakletve i sli~no) i vode mise utim prilikama. Jednom godi{we predstavnici svih rodova i vido-va hrvatske vojske i policije prisustvuju bogoslu`ewu - misi u Ma-riji Bistrici (glavno mesto za ove prilike u Hrvatskoj), koju slu`ivojni ordinarij Juraj Jezerinac. Tako|e, jednom godi{we, pred-stavnici hrvatske vojske i policije odlaze u Lurd (Francuska), namisu koja je zajedni~ka za sve katolike u Evropi.

Zagarantovana ttajnost rrazgovora

Vojnik ima pravo da tra`i razgovor sa sve{tenikom – vojnimkapelanom u kasarni i on garantuje tajnost razgovora. Verski pra-znici se ne obele`avaju u kasarni, postrojavawem jedinica, ve} sevojnici pu{taju ku}i ili izlaze u grad.

FRANCUSKA Najnoviji propis o regulisawu posebnog statusa vojnih sve-

{tenika u francuskoj vojsci je dekret od 16. marta 2005, koji jedoneo predsednik Republike @ak [irak. Wime je propisano davojni sve{tenici obezbe|uju „religioznu podr{ku“, odnosno brinuse o verskim potrebama pripadnika sistema odbrane, razume se,samo onih koji za to izraze `equ i na mestima gde komande i jedi-nice izvr{avaju svoje misije. U navedenom dekretu istaknuto je dakomande mogu konsultovati vojne sve{tenike iz domena wihove kom-petencije, to zna~i u vezi sa verskim pitawima u jedinici. Mogu,zna~i ne moraju.

Vojni sve{tenici slu`e po ugovoru i izjedna~eni su sa ofici-rima. Mogu da dobiju zvawe glavnog vojnog sve{tenika, pomo}nikaglavnog vojnog sve{tenika ili regionalnog vojnog sve{tenika, o ~e-mu odluku donosi ministar odbrane. Uslovi za prijem vojnih sve-{tenika u vojsci Francuske sli~ni su uslovima u drugim armijama.Da bi bio imenovan u ~in vojnog sve{tenika, potrebno je: da imafrancusku nacionalnost, da je uredno regulisao vojnu obavezu, danema nikakvu napomenu u sudskoj evidenciji koja bi bila nespojivasa vr{ewem funkcije vojnog sve{tenika, da poka`e sposobnostipotrebne za vr{ewe funkcije, da ima diplomu sredwe {kole ilineki ekvivalent tome koji postoji na listi utvr|enoj odlukom mini-stra odbrane.

Svaka veroispovest u francuskoj vojsci, u skladu sa svojimpravilima organizacije, predla`e kandidata za glavnog vojnog sve-{tenika, koga imenuje ministar odbrane. Ostale sve{tenike ime-nuje ministar odbrane na predlog glavnog vojnog sve{tenika wiho-ve veroispovesti. Prema ministarskoj odluci o nominaciji vojnihsve{tenika poverava im se ~in vojnog sve{tenika i, ako se uka`epotreba, zvawe koje odgovara izvr{enim funkcijama.

Za vojne sve{tenike predvi|eno je napredovawe po e{elo-nima koje se odvija po stare{instvu. Glavni vojni sve{tenici, po-mo}nici glavnih vojnih sve{tenika i regionalni vojni sve{tenici~uvaju, u slu~aju potrebe, u li~nom svojstvu, oznaku koju koristekao vojni sve{tenici sve dok ne dobiju e{elon koji sadr`i baremistu oznaku.

Vojni sve{tenici potpisuju anga`man u svojstvu zdravstveneslu`be armija. Ugovori vojnih sve{tenika su na odre|eno vreme imogu da se obnavqaju do ograni~ewa starosti ~ina. Po~etni ugo-vor, u trajawu od dve godine, postaje definitivan po isteku prob-nog perioda od {est meseci tokom kojeg svaka od strana mo`e pre-kinuti ugovor, jednostrano, bez prethodnog obave{tewa, i nije du-`na da iznese motive svoje odluke. Ovaj probni period mo`e bitiadministrativno jednom obnovqen, iz zdravstvenih razloga, ilizbog nedovoqnog prilago|avawa na funkcije.

Kasniji ugovori se potpisuju minimalno na dve godine, a mak-simalno na osam godina. Oni, me|utim, mogu biti i kra}i da bi seodr`ao kontinuitet u slu`bi do ograni~ewa starosti. Vojni sve-{tenici koriste odsustva prema statutu koji se primewuje na ofi-cire pod ugovorom.

Vojni sve{tenici zajedno spadaju u nadle`nost: glavnog voj-nog sve{tenika wihove veroispovesti u pogledu pitawa koja se ti-~u wihove veroispovesti; vojne vlasti u pogledu na~ina vr{ewawihovih misija u okviru formacija odbrane. Oni mogu da primenare|ewa samo od komandanata administrativne formacije i ne-maju pravo niti da daju naredbe niti da izri~u kazne. Kazne kojese primewuju na vojne sve{tenike su slede}e: opomena, ukor i osu-da. Statutarna sankcija primenqiva na vojne sve{tenike je ras-kid ugovora, posle mi{qewa anketnog odbora ~iji je sastav datprema slede}em redosledu: general, predsednik; vi{i aktivnioficir, ~lan; sve{tenik postavqen pri {tabu oru`anih snaga,~lan; aktivni oficir je izvestilac. On se ne mo`e birati me|u~lanovima odbora.

Anga`man se mo`e raskinuti samo na osnovu jednoglasnog mi-{qewa odbora ako vojni sve{tenik ne navr{ava petnaest godinaslu`be. Vojni sve{tenici mogu bili nagra|eni pod istim uslovimakao i oficiri pod ugovorom. Premijer, ministar za unutra{weposlove, bezbednost i autonomiju, ministar odbrane, ministarekonomije, finansija i industrije, ministar za javne funkcije i re-formu dr`ave, ministar ovla{}en za buxet i buxetsku reformu,te portparol Vlade, zadu`eni su, svaki u svom domenu, za sprovo-|ewe sada{weg dekreta koji }e biti objavqen u Slu`benim novi-nama (Journal officiel) Republike Francuske.

46 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

KANADA Do kraja Drugog svetskog rata nije bio posebno regulisan od-

nos izme|u dr`ave i verskih zajednica. Sve{tenika u oru`animsnagama Kanade bilo je, sporadi~no, i ranije, ve} u vreme Prvogsvetskog rata. Od avgusta 1945. godine u kanadskoj vojsci reguli{ese pitawe verske slu`be za protestante i rimokatolike i ve} okto-bra meseca iste godine postavqewa dobija 137 protestantskih i162 rimokatoli~ka sve{tenika. Te dve verske slu`be funkcionisa-le su nezavisno jedna od druge, tako da je protestantskih sve{tenikabilo na 1.000 pripadnika vojske te veroispovesti, a rimokatolikana 500. Ove dve slu`be objediwuju se pre petnaestak godina.

