Šeler, plesner, gelen

7/18/2019 Šeler, Plesner, Gelen

http://slidepdf.com/reader/full/seler-plesner-gelen 1/29

MAKS ŠELER: POLOZAJ COVEKA U KOSMOSU

Po recima Selera, ova knjiga je sazet prikaz nekoliko glavnih tacaka njegove filozofske

antropologije koju je nameravao objaviti 1929, ali umire 1928. Na pocetku knjige konstatuje a i

pore pojeinacnih i specijalizovanih znanja o coveku, ne postoji jeinstvena ieja i znanje ocoveku. Nika u istoriji covek sam sebi nije bio toliko problematican. !zmeju vlaajucih

vijenja coveka jevrejsko"hriscanskog, grcko"antickog, i vijenja moerne prirone nauke

postoje nepomirljivi sukobi. #evrejsko"hriscanski misaoni krug vii coveka kao sliku i priliku boziju, anticki svu specificnost coveka vii u umu $logosu, ratiu% koji je sposobnost shvatanja

svih stvari, ok prirono"naucni misaoni krug coveka vii kao povrstu kicmenjaka i sisara ili

njihov vrh. &a tri misaona kruga potpuno su uzrmana, pa se sam Seler pita sta orejuje

covekov specificni polozaj, neuporeiv sa svakim rugim specificnim polozajem neke zive vrste$samo problematizovanje coveka u savremenosti%.

*Izgradnja psihickog sveta, psihickog pra-fenomena zivota

Specifican polozaj coveka moze se shvatiti tek iz celokupnog bio"fizickog sveta. 'ranica

psihickog poklapa se sa granicom zivog. (itno obelezje zivog uzsamokretanje,samooblikovanje,prostorno"vremensko samoorganizovanje, je poseovanje

posebnog i unutrasnjeg bivstva, psihickog pra"fenomena zivota. Najnizi stepen psihickog jecuvstveni poriv $polet, snaga kompleksnog stanja zivog organizma koje ukljucuje mnogobrojne

promene na organskom i psihickom planu%, rugi usevni bivstveni oblik je instinkt, treci

asocijativno pamcenje i cetvrti prakticna inteligencija.1 u cuvstvenom porivu kao najnizem stepenu psihickog jos nije razluceno cuvstvo i nagon

koji ima uvek specificnu usmerenost i cilj prema necem, npr. hrani. (iljci se moze

pripisati cuvstveni poriv, za rastom i razmnozavanjem i smrti kao opsti poriv. &u se ko

biljke pokazuje a zivot nije bitno volja za moc, nego a je poriv ka razmnozavanju ismrti pra"poriv sveg zivota. (iljka niti spontano bira svoju hranu, niti se aktivno rzi

prilikom oplojavanja. )ivotni smer biljke je vegetativan, tj. posve prema spolja usmeren poriv koji Seler oznacava ekstaticnim cuvstvenim porivom a bi oznacio potpunneostatak povratnog javljanja organskog stanja nekom centru, sto je svojstveno

zivotinjama i coveku. &ako se opstanak biljke sastoji u ishrani, rastu, rasplojavanju i

smrti.2 kao rugi usevni bivstveni oblik slei za cuvstvenim porivom u stepenovanom reu

zivota" instinkt. *n se moze efinisati iskljucivo kao i ostali bivstveni stepeni, po

tzv.rzanju zivog bica. +rzanje je psiho"fizicki iniferentan pojam, tj. ono je uvek izraz

unutrasnjeg stanja i ne postoji nista unutar usevnog, sto se neposreno ili posreno neizrazava u rzanju. )ato se rzanje uvek mora tumaciti vostruko, fizioloski i psiholoski

istovremeno. 'lavna obelezja instinkta ovija se po cvrstom i nepromenljivom ritmu,

reaguje samo na tipicne povratne situacije koje su znacajne za zivot vrste kao takve. *n je nezavistan o broja pokusaja koje zivotinja izvoi a bi bila orasla nekoj situaciji, on

je vec unapre tu.

