SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Proleće 2020. godine

Beograd, 19. jun 2020. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela

i ocenu rizika elementarnih nepogoda web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-003

Republički hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66

11000 Beograd Republika Srbija

1

SADRŽAJ

Analiza prolećne sezone 2020. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period

1981-2010. .................................................................................................................................. 2

Temperatura ........................................................................................................................... 2

Toplotni talasi i talasi hladnoće tokom proleća 2020. godine ................................................ 7

Padavine ................................................................................................................................. 8

Oblačnost, vedri i tmurni dani .............................................................................................. 12

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje) .................................................................................... 13

Analiza prolećne sezone 2020. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period

1961-1990. ................................................................................................................................ 14

Temperatura ......................................................................................................................... 14

Padavine ............................................................................................................................... 15

2

Prolećna temperatura vazduha u granicama proseka. Količina padavina iznad

proseka na jugoistoku, a ispod proseka na severu. Prevaziđeni dosadašnji

apsolutni maksimumi dnevne temperature vazduha za proleće u Kuršumliji,

Nišu, Kralјevu i Dimitrovgradu. Prevaziđen minimalni broj dana sa

grmlјavinom u Zaječaru i Dimitrovgradu. U Dimitrovgradu šesto najkišnije

proleće, u Somboru osmo najsušnije proleće, od kada se vrše meteorološka

merenja.

Analiza prolećne sezone 2020. godine za Srbiju u odnosu na

referentni klimatološki period 1981-2010.

Temperatura

Srednja prolećna temperatura vazduha bila je u intervalu od 10,2ºC u Požegi do 13,3ºC u

Beogradu, a u planinskim predelima od 3,0ºC na Kopaoniku do 7,6ºC na Zlatiboru (Slika 1).

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale1, tokom proleća, za referentni period

1981-2010. bila su od -0,1ºC u Zaječaru do +0,7ºC u Ćupriji, a u višim predelima od od

+0,3ºC na Zlatiboru do +0,6ºC na Kopaoniku i Crnom Vrhu (Slika 2).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske

temperature vazduha

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje

sezonske temperature vazduha od normale

1Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog

elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra2010.

3

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha je u toku proleća bila u kategoriji

normalno na celoj teritoriji Srbije (Slika 3).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je tokom proleća u celoj Srbiji bila u

kategoriji normalno (Slika 4).

Slika 3. Ocena srednje sezonske temperature vazduha

metodom percentila Slika 4. Ocena srednje sezonske temperature

vazduha metodom tercila

Proleće 2020. godine je 31. najtoplije proleće u Srbiji, a na Kopaoniku 20. najtoplije, za

period meteoroloških merenja od 1951. do 2020. godine. Najtoplije proleće je bilo 2018.

godine, a topla proleća su zabeležena 2007. i 2000. godine. Trinaest najtoplijih proleća je

registrovano u poslednjih dvadeset godina.

Najviša dnevna temperatura vazduha tokom proleća 2020. godine u Srbiji je iznosila 35.8ºC, a

izmerena je 15. maja u Kuršumliji i Nišu.

Prevaziđeni su dotadašnji apsolutni maksimumi dnevne temperature vazduha za proleće

15. maja u Kuršumliji sa izmerenih 35,8ºC (prethodni je registrovan 30. maja 1969, 34ºC),

Nišu sa zabeleženih 35,8ºC (prethodni je izmeren 27. maja 1950, 35,3ºC), Kralјevu sa

registrovanih 35ºC (prethodni je zabeležen 30. maja 1969, 34,7ºC) i Dimitrovgradu sa

izmerenih 35,2ºC (prethodni je registrovan 26. maja1950, 34,4ºC).

2n- ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka

prethodno poređanih u rastući niz

4

Letnjih dana3 je bilo od deset u Sremskoj Mitrovici, što je šest dana manje od proseka, do 19 u

Leskovcu, što je pet dana više od proseka (Slika 5). U višim predelima na Zlatiboru su

zabeležena tri, a Sjenici četiri letnja dana.