Danas u vojsci Kanade ima ukupno 190 vojnih sve{tenika, raz-li~itih veroispovesti (hri{}anske, judaisti~ke, islamske i dru-gih), konfesija, denominacija i kultova, ukupno 25. Na ~elu sve-{teni~ke slu`be je glavni vojni sve{tenik, koji je po ~inu brigadnigeneral. U hijerarhiji sve{teni~ke slu`be slede tri pukovnika, odkojih su Lorens Mekajzak, rimokatolik, i Karl Meklin, anglika-nac, bili u poseti na{oj vojsci u maju ove godine. Tom prilikom, vi-soki predstavnici iz Kanade (osim pomenutih i major Teri ^ervik,unijata, Ukrajinac) s ponosom su isticali multikulturalnost i mul-tikonfesionalnost Kanade i wenih oru`anih snaga, koja je plodvi{etalasnih emigracija.

Za osposobqavawe vojnih kapelana u kanadskoj vojsci postojeobrazovne ustanove ({kola i centar), koje svi vojni sve{tenicimoraju da zavr{e. Verovatno postoji vi{e razloga zbog kojih Ka-na|ani rado i ~esto svoja iskustva o verskom `ivotu u vojsci pre-nose drugim armijama. U wihovoj sve{teni~koj {koli – centru ospo-sobqavani su pripadnici vi{e evropskih armija, a pozvani smo imi da uputimo svoje predstavnike.

VOJSKE ZEMAQA SAVE]INSKIM PROTESTANTSKIMSTANOVNI[TVOM

ETIKAPOZIVAAko u toku borbe vojnici zarobeneprijateqa, vojni sve{tenici savetuju ih da se prema wemu odnose kao hri{}ani. Ukoliko sami buduzarobqeni, ne smeju ose}ati gnev, ve} moraju sve strpqivo da podnosu i ne odaju nikakvu tajnu. Nesumwivonajve}i problem sa kojim se suo~avajuvojnici jeste kada u toku borbe moraju da ubiju neprijateqa. U takvojsituaciji sve{tenik im mo`e biti od velike pomo}i.

47

T R A N I M A R M I J A M A

VELIKA BBRITANIJA U oru`anim snagama Velike Britanije najbrojniji su pripad-

nici hri{}anske veroispovesti ali sa 25 razli~itih konfesija iorijentacija. Najvi{e je pripadnika anglikanske i katoli~ke cr-kve, a ima izvestan broj i pravoslavnih. Od ostalih veroispove-sti postoje pripadnici islamske, hindu, budisti~ke i jevrejske ve-roispovest, a u oru`anim snagama je i znatan broj sika.

Verska opredeqewa britanskih dr`avqana, odnosno wihovapripadnost nekoj religiji nisu prepreka da oni koji `ele mogu do-biti bilo koji posao u oru`anim snagama. Me|utim, poslovi~niengleski tradicionalizam i daqe nala`e, {to je nepisano pravi-lo staro nekoliko vekova, da se na visoke komandne du`nosti po-stavqaju oficiri iz najmawe tre}e generacije, koja je ro|ena natlu Velike Britanije.

Zbog pada popularnosti vojnog poziva, pre svega u delu popu-lacije iz koje se regrutuju profesionalni vojnici, dakle ne onihkoji imaju uslove da postanu oficiri, Ministarstvo odbrane do-nelo je odluku i pokrenulo projekat sa nazivom „Jednake mogu}no-sti u oru`anim snagama” (Equal Opportunities In The Armed Forces).Projekat je sra~unat da pru`i iste mogu}nosti i britanskim dr`a-vqanima iz brojnih etni~kih grupa da dobiju posao profesional-nog vojnika. U vojnim {kolama i centrima za obuku, u sklopu kasar-ni, nalaze se anglikanske crkve u kojima su, naj~e{}e, i muzeji je-dinica. Na zidovima su uklesana ili ispisana imena svih pripad-nika jedinica koji su dali svoje `ivote u odbrani interesa VelikeBritanije {irom sveta – hronolo{ki. Tako su u pojedinim crkvamaispisana i imena poginulih Britanaca u operacijama u Bosni (Ko-sovo jo{ nije uneto, bar nismo videli).

Komandnim putem vernici se ohrabruju da praktikuju svoje re-ligije i kada je to mogu}e da praznuju crkvene praznike. Ukolikopojedinci zahtevaju da se dnevno mole u odre|eno vreme, to im seomogu}ava, pod uslovom da ne naru{avaju operativnu efikasnostjedinice.

Post je dozvoqen, ali se vernici mogu na}i u takvim opera-tivnim okolnostima koje zahtevaju fizi~ke napore, tako da prakti-kovawe posta predstavqa odre|eni rizik. Postavqen je ciq da seipak zadovoqe specijalni religijski zahtevi po pitawu ishrane,odnosno posta. U vojnim menzama mo`e se na}i hrana za islamiste(halal hrana) i Jevreje (kosher hrana), ali se za Jevreje ne garan-tuje da ona mo`e biti pripremqena po pravilima jevrejske vere.Vernici za vreme izvo|ewa operacija mogu dobiti posnu hranu ihranu halal i kosher, kao na{e suve obroke (vegetarian, halal andkosher operation ration packs).

Muslimanima i sikima dozvoqeno je da nose kratku bradu,ali kada operativna situacija to zahteva, moraju da je obriju. Pi-loti i pripadnici jo{ nekih specijalnosti ne mogu nositi bradu.

Prema podacima do kojih smo do{li od protojereja-stavrofo-ra Tome Markovi}a iz Dortmunda, koji je sve{tenik u armiji Brita-nije sa ~inom majora, verska pitawa su dosta dobro regulisana.

Da bi neko postao vojni sve{tenik neophodno je da najpre za-vr{i teolo{ki fakultet, a potom da se na seminarima i kursevi-ma pri vojsci dodatno obrazuje i obu~i za ovaj osobeni sve{teni~-ki poziv. Obaveze sve{tenika su, najpre, da odr`ava bogoslu`ewapraznicima i da vojnicima odr`i versku nastavu, {to je jedna vr-sta pedago{kog rada. Na tim ~asovima sve{tenici saslu{aju pro-bleme vojnika, a na narednom ~asu daju odgovore i savete.

48 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Sve{tenik je obavezan da ispoveda vojnike. Pre izvo|ewaodre|enih vojnih ve`bi oficiri vojne sve{tenike na sastancimakomandnih struktura pitaju kakvi su problemi i raspolo`ewe me|uvojnicima, {ta vojska misli, kakve te{ko}e ima, s ~ime se ne sla-`e, o ~emu ih vojni sve{tenici po pravilu realno obave{tavaju. Utoku izvo|ewa manevara i vojnih ve`bi, vojni sve{tenici u pauza-ma pose}uju vojnike i razgovaraju sa wima. Ukoliko neko u toku sa-mih ve`bi od vojnika ima neku duhovnu potrebu i problem, sve{te-nik sa wim obavqa razgovor.