- treci psihicki oblik je asocijativno pamcenje. &emelj svakog pamcenja je uslovni refleks, jer je njegova psihicka analogija tzv. asocijativna zakonitost, prema kojoj celokupni

kompleks prestava nastoji obnoviti i naopuniti clanove koji mu neostaju kaa se samo

jean eo tog kompleksa senzorno ili motorno ozivi. Princip asocijativnog pamcenja je

elotvoran u izvesnoj meri vec ko svih zivotinja, ali i razlicit. *n se usko povezuje s



oponasanjem i kopiranjem koji obrazuju traiciju, koja bioloskoj bastini onosi novu

imenziju zivotinjskog rzanja pomocu zivotne proslosti rugova po vrsti. &a vrsta

traicije mora se najostrije razlikovati o svesnog secanja na proslo, tj. svake preaje naosnovu znakova, povesnog znanja $ovi oblici traicije svojstveni su samo coveku%.

Pomocu traicije moguc je napreak, ali sav ljuski razvoj bitno pociva na slabljenju

traicije. *bacivanje moci preaje postepeno napreuje u ljuskoj istoriji i ono je elorazuma koji tako oslobaja prostor za nove pronalaske i otkrica.

+elotvornost asocijativnog principa znaci u izgranji psihickog sveta propaanje instinkta i

napreovanje centralizovanja i mehanizovanja organskog zivota. *na isto tako znaciizolovanje iniviuuma iz vezanosti vrstom i neprilagoljive ukocenosti instinkta.

prakticna inteligencija je cetvrti bivstveni oblik psihickog zivota. )ivo bice se rzi

inteligentno kaa bez prethonih pokusaja smisleno reaguje prema novim, netipicnim

situacijama u pokusaju a resi nagonski orejen zaatak $novi princip uh, otvorenostsveta, samosvest, cista aktuelnost uha svojstvenog coveku%. Postoji li jos neka bivstvena

razlika izna izbora i inteligencije sto razlikuje coveka i zivotinju/ #eni izbor i

inteligenciju zarzavaju za coveka, a rugi $+ar0in, amark% smatraju a i zivotinja

poseuje inteligenciju i time se priklanjaju ucenju koje je oznaceno kao teorija homofabera i ne poznaje nikakvo covekovo metafizicko bivstvo, tj. specifican onos coveka

prema svetu. *ba ova ucenja Seler obacuje. )a njega je uh novi princip koji razlikujecoveka i zivotinju i stoji izvan svega onoga sto u najsirem smislu mozemo nazvati

zivotom. &aj princip $uh%, nije novi stepen manifestacije zivota, psihe, vec je suprotan

svemu i svakom zivotu, pa i zivotu u coveku. Ne moze se svesti, na prironu evolucijuvec je najvisi osnov samih stvari. ec 'rci otkrivaju postojanje takvog principa i nazivaju

ga umom. Po Seleru, rec uh obuhvata pojam uma, ali pore misljenja obuhvata i ono

neposreno intuitivno vijenje pra"fenomena ili bivstvenih sarzaja, isto tako

emocionalne i voljne akte $obrota, ljubav%. 3gzistencija uha nezavisna je o organskog,o zivota, o njegove nagonske inteligencije. +uhovno bice nije vezano za nagon i

okolinu, vec je slobono o njih i otvoreno je prema svetu. 4ovekove reakcije motivisane

su cistim stanjem perceptivnog kompleksa i kompleksa prestave koje je poignuto o premeta $on okolinu vii i moze a uzigne o premeta% i nezavisno je o njegove

fiziologije, nagonskih impulsa. )a razliku o zivotinje, covek moze izvrsiti specificno

istanciranje i zamenjivanje okoline u svet i premete $afektivna i nagonska sreista%.Premetno bivstvo je najformalnija kategorija logicke strane uha. )a razliku o zivotinje

koja ima svest, covek kao bice uha ima i samosvest, ima sposobnost a postane premet

svog vlastitog posmatranja. Sa samosvescu covek moze a prosiri okolinu u imenziju

sveta i a taj svet ucini premetnim, a moze svoju vlastitu filozofsku i psihicku kakvocu$stanje% kao i svaki pojeinacni psihicki ozivljaj isto promatrati kao nesto premetno.

