servisi mobilne telefonije u funkciji rada na daljinu

7/29/2019 Servisi Mobilne Telefonije u Funkciji Rada Na Daljinu

1/27

Uvod

Jedan od zapaenijih trendova u svetskoj privredi danas je razvoj tehnike itehnologije. Elektronska tehnologija, kao spoj informacione tehnologije itelekomunikacija, sve vie nalazi primenu u savremenom poslovanju, odnosno svevei broj preduzea u svetu posluje po konceptu elektronskog poslovanja. Jedan odznaajnih trendova u razvoju tehnologije je sve vea primena mobilnih telefona iproirenje tehnolokih mogunosti koje doputaju sve veu primenu ovih aparata uposlovanju i omoguavaju pruanje potpuno novih usluga. Upravo primena mobilnihtelefona u poslovne svrhe dovela je do pojave novog koncepta savremenogposlovanja - mobilnog poslovanja (Mobile Business).

Mobilni telefon je ureaj koji je malih dimenzija, pa samim tim i lako prenosiv,relativno jeftin i dostupan iroj populaciji, a njegova glavna prednost je to svomvlasniku omoguuje mobilnost tokom korienja. Ta prednost je upravo i iskorienau razvoju mobilnog poslovanja, koje je najrazvijenije u segmentu poslovnih odnosaizmeu preduzea i banaka, sa jedne strane, i individualnih potroaa, sa drugestrane (Business-to-Customer - B2C). Kao i elektronsko poslovanje uopte i oblastmobilnog poslovanja se sastoji iz aktivnosti kao to su mobilne poslovnekomunikacija, mobilna trgovina i mobilne finansije.

Operateri mobilne mree su ti koji pruaju tehnike mogunosti za razvoj mobilnogposlovanja, ali zbog skeptinosti preduzea i banaka da prihvate koncept mobilnogposlovanja esto i sami poinju da pruaju usluge mobilne trgovine i mobilnihplaanja. Glavni trend u razvoju elektronskog poslovanja je dominacija Interneta kao

glavnog poslovnog kanala. Sve dinaminija primena mobilnih telefona u poslovanju irazvoj mobilnog poslovanja ne dovodi u pitanje ovu osnovnu tendenciju jer se svevea primena Interneta ostvaruje u domenu odnosa izmeu preduzea dok mobilnitelefon nalazi svoje mesto u delu poslovnih odnosa koji se uspostavljaju na relacijipreduzee - potroa. U budunosti e doi do integracije veine elektronskihtehnologija, odnosno dominantan e biti beini Internet (Wireless Internet).

Mobilni ureaji i njihove karakteristike

Poslednjih godina svedoci smo izuzetnog razvoja i popularnosti razliitih vrstamobilnih ureaja. Pod mobilnim ureajem u irem smislu podrazumeva seelektronski ureaj dovoljno mali da moe da komotno stane u torbicu, dep ili futrolu,tako da se moe nositi sa sobom sve vreme. U ovu kategoriju danas se svrstavarelativno veliki broj ureaja:- mobilni telefoni,- PDA ureaji,- pametni telefoni,- lini medija plejeri (PMP-Personal Media Players), u koju spadaju mp3 i mp4 plejeri,iPod kompanije Apple, itd; prevashodna namena je pregled multimedijalnih sadrajau digitalnom formatu tj. sluanje muzike i audio zapisa, radio programa, pregled

fotografija i video zapisa, itd.- digitalni fotoaparati i kamere,- ultra mobilni raunari (UMPC ultra mobile PC), itd.


2/27

Laptop raunari se ne svrstavaju u kategoriju mobilnih ve prenosnih ureaja, presvega zbog svoje veliine i manje mobilnosti, dok su tablet raunari i itaielektronskih knjiga (e-book readers) na granici izmenu ove dve kategorije, pa se unekom irem smislu mogu smatrati mobilnim ureajima.Mobilni telefon je elektronski ureaj koji, korienjem beine mree, omoguava

korisniku telefonske razgovore u irem geografskom prostoru. U ovu grupu nespadaju kuni beini telefoni, jer oni imaju veoma ogranien domet, od par desetinametara. Mobilni telefon je daleko najpopularniji i najrasprostranjeniji mobilni ureaj.Procenjuje se da je krajem 2009. godine u svetu u upotrebi bilo preko 4,6 milijardimobilnih telefona (samo u toku 2009. godine proizvedeno je i prodato preko 1,2milijarde mobilnih telefona). U gotovo svim razvijenim zemljama broj mobilnihtelefona je vei od stanovnika, tj. mnogi korisnici imaju dva ili vie mobilnih telefona.Prema zvaninoj statistici Evropske Unije, jo 2006. godine na 100 stanovnikadolazilo je 107 mobilnih brojeva. U anketi sprovedenoj u martu 2010. godine, naEkonomskom fakultetu u Kragujevcu, svih 223 anketiranih studenata I godineosnovnih studija je izjavilo da ima mobilni telefon. Pri tome, ak 40% anketiranih

studenata je izjavilo da koristi dva ili vie mobilnih telefona. Najvei proizvonamobilnih telefona je finska multinacionalna kompanija Nokia, proizvodi vie od treinesvih novih mobilnih telefona u svetu (samo u 2009. godini je proizvela preko 440miliona mobilnih telefona). Na slici 1 prikazano je trino uee najznaajnijihproizvonaa mobilnih telefona u svetu za 2009 godinu.

Slika 1. Trino uee najznaajnijih proizvonaa mobilnih telefona

Osim telefoniranja, mobilni telefoni esto nude i dodatne servise kao to su SMS, e-mail, pristup Internetu, pregled multimedije, itd.PDA ureaji (PDA Personal Digital Assistant, poznat i pod nazivom palmtop) sudepni raunarski ureaji. Prvobitno su bili zamiljeni kao elektronska verzijadepnog podsetnika (PIM Personal Information Manager), odnosno za uvanje iadministriranje adresara, kalendara, dnevnika rada, podsetnika planiranih obaveza,linih podataka i beleki, itd. Razvojem tehnologije dobili su i neke funkcije i

mogunosti koje su da tada imali samo raunari, pa je tako bilo mogue instaliratidodatne aplikacije, koristiti programe za obradu teksta, tabelarne kalkulacije, itanje


3/27

elektronskih knjiga ili pregled multimedije. Na taj nain su PDA urenaji postajalimobilna zamena za PC raunare, dok se korisnik nalazi na putu ili jednostavno vansvog radnog mesta ili doma, i zato su morali da imaju razvijen sistem lake razmeneinformacija i sinhronizacije sa raunarima. Prvi PDA ureaji nisu imali mogunostkomunikacije, ve su se direktno kablom povezivali sa raunarima. Razvojem

beinih komunikacija, savremeni PDA ureaji su dobili mogunost povezivanja nabeine raunarske mree, i na taj nain je omoguena laka razmena podataka ali ipristup Internetu i korienje e-maila. PDA urenaji, kao i PC raunari, imaju svojoperativni sistem, koji upravlja radom ureaja, i aplikativne programe. S obzirom dase PDA ureaji koriste na razliit nain od PC raunara (koji se ukljuuju npr. jednomdnevno, pa korisniku nije problem da saeka par minuta za startovanje sistema, dokse PDA ureaji ukljuuju ee, da bi se obavili neki kratki zadaci), to je neophodnoda imaju brz odziv tj. da budu gotovo trenutno po ukljuivanju spremni za rad.Ovo je zahtevalo dobre hardverske karakteristike i pojednostavljen operativni sistem.Pripadali su vioj klasi ureaja, i po karakteristikama (gotovo svi savremeni PDAurenaji imaju ekrane osetljive na dodir) i po ceni, tako da nikada nisu postigli

popularnost i rasprostranjenost mobilnih telefona. Poslednjih godina je trite PDAureaja u velikom padu, i PDA ureaj u svom izvornom obliku iezava sa trita,tako da i najpoznatiji proizvonai ovih ureaja prelaze na proizvodnju pametnihtelefona.Pojava mobilnih telefona sutinski je promenila svet telekomunikacija i znaajno je umnogim segmentima olakala ivot i poslovanje. Sa druge strane, PDA ureaji sunudili irok spektar raunarskih aplikacija i korisnih alata. Zato je prirodna tendencijada poslednjih godina ove dve vrste ureaja meusobno konvergiraju odnosno da semobilnim telefonima dodaju funkcionalnosti i raunarske mogunosti PDA ureaja ida se PDA ureajima dodaje mogunost telefoniranja putem mobilne mree, uzdodatne funkcionalnosti preuzete od linih medija plejera. Ovako nastali hibridniureaji koji imaju sve dobre karakteristike od obe vrste, odnosno koji imajumogunost komunikacije glasom putem mree mobilnih operatera, operativni sistemvieg nivoa i mogunost instalacije novih softverskih aplikacija, mogunost kreiranja ipregleda multimedijalnih sadraja (muzike, fotografija, audio i video zapisa, itd.),mone raunarske karakteristike PDA urenaja, mogunost povezivanja na beinelokalne raunarske mree se nazivaju pametni telefoni (smartphones). Tritepametnih telefona je najbre rastui segment trita mobilnih telefona. Procenjuje seda e do 2015. godine preko 60% od svih prodatih mobilnih telefona bili upravopametni telefoni.

Na slici 2 prikazani su mobilni telefon, PDA ureaj i pametni telefon.


4/27

Slika 2. Mobilni telefon, PDA ureaj i pametni telefon

Svakodnevni razvoj i sve bolje karakteristike mobilnih ureaja, hardverske isoftverske, otvaraju nove mogunosti primene ovih urenaja, kako na poslovnom, takoi na linom planu. Pri tome se kao platforma budunosti najee oznaavajupametni telefoni, pa e u nastavku biti prikazane najvanije karakteristike mobilnihureaja odnosno mobilnih i pametnih telefona kao njihovih najvanijih,najrasprostranjenijih i najperspektivnijih predstavnika. Na slici 3 prikazano je trinouee najznaajnijih proizvoaa pametnih telefona, za prvi kvartal 2010 godine.