Vojni sve{tenici savetuju vojnike da se, ako u toku borbe za-robe neprijateqa, prema wemu odnose kao hri{}ani. Ukoliko sa-mi budu zarobqeni, ne smeju ose}ati gnev, ve} moraju sve strpqivoda podnosu i ne odaju nikakvu tajnu. Postoji zna~ajna razlika izme-|u vojnog i parohijskog sve{tenika. Kod vojnog sve{tenika osim pa-stirskog, postoji i socijalni rad. Nesumwivo najve}i problem sakojim se suo~avaju vojnici jeste situacija kada u toku borbe morajuda ubiju neprijateqa. Posle oru`ane borbe vojnik ima borbu usvojoj glavi i du{i i on ~esto u svojim snovima vidi svog protivni-ka koga sawa i nosi na svojoj savesti. U takvoj situaciji sve{tenikmu mo`e biti od velike pomo}i, isti~e iz svog sve{teni~kog isku-stva prota Toma Markovi}.

NEMA^KA

Versku slu`bu u vojsci Savezne Republike Nema~ke vodi cr-kva, a podr`ava je dr`ava, kao doprinos slobodnoj veroispove-sti u oru`anim snagama. Posebna organizacija vojne verske slu-`be zasnovana je na posebnosti vojne slu`be. Svaka religioznazajednica ima pravo za svoje vernike – ~lanove sprovoditi ver-sku slu`bu. Trenutno je u oru`anim snagama Nema~ke verska slu-`ba obezbe|ena za vojnike katoli~ke i evangelisti~ke veroispo-vesti, na osnovu ugovora izme|u dr`ave i crkve. Dr`ava obezbe-|uje organizacijsku izgradwu verske slu`be u oru`anim snagamai snosi wene tro{kove. Dr`ava i crkva su uzajamno odgovorneza za{titu prava upotrebe religije na dobrovoqnoj osnovi. Ver-ska slu`ba u oru`anim snagama Nema~ke podrazumeva se kao du-hovna slu`ba crkve za wene ~lanove. Ona ima zna~ajno mesto u`ivotu vojnika.

Dr`ava ne rukovodi radom sve{tenika u oru`anim snagama,zadaci i nadgledawe rada su u nadle`nosti crkve.

Organizacija verske slu`be u Bundesveru je slede}a. Na ~eluje Savet evangelisti~ke crkve, koji, u saradwi sa saveznom vladom,imenuje evangelisti~kog (sve{tenika) biskupa, a on rukovodi ver-skom slu`bom u vojsci. Na nivou vojnoteritorijalnih oblasti na-laze se dekani i to u Kelnu, Hanoveru, Dizeldorfu, Majncu, [tut-gartu i Minhenu, te dekan pri komandi flote, odnosno evangeli-sti~ki popovi po flotilama. Tako|e, organizovana je verska slu-

`ba u nema~kim kontingentima koji su anga`ovani u internacio-nalnim mirovnim misijama.

Za pripadnike rimokatoli~ke veroispovesti postoji vojniordinarijat. Papa imenuje vojnog biskupa u Bundesveru, uz dogo-vor sa saveznom vladom. On je odgovoran i rukovodi radom kato-li~ke verske slu`be u oru`anim snagama. Na nivou vojnoterito-rijalnih komandi – oblasti nalaze se dekani (Kil, Diseldorf,Minc, [tutgard, Minhen, teritorijalna komanda Istok u Postda-mu, komanda flote). Katoli~ka slu`ba se tako|e obavqa u nema~-kim kontingentima anga`ovanim u internacionalnim mirovnimmisijama.

U Bundesveru nije dozvoqeno organizovawe verskih sekti.U garnizonu, velikoj kasarni, postoji kapela za katoli~ku i

evangelisti~ku veroispovest. Ako ne postoji crkva u garnizonu, ni-ti kapela u kasarni, {to je retko, tada se ure|uje prostorija zatrenutno bogoslu`ewe. Posebno je to karakteristi~no za jediniceBundesvera koje su anga`ovane u internacionalnim mirovnim mi-sijama i na brodu. Veliki verski praznici su i dr`avni praznici iu skladu sa tim se proslavqaju. U Bundesveru nije organizovanaposna hrana. Verou~ewe se sprovodi u toku nedeqe sa dva ~asa na-stave u popodnevnim – slobodnim ~asovima.

SJEDIWENE AAMERI^KE DDR@AVE Vojni sve{tenici (kapelani) u Oru`anim snagama SAD imaju

jako dugu tradiciju. Postoje jo{ od 1775. godine, kada je Kongresformirao takozvani „Korpus vojnih sve{tenika”. U Pravilu koje jeustanovio Kongres SAD, 29. jula 1775. godine, pi{e: „^asni usta-ni~ki kongres sa zadovoqstvom je odobrio po jednog vojnog sve{te-nika za svaki puk... General se nada i veruje da }e se svaki oficiri ~ovek truditi da ̀ ivi i deluje kako prili~i hri{}anskom vojniku,

49

koji brani najdra`a prava i slobode svoje zemqe” (general XorxVa{ington – 9. jul 1776).

U ameri~koj vojsci sve{tenici su prisutni od nivoa bataqo-na pa navi{e. Na nivou komandi vidova i Zdru`enog general{ta-ba postoje glavni vojni sve{tenici, po ~inu generali, a na ni`imnivoima timovi, koje ~ine najmawe jedan vojni sve{tenik (kapelan)i wegov pomo}nik. Vojni sve{tenici su neizostavno anga`uju kadajedinica ide na izvr{ewe zadatka.

Bogoslu`ewa se obavqaju u hramovima, kapelama, koje se na-laze u vojnim bazama, odnosno vojnim objektima ili u terenskimuslovima kada je jedinica na ve`bama ili anga`ovana. Komandirisu du`ni da odobre pot~iwenima prisustvovawe bogoslu`ewima, o~emu oni dobrovoqno odlu~uju, ukoliko to ne uti~e na izvr{avawezadataka.

Koliko je poznato, komandanti i komandiri du`ni su da zahte-ve pot~iwenih za odsustva radi proslavqawa verskih praznikaomogu}avaju. Za vernike koji za to izraze `equ regulisana je po-sebna ishrana u toku anga`ovawa jedinica: suvi dnevni obrok, a ubazama svakodnevni meni sadr`i vi{e vrsta jela tako da ko `elimo`e da posti.

Vojni sve{tenici su ujedno i verou~iteqi i odgovorni su zasprovo|ewe programa verskog obrazovawa, koje se mo`e izvoditiu bilo koje vreme, pod uslovom da ne ometa izvr{avawe zadataka.