Po jedan tropski dan4 je registrovan u Banatskom Karlovcu, Kragujevcu, Negotinu, Kralјevu,

Požegi i Zaječaru, dva dana u Kruševcu i Ćupriji, tri dana u Kuršumliji, Leskovcu,

Dimitrovgradu i Vranju, a četiri tropska dana su zabeležena u Nišu. Zabeleženi broj tropskih

dana je uglavnom bio ispod proseka za proleće, izuzev u Nišu i Leskovcu gde je registrovan

po jedan dan više, kao i po dva dana više od proseka registrovanih u Kuršumliji,

Dimitrovgradu i Vranju.

U Kuršumliji su registrovane dve, a u Nišu, Kralјevu i Beogradu po jedna tropska noć5.

Slika 5. Odstupanje broja letnjih dana od normale Slika 6. Odstupanje broja dana sa grmlјavinom od

normale

Tokom proleća broj dana sa grmlјavinom bio je u intervalu od dva u Zaječaru, Dimitrovgradu

i Sjenici, do devet u Smederevskoj Palanci. U celoj Srbiji je registrovano manje dana sa

grmlјavinom od proseka, čak do deset dana manje u Dimitrovgradu (Slika 6). Prevaziđen je i

minimalni broj dana sa grmlјavinom od kada se vrše meteorološka merenja u Zaječaru

(prethodni minimum, tri dana 1998. i 2011) i Dimitrovgradu (prethodni minimum, četiri dana

1997).

3Letnji dan je dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 25°C i višom 4Tropski dan je dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30°C i višom 5Tropska noć je dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 20°C i višom

5

Najniža temperatura vazduha u toku proleća od -13,6ºC izmerena je 23. marta na Kopaoniku,

dok je u nižim predelima istog dana zabeleženo -6,4ºC u Kikindi.

U toku proleća zabeleženo je od tri mrazna dana6 u Beogradu do 29 dana u Požegi, a na

planinama od 23 na Zlatiboru do 49 dana na Kopaoniku. Registrovan broj mraznih dana je

značajno varirao u odnosu na prosek za proleće, od pet dana manje od proseka u Novom

Sadu, do 12 dana više od proseka u Sjenici.

U celoj Srbiji nisu registrovani dani sa jakim mrazom7, osim na Kopaoniku gde ih je

zabeleženo četiri, što je za četiri dana manje od proseka.

Ledeni dani8 su zabeleženi samo u planinskim oblastima, od četiri dana u Sjenici, što je

prosek, do devet dana na Kopaoniku, što je šest dana manje od proseka za proleće.

U Beogradu su tokom proleća srednja, maksimalna i minimalna temperatura vazduha bile

iznad višegodišnjeg proseka početkom, sredinom i krajem marta, veći deo aprila i krajem prve

polovine maja, dok su ispod proseka bile sredinom druge polovine marta, početkom aprila i

maja, kao i u drugoj polovini maja (Slika 7).

Slika 7. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu

6Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°C 7Dan sa jakim mrazom je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od -10°C 8Ledeni dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°C

6

Slika 8. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Kopaoniku

Na slici 9 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za proleće

prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je proleće

2020. godine sa temperaturom vazduha i količinom padavina u okvirima srednjeg tercila, tj.

granicama proseka.

Slika 9. Ocena temperature vazduha i količine padavina za proleće u Srbiji prema pripadajućim tercilima u

odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010. godine

7

Toplotni talasi i talasi hladnoće tokom proleća 2020. godine

Toplotni talas

9 je zabeležen u Banatskom Karlovcu u periodu od 9. do 13. aprila i Dimitrovgradu u periodu od 13. do 17. maja. Talas hladnoće

10

je registrovan u Kikindi (31. mart – 5. april), Beogradu (31. mart – 4. april), kao i tokom perioda 6–10. aprila u Požegi i Sjenici (Tabela 1).

Tabela 1.