Slika 3. Trino uee najznaajnijih proizvonaa pametnih telefona

Procesor

Brzina i mogunosti procesora odreuju i mogunosti mobilnog ureaja tj. koje

aplikacije i koje periferne elemente i vrstu komunikacije ureaj moe da podri. Kao ikod desktop raunara, razvoj mobilnih ureaja i razvoj njihovih procesora suneraskidivo povezani, tako da je razvoj procesorskih jedinica koristan vodi za to ta


5/27


6/27

kartica (CompactFlash, MultiMediaCards-MMC, MemoryStick, itd.), ipak je dalekonajzastupljenija SD kartica, u svim svojim verzijama (slika 5), a danas se kaostandard za memorijske kartice za mobilne ureaje namee microSD SDHC (SecureDigital High Capacity) kartica.

Slika 5. Razliiti tipovi SD kartica (standard, mini i mikro)

Ova kartica je malih dimenzija (veliine nokta) i relativno velikog kapaciteta (povaeem standardu, do 32 GB).S obzirom da i mnogi drugi urenaji koriste SD kartice (digitalni fotoaparati, mp3plejeri, itd.), mogua je jednostavna razmena i prenos sadraja sa tih ureaja napametni telefon.

Baterija

S obzirom na sve vei broj hardverskih komponenti kod mobilnih ureaja, brojnenaine beinog povezivanja (od kojih su neki ukljueni neprekidno ili dui vremenskiperiod), upotrebu GPS-a, a pre svega sve veih ekrana i veih rezolucija, predbaterije se postavlja teak zadatak da obezbede pouzdano i dugotrajno napajanjeureaja.Smatra se da danas baterije predstavljaju usko grlo za dalji razvoj mobilnih ureaja,jer svojim kapacitetom i drugim karakteristikama ne mogu da prate ubrzani razvojprocesora, memorija, ekrana i drugih komponenti.

U sluaju da mobilni urenaj nema trajnu glavnu memoriju (veina PDA ureaja istarijih mobilnih telefona), kada je iskljuen, on zapravo nije potpuno ugaen, ve se


7/27

sistem prebacuje na rad u "uspavanom" stanju, sa niskom potronjom energije, priemu je veina elektronskih komponenti iskljuena. Tokom ovakvog stanja, baterija idalje snabdeva energijom memoriju, kako podaci i programi ne bi bili izgubljeni, pa jevano ne dozvoliti da se baterija potpuno isprazni (podaci koje se nalaze nadopunskih memorijskim karticama su zatieni, jer su one trajna memorija). Neki

sistemi ukljuuju i dopunske, interne baterije posebno namenjene za uvanjememorije u sluaju potpunog pranjenja ili oteenja glavne baterije, ali one ne moguda dugo traju.Veina sistema e dati upozorenje kada nivo popunjenosti baterije postane nizak, inee dozvoliti ukljuenje ureaja pri vrlo niskim nivoima popunjenosti, kako bi spreilipotpuno pranjenje tj. bar jo neko vreme sauvali podatke u memoriji.Mobilni ureaji se danas najee napajanju punjivim litijum-jonskim ili litijum-polimerbaterijama, pri emu se danas akcent stavlja na litijum-polimer baterije, koje su netolake i mogu se proizvoditi u proizvoljnim oblicima i veliinama (za razliku od litijum-jonskih, koje su po pravilu oblika kvadra), to je u skladu sa ciljevima proizvoaa daprave manje, tanje i lake ureaje. Ove baterije, u zavisnosti od tipa ureaja i naina

korienja, mogu da obezbede autonomiju od jednog pa do desetak dana, nakonega je neophodno punjenje.Punjenje baterije obino traje par sati, a najee se vri prikljuenjem punjaa nastandardnu naponsku mreu.Interesantno je naglasiti da je do sada svaki proizvona mobilnih ureaja imaosopstveni standard za razvoj punjaa i da ak i mobilni ureaji istog proizvonaa nisuimali iste punjae tj. konektori su najee bili razliiti. Zato su u februaru 2009.godine GSM asocijacija (koja obuhvata preko 750 mobilnih operatera irom sveta) i17 vodeih svetskih proizvonaa mobilnih telefona (Nokia, Sony-Ericsson, Samsung,Motorola, itd.) objavili da su se dogovorili o zajednikom standardu za znatnoefikasnije univerzalne punjae mobilnih telefona, a kao univerzalni konektor jeusvojen mikro-USB konektor, koji podravaju i Apple, LG, RIM (Research in Motion,proizvona Blackberry-ja) i drugi.U poslednje vreme aktuleni i punjai namenjeni za putovanja, koji bateriju mobilnogureaja dopunjavaju iz standardnih, lako dostupnih alkalnih baterija za jednokratnuupotrebu, korienjem posebnog punjaa. Takoe, danas se intenzivno razvijaju isolarni punjai, ili kao posebne jedinice ili u sklopu samog mobilnog telefona. Naime,obino se na poleini mobilnog telefona postavlja solarna ploa (slika 5), koja sa satvremena punjenja moe da obezbedi 10-tak minuta razgovora.


8/27

Slika 5. Solarni poklopac mobilnog telefona

Kao najvei nedostatak litijum-polimer baterija istiu se njena ogranienja u pogleduivotnog veka i kapaciteta. Na primer, prijem i prikazivanje TV signala na mobilnomureaju zahteva veliku koliinu energije i brzo crpi bateriju. Jedno od moguih

reenja, na kome se poslednjih godina najvie radi, su gorive elije (fuel cells), kojegeneriu struju pomou kiseonika i goriva kao to su vodonik ili metanol. Najavljujese da e gorive elije davati i do 10 puta vie energije od litijum-polimer baterija istihdimenzija, a prihvatljivije su i u ekolokom smislu, jer kao ostatak daju vodu i ugljen-dioksid. Meutim, iako se ve godinama radi na njihovom razvoju, jo uvek se nijepojavio komercijalni mobilni ureaj sa ovakvim napajanjem.U razvoju savremenih mobilnih ureaja se koriste i razliite strategije smanjenjapotronje tj. produetka rada baterije. Korienjem inteligentnih i adaptivnihmehanizama za smanjenje potronje, vre se znaajne utede, npr. variranjemnapona i optimizacijom brzine procesora, ili privremenim iskljuivanjem neaktivnihhardverskih komponenti.

Zadavanje komandi i unos podataka

Lak i jednostavan unos komandi i podataka u mobilni ureaj predstavlja jedan odvanijih zahteva korisnika i u ranijem periodu ovo je bila jedna od osnovnih zamerki inedostataka mobilnih ureaja.Naime, za unos podataka i komandi kod mobilnih telefona najee se koristitastatura, koja je sem numerikih tastera (putem kojih su se unosila i slova), ima inekoliko tastera posebne namene (slika 6.a). U manjem broju sluajeva mobilnitelefoni imaju punu QWERTY tastaturu (slika 6.b), kojom je omoguen bri unos

teksta. Zbog malih dimenzija tastera i malog razmaka izmeu njih, oba oblikatastature nisu pogodna za brzi unos vee koliine teksta i to je bio jedna od veihzamerki. Osim tastera, savremeni mobilni telefoni najee imaju i neki dodatnielement (najee dojstik, koji ima funkciju bar pet tastera) koji se koristi pre svegaza navigaciju.

Slika 6. Razliiti oblici tastatura klasinih mobilnih telefona


9/27

Klasini PDA urenaji su imali minimalni broj tastera (broj i funkcija zavisi od modela iproizvoaa), koji su obezbeivali brz pristup nekim najvanijim funkcijama ureaja.Kod veine ureaja korisnik je mogao sam da podeava parametre odnosnoaplikacije povezane za pojedninim tasterima. I kod nekih modela PDA ureaja se zanavigaciju koristio dojstik sa pet tastera. Meutim, kako PDA ureaji po pravilu

imaju ekrane osetljive na dodir, to se unos svih drugih komandi vri putem ekrana, ito najee pomou posebne olovke (stylus) koja se nalazi u sklopu PDA ureaja.Unos teksta se takone vri putem ekrana, odnosno ili putem virtuelne tastature kojase na njemu aktivira (slika 7), ili putem prepoznavanja rukopisa po ekranu, pri emuse za oba naina koristi stylus.

Slika 7. Unos teksta putem virtuelne tastature na ekranu i stylus-a

Savremeni pametni telefoni koriste sve gore navedene oblike tastatura, tj. manji brojnjih ima punu QWERTY tastaturu (ali gotovo svaki proizvona ima bar jedan takavmodel), a neto ee imaju osnovni skup numerikih i tastera posebne namene, asve ee ovi ureaji imaju, poput PDA ureaja, ekrane osetljive na dodir, tako da seunos komandi i podataka vri direktno prstima na ekranu (slika 8).

Slika 8. Zadavanje komandi kod pametnih telefona sa ekranom osetljivim na dodir

Svi prikazani naini su adekavtni za unos samo manjih koliina podataka. Meutim,dodatkom eksterne QWERTY tastature (pre svega za unos vee koliine teksta),


10/27

pametni telefoni mogu postati pogodna alternativa laptop raunarima. Eksternetastature se mogu nai u nekoliko oblika:- savitljive tastature normalne veliine (slika 9.a), koje oblikom i dimenzijamapodseaju na klasine tastature desktop raunara, ali se mogu smotati na vrlo maluzapreminu,

- mini tastature (slika 9.b), klasine tastature od vrstog materijala, malih dimenzija,- tzv. palac-tastature (slika 9.c), dopunske tastature koje podseaju na puneQWERTY tastature mobilnih ureaja, naziv su dobile po tome to koriste pre svegapalevima obe ruke,- projekcione tastature (slika 9.d), tehnoloki najsavremenije; pomou posebnogureaja se laserskim snopom na ravnu povrinu projektuje slika virtuelne tastaturenormalne veliine na kojoj se kuca, a ureaj vri detekciju pritisnutog tastera naosnovu preseenog laserskog zraka.