O tradiciji sve{teni~ke slu`be u ameri~koj vojsci govori ~i-wenica da postoji vojni sve{teni~ki muzej. Ameri~ki vojni kape-lanski centar i {kola osnovani su za osposobqavawe vojnih kape-lana jo{ u Prvom svetskom ratu, a sa radom su po~eli 3. marta1918. u Virxiniji. Osniva~ i prvi komandant bio je kapelan Al-dred A. Pruden.

Prostorije za versku slu`bu propisane su i definisanepravilima ameri~ke vojske o sme{taju, a normativni osnov zawihovo postojawe sadr`an je u Ustavu SAD. U Poveqi o pravima,amandman I regulisano je: Kongres ne}e usvojiti nikakav zakon uvezi sa uspostavqawem religije ili da zabrawuje po{tovaweiste;„Ustavna sloboda veroispovesti je neotu|iva i sveta, va-`nija od svih qudskih prava” (Thomas Jefferson Virginia Board of Vi-sitors, Zapisnik, 1819). Tako je u Ustavu dr`ave Va{ington, iz no-vembra 1904. godine, u odeqku o verskim slobodama regulisano:„Apsolutna sloboda savesti u svim domenima verskih ose}awa,vere i molitve bi}e garantovana svakoj osobi, i niko ne}e bitimaltretiran ili uznemiravan zbog vere... Me|utim, sloboda sa-vesti koja je ovim zagarantovana ne}e biti kori{}ena kao izgo-vor za razuzdanost ili opravdawe za postupke koji nisu u skladusa mirom i bezbedno{}u dr`ave.”

Direktivom Ministarstva odbrane broj 1300.17 propisanasu pravila, procedure i odgovornosti u vezi sa sme{tajem verskeslu`be u okviru vojske. Odlu~uju}a je komandantova odluka u vezisa prostorijama za versku slu`bu, koju donosi nakon konsultacijasa vojnim sve{tenikom odre|ene baze, {tabnim vojnim pravnikom,komandantima jedinica i prvim narednicima.

Propisane su smernice prema kojima slu`be, verski pra-znici i nedeqa treba da budu ispo{tovani u vojsci. Verska ube-|ewa uzimaju se u obzir i u vezi sa posebnom ishranom. Vojna mi-nistarstva vida sastavqaju saop{tewa u vezi sa individualnomverskom slu`bom i vojnim potrebama za regrutaciju, prijavqiva-we u vojsku i ponovno prijavqivawe. Verske oznake ili stvari,koje nisu vidqive ili na bili koji na~in o~igledne, mogu da senose sa uniformom.

Vojni sve{tenik pru`a verske, duhovne i moralne savete vo|-stvu tako {to preporu~uje odgovaraju}a re{ewa u skladu sa Prvimamandmanom, direktivama Ministarstva odbrane, instrukcijamaslu`be i misijom vojnih sve{tenika. Isto tako on predla`e alter-nativne na~ine da se iza|e u susret verskim potrebama pojedinacai grupa.

T R A N I M A R M I J A M A

BOSNA I HHERCEGOVINA

Oru`ane snage Bosne iHercegovine, {to je zvani~ninaziv vojnih snaga BiH, sastojese iz tri komponente (tri bri-gade), koje su naslednici „tra-dicija” triju oru`anih snaga, izperioda 1992–1995: ArmijeRepublike Bosne i Hercegovine,Hrvatskog ve}a odbrane i VojskeRepublike Srpske (prve dve supotpisivawem Dejtonskog spo-razuma transformisane u Voj-sku Federacije BiH). Vrhovnikomandant OS BiH je Predsed-ni{tvo BiH, a daqe u lancu ko-mandovawa slede Ministarstvoodbrane BiH i Zajedni~ki gene-ral{tab BiH sa general-pukovnikom Sifetom Poxi}em na ~elu.

Jo{ je u toku preure|ewe OS BiH kako bi se organizovale pouzoru na oru`ane snage ~lanica Natoa. Prema pisawu Nezavisnenovine, Oru`ane snage BiH uskoro bi, po informacijama iz Mini-starstva odbrane, trebalo da potpi{u sporazum s predstavnicimavode}ih konfesija, kako bi se u vojsku uveli verski slu`benici.

Takva praksa do sada je postojala samo u Vojsci FederacijeBiH, gde su status vojnih lica imali katoli~ki sve{tenici i imami.U Vojsci Republike Srpske do integracije nije bilo profesional-

50 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

nih verskih slu`benika, ve} su oni anga`ovani po potrebi, naj~e-{}e u sve~anim prilikama.

Kako je planirano, verski slu`benici ~ini}e posebnu jedini-cu za versku slu`bu, koja }e na raspolagawu imati godi{wi buxetod 250.000 evra. Prema sistematizaciji, jedinica bi trebalo dabroji 29 verskih slu`benika iz reda tri najmnogobrojnije konfe-sije, svi }e imati status profesionalnih vojnih lica i bi}e naplatnom spisku Ministarstva odbrane BiH.

Katoli~ki i pravoslavni sve{tenici zva}e se du{ebri`nici-ma, dok }e muslimanski nositi naziv vojnog muftije. Verski slu`be-nici i}i }e na posao kao i svi drugi pripadnici Oru`anih snaga,ne}e imati ~inove, ali }e nositi uniforme, a ve} su pripremqenei verske oznake koje }e se nositi na uniformama.

Broj verskih slu`benika koji }e brinuti o duhovnim potreba-ma pripadnika Oru`anih snaga uskla|en je sa standardima Natoa,a svi koji to `ele, svoje duhovne potrebe mo}i }e da ispune u kape-lama i mesxidima, koji }e biti podignuti u krugu kasarni. Sistema-tizacijom je predvi|eno da verski slu`benici pokrivaju jediniceod nivoa bataqona do zajedni~kog {taba, a posebno se, tvrde uverskim zajednicama, vodilo ra~una o tome da to bude ura|eno{to ekonomi~nije.

IZRAEL U izraelskoj vojsci duhovni~ka slu`ba po~iva na tome da je IDF

jevrejska i demokratska institucija. Stoga je duhovni~ka slu`ba is-kqu~ivo jevrejska, s tim da vojnici drugih veroispovesti imaju pravoda svoje verske potrebe zadovoqavaju, u ~emu im se daje podr{ka.

Na~elnik duhovni~ke slu`be je glavni vojni rabin, koji ima~in brigadnog generala, ~lan je kolegijuma na~elnika General{ta-ba i nalazi se u okviru J-1, personalne uprave, kojom rukovodi ge-neral-major po ~inu.

