semiarski-lean-koncept-nova-filozofija-poslovanja.doc

7/24/2019 SEMIARSKI-LEAN-KONCEPT-nova-filozofija-poslovanja.doc

1/43

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Departman za industrijsko inenjerstvo i menadment

Katedra za kvalitet, efektivnost i logistiku

Predmet: Proizvodne strategije

LEAN KONCEPT KAO MOGUNOST NOVE

FILOZOFIJE POSLOVANJA

Profesori: Studenti:

osi dr Ilija, eljana li!i I" #$%&"%#'

(azarevi dr )ilovan Sanja Pavievi I" #$#&"%#'

*ovi Sad, "%#+

#


2/43

SADRAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

I*D-S./I01(I12I01 K/3 IS.3/I0-$

4(5KSI6I(*I I*D-S./I0SKI SIS.5)I'

1. LEAN KONCEPT..................................................................................................................4

IS.3/I01. (51*71+

2. TRENUTNI TRENDOVI U PROIZVODNJI I FLEKSIBILNI INDUSTRIJSKISISTEMI.........................................................................................................................................7

(51* K3*25P.8

9-)1*I 1SP5K. /1D1 - (51* P/5D-5-8

3S*3*I P/I*2IPI (51* K3*25P.1#%

SIS.5)1.I12I01 ;-6I.1K1 - P/5D-5-#'*5KI 1(1.I (51* K3*25P.1#0I.?##8BB?, Toyota Production /ystem ProduEtivitN Press

T


7/43

Dananja situaEija u industrijskim sistemima, naro!ito u proizvodnim, je pred izazovom jer je

svet duFoko podeljen izmeJu politi!ki, verski, soEijalni, tenoloki i mnogi drugi interesa

ProizvoJa!i dananjiEe nemaju za Eilj samo ostvarivanje odreJene vrednosne doFiti, ve i

opstanak na trtu#$ 0edan od na!ina opstanka je primena kastomizaEije#' - slu!aju

automoFilske industrije, to zna!i da kupEi automoFila sami Firaju vrstu pogonskog paketa, Foju i

druge pakete opreme, tj da sastave automoFil po sopstvenim idejama i potreFama .renutno

postoji trend proizvodnje proizvoda koji imaju kratak rok upotreFe, kako Fi se Eiklus do sledee

kupovine mogao vremenski smanjiti 3vo se odnosi na kune ureJaje, automoFile, elektronsku

opremu itd Prave se mnogoFrojne varijaEije istog proizvoda, kako Fi se udovoljilo svim ukusima

kupaEa PotreFa za dugove!nosti proizvoda je opala, kupEi su danas zatevniji po pitanju izFora

Foja, oFlika i Frzine doFijanja eljenog proizvoda /azvijeni su fleksiFilni proizvodni sistemi da

Fi se uspelo odgovoriti na zateve kupaEa i opstati na trtu#+*aj!ee komponente fleksiFilniproizvodni sistema su:

oFradni sistemi

manipulaEioni sistemi

merno7kontrolni sistemi

transportni sistemi

skladini sistemi

proEesni ra!unari i

Eentralni ra!unarski sistem

4leksiFilna proizvodnja povezuje neprekidne i prekidne tokove proizvodnje, tj koristi

prednosti ovi tokova, kompenzujui njiove nedostatke, sa Eiljem da tokovi materijala unutar

proizvodnje Fudu neprekidni .o zna!i da sistem moe u najkraem vremenu da odgovori

zatevima svakog pojedina!nog kupEa, a da pri tome ne doJe do zastoja u proizvodnji,

nagomilavanja nezavreni proizvoda itd 4leksiFilni proizvodni sistemi imaju primenu u Filo

#$.e lean manufaEturing disEipline is to Work in everN faEet of te value stream FN eliminating Waste in orderto reduEe Eost, generate Eapital, Fring in more sales, and remain Eompetitive in a groWing gloFal market .e valuestream is defined as Lte speEifiE aEtivites Witin a supplN Eain reYuired to design, order and provide a speEifiE

produEt or value 9ines, P U .aNlor, D >"%%%?, oing 'ean 'ean Enterprise esearch #enter 2ardiff 6usinessSEool

#'idi: Kesi, . U Kursan, I >"%%B?, )arketing u suvrremenom svijetu: SituaEijska u odnosu na posmodernuparadigmu, u: Tri.te, vol HH, Fr #, '87T%

#+De /ada, D >#88B?, 1 single Eonsumer or different tNpes of Eonsumer: an analNsis of soEial tNpes aEEordingto teir Eonsumer aFits, in:ritish :ood Journal ol #%%, *o


8/43

kojoj industriji koja zateva montau vie delova u zavrni proizvod 6ilo Fi neraEionalno

zatevati fleksiFilnosti u industrijama koje imaju potpuno automatizovan proizvodni proEes, kao

npr proizvodnja piva, stakla, deterdenata )eJutim, !ak i u takvim proizvodnim proEesima,

mogue su utede, ako se implementiraju tenike i alati (51* konEepta

Da Fi se na najlaki na!in uvidela potreFa za fleksiFilnim industrijskim sistemima, neopodno

je analizirati dananjeg kupEa i njegove preferenEe Dananji kupaE ne eli dugo da !eka da Fi

doFio proizvod, eli veliki izFor razli!iti varijaEija i performansi proizvoda, koji e odgovarati

njegovim afinitetima, i uz sve to eli visok kvalitet izrade proizvoda Fog poveane

konkurenEije i poveane disperzije tenologije, da Fi opstali na tritu i generisali profit,

proizvoda!i moraju da projektuju proizvodne sisteme koji su sposoFni da u najkraem roku

odgovore na zateve kupaEa, a da minimiziraju trokove proizvodnje i proizvedu jeftinproizvod#T(ean konEept unapreJuje Eelokupno preduzee eliminiui guFitke koji nastaju tokom

proEesa rada ;uFiEi mogu Fiti u razli!itim oFliEima, ali se kod (ean preduzea svi proEesi

preEizno analiziraju kako Fi se svatili i eliminisali nepotreFni elementi i suvini proEesi ProEesi

analize i unapreJenja rada su u (ean preduzeu kontinuirani *e postoji kona!an Eilj kod

eliminisanja guFitaka ve! tenja da preduzee i svi proEesi u njemu Fudu Folji i efikasniji#"%##?,Inteligentnopri!re=i!an)e osno!na tehnologi)a o,il)nog dru.t!a *ovi Sad, Prometej, "BB

B


9/43

ozna!ava ,,vitku[ faFriku koja minimizira guFitke tokom pruEesa proizvodnje"%Da Fi (51*

imao pun efekat potreFno je Eelu kompaniju prilagoditi filozofiji neprestanog unapreJenja

proizvodnog proEesa i eliminaEije suvini trokova"#PotreFno je da svi, od top menadmenta

do radnika u pogonu, poznaju sutinu (51*7a i da su posveeni njegovoj implementaEiji "".ada

se ve govori o (51* preduzeu, a ne samo o proizvodnji sa (51* elementima "$

'UMANI ASPEKT RADA U LEAN PREDUZEU

Kada govorimo o menaderskom miljenju, razlikujemo:

7 proEesno orijentisani menaJment i

7 menadmem orijentisan na rezultate

(51* konEept naglaava ulogu menadera u pruanju podrke i stimulaEiji napora

zaposleni, koji su okrenuti poFoljanju proEesa ano je napomenuti da menader mora razviti

proEesno orijentisane kriterijume )enader kontrolnog tipa, s druge strane, posmatra samo

u!inak na osnovu kriterijuma orijentisani na rezulate ProEesni kriterijumi zatevaju dugoro!nu

perspektivu, poto su usmereni na napore zaposleni i !esto iziskuju promene ponaanja 3no to

je menadment .oNote na vreme primetio i primenio jeste da su radniEi te kompanije njena

najvea prednost u odnosu na konkurenEiju 3tpo!eli su sa sluanjem i sprovoJenjem u delo ideja

koje su iniEirali radniEi/ezultat (51*7a kao konEepta i proEesno orijentisanog razmiljanja menadmenta je:

!vra i nenametljiva disEiplina u kompaniji

raEionalnije upravljanje vremenom

ose!aj korisnosti u kompaniji

Folja i direktnija komunikaEija i uvaavanje na relaEiji menader7zaposleni

"%3no >#8BB? desEriFed te goal of te .PS as: L1ll tat We are doing is looking at te time line from temoment te Eustomer givers us and order to te point Wen We EolleEt te Eas 1nd We are reduEing tat time line