Slika 9. Razliiti oblici eksternih tastatura

Drugi, esto korieni nain zadavanja komandi je putem glasa. Naime, i starijimodeli mobilnih telefona su vrlo esto imali opciju zadavanja komandi glasom ilipoziva odreene osobe izgovorom njenog imena. Sve ovo se i dalje koristi i kodsavremenih mobilnih ureaja. Meutim, razvojem pre svega procesora i softverskihaplikacija, sve ee se mogu nai urenaji koji mogu da prepoznaju glas tj. vre

konverziju glasa u tekst. Na primer, pametni telefon Nexus One kompanije Googleima softversku podrku za ovu konverziju, tako da je mogue direktno diktirati neku


11/27

poruku, e-mail ili pismo, koji ureaj prepoznaje i konvertuje u tekst. Takoe,savremeni ureaji esto imaju i suprotni oblik konverzije, teksta u glas, koji pre svegakoriste osobe sa posebnim potrebama, za npr. presluavanje poruka ili e-knjiga.

Ekrani

Ekrani su jedna od najveih, najskupljih, najoseljivijih i najvanijih komponentimobilnih ureaja i meu najveim potroaima energije. Osim to slue za prikazrazliitih oblika informacija, u poslednje vreme se, kao to je ve naglaeno uprethodnom delu, sve ee koriste i za unos komandi i podataka. Da bi mobilnitelefon ili PDA urenaj bio zaista mobilan, on mora biti lak i kompaktan odnosno takvihdimenzija da se moe nositi u depu, to postavlja ogranienja na maksimalnu fizikuveliinu ekrana koji se nalazi na ureaju.S obzirom na njegovu namenu, kod PDA urenaja se od poetka puno panjeposveivalo dobrom ekranu i zato su oni obino imali vrlo kvalitetne i relativno velike(2,5-4 ina) LCD ekrane osetljive na dodir. Ovi ekrani su najee zahtevalipozadinsko osvetljenje, za prikaz slike tokom dana odnosno pri dnevnom svetlu, toje dodatno optereivalo bateriju. Sa druge strane, kod starijih mobilnih telefona, ijaje prvenstvena namena bila komunikacija glasom, ekranima se nije posveivalavelika panja, pa su esto bili malih dimenizija i monohormatski. Konvergencijom ovedve vrste ureaja ka pametnim telefonima, naglaena je vana uloga ekrana, jertelefon vie nije bio samo sredstvo za glasovnu komunikaciju, ve i ureaj zasnimanje i reprodukciju multimedijalnih sadraja, tako da danas ak i obini mobilnitelefoni imaju dobre ekrane.

Od tehnologija za izradu ekrana danas su najee koriste LCD TFT i sve

popularnija AMOLED (Active Matrix Organic Light Emitting Diode) tehnologija, kodkoje je ekran tanji, prikaz je svetliji i ne zahteva pozadinsko osvetljenje, vea jefrekvencija osveavanja slike, energetski je efikasnija i nema problema za uglomgledanja.Ekrani savremenih mobilnih ureaja su obino dijagonale 3-4 ina, sa svekvalitetnijim prikazom slike tj. sve veih rezolucija i broja boja (i do 16 miliona).Gotovo po pravilu, ekrani novih modela pametnih telefona su osetljivi na dodir. Nadue staze, kao potencijalno mogui pravci razvoja ekrana tj. naina prikazivanjaizdvajaju se mikro ekrani, izuzetno malih dimenzija i potronje energije, najeemontiranih na prilagonenim naoarima i sa dodatnim optikim uveanjem, i tehnikaprojektovanja slike direktno na mrenjau oka oveka, putem posebnih laserskih

dioda.

KomunikacijaIR i Bluetooth

Veina PDA ureaja i mobilnih telefona starije generacije je za prenos i razmenupodataka sa slinim ureajima u neposrednoj okolini bila opremljena IR (infrared infra-crvena) komunikacionim portom. Baziran na standardima IrDA (Infrared DataAssociation), ovaj nain prenosa se bazira na zraku infra-crvene svetlosti (nevidljiveljudskom oku), pa je zato izmenu urenaja izmenu kojih se vri prenos tj. izmeu

njihovih komunikacionih portova neophodna optika vidljivost (kao npr. koddaljinskog upravljaa za TV). Izbor ureaja sa kojim se komunicira se vri


12/27

jednostavnim usmeravanjem svog ureaja u pravcu njegovog IR porta. Na ovaj nainbio je mogu prenos kontakata, podsetnika i manjih fajlova izmenu dva mobilnaureaja na vrlo kratkom rastojanju (do jednog metra), pa je kao takva vrlo sigurna, jerje vrlo teko da neko presretne zrak, a i ne prenosi se van prostorije. Ipak, danas seovaj nain prenosa kod mobilnih ureaja veoma retko primenjuje.

IrDA je kao standard za prenos podataka na malom rastojanju danas gotovo upotpunosti zamenjen Bluetooth standardom, koji se zasniva na prenosu podatakakratkim radio talasima. Ime je dobio po engleskoj verziji nadimka danskog kraljaHaralda I iz X veka, koji je ujedinio sukobljena danska plemena u jedno kraljevstvo,analogno emu Bluetooth ujedinjuje razliite komunikacione protokole u jedanuniverzalni standard.Domet ovog sistema je, zavisno od klase ureaja, najee do 10 m, a obzirom dane zahteva optiku vidljivost, mogue je povezivanje i u susednim prostorijama.Maksimalna teorijska brzina prenosa danas aktuelnih verzija Bluetooth standarda zamobilne telefone (2.0 i 2.1 + ERD) je 3 Mbit/s, ali je realno ostvariva oko 2,1 Mbit/s.Bluetooth omoguava povezivanje sa vie urenaja u okolini, omoguavajui stvaranje

tzv. beinih linih mrea (WPAN Wireless Personal Area Network). Danas imairoku primenu kod mobinih ureaja za:- prenos kontakata, radnih kalendara, podsetnika i fajlova izmenu mobilnih ureajameusobno, i sa raunarom,- komunikaciju sa beinim slualicama,- prenos podataka na tampa, radi tampe direktno sa mobilnog ureaja,- upravljanje radom video-projektora ili nekih aplikacija na raunaru,- prenos podataka izmenu mobilnog ureaja i raunara, ako se mobilni ureaj koristikao modem za beino povezivanje raunara na internet, itd.U nedostatke se ubraja neto tee povezivanje odnosno procedura prepoznavanja,uparivanja i upostavljanja veze, kao i neki aspekti sigurnosti (poznati su razliitinaini zloupotrebe odnosno krane podataka sa mobilnih ureaja putem Bluetooth-a).

Sistemi mobilne telefonije

Osnovna namena mobilnih telefona je komunikacija glasom. Mobilna telefonija jedanas uglavnom bazirana na elijskoj strukturi (zato se ponekad mobilni telefoninazivaju i elijski-cellular), koja podrazumeva deljenje teritorije koju mrea pokriva naizvestan broj manjih elija (u mobilnu telefoniju se se ubrajaju i satelitski telefoni, kojikomuniciraju direktno sa geostacionarnim satelitima u orbiti, ali je njihov broj mali, paovde nee biti razmatrani). Sam termin je nastao asocijacijom na pelinje sae, ije

etougaone elije imaju oblik kakav bi u idealnom teorijskom sluaju trebalo da imajui elije mobilne mree koje u potpunosti pokrivaju neku teritoriju. U sreditu svakeelije nalazi se radio-ureaj, koji se obino naziva bazna stanica (Base TransmitterStation), sa antenom postavljenom na vrhu brda ili zgrade, koji komunicira sa svimmobilnim telefonima koji se nalaze na njegovoj teritoriji. Sve bazne stanice povezanesu inom ili radio vezom sa telefonskim centralama mobilne mree, a one satelefonskim centralama klasine javne telefonske mree, i preko njih i sa celimsvetom.ira upotreba mobilnih telefona poela je tek pojavom druge generacije (2G)mobilnih telefona, jer su telefoni prve generacije (1G), koji su se pojavili krajem 1970-tih i poetkom 1980-tih, osim visoke cene, imali i analogni sistem prenosa, znatno

vee dimenzije i potronju energije. Komercijalna upotreba telekomunikacionih mrea


13/27

druge generacije zapoela je u Finskoj, 1991. godine. Najvanije prednosti su biledigitalna enkripcija i prenos signala, nii nivo snage radio signala, a samim tim imogunost rada sa manjim baterijama, ime su i dimenzije ureaja bile manje,sigurniji i kvalitetniji prenos i, obzirom na digitalnu prirodu urenaja i prenosa,mogunost uvoenja digitalnih servisa, kao to je SMS.

