PSIHOLOGIJA UDK 159.963.3.072 2000, 1-2, str. 293-315

Simbolizacija sna: cenzura ili kreacija?

BOJANA ŠKORC

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Cilj istraživanja je da se empirijski ispita sadržajni kontekst simbolizacije u spontano zapamćenim snovima normalnih ispitanika. Simbolizacija je ispitana u odnosu na druge aspekte sadržaja sna kao što su, na primer, estetski kvalitet sna, umetnički kvalitet sadržaja, osećanja u snu, tipovi likova u snu, jasnoća slike, operisanje problemom itd. Istraživanje predstavlja pokušaj da se kompleks elemenata sadržaja sna koji je vezan za simbolizaciju, smesti u neki od aktuelnih koncepata - psihoanalitički ili kognitivistički. Nalazi pokazuju da se u matrici sadržaja snova pojavljuju uređene podstrukture. Na prvom nivou analize pojavljuje se 28 faktora, na drugom 9 a na trećem tri opšta faktora, opisana kao neaktuelnost, negativna upadljivost i nemaštovitost sna. Simboliza-cija se pojavljuje u sklopu nerealnih likova sna, kreativnog sna, nerealnog mesta sna, preokretanja osećanja u snu, dinamične radnje i naglašene obojenosti slike sna. Simbolizovanost sna, kako nalazi upućuju, odraz je kreativne akcije duha, građenja metafore u pozitivnom emotivnom kontekstu i bliska je opisu koji nudi kognitivna psihologija snova. Ključne reči: sadržaj sna, simbolizacija, cenzura, kreacija, kognitivistički

U gradnji sadržaja sna odigrava se proces o kome se mnogo govorilo i

pisalo, oko koga se mnogo pretpostavljalo i podrazumevalo, ali koji se ređe istraživao. Postoji više razloga za to. Osnovni je sama subjektivna priroda pojave, a jedan od razloga je raznorodnost koncepata iz kojih ideje potiču. Neutralan opis simbolizacije u snu podrazumeva proces kreiranja simbola, vidljivih elemenata sna, slika, zvukova, misli, utisaka koji zajedno tvore sadržaj. U tom smislu, svaki sadržinski elemenat sna je simbol. Prateći evoluciju ideja o simbolizaciji sna, zaustavićemo se na dva globalna koncepta u okviru psihologije:

- psihoanalitičkoj ideji o simbolizaciji kao mehanizmu rada sna - kognitivističkoj ideji o simbolizaciji kao aktivnom mišljenju.

B. Škorc

294

Izbor pomenuta dva koncepta nije proizvoljan već teži da opiše stanje psihologije snova kroz dve osnovne težišne ideje koje su izvršile značajan uticaj na psihologiju i srodne discipline. Treba napomenuti da dva pomenuta koncepta nisu nužno u jasnom odnosu, pa ni u koliziji, kako se to često u literaturi postavlja. Događalo se da ljutnja sa kojom kognitivni psiholog pobija neku od psihoanalitičkih ideja sasvim parira ignorisanju psihološke empirije sa kojom psihoanalitičar dočekuje simbol sna. Ipak, kompeticija koja se između dva koncepta razila, više je formalne nego sadržinske prirode, budući da osnovne ideje nisu u istoj ravni. One se susreću oko objekta ali mu pristupaju sa različitih strana. Ovo se istraživanje može shvatiti kao skroman pokušaj da se empirijski dobijen nalaz na spontano zapamćenim snovima normalnih ispitanika opiše nekim od navedenih koncepata.

Frojdov pristup simbolima sna Simboli snova su u fokusu interesa Frojdovog rada. Frojd ih smatra

jednim od osnovnih mehanizama kojima se očuvava funkcionisanje ličnosti a takođe i poljem u kome sve podsvesne aktivne sile vidljivo deluju - "san je kraljevski put u nesvesno". U osnovi, Frojd razlikuje dva nivoa sadržaja sna: vidljivi, manifestni i skriveni, latentni. Uprošćenim jezikom rečeno, manifestni deo nam služi da lakše “progutamo” latentni koji mora naći načina da se iskaže. Manifestni deo sna, obučen je u simbole. Simboli su izraz rada odbrambenih mehanizama naše podsvesti i oni transformišu originalni, sirovi materijal u maskiranu ali prihvatljivu formu.

Procesi rada sna omogućavaju da sirovi materijal sna, ponajčešće bogato ispunjen seksualno-agresivnim sadržajima, dobije prihvatljivu formu pred unutrašnjim cenzorima. Psihoanalitičar je potreban pri odgonetanju sna upravo iz tog razloga – ono što nam se spolja nudi, nije ono što je izvorno rečeno. Rad sna ide u pravcu maskiranja pravog sadržaja, prikrivanja gole sadržine koja je, po Frojdu, ispunjenje zabranjene želje poreklom iz dubinskih struktura ličnosti.

Čovek je svesno zaokupljen svojim manifestnim vidom sna dok u stvari latentni sadržaj sna obavlja pravi rad. A zadatak sna je da otkloni nadražaje, da uljuljka ličnost u prividni mir i bezbednost da se ne bi “latentne misli sna podvrgle kontroli od strane cenzure” (Frojd, 1971, str. 49).

Docnije, međutim, Frojd ublažuje ovu jednostavnu shemu pa prepo-znaje i nešto šire funkcije sna. Time on, pre svega, pokušava da uklopi ideje Medera /Maeder/ i Adlera o prediktivnosti sna. Radi se o snovima koji se bave nekim problemom vezanim za budućnost, pa je Adler smatrao da ti snovi imaju

SIMBOLIZACIJA SNA

295

funkciju “mišljenja unapred”. To, naravno, za Frojda nije udarna stvar, pogotovo za potrebe tumačenja sna - na čemu je uvek i bio akcenat u tretmanu snova u psihoanalizi.

Bilo kako da Frojd razvrstava ova zbivanja u snu, u ostatke iz prethodnog dana, ili predsvesno budno mišljenje /?/, reč je o nekim pojavama koje nisu neposredno vezane za psihoanalitičko shvatanje sna i ne mogu se psihoanalitički tretirati. Stoga im Frojd, naravno, pripisuje “sekundarnu” ulogu, ali zapazimo da ih već sasvim uočava a čak pominje da tu ima i “još mnogo drugih stvari”. Tako shvatanje uloge sna dobija očigledno na širini - zadatak sna nije više samo ortodoksno psihoanalitička igra preklapanja manifestnog i latentnog sadržaja. U docnijim radovima Frojd spominje već dva zadatka sna. Prvi je, naravno “ispunjenje potisnute želje”, a drugi nastavak “predsvesne misaone delatnosti dana, ispunivši sebe proizvoljnim sadržajem, da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i ponovo ispunjenje želje” (Frojd, 1971, str. 50).

Za osnovnu temu ovog rada najznačajniji deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani “rad sna”. Pod tim Frojd podrazumeva to kako se formira san, kojim postupcima se skriveni sadržaj organizuje u prihvatljivu priču, drugim rečima - tu se govori o jeziku i sintaksi sna.

Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koje koristi ne-zna-se-tačno-ko u nama, a svode se, uglavnom, na postupke sažimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole, danas bismo rekli - informacija, ali Frojd govori pretežno o rečima i (znatno ređe) o predstavama, u duhu kogni-tivne psihologije svog vremena. I uopšte, za današnjeg čitaoca u sasvim neuobičajenoj disproporciji, Frojd pod iskustvenim prostorom podrazumeva uglavnom - jezički prostor! Najveći deo Frojdovih primera za rad sna svodi se na primere sa jezičkim materijalom. Uostalom to nije karakteristika samo njegove diskusije o snu, i u opisima nastanka omaški, zatim mehanizama odbrane itd, dominiraju opet primeri iz upotrebe jezika.

Ovu liniju slediće autori ponovo tek sa otvaranjem kognitivnog pristupa. Postavljaju se pitanja kao na primer: kojim jezikom sanjaju bilingvalni snevači, da li na maternjem ili aktuelnom jeziku koji koriste (Cavallero, 1995). Jezik u snu nije isto što i jezik sna, pa se lingivstički opisi sve češće pojavljuju u opisu sna od 70-tih godina.

Rad sna znači obradu materijala sna, kako bi on iz latentnog prešao u manifestni oblik. Frojd opisuje ove postupke obrade kroz brojne primere, od kojih su neki veoma složeni. Tim postupcima obrade gradi se, na primer, kolektivna osoba kroz sažimanje više ličnosti, formiraju se “zbirna lica”, dolazi do “pomeranja u službi sažimanja”, nastaju “mešovite tvorevine”, zatim tzv. “sekundarna obrada”, ili procesi zamene, ili obrtanja kontrasta, i tome slično.

B. Škorc

296

To su, na kraju krajeva, isti oni mehanizmi koji dejstvuju u nastanku neurotskih simptoma, a Frojd ih još smatra i regresijom (!). Sve to služi jedom cilju: “Ograđivanje pishičkog života od realnosti u toku noći i time ostvarenje regresija na primitivne mehanizme omogućuje da se ovo priželjkivano zadovo-ljenje nagona halucinatorno doživi kao sadašnjost” (Frojd, 1969. 98). A to se postiže tako što se “izražava samo sirovina misaone delatnosti kao u nekom primitivnom jeziku bez gramatike, a apstraktno se svodi na konkretno koje je u njegovoj osnovi. Ono što preostane lako može izgledati nepovezano. U skladu je kako sa arhaičnom regresijom u duševnom aparatu tako i sa zahtevima cenzure ako se izvesni predmeti i zbivanja u znatnoj meri prikažu pomoću simbola, koji su postali tuđi svesnom mišljenju.” (Ibid. str. 100)

Sadržajni kontekst u kome se simboli pojavljuju, veza između stepena simbolizacije i drugih aspekata sadržaja, predmet je istraživanja.

Hipoteza: Psihoanalitički shvaćena simbolizacija biće povezana sa

irealnošću, nelogičnošću sna, takođe sa naglašenim emocijama, difuznim likovima i mestima… itd. Povišen stepen maskiranja izraziće se kroz povišen stepen simbolizovanost sna. Budući da se veće maskiranje vezuje za dublji i izazovniji lični konflikt, tada će i prateće komponente sadržaja sna ići u istom smeru – ka većem stepenu difuzije i negativne emotivne obojenosti sna.

Kognitivistički pristup simbolima sna Kognitivna psihologija snova je nastala na nasleđu klasične psihologije

snevanja od Frojda prema našem veku, a sa druge strane na objektivnim nalazima fiziologije snevanja. Aktivna sinteza ova dva nasleđa je ponudila novi ulaz u polje sna, donoseći nove, originalne metode i nalaze.

Nasuprot velikom broju širokih kliničkih teorija koje su bile nedostupne empiriji, postavila se objektivna merna aparatura i njome dobijen bogat opus stabilnih nalaza. Pa ipak, istraživanje složenih mentalnih aktivnosti ostalo je u velikoj meri neuhvatljivo fiziološkom aparaturom već i zbog osnovnog nalaza nauke o duhu - da se duh i materija ne nalaze u prostom odnosu. Kognitivistički pokušaj objašnjenja simbolizacije u snovima tako možemo razumeti kao neku vrstu otpora psihoanalitičkoj tezi koja je sredinom ovog veka imala dominantan i relativno nezavistan položaj u odnosu na ostale discipline koje su se bavile snovima (pre svega na fiziologiju spavanja). Kognitivni istraživači snova: Hal (Hall, 1953), Kavalero (Cavallero, 1987; 1995), Folks (Foulkes, 1973; 1982; 1983), Montanžero (Montangero, 1991a; 1991b) i drugi, pokušavaju da pristupe snovima kao kognitivnom procesu,

SIMBOLIZACIJA SNA

297

obliku mišljenja i to ostaje osnovna razlika u odnosu na klinička ispitivanja snova. Postoji kontinualnost između opštih kognitivnih procesa u budnom stanju i u snu, veruju autori. Da bi demistifi-kovali proces građenja simbola autori idu dotle da pojam simbolizacije zamenjuju “distorzijom” kod Folksa ili “metaforom” kod drugih autora.

Relevantni nalazi ove grupe studija mogli bi se sažeti u sledeće: Ono što ne možemo zamisliti, ne možemo ni da sanjamo. San je produkt rada složenog generativnog mehanizma koji je u osnovi kognitivan (Foulkes & Cavallero, 1995).

Stepen simbolizacije direktno prati razvojne stadijume onako kako ih je Pijaže definisao. Razvoj simbolizma sna, njegova kompleksnost i sadržina, direktno su povezani sa postignutim stepenom kognitivnog razvoja. Uprkos očekivanjima, dete do četiri godine ne izveštava o snovima, a kako Folks utvrđuje pažljivim analizama - to je zato što ono i nema artikulisan doživljaj sna. Dete od četiri godine retko sanja a kada se to desi, pojavljuju se statične slike sa likovima životinja, kao u basnama. To je ontogenetski najstarija slika sna (Foulkes, 1973; 1982; 1983).

Osnovna jedinica sna je ideja – koncept, koji je pod snažnim subjektivnim uticajem ali je u svojoj osnovi misao ili apstrakcija (Hall, 1953).

Ne postoji, paradoskalno (i na žalost velikog dela pozitivno naučno orijentisane publike) direktna povezanost između fiziologije i psihologije snova. REM i NeREM faze snevanja se ne razlikuju po sadržaju sna, to će reći, po kognitivnim operacijama koje se u njima odvijaju. Dugo negovano očekivanje da će se složenost doživljaja sna moći snimiti preko složenosti fizioloških korelata, moraće da sačeka finiju naučnu aparaturu – ili fleksibilniju naučnu paradigmu. (Cavallero, 1987, 1995)

Simbol sna vidi se kao aktivna sintetička metafora u kojoj se mogu tek u prvom koraku prepoznati memorijski tragovi prethodnog dana, prethodnog životnog perioda, epizodičke memorije ili opštih znanja koje snevač ima. Svaki sledeći korak obrazovanja simbola sna odvaja se od konkretnog memorijskog materijala do najvišeg stepena - završnog formiranja sižea sna. (Montangero, 1991a, 1991b)

Postoji kontinualnost između svesnog funkcionisanja i funkcionisanja uma u snu – to je deo celine rada uma. Merna aparatura koja služi opisu budne kognitivne aktivnosti primenjiva je i na san.