9 Toplotni talas je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo 10 Talas hladnoće je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma hladno i ekstremno hladno

stanica/dan 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

PALIĆ

SOMBOR

KIKINDA EH EH EH VH VH VH

ZRENJANIN

NOVI SAD

SR.MMITROVICA

BEOGRAD VH EH EH VH VH

LOZNICA

VALJEVO

V.GRADIŠTE

SM.PALANKA

KRAGUJEVAC

KRALJEVO

POŽEGA VH VH VH VH VH

ZLATIBOR

ĆUPRIJA

KRUŠEVAC

NEGOTIN

ZAJEČAR

CRNI VRH

KOPAONIK

SJENICA VH VH VH VH VH

NIŠ

VRANJE

DIMITROVGRAD VT ET ET VT ET

LESKOVAC

KURŠUMLIJA

B.KARLOVAC VT ET VT VT ET

TOPLOTNI TALASI / TALASI HLADNOĆE U SRBIJI - PROLEĆE 2020.

(u odnosu na referentni period 1981-2010)

М А R Т А P R I L М А Ј

ET EKSTREMNO TOPLO

VT VEOMA TOPLO

VH VEOMA HLADNO

EH EKSTREMNO HLADNO

8

Padavine Ukupna količina padavina je tokom proleća u Srbiji bila u intervalu od 82,7 mm u Somboru

do 283,0 mm na Kopaoniku (Slika 10). Suma padavina je u odnosu na normalu bila u

intervalu od 58% u Somboru do 156% u Dimitrovgradu (Slika 11).

Slika 10. Prostorna raspodela sezonske količine padavina

u mm na osnovu podataka sa 28 glavnih, 16

klimatoloških i 50 padavinskih meteoroloških

stanica

Slika 11. Prostorna raspodela sezonske količine

padavina u procentima od normale

Prema metodi percentila suma padavina tokom proleća je bila u kategoriji ekstremno kišno na

području Dimitrovgrada, veoma kišno i kišno je bilo u jugoistočnim krajevima Srbije, dok je u

kategoriji sušno bilo u pojedinim delovima severne i zapadne Srbije, a veoma sušno u okolini

Sombora. U ostalom delu zemlјe prolećna suma padavina je bila u kategoriji normalno (Slika

12).

Suma padavina tokom proleća je prema metodi tercila u severnim i zapadnim delovima Srbije

bila ispod, u pojedinim centralnim, istočnim i južnim krajevima iznad, a u ostalim oblastima u

granicama prosečnih vrednosti (Slika 13).

Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je u Dimitrovgradu 8. marta i iznosila je

52,5 mm.

Broj dana sa padavinama, registrovanih tokom proleća, bio je u intervalu od 25 dana u

Velikom Gradištu, do 47 dana na Kopaoniku. Zabeleženi broj dana sa padavinama je u celoj

Srbiji bio ispod proseka, čak do 12 dana manje u Velikom Gradištu, izuzev u Kuršumliji gde

su registrovana četiri dana više od proseka za proleće (Slika 14).

9

Slika 12. Ocena sezonske količine padavina metodom

percentila Slika 13. Ocena sezonske količine padavina

metodom tercila

Slika 14. Odstupanje broja dana sa padavinama od 0,1 mm i više od normale

10

U Dimitrovgradu (Slika 15) je ovo proleće šesto najkišnije, dok je u Somboru (Slika 16)

osmo najsušnije proleće, od početka meteoroloških merenja.

Slika 15. Rang prolećne sume padavina za Dimitrovgrad

Slika 16. Rang prolećne sume padavina za Sombor

11

Na slikama 17 i 18 prikazana je kumulativna količina padavina za Dimitrovgrad i Sombor

tokom proleća i po mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina.

Slika 17. Kumulativna količina padavina za Dimitrovgrad

Slika 18. Kumulativna količina padavina za Sombor

12

Tokom proleća je u nižim predelima Srbije broj dana sa snežnim pokrivačem bio od nijednog

u Kikindi do devet u Dimitrovgradu. U brdsko-planinskim predelima je taj broj bio u intervalu

od 14 u Sjenici do 50 na Kopaoniku. U Požegi je ukupan broj dana sa snežnim pokrivačem

tokom proleća bio za četiri dana manji, a u Dimitrovgradu i Kuršumliji za tri dana veći od

prosečnog broja dana za proleće.