2G tehnologija se u Evropi bazira na GSM (Global System for Mobilecommunications) standardu. 2G mree su bile razvijene pre svega za komunikacijuglasom i relativno spori prenos podataka (do 9,6 Kbit/s).Unapreenjem ovih mrea, odnosno daljim razvojem standarda, dolo se do novihgeneracija mobilnih mrea.Kao menukorake izmenu 2G i 3G mrea treba istai 2.5G i 2.75G tehnologije, koje sepre svega odlikuju unapreenim mogunostima prenosa podataka.2.5G tehnologiju odlikuje uvoenje novih protokola (GPRS General Packet RadioService), koju su omoguavali znatno veu brzinu prenosa podataka (56-114 kbit/s),to je dalje omoguavalo uvoenje i korienje novih servisa kao to su WAP pristup(Wireless Application Protocol standard za korienje Interneta na mobilnom

telefonu), MMS (Multimedia Message Service, omoguava slanje multimedijalnihporuka putem mobilne mree), e-mail i web. GPRS prenos podataka se obinonaplauje po prenetoj koliini u Mb, dok se kod starijih sistema prenos naplaivao poutroenom vremenu odnosno duini konekcije u minutama, bez obzira na koliinu.2.75G tehnologija je nastala daljim usavravanjem sistema kodiranja i prenosapodataka i uvoenjem EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution) tehnologije,koja je etiri puta efikasnija od GPRS-a. Primena EDGE tehnologije na GSMmreama zapoela je 2003. godine. Zahvaljujui brzini prenosa i do 236,8 kbit/s,korisnicima je omoguen relativno brz pristup Internetu i svim ve pomenutimdigitalnim servisima mobilne telefonije.3G tehnologija se zasniva na IMT-2000 (International Mobile Telecommunications -2000) familiji standarda za mobilne telekomunikacije, od kojih je najvaniji UMTS. 3Gmree omoguavaju simultani prenos glasa i podataka, vee brzine prenosa i nivosigurnosti nego prethodne generacije. Prva komercijalna 3G mrea u Evropi jepoela sa radom 2001. godine.S obzirom na vee mogunosti i brzinu prenosa, 3G tehnologija je, uz znatno bripristup Internetu, otvorila niz novih aplikacija:- mobilna televizija mobilni operater proslenuje TV signal na mobilni telefonpretplatnika, koji na njemu moe pratiti TV program,- video na zahtev na zahtev korisnika, mobilni operater mu na mobilni telefon aljevideo fajlove tj. filmove,

- video poziv/konferencija mogunost razgovora putem mobilnih telefona pri emuse uesnici i vide u realnom vremenu (telefoni moraju biti opremljeni kamerama zavideo pozive),- tele-medicina prenos signala sa medicinskih ureaja,- servisi bazirani na lokaciji korisnika, itd.Prva verzija UMTS-a (verzija 99), koja je jo uvek akutelna na veini mrea, nuditeorijsku brzinu prenosa od 384 kbit/s. Od 2006. godine UMTS mree u mnogimzemljama se unaprenuju uvonenjem HSDPA (High Speed Downlink Packet Access),koji mnogi oznaavaju i kao 3.5G tehnologiju, ija je maksimalna teorijska brzinaprenosa sa bazne stanice na mobilni ureaj 21 Mbit/s.Trenutno se najvie radi na razvoju nove, 4G tehnologije koja, prema standardima

definisanim od strane ITM (International Telecommunication Systems), mora daobezbedi nominalnu brzinu prenosa od 100 Mbit/s za korisnika u pokretu (npr. u


14/27

vozilu), i 1 Gbit/s za stacionarnog korisnika. Nova tehnologija e, s obzirom naznatno vee brzine prenosa, nuditi kvalitetniju komunikaciju i niz novih i unaprenenihservisa, od kojih se izdvaja prenos video i digitalnog TV signala visokog kvaliteta urealnom vremenu. Prvu komercijalnu mreu oznaenu kao 4G, pokrenuo je vedsko-finski operater Telia Sonera u decembru 2009. godine, u glavnim gradovima vedske

i Norveke, Stokholmu i Oslu.Kao potencijalni 4G standard za mobilnu telefoniju pominje se i WiMAX tehnologija,bazirana na IEEE 802.16 standardu, koji se odnosi na irokopojasni mobilni pristupInternetu (prema verziji 802.16m oekivana brzina pristupa je 1 Gbit/s). HTC je umartu 2010. godine prikazao svoj prvi mobilni telefon, EVO 4G, koji podrava WiMAX4G tehnologiju.

Beine raunarske mree

Ubrzani razvoj tehnologije, miniturizacija i pad cena komponenti, omoguili su dabeini pristup lokalnim raunarskim mreama (WLAN-Wireless Local Area Network)vie ne bude privilegija samo laptop raunara, ve da ovu mogunost dobiju i gotovosvi savremeni pametni telefoni. Danas su naee u upotrebi Wi-Fi (skraeno odWireless Fidelity) beine mree, zasnovane na IEEE 802.11 grupi standarda, kojerad zasnivaju na postojanju pristupne take (access point, hot spot) ruteru kojipokriva odrenenu oblast i omoguava svim ureajima u njoj konekciju i pristup mrei.Ovakve pristupne take se danas sve ee sreu na aerodormima, u hotelima,restoranima, ali i na univerzitetima i poslovnim kompanijama. Domet ovakvih urenajaje najee oko 30 m u zatvorenom prostoru i oko 100 m na otvorenom prostoru.Iako je pokazano da se prenos podataka i pristup Internetu mogu vriti i prekomobilne mree, Wi-Fi nudi korisnicima znatno vee brzine prenosa, esto besplatno

ili po nioj ceni od mobilne mree.Wi-Fi tehnologiju, s obzirom na vei domet (od npr. Bluetooth-a) i vee brzineprenosa, karakterie i vea potronja energije, pa je ovo novo optereenje baterije,uz vee optereenje procesora, bila jedna od prepreka iroj upotrebi kod mobilnihureaja.Savremeni pametni telefoni danas, za pristup Wi-Fi mreama, najee koriste IEEE802.11b ili 802.11g standard, definisanim od strane IEEE komiteta za standarde zaLAN/MAN mree (IEEE 802). Stariji, IEEE 802.11b standard, javio se krajem 1999.godine, i ima maksimalnu teorijsku brzinu prenosa 11 Mbit/s. Danas aktuelanstandard, IEEE 802.11g, objavljen je u junu 2003. godine, i ima teorijsku brzinuprenosa 54 Mbit/s.

Najnoviji, IEEE 802.11n standard, objavljen je u oktobru 2009. godine, i oekuje seda e u naredenom periodu biti prihvaen od strane proizvoaa mobilnih ureaja,raunara i telekomunikacione opreme. Zahvaljujui sistemu prenosa sa vie antena,omoguie prenos brzinama i do 600 Mbit/s, uz veu pouzdanost prenosa i naveem rastojanju (dva puta vei domet mree u odnosu na prethodne standarde).Iako je ve naveden kao mogua 4G tehnologija mobilne telefonije, prvenstvenanamena WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) tehnologije,bazirane na IEEE 802.16 grupi standarda, je brzi pristup Internetu. Aktuelna verzijastandarda nudi irokopojasni pristup brzinom i do 70 Mbit/s, na rastojanjima i do 50km (naravno, nije mogue postii maksimalnu brzinu na maksimalnom dometu tj.vee brzine se postiu na malim rastojanjima i obrnuto). Najnoviji standard iz ove

grupe, na IEEE 802.16m, obezbenuje brzine pristupa do 100 Mbit/s za mobilnekorisnike, a do 1 Gbit/s za stacionarne korisnike.


15/27

Na slici 10. prikazan je odnos brzine prenosa i mobilnosti pojednih tehnologija zaprenos podataka. Kao to je ve reeno, Wi-Fi obezbenuje velike brzine prenosa, alis obzirom na mali domet pristupnih taaka, i relativno slabu pokrivenost terena, tekoje obezbediti signal na irem podruju odnosno mogunost pristupa korisniku upokretu. S druge strane, pokrivenost GSM mreom je izuzetna (veina operatera u

Srbiji imaju pokrivenost mree od preko 98%), ali je zato brzina prenosa podataka,kljuna za pristup Internetu, vrlo mala.

Slika 10. Odnos brzine prenosa i mobilnosti tehnologija za prenos podataka

SMS, MMS, E-mail

SMS (Short Message Service) je jedan od prvih servisa koji se javio kod mobilnih

urenaja. Omoguava korisnicima slanje kratkih tekstualnih poruka (do 160 karaktera;savremeni telefoni i sistemi omoguavaju slanje i duih poruka, njihovim deljenjemna krae). Nastao 1992. godine, ovaj servis je i danas vrlo popularan, posebno meumlaim korisnicima, pre svega zbog niske cene. Samo u SAD se dnevno poaljepreko 4 milijarde SMS poruka, a najvie poruka po korisniku se alje na Filipinima,preko 750 poruka meseno. Osim to se koriste za pisanu komunikaciju dva ili viekorisnika, u poslednje vreme se esto primenjuju i u edukaciji, marketingu, prijemuraznih obavetenja, SMS glasanju, plaanju (npr. parkinga ili dopune kredita namobilnom telefonu), itd. Mobilni operateri u Japanu najee ne podravaju SMS,ve nude mogunost prijema i slanja kratkih e-mail poruka.MMS (Multimedia Messaging Service) predstavlja unapreeni servis koji omoguavaslanje i multimedijalnih sadraja kao to su slike, zvuni i video zapisi, melodije zatelefon, itd. Najee se koristi za slanje fotografija nainjenih kamerom mobilnogaparata, ali zbog cene usluge i tehnikih problema u korienju, nije dostigaopopularnost SMS-a.Veina savremenih mobilnih ureaja podrava korienje e-maila, odnosnoomoguava kreiranje naloga i prijem i slanje e-mail poruka sa mobilnog ureaja.Najee je mogue kreirati i vie naloga (vie razliitih e-mail adresa), ali sa nekihnije mogue slati ve samo primati poruke. Sam mobilni operater obino svakomkorisniku dodeljuje i e-mail adresu, vezanu za mobilni broj korisnika, sa koje jemogue i slanje i prijem e-mail poruka.