Postoji zakonit odnos između budne aktivnosti uma i sadržaja sna. Kako utvrđuju mnogi autori, san sa važnim sadržjem vraća se u budnu svest i utiče na nju, a takođe, materijal iskustva tokom noći generiše snove. Pitanja tipa šta na šta više utiče naliče pitanju šta je starije: kokoška ili jaje. Međudejstvo

B. Škorc

298

dva aspekta svesti nije tako dihotomno a odgovor leži isključivo u razumevanju dijalektike koja interveniše u procesu. (Greenberg, 1992; Krippner, 1979)

Na osnovu navedenih nalaza možemo reći da je za kognitivnu psihologiju snova proces obrazovanja simbola opšti proces kreativnog građenja značenja koje se po mrežama metafora kreću kroz prostor uma. Prostor uma, mesto i zakoni po kojima se simbolizacija odvija, nisu shvaćeni kao anatomska ili funkcionalna jedinica ljudskog organizma, nisu sme[teni u mozak ili neki od funkcionalnih blokova. Radi se o holističkom pristupu koji se pokazao empirijski opravdanim, ponudio je nešto više od potvrđivanja postojećih ideja.

Hipoteza: Kognitivistički shvaćena simbolizacija biće povezana pre

svih sa kreativnim i saznajnim, logičkim aspektom sadržaja. Emotivni aspekt biće nezavistan od simbolizacije.

Ispitivanje sadržaja spontano zapamćenih snova normalnih ispitanika će pokušati da ponudi uvid u korelate simbolizacije – da odgovori na pitanje koji su aspekti sadržaja povezani sa simbolizacijom a koji su nezavisni. U sledećem koraku biće ponuđena diskusija dobijene celine – odgovor na pitanje koji od pomenutih psiholoških koncepata bolje opisuje dobijene nalaze. Metod

Subjekti: Uzorak ispitanika sačinjava 330 snevača oba pola prosečne starosti 20 godina (studenti prve godine psihologije Filosofskog fakulteta u Beogradu). Uzorak nije kontrolisan ni po psihološkim ni po fiziološkim kriterijumima (tipa: "stepen neuroticizma", "artističke crte", tip spavača i slično), što bi moglo da utiče na rezultate istraživanja. Radi se, međutim, o uzorku koji je već samim predmetom istraživanja selekcionisan tako da o objektivnom uzorku u ovom tipu istraživanja ne može da se govori. Većinu uzorka (75%) čine devojke.

Instrument: U istraživanju je korišćen upitnik koji se sastojao od 108 skala od 3 do 5 podeoka. Upitnik sadrži skale koje se sreću u literaturi o snovima, a koje sam smatrala za relevantne, bilo u smislu da se uključivanjem njih u instrument podržava ili dovodi u pitanje polazna hipoteza ili skup hipoteza iz kojih su preuzete.

Da bi se simbolizacija smestila u konteks sadržaja, upotrebljen je veliki broj skala koje ispituju različite aspekte sadržaja. Skale su ogranizovane tematski i relaciono u odnosu na snevača. Na primer, nije od interesa da li je snevač trčao ili padao, nego kako je doživljavao svoje akcije, kao uspešne, sebe kao snalažljivog ili ne, aktivnog ili pasivnog, kakve je relacije gradio u odnosu na ostale likove u snu, itd. Skale su organizovane u grupe:

Simbolizacija / realitet sna (9 skala) Osećanja u snu (32 skale) Subjektivna važnost sna (4 skale) Pokušaj rešenja problema u snu (6 skala) Osnovne akcije snevača (5 skala)

SIMBOLIZACIJA SNA

299

Kontrola toka sna (4 skale) Vreme događaja u snu (4 skale) Pamćenje snova (4 skale) Ponavljanje sna (1 skala) Lik snevača (2 skale) Likovi drugih u snu (5 skala) Logika događaja (4 skale) Čulni utisci u nsu (6 skala) Umetnički aspekt sna (8 skala) Dinamika sna (8 skala) Prediktivnost sna (1 skala) Lucidnost sna (1 skala) Komplesknost sna (1 skala) Pol snevača (2 skale) Postupak: Veća grupa studenata prve godine psihologije je intervjuisana o tome koliko

sanja, koliko pamti snove itd. Izdvojena je manja grupa ispitanika koji su tvrdili da često i dobro pamte svoje snove. Ovim ispitanicima je traženo da drže svesku i olovku pored kreveta, i da odmah posle buđenja, ukoliko su imali jasno zapamćen san, zabeleže svoj san što vernije mogu. Svaki subjekt je zamoljen da istog dana priloži svoj zapis o snu. Pre svakog procenjivanja sadržaja sna, ispitanik je trebalo da ponovo pročita svoj zapis i da proba da se što je moguće vernije, vrati u svoj doživljaj. Takođe je zamoljen da procenjuje doživljaj sna što je čistije moguće, tj. da se ne vezuje za spoljnje karakteristke sna kao što su sam zapis, verbalizacija i stavljanje u vremenski sled, povezivanje sa događajima koji su prethodili ili sledili san a imaju sa njim veze. Svakom ispitaniku je rečeno da će ostati anoniman i da njegov zapis o snu kao privatan podatak neće biti upotrebljen u druge svrhe osim kao dodatna informacija u istraživanju.

Ispitanik je potom pristupao procenjivanju sna bez znanja o tome šta se ispitivanjem želi dobiti. Procenjivanje je vršeno pojedinačno u prisustvu eksperimentatora. Ispitanik je ohrabrivan da postavlja dodatna pitanja i traži obaveštenja koja smatra potrebnim.

Uzorak snova U istraživanje je uključeno 330 snova. Svi snovi su spontano zapamćeni, dobijeni

iskazom snevača. Svaki snevač je imao po jedan procenjen san, tako da je uzorak snevača jednak uzorku snova - 330. Postupak istraživanja je bio takav da je ispitivanje manje rađeno na iskazu o snu a više na utisku o snu, a vršio ga je sam snevač (postupak je opravdanim uvodnim istraživanjima izvršenim ranije). Za svaki spontano zapamćeni san postoji zapisan iskaz o snu kao i 108 procena na skalama upitnika. U istraživanju su dalje korišćene samo procene snevača o sopstvenom snu. Budući da u ispitivanju nije korišćeno sistematsko buđenje iz REM faze zaključci koji se iz istraživanja izvode, kako je ranije rečeno, važe isključivo za spontano pamćene snove i nude uvid u mesto pojedinih hipoteza u skupu drugih ponuđenih rešenja. One se bave snom kao delom opšte operišućeg iskustva.

Specifičnost ovako izabranog uzorka je u tome što on stoji po načinu izbora negde između laboratorijskih snova dobijenih na uzorku normalnih ispitanika u normalnim uslovima i nelaboratorijskih snova koji su najčešće vezani za neki patološki simptom ličnosti, spadaju u noćne more, ponavljaju se i slično. Sa jedne strane imamo bazični uzorak mišljenja u snu, sanjanje kako ono funkcioniše u normalnim uslovima. Sa druge strane tu je strogo selekcionisan uzorak snova, jedan deo istrgnut iz celine spontano zapamćenih snova. Uzorak snova koji je

B. Škorc

300

korišćen u ovom istraživanju zasniva se na ideji da spontano pamćenje snova nije nužno vezano za patološke promene u ličnosti, već da ono ima svoju ulogu, značaj i funkciju u svakodnevnom iskustvu normalnih, neselekcionisanih ispitanika. To su oni snovi o kojima duga predistorija nauke o snu govori, oni koji se kao iskustvo razmenjuju između ljudi od najstarijih zapisa o ljudskom društvu.