Maksimalna visina snežnog pokrivača registrovana je 1. marta na Kopaoniku i iznosila je 88

cm.

Oblačnost, vedri i tmurni dani

Srednja prolećna oblačnost je bila ispod prosečnih vrednosti u većem delu Srbije, u intervalu

od 4,5/10 na Paliću (Slika 19) do 6/10 na Kopaoniku.

Slika 19. Prosečna dnevna oblačnost na Paliću

Tokom proleća broj vedrih dana je bio u intervalu od 16 u Zaječaru i Kuršumliji do 28 dana u

Beogradu. U celoj Srbiji je odstupanje osmotrenog broja vedrih dana od proseka za proleće je

bilo pozitivno, u intervalu od jednog dana više koliko je zabeleženo u Kuršumliji, do 15 dana

više od proseka koliko je registrovano u Valјevu. Prevaziđen je maksimalni broj vedrih dana

tokom proleća sa 21 danom u Požegi (prethodni maksimum 20 dana, 1953, 2007. i 2012) i na

Kopaoniku sa 18 dana (prethodni maksimum 17 dana, 1953, 1968, 2012. i 2013). Broj

tmurnih dana je bio u intervalu od devet dana na Paliću, čime je prevaziđen dosadašnji

minimalni broj od 12 tmurnih dana tokom proleća 2003. i 2007. godine, do 37 dana koliko je

osmotreno u Smederevskoj Palanci. Tokom proleća je osmotreno od 12 dana manje na Paliću,

do 10 tmurnih dana više od proseka u Smederevskoj Palanci.

13

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje)

Tokom proleća vrednosti osunčavanja su bile u intervalu od 492,6 časova u Zaječaru do 721,6

časova na Paliću (Slika 20).

U odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. trajanje sijanja sunca iznosilo je od

95% u Zaječaru do 132% u Požegi (Slika 21).

Slika 20. Osunčavanje u časovima Slika 21. Osunčavanje u procentima od normale

14

Analiza prolećne sezone 2020. godine za Srbiju u odnosu na

referentni klimatološki period 1961-1990.

Temperatura

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, u toku proleća, za referentni period

1961–1990. bila su od +0,2ºC u Požegi do +1,3ºC u Negotinu, na planinama od +0,5ºC na

Crnom Vrhu i u Sjenici do +1,4ºC na Kopaoniku (Slika 22).

Prema metodi percentila, srednja prolećna temperatura vazduha je u većem delu Srbije bila u

kategoriji normalno, izuzev u pojedinim delovima severoistočne, istočne, zapadne i centralne

Srbije gde je bila u kategoriji toplo (Slika 23).

Prema metodi tercila, srednja prolećna temperatura vazduha bila je u većem delu zemlјe u

kategoriji toplo, dok je u pojedinim delovima zapadne, centralne i istočne Srbije bila u

granicama prosečnih vrednosti.

Slika 22. Prostorna raspodela odstupanja srednje

sezonske temperature vazduha od

normale

Slika 23. Ocena srednje sezonske temperatura vazduha

metodom percentila

15

Padavine

Suma padavina tokom proleća je u odnosu na normalu za referentni period 1961-1990. bila u

intervalu od 57% u Somboru do 146% u Dimitrovgradu (Slika 24).

Prema metodi percentila, suma padavina tokom proleća je na severozapadu bila u

kategorijama ekstremno sušno i veoma sušno, u pojedinim delovima severne, zapadne i

istočne Srbije kategoriji sušno. Na jugu je bilo kišno, a na jugoistoku i veoma kišno. U

ostalom delu Srbije suma padavina tokom proleća je bila u kategoriji normalno (Slika 25).

Suma padavina je prema metodi tercila u severnim, kao i delovima zapadne i istočne Srbije

bila ispod proseka, u jugoistočnim, kao i pojedinim centralnim i južnim krajevima iznad, a u

ostalim oblastima u granicama prosečnih vrednosti.

Slika 24. Prostorna raspodela sezonske količine

padavina u procentima od normale

Slika 25. Ocena sezonske količine padavina metodom

percentila

Napomena: Klimatološka analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu

preliminarnih podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica.