UNIVERZITET U BEOGRADUFILOZOFSKI FAKULTETODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SEMINARSKI RADDRUTVENI SISTEM I DRUTVENE PROMENE U SRBIJI

GRAANSKO DRUTVO I NEGATIVNA LEGITIMACIJA SOCIJALIZMAU POLJSKOJ 1976-1989

Mentor:Studentkinja:dr Jovo BakiMilena Mari Blagojevi

BEOGRAD MART, 2015.UvodKae se da kada rauni zakucaju na vrata, ljubav iskoi kroz prozor i to bi, u najoptijem vidu[footnoteRef:2], moglo da stoji za socijalistike reime istonoevropskih zemalja. Blii pogled u specifian kontekst sloma socijalizma u pojedinanim dravama nam ipak omoguava uvid koji zamagljuje tako jasan i jednostavan zakljuak. [2: Ili, kako pie Berend: Drugu polovinu XX veka obeleila je nova revolucija na polju tehnologija, komunikacija i usluga. Sovjetski Savez i zemlje sa centralno planskom ekonomijom nisu mogle da prate takvu transformaciju (Berend, 2009:202).]

Sutina ekonomistikog zakljuka o uzroku kraha realnog socijalizma uprkos tome ostaje validna strogo ekonomski posmatrano, ti su reimi zapali i zapadali u sve bezizlazniju i dublju ekonomsku krizu, gubei svaku takvu utrku sa onim drugim, u decenijama pre 1989. postalo je jasno komandni privredni sistem je ekonomski neodriv i entuzijazam koji je SSSR-u i zemljama pod njegovom kontrolom uspeo da donese svojevrsnu modernizaciju (industrijalizaciju, elektrifikaciju, urbanizaciju) u svom konanom vidu ponovo je doneo zaostalost za Zapadnim zemljama i privrednu nekonkurentnost. Uprkos brojnim meusobnim istorijskim razlikama inae ali i u svojim socijalistikim poecima istonoevropske zemlje su 1989. patile od slinih problema (Kaminski, 1991), a zajedniki imenitelj takvog ekonomskog stanja bila je neefikasnost centralnog planiranja.Meutim, politiki posmatrano, slom socijalizma istonoevropskih zemalja u svakoj je imao drugaiji tok, a nakon toga i drugaiji tempo ekonomskog razvoja (ili ne-razvoja). U svojoj komparativnoj studiji demokratske tranzicije istonoevropskih zemalja Stepan i Linc navode da: (...) ekonomska stagnacija i poljuljana legitimnost reima, uzete same za sebe, poto su trajale veoma dugo i pre 1989., ne mogu objasniti brzinu kojom su se te zemlje sruile kao kockice domina. Stoga je kod ovog pitanja potrebno ispitati povezanost koja je u regionu postojala izmeu meunarodne i domae politike i to je druga vana injenica, svojevrsna metodoloko-spoznajna napomena, koja e u ovom radu biti zanemarena. Jasno je da slom socijalistikih reima ne moe da se posmatra van istorijsko drutvenog konteksta[footnoteRef:3], tako da bi, jednako ekonomskom objanjenu, svoenje uzroka na unutranje ili spoljanje inicoe, dovodilo u zabludu. [3: U tom smislu Volerstinov koncept je nezaobilazno mesto jer U analizi svjetskog sistema, centar-periferija je odnosni koncept, ne par izraza koji su materijalizovani, to jest, koji imaju odvojena sutinska znaenja (Volerstin, 2005:38).]

Ipak, razni autori (Linc,Stepan 1998; Ekiert 1997; Ekiert,Kubik 2009; Lipton,Sachs 1990) u svojim analizama izdvajaju pojedine zemlje iji su sporadini ustanci protiv socijalistikog reima bili ugueni snanom sovjetskom vojnom reakcijom. Meu njima je Poljska, atraktivna interesna zona i prelomna taka tokom Drugog svetskog rata i nakon njega, koja je u poslednjim decenijama socijalistikog reima imala razvijen i omasovljen pokret a koji e konano dati i prve politike lidere novouspostavljene demokratije u toj zemlji. Dakle, u ovom kratkom radu prouavae se odnos tog pokreta, koji e biti posmatran kao razvoj graanskog drutva, i njegov znaaj za ono to bismo mogli da nazovemo negativnom legitimacijom (Kaminski, 1991) socijalistikog reima u Poljskoj i konstitutivnim elementom demokratizacije Poljske.Graansko drutvo, negativna legitimacija socijalizma i kriza sistemaPre nego to se doe do prikaza politike transformacije u Poljskoj, neophodno je pojasniti osnovne pojmove u smislu u kojem e oni biti upotrebljavani u radu. Ukoliko modernu demokratiju odredimo kao upravo vladavinu graana[footnoteRef:4], onda je samorazumljiv znaaj postojanja graanskog drutva[footnoteRef:5] za demokratski politiki sistem. [4: Demokratija je postala dravni i politiki oblik vladavine svih graana, i bogatih i siromanih, celokupnog naroda koji putem izbora bira svoje predstavnike u parlament ili neke druge izabrane organe koji predstavljaju birako telo (Tadi, 1996:31).] [5: U periodu duboke krize i pred sam slom tzv. realnog socijalizma ula je, takorei, u modu upotreba termina civilno drutvo. Tim terminom se nastojalo oznaiti jedno poeljno drutveno stanje koje bi omoguilo oivljavanje privatnosti u svim oblastima drutvenog ivota kao alternative najirem uplitanju autoritarne drave u privatni, pa ak i u intimni ivot graana (Tadi,1996:25).]