Grupa skala – simbolizacija sna (9 skala) Ranije je pomenuto da su kontrolisana buđenja ispitanika izmenila sliku koja se o

snovima sticala vekovima. U osnovi, kažu te studije, snovi su mnogo svakodnevniji nego što se to pretpostavljalo. Ipak, o procesu izgradnje simbola, o organizovanju sadržaja sna, ne zna se dovoljno. Kao što smo videli iz ranije pominjanih radova Montanžeroa, Kavalera, Foulksa, Hala i drugih, radi se o mentalnom procesu koji se pokorava nekim opštim zakonima, koji obavezuju i mišljenje u budnom stanju. Ovi zakoni imaju delimično izmenjenu formu, ali i dalje važe kao zakoni mišljenja. Stara psihologija koja se bavila snovima nije prepoznavala tu sličnost. A proces obrazovanja simbola, videli smo u delu koji se odnosi na Frojda i Junga, tretiran je nešto drugačije. Bilo na koje stanovište se postavili, neosporno je da se u jeziku snova koriste posebne forme simbola, različiti misaoni oblici, predstave. Stepen simbolizacije, raznovrsnost i neobičnost simbola, razlikuju se, izgleda, od sna do sna. Neki istraživači su skloni da stepen simbolizovanosti ne vide kao rad sna, maskiranje pravog sadržaja, nego kao izraz kreacije, formiranje višeg stepena apstrahovanja (Lee, 1973, Greenberg et al. 1992, Krippner, 1979, Ognjenović, 1997).

U kom stepenu je simbolizacija izražena u snovima, sa čime je ona u vezi, trebalo bi da pokaže grupa skala koja ispituje simbole u snu:

- stepen realnosti sna (sasvim simboličan - sasvim realan), - diskontinuitet sa sećanjem (ima veze sa stvarnošću - nema veze sa stvarnošću), - uobičajenost simbola (uobičajeni - neuobičajeni), - slikovitost simbola (ne postoji - vrlo visoka). - realitet likova u snu (simbolizovani - realni), - fantastika likova u snu (postojeći likovi - fantastični likovi), - poznatost mesta u snu (nepoznato - poznato), - poznatost mesta događaja u realnosti (nepoznato - poznato), - verovatnoća događaja (neverovatni - verovatni), Simbolizacija je u kontekstu kognitivne psihologije snova pozitivna, ona svedoči o

elaboraciji konkretnog sadržaja i njegovom predstavnom predstavljanju na višem nivou prezentacije. Simbolizacija nije viđena kao maskiranje neprijatnih sadržaja, nego kao nov oblik prezentacije (Foulkes, 1983, 1973, Ognjenović, 1997) koji je za saznajni sistem ekonomičan. Metafora je viđena kao integrativni činilac mišljenja koji u sebe sažima različite setove mišljenja i na taj način gradi konstruktivnu vezu između tekućeg iskustva, tekućih parcijalnih problema i generalnog sistema, šireg životnog iskustva (Greenberg et al., 1992). Metafora se ovde razume kao osnovni misaoni činilac sna čije višeslojno značenje u sebe aktivno sintetiše različite vremenske, značenjske i ličnosne segmente.

Možemo, dakle, u vezi simbolizacije izvući dve moguće hipoteze: a - stepen simbolizacije vezan je za stepen maskiranja (neprihvatljivosti) sadržaja sna

ili b - stepen simbolizacije je odraz kreacije u snu, predstavlja konstruktivnu obradu

realnosti i nema negativan kontekst.

SIMBOLIZACIJA SNA

301

Rezultati i diskusija

Odnosi između aspekata sadržaja snova su ispitani faktorskom

analizom koja je utvrdila da postoje uređene relacije između njih, tj. da se sadržaj sna ne organizuje po pricnipu slučajnosti već da postoji unutrašnja hijerarhija strukture. Analiza je izvršna metodom glavnih komponenti. Faktori us ekstraho-vani po Gutman-Kajzerovom kriterijumu. Opšta shema organizacije koja je ovde od sekundarnog interesa, prikazana je na tabeli 1.

Tabela 1: Organizacija faktora na tri nivoa analize.

Analiza I reda Analiza II reda Analiza III reda Aktuelnost problema → Aktuelnost (-) → Neaktuelnost sna Kontinuitet s realnošću .675 Razumljivost problema Odsustvo praštanja → Odsustvo + → Smirenost (-) osećanja Odsustvo porodice . 571 *Lucidnost (-) *Odsustvo budućnosti Kvalitet slike (-) → Pasivitet snevača → Isključenost snevača iz sna .562 Odsustvo porodice *Odsustvo rešenja Vrednost sna za snevača → Uticaj sna → Negativna upadljivost Konstantnost lika snevača (-) .701 Odsustvo negativnih osećanja (-) Blizina snevanja (-) *Odsustvo budućnosti (-) Nelogičnost → Prošlost → Skora prošlost .481 Davna prošlost Neprijateljstvo → Negativna → Strah osećanja .442 Lucidnost (-) Osobe suprotnog pola (-) → Odsustvo → Životinje-likovi suprotnog pola Odsustvo budućnosti .336

B. Škorc

302

Odsustvo rešenja Realitet likova (-) → Simbolizovanost (-) → Nemaštovitost Kreativnost sna .663 Irealnost mesta Preokretanje osećanja → Dinamika radnje (-) → Statičnost radnje (-) .555 Boja u slici → *Aktuelnost.505 →

Simbolizacija u odnosu na ostale aspekte sadržaja sna

Rezultati dobijeni na nivou skala / grupa skala Različiti elementi sadržaja sna su u nejednakom stepenu podložni

simbolizaciji. Pri tretiranju ovog pitanja potreban je poseban oprez jer je ono jako opterećeno balastom prošlosti, a predstavlja suštinsko pitanje u istraživanju snova - šta je simbol, osnovna gradivna jedinica sna, kako i pod kojim uslovima se on formira, šta se njime iskazuje? Neki od ponuđenih odgovora na postavljena pitanja su navedeni u diskusiji pa se nećemo ponovo vraćati na njih. Realno je ne očekivati konzistentan odgovor na pitanja koja nisu jasno formulisana. Diskusija će se na ovom nivou zadovoljiti konstatacijom nalaza. Na višim nivoima analize, približićemo se pitanju formiranja simbola i korelata koji uz to idu.

Tabela 2: Procenti odgovora na skali “stepen realiteta”.

stepen realiteta sna % sasvim simboličan 33 pomalo simboličan 40 pomalo realan 18 sasvim realan 10 Total 100

Termin “sasvim simboličan” odnosi se na snove u kojima se gotovo

čitava radnja i svi likovi obraćaju na prenesen način, metaforički. Iako snevač razumeva ovaj govor, on ne naliči svakodnevnom iskustvu. Vidimo da velika većina snova sadrži u sebi bilo potpunu bilo delimičnu simbolizaciju. Ovo ne

SIMBOLIZACIJA SNA

303

treba, vidimo, mešati sa nalikna-svakodnevnicu organizovanom sadržaju. Likovi imaju svoju logiku, misao snevača takođe svoju, ali se to odvija na simbolizovanom planu. Simbolizacija nije direktno suprotstavljena racionalnom mišljenju, govore nalazi. Čak se, videćemo u daljnjoj diskusiji, postavlja pitanje jesu li simbolizovanost i realitet opozitni pojmovi ili se radi o dva nezavisna kvaliteta pa smo tako upali u zamku pravljenja veštačke dihotomije.