FN removing te non7value7added Waste >3no #8BB?M 1Fdulla, 4, na!edeno delo, 87#% Dostupno na: ttp:&&d7sEolarsippittedu&"%##?, na!edeno delo, "BT7"8%"$idi: (ean )anagement Xat is (ean\, u: 4riEke, 42 >B deEemFar, "%#%?, 'ean management "3arness

implementation status and need %or implementation support in !irginia>s 3ood industry .esis suFmitted to tefaEultN of te irginia polNteEniE institute and state universitN in partial fulfillment of te /eYuirements for tedegree of master of sEienEe, 6laEksFurg, 87#%

8


10/43

razvoj vetina zaposleni

u!estvovanje i angaovanje radnika u novim projektima

podizanje morala i irenje pozitivne atmosfere u kompaniji

3vakvi odnosu unutar kompanije imaju za poslediEu Folju konkuretnost kompanije na tritu isamim tim vei profit, koji se jednim delom mora ulagati u razvoj kompanije, a drugim nagraditi

uspean rad zaposleni u kompaniji .ako se dolazi do staFilnosti kompanije ali i do zadovoljni

radnika koji rade za kompaniju sa mnogo veim motivom

OSNOVNI PRINCIPI LEAN KONCEPTA

(51* kunEept u proizvodnim sistemima se Fazira na projektovanju proizvodni proEesa radakoji su primenljivi, fleksiFilni, dosledni i odrivi u prostoru i vremenu /adna snaga je predvidiva

i preduzetni!ka (51* stvara proizvodni sistem zasnovan na stvarnim potreFama kupaEa i

kontinuiranim unapreJenjima u svim proEesima rada .ime se razvija i osposoFljava radna snaga

za korienje (51* alata"' i metoda neopodni za ostvarivanje funkEija Eilja proizvodnog

sistema a ovo su potreFni ljudi koji mogu promeniti svoje ponaanje i koji imaju sposoFnost,

vetinu, znanje i volju

a implementaEiju (51* konEepta u proizvodnim sistemima treFa da se poseduje

sposoFnost i volja 3snovni preduslovi za stvaranje amFijenta (51* konEepta su:

- (51* ponaanje menaderske strukture

- (51* miljenje menaderske strukture i drugi zaposleni"+

Izgradnja (51* konEepta u proizvodnim sistemima zavisi od opredeljenja top

menadmenta"T-koliko on nije ra!istio sa dilemama u ForFi sa proEesima rada koji ne daju

vrednost proizvodu, onda nije poeljno da se polazi na ovaj put (51* proizvodne sisteme mogu

da stvore samo (51* lideri (51* miljenje prikazuje kako konEept produktivnosti i uspenosti

moe Fiti proiren iznad mogu!nosti masovne proizvodnje kod Filo koje organizaEije i u Filokojoj zemlji (51* prinEipi u industrijskim sistemima su fundamentalni i Fitni kod

"'idi: =asopisPoslo!na politi(a, Primena (ean alata u proizvodnji, )ilorad Gurii 7 kvalitet ##7#"&"%%8"+2en, 9 U .aNlor, / >"%%8?, E


11/43

raspoznavanja, smanjenja i eliminisanja guFitaka svi vrsta ;uFiEi se lako pamte i oFjanjavaju,

nisu stalni, ali lako se stvaraju i sti!u ato se njima mora upravljati u svim organizaEijama, pa

!ak i onima koje doFro posluju, (51* miljenje se moe opisati kao sposoFnost ljudi da dolaze

do efektivni i efikasni reenja koja oFezFeJuju doFit organizaEiji, te zadovoljstvo radnika i

potroaa 3no prua mogunost da se odrede vrednosti, da se paljivo poredaju aktivnosti koje

stvaraju vrednost, da se njima upravlja neprekidno i da se svakodnevno izvode sve ekonomi!nije

i efikasnije

Pet klju!ni prinEipa (51* konEepta su:

# Definisanje vrednosti proizvoda 7 define 1(-5

" -tvrJivanje vrednosni tokova 7 identifN te 1(-5 S./51)

$ Kreiranje vrednosni tokova 7 Ereate 1(-5 4(3X

' -voJenje prinEipa ,,vu!enja[ 7 estaFlis P-((+ .enja ka savrenstvu 7 seek P5/452.I3*"n)ego!o) percepci)i i stan)u s!esti? 1ktivnosti u lanEu vrednosti dele se na one koje dodaju

vrednost, i one koje ne dodaju vrednost proizvodu (51* definie aktivnosti koje dodaju

vrednost proizvudu:

kupaE mora da je spreman da plati za tu aktivnost ta aktivnost mora na neki na!in transformisati proizvod ili uslugu aktivnosi mora Fili izvedena na pravi na!in prvi put,

""%%8?, Ino!iran)e (a(!ost in 'ean /i< /igma ! proi,!odnem procesu Koper, 4akulteta zamenagement

##


12/43

-koliko aktivnost ne zadovoljava Filo koji od gore navedeni kriterijuma, onda ne dodaje

vrednost 1ktivnosti koja ne dodaju vrednosi mogu se predstaviti sa $)- 7 japanska

terminologija:

/asipanje >;uda? 7 aktivnosti koje troe resurse Fez kreiranja vrednosti za kupEa .o

su: greke >u proi,!odima?, prekomerna proizvodnja nepotreFni proizvoda, zalie

roFe koja !eka na dalju oFradu ill potronju, nepotreFna oFrada, nepotreFno

pomeranje >l)udi?, nepotreFan prevoz >roe? i !ekanje >od strane radni(a na

proi,!odnu opremu (a(o i ,a!r.ili s!o) posao ili na ,a!r.eta( ne(e a(ti!nosti u

gorn)em to(u? *ejednakost >;ura? 7 teta koja je prouzrokovana varijaEijama u kvalitetu, trokovima

ili isporuEi Deava se kad god aktivnosti ne idu glatko i Fez prekida Preterivanje >;uri? 7 predstavlja nepotreFno ili nerazumno optereenje kako ljudi,

tako i maina ili sistema tako da se prevaziJe njiov normalni kapaEitet

funkEionisanja

2. U/06*/-+( /0(+,+* 8/-

.ermin ,,tok vrednosti[ koristi se da pokae kako postoji pravi redosled >na)optimalni)i? za

sve poslovne aktivnosti, kako su one meJusoFno povezane i kako sve one zajedno doprinose

uspenom poslovanju .ok vrednosti se uvek posmatra sa strane kupEa Posmatranje po!inje sa

one strane gde tok prestaje >(od (upca? i prati se do izvora, tj do samog po!etka > do

snade!a*a? ProizvoJa! treFa da razume svaki korak po!evi od naFavke, preko konstruisanja,

proizvodnje, otpreme pa sve do prodaje svog proizvoda PoseFnu panju treFa posvetiti

nepotreFnim koraEima i guFiEima pri proizvodnji kao i pronalaenju maina sa kojima Fi se svi

nepotreFni koraEi i prazni odovi smanjili i, u krajnjoj meri, potpuno eliminisali

3. K0(*0-+( /0(+,+9 8-

Kreiranje toka vrednosti predstavlja grafi!ku reprezentaEiju toka vrednosti, koja vizuelnopredstavlja kako su svi koraEi u nekom proEesu poreJani da ostvare eljenu transformaEiju

proizvoda ili usluge, kao i da oFezFede tok informaEija koji pokree delove pojedini proEesa u

akEiju )apa toka vrednosti Erta se od ulaska sirovog materijala, sve do isporuke gotovog

proizvoda ili usluga kupEu )apa toka vrednosti je korisna jer:

uvek je kupaE u fokusu

#"


13/43

u jednom pogledu prua kompletnu vremensku reprezentaEiju toka aktivnosti prua pogled na analizu toka vrednosti pokazuje tok informaEija i kako one pokreu druge aktivnosti pokazuje gde pojedine aktivnosti dodaju vrednost za kupEa, a gde ne

DoFro uraJena mapa toka vrednosti daje najFolji prikaz trenutnog stanja poslovanjakompanije i to sa aspekta kupEa, to je najmerodavniji kriterijum dugoro!ne profitaFilnosti