!zglea kao a postoji lestvica na kojoj se pra"bivstvo u izgranji sveta sve vise sebi

privija a postane samo sebe svesno, na sve visim stepenima i a konacno u coveku samosebe potpuno poseuje i shvati. !z ovakve strukture covekovog bivstva moze se razumeti

niz ljuskih specificnosti o kojih Seler neke navoi. Samo covek ima kategoriju stvari i

kategoriju supstancije, ima prazne oblike prostora i vremena, ima osecaj svetskog prostora. Samo covek moze a se izigne izna sebe i a iz jenog sreista s onu stranu

prostorno"vremenskog sveta ucini i sebe i citav svet premetom svoje spoznaje. 5li, to

sreiste koje mu omogucava tu spoznaju $opremecenje sveta i sebe% ne moze biti

opremeceno. +uh je jeino bivstvo koje je nesposobno za opremecenje, on je cista



aktuelnost. 4entar uha, licnost, nije ni premetno ni stvarno bivstvo, nego sklop rea

akata koji se u sebi ispunjava. 4ovek kao licnost moze suelovati i u aktima nekog

nasingularnog uha, ali samo na osnovu saizvrsavanja, sto znaci a nase ucestvovanje uaktima nekog nasingularnog uha $ieja% nije prosto nalazenje ili otkrivanje onoga sto

jeste i sto postoji, nego je istinsko zajenicko stvaranje, proizvojenje ieja, vrenosti i

ciljeva koji su prirojeni vecnoj ljubavi i vecnoj volji $akt ieiranja kao specificanuhovni akt. Spoznaja biti i ozivljaja stvarnosti, covek je onaj koji moze a kaze ne%.

Specificno uhovni akt je akt ieacije $gleanje biti%, razlicit o tehnicke inteligencije izakljucujuceg misljenja. 5ktom ieacije na osnovu samo jenog primera shvatamo bit

orejenog bivstvenog porucja. &o znanje je uvijanje koje ie preko granice naseg iskustva

$a priori%. 6 pozitivnim naukama ieacija obezbejuje aksiome, ok u filozofiji, metafizici

prestavlja prozor u apsolutno $7egel%, jer se svako pravo bivstvo ne moze svesti naempirijske uzroke konacne vrste, vec se moze pripisati nasingularnom uhu kao atribut

nasingularnog bivstva. Sposobnost ovajanja opstanka o bivstva je osnovno obelezje

ljuskog uha koje utemeljuje istovremeno sva ostala obelezja. Nije za coveka bitno a ima

znanja, vec a ima a priori bivstva ili a ih je sposoban steci. 5kt ieacije jeste okianjekaraktera stvarnosti kao izvlacenje logosa biti iz konkretnog culnog sveta stvari. )ivotinja

zivi sasvim u konkretnom, u stvarnosti. (iti covek znaci toj vrsti stvarnosti reci ne. &o ciniPlaton kaa gleanje ieja povezuje sa ovracanjem use o culnog sveta stvari i s povatkom

use u samu sebe a bi nasao izvore stvari. ! 7userlova fenomenoloska reukcija cini isto u

trazenju biti same stvari. &o je akt ieacije koji efinise ljusku uhovnost. ealnom postavljanju spoljnjeg sveta ne voi zakljucak, perceptivni sarzaj opazanja ne aje nam

ozivljaj realnosti niti premetnosti, niti fiksna mesta u prostoru, nego ozivljeni utisak

otpora prema najnizem i najprimitivnijem stepenu usevnog zivota $cuvstveni poriv,

nagonski centar%. !eacija je ukianje samog momenta realiteta, ukianje straha ozemaljskog, jer sva stvarnost je za svako zivo bice najpre pritisak koji ometa, a cisti strah je

njen korelat. &aj akt obestvarenja moze izvrsiti samo bivstvo koje zovemo uh.

4ovek je zivo bice koje se moze prema svom zivotu, koji ga snazno obuzima, asketski rzati potiskujuci vlastite nagonske instinkte. )a razliku o zivotinje koja uvek stvarnom bivstvu

kaze a, covek moze reci ne. *n je vecni protestant protiv gole stvarnosti, bilo u (uinom

smislu kao uzlet uha o nestvarne sfere esencije kao cilj $nirvana" utonuce%, jer se realitetvrenuje kao zlo ili se iz sfere esencije nastoji okrenuti ka stvarnosti a bi se ucinila boljom,

ili u vecnom ritmu izmeju ieje $uha% i realiteta $poriva% vii pravi zivot i orejenje

coveka. 4ovek uvek tezi a probije ograu svoga saa"ove"tako"bivstva i svoje okoline.