Multimedija


16/27

Jedna od vanih karakteristika savremenih mobilnih ureaja su sve vee mogunostiupotrebe razliitih multimedijalnih sadraja, edukativnog ili zabavnog karaktera.Gotovo svi PDA ureaji i dobar deo mobilnih telefona starije generacije su imalimogunost snimanja kraih audio-zapisa tj. mogli su da se koriste kao diktafoni, kao i

mogunost reprodukcije zvunih zapisa. Svi savremeni mobilni ureaji imaju obe oveopcije, ali na kvalitativno viem nivou, i najee podravaju nekoliko najvanijihformata audio fajlova. Uz to, audio karakteristike mobilnih ureaja se, kao to je vereeno, mogu koristiti u aplikacijama pa prevoenje teksta u glas i obrnuto.Takoe, gotovo svi aktuelni modeli mobilnih telefona od poslednjih par godina imajuu sebi i digitalnu kameru, obino na zadnjoj strani telefona, koja omoguavasnimanje fotografija i kraih video zapisa. Svi ovi telefoni imaju i mogunostreprodukcije istih. Savremeni pametni telefoni dolaze da kamerama sve boljihkarakteristika (rezolucije i do 12 Mp, sa blicem za nono snimanje), to uzunapreenje procesora i softverskih aplikacija nudi mogunost vrlo kvalitetnogprocesiranja i reprodukcije foto i video zapisa razliitih standarda/formata. Pojediniureaji imaju i dodatnu kameru, obino neto slabijih karakteristika, na prednjoj stranitelefona, namenjenu za video pozive.Napomenimo da multimedijalni sadraji obino zauzumaju neto vie memorijskogprostora, i da je ovo, zbog ogranienih memorijskih kapaciteta mobilnih ureaja, bio iostao jedan od problema i prepreka iroj njihovoj primeni.Manji broj mobilnih ureaja ima u sebi ugranen FM prijemnik tj. mogunost sluanjaFM radio programa. Na tritu se danas mogu nai i mobilni telefoni kojiomoguavaju praenje i TV programa, pre svega analognog. U fazi razvoja su brojniprimeri sistema za emitovanje digitalne televizije na mobilnim ureajima, ali se tekirom komercijalnom primenom ve pomenutih novih i brih tehnologija za prenos

podataka oekuje mogunost praenja digitalnog TV programa visokog kvaliteta(HDTV) ili prenosa video signala u realnom vremenu i na pametnim telefonima.Razvoj i ira primena multimedijalnih sadraja je vaan faktor u iroj upotrebimobilnih ureaja u obrazovanju.Istaknimo samo mogunost video konferencije sa mobilnog ureaja, putem koje biuesnici mogli ne samo da prave, ve i da aktivno uestvuju u predavanjima, iako sufiziki na sasvim drugoj lokaciji.

GPS

Veliki broj savremenih mobilnih ureaja, zahvaljujui padu cena i sve manjim

dimenzijama, danas ima ugranene GPS prijemnike tj. hardversku i softverskupodrku za korienje GPS-a. GPS (Global Positioning System) je globalni satelitskinavigacioni sistem, koji se sastoji od satelita rasporenenih u orbiti Zemlje, koji aljuradio signal na povrinu Zemlje. Za pravilan rad celog sistema neophodna su 24satelita, rasporeena u 6 orbitalnih ravni. S obzirom da neki sateliti ne funkcioniu,zbog odravanja, kvarova ili isteka radnog veka, to oko Zemlje uvek krui viesatelita i esto je aktivno vie od neophodnih 24. GPS sistem je prvobitno razvijen zapotrebe Ministarstva odbrane SAD (ovo mu je i dalje osnovna namena; ceo sistem idanas odravaju Vazduhoplovne snage vojske SAD), ali je kasnije postao otvoren zasve korisnike i namene, potpuno besplatno. GPS prijemnici na osnovu signala sasatelita mogu da odrede svoju tanu poziciju odnosno nadmorsku visinu, geografskuirinu i duinu, kao i pravac i brzinu kretanja korisnika, na bilo kom mestu na planeti,danju i nou, pri svim vremenskim uslovima. Signal koji GPS prijemnik prima sa


17/27

satelita sadri informaciju o trenutnom poloaju i putanji satelita kao i tano vremekada je ova informacija poslata, a GPS prijemnik, na osnovu poznatog vremena kadaje signal primljen i poznate brzine signala (brzina svetlosti) odreuje svoju udaljenostod satelita. Iako je za precizno odrenivanje poloaja teorijski dovoljno odrediti svojuudaljenost od tri satelita, zbog moguih greaka (mala greka u odreivanju vremena

prostiranja signala, pomnoena velikom brzinom prostiranja daje veliku greku uodreivanju udaljenosti) uvek se poloaj odreuje na osnovu signala sa bar etirisatelita. Preciznost standardnih GPS prijemnika je reda veliine 10 metara, ali ovajmetod se ne moe koristiti u zatvorenom prostoru, jer je neophodna direktna(optika) vidljivost satelita.U nekim situacijama, signal koji dolazi do prijemnika moe biti znatno oslabljen iliizmenjen (npr. u gradovima, signal moe biti oslabljen prolaskom kroz kronje drvetaili prijemnik moe registrovati i signale odbijene od okolnih zgrada), tako da ureajnije u mogunosti da ispravno funkcionie. Zato se u poslednje vreme razvija i koristiA-GPS (Assisted GPS, slika 12), sistem koji u odrenivanje pozicije ukljuuje i signalei informacije dobijene putem mobilne mree. Naime, ovaj sistem ukljuuje lokacijske

servere, koji primaju informacije sa baznih stanica (koje se nalaze na vrhovimazgrada ili okolnim brdima, i u svom sklopu imaju i GPS prijemnike) i prosleujunedostajue delove signala do mobilnog korisnika ili, na osnovu udaljenosti odbaznih stanica i delova signala dobijenih od mobilnog korisnika, izraunavaju tanupoziciju korisnika i proslenuju je putem mobilne mree.

Slika 11. A-GPS

GPS na mobilnim ureajima danas nudi niz mogunosti i korisnih aplikacija, odnavigacije na nepoznatom terenu (softveri sa digitalnim mapama gradova i puteva,na kojima se prati i planira kretanje vozila ili peaka), auriranja tanog vremena(signali sa satelita sadre informaciju o vremenu merenom atomskim asovnicima,znatno preciznijim od kvarcnih na samom ureaju) do aplikacija koje vam nude

raziliite informacije i sadraje u zavisnosti od trenutne pozicije (npr. lista hotela i


18/27

restorana ili vremenska prognoza za mesto u kome se trenutno nalazite, iliobjanjenje neke zgrade ili spomenika kome korisnik prilazi).

Operativni sistemi mobilnih ureaja

Veina klasinih mobilnih telefona ima osnovne operativne sisteme proizvoaatelefona, koji nude samo ograniene mogunosti. Savremeni pametni telefoni, pouzoru na raunare, imaju sopstvene operativne sisteme vieg nivoa, koji upravljajuradom ureaja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskimaplikacijama (prema jednoj od definicija, pametni telefoni je su mobilni ureaji kojiimaju operativni sistem vieg nivoa). Ipak, ovi operativni sistemi su jednostavniji negooperativni sistemi raunara, imaju neto drugaije prioritiete i uglavnom upravljajubeinim komunikacijama ureaja, razilitim metodama unosa podataka, upotrebommultimedijalnih sadraja i instalacijom novih aplikacija. Prvi operativni sistemi viegnivoa za mobilne ureaje primenjivali su se uglavnom kod PDA ureaja, inajzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft-ovi Pocket PC i kasnije Windows Mobile,dok su se kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima vieg niva najeekoristili Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenihmobilnih ureaja su:Symbian Danas najzastupljeniji operativni sistem na mobilnim ureajima (slika 14).Prevashodno se koristi na telefonima kompanija Nokia, Samsung i Sony Ericsson.Od februara 2010. godine je postala u potpunosti open source platforma, tj. savprogramski kod ovog operativnog sistema i njegovih modula je otvoren i dostupanjavnosti.BlackBerry OS Ovaj komercijalni OS (zatvorenog tipa) je prevashodno namenjen iprilagoen mobilnim urenajima BlackBerry kompanije Research In Motion (RIM), koji

su pre svega namenjeni poslovnim korisnicima, pa je i sam operativni sistemorijentisan na lak i jednostavan rad sa poslovnim aplikacijama i razmeni informacija ipodataka.iPhone OS Komercijalni OS (zatvorenog tipa, sem nekih komponenti) razvijen jeod strane kompanije Apple, za potrebe njenih mobilnih ureaja (iPhone, iPod Touch iiPad). Nastao je od Mac OS X, koji je bio baziran na UNIX-u. Prvi put se pojaviosredinom 2007. godine.Windows Mobile Ovaj komercijalni OS (zatvorenog tipa) kompanije Microsoft, pomnogim karakteristikama, funkcionalno i estetski, podsea na poznati Windows OSza raunare. Ranije se esto koristio na PDA ureajima, danas se najee se koristina mobilnim urenajima kompanija HP, Samsung, Sony Ericsson, LG, itd. Iako je u

poslednje vreme u ozbiljnoj krizi (pre svega zbog jake konkurencije i sve izraenijegprelaska na open source koncept), jo uvek zauzima znaajno mesto na tritumobilnih ureaja.Android Iako se relatvno skoro pojavio na tritu (prvi telefon sa ovim OS je bioHTC Dream koji se pojavio u oktobru 2008. godine [ANDR1]), belei veliki uspon,zahvaljujui tome to je baziran na slobodnom pristupu i otvorenom programskomkodu (open source) i to iza njega stoje Google, jedna od najpoznatijih kompanija uoblasti Interneta i Open Handset Alliance, konzorcijum velikog broja poznatihkompanija iz oblasti hardvera, softvera i telekomunikacija (Google, Sony Ericsson,Samsung, HTC, Motorola, LG, Toshiba, Intel, Qualcomm, Texas Instruments, T-Mobile, Vodafone, itd.), posveen razvoju i primeni otvorenih standarda u oblasti

mobilnih ureaja. Gotovo svakodnevno se pojavljuju novi pametni telefoni na ovoj


19/27

platformi, od brojnih proizvonaa (HTC, Dell, Samsung, Sony Ericsson, Motorola, LG,...), od kojih su mnogi pre toga bili vezani za komercijalne operativne sisteme. Verzijeovog OS nazive dobijaju po vrstama kolaa i slatkia. Osim ovih najvanijih, uupotrebi su jo i Palm web OS, bada (Samsung), Maemo (Nokia) i nekoliko manjepoznatih operativnih sistema baziranih na Linux-u. Svi savremeni operativni sistemi

imaju grafiki korisniki interfejs (GUI) i podravaju viekorisniki rad (multitasking).U sebi sadre i najvanije alate za svakodnevni rad korisnika: sat, kalendar,podsetnik, digitron, aplikacije za beinu konekciju, slanje i prijem e-mail-ova,pregled multimedijalnih sadraja, itd. Tendencija je da se sve ee koriste otvorenioperativni sistemi, koji dozvoljavaju laku nadgradnju i razvoj sopstvenih aplikacija.Takoe, veina proizvonaa prati rastuu popularnost socijalnih mrea (Facebook,Twitter, itd.) i nudi svojim korisnicima mogunost efikasnog korienja ovih mrea samobilnog ureaja.Na svetskom tritu i dalje je najzastupljeniji operativni sistem Symbian. Na slici 12.prikazan je udeo pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2009. godinu.