Meutim, socijalistiki sistem je, budui da integrie politiki, privredni i kulturni drutveni podsistem u jedan, sutinski suprotstavljen graanskom drutvu[footnoteRef:6]. Istovremeno i upravo zbog tog kvaliteta takvim politikim sistemima je potrebna ira i dublja drutvena prihvaenost: [6: Kada govori o graanskom drutvu Habermas, ne bez razloga, govori o univerzalistikoj graanskoj ideologiji (Habermas, 1982).]

Povratno vezivanje privrednoga uz politiki sistem, to na stanovit nain repolitizira proizvodne odnose, stvara s druge strane pojaanu potrebu za legitimacijom (Habermas,1982:49).U nekim (Jugoslaviji) socijalistikim drutvima Evrope injenica je upravo takav legitimitet, dok u drugim (Poljska, Maarska) on izostaje usled istorijsko-drutvenog razvojnog konteksta a kao nametnut u treim (Istona Nemaka) nije ni mogao da ima takvu vrstu legitimiteta. Uopteno gledano, socijalistiki reimi Evrope su bili suoeni sa razliitim drutvenim grupama koji su mu se odupirale: seljaci koji su se protivili kolektivizaciji, crkve i religijske zajednice koje nisu prihvatale sekularizaciju, intelektualci koji su se opirali uniformnosti[footnoteRef:7], dok se otpor mladih izraavao kroz modu, muziku, umetnost i studentske proteste, radniki trajkovi su bili rairen fenomen, a u periodima ekonomskih kriza razne ilegalne i polulegalne ekonomske aktivnosti su bile uobiajena strategija (Ekiart,1997). Sve te pojave su naruavale institucije socijalizma i dovodile do kriza, koje nisu nuno rezultirale pobunama, ali su ga nagrizale: [7: Ekiert koristi termin dissent u kontekstu otpora intelektualaca (Ekiert, 1997).]

Krizna stanja imaju oblik dezintegracije drutvenih institucija (Habermas,1982:12).Posledica toga su bila razna sistemska prilagoavanja u pokuajima da se sistem ipak odri: Jedini nain da se nastavi razvoj zahtevao je izmenu paradigme rasta u takozvani "intenzivni" model rasta produktivnosti, zasnovan na poboljanim uslovima i tehnologiji. Pojedini ideoloki "meki" reimi regiona postali su svesni tih novih zahteva i poeli su reforme u skladu sa tim (Berend, 2009:205).Meutim, ono to je konano postao zahtev ujedinjenih drutvenih grupa u sluaju Poljske 1981. teko je moglo biti reeno ekonomskim reformama ve iskljuivo promenom sistema: Ni drutvene krize sistema ne raaju se zahvaljujui sluajnim promjenama okoline nego po strukturalno zasnovanim imperativima sistema koji su nespojivi i ne mogu se hijerarhijski poredati. Strukturalno zasnovane proturjenosti mogu se, naravno, imenovati samo ako moemo navesti ustrojstveno vane strukture. Takve se strukture moraju dati razlikovati od elemenata sistema koji se smiju mijenjati, a da sistem kao takav ne izgubi svoj identitet (Habermas, 1982:11).Poljska 1976 1989

Kako je u sluaju Poljske razvijena konano takva iroko prihvaena i artikulisana drutvena

saglasnost[footnoteRef:8]oko neprihvatljivosti socijalistike budunosti koja je dovela do ubedljive pobede na prvim viestranakim izborima[footnoteRef:9]? [8: Prema Liptonu i Sau ( Lipton, Sachs 1990) ovolika aspiracija ka zapadnoevropskom modelu ne moe da se objasni samo oiglednim uspesima tih privrednih sistema, nasuprot neuspenim istonoevropskim. Jer, jedna stvar je biti siromaan, ali je sasvim drugo biti siromaan zbog loe politike. Odnosno, Poljaci su mogli precizno da imenuju krivca za nedae koje su ih snale.] [9: Ve 1.januara 1990. Poljacima je predstavljen program ekonomskih reformi nove vlade predvoen Leekom Balcerovicom (Leszek Balcerowicz). Cilj je bio da se zaustavi hiperinflacija i da se naprave legalni, institucionalni okviri za trinu ekonomiju (Lipton,Sachs 1990).]