&ako i roj vii u coveku bice koje potiskuje svoje nagone i zahvaljujuci tome moze svojunagonsku energiju sublimirati u uhovnu elatnost.

*Problem sublimiranja: izvorna nemoc duha i njegovo zadobijanje moci. Sublimiranje kao

svetski tok )a Selera je olucujuce pitanje, a li izvire uh iz askeze, sublimacije ili pomocu njih

samoorzava svoju energiju/ +uh ne izvire iz askeze, potiskivanja, onog ne"stvarnosti, jer

bivstvo uha time nije uslovljeno vec samo njegovo snabevanje energijom i njegovasposobnost ocitovanja. +uh je u svom cistom obliku izvorno bez moci, elotvornosti, a a bi

bio snabeven energijom, a bue elotvoran, mora mu prioci askeza, nagonsko

potiskivanje i sublimacija.



+ve funamentalne mogucnosti shvatanja uha kroz istoriju postakle su Selera a postavi

pitanje o poreklu uha. Prvo shvatanje je klasicna grcka teorija o coveku po kojoj uh ima

specificno bivstvo i autonomiju, pa i snagu i elotvornost kao najvisi i najmocniji oblik bivstva $uhovni i svemoguci bog%. +rugo shvatanje je negativna teorija o coveku" zastupa

shvatanje po kome uh nema autonomiju i izvornu moc, vec nastaje iskljucivo na osnovu

onog covekovog ne. Seler obacuje oba shvatanja. Smatra a uh ima vlastitu bit izakonitost, ali ne i vlastitu energiju koja slei tek iz covekovog negativnog akta prema svetu.

+uh postoji prvo u sklopu cistih intencija, ali iz njih ne nastaje uh bez askeze, potiskivanja.

Primeri negativne teorije o coveku su (uina soteriologija $spas iz vecnog kruzenja%,Sopenhauerova negacija volje za zivotom, rojovo ucenje $nagon smrti, potiskivanje

nagona i sublimacija kao osnova ljuske kulture%. Neostatak ovih teorija je sto ne aju

ogovor na pitanje sta to u coveku negira volju za zivotom, sta potiskuje nagone/

Negativna teorija vec pretpostavlja ono sto treba a objasni, tj. um, uh. +uh je taj kojinegira, potiskuje, on iejama i vrenostima voi volju tako a svim nagonskim impulsima,

suprotstavljenim ieji, uskracuje prestave nuzne za nagonske ranje, a s ruge strane

postice sve nagonske impulse a izvoe postavljeni voljni projekat. &o je upravljanje koje

se sastoji u kocenju, oslobajanju nagonskih impulsa kroz uhovno htenje, a vojenje je pretpostavljanje samih ieja i vrenosti koje se ostvaruju nagonskim kretanjima. 5li, uh nije

sposoban a proizvee, uveca ili umanji nagonsku energiju. 6pravljajuci nagonima, uh sticeenergiju, moc i elatnost, ozivljava. #eino to moze a se nazove sublimacijom zivota u uh,

a ne nekakav misticki proces izrastanja uha iz potiskivanja nagona.

)ablua klasicne teorije koja vlaa celokupnom filozofijom zapaa je opasnija. &o je ieja ovlastitoj moci uha, njegovoj izvornoj i samostalnoj snazi, moci i elatnosti, ucenje a je uh

i bez zivotnog poriva svemocni princip $Platon, 5ristotel, hriscanstvo, ihte, 7egel%.