Tabela 3: Procenti odgovora na skali “diskontinuitet sa realnošću”.

diskontinuitet sa realnošću % postoji veza/preslikavanje 15 ima nekih sličnosti sa realnošću 47 ne postoji veza/preslikavanje 38 Total 100

San može u manjoj ili većoj meri da se direktno oslanja na iskustvo iz

lične istorije. Neke od slika u snu mogu se jasno povezati sa uspomenama, a neke uspomene kao celina ulaze u sadržaj sna. Kod jedne trećine snova, vidimo, ova veza sa uspomenama nije vidljiva. Interesantan je nalaz da kod jedne polovine snova postoji jasna i direktna veza sa realnošću. Kako vidimo, snovi, čak i kad su simbolizovani u velikoj meri i kada koriste poseban jezik različit od svakodnevnog, zadržavaju dirketnu vezu sa realnim iskustvom.

Tabela 4: Procenti odgovora na skali “uobičajenost simbola”.

uobičajenost simbola % neuobičajeni 28 delimično originalni 41 uobičajeni 31 Total 100

Jedna trećina snova operiše sasvim realističnim, uobičajenim

simbolima. To znači, da kada bi posmarali simbole nevezano od ostalih elemenata sadržaja, svaki treći san bi bio sasvim isti u odnosu na svakodnevno iskustvo.

B. Škorc

304

Tabela 5: Procenti odgovora na skali “slikovitost simbola”.

slikovitost simbola % ne postoji 4 slaba 16 srednja 32 visoka 28 vrlo visoka 20 Total 100

Vrlo lepi, kao i vrlo ružni snovi su relativno retki, kako pokazuju

nalazi, a slično se događa sa slikovitošću simbola. Po rasporedu odgovora, slikovitost je ipak naglašena u sadržaju i ovaj nalaz treba posmatrati kombinovano sa nalazima za grupu skala “umetnički utisak o snu”.

Tabela 6: Procenti odgovora na skali “realitet likova drugih”.

realitet/simbolizam likova drugih % simbolizovani 14 većinom simbolizovani 12 većinom realni 35 realni 39 Total 100

Veoma mali broj simbolizovanih likova u snu može se shvatiti na više

načina. Videli smo u diskusiji da su likovi drugih u snu jedna indikativna i posebno organizovana grupa skala koja se znatno razlikuje od ostalih grupa, a posebno grupe “lik snevača”. Upoređenja rezultata na skalama pokazuju da su likovi drugih nešto skloniji promenama, distrozijama, i da su dinamičniji od lika snevača. Kako nalaz pokazuje, oni se u snovima pojavljuju većinom kao realni. Postoji dilema o tome šta se sve može smatrati likom - da li samo osobe ili i drugi elementi sadržaja. Ukoliko su to samo osobe, onda one nemaju veliki manevarski prostor za distorzije - one moraju biti prikazane kao osobe a ostali atributi koji su varijabilni su veoma ograničeni: transformacije, namere, poznatost... Neki od ispitanika su tokom odgovaranja navodili da stvari, životi-nje, ponekad i mesta, ili sasvim nedefinisani predmeti, imaju ulogu lika koji učestvuje u radnji. Pitanje simbolizovanosti likova, nije tako jednostavno kako

SIMBOLIZACIJA SNA

305

se čini na površini, i mali broj simbolizovanih likova bi možda trebalo razumeti u svetlu toga da su ispitanici razumeli da pod pojam lik podpada isključivo osoba, a pošto je tako, stepen simbolizovanja je smanjen. Pretpostavka je da kada bismo ujednačili ispitanike po shvatanju pojma lik i kada bismo u taj pojam uključili svaki objekat koji ima atribute živog bića, da bi procena stepena simbolizovanosti bila viša. Setimo se da Jung sledi istu pretpostavku – njegove analize događaja u snovima polaze od svakog pojedinačnog pojma u snu kao da je ravnopravan lik.

Tabela 7: Procenti odgovora na skali “fantastika likova drugih”.

fantastika/verovatnost likova drugih % mogući likovi 79 izmešani mogući i fantastični 15 fantastični 6 Total 100

Zapamćeni snovi uglavnom operišu mogućim likovima. Fantastični se

pojavljuju veoma retko kao što je retka i mešavina dva načina predstavljanja. San sa čisto simbolizovanim likovima se gotovo ne pojavljuje. Ova relativna “banalnost snova” slaže se sa nalazima Hala po kojima su sadržaji snova daleko svakodnevniji nego što se to na osnovu kliničkih nalaza očekivalo.

Tabela 7: Procenti odgovora na skali “poznatost mesta događaja”.

poznatost mesta događaja u snu % nepoznato mesto 43 ima poznatih mesta 28 poznato mesto 29 Total 100

Interesantan je nalaz da se skoro polovina snova odvija na nepoznatom

mestu, a kod jedne četvrtine je tek u tragovima prepoznatljivo mesto iz realnosti. Setimo se da je slika sa likovima drugih bila različita - dok su oni bili uglavnom poznati, smešteni su u snu u nepoznato okruženje. Kao da je kreacija mesta sledila različit pravac od kreacije likova drugih.

B. Škorc

306

Tabela 8: Procenti odgovora na skali “realno postojanje mesta događaja”.

realno postojanje mesta događaja % ne postoji 38 postoji 62 Total 100

Tabela 9: Procenti odgovora na skali “verovatnost događaja”.

verovatnost događaja % neverovatni i nemogući 35 vrlo malo verovatni 41 verovatni i mogući 24 Total 100

Neverovatnost događaja je kontekstualno pitanje i odgovor je subjekti-

van - iako neki događaj naoko izgleda verovatan, ispitanik ga može proceniti kao neverovatnog za njega lično. Operisanje događajima ovde dobija izvesnu slobodu - verovatni i mogući snovi su relativno retki. Blisko logici bi bilo razlog ovome tražiti u realno maloj količini informacija koja se verovatnim događajima dobija - ono što je sasvim očekivano, govori teorija informacija, ne nosi nikakvu vrednu informaciju za nas. Što je verovatnost veća to je vrednost takve informacije manja. Moguće je da je neki sličan mehanizam ovde na delu - san ne voli da se bavi verovatnim nego neverovatnim jer ono nosi klicu novog i daje kvalitet građenja iskustvu sna.