Kandidati za vojnog rabina obi~no imaju zavr{enu rabin-sku {kolu u civilstvu i onda u vojsci prolaze oficirski kurs

PRIMERI REGULISAWAVERSKOG @IVOTA U VOJSKAMAJO[ NEKIH ZEMAQA SVETA

NI PPRIVI-LEGOVANI,NI DDISKRI-MINISANI

U Ma|arskoj vojsci i Grani~nimjedinicama, zbog specifi~nostizadataka, osnovana je Verska slu`ba,od katoli~kih, protestantskih – reformatorskih, evangelisti~kih i jevrejskih sve{tenika, koji su u obavqawu svojih poslove du`ni da po{tuju samostalnost svake konfesije

(IDF nema vojnu akademiju), a oni koji }e slu`iti u borbenim je-dinicama zavr{avaju i dodatne kurseve po potrebi. Zato susvi rabini oficiri. Raspore|eni su u svim jedinicama rangapuk – brigada po jedan, a po potrebi i u bataqonu, s tim {to donivoa voda postoje vojnici, po dvojica na svakom nivou, kojisu pro{li poseban kurs za pomo}nika rabina, i oni vode ra-~una o molitvenom `ivotu jedinice i ispravnosti hrane. Odvojnog duhovnika u IDF tra`i se da bude dobar duhovnik i do-bar vojnik.

51

MA\ARSKAPravni osnov za uvo|ewe verske slu`be u vojsku Ma|arske

nalazi se u Ustavu, kojim se garantuje nepovredivost qudskih pra-va, {to ukqu~uje i pravo na ispoqavawe verskih ose}awa i upra-`wavawa verskih aktivnosti kao i u Zakonu o crkvama iz 1990. go-dine. Na osnovu toga Vlada Ma|arske je aprila 1994. godine do-nela uredbu da unutar vojne organizacije, za grupno i pojedina~noispovedawe vere i za osigurawe duhovne brige, svaka upisana (re-gistrovana) verska zajednica, crkva ili konfesija, prema potrebivojnika, mo`e da ima versku delatnost.

U Ma|arskoj vojsci i Grani~nim jedinicama, zbog specifi~no-sti zadataka, osnovana je Verska slu`ba, od katoli~kih, prote-stantskih – reformatorskih, evangelisti~kih i jevrejskih sve{te-nika, koji su u obavqawu svojih poslove du`ni da po{tuju samo-stalnost svake konfesije.

Navedenom uredbom regulisano je da su komandanti Ma-|arske vojske i grani~nih jedinica, ali i ostali ~lanovi Verskeslu`be, obavezni da pomognu i ostale registrovane crkvene za-jednice, kako bi ovi mogli sprovoditi svoja duhovna prava, akopostoji za to potreba vojnika. Delatnost pripadnika Verskeslu`be iskqu~ivo je pod nadzorom crkvenog rukovodstva. Ko-mandanti ne mogu da donose odluku o delatnosti duhovnog `ivo-ta niti naredbu o funkcionisawu, a izuzetak je jedino osigura-we harmonizacije slu`benog reda. Funkcionisawe Verske slu-`be ne sme da remeti vojni~ku delatnost i ne sme da remeti na-stavni proces.

Stvar ppojedina~ne vvoqe vvojnikaPre dono{ewa ove uredbe potpisani su ugovori izme|u vlade

Ma|arske i evangelisti~ke crkve, jevrejske verske zajednice i Va-tikana u vezi sa uvo|ewem verske slu`be u vojsku. Verska slu`ba jeuvedena u vojsku, ali weno upra`wavawe nije obavezno za pripad-nike OS, ve} se sprovodi na principu dobrovoqnosti. Iskqu~ivovojnik ima pravo da odlu~i o kori{}ewu usluga Verske slu`be ilio odbijawu, ali ni zbog prihvatawa ni zbog odbijawa ne sme bitiprivilegovan niti diskriminisan.

Pripadnicima ostalih veroispovesti (pravoslavne, islamskei drugih) dozvoqava se izlazak u grad radi u~e{}a u bogoslu`ewu uhramovima wihovih verskih zajednica, te da na druge na~ine ispo-qavaju svoja vrska ose}awa. Pri tome, verske aktivnosti treba dausklade sa svojim profesionalnim obavezama. Zbog malog brojapripadnika ostalih veroispovesti, pitawe upra`wavawa wihovih

verskih obi~aja nije posebnonormativno regulisano, ve} seto re{ava od slu~aja do slu~aja,u skladu sa op{tim principimao qudskim pravima.

U ma|arskom dru{tvu imasporadi~nih pojava verskih sek-ti i do sada nije uo~eno wihovoprisustvo u vojsci, pa one nisuzakonski sankcionisane.

Sve{teni~ka i propoved-ni~ka mesta nisu ugra|ena uformaciju jedinica i ustanova,ve} predstavqaju zasebnu slu-`bu. Tako se na nivou Ministar-stva odbrane nalaze tri vrhov-na sve{tenika, rimokatoli~ki,protestantski i jevrejski, koji suodgovorni za organizaciju ifunkcionisawe svojih verskihzajednica u vojsci.

Organizacijom verske slu`be predvi|eno je da na svakih1.000 vojnika bude po jedan sve{tenik, odnosno planirano je 30sve{teni~kih mesta u miru, trenutno je popuweno 27. Po{to suorganizacijom verske slu`be obuhva}ene i Grani~ne jediniceMa|arske, da bi se pokrile sve strukture, pojedini sve{teniciimaju status rezervnih oficira i na osnovu ugovora sa Mini-starstvom odbrane, jedan do dva puta nedeqno, dolaze u kasarnei obavqaju versku slu`bu. Trenutno ima 35 sve{tenika – rezer-vnih oficira. Sve{tenici u stalnom radnom odnosu u vojsci suprofesionalni oficiri sa svim obavezama i pravima koja iztoga proisti~u.

Lideri verskih zajednica na nivou Ministarstva odbrane ima-ju generalske ~inove (rimokatoli~ki general-major, protestantski ijevrejski brigadni general), a sve{tenici na slu`bi u jedinicama iustanovama su potpukovnici i pukovnici. U sistemu komandovawasve{tenici nemaju pravo da se me{aju u odlu~ivawe i rad {tabova –komandi jedinice u kojima obavqaju slu`bu. Oni su direktno pot~i-weni svom verskom lideru na nivou Ministarstva odbrane.

Sve{tenici u vojsci imaju zavr{ene odgovaraju}e fakulteteteologije. Uslovi za prijem sve{tenika u vojsku su slede}i: da je za-vr{io fakultet, da je rukopolo`en (posve}en), da ga je predlo`iowegov pretpostavqeni u crkvenoj hijerarhiji, da je zdrav i da seMO slo`i sa predlogom.

Bogoslu`ewa su nedeqom ujutru. U svim kasarnama postoji mo-litvena prostorija za bogoslu`ewa, koja je na odgovaraju}i na~inure|ena i opremqena. Te prostorije mogu da koriste pripadnicisvih verskih zajednica. S obzirom na to {to ve}ina vojnika viken-dom odlazi ku}i, nije obavezno da se slu`ba odr`ava svake nede-qe, ve} se obavqa po potrebi.

Ukoliko neka ma|arska jedinica odlazi na zadatak u ino-stranstvo (Sfor, Kfor), u wen sastav ulazi i sve{tenik.