.akoJe, uporedo sa kreiranjem realne mape vrednosti koja prikazuje trenutno stanje, kreira se

takozvana ,,idealna[ mapa vrednosti 3na predstavlja idealizovane aktivnosti, onako kako Fi se

odvijale u ,,savrenom[ svetu .o zna!i da su uklju!ene samo one aktivnosti koje donose vrednost

kupEu i Eelokupan tok vrednosti optimiziran je za maksimalnu efektivnost i efikasnost u

postizanju zadovoljstva kupaEa Kreiranje mape toka vrednosti je jedan od najFolji

konsultantski alata pri unapreJenju Filo kakvi sistema kod koji je kupaE u ii panje, a to je

danas veina ljudski delatnosti /azlika izmeJu prave i idealne mape toka vrednosti pokazae

razliku izmeJu trenutnog i eljenog stanja poslovanja jedne kompanije"B

4. U/6(+( $$/:;(+-0I.?$'7 je konEept proizvodnje i naFavke koji se vodi prinEipom da deo za ugradnju

je potreFan proizvodnom proEesu samo u onom trenutku u kome taj deo treFa da Fude ugraJen

>ni pre ni posle? 3vakav na!in proizvodnje i logisti!ke podrke se postie preEiznim

planiranjem proizvodnje i menadmentom distirFutivnim lanEom$+ 2ilj je redukovati zalie i

trokove transporta 0I. je logi!an rezultat skupa tenika .o je zapravo Eilj stroge kontrole

naFavke, efektivnog planiranja proEesa proizvodnje i dizajna faFrike, motivaEije radnika,

smanjenja trokova, logistike i planiranja potreFe materijala >)/P? KomFinovanje ovi tenika

vodi ka implementaEiji 0I. pristupa$T 3snove ovakvog pristupa su: naFavi kad je potreFno,

naFavi po potreFnom kvalitetu, smanji pripremno vreme, organizuj efektivnost Kada se sve

suFlimira, potreFno je zapravo poveati kvalitet u svim menaderskim poslovima: kvalitetu

$$4eld, )X >"%%#?,'ean manu%acturing tools techni2ues and ho3 to use them (ondon$'0I. 7 prilaz u razvoju proEesa privreJivanja zasniva se na prinEipu neopodnog minimuma u izgradnji i

funkEionisanju proEesa rada sposoFni za zadovoljenje zateva potroa!a u pogledu kvaliteta, Eene i rokovaisporuke elenovi, D >"%##?, na!edeno delo, "B$

$+1nsari, 1 U )odarress, 6 >#8BT?, .e Potential 6enefits of 0ust7in7.ime PurEasing for -S )anufaEturing,in:Production and In!entory ;anagement Journal SeEond uarter, $%7$+

$T ;unasekaran, 1 >#888?, 0ust7in7.ime PurEasing: 1n Investigation for /esearE and 1ppliEations, in:International Journal o% Production Economics ol +8,


18/43

zapisa, kvalitetu proEedura, kvalitetu naFavke, ispuruke, predviJanja i odreJivanja Eiljeva, i

naravno kao rezultat svi poFrojani aktivnosti kva#itetu proizvoda i njegovi delova

Da Fi se 0I. ostvario potreFno je stvoriti jaku vezu i dugoro!nu saradnju izmeJu kooperanata i

glavnog proizvoJa!a (51* proizvoJa!i praktikuju manji Froj kooperanata, ali zato insistiraju na

ja!em uzajamnom odnosu i Foljoj komunikaEiji Kvalitet delova je od klju!nog zna!aja jer 0I. ne

moe funkEionisti ako !esto dolazi do zastoja u proizvodnom proEesu usled karta, loi delova i

loi proizvoda ato se kooperantima daju ta!ne proEedure za proizvodnju delova koji oni mogu

da ispune, kako Fi kvalitet delova Fio visok, a kart sveden na nulu Druga Fitna osoFina (51*

preduzea je tenja da se to manji Froj razli!iti delova upotreFi pri proizvodnji nekog

proizvoda *a taj na!in se pojednostavljuje proizvodni proEes

Konstantno unapreJenje 0I. proizvodnje i svi proEesa naFavke je klju!no kako Fi se trokovi

proizvodnje smanjili, a transport manji koli!ina Fio konkurentan masovnoj proizvodnji iekonomiji oFima Planiranje proizvodnje se Fazira na dva prinEipa:

# PrinEip guranja 7Push princip

" PrinEip vu!enja 7Pull princip

(51* konEept daje prednost Pull prinEipu, a samo u krajnjem slu!aju i kumFinaEiji ova dva

prinEipa alie i materijal7predmet rada guraju se kroz proizvodnju >Push? to predstavlja

tradiEionalan na!in voJenja proEesa rada 3soFine ovog prinEipa su:

- delovi se proizvode na osnovu pretpostavki potronje na tritu i kreu se u istom smeru

sa tokom informaEija i materijala

- planiranje je Fazirano na proEenama proizvoJa!a

- upravljanje u pogonima proizvodnje se temelji na prinEipijalnosti i doslednosti u

proEedurama rada

- proFlemi su prikriveni

- reakEija na promene i proFleme je spora

- proEesi rada nisu fizi!ki povezani, postoji diskontinuitet materijala

Savremeniji, mnogo efikasniji i ekonomi!niji na!in je sistem vu!enja >Pull? 3dnosi se na

vu!enje samo potreFni koli!ina predmeta rada kroz proizvodni proEes prema zatevima i

potreFama kupaEa i po prinEipu 0I. 3soFine ovog prinEipa su:

- proizvedeni delovi kreu se suprotno od toka informaEija koje stie od kupEa

#B


19/43

- planiranje proizvodnje je Fazirano na potronji

- upravljanje u pogonima proizvodnje sa kontinualnim tokovima, a greke se ispravljaju

vizuelno

- proFlemi proizilaze od urgenEije kupaEa

- reakEije na promene i proFleme su Frze i sprovode se !im to prijavi kupaE

- proEesi rada su fizi!ki povezani, postoji kontinuitet materijala

0I. alat radi na prinEipuPull Prednosti koje donosi 0I.: smanjene zalie, poFoljan kvalitet,

nii trokovi, manji prostor, smanjeno kanjenje, poveana produktivnost, vea fleksiFilnost, Folji

odnosi sa doFavlja!ima, pojednostavljena kontrola i planiranje, vei kapaEiteti, Folje koritenje

kadrova, vei varijitet proizvoda$predu,e+u? 5lementi i fizi!ka ograni!enja koja treFa

ispitati prilikom kreiranja prostorne strukture, a koja direktno utiu na na!in formiranja prostorne

strukture su:

;rupe proizvoda

3Fim posla

-potreFa deljive opreme i sredstava

-potreFa i uloga pomoni staniEa

(okaEija >raspored? ulazni i izlazni ta!aka

isina oFjekta i nosivost

(okaEija MproEesnog spomenika[ >deo opreme (o)i ne moe da se pomera?

TOTALNO PRODUKTIVNO ODRAVANJE " TPO

'$idi: 3FliEi tokova u funkEiji stepena tenoloke sloenosti delova u programu >- orizontalnoj ravnipravolinijski oFlik kruni oFlik (7oFlik toka -7oFlik toka S7oFlik toka 3Flik nepravilno izlomljene linije -vertikalnoj ravni KomFinovani oFliEi tokova?, u: elenovi, D >"%%8?, na!edeno delo, "8B7$%"

"#


22/43

0edan od naj!ei i najtei proFlema u (51* proizvodnji su otkazi maina Pouzdanost

opreme u proizvodnim postrojenjima je izuzetno zna!ajna jer je dovoljno da jedna maina otkae

da doJe do zaustavljanja Eele proizvodne linije aan alat za minimiziranje pojave otkaza u

proEesu proizvodnje je totalno produktivno odravanje >.P3? (51* proizvodnja tei ka #%%`

pouzdanosti i dostupnosti opreme .otalno produktivno odravanje ima tri komponente:

1. P0(/(+*/+ 0>-/-+( 7 sprovodi se redovnim planskim odravanjem Eelokupne

faFri!ke opreme 3no se vri na osnovu preporuka proizvoJa!a ili vizuelnim i iskustvenim

oseajem za dotrajalost pojedini elemenata maine

2. K0(8*/+ 0>-/-+(7 je postupak zamene pojedini delova opreme novom 1ko su

maine !esto u kvaru i ako se njene komponente nepredviJeno lome i samim tim postale su

nepouzdane, Folje je da se zamene novom mainom ili novim delovima jer e se postii Folja

pogonska spremnost za proEes rada3. P0(/(+*- : 0>-/-+: 7 odnosi se na postupak prilikom kupovine maine 1ko je

mainu teko odravati >ne posto)e dori ser!isi r,o ,astare!an)e nemogu+nost naa!(e

re,er!nih delo!a oteane ,amene po)edinih delo!a ,og nepristupa*nosti i sli*no?, radniEi e je

nerado odravati, raditi na njoj, to e se odraziti na proizvodne guFitke

IMPLEMENTACIJA TPO"A

-voJenje .P3 sistema zateva apsolutnu posveenost Eele kompanije, a za implementaEiju