elativno pravo imaju protivnici tog ucenja $3pikur, 7obs, Sopenhauer i r%, ali su ipak

izali istinu koja lezi u ovom ucenju autonomiju uha u njegovoj sustini i njegovimzakonima. :lasicna teorija se javlja u va glavna oblika1% u nauci o usevnoj supstanciji

coveka $5kvinski% i 2% u naukama po kojima postoji samo jean uh prema kome su svi

pojeini uhovi samo mousi ili akteri njegovog elovanja $Spinoza, :ant, ihte, Seling ir%. Primena kosmoloskih kategorija na centralno bivstvo coveka promasuje cilj. 4ovek nije

supstancija vec uhovni centar akta, onaj koji samostalno urejuje uhovne akte. *snovna

zablua klasicne teorije je sto smatra a visi oblici bivstva u svetu koji je o iskona ikonstantno tako urejen, imaju visi smisao i vrenost, vecu snagu i moc. )ablua je i

smatrati, s jene strane vise oblike bivstva nastalim geneticki iz nizih $naturalizam,

materijalizam% i s ruge strane, smatrati a su visi oblici bivstva uzrok nizima $vitalizam,

iealizam%. Seler se slaze sa 7artmanom koji kaze a su vise kategorije bivstva i vrenosnekategorije o iskona slabije. ;ocno je ono sto je izvorno nize, nemocno je najvise. Svaki visi

oblik bivstva je u onosu prema nizim relativno bez snage, niti se ostvaruje svojim vlastitim

snagama, nego snagom nizeg oblika bivstva.!skonski i prvobitno, uh nema vlastite snage ali procesom sublimacije je stice. juski uh i

ljusko htenje ne moze znaciti nikaa vise nego vojenje i upravljanje. 4ovekovo postojanje

prestavlja tako najvisu poznatu sublimaciju, jer covek u sebi sazima sve bivstvene stepene postojanja. *bostrano prozimanje izvorno nemocnog uha i izvorno emonskog poriva

pomocu ieiranja i ouhovljenja nuza i, istovremeno, ozivljavanja uha jeste cilj i kraj

konacnog bivstva i zbivanja.



*edinstvo dusa-telo: kritika !ekarta i onticka suprotnost duh-telo" kritika naturalistickog

ucenja o coveku i ucenja #lagesa

6 novom veku klasicna teorija o coveku nasla je najelotvorniji oblik u +ekartovom ucenju,u njegovom ualizmu misaone i protezne supstancije, use i tela. Posleica tog ucenja je bila

preterana specificnost polozaja coveka i njegovo izvlacenje iz priroe, a time je izbrisana i

kategorija zivota, jer za njega se svet sastoji iz tacaka koje misle i mehanizma koje trebageometrijski istraziti. #eino vreno u +ekartovom ucenju, po Seleru, je autonomija i

suverenitet uha i njegova namocnost na organskim i samozivim. Sve ostalo je pogresno.

Npr. za +ekarta psihicko postoji samo u svesti. ;ejutim, pokazalo se a su fizioloski i psihicki procesi ontoloski ienticni, a su ve strane promatranja jenog istog zivotnog

procesa. #az koji +ekart stvara izmeju use i tela prevlaan je shvatanjem jeinstva zivota. !

misljenje i uhovni akti moraju imati fizioloske i psihicke paralelizme, posto oni svoju snagu

obijaju iz zive nagonske sfere $psihofizicki zivot je jean%. #einstvo psihickih i fizickihfunkcija je cinjenica koja vrei za sva bica pa i za coveka. Nisu uh, telo i usa, mozak i usa

nesto sto tvori onticka suprotnost. Suprotnost koja postoji u coveku je suprotnost viseg rea,

suprotnost zivota i uha, ali su ipak upuceni jean na rugog. +uh ieira zivot, a jeino je

zivot sposoban a pokrene uh i a ga ostvari, pocevsi o posticaja najjenostavnijeguhovnog akta o ostvarenja nekog uhovnog ela. &aj onos uha i zivota pogresno su, po

Seleru, shvatile sve teorije koje nazivamo naturalistickim bilo a je rec o formalno"mehanickim teorijama koje psihicke procese tumace kao propratne pojave fizicko"hemijskih

procesa, bilo vitalistickim ucenjima, za koje je kategorija zivota osnova shvatanja coveka, a

time i uha koga treba shvatiti iz nagonske sfere, kao njenog kasnog razvojnog proukta.!pak, Seler vitalistickom ucenju oaje priznanje sto je uvielo a ono stvaralacko i mocno

nije ono sto nazivamo uhom i visim oblicima svesti, vec tamne posvesne nagonske moci

use. 5li, gresile su u tome sto su samo ieju uha i zakone uha, te njegov unutrasnji rast

izvoili iz tih nagonskih moci.6 suprotnosti s ovim teorijama pokusao je uvig :lages a razume coveka pomocu ve

osnovne nesvoive kategorije zivota i uha. ;ejutim, uhu :lages ne priznaje njegovu srz,

moc opremecenja i neposreno sagleavanje ieja. :lages je takoje uveren a je uh scelokupnim zivotom u stanju borbe, a ne u onosu uzajamnog opunjavanja. 6 toj borbi uh

je princip koji sve ublje razara zivot i usu, te se ljuska istorija pokazuje kao postepeno

obolenje, ekaencija zivota. Neprijateljsku suprotnost izmeju uha i zivota Seler ne prihvata, kaze a uhu ne pripaa nikakva snaga i moc, nikakvaa izvorna energija kojom bi

mogao izvesti to unistavanje zivota.

*$ovek i osnov sveta: poreklo religije i metafizike

6 istom momentu kaa covek svescu o svetu, samosvescu i opremecivanjem vlastite psiho"fizicke priroe, postaje covekom, on mora shvatiti ieju nasvesnog, beskonacnog i

apsolutnog bivstva koje je konstitutivno za njega, kao i njegova svest $o svetu% i samosvest.

&ek u onosu prema tom apsolutnom i pomocu njega, on postaje covek. Svest o svetu,samosvest i svest o bogu $apsolutnom% tvore nerazvojno strukturno jeinstvo. 6 istom

momentu prilagojavanja svetu, momentu prilagojavanja sveta sebi i izizanja izvan njega

a bi ga ucinio premetom svog gospoarenja, u istom tom momentu covek je svoje sreiste postavio izvan i s one strane sveta. ise se nije mogao shvatiti kao jeinstveni clan ili

jenostavni eo sveta izna koga se tako smelo uzigao. Njegovo sreiste postalo je

ekscentricno svetu. Nakon otkrica kontingentnosti sveta i svog ekscentricnog polozaja, covek

je mogao imati jos samo vojako rzanje. 4uiti se i svojim uhom pokusati shvatiti



apsolutno i uklopiti se u njega, a tu je poreklo metafizike, ili, na rugi nacin, iz nesavlaive

zelje za spasenjem pomocu viska fantazije, apsolutno $boga% ispuniti proizvoljnim likovima i

u njima naci zastitu i spasenje o paa u cisto nista, a tu je poreklo religije.Sve teisticke ieje Seler obacuje, jer obacuje ieju jenog uhovnog i u svojoj uhovnosti

svemoguceg boga. Samo ostvarujuci sebe, i to kaa ispunjava svoju uznost u kosmosu

$povezivanje uha i poriva u razvoju ljuske istorije, kulture%, covek ostvaruje ono sto jecovecanstvo nazivalo bogom.

*$ovek i povest

Poglei na bivstvo coveka i njegovo poreklo nisu nikaa bili nesigurniji, neorejeniji iraznolikiji nego u 2<.veku. Prvi put u otprilike esethiljaegoisnjoj istoriji covek je sebi

postao potpuno problematican, vise ne zna ko je, a tog neznanja je i svestan. Stoga je

filozofska antropologija pozvana a za taj zaatak veka hitno trazi resenje. Po filozofskom

antropologijom Seler misli onu osnovnu nauku o bivstvu i bivstvenoj izgranji coveka, onjegovom onosu prema anorganskoj, biljnoj i zivotinjskoj priroi, o njegovom onosu

prema osnovi svih stvari, o njegovom metafizickom bivstvenom poreklu kao i o njegovom

fizickom, psihickom i uhovnom pocetku u svetu, o snagama i mocima koje ga pokrecu i

koje on pokrece, o osnovnim smerovima i zakonima njegovog bioloskog, psihickog,uhovno"istorijskog i socijalnog razvoja, kako o njegovim bivstvenim mogucnostima tako i o

njihovim stvarnostima.+akle, nova fil antropologija ima u viu psiho"fizicki problem tela i use i noeticko"vitalni