Faktorska analiza prvog nivoa Kontinuitet s realnošću Preslikavanje slika iz sećanja .612 Logika postupaka likova u snu .355 Realitet sna .337 Jasnoća sna .331

Analiza I reda Analiza II reda Analiza III reda

Aktuelnost problema → Aktuelnost (-) → Neaktuelnost sna Kontinuitet s realnošću .675 Razumljivost problema

SIMBOLIZACIJA SNA

307

Nalazi istraživača koji su koristili kontrolisano buđenje iz REM faze govore, kako smo videli, da snovi dobijeni na taj način mnogo više naliče svakodnevnom iskustvu nego što se to na osnovu opisa spontano pamćenih snova moglo pretpostaviti - gotovo da nema u njima ničeg iznenađujućeg. Skup skala koji je nazvan “kontinutitet sa realnošću” govori o toj osobini snova. Na osnovu izvesnih indicija (koje su iznete u objašnjenju hipoteza) moglo se takođe izvesti očekivanje da će se preslikavanje realnosti (sklopova slika i uspomena koji su preneseni u san iz realnosti tako da su potpuno prepoznatljivi) javljati kod snova koji naliče noćnim morama, da će to biti neka vrsta nasilnog prodora uspomena u san. To se, međutim, nije dogodilo. U snovima kod kojih je izražena ova osobina sadržaj sna je jasno povezan sa snevačevim sećanjem. Likovi drugih u snu, koji su podložniji distorzijama od lika snevača, kako smo videli, ovde postupaju po zakonima logike.

Izgleda da su likovi drugih u snu uopšte fleksibilniji, lakše se menjaju, ponašaju sa različito od ostalih simbola i različito od lika snevača. U završnoj diskusiji razradiće se ideja da se u njima odslikava konstrukt socijalnog okruženja snevača i da ova grupa simbola ima značajnu ulogu u konstrukciji sna. San je realan (vidljiva je veza sa realnim kontekstom u kome je snevač) i jasan u opštem smislu. Preslikavanje slika iz sećanja je povezano sa jasnoćom sna. Pod terminom jasnoća ne misli se na providnost, očiglednost sna, niti na njegovu vizuelnu jasnoću (to je odvojen faktor), nego na realitet i logiku sna. Ni na ovom nivou opisa ne javlja se evaluacija - opisana osobina odnosi se na svakodnevnost događaja u snu i ne vezuje se ni za prijatne ni za neprijatne sne. Jasnoća sna je pojam koji se, izgleda, odnosi na jednoznačnost i očiglednost događaja, na njihovu svakodnevnost, a ne na razumevanje sadržaja na nekom univerzalnijem nivou.

Irealnost mesta u snu Realitet mesta događaja -.920 Poznatost mesta događaja -.905 Verovatno je da se sa nerealnošću mesta na koje je radnja postavljena

događa nešto slično kao što je bio slučaj sa osvetljenjem, bojom, jasnoćom slike, pomeranjem radnje, itd. - oni nisu slučajno organizovani u celine, nego su nosioci značenja, učesnici u značenju, simboli. Nalaz stavlja u relaciju poznatost mesta u snu i njegovo realno postojanje. Dobijeni podatak u suštini ne govori ništa novo: nepoznato mesto u snu neće postojati u realnosti. Poneki od ispitanika su se prisetili da mesto u snu koje je bilo nepoznato liči na neko realno mesto, ali su to izuzeci. Najveća većina govori da nepoznato mesto u snu najčešće na javi ne postoji, nije ga moguće pronaći u iskustvu. Kada je faktor

B. Škorc

308

izražen, mesto događaja je novokreiran simbol. Setimo se da Hal i Folks govore nešto slično kada diskutuju simbolizaciju sna - oni je vide kao kreaciju a ne kao maskiranje latentnih sadržaja. Što je mesto manje realistično i manje poznato, to je stepen kreiranja viši. Videćemo to jasno na višem stepenu analize gde će se skale uključiti u faktor “maštovitost”.

Generalno posmatrano, mesto događaja ima sličan način postavljanja u snu kao i likovi drugih. Radi se o kategoriji simbola koja je vrlo podložna distorzijama, pri čemu su te distorzije smeštene među korelate sa pozitivinim emotivnim značenjima.

Realitet likova Realitet likova .830 Poznatost likova u snu .798 Verovatnost likova .569

Slično kao kod poznatosti mesta u snu, poznatost likova i njihov realitet stoje u vezi. Skale u izvesnoj meri proizilaze jedna iz druge. Realitet likova se posmatra kao suprotnost simbolizovanosti, a verovatnost kao suprotnost fantastici i pokazuje koliko je verovatno da bi takav lik pristajao u realnosti. I na ovom primeru vidimo da su likovi koji se pojavljuju u snu dihotomno podeljeni na snevača i druge, pa se gotovo nikad neće desiti da se skale snevača i likova drugih u snu zajedno raspoređuju. Isto kao kod osvetljenosti, boja, irealnosti mesta i sličnih skala, simbolizovanost/realitet likova drugih doprinosi maštovitosti sna. To su zajednička sredstva kojima se san koristi, o čemu će više biti reči kod tumačenja faktora “maštovitost sna”.

Faktorska analiza drugog nivoa Na drugom nivou analize simbolizovanost se može pratiti kroz faktor

istog naziva koji se smešta u mrežu 9 dobijenih faktora.

Simbolizovanost

Projekcije faktora prvog reda na faktore drugog reda - brojevi pokazuju zasićenja faktora:

Simbolizovanost Realitet likova -.676 Kreativnost sna .615 Irealnost mesta .497

SIMBOLIZACIJA SNA

309

Maštovitost sna se snažno odražava na kreiranje likova drugih u snu. Kao što smo ranije primetili, likovi drugih spadaju u kvalitativno različitu kategoriju od lika snevača. Zakoni fomiranja i povezivanja elemenata sadržaja pri odstupanju od realnosti najpre deformišu likove drugih. Izgleda da su oni najpodobniji za obradu te vrste. Pri tome je distorzija likova neutralna. Ni jedna emocija se ne povezuje sa simbolizacijom. Promene se odnose na odstupanje od realnosti u pravcu kreativnog, originalnog stvaranja u kome su likovi osnovni element kreacije. Stvoreni likovi su nepoznati, imaju crtu fantastike, smešteni su u nepoznat kontekst, nepoznato mesto koje u realnosti takođe ne postoji. Uopšteno, simboli su, kada je faktor izražen, maštoviti, umetnički utisak je naglašen, san se doživljava kao neobičan, slikovit, visoko simbolizovan.

Mesto je pored likova jedan od simbola na kojima se ispoljava kreacija i to je nešto što je donekle novo u nalazima. Kada predstavljamo sebi neku sliku, neki događaj, čini se da su tu u fokusu interesa likovi, zatim njihove fizičke karakteristike, a potom i fizičke karakteristike slike - boje, svetlost, jasnoća, bogatstvo detalja. Ta je pretpostavka, vidimo, pogrešna. Mesto u koje smo radnju smestili je izraz kreacije više nego pomenuti atributi. Setimo se da Jung pominje jednu ideju koja bi se u nalaz dobro uklopila: sve u snu je sam snevač, svi likovi su delovi snevača koji je univerzalan (Jung, 1987). Podela na snevača i njegovu spoljašnjost - mesto, likove drugih, zaplete koji potiču spolja, samo je privid.

Čak i samo mesto događaja predstavlja snevača jer je predstavom prikazan neki od snevačevih delova ličnosti. Geštalt analiza snova ide tako daleko da mestu daje atribute lika - u analizi sna mesto govori. Setimo se Folksa koji distorziju, odstupanje od realnog vidi kao odraz inventivnosti a ne potiskivanja. Njegov nalaz da kod dece najstarijeg uzrasta (15 godina) distorzija mesta biva praćenja značajnim pozitivnim korelatima, sasvim se uklapa u nalaze ovog istraživanja. To je zato što je maštovitost mesta čin kreacije, čin vezan za opšte povoljnu apstraktnu tvorevinu sna.