.P37a potreFno je puno vremena .P3 je prili!no teko primeniti u Eelosti u malim i srednjim

preduzeima zFog nedostatka resursa za potpunu implementaEiju Direktne koristi od

implementaEije su smanjenje alFi od potroa!a, smanjenje proizvodni trokova oko $%`,

smanjenje nesrea na radu i praenje zakonski regulativa o zagaJivanju okoline Indirektne

prednosti se ogledaju u poveanju pouzdanosti i poverenja meJu zaposlenima, zatim odravanje

radnog mesta, timsko postizanje Eiljeva i razmena ste!eni znanja i iskustava ImplementaEija

.P37a i njegova organizaEiona struktura mogu se predstaviti kroz osam stuFova koji !ine .P3:

@. O+,* ,( +- S

""


23/43

)etoda TS predstavlja skup pravila za organizovanje radnog prostora ''=injeni!no gledano

pod oznakom TS je sigurno sutinski gledano najprepoznatljiviji alat (51* konEepta, jer ga je

najlake primeniti i rezultati Fivaju vidljivi gotovo trenutno Preko metode TS modula

organizovanja radnog prostora, najlake se svim zaposlenima oFjanjava (51* konEept, ili

eliminaEije guFitaka u kompaniji 0o jedan zadatak TS metode je da se radniEi oFu!e da sami

vode ra!una o svom radnom mestu i mainama na kojim rade i na taj na!in doprinesu totalnom

produktivnom odravanju'+

2. A:++ 0>-/-+(

1utonomno odravanje predstavlja osposoFljavanje operatera na maini da vodi ra!una o

manjim zavatima odravanja, !ime odeljenje odravanja Fiva osloFoJeno da oFavlja ozFiljnije

zadatke u odravanju KoraEi u okviru autonomnog odravanja su priprema zaposleni, iniEijalno

!ienje maina, preduzimanje kontra mera, unapreJenje proFni standarda autonomnogodravanja, generalne inspekEije, autonomne inspekEije, standardizaEija i autonomno upravljanje

3. K-*5(+

/e! Kaizen poti!e od dve 0apanske re!i, Mkai[ to zna!i promena i re!i MzenM to zna!i uvideti

ili stei mudrost Koristi se za unapreJenje proizvodnje, ali se moe primeniti i na prodaju i na

usluivanje 2ilj Kaizena je jednostavno poFoljanje produktivnosti i tenja za kontinuiranim

unapreJenjem poslovanja, tako da to postane integralni deo poslovanja'T Sutinski kaizen je

doFra promena ili preporuka kompanijama i njiovom menadmentu da stalno tee ka novim

poFoljanjima svog Eelokupnog na!ina rada, odnosno inovaEijama, stalnom menjanju i raFrom

suo!avanju sa izazovima'-/-+(

Planirano odravanje ima za Eilj postizanje nula otkaza maina, poFoljanje pouzdanosti i

pogodnosti odravanja za +%`, smanjenje trokova odravanja za "%` i osiguranje

raspoloivosti rezervni delova u svako vreme Planirano odravanje se moe podeliti na

preventivno odravanje i korektivno odravanje a sprovoJenje preventivnog odravanja na

mainama zadueni su radniEi koji rade na tim mainama Svako radno mesto poseduje opremu

za osnovno preventivno odravanje, podmazivanje i !ienje *aj!ee se osnovno preventivno''idi: (ean )anufaEturing, +S and SiV Sigma, #7B Dostupno na: WWWfolkgroupEom "%%8 .e 4olk ;roup,

DoNlestoWn, P1, #B8%##"#+$'%8%


24/43

odravanje oFavlja u fiksnim vremenskim intervalima 7 dnevno, nedeljno i sl PrevenEija u

odravanju se odnosi i na odaFir maine prilikom kupovine - slu!aju da je mainu teko

odravati >ne posto)e ade(!atni ser!isi nemogu+nost naa!(e re,er!nih delo!a oteane ,amene

po)edinih delo!a ,og nepristupa*nosti i sl? radniEi e je nerado odravati i raditi na njoj, to e

se odraziti na proizvodne guFitke Korektivno odravanje je sistematska analiza otkaza maina

*a osnovu analiza prirode i u!estalosli otkaza na nekoj maini odreJuje se da li e se maina

popraviti ili zameniti drugom 2ilj korektivnog odravanja je da se pronaJu korenski uzroEi

otkaza i eliminiu, kako se otkazi sa istim uzrokom ne Fi ponovili

=. O0>-/-+( 8/-@*(-

2ilj je poveanje zadovoljstva kupEa kroz vei kvalitet proizvoda i proizvodnju Fez defekta

1kEenat se stavlja na razumevanje opreme 7 koja oprema i kako uti!e na kvalitet proizvoda, i

eliminisanje potenEijalni manjkavosti u tom smislu. O:8-

Svra oFuke je da osposoFi i oFu!i zaposlene tako da im moral Fude na visokom nivou i da

imaju elju da dolaze na posao i oFavljaju zadatke efikasno i nezavisno

7. - TPO"-

ctaF .3P7a je potreFno oformiti kako Fi se ispratilo poFoljanje produktivnosti, efikasnosti u

administrativnim poslovima i radi eliminaEije guFitaka, kroz analiziranje proEesa i proEedura

ctaF .P37a se fokusira na sledee glavne guFitke:

- guFiEi u proEesima,

- trokovni guFiEi koji uklju!uju naFavke, ra!unovodstvo, marketing i prodaju,

- komunikaEioni guFiEi,

- guFiEi !ekanja,

- guFiEi usled neta!nosti

- otkazi opreme u kanEelarijama,

- otkazi telekomunikaEija,

- vreme potroeno na oFnovu informaEija,

- nemogunost ispravke statusa zalia,

- alFe kupaEa usled logistike, i

- trokovi zFog itni naFavki

&. S*9:0+,$ 50-/@( * 8@*+-.

"'


25/43

*eopodno je usredsrediti se na ostvarivanje sigurne radne okoline koja nee Fili ugroena

radnim proEesima ili pruEedurama *eopodno je imenovati menadera sigurnosti koji e

nadgledati sve funkEije preduzea vezane za sigurnost na radnom mestu i zdravo radno

okruenje, ali i iriti svest o potreFi isti meJu zaposlenima

LEAN MENADMENT

a ozFiljnu transformaEiju, tj promenu na!ina rada i ponaanja u kompaniji, potreFno je

iskustvo u godinama rada, pre nego to postanu deo korporativne kulture'B *ajvei Froj

transformaEija ne uspe ili ima osrednje rezultate jer predvodniEi same transformaEije >top !i.i i

sredn)i menadment? to ne svataju Sama transformaEija se moe podeliti u nekoliko etapa kroz

koje se

mora proi i gde neispunjavanje neke od etapa vodi ka sigurnom usporavanju promena i

teem povratku na pravi put'8Po autoru 0on P Kotter7u, etape u proEesu same transformaEije

koje se moraju proi su:

1. U,,-/@-+( ,(-- - ,: 0(+( *+( * +(+( " potreFno je dokazati ljudima

da, ako se ne krene na vreme putem transformaEije, izvesno je da e doi do propadanju

kompanije 3va faza je uspena ukoliko je "%#'?,na!edeno delo, B$

"+


26/43

direktor same kompanije i jo minimum polovina ostali menadera oFaveu da e ii u pravEu

same transformaEije+#

3. S/-0-+( -,+( /*5*( 7 treFa stvoriti viziju koja e jasno odreJivati pravaE promena i

razvijati strategije koje e dovesti do ostvarenja vizije 6ez jasne vizije, sve transformaEije guFe

na snazi jer postaju grupa nepovezani projekata i aktivnosti koje nemaju zajedniki Eilj 0on /

Kotter navodi: ,,1ko ne moete da oFjasnite viziju za pet minuta i da doFijete pozitivnu reakEiju,

koja je komFinaEija razumevanja i zainteresovanosti, ova faza transformaEije nije zavrena[