Slika 12. Trino uee pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2009. godinu

Aplikativni softver

Jedna od vanih karakteristika operativnih sistema vieg nivoa je mogunost

dodavanja novog softvera tj. instalacije novih aplikacija na mobilni ureaj. Novuaplikaciju korisnik moe razvijati sam (o emu e vie rei biti u sledeem delu), alise one mnogo ee besplatno preuzimaju ili kupuju u nekoj od on-line prodavnicana Internetu. U svetu je do sada od strane softverskih kompanija i nezavisnih autorarazvijen veliki broj aplikacija za svaki od navedenih operativnih sistema, tako da zasvaku oblast korisnik moe da bira koju e preuzeti ili kupiti od obino nekolikodesetina ponuenih opcija. On-line prodavnice je obino nalaze na sajtu proizvoaamobilnog ureaja ili operativnog sistema, pa tako izdvajamo Apple/iPhone App Store(http://www.apple.com/iphone/apps-for-iphone/), Windows Marketplace for Mobile(http://marketplace.windowsphone.com/), Ovi Store kompanije Nokia(https://store.ovi.com/), Android Market (http://www.android.com/market/), itd. Jedna

od prednosti aplikativnog softvera za mobilne ureaje je njegova cena, jer se onakree od par dolara do nekoliko desetina dolara, to je znatno manje od cena


20/27

aplikativnog softvera za raunare. Plaanje se najee vri elektronski, kreditnomkarticom na sajtu on-line prodavnice, a aplikacija se obino preuzima direktno namobilni ureaj. Kao i od raunara, dobar deo komercijalnih aplikacija su shareware,odnosno softver koji moe da se u nekom kraem periodu (7 do 30 dana) ili saogranienim mogunostima besplatno isproba pre kupovine. Pri preuzimanju ili

kupovini treba voditi rauna i o tome za koji se model ureaja preuzima aplikacija, jersu, zbog nepostojanja optih standarda, proizvonai prinueni da prave verzijesoftvera za svaki model ili grupu modela posebno (aplikacija razvijena za WindowsXP nee raditi na Windows Mobile OS, niti e neka aplikacija razvijena za jedanmodel telefona kompanije Nokia raditi na svim telefonima te kompanije).Sa druge strane, proizvoai se trude da njihove aplikacije podre formate fajlova ikonkurentskih kompanija, pa tako fajlovi napravljeni u nekom od programa paketaMicrosoft Office, moi da se otvore i modifikuju u odgovarajuim aplikcijama (zaobradu teksta, tabelarne kalkulacije) i drugih operativnih sistema, a ne samo podWindow Mobile OS. Osim programa iz Office paketa, esto se preuzimaju i koristeaplikacije vezane za Inertnet i komunikaciju (pretraivai, e-mail klijenti,

administracija SMS poruka i telefonskih poziva, itd), prijem vesti i informacija, zabavui pregled multimedije, itanje knjiga u elektronskom formatu, pristup drutvenimmreama, navigaciju (na bazi GPS-a), itd.

Razvoj softvera

Ukoliko je jedna od postojeih aplikacija ne zadovoljava u potpunosti potrebekorisnika, na svim navedenim platformama je mogu razvoj nezavisnih aplikacija.Proizvoai platformi za mobilne urenaje, najee besplatno, programerimastavljaju na raspolaganje kolekciju korisnih alata za razvoj novih aplikacija

(SDKSoftware Development Kit), kao to su emulatori, programi za testiranje ikorekciju programa (debagger-i), biblioteke za korisnim funkcijama, itd. Noveaplikacije se razvijaju u nekom od poznatih programskih jezika nieg nivoa (C, C++,Java) ili korienjem nekog od savremenih razvojnih okruenja (npr. .NETokruenje).Treba naglasiti da se ubrzanim razvojem Interneta sve vea panja danas posveujerazvoju web aplikacija i aplikacija koje zahtevaju kontinuiranu konekciju ikomunikaciju za mreom. Ipak, razvijaju se i aplikacije koje ne zahevaju povezivanjena mreu ve rade u off-line reimu, kada mobilni ureaj nije povezan ni na mobilnuni na neku beinu lokalnu raunarsku mreu.Prilikom razvoja aplikacija programer mora uzeti u obzir sva realna ogranienja koja

ima mobilni ureaj, pre svega u pogledu snage procesora i veliine memorije,veliine ekrana i oteanog unosa veih koliina teksta. Jedan od najveih problema urazvoju softvera za mobilne ureaje je nepostojanje jedinstvenih standarda u ovojoblasti, tako da najee nije mogue razviti aplikaciju koja e bez modifikacije raditina svim operativnim sistemima i svim mobilnim ureajima. Jedan od nainaprevazilaenja ovog problema tj. razvoja aplikacija je korienje virtuelnih maina(virtual machines). Umesto da se program pie za neku specifinu platformu iliureaj, on se razvija za virtuelnu mainu. Tako razvijen softver se more koristiti nasvakoj platformi koja ima razvijen interpreter za virtuelnu mainu. Ovaj koncept jeosnova za programski jezik JAVA. Programi napisani u Javi se kompajliraju uinstrukcije za virutelnu mainu. Do sada su razvijeni interpreteri za Java virtuelne

maine za mnoge tipove sistema, od malih, kao to su mobilni ureaji pa sve dovelikih, mainframe sistema. Veina danas akutelnih mobilnih ureaja podrava Javu.


21/27

M-poslovanje

Mobilno poslovanje (m-poslovanje, m-business) je deo elektronskog poslovanja kojise obavlja putem mobilnih ureaja i korienjem beinih mrea, naroito putem

Interneta Mnogi ljudi svoj posao obavljaju na terenu tj. van objekata svoje kompanije ipristupa PC raunarima: trgovaki putnici, poslovni ljudi, javne slube (policija, hitnamedicinska pomo, vatrogasci, komunalne slube), autoprevoznici, brza pota,sistemi za snabdevanje, istraivai na terenu, itd. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija pre svega mobilnog raunarstva omoguio je da se i uovim situacijama koriste sve prednosti raunara i brze elektronske komunikacije. Naprimer, poslovni ljudi koji su na putu ili odmoru, mogu relativno lako da provere svojuelektronsku potu, ili da proitaju neki znaajan dokument, pa mogu da brzo reagujuu hitnim situacijama. Ili npr. trgovaki putnici mogu direktno na terenu da prateprodaju i prikupljaju zahteve i porudbine od klijenata i direktno ih proslenuju centrali,skraujui na taj nain vreme isporuke proizvoda.Dve najvanije karakteristike mobilnog raunarstva, koje ih odvajaju od drugih oblikaraunarstva su:- Mobilnost. Kao to je ve istaknuto, mobilni urenaji su relativno malih dimenzija,tako da se mogu uvek nositi sa sobom, gde god da se korisnik kree, i mogu dastvare vezu sa bilo koje lokacije na kojoj se korisnik nalazi.- Dostupnost. Za razliku od kunog ili kancelarijskog telefona ili PC raunara, samobilnim ureajem koji je kod njega, korisnik je uvek dostupan za kontakt.Osim kontakata sa klijentima, pre svega u oblasti mobilne trgovine, mobilnoposlovanje ima znaajnu ulogu i u poslovanju samih kompanija. Neke kompanije(npr. Telecom Italia Mobile) svoje zaposlene obavetavaju o pristigloj plati ili nekim

drugim vestima putem SMS-a.Mnoge kompanije u razvijenim zemljama, u cilju provere nivoa kvaliteta usluga usvojim objektima u prodajno uslunoj mrei, samostalno ili preko specijalizovanihagencija, angauju tzv. tajne kupce, koji poseuju ove objekte i nakon zavrenekupovine ili posete restoranu, podnose izvetaj o kvalitetu usluga tj. ljubaznostiosoblja, kvalitetu ponude, higijeni u objektu, itd. Ranije su se ovi izvetaji radilipisanim putem i slali centrali, ali danas tajni kupac moe za par minuta da popuniobrazac na svom mobilnom ureaju i prosledi ga dalje na obradu.Slian primer je i anketiranje graana ili prikupljanje podataka na terenu. Umesto dase ovi podaci prikupljaju na papiru, a zatim runo unose u raunar, mogue jenapraviti elektronske formulare koji se direktno popunjavaju na mobilnom ureaju i

prosleuju putem mree centralnom raunaru na obradu, ime se u znatnoj meritedi vreme i novac.Kao posebne oblike mobilnog poslovanja moemo jo da napomenemo telemedicinui telemetriju. Telemedicina predstavlja primenu savremenih infomaciono-komunikacionih tehnologija u medicini sa ciljem da se obezbedi medicinska pomo inega pojedincima na udaljenim lokacijama, kao i da se informacije sa tih lokacijaprenesu lekarima kako bi pacijentima mogli da prue adekvatnu zatitu. Najee selekari nalaze u urbanim podrujima, a pacijenti na udaljenim, nepristupanimmestima, bez zdravstvenih objekata u blizini.Pacijenti mogu putem mobilnih ureaja da snime npr. fotografiju povreenog mesta ilipreuzmu zapis sa nekog mobilnog ureaja za dijagnostiku (runi EKG aparat,

merenje nivoa eera u krvi, itd.) i da ove rezultate, zajedno sa opisanim simptomima