Rezultati nude još jedan uvid. U nacrtu instrumenta je ad hoc pretpostavljeno da su simbolizovanost - realitet opoziti istog kontinuuma. Rezultati, međutim, pokazuju da će realitet sna težiti da se iskaže kao sličnost sa svakodnevnim iskustvom, kontinualnost sa realnošću i povezaće se u faktor nazvan “aktuelnost sna”. Fantastika, stepen simbolizacije sna, neuobičajenost i druge skale, se nalaze u različitom kontekstu i vezuju se za faktor “maštovitost”. Maštovitost / realitet dihotomija, izgleda, ne odgovara previše opisu fenomena sna. Legitimnije bi bilo ispitivati ih kao različite i nezavisne kvalitete.

Simbolizovanost je povezana sa sledećim originalnim skalama: simbolizovanost drugih likova .594, stvaralaštvo u snu .582, originalnost sna

B. Škorc

310

.569, umetnički utisak .558, poznatost likova drugih -.545, fantastika likova drugih .540, slikovitost simbola .517, neuobičajenost simbola .509, simbolizacija .500, poznatost mesta radnje -.437, realnost mesta radnje -.408.

Faktorska analiza trećeg nivoa Nemaštovitost / maštovitost sna

Kako su se faktori drugog reda organizovali u faktore trećeg reda:

Nemaštovitost Simbolizovanost -.663 Dinamika radnje -.555 *Aktuelnost sna .505

Nemaštovitost sna je sadržinski složaj više različitih celina od kojih su se neke neočekivano našle u zajedničkom kontekstu. Nasuprot očekivanjima koja su se mogla izgraditi na osnovu ideja starih škola psihologije snova, nemaštovitost sna našao se zajedno sa negativnim evaluativnim sadržajem. Vezan je za prisustvo veoma specifičnih osećanja kao što je sramota, a odsustvo sreće, miline, radosti itd. Nemaštovitost sna je praćena i statikom radnje i statikom lika snevača. Nepokretnost lika na ovom nivou nije više odraz pasiviteta snevača nego se vezuje za drugi kvalitet. Čak bi oprez nalagao da se naziv faktora shvati uslovno - nemaštovitost ovde nije realitet sna, kontinuitet sa realnošću, elaboracija događaja iz lične istorije u jasnoj, nemaskiranoj formi. Takav sklop elemenata postojao je u faktoru “aktuelnost problema” i bio je vezan za pozitivan emotivni kontekst.

Nemaštovitost bi se ovde pre mogla razumeti kao siromaštvo sadržaja ili odstupanje od stvaralačkog, kreativnog, originalnog u sadržaju sna. Kao što je ranije rečeno, ideja da su maštovitost/realnost opoziti jednog istog kvaliteta treba da se bliže proveri. Nalazi upućuju na ideju da je odsustvo maštovitosti/ fantastike vezano za negativan emotivni kontekst u kome snevač pokazuje specifične osobine. Izgleda da su i maštovitost i realitet u čistom smislu vezani za pozitivan emotivni ton, dok se nemaštovitost (u odsustvu jasno zamišljene skale) maskirala u nešto na prvi pogled nalik realitetu ali zapravo sadržaju koji se opisuje kao “odsustvo maštovitosti”.

Primetimo da je čak i naglašenost boja u slici ovde u službi nemaštovitosti. Ceo blok skala koje pripadaju kreativnosti sna ovde su u negativnoj vezi sa faktorom. Opis faktora ne podrazumeva koncentrisanost na realnost, aktuelno snevačevo okruženje i vremenski okvir sadašnjosti, već nešto što upućuje na siromaštvo simbola koje san koristi i to siromaštvo koje samo

SIMBOLIZACIJA SNA

311

spolja naliči realnosti a da sa njom, zapravo, nema sadržajnu vezu. Moguće da se desilo nešto nalik opisu ponašanja nekih skala u Folksovom istraživanju, da ista pojava označava različite kvalitete. Sadržaj “realiteta sna” u sebi nosi slojevitost. Iako prividno isto pitanje, mi nikada nećemo moći zaviriti u misao snevača dovoljno duboko da bismo razumeli kontekstualni okvir pitanja.

Kao što ni jedan elemenat svesti (sadržaja sna) ne postoji nezavisno od konteksta i tokova misli, tako ni jedna skala, primenjena na veliki broj ispitanika, ne mora da prezentuje iste stvari. Mi to samo pretpostavljamo i tu pretpostavku često zaboravljamo. Slojevitost značenja nije samo uslovljena razlikama u ličnim istorijama i iskustvima snevača. Ona je i univerzalna na nekom višem planu (setimo se Ozgudovih nalaza) ali još nedovoljno definisana. Zadatak je istraživanja da pokrene relevantna pitanja ili da bar napravi osnovni uvid u ograničenja pristupa kakvi su nam trenutno na raspolaganju.

Originalne skale koje su povezane sa ovim faktorom su:

Nemaštovitost sna .533 Originalnost sna -.491 Stvaralaštvo -.489 Umetnički utisak -.486 Uobičajenost simbola .485 Verovatnoća događaja .460 Milina -.458 Originalnost rešenja -.445 Jasnoća sna .443 Fantastika likova -.402 Sramota .367 Polaritet osećanja -.376 Promena mesta -.339 Uticaj snevača na događaje -.330 Poznatost likova drugih .324 Realitet likova drugih .317 Statičnost snevača .313 Unverzalna razumljivost problema .310.

Pitanja vezana za simbolizovanost i odgovori na njih su: Da li je stepen simbolizacije vezan za stepen maskiranja (neprihvatlji-vosti) sadržaja sna ili je odraz kreacije u snu, konstruktivna nadogradnja realnosti bez negativnog konteksta?

B. Škorc

312

Simbolizovanost je shvaćena od strane ispitanika kao kreacija a ne kao skrivanje poruke. Vezana je indirektno za estetsku evaluaciju i nalazi se u pozitivnom emotivnom kontekstu. U zaključku je data šira diskusija nalaza.

Diskusija Nalaz se, uz sve ograde koje se pristupu mogu pripisati, lakše uklapa u

pretpostavke koje je izgradila psihologija kreativnosti (Krippner, 1979) i teorija dinamičkih kompetenci (Ognjenović, 1997). Simbolizovanost sna je, za razliku od psiholoških škola koje su u tome videle rad sna, maskiranje, potiskivanje, deformisanje, u našem kontekstu viđeno kao veoma kreativna, pozitivna osobina sna. To ne znači da je time ideja o radu sna dovedena u pitanje i da je treba odbaciti. To znači da je san u našem slučaju posmatran kao dinamična misao, živi organizam u kome jedan termin ima slojevita značenja. Stepen simbolizova-nosti, kako je dobijeno, odgovara stepenu kreacije, stepenu apstrahovanja i građenja novog značenja, nečem umetničkom, nečem pozitivnom. Simbol, kako je ovde viđen, predstavlja oslobođenje duha od opterećenja banalnog, svako-dnevnog, nadrastanje sirovog dnevnog materijala i otvaranje novih značenja u koja će stara biti smeštena. Građenje simbola je “bog koji se igra” kako je rekao jedan ispitanik, ono je viđeno kao pravljenje mosta između diskontinuiranih segmenata našeg iskustva, kao jedinjenje u jedinstvenu metaforičku tvorevinu u kojoj je ekonomično smeštena celina bića. I to na takav način da i sam tvorac ostaje zaprepašćen i sa osećajem da je sve došlo odnekud izvan njega.