4. K:+*8-*- /*5**7 upotreFiti sve vidove komunikaEije >sastan(e ,apisni(e %la)ere?

kako Fi se svim zaposlenima oFjasnile vizija i strategija Koristiti tim za transformaEiju kao

glasnike vizije i novog na!ina ponaanja i rada *ajvanije je da uspena komunikaEija dolazi u

re!ima i delima

=. P0:>-+( ?-+,( 5-,@(+*- - ,(( /*5*: 7 delima preoFratiti ljude koji jo uveknemaju pravu sliku o viziji -kloniti sve prepreke sa puta promena i transformaEije 3raFrivati

preuzimanje rizika, upotreFu novi ideja i uvoJenje novog na!ina rada Sa svim preprekama >ilo

da su one sistems(e procesne ili da su u pitan)u ,aposleni i n)iho!o pona.an)e? treFa se suo!iti

odma na po!etku transformaEije i zapo!eti rad na njiovom Frzom reavanju

. S*,(-,8 @-+*0-+( * ,/-0-+( $$-@(< (( 7 planirati vidljiva poFoljanja

svakodnevni aktivnosti i stvarati mala i vidljiva unapreJenja koja e moi svi da vide

*eopodno je prepoznati zalaganja i trud zaposleni koji su se uklju!ili u proEes unapreJenja

Stvaranjem mali unapreJenja poveava se entuzijazam i moral zaposleni i njiova vera u

viziju, !ime oni koji nisu verovali u ideju, polako po!inju da menjaju miljenje 1ko mali

poFeda nema, Eilj e postati dalek i moda nedostian za zaposlene, jer ne mogu da vide nikakvo

poFoljanje tokom transformaEije

7. K+,@*/-+( ,/* :+-0(6(+- * +-,-/-8 ,- -@* :/6(+( 0(+- 7 koristiti

ste!eni krediFilitet kako Fi promenili sisteme, strukturu i politike koji ne odgovaraju viziji

apoljavati, unaprediti i razvijati zaposlene koji uvode i implementiraju viziju PotreFno je

postavljati nove Eiljeve, amFiEiozne, ali realne, kako Fi se momenat transformaEije odrao

&. U90-+- +/9 0*@-5- : 800-*/+: 8:@:0: 7 povezati nov na!in ponaanja i rada sa

poveanjem u!inka i Foljim rezultatima kompanije .ransformaEija je uspena ukoliko postane

+#/eavanje proFlema je zasnovano na postupku stalnog u!enja i razvoja >sistem kaizen? i korienja interniprilaza IDI, IDI, -/1DI sam kako Fi lake razumeo situaEiju, donoenja odluka uz razmatranje svi moguivarijanti i uz Frzu primenu doneseni odluka elenovi, D >"%##?, na!edeno delo, "BT7"B


27/43

deo korporativnog ponaanja i na!ina rada, i kada se pritisak za transformaEijom kompanije

smanji Posveenost menadera uspenoj transformaEiji se mora ogledati u njiovom uzornom

ponaanju na radnom mestu jer je to najefektivniji na!in da se sama ideja neprekidnog

unapreJenja proEesa i zaposleni rairi po svim nivoima radne organizaEije i to Fez ikakve

finansijske potpore a stvaranje odgovarajueg ponaanja zaposleni i na!ina njiovog rada u

kompaniji potreFna je velika posveenost njiovom razvoju i Fliska saradnja i komunikaEija sa

njima

Sve to se transformaEijom eli postii je u!vrivanje sopstvene konkurentske prednosti

Kaizen je uvedeno razmiljanje, filozofija proizvodnje koja menja Eelu situaEiju preduzea na

Folje ili kontinuirano unapreJenje 3Fi!no se koristi za unapreJenje proizvodnje, ali se moe

primeniti i na prodaju i na usluivanje2ilj Kaizen7a je jednostavno poFoljanje produktivnosti i tenja za kontinuiranim

unapreJenjem poslovanja, tako da to postane integralni deo poslovanja, sa mogunou da se

postigne ona idealna varijanta proizvodnje gde je greka proizvoda svedena na nulu

Primenom Kaizen filozofije na radna mesta poFoljavaju se svi radni aspekti, od nivoa

proizvodnje do menaderskog nivoa, i od generalnog menadera do radnika na liniji proizvodnje

Kaizen ima za Eilj da eliminie otpad

Kaizen metodologija oFuvata praenje promena, prilagoJavanje, pa samim tim unapreJuju

standardizovane aktivnosti i proEese a postizanje Eiljeva proizvodnje u japanskim firmama se

priFeglo postupanju gde je Eilj da se ne dozvoli greka u proizvodnji jer !im se greka uo!i na nju

se odma reaguje zaustavljanjem maine koja oFavlja odreJenu neeljenu operaEiju na predmetu

rada

KVALITET NA IZVORU JIDOKA=2

0idoka se definie kao automatizaEija sa ljudskom inteligenEijom 0idoka su aparati koji

isklju!uju mainu, ako doJe do greke na predmetu rada

2ilj 0idoke je poveanje kvaliteta proizvoda i smanjenje trokova

+".e 5ssenEe of 0idoka, dostupno na: ttp:&&teleantinkerEom&Wp7Eontent&uploads&"%%8&%'&.e75ssenEe7of70idoka7S)57ersionpdf

"


28/43

a kontrolu greaka potreFno je projektovati ureJaje koji se postavljaju na maine i

zaustavljaju je ako doJe do greke pri oFradi predmeta rada /adnik signalizira svetlima iznad

radnog mesta da je dolo do proFlema ausavlja se samo maina na kojoj je uo!ena greka 1ko

se proFlem nastavi pali se Erveno svetlo i zaustavlja !itava proizvodana linija

POKA HOKE

Poka @oke je jo jedna metoda za onemoguavanje greaka u proizvodnji

3ve dve re!i u sloFodnom prevodu Fi zna!ile zatita od greaka +$

/adniEi ne vole dosadne i jednostavne repetitivne poslove, ali oni moraju da se urade .ada se

koriste Poka @oke ureJaji kako ne Fi dozvolili da se upravo na takvim proEesima dogodi greka

Poka @oke ureJaji naj!ee ne predstavaljaju veliku investiEiju, ali zato u mnogome pomau

da se minimiziraju varijaEije proizvoda SpeEifi!nost ovi ureJaja je u tome to moraju Fiti

konstruisani tako da ne dozvole da doJe do greke u proEesu oFrade, a jedini na!in da

projektovanje Poka @oke ureJaja Fude efikasno je preEiizna analiza sami proizvodni proEesa i

jasan Eilj ta eli da se postigne u proizvodnji

SMED

S)5D je akronim za /ingle ;inute E"%##?, Single )inute 5VEange of Die 1 2ase StudN

Implementation, in:Journal o% Technology ;anagement and Inno!ation olume T, Issue #, #"87#'T++ie na ovu temu: *orzaimi 2e 1ni, ) U Sollauddin Soliin Safei, ) >"%#"?, .e 5ffeEtiveness of te

Single )inute 5VEange of Die >S)5D? .eEniYue for te ProduEtivitN Improvement, in: International Jorunal o%/ciences asic and "pplied esearch>I0S61/? olume +, no #, 87#$

"B


29/43

VIZUELNI MENADMENT

izuelni menademt je tenika koja oFezFeJuje da se radniEi u kompaniji putem informaEija

prezentovani u vizuelnoj formi mogu da razumeju stanje proEesa+Telike komunikaEione taFle

u proizvodnim alama su daleko Folji na!in komunikaEije nego pisani izvetaji, pa Fi se treFale

koristiti to !ee+"%%B?,6ai,en - 6l)u* )apans(og poslo!nog uspeha, 6eograd )ono i )anjana

T%Kod zamenika se operativno postavilo da uz izaFrane saradnike vodi ra!una o:

7 tokovima materijala ># kanFan " one7pieEe74loW?7 proEesi i tenologija >proizvodne jediniEe uravnoteenost proEesa?7 pripreme i odravanje >S)5D i .P)?7 sveoFuvatni kvalitet (ean? modela proizvodnje kao jednog od

na!ina poveanja stiEanja kkonkurentske prednosti Kaizen kao kontinualno7permanentno i postupno poFoljanjekaikaku 7 radikalne promene vezane za strategiju preduzea + zato >ako se pet puta upitamo zato doi e se do sri

proFlema?+S >Sort 7 sortiranje straigten 7 urednost sine 7 !istoa standardize 7 kreiraj standardna pravila sustain 7

samodisEiplina? *avedeno predstavlja alate za postizanje vitkosti preduzea idi: Pikor, ), Kondi, 6, (ean