Jasno, ne preko noi, bez rtava, ogromne energije i viedecenijskog rada opozicionih slojeva. Ve je reeno, postojali su razliiti drutveni slojevi koji su se, svaki iz svojih razloga opirali socijalistikim idejama, ali razdvojeni, malo toga su mogli da urade. Krajem 1980-ih ekonomska situacija u Poljskoj bila je gotovo tipina slika istonoevropskih zemalja: 71% Poljaka je zaposleno u javnim preduzeima, a veina ostalih je u poljoprivredi, skoro 90% neto drutvenog proizvoda ini industrijska proizvodnja od ega je 86% pod kontrolom drave, ovde se naravno ne rauna uinak sive ekonomije (Lipton,Sachs 1990).Osim ekonomskih, mogla bi da se identifikuju i dva druga znaajna faktora koja su podstakla razvoj opozicionog graanskog drutva u Poljskoj. Prvi, unutranji koji bi mogao, uslovno, da se odredi kao destaljinizacija (Bernhard, 1993; Linc,Stepan 1998). Re je o sistemskim inovacijama i ideolokim promenama, ali u ovom kontekstu znaajno slabljenju represije nad graanstvom. Kako Bernhard (Bernhard, 1993) primeuje, ovi procesi su doprineli svojevrsnom graanskom osloboenju u tom smislu to svakodnevni graanski ivot vie nije bio pod strogom kontrolom i nadzorom, to naravno ne znai da je nastupio period vladavine zakona, ali znai doprinos koraku napred u vladavini prava kao jednoj od glavnih obeleja graanske ideologije. Ovaj faktor je imao i svoj spoljni vid u otopljavanju odnosa blokovske podele, iji je jedan od ishoda bio Helsinki dogovor 1975. (Bernhard, 1993). Tih godina nastaje Komitet radnike odbrane (KOR) ije e delovanje, uzeto samo za sebe, ostati od manjeg znaaja, ali koji e konano dovesti do Solidarnosti, ujedinjenog i artikulisanog opozicionog odgovora i delegitimacije socijalizma u Poljskoj. 1981. Solidarnost konano gubi bitku za legalni status u Poljskoj, setom zakona vlade Jaruzelskog (Wojciech Jaruzelski). Meutim, taj poraz samo je ojaao tradiciju poljskog svojevrsnog tajnog izdavatva[footnoteRef:10] (undergroung publishing) zaetu tokom Drugog svetskog rata (Bernhard, 1993). [10: Najpoznatija legalna i dozvoljena publikacija bio je Nedeljnik Solidarnosti (Tygodnik Solidarno) koji je imao preteno simbolian znaaj u smislu informisanja (Bernhard, 1993).]

Uz podrku poljske dijaspore ovo izdavatvo e doprineti razbijanju medijskog monopola i kreirati javno mnjenje dovoljno snano i aktivno da, osim svoje uloge u irenju informacija, bude i kljuni mehanizam regrutacije novih lanova. Uporedo sa razvojem underground medijske mree, u mnogim pogonima su organizovani trajkaki odbori, koji su se ubrzano irili i zahvaljui svojoj brojnosti onemoguavali vlasti da reaguje represivnim merama. Posledica sve brojnijih trajkakih komiteta bila je to da je vlast morala da sedne za pregovaraki sto. Radniki komitet u Gdanjsku (Gdask ) je tako izvojevao pravni status, nezavisnu trgovinu, i iroka prava (ukljuujui i pravo na trajk). Ubrzo su slino uspeli da izdejstvuju i Ruralna solidarnost i Nezavisna studentska unija. Tako se sa prvim naznakama Gorbaovljevih reformi, Solidarnost postavila kao nezaobilazni partner za pregovarakim stolom. Namera nije bila uvoenje parlamentarne demokratije, niti je to bio cilj Solidarnosti, ve politiko-ekonomska liberalizacija. Tokom pregovora oko toga, dolo se do dogovora o izborima, nakon kojih je ubedljiva pobeda liste Solidarnosti omoguila sistemsku promenu i postavljanje novih pravila (Bernhard, 1993).