Najva`niji verski praznici u Ma|arskoj su Bo`i}, Uskrs, Danmrtvih, koji su ujedno i dr`avni praznici, to jest neradni dani, pave}ina vojnika odlazi ku}i. Zato se oni ne obele`avaju posebno ukasarnama. Ukoliko se vojnici iz nekih razloga nalaze u kasarna-ma ili na terenu – ve`bi, onda se organizuju odgovaraju}a bogo-slu`ewa.

Osim u nekoliko slu~ajeva (Badwi dan, Veliki petak) ne pri-daje se posebna pa`wa posnoj ishrani ili posebnoj vrsti ishrane.Me|utim, upravo zbog toga Ministarstvo odbrane donelo je uredbupo kojoj svaki vojnik mo`e da tra`i nov~anu nadoknadu umesto dnev-nog obroka i da se onda hrani u kantini ili u gradu, u skladu sazahtevima sopstvene vere.

S T R A N I M A R M I J A M A

U vezi sa veronaukom u vojsci, od 1992. do 1994. godine, unastavnim planovima i programima bilo je nekoliko tema koje suse bavile istorijom religije i verou~ewem. Uvo|ewem sve{tenikau oru`ane snage ovi sadr`aji iskqu~eni su iz nastavnih planova iprograma i dati u nadle`nost verskih zajednica koje ih sprovode uslobodnom vremenu vojnika, u skladu sa wihovim potrebama i in-teresovawem.

Sva pitawa u vezi sa organizacijom i funkcionisawem ver-ske slu`be u oru`anim snagama finansira Ministarstvo odbra-ne. U te svrhe za 2000. godinu izdvojeno je 150.000 forinti (oko600.000 ameri~kih dolara), a za Grani~ne jedinice Ministarstvounutra{wih poslova.

O sspoznaji `̀ivotaIzdvajaju se glavni zadaci Slu`be: da odr`ava veronauku,

veroispovest, odr`avawe mise, bogoslu`ewe biblijskih i moli-tvenih ~asova; individualno i zajedni~ko du{ebri`ni{tvo; vaspi-tavawe, moralno podu~avawe i spoznaja `ivota; vr{ewe socijal-ne i karitativne delatnosti u vojni~kim zdravstvenim i socijal-nim institucijama; obezbe|ewe tribine poverewa za vojnike;snabdevawe vojnika sa potrebnim stvarima za veroispovest (pri-borima, literaturom, Jevan|eqem, molitvenikom, pesmaricama);obezbe|ewe u~estvovawa na doma}im i stranim hodo~astvenim pu-tovawima; crkvene slu`be za vojnike i wihove ~lanove porodica.

Slu`ba je direktno podre|ena Ministarstvu odbrane i imatri ogranka koja su ravnopravna: rimokatoli~ki, protestantski(reformatorski i evangelisti~ki) i jevrejski ogranak. Glavni or-gan Slu`be je za rimokatolike vojni ordinarijat (episkopat, bi-skupija), protestantske crkve vojni episkopat, a jevrejske – vojnirabinat.

Profesionalni vojni sve{tenici deluju u vi{im vojnim {ko-lama, u vojni~kim kvartovima, kao vojni protojereji (prote), a u vi-{ebrojnim posadama postoje posadni vojni sve{tenici. Broj pro-fesionalnih sve{tenika, koji pripadaju Slu`bi, kako propisujeNaredba, treba tako ustanoviti da na 1.000 pripadnika Oru`a-nih snaga bude jedan logorski duhovnik u miru. U ratnim vremeni-ma svakoj brigadi i svakom puku treba osigurati jednog profesio-nalnog ili rezervistu sve{tenika. Slu`ba svoju delatnost obavqau saglasnosti sa crkvenim ~elnicima uz odobrewe Ministarstvaodbrane, na osnovu uredbe o organskom funkcionisawu.

Vojni sve{tenik je obavezan da se pridr`ava vojnih pravilau skladu sa svojim ~inom i funkcionisawem vojne organizacije.Zbog nepridr`avawa vojni~kih pravnih propisa mo`e da bude po-zvan na odgovornost. Vojni sve{tenik i komandant sara|uju s ci-qem ostvarivawa neometanog rada vojnog organa i Slu`be.

Prema @enevskom sporazumu o `rtvama rata, vojni sve{te-nik ne mo`e biti poslat u rat, nego je osoba koju, u svim prilika-ma, treba {tedeti i {tititi. Sve{tenik, koji ima oficirski ~in,mo`e biti pozvan da slu`i zbog usavr{avawa obrazovawa, za po-trebe vojne slu`be.

Ugovorom izme|u Ma|arske Republike i Rimokatoli~ke crkveo du{ebri`ni{tvu u Ma|arskim oru`anim snagama regulisano jeda se formira Ma|arska vojna biskupija. Vojnog biskupa u Ma|ar-skoj imenuje Sveta stolica, s tim da je pre toga o tome obavestilaVladu, uva`avaju}i ma|arske zakonske propise i propise o vojni~-koj slu`bi. Vlada u roku od 15 dana mo`e da uputu `albu protivkandidata, ako ima neki prigovor politi~kog karaktera.

Vojnog biskupu u poslu poma`e op{ti pomesnik koga su sagla-sno izabrale Ma|arska vojska i Grani~arske jedinice. Za vr{eweslu`be duhovnog pastirstva u Vojnoj biskupiji mogu dobiti zadu`e-we sve{tenici i sve{teno-monasi, koji ~ine sve{tenstvo biskupi-je. Po kanonskim propisima sve{tenici mogu u vojnoj biskupiji dase rukopolo`e. Sedi{te Vojnog biskupa je u Budimpe{ti. Zadatak

ministra odbrane i ministra za unutra{we poslove je da, uzev{iu obzir mogu}nost dr`avnog buxeta za funkcionisawe Vojne bisku-pije, osiguraju materijalne, tehni~ke, nov~ane i personalne uslo-ve. Rimokatoli~ki vojni duhovnici u svojim duhovnim delatnostimapodre|eni su svojim vojnim stare{inama.

Ma|arska evangelisti~ka crkva i Vlada Republike Ma|ar-ske, vo|eni namerom da vojnicima obezbede trajnu versku slu`bu,dogovorili su se u slede}em: da bi osigurali duhovnu brigu za svo-je ~lanove u vojsci Ma|arske, Evangelisti~ka i Reformatorska cr-kva stvaraju zajedni~ku protestantsku vojnu versku slu`bu.

Protestantsku vojnu versku slu`bu nadzire i vodi vojni epi-skop. Zadatak vojnih duhovnika je propoved, predavawe Svete taj-ne i duhovne brige. Vojno ne deluju. Posao obavqaju bez ometawavojnih organa, uglavnom izvan vremena predvi|enog za obuku. Du-hovnu slu`bu vr{e u duhu ekumenizma. Duhovnu brigu vr{e svako-me ko se obrati wima, bez obzira na pripadnost ili ne pripad-nost konfesiji.