22/27

bolesti, proslede mobilnom mreom do lekara koji im istim putem moe poslati savetkako da se dalje ponaaju.Telemetrija je beini prenos i prijem podataka sakupljenih pomou udaljenihsenzora. Mnoge kompanije u oblasti transporta, naroito u SAD, su skupe satelitskesisteme za praenje kamiona i vozila, zamenile sistemima sa mobilnim ureajima sa

GPS prijemnikom. Vrlo esto se ovi urenaji povezuju sa mreom senzora na samomvozilu (koji mere najvanije radne parametre vozila - npr. stanje motora, evenutalneneispravnosti, nivo goriva, itd.), tako da vlasnik u realnom vremenu, putem mobilnemree, dobija sve infomacije o lokaciji i brzini vozila, kao i najvanijim radnimparametrima.S obzirom sa ubrzani razvoj svih aspekata mobilnog raunarstva, oekuje se da e uskorijoj budunosti mobilno poslovanje u mnogim segmentima potisnuti elektronskoposlovanje primenom PC raunara.Najvaniji faktori koji utiu na razvoj mobilnog poslovanja su:- Rasprostranjenost i popularnost mobilnih ureaja. Ve je navedeno da u razvijenimzemljama broj mobilnih ureaja je vei od broja stanovnika tj. da svaki stanovnik ima

bar jedan mobilni telefon. U bliskoj budunosti e veina od njih imati pristupInternetu, to je osnova za razvoj mobilnog poslovanja. Sa druge strane, mobilniureaji su naroito popularni kod mlanih generacija, to ukazuje na veliki potencijal itrite u budunosti, kada ovi sada mladi ljudi ponu da rade, zaranuju i troe.- PC raunari postaju sve manje potrebni. S obzirom da je broj mobilnih telefonadaleko vei od broja PC raunara, i da veina njih ima mogunost pristupa Internetu,sve ee e korisnici svoje potrebe moi da zadovolje korienjem mobilnogureaja umesto PC raunara, tj. za odrenene oblasti i poslove PC raunari e biti svemanje potrebni.- Ekonomska dostupnost. Cene mobilnih urenaja su u stalnom padu, to uz porastnjihovih mogunosti i poboljanje karakteristika, znaajno doprinosi njihovojpopularnosti.- Razvoj Interneta i beinih komunikacija. Sve bri razvoj Interneta i pre svegatelekomunikacione tehnologije odnosno sve brih beinih mrea znaajno doprinoserazvoju mobilnog poslovanja i njegovih novih aplikacija.

Mobilna trgovina (m-trgovina)

Jedan od najznaajnijih i najrazvijenijih segmenata mobilnog poslovanja je mobilnatrgovina (m-commerce), koja predstavlja bilo koji oblik transakcije, koja ukljuujeprenos vlasnitva ili prava na korienje dobara ili usluga, kao i sve druge aktivnosti

koje su podrka trgovini, korienjem mobilnog ureaja i pristupom beinimmreama. U okviru mobilne trgovine, izdvojiemo nekoliko najznaajnijih segmenata.

Usluge finansijske prirode

Usluge finansijske prirode obuhvataju sve usluge u oblasti mobilnog bankarstva,mobilnog plaanja, mobilnih berzi i aukcija, itd.

Mobilno bankarstvo

Mobilno bankarstvo (m-banking) je jedan od najrazvijenijih servisa mobilnogposlovanja. Osim usluga koje ve nudi i elektronsko bankarstvo vezano za PC


23/27

raunare, m-bankarstvo uvodi i sasvim nove servise. Sve vie banaka, u svetu i uSrbiji, nudi svojim korsinicima brojne mogunosti da putem mobilnih urenaja imajuuvid u stanje na svojim raunima ili da vre razliite transakcije odnosno plaanja.Ovi servisi se mogu koristiti kao automatski, kada banka periodino (nedeljno,meseno) korisnicima alje izvetaje o stanju na raunu, ili ad hoc, kada obavetava

korisnika o prilivu na raun, u trenutku kada je ova transakcija izvrena, ili pozahtevu, kada korisnik upuuje banci zahtev za informacijom (npr. SMS porukom naodreeni broj banke) ili alje zahtev za izvrenje transacije. Informacije se najeealju SMS-om ili e-mailom. Takoe, usluge mobilnog bankarstva nisu naraspolaganju samo klijentima-pojedincima, ve i kompanijama pa tako menaderfirme, koji je na putu ili godinjem odmoru, moe jednostavno da prati tokove novcaili vri transakcije. SMS, kao vrlo popularan mobilni servis, npr. Banca Intesa u Srbijikoristi za obavetavanje korisnika o stanju na raunu ili o eventualnim prilivima.Takoe, u nekim bankama je mogue aktivirati uslugu da se posle svakog podizanjagotovine na bankomatu ili plaanja karticom u trgovini, korisnik kartice dobije porukuo uspeno izvrenoj transakciji ili da posle izvrene uplate na raun, klijent putem

SMS-a dobije potvrdu o uplati, kao i novo raspoloivo stanje. Na ovaj nain sepoveava i sigurnost, jer ukoliko je korisniku ukradena kreditna kartica, on e prilikomnjene prve nedozvoljene upotrebe dobiti obavetenje i moi e da je blokira.Od aprila 2010, korisnicima DinaCard platnih kartica (domaa dinarska platna karticaNarodne banke Srbije) na raspolaganju je usluga prenosa novca pomou mobilnogtelefona. Ta usluga omoguava fizikim licima da preko svojih mobilnih telefona,slanjem samo jedne SMS poruke, izvre prenos novca s jednog rauna na drugi, priemu je potrebno da su oba rauna (raun nalogodavca i raun primaoca novca)vezana za DinaCard karticu. Usluga je za sada dostupn korisnicima Mobilnetelefonije Srbije. Ukoliko korisnik DinaCard kartice eli da koristi uslugu Prenos novcaputem mobilnog telefona, tj. da na taj nain poalje novac, jedino to je potrebno dauradi jeste da se za ovu uslugu registruje kod svoje banke. Limiti za ove transakcijesu 5.000 dinara na dnevnom i 20.000 dinara na mesenom nivou. Novac se moeslati na bilo koji raun koji je vezan za DinaCard platnu karticu, nezavisno od banke ukojoj primalac ima raun.Takoe, klijenti od banke putem SMS-a dobijaju i druga obavetenja, npr. da imkartica istie i i gde i kada da se jave za novu, o novoj ponudi bankarskih proizvoda,akcijama, itd. Drugi servis koji se moe koristiti sa mobilnog ureaja je govorniautomat. Korisnik pozivom na odreneni broj banke dobija govorni automat, koji munudi razliite opcije, a korisnik izbor vri pritiskom na odreeni taster svog mobilnogtelefona, sve dok ne done do eljene informacije. Na ovaj nain korisnik moe dobiti

pregled stanja, prometa i transakcija na svojim raunima, ali i saznati vie o uslovimaposlovanja i ponudi banke, ili savet za reavanje nekog tehnikog problema vezanogza korienje usluga e- i m-bankarstva.Razvojem mobilnog interneta poslednjih godina sve vie banaka nudi, osim uvida ustanje, i opciju transakcija, odnosno plaanja rauna, prenosa sredstava sa jednograuna na drugi, kupoprodaje deviza, itd. Mogunost transfera novca zahteva viinivo sigurnosti, a ova usluga se vri korienjem ili sajta banke prilagoenogmobilnim ureajima ili instalacijom posebnog softvera-aplikacije na mobilni ureajkoja direktno kontaktira servere banke.Neke od najvanijih prednosti mobilnog bankarstva je:- Mobinost Klijent ne zavisi od lokacije, tj. moe da koristi servise bez obzira gde se

nalazi,


24/27

- Vremenska dostupnost Servisi mobilnog bankarstva su najee neprekidnodostupni, 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji,- Uteda Osim to tedi novac (transakcije obavljene elektronskim putem obino sunekoliko puta jeftinije od transakcija izvrenih na alteru banke), klijent tedi i vremejer ne mora da ide do banke, trai mesto za parkiranje, eka u redu, ...

- Jednostavnost S obzirom na otean unos podataka kod veine mobilnih ureaja,aplikacije su napravljene tako da omoguavaju jednostavno korienje, saminimalnim unosom informacija, esto i lake nego kod e-bankarstva,- Uvid u stanje Klijent u svakom trenutku ima uvid u stanje na svojim raunima, kaoi stanje poslatih naloga,- Sigurnost Iako je sigurnost u ranim fazama m-bankarstva bio jedan od najveihproblema i ogranienja, razvojem savremenih metoda enkripcije i karakteristikamobilih ureaja, postignut je isti nivo sigurnosti kao i kod e-bankarstva sa PCraunarima.

Mobilno plaanje

Kao to je u prethodnom delu navedeno, savremeni sistemi mobilnog bankarstvaomoguaju da korisnik sa svog mobilnog ureaja vri najraznovrsnija plaanja, poevod plaanja malih vrednosti (do nekoliko evra, za npr. kupovinu multimedijalnihsadraja na internetu muzike, igrice, sliica za ekran ili zvukovi zvonjenja zatelefon, plaanje parkinga, itd.), preko plaanja redovnih mesenih obaveza (struja,voda, telefon, itd.), do plaanja rauna za proizvoljne usluge i robu.U Frankfurtu u Nemakoj taksi usluga moe da se plati pomou mobilnog telefona. Unaoj zemlji, najee putem SMS poruka, moete da uestvujete u raznimglasanjima i nagradnim igrama.