$#


32/43

s oFzirom na promene privrednog amFijenta zemlje svatajui pritom i promene nastale u na!inu

poslovanja, koje su pristigle kao nova realnost pod neumoljivim i direktnim utiEajem

informati!ke ekonomije, opredeljen da kao klju!na filozofsko poslovna strategija u preduzeu se

oslanja na (ean modelT#

Informati!ka ekonomija sa svojom novom tenologijom menja sve iz korena i zateva od

svakog pojedinEa u preduzeu znanje iz informaEione tenologije, koja je pridodata svim

dotadanjim mainama i samim tim izFaEila iz rada !itave generaEije radnika, koji su sada morali

svoj tamparsko7izdava!ki zanat da u!e ispo!etka ako su eleli da opstanu na trite rada

dananjiEeT"

Da Fi se usvojene inovaEije svatile, sve promene koje je Filo nuno sprovesti u

preduzeu su se morali uzeti kao !inioEi novog privrednog amFijenta u koji se moralo ui,

uklopiti se i prevazii sve ono to je do tada vredelo kao jedini mogui na!in poslovanja Da Fi seu novim uslovima opstalo morali su se uzeti u oFzir inovaEije itd, s jedne strane, ta ta!no zna!i

(ean >vitko?\ takoJe u ovom delu moraju se definisati vrednosti, a vrednosti zapravo definie

kupaE kako za proizvod tako i za isporu!enu uslugu T$ *akon definisane vrednosti sledi tok

vrednosti ili napraviti takvu strukturu od raspoloivog ljudstva organizovani u efikasne timove

sa svaenim Eiljevima i oFukom da ispune o!ekivanja iz preuzeti oFaveza sa ta!no odreJenim

vremenskim rokom - ovom sklopu treFa analizirati potreFe kupaEa 7 koje i kakve knjige da

proizvodimo kao na odgovor na jasne potreFe klijentele i osoFine poeljnog proizvoda Sledei

potez je odreJivanje koji proEesi dodaju, a koji ne dodaju vrednostt proizvodu ProEesi koji ne

dodaju vrednost i klijent i ne eli u svom trokovniku, naprosto, treFa eliminisati Primera radi,

pojedina!ne knjige ne pakovati u pojedina!na pakovanja >(uti)e?, nego u pakete jer pak papir

dovoljno doFro titi knjigu spolja i nije potreFno proizvoditi dodatno kutiju Kutija u ovom

slu!aju za svaku knjigu ne menja na samom izdanju nita, osim to poskupljuje izdanje koje ni po

!emu nije toliko reprezentativno da se pakuje na poseFan i luksuzan na!inT' )eJutim, kod

proizvodnje knjige ne sme se tenoloki pojavljivati prazni odova, ili angamana koji mogu da

se izFegnu kao nepotreFni jer ne doprinose vrednosti proizvoda, a nastaju zFog loeg rasporedaT# idi: Singo, S >#8BT?, @o!a )apans(a proi,!odna %ilo,o%i)a 6eograd, 6iFlioteka produktivnost i

staFilizaEijaT"idi: XomaEk, P0 U 0ones, D. >#88T?, 'ean thin(ing anish3aste and create3ealth in your corporation

*eW @ork, Simon and SEusterT$(ean stvara proizvodni sistem zasnovan na stvarnim potreFama kupEa i kontinualnim unapreJenjima u svim

proEesima rada Sistem se uspostavlja po osnovnim prinEipima (ean7a a koji ima pet, kako je ve ranije u raduranije navedeno

T'(juFi!, . >"%%%?,Planiran)e i n!oden)e proi,!odn)e aloFa )oderna organizaEija, Kranj

$"


33/43

maina, nestru!nosti radnika itd 3vde je vano uo!iti i implementirati grupe proizvoda i da se

mapiraju tokovi vrednosti sa to vie detaljni kvantitativni informaEija o proEesu >proi,!odn)i?

Kvantitativne informaEije uklju!uju vreme trajanja operaEija, vreme potreFno za tenoloki

Eiklus, kapaEitet maina, vreme trajanja rada, !ekanje, pripremno zavrno vreme, vreme

transporta, tok informaEija *akon prikupljeni svi informaEija sledi pravljenje mape toka

vrednosti ta!no onako kakav je tok, sa svim uo!enim nedostaEima

Iz sprovedene analize proEesa poslovanja s aspekta dodavanja vrednosti dolazi se do tri

mogunosti aktivnosti:

# aktivnosti koje dodaju vrednosti 7 transformie, ili oFlikuje materijal ili informaEiju ili

ljude, oFavljena je Fez greke, i kupaE je spreman da je plati,

" aktivnosti koje ne dodaju vrednost 7 neopodan guFitak, aktivnost koja se ne moe

eliminisati iz proEesa i ne stvara vrednost,$ aktivnosti koje ne dodaju vrednost 7 !isti guFitak, aktivnosti koje troe resurse, ali

kupaE nije spreman da i plati >*e(an)e ,alihe prepra!(e dorade ot(lan)an)e

gre.a(a itd?T+

S druge strane, prilagoJavanje tritu treFa ostvariti tako to treFa razviti internet prodaju i

naru!ivanje, pretraivanje ponuJeni naslova na spisku oFjavljenog na sajtu preduzea,

snaFdevanje lanaEa prodaje preko elektronski narudFi Internetom, rad u okruenju sa

novostvorenim dravama, razvoj prodaje u dravama gde se nalazi srpska dijaspora ali i svi oni

koji zatevaju knjievna dela na svom maternjem jeziku, Fez oFzira to razumeju srpski jezik,

oni sada pokazuju jedini interes za knjige koja moe Fiti natampana Filo gde i oFjavljena isto

P0*(+- K-*5(+ - : 0(:5(: !DIJAM M PRES# DOO " V((0+*8

Kaizen !ini postupak +S pomou koga se organizuje rad na radnim mestima i samim tim

se unapreJuje efikasnost PreEiznost i urednost su osmiljeni da Fi se neopodne stvari pronale u

to kraem vremenskom periodu, ne samo zFog poFoljanog vizuelnog utiska -koliko se

T+PupavaE, D, Suvremeni pristupi upravljanju zaliama,ttp:&&WWWefosuniosr&repeE&osi&Fulimm&PD4&6usiness(ogistiEsin)odern)anagement##&Flimm##%'pdf

$$


34/43

preduzee odlu!i za implementaEiju Kaizen A a, neopodno je oFratiti se sertifikovanom telu koji

e funkEionisati na nivou Eelokupnog preduzea Primena Kaizen A a u analiziranom preduzeu

Fi poFoljala efikasnost rada Prilikom sprovoJenja Kaizen A a zaposleni Fi takoJe Fili uklju!eni

u donoenje odluka cto zna!i da Fi se svakom zaposlenom omoguilo da putem dokumenta

odnosno formulara i kutija za predlog mera oFezFedilo da svaki zaposleni predloi svoju ideju,

kojom Fi se poFoljali proEesi u preduzeu aposleni Fi svoje ideje predavali odnosno uFaEivali u

kutije za predloge *akon toga rukovodstvo preduzea odnosno direktor u saradnji sa svojim

saradniEima moe da podri predloenu ideju i da je realizuje Kutije sa predloenim idejama Fi

se mogle proveravati " puta mese!no odnosno na svake dve nedelje *a ovaj na!in Fi svaki

zaposleni imao priliku da u!estvuje u upravljanju i da poFolja funkEionisanje preduzea

aposleni Fi na ovaj na!in Fili vie motivisani i maksimalno e se posvetiti poslovima u

preduzeu aposleni !ije ideje poFoljaju funkEionisanje preduzea odnosno !ije ideje Fuduprivaene treFali Fi da se nagrade Prilikom sprovoJenja Kaizen A a u preduzeu treFa da Fudu

izloeni Kaizen alati *a primer Eelokupna oprema u preduzeu i proizvodi treFalo Fi da Fudu

oFeleeni kako se ne Fi guFilo vreme prilikom njiovog pronalaska 2elokupna oprema koja se

koristi treFa da Fude poreJena po veli!ini i ostalim karakteristikama *a ovaj na!in e se smanjiti

vreme pronalaska dela i na dosta laki na!in e se oFaviti pronalaenje *a zidovima preduzea

treFa da se stave slike zaposlenima sa njiovim kvalifikaEijama i funkEijama koje oFavljaju *a

primer: dipl ing 0ovan Duki odgovoran za poslove naFavke Postojanje vizuelnog menadmenta

takoJe Fi imalo vanosti za preduzee Da Fi se oFezFedio razvoj preduzea neopodno je

formiranje timskog rada, gde Fi motivisanje i atmosfera Fila podignula na nii nivo *ajvie

rukovodstvo Fi treFalo da oFezFeJuje konstantne oFuke, seminare za svoje zaposlene a sve u Eilju

poFoljavanja produktivnosti rada *a osnovu svega izloenog moe se primeitit da preduzee za

sada nije implementiralo Kaizen sa njegovim alatima, ali u saradnji sa zaposlenima prilikom

izrade rada pokuale smo da im na to Folji i laki na!in predo!imo prednosti ovog konEepta

odnosno ta Fi sve doFili ukoliko Fi se odlu!ili za implementaEiju ovi tenika Preduzee danas

dosta doFro posluje ali kao to smo mogle primetiti radna atmosfera nije Fa na najFoljem nivou i

upravo zFog toga Fi se preduzee treFalo opredeliti da u Fuduem vremenskom periodu se odlu!i

da implementira Kaizen sa metodom +S

P0*(+- =S - : 0(:5(: !DIJAM M PRES# DOO " V((0+*8

$'