Vojnog episkopa imenuje ministar odbrane uz zajedni~ki pred-log doti~nih vlasti crkava. Mandat mu traje do prekida odnosaslu`be, po propisima zakona koji su na snazi.

Episkopsku funkciju reformatorski i evangelisti~ki duhov-nici naizmeni~no popuwavaju. Episkopsko sedi{te je u Budimpe-{ti. Episkopa u wegovom radu poma`e glavni slu`benik (ili ~i-novnik) koji je i wegov zamenik. Ako je episkop reformator, glavnislu`benik mu je evangelista i obrnuto. Po zajedni~kom predlogudoti~nih crkvenih vlasti glavnog slu`benika imenuje ministar od-brane. Prema @enevskom sporazumu vojni duhovnik nije osoba nakoju se ra~una u slu~aju rata.

Duhovnici ii pprofesionalni ooficiriGlavni duhovnici su profesionalni oficiri. Slu`bu duhov-

nog pastira sprovode po crkvenim propisima. Za wih va`e i voj-ni~ki propisi, koji su na snazi. Razmer vojni~kih duhovnika prema

52 1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

53

konfesiji i rasporedu odre|uje me|usobni dogovor Ma|arskeevangelisti~ke crkve i Ma|arske reformatorske crkve. Poredpravnih uslova za prijem u ovu slu`bu potrebna je i saglasnostMinistarstva odbrane.

Prema sporazumu Saveza jevrejskih verskih op{tina u Ma-|arskoj i Vlade Ma|arske Republike o osnivawu Logorskog rabi-nata u vojsci Ma|arske, za jevrejske ~lanove osnivan je Vojni ra-binat. ^elnik vojnog rabinata je vrhovni vojni rabin. Vrhovnogvojnog rabina imenuje rukovodstvo SJVOM, s tim {to je prethodnoobavestilo Ministarstvo odbrane, koje u roku od 15 dana mo`edati prigovor.

Vojnom rabinu poma`e sekretar koga je rabin izabrao i sakojim je saglasno i Ministarstvo odbrane. U Vojni rabinat, prekorukovodstva SJVOM, a na osnovu dobrovoqnih prijava, ulaze po-mo}ni duhovnici.

Glavni vojni rabin je profesionalni oficir. Wegov ~in sesla`e sa ~inovima duhovnika ostalih konfesija. Kako je ~lan kon-fesije, za wega va`e konfesijska pravila, a kao profesionalnioficir podle`e vojnim pravilima koja su na snazi. Sedi{te Voj-nog rabinata je u Budimpe{ti. Zadatak Ministarstva odbrane iunutra{wih poslova je da u va`e}em dr`avnom buxetu osigurajuVojnom rabinatu materijalne, tehni~ke, nov~ane i personalne po-trebne uslove za delovawe.

EGIPAT U Ustavu Egipta regulisano je da svi gra|ani imaju jednaka

prava u ispovedawu svoje vere, pod uslovom da time ne ugro`avajuprava drugih vernika i religija. Ne postoje posebne odredbe u Za-konu o oru`anim snagama Egipta, niti druga normativna akta koji-ma su regulisana verska pitawa u vojsci.

To se naj~e{}e obrazla`e ~iwenicom da je u Egiptu vi{ekon-fesionalno dru{tvo, zato je zadovoqavawe verskih potreba na-merno izme{tena izvan vojske, odnosno izvan kasarni (osim kadasu u pitawu muslimani – primedba vojnog izaslanstva).

Egipat je tradicionalno islamska zemqa, ali u woj su prisut-ne i druge religije. Naime, u Egiptu je 10 posto stanovni{tva pra-

voslavne (Grci i Kopti) i rimokatoli~ke veroispovesti. Me|utim,ve}inu u vojnom establi{mentu i vojni~kom sastavu ~ine muslima-ni, {to se obrazla`e ~iwenicom da vojska nije atraktivna za Kop-te (i Grke), koji ve}inom pripadaju bogatom sloju dru{tva (advoka-ti, lekari i in`eweri), te kao vojnici koriste mogu}nost civilnogslu`ewa vojnog roka. Na taj na~in je pojednostavqeno ispovedawevere u jedinicama, jer ga praktikuju samo stare{ine i vojniciislamske vere.

U armiji Egipta zabrawene su sekte. U vojsci nema sve{tenika(imama i hoxa), ali svaka jedinica ima odre|enog imama koji dola-zi po pozivu, u vreme verskih praznika i predvodi molitvu u xami-jama, koje su u krugu kasarne. U vreme rata, imami se nalaze u jedi-nicama (ka`u na dobrovoqnoj osnovi, {to im nala`e vera).

LIBIJAKuran i Gadafijeva „Zelena kwiga” su jedini merodavni zako-

ni po kojima se re{avaju i sprovode sva verska pitawa u zemqi i uvojsci Libije. „Zelena kwiga” je nastala na bazi u~ewa Kurana.Ona daje smernice za sve sfere `ivota i opredequje dru{tvenetokove, a islamu i tradicionalnim verskim obi~ajima daje poseb-no mesto, po{to su oni glavni kohezioni faktor libijske dr`avenakon izvo|ewa revolucije 1969. godine.

Libijsko stanovni{tvo je skoro u celini muslimansko. Samooko 2 posto su rimokatolici. Ostale veroispovesti pripadajustrancima koji `ive u ovoj zemqi. Pravoslavni su Kopti iz Egiptai radnici iz nekoliko pravoslavnih zemaqa: sa prostora biv{eJugoslavije, Gr~ke, Kipra, Rusije i drugih. U Tripoliju postoje dvemale pravoslavne crkve (Koptska i Gr~ka) i jedna rimokatoli~ka, ukojima se obavqaju verski obredi. Ostali rimokatoli~ki hramovii katedrale, sagra|eni u vreme italijanske okupacije, uglavnom suunutra{wom adaptacijom pretvoreni u xamije.

Posle revolucije u Libiji je izra|en veliki broj verskih obje-kata. Svaki kvart u gradu i svako mawe naseqeno mesto ima svojuxamiju. U vojnim objektima nema xamija, ve} vojnici odlaze u onekoje su najbli`e kasarni. Petak je dan kada muslimanski vernicimasovno obavqaju verske obrede. To vreme se obezbe|uje ve}inivojnika kao slobodan dan za posetu porodici i obavqawe verskihobreda.

Verske praznike vojnici proslavqaju kao i ostali gra|ani.Za Mali Bajram i Kurban Bajram vojnici dobijaju slobodne dane ine proslavqaju ih u jedinicama. Muslimanski post – Ramazan posteobavqaju}i svakodnevne poslove u jedinicama.

U Libijskoj vojsci nema posebno zadu`enih lica za verska pi-tawa. U nekoliko mesta u Libiji postoje verske {kole, to je namen-sko {kolovawe ovog kadra za potrebe dr`ave.