Mnoge banke u Srbiji (npr. Vojvonanska banka) omoguavaju svojim korisnicima dadopune kredit na pre-paid mobilnim brojevima putem SMS-a. Ugovorom sa bankomse vezuje pretplatniki broj telefona sa brojem tekueg rauna. Korisnik moeslanjem SMS poruke na poznati broj servisa, uz dodatnu autorizaciju korisnikomifrom, da dopuni kredit na svom ili bilo kom drugom broju (u poruci se naznaavaeljeni iznos dopune i eventualno broj telefona, ukoliko se dopuna vri za druguosobu). S obzirom na nie trokove ovakve transakcije i u cilju stimulisanjaelektronskih oblika plaanja, korisnik obino dobija i dodatnih 10% kredita.

Poznato je da se u svim veim mestima u Srbiji parking moe platiti SMS-om.Korisnik alje SMS poruku sa registarskim brojem vozila na broj predvinen za zonu u

kojoj je vozilo parkirano i zatim dobija potvrdu o uspeno izvrenom plaanju ivremenu do kada vai. Iznos se automatski umanjuje sa preostalog kredita (zaprepaid korisnike) ili dodaje na raun (za post-paid korisnike). Pet minuta pre istekaplaenog parkiranja, korisnik dobija novu SMS poruku sa obavetenjem da parkiranjeuskoro istie.Od marta 2010. godine, korisnici DinaCard kartica mogu da putem SMS poruke, bezprovizije, plate raun za fiksni telefon. Zahvaljujui ovoj usluzi koju je omoguioTelekom Srbije, korisnik DinaCard kartice moe da putem mobilnog telefona, bezdodatnih trokova, izvri plaanje mesenog rauna za usluge fiksne telefonije nabilo kom mestu i u bilo koje vreme. Prednost ovakvog naina plaanja rauna je toto se raun moe platiti ak i kada je korisnik u romingu, a sama procedura plaanja

je izuzetno jednostavna. Korisnik, naime, alje SMS sa sadrajem: TEL broj telefona(npr. TEL 0112345678) na predvineni broj 8686, a svaka transakcija se potvruje


25/27

tajnom ifrom. Za korienje usluge plaanja mesenog rauna SMS porukom zafiksni telefon korisnici treba da se registruju u banci koja je izdala njihovu DinaCardkarticu. Pored plaanja rauna za fiksni telefon, plaanja postpejd rauna za mobilnitelefon i dopune pripaid kredita, registrovanim korisnicima DinaCard kartice koji suujedno i korisnici mree Mobilne telefonije Srbije omogueno je da SMS porukom

plate i raune za Open ADSL, Open IPTV i Web.Razne kompanije trenutno razvijaju tehnologiju mobilnog novanika (Mobile Wallet),koja korisnicima kreditnih kartica omoguava da mnogo bre obave kupovinu iplaanje putem mobilnih ureaja. Na primer, aplikacija mobilni novanik kompanijeNokia uva informacije (kao to je broj kreditne kartice i osnovni podaci o vlasniku) uNokia mobilnom telefonu klijenta koje koristi za mobilne uplate. Korisnici mogu dakoriste te informacije da ubrzaju unos podataka pri kupovini i da autentifikujutransakcije tako to e ih digitalno potpisati.

Mobilne berze i aukcije

Mobilni ureaji su nali svoju primenu i u berzanskom poslovanju i trgovini naaukcijama. U razvijenim zemljama mogue se, osim dobijanja informacija o stanjuakcija na berzi, u realnom vremenu, svojim brokerima ispostavljati i naloge zakupovinu i prodaju. Beogradska berza ima dva razvijena servisa za mobilne ureaje:SMS servis i WAP servis. Korienje SMS servisa se zasniva na slanju SMS porukesa ifrom hartije od vrednosti (akcije ili obveznice) od interesa, a u roku od parsekundi sistem vraa SMS poruku sa informacijom o trenutnoj ceni, ponudi i tranjiove hartije na berzi. WAP servis (wap.belex.info) je usluga koja korisniku iji mobilniureaj ima mogunost pristupa Internetu omoguava da u realnom vremenu pratitrgovaku tablu tj. cene, ponudu i potranju svih njemu interesantnih hartija od

vrednosti, u toku trgovanja. Oba ova servisa se naplauju. S obzirom na naezakonodavstvo i pravila rada Beogradske berze, trgovanje na berzi je mogue jedinopreko posrednika-lanova berze, najee brokerskih kua. Meutim, u toku je razvojaplikacija koje je omoguiti da korisnici na svom raunaru ili mobilnom ureajusamostalno pripreme nalog za kupovinu ili prodaju akcija i da ga u elektronskomobliku proslede svom brokeru, koji ga, posle osnovne kontrole, direktno prosleuje naberzu.Aukcije su oblik trgovanja kod koga se cena proizvoda utvrnuje nadmetanjemzainteresovanih kupaca. U prolosti je, da bi uestvovao na aukciji, korisnik moraoda bude prisutan u tano odreeno vreme i na tano odreenom mestu,predvienom za aukciju. Razvojem mobilne tehnologije, zainteresovani kupac sada

moe sa bilo koje lokacije u svetu da aktivno prati i uestvuje u nadmetanju tj. aukciji.Poznati svetski sajt za elektronsku trgovinu i aukcije ebay.com ima i svoju mobilnuvarijantu odnosno portal za trgovinu i aukcije putem mobilnih ureaja(http://m.ebay.com).

Pristup informacijama

Jedna od najvanijih primena mobilnih ureaja je brz i efikasan pristupnajraznovrsnijim informacijama, putem SMS-a. mobilnog e-maila ili Interneta. Danasje lako pronai i prijaviti se za veliki broj informativnih servisa: najnovije vesti,vremenska prognoza, sportski rezulati, zvanina kursna lista, podaci o saobraaju,itd. Informacije se vrlo esto distribuiraju putem mobilnih i glasovnih portala. Mobilni


26/27

portal je veb sajt prilagonen prikazu na mobilnim ureajima, koji sadri niz korisnihinformacija.Obino svaki mobilni operater ima svoj mobilni portal (u naoj zemlji Telekom (MTS) wap.mondo.rs, Telenor wap.telenor.rs, VIP Mobile mobile.vipmobile.rs), na kome svojim korisnicima osim

najvanijih vesti nudi i ponudu svojih usluga, razna podeavanja za mobilne telefoneili mogunost kupovine i preuzimanja nekog zabavnog sadraja (npr. muzike). Osimmobilnih operatera, i druge kompanije, svesne potencijala ovog oblika prisustva natritu, prave svoje mobilne informativne portale (Radio i televizija B92 www.b92.net/mobilni/, Tanjug wap.tanjug.rs, itd.).Govorni (glasovni) portal je servis koji je izvorno nastao za potrebe fiksne telefonije,gde se i danas najee koristi. U svetu postoje dva naina rada ovih govornihautomata. Prema prvom, savremenijem, pozivom na odreeni broj servisa korisnikpostavlja pitanje, a u pozadini inteligentni sistem prepoznaje pitanje i glasom sekorisniku saoptava traena informacija. Drugi nain je da se korisniku nakon pozivaglasom nudi meni, a on pritiskom na odreeni taster na telefonu vri izbor, sve dok

ne dobije traenu informaciju. Ovaj servis se vrlo esto primenjuje kodautoprevoznika ili aviokompanija, za informacije o redu letenja odnosno redu vonjeautobusa.

Mobilni marketing

Ova vrsta poslovanja je do sada bila relativno nerazvijena, ali je poslednjih godina uusponu. Postoje razliite startegije i naini reklamiranja proizvoda ili usluga putemmobilnih ureaja, ali dva najee koriena naina su SMS porukama ili veb sajtomprilagonenim mobilnim ureajima. Korisnik moe da se prijavi na listu kompanije, i da

zatim putem SMS-a dobija informacije o svim novim proizvodima ili uslugama kojekompanija nudi, promotivnim akcijama, popustima, itd.Poznato je da je danas gotovo nezamislivo da ak i manja kompanija nema svojuinternet prezentaciju, na kojoj su date najvanije informacije o samoj kompaniji injenom proizvodnom programu, kao i mogunost kontakta.Sajtovi optimizovani za pregled na PC raunarima retko su pregledni i na mobilnimureajima. Zato je neophodno napraviti novi sajt, prilagonen mobilnim ureajima,vodei rauna o njihovim ogranienjima, pre svega veliini ekrana. Na internetu jeak definisan domen .mobi, za sajtove prilagoene mobilnim ureajima (npr.www.gradjevinarstvo.mobi).

Servisi bazirani na lokaciji

Iako se veina servisa baziranih na lokaciji po tipu moe svrstati u neku od vedefinisanih kategorija, izdvajamo ih u posebnu, pre svega zbog toga to su onispecifini samo za mobilne ureaje, dok je veina ve navedenih servisa preuzeta ode-poslovanja PC raunarima i prilagoena mobilnim ureajima. Ve je ranijeobjanjeno da danas veina pametnih telefona dolazi sa integrisanim GPSprijemnikom, koji omoguava precizno odreivanje lokacije korisnika. I u sluaju damobilni ureaj nema GPS prijemnik, na osnovu bazne stanice na koju je korisnik, kaonjemu najbliu, trenutno prijavljen, mogue je priblino odrediti njegovu lokaciju.Poznavanje lokacije korisnika otvara niz novih mogunosti njegovog informisanja ipruanja usluga i informacija vezanih za odreenu lokaciju. Tako na primer, korisnikmoe da dobije vremensku prognozu za mesto u kome se trenutno nalazi, ili spisak


27/27

restorana i hotela u tom gradu ili najblie taksi stanice, rentacar agencije, parkinga ilibolnice. Takone, moe dobiti informacije o zastojima u saobraaju u svojoj okolini ida ih na taj nain izbegne. U servise bazirane na lokaciji spada i deo marketingabaziranog na lokaciji, kod koga korisnik dobija reklamnu ponudu i informacije zanjemu najbliih prodavnica, restorana ili hotela kompanije.

servisi mobilne telefonije u funkciji rada na daljinu

Documents