Često otvarana hipoteza o snu kao arhaičnom mišljenju ovde dobija komentar. Nalazi upućuju na to da se elementi arhaičnog mišljenja mogu sresti u snu - fizičko izražavanje atmosfere sna kroz boju ili osvetljenost, pojava životinja-likova koji govore i na sve druge načine legitimno učestvuju u snu, neprepoznatljive dubinske metafore i slično. Ali arhaično mišljenje u snu, zamišljeno kao regresivni oblik simbolizacije, nije nešto što bi nalazi podržali. Mišljenje u snu je mnogo više progresivno nego regresivno. Ono je mnogo više konstrukt nego povratak na rane forme. Prelaz na jezik sna više bi se razumeo kao konstrukcija nego kao silaženje na stariji (niži) oblik predstavnog mišljenja. Ideja da je regresija nužno evaluativno okarakterisana kao vraćanje na davno usvojene misaone mehanizme ne može se podržati dobijenim nalazima.

Po bliskosti značenja, simbolizovanost je usko povezana sa kreativnim i umetničkim aspektom sna.

Čin kreiranja odrazio se, videli smo indirektno kroz stepen simbolizovanosti, kao i kroz neke druge aspekte sadržaja (distorziju likova i

SIMBOLIZACIJA SNA

313

mesta u snu). Umetnički aspekt u snu viđen je od strane ispitanika kao osobina nezavisna od lepote. Lepota vezana za pojedinačne simbole razlikuje se od lepote sna u celini iako se i jedna i druga lepota procenjuju sličnom srednjom vrednošću. Lepota je nešto što ispitanici vezuju za sliku u snu i za pojedinačne elemente sadržaja. Umetnički aspekt spada u drugu kategoriju i vezan je za kreativnost i maštovitost sna. Ispitanici razlikuju umetničko od lepog pri čemu je lepo vezano za direktan vizuelni utisak dok umetničko predstavlja nadgradnju konkretnog materijala sna u novu kreativnu tvorevinu. Tu postoji i pitanje – izazov za novu psihologiju umetnosti: u kolikoj meri je afektivni domen precenjen a kognitivni podcenjen u umetničkom činu?

Na osnovu dobijenih nalaza može se zaključiti da je proces simbolizacije generalni misaoni proces mnogo više nego specifičan proces maskiranja. Moguće je da je maskiranje jedan od mnogih načina na koji naš um koristi simbole – nalazi ne pobijaju osnovne psihoanalitičke ideje o radu sna ali ih stavljaju u izvestan domen važenja. Na generalnom planu simbolizacija je vezana za maštovitost, dinamiku događaja sna i specifičan odnos prema realnosti snevača. Čak i pored veoma visokog stepena simbolizovanosti sna, snevač vrlo lako prepoznaje vezu sa svojim realnim iskustvom. Simbolizo-vanost, tako, ne udaljava snevača od realnosti, nego ga, naprotiv povezuje sa sopstvenim iskustvom. Ali to čini na nov način pri kome je simbol proizvod elaboracije, rada duha koji se nadgrađuje iznad konkretnog sadržaja čula.

Reference

Brook, S. (ed.). (1987). The Oxford Book of Dreams. Oxford: Oxford University Press. Cavallero, C. (1987). Dream Sources, Associative Mechanisms and Temporal Dimension. Sleep.

10: 78 - 83. Cavallero, C., Foulkes, D. ( 1995). Dreaming as Cognition. Harvester Wheatsheaf. Foulkes, D. (1982). Children's Dreams - Longitudinal Studies. New York: A Wiley -

Interscience Publications. Foulkes, D. & Pope, R. (1973). Primary visual experience and secondary cognitive elaboration in

stage REM. Perceptual and Motor Skils, 37: 107-118. Foulkes, D. (1982). Children's Dreams - Longitudinal Studies. New York: A Wiley -

Interscience Publications. Foulkes, D. & Schmidt, M. (1983). Temporal Sequence and Unit Composition in Dream Reports

from Different Stages of Sleep. Sleep. 6: 265 - 280. Frojd, S. (1969). O umetnosti. Novi Sad: Matica Srpska. Frojd, S. (1971). Autobiografija. Novi Sad: Matica Srpska. Greenberg, R., Katz, H., Schwartz, W., Pearlman, C. (1992) . A Research - Based

Reconsideration of the Psychoanalytic Theory of Dreaming . Journal of the American Psychoanalytic Association. 2, 531 - 550.

B. Škorc

314

Hall, C. (1953). A cognitive theory of dreams. Journal of general psychology. Vol. 49: 273 - 282. Hobson, J.A. (1989). Sleep. New York: Scientific American Library. Jung, K.G. (1987). Čovjek i njegovi simboli . Zagreb: Mladost. Krippner, S. (1979). Access to hidden reserves of the unconscios through dreams in creative

problem solving. Journal of creative behaviour. Vol 15.1: 11 - 22. Lee, S. G. M., Mayes, A. R. (ed). (1973). Dreams and dreaming. Harmondsworth: Penguin

education. Montangero, J. (1991a). Dream Production Mechanisms and Cognition. New Ideas in

Psychology. 3: 353 - 365. Montangero, J. (1991b) How Can We Define the Sequential Organisation of Dreams?.

Perceptual and Motor Skills, 73: 1059 - 1073. Ognjenović, P. (1997). Psihološka teorija umetnosti. Beograd: Institut za psihologiju. Pongratz, Santner (1970). Carstvo snova. Zagreb: Naprijed. Radenković, Lj. (1996). Narodna bajanja kod južnih Slovena. Beograd: Prosveta. Tedlock, B. (ed). (1987). Dreaming - Antrophological and Psychological Interpretations.

Cambridge: Cambridge University Press. Van de Castle, R., L. (1971). The Psychology of Dreaming. General Learning Press. Wagner-Pacifici, R., Bershady, H. (1993). Portents of Confessions: Authoritative Readings of a

Dream Text. Symbolic Interaction. 16 (2) 129 - 143 Woods, R.L.; Greenhouse, A.B. (1974). New world of dreams. New York: MacMillan

Publishing.

Symbolization of dream content: masking or creation?

Bojana Škorc

Laboratory of Experimental Psychology, University of Belgrade, Serbia, Yugoslavia

Process of symbolization in spontaneously remembered dreams of normal subjects has been investigated. Symbolization has been observed in the context of other aspects of dream content, such as: artistic quality of dream, aesthetic quality, emotions in dream, dream characters, percept in dream, problem solving etc. Two basic hypotheses were of interest: /a/ psychoanalytic idea of symbolization and process of hiding of latent content and /b/ cognitivistic idea of symbolization as active thinking, i.e. creation of metaphors. As results show, matrix of dream content is multileveled. On the first level of analysis 28 factors appeared. The second level has been described with 9 factors. On general level, 3 factors appeared: non-actuality of dream, negative salience and non-imaginativeness. Symbolization appears in the context of non-realistic charac-ters, creative dream, non-realistic settings, changing emotions, dynamic events and emphasized colours in dream. As results show, symbolization could be described as creative mental activity in positive emotional context and is better explained by cognitivistic hypothesis than psychoanalytic. Key words: dream content, masking, creation, cognitivistic hzpothesis