ZakljuakU godinama nakon kraha socijalizma u Poljskoj uprkos tome to belei najveu stopu rasta BDP-a, Poljska zapada u ozbiljnu politiku krizu (Linc,Stepan, 1998). Razvijeno graansko drutvo otelovljeno u Solidarnosti ne uspeva da generie politiko-ideoloke inovacije i u fazi nakon sloma socijalizma, iako znaajno zbog lidera iz svojih redova, ostaje gotovo beznaajno za dalju demoktarizaciju Poljske (Bernhard, 1993).Jedno od objanjenja takvog razvoja dogaaja u svojoj odvojenoj analizi sluaja Poljske daju Linc i Stepan: Naalost, pionirski i herojski put Poljske u demokratsku tranziciju preko etikog civilnog drutva neizbeno je oformio jedan stil i praksu koji su, ukoliko nisu mogli da se transformiu, kasnije stvarali sistemske probleme prilikom formiranja demokratskog politikog drutva. Etiko civilno drutvo predstavlja "istinu" ali politiko drutvo u konsolidovanoj demokratiji normalno predstavlja interese (Linc, Stepan 1998:329).Iako konstitutivan element demokratije, graansko drutvo, ini se, ne moe da bude njen dovoljan uslov. Nazivajui ga etikim[footnoteRef:11] Linc i Stepan ukazuju na sutinsku karakteristiku graanskog drutva koja ga u tome onemoguava. Iz tabele koju daju ovi autori vidimo da se u brojnim stavovima graansko drutvo sutinski razlikuje od vrednosti i stavova prema istim pitanjima politikog drutva u konsolidovanoj demokratiji. Graansko drutvo kao osnovu za akciju prepoznaje etiku istine, a politiko drutvo interese; Akteri graanskog drutva su nacije kao etike celine, a politikog grupe okupljene oko interesa. Graansko drutvo ima izraen negativan stav prema kompromisima, dok je u politikom drutvu kompromis poeljan (Linc,Stepan, 1998). [11: Solidarnost na vlasti veoma brzo je uveavala ovaj poetki problem time to se odluila da koristi moralni kapital svog pokreta, kako bi vladala na tehniki i apolitiki nain (Linc,Stepan 1998: 330).]

Problem karaktera graanskog drutva jeste upravo njegova ideoloka antipolitinost koja je u javnosti neostvariva. Princip organizacije je odnos najamnog rada, kapitala, ustanovljen u graanskom sistemu privatnog prava. Nastankom sfere privatnih i autonomnih posjednika roba bez uplitanja drave, tj.teritorjalno-dravnom institucionalizacijom trita dobara, kapitala i rada, te etabliranjem svjetske trgovine, iz politiko-ekonomskoga sistema izdvaja graansko drutvo, koje predstavlja depolitizaciju odnosa klasa i anomiziranje klasne vlasti (Habermas, 1982:32).Ovaj kratki prikaz samo je pokuaj upravo takvog zakljuka da u modernim demokratijama razvijena graanska ideologija prava i privatnosti svojim delovanjem ini protivteu javnosti, politici i dravi[footnoteRef:12]. Upravo zbog takvog svog karaktera graansko drutvo u Poljskoj je uspeno demontiralo monopol socijalistike drave, nakon ega se ubrzo suoilo sa brojnim problemima u pokuajima formiranja drave. [12: Antipolitika je opasna za demokratsku politiku (Linc,Stepan 1998: 329).]

Literatura i izvori podataka:

Berend, Ivan, 2009. Ekonomska istorija Evrope u XX veku, Arhipelag, Beograd.Bernhard, Michael, The Polish Opposition and the Technology of Resistance prema Bernhard, Michael, 1993. The Origins of Democratization in Poland. Workers, Intellectuals and Oppositional Politics, 1976-1980, Columbia University Press, New York.Habermas, Jirgen, 1982. Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Naprijed, Zagreb.Linz J., Stepan A., 1998. Demokratska tranzicija i konsolidacija : Juna Evropa, Juna Amerika i postkomunistika Evropa, Filip Vinji, Beograd.Lipton D., Sachs J., 1990. Creating a Market Economy in Eastern Europe: The Case of Poland, Brookings Papers on Economic Activity, Volume 1990, Issue 1Kaminski, Bartolomiej, 1991. The Collapse of State Socialism: The Case of Poland, Princeton University Press, Oxford.Volerstin, Imanuel, 2005. Uvod u analizu svjetskog sistema, OKF, Cetinje.Ekiert, Grzegorz, 1997. Rebellious Poles: Political Crises and Popular Protest under State Socialism, 1945-1989 http://eep.sagepub.com/content/11/2/299.citation poseeno 26. februara 2015.Ekiert G., Kubik J. 2009. Civil Society In Poland, case study, IC The Logic of Civil Society in New Democracies: East Asia and East Europe, Taipei.Tadi, Ljubomir, 1996. Politikoloki leksikon, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.