TURSKATurska je uspostavqawem republike 1923. godine proklamo-

vana kao sekularna dr`ava u kojoj postoji 99 posto stanovni{tvaislamske veroispovesti.

Prema ~lanu 24. turskog Ustava, svakom gra|aninu zagaranto-vani su pravo i sloboda verovawa, te provo|ewe religioznih ob-reda u verskim objektima, ako se ne naru{ava javni red i mir i akose verske aktivnosti ne koriste u politi~ke svrhe. Sve ove zakonskeregulative odnose se i na pripadnike turskih oru`anih snaga.

Za sve dr`avqane turske islamske veroispovesti, obaveznoje izu~avawe veronauke (kurana), koja se provodi samo na nivouosnovnog obrazovawa, prema sporazumu iz Lozane (1923. godine).Od toga su oslobo|ene nacionalne mawine drugih veroispovesti(Grci, Jermeni, Jevreji).

Zakonskim odredbama, u Turskoj su zabrawene sve verske sek-te. U turskim oru`anim snagama, po formaciji, ne postoje verskislu`benici (hoxe).

S T R A N I M A R M I J A M A

54 1. januar 2008.

rarhije, vojni~kom i duhovnom, pot~iweni su komandantu jedinice inadle`nom verskom stare{ini.

Za prijem u versku slu`bu od sve{tenika se tra`i visokoobrazovawe, teolo{ki fakultet, jer to kao potrebu name}e obra-zovni nivo pripadnika vojske u savremenim uslovima. Budu}i dadu`nost vojnog sve{tenika podrazumeva mnoge specifi~nosti u od-nosu na druge sve{tenike i propovednike, organizuju se obuka iosposobqavawe na kursevima, kako bi se privikli na posebne zah-teve vojne sredine. Na Zapadu postoje centri i {kole za tu namenu,sa veoma dugom tradicijom (SAD, Kanada), gde se organizuje {kolo-vawe ili kurs za vojne sve{tenike iz drugih armija. Tako je za nasotvorena ponuda za kurseve u Kanadi ili u Gr~koj.

Sve{teni~ka slu`ba obavqa se u verskim objektima u kasar-nama (crkvama, kapelama, za to odre|enim i opremqenim prosto-rijama), a kada za to ne postoje uslovi, u hramovima izvan vojnihobjekata. Prisustvo na verskim obredima, u ve}ini armija, nijeobavezno. Neke od armija imaju organizovanu veronauku koju rea-lizuju u sklopu redovne obuke vojnika, dok se u drugim izu~ava u fa-kultativnom obliku. Proslavqawe verskih praznika u stranim ar-mijama je normativno regulisano. Pripadnicima odre|enih veroi-spovesti omogu}ava se posebna ishrana po pravilima wihove verei na wihov zahtev.

U skladu sa op{tim principima o za{titi qudskih prava, pri-padnicima veroispovesti za koje nije organizovana sve{teni~kaslu`ba u ve}ini armija, dozvoqava se da svoje verske potrebe za-dovoqavaju u hramovima izvan vojnih objekata. Op{te mesto i za-jedni~ki stav svih je da se u vojskama onemogu}i upliv i delovawedestruktivnih i totalitarnih sekti. Humanitarne i mirovne misijeotvaraju novu stranicu sve{teni~ke slu`be u vojsci.

Preko vojni~ke slu`be i poziva mo`e se uzneti do svetosti ilisrozati do zlo~ina, a vojni sve{tenici u tom smislu mogu da budu ilivaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti. Mogu da podsti~u i dr`ebudnim savest vojnika, tog najsigurnijeg stra`ara da se ne ~ini zlo inajdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

Autor priloga: Pukovnik doc. dr Borislav D. GROZDI]

VERSKI @IVOT U VOJNOJ SREDINI

IZVORSAVESTIPreko vojni~ke slu`be i poziva mo`e se uzneti do svetosti ilisrozati do zlo~ina, a vojnisve{tenici u tom smislu mogu da budu ili vaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti. Mogu dapodsti~u i dr`e budnim savestvojnika, tog najsigurnijeg stra`ara da se ne ~ini zlo i najdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

Ubezmalo svim stranim armijama stvarawe uslova da wihovipripadnici ostvaruju verska prava i slobode se podrazume-va, a verska slu`ba u vojsci predstavqa standard. Na hiqadevojnih sve{tenika raznih veroispovesti postoji u svetu. Usta-vi demokratskih zemaqa po pravilu imaju odredbe kojima se

reguli{e odvojenost crkve od dr`ave ali i one kojima se garantujesloboda savesti i veroispovesti. Odvojenost crkve od dr`ave nepredstavqa nepremostivu prepreku da se u vojnim jedinicama orga-nizuje i obezbe|uje du{ebri`ni{tvo. Tako|e, ni multikonfesional-ni ni multinacionalni sastav vojske nije nepremostiva prepreka.

Na osnovu nekolicine predstavqenih i mnogo vi{e sagleda-nih iskustava, o~igledno da je verski `ivot u vojskama zemaqa {i-rom sveta najtemeqnije regulisala i uredila Rimokatoli~ka cr-kva. Kada je re~ o pravoslavnim zemqama, najdu`u tradiciju i naj-bogatija iskustva u tom smislu imaju gr~ke oru`ane snage, koje se spravom name}u kao lider, odnosno nude svoju pomo} i iskustvoostalim pravoslavnim zemqama. S pravom, jer je vi{edecenijskiateisti~ki sistem u kome su ove zemqe egzistirale ostavio velikeposledice. Zanimqivo je iskustvo Rumunije, koja je u relativnokratkom periodu (od 1990) napravila veliki iskorak u regulisa-wu verskog `ivota u vojsci.

Analizirane armije su prilikom koncipirawa svojih modeladefinisale slede}e: ciq i zadatke postojawa sve{teni~ke slu`be,organizacijsko-formacijsku strukturu, subordinaciju i saradwu,kriterijume za prijem vojnih sve{tenika u slu`bu, bogoslu`beneobjekte, veronauku, verske praznike, posebnu ishranu i odnos premadrugim veroispovestima. Ciq postojawa sve{teni~ke slu`be po pra-vilu se odre|uje kao doprinos duhovnom i moralnom vaspitawu pri-padnika vojske, uz zadovoqavawe wihovih verskih potreba, radi ja-~awa borbenog morala i psiholo{ke stabilnosti li~nosti.

Verske slu`be u vojskama na nivou general{tabova ili u mi-nistarstvima odbrane imaju rukovode}e organe, koji su odgovorniza wihovo funkcionisawe. Kapelani, kako se vojni sve{tenici na-zivaju u rimokatoli~kim sredinama, naj~e{}e su vojna lica i ima-ju vojne ~inove, koji zavise od {kolske spreme, godina slu`be i po-lo`aja. Vojni sve{tenici se paralelno nalaze u dva sistema hije-

V E R S K I @ I V O T U S T R A N I M A R M I J A M A