35/43

+S metoda predstavlja skup pravila za organizovanje radnog prostora radi poFoljavanja

efikasnosti radnog mesta u organizaEiji 3va metoda predstavlja najpoznatiji alat (ean konEepta

jer ga je najlake primeniti i rezultati od primene su vidljivi gotovo odma nakon impelmentaEije

2ilj ove metode odnosi se na otklanjanje guFitaka, smanjiti guvu, spre!iti ponavljanje isti u

Fuduem vremenskom periodu

+S se sastoji od pet delova:

Sort&Sortirati

Set&3rganizovati

Sine&3!istiti

Standardize&Standardizovati

Sustain&3dravati

S0S0*0-*

- okviru ovog koraka neopodno je oFaviti:

ukloniti guvu,

klasifikovati stvari po vrsti i u!estalnosti korienja i

izFaEiti nepotreFne stvari

*ajvei proFlem u analiziranom preduzeu LDijam A ) A PresM eternik jeste guzva u

radnim kanEelarijama i radnim stolovima Iz tog razloga potreFna je implementaEija +S kako Firadni prostor Fio to Folje iskorien i kako Fi se oFezFedio to efikasniji rad zaposlenima

ProFlem nastaje zFog velikog Froja dokumentana i pomonog materijala koji se nalazi na

Eelokupnom radnom stolu i kanEelariji *ema ta!no mesto gde Fi treFao da pripada nego je

razFaEan po podu kanEelarije eliki Froj knjiga, skripti i dokumenta stoji a da se pri tome ne

koriste svakodnevno

$+


36/43

/li(a Badno mesto C trenutno stan)e

/li(a Dadno mesto C na(on primene / - a

$T


37/43

*a osnovu predstavljeni slika moe se primetiti da su nepotreFni elementi >dokumenti i

knjige? aposleni na ovaj na!in imaju vie prostora za rad i Folju preglednost to e im

oFezFediti efikasniji i produktivniji rad .akoJe ljudi koji dolaze u kanEelarije >partneri,

doFavlja!i, kupEi? e se prijatnije oseati u ovako ureJenoj kanEelariji

S(O09-+*5/-*

adatak ovog koraka odnosi se raspored predmeta i alata, na taj na!in se smanjuje vreme

u pronalasku isti SprovoJenjem ovog koraka znae se gde ta stoji *a predstavljenim slikama

moe se primeti da skripte, knjige i dokumenti nisu imali svoje mesto *a taj na!in je dolazilo do

nepreglednosti i guve Kao to se moe videti dokumenti i pomone stvari su pomerene na

adekvatno mesto gde nikome nee smetati Knjige i skripte su poreJane u kutije koje su

oFeleene i zalepljene selotep trakom i stavljene su u skladite Dokumenti su sortirani po

datumima i poreJani u registratore .akoJe deo registratora je premeteno u skladiteS*+(O;*,**

/adno mesto je potreFno odravati odnosno !istiti svakodnevno jer se na taj na!in

otklanjaju ne!istoe aposlenima je olakan proEes rada i svoj posao oFavljaju kvalitetnije

ukoliko im je radni prostor !ist =ienjem se u isto vreme proverava da li je sve na svom mestu

- preduzeu LDijam A ) A PresM !ienje Fi se treFalo oFavljati " puta nedeljno, !ista!iEa je za

sad zaduena za ovu vrstu posla

S-+-0*5(S-+-0*5/-*

2ilj ovog koraka odnosi se na to da je potreFno definisati na!ine kako se operaEije

oFavljaju i da se sve pretodno definisano odrava u adekvatnom stanju, odnosno potreFno je

standardizovati pretodna $ koraka Svi zaposleni treFa da Fudu upoznati sa novim rasporedom

koji je nastao u prva $ koraka *akon korienja dokumenata, knjiga, skripta i ostali pomoni

materijala neopodno je da se vrate na predviJeno mesto =ienje se treFa oFavljati " puta

nedeljno ili !ee ukoliko se ukae potreFa za tim

S:,-*+O0>-/-*

3dravanje&Sustain predstavlja poslednji korak u +S metodologiji - okviru ovog koraka

potreFno je svakodnevno izdvajati po par min za +S aktivnosti, da Fi se proverilo da li sve

funkEionie na adekvatan na!in 3vaj poslednji korak se odnosi na odravanje postavljane

organizaEije radnog prostora

$


38/43

ZAKLJUAK

- ovom radu treFa uklopiti Kaizen pristup u sklopu malog preduzea: *-"M"0(,,

to u praksi predstavlja, izdava!ko preduzee, speEijalizovano za oFjavljivanje stru!ni,

umanisti!ki i knjiga EivilizaEijskog karaktera, poput razni izdanja FiFlije, kojima se ovo

preduzee Favilo u svojoj prolosti od dana osnivanja pa do sadanji vremena prvenstveno na

srpskom a onda na romskom, turskom, rvatskom, slova!kom, slovena!kom i makedonskom

jeziku

Preduzee je osnovano pre par deEenija >#88"godine? i svoj razvoj pored projektovani

etapa, imalo je i oni perioda kada je kako je ve predstavljeno, moralo da se prilagodi poseFnim

zatevima loi vremena, koja se odnose na proEese gloFalizaEije, kao odvojen deo stvarnosti

naeg drutva, paralelan u odvijanju od proEesa raspada predodne dravnosti u kojoj smo iveli,emFargo i ratnog okruenja, tranziEije, a sada pristupni pregovora sa 5- i sve to ovi pregovori

podrazumevaju kao oFavezan kurs drutveni, prosvetni, privredni, itd, promena*aravno da

treFa imati na umu, i proEese pred kojim se naa drava susrela sa speEifi!nim zatevima, koji su

deo pristupni pregovora sa 5vropskom -nijom a koji se odnose na uFrzani reformni kurs kada

su u pitanju tenoloke promene, reforme oFrazovanja implementaEiju speEifi!ni teni!ki

standarda sa odreJenim kvalitetom proizvoda, Fez koji se ne moe Fiti privaen na irem

evropskom tritu Dakle, Fez oFzira na sva o!ekivanja od pristupni pregovora 5vropske -nije,trina privreda podrazumeva da se u poslovanju mora drati odreJeni navika i zakonomernosti,

koje su ujedno definisane standardima i proEedurama pri proizvodnji, plasmanu i naplati,

5vropske -nije, ali takoJe sve proizvedeno mora Fiti usaglaeno sa standardizovanim zatevima

kvaliteta kada je u pitanju ne samo izgled, dizajn, ve i izFor materijala od kojeg se neto

proizvodi kao i jasno postavljeni zatevi po pitanju materijala i nivo kvaliteta istog u smislu

zadovoljavanja zdravstvene, teni!ke, ekoloke itd danas postavljeni zateva i sve skupa,

odreJen proizvod uzdie na nivo ostvarenog kvaliteta proizvoda, kakvoi materijala itd Pored

navedenog mora se voditi ra!una i o ustavnim pravima i zatevima manjinski naroda, prava koja

podrazumevaju razli!itost, koji proizilaze iz osnovni i opti ljudski prava Sve navedeno je

izmenilo gloFalni ali i lokalni svet u kojem ivimo i direktno uti!e ne samo na proizvodnju, i

plasman proizvoda u naem slu!aju knjige, nego uti!e na svaku ljudsku delatnost po!evi od one

privredne, pa prosvetne, kulturoloke itd ato je neopodno istai i sledeu !injeniEu: logistika

$B


39/43

kao deo ozFiljnog poslovanja u preduzeu nije zatevan od poFornika tranziEije, gloFalizaEije ili

5vropske unije, ve je logistika neopodan segment poslovanja u savremeno voJenom

preduzeu .o je segment koji je od nekadanjeg tradiEionalnog na!ina upravljanja zaliama

doao do one ta!ke neopodni promena kada ta aktivnost treFa da preraste u savremeni model

upravljanja zaliama - pitanju je sistem kojeg treFa stvoriti i koji Fi funkEionisao na Fazi

signalni zalia apravo, kada stanje materijala, poluproizvoda, proizvoda, roFe na skladitu,

dostignu odreJen nivo, to predstavlja signal za realizaEiju narudFeTT

Dakle, preduzee *-"M"0(,je osnovano "T%"#88" 3vo preduzee od navedenog

datuma po!elo je sa radom Kapital kojeg je preduzee imalo na raspolaganju, Filo je sto posto

privatnog karaktera, a postavka u vlasni!kom pogledu, preduzee je u stvarnosti predstavljalo

porodi!nu firmu, sa osniva!em )I koji je pored toga to je Fio direktor i vlasnik u preduzeu,

istovremeno Fio glavni i odgovorni urednik izdava!ke delatnosti - svim proteklim deEenijamarada, preduzee je sa uspeom prevazilazilo sve tekoe sa kojima se susretalo 4inansijski

proFlem u kojima se preduzee !esto nalazilo je Filo samo dokaz i upozorenje da se ivi i radi u

zemlji gde se kultura, oFrazovanje i sve ono to je nematerijalni deo kvaliteta ivota, nedovoljno

Eene - ovaj deo svakodneviEe se ne ulae sredstava koliko Fi treFalo ako se o!ekuje da se ivi

normalno i sa doFrim kvalitetom ivljenja Pokazalo se ipak da je sve to se na ovim prostorima

dogaJa od poslednje deEenije prolog veka pa do nai dana, deo krize u kome se nalo nae

drutvo ali i deo novi trendova, kojim je zavaena dolazea generaEija mladi i njiov odnos

prema medijima u kojima je knjiga samo jedan, moe se sloFodno danas rei, zapostavljen vid

komuniEiranja znanjem to govori samo po seFi i o status savremenog korisnika knjige7!italaEa

1ko je !italaE zapostavljen i pomeren na drutvenim marginama stvarnosti, tamo su se nala

tela, netela i sva izdava!ka preduzea

- okviru ovog rada je sprovedena primena Kaizen pristupa odnosno +S metode

Prikazana metoda oFezFeJuje uvoJenje sistemskog pristupa koji ima za Eilj da rei proFleme koji

postoje u preduzeu i slui kao preventiva za ForFu protiv proFlema koji se mogu pojaviti u

Fuduem vremenskom periodu - radu se analizira preduzee LDijam A ) A PresM i pokuana je

implementaEija +S metode 3va metoda je prikazana kroz + koraka odnosno sortiranje,

organizovanje, !ienje, standardizovanje i odravanje Kroz ove korake prikazano je na koji

TT idi: Singo, S >#88+?, @o!a )apans(a proi,!odna %ilo,o%i)a .ree izdanje, *ovi Sad, Prometej, #+$-poredi: 4eld )X >"%%#?, (ean )anufaEturing, .ools, .eEniYues and oW to use tem, st, (uiEe Press Poslo!na

politi(a>!asopis?, Primena (ean alata u proizvodnji, )ilorad Gurii 7 kvalitet, ##7#"&"%%8

$8


40/43

na!in e se zaposlenima olakati rad i ureJenje radnog prostora kako Fi zaposleni svoj posao

oFavljali to efikasnije i produktivnije )i smo prikazale kako jedno radno mesto izgleda nakon

implementaEije +S a preduzee Fi treFalo da nastavi da primenjuje +S metodu, kako Fi seFi

olakalo posao i utedelo vreme i snagu zaposleni u njemu

'%


41/43

LITERATURA

# 1Fdulla, 4 >"%%$?,'ean manu%acturing tools and techni2ues in the process industry

3ith a %ocus on steel Doktorska disertaEija, odFranjena na -niversitN of PittsFurg" 1rens, . >"%%T?,'ean production /uccess%ul implementation o% organi,ational changein operations instead o% short term cost reduction e%%orts (ean 1llianEe Dostupno na:ttp:&&WWWlean7allianEeEom&en&images&pdf&lableanbsurveNpdf

$ 1nsari, 1 U )odarress, 6 >#8BT?, .e Potential 6enefits of 0ust7in7.ime PurEasing for-S )anufaEturing, in:Production and In!entory ;anagement Journal SeEond uarter

' 6erend7;NOrgN /nki, .I >#8B"?, The European Periphery and Industrilisation 1780-1914 6udapest, 1kadQmia KiadR 3Fjavljeno u:ado!i #T >#8B$?, agreF, Sveu!ilite uagreFu 7 Institut za rvatsku povijest

+ 2ameron, / U *eal, ( >"%%$?," #oncise Economic $istory o% the &orld - %romPaleolithic Times to the Present 3Vford, 3Vford -niversitN Press

T 2apliEe, 2, InventorN )anagement, DistriFution /eYuirements Planning, dostupno na:ttp:&&oEWmitedu&Eourses&engineering7sNstems7division&esd7"T%j7logistiEs7sNstems7fall7"%%T&leEture7notes&leEt#+pdf

"%##?, Single )inute 5VEange of Die 12ase StudN Implementation, in:Journal o% Technology ;anagement and Inno!ationolume T, Issue #

B 2en, 9 U .aNlor, / >"%%8?,E#88B?, 1 single Eonsumer or different tNpes of Eonsumer: an analNsis ofsoEial tNpes aEEording to teir Eonsumer aFits, in:ritish :ood Journal ol #%%, *o "%%B?, /taying 'ean Thri!ing @ot Just/ur!i!ing, (ean 5nterprise /esearE 2entre, 2ardiff, ttp:&&WWWsapartnersEom&^registeron te site to doWnload_ XeF: ttp:&&uklinkedinEom&in&professorpeterines

#"%%'?, (earning to evolve: 1 revieW of EontemporarNlean 9unking, in:International Jorunal o% ?perations and Production ;anagement ol"', no #%

'#


42/43

#B 9oFFs, PD >"%%'?,'ean ;anu%acturing Implementation " #omplete E#88B?, Toyota Production /ystem - "n Integrated "pproach to Just-in-time,$rd edition *orEross, ;eorgia: 5ngineering and )anagement Press

$' *orzaimi 2e 1ni, ) U Sollauddin Soliin Safei, ) >"%#"?, .e 5ffeEtiveness of teSingle )inute 5VEange of Die >S)5D? .eEniYue for te ProduEtivitN Improvement, in:International Jorunal o% /ciences asic and "pplied esearch>I0S61/? olume +, no#

$+ 3no, . >#88


43/43

'# SEroeder ;/ >#888?, Fpra!l)an)e proi,!odn)om ?dlu*i!an)e u %un(ci)i proi,!odn)e=etvrto izdanje, agreF, )ate, odeljak: -smjerena proizvodnja

'" Singo, S >#8BT?,@o!a )apans(a proi,!odna %ilo,o%i)a 6eograd, 6iFliotekaproduktivnost i staFilizaEija

'$ Singo, S >#88+?,@o!a )apans(a proi,!odna %ilo,o%i)a .ree izdanje, *ovi Sad,

Prometej'' .aiiEi, 3 >#8BB?, Toyota Production /ystem ProduEtivitN Press'+ .e 5ssenEe of 0idoka, dostupno na: ttp:&&teleantinkerEom&Wp7

Eontent&uploads&"%%8&%'&.e75ssenEe7of70idoka7S)57ersionpdf'T .rkulja, , -voJenje (ean konEepta pomou platforme proizvodne izvrsnosti, dostupno

na: ttp:&&WWWspinfonFgaErs&doE&ret&SPI*`"%"%##&SekEije&%+upravljanje`"%proizvodnim`"%i`"%usluznim`"%operaEijama7pdf&+%Tb-]#PD4

'#88T?,'ean thin(ing anish3aste and create3ealth in yourcorporation *eW @ork, Simon and SEuster

'B WWWgrundfosEom&Insite&;S5'8 @nterleEner, ) >"%%8?,Ino!iran)e (a(!ost in 'ean /i< /igma ! proi,!odnem procesu

Koper, 4akulteta za menagement+% elenika, / U PupavaE, D >"%%B?,;enadment logisti*(ih susta!a /ijeka 5konomski

fakultet Sveu!ilita u /ijeEi+# elenovi, D >#88

semiarski-lean-koncept-nova-filozofija-poslovanja.doc

Documents