problem i jeino ona moze svim posebnim naukama koje se bave covekom ati temelj i

ciljeve njihovog istrazivanja. +a bi nova antropologija resila zaatak, mora prevlaati petosnovnih tipova ucenja o coveku i njima ogovarajucih shvatanja istorije zapanog kulturnog

kruga. 6 osnovi razlicitih i sukobljenih shvatanja istorije nalaze se razlicite ieje o bivstvu,

izgranji i poreklu coveka. &ih pet osnovnih tipova samoshvatanja coveka Seler izvoi iz pet

osnovnih ieja o coveku, koje su bile vlaajuce jos u 2<.veku1 religiozna ieja. !ako je ova ieja i na njoj zasnovana antropologija za filozofiju i nauku

beznacajna, ona je i alje jaka jer cuvstva i zivotni oblici koji rajaju ieje nazivljavaju i

same te ieje. *va religiozna ieja je nikla iz starog i novog zaveta, osnov te ieje tvorimit o bozijem stvaranju coveka, rajskom stanju, istocnom grehu, o covekovom spasenju i

njegovoj vostrukoj bogocovecanskoj priroi. 6nutar ovog kruga nalaze se razlicita

tumacenja coveka, kao i razlicita shvatanja istorije.2 ieja homo sapiensa. *va ieja je posleica vec pretpostavljene misli o bogu i ucenja o

bozijoj slici coveka. Po prvi put javlja se ieja a coveku samo pripaa specifican agens

koji se izize izna sve priroe. &o je logos, um, pomocu koga postojece, boga, svet i

samog sebe moze a spozna, u tvorenju, a prirou smisleno oblikuje u elovanju, a prema sebi ravnom obro postupa, tj. a tako zivi a ovaj agens najsavrsenije izgrai.

4ovekov um je pri tome smatran elom bozanskog $logosa, nusa% koji ovaj svet i njegov

re $kosmos% uvek nanovo proizvoi, vecno pokrece i oblikuje. 4etiri osnovna momentakarakterisu fil antropologiju koja se bazira na pripanosti tog agensa coveku a% covek

ima u sebi bozanski agens koji sva priroa ne sarzi b% taj agens i svetski um "logos" su

ontoloski prema svom principu "jeno", pa zato covek i moze a spozna svet c% taj agens je bez onog culnog i nagonskog ovoljno mocan a ostvari svoje iealne sarzaje % taj

agens je istorijski, narono i staleski apsolutno konstantan.

* Platona, stoika o :anta i 7egela, fil antropologija koja slei ieju homo sapiensa nije se

izmenila u bitnom u ova cetiri orejenja. 6 prosvetiteljstvu ieja homo sapiensa ozivljava



pravi trijumf $o taa je povezana sa religijskom iejom%. :o 7egela je samo cetvrto

orejenje o konstantnosti agensa $logosa% prevlaano istorijskim inamizovanjem logosa

'rka. 7egelova istorija je istorija samoosvescivanja uha. 4ovek kroz istoriju postizeuzizanje svesti, sto je on ouvek prema svojoj ieji. Nagoni i strasti su samo u sluzbi

lukavstva uma, oruje ieje pomocu koga postize cilj, uspostavljanje harmonije. )a licnu

slobou tu mesta nema. 7egelova nauka o istoriji je poslenja i najvisa nauka istorije uokviru antropologije homo sapiensa. !eja homo sapiensa s umom kao principom

konstrukcije sveta, poprimila je karakter samorazumljivosti. Suverenost uma porzavala je i

religiozna i metafizicka pozicija citave epohe novog veka. 5li, slabljenjem religiozne ieje o bozijoj sili coveka, koja je u osnovi ieje homo sapiensa i novim istrazivanjima priroe, ta

samorazumljivost se napusta. !sto tako, sa slabljenjem i napustanjem religiozne ieje o

stvoritelju i stvorenom, kako je vec Nice primetio, paa i traicionalna ieja istine kao

pouaranja misli i premeta, ieja koja se temelji na religioznoj ieji veze izmejustvoritelja i stvorenog.

- ieja homo fabera. *va ieja je naturalisticka, pozitivisticka i pragmaticka. *na porice

specificnu moc ljuskog uma. 4ovek je tek posebna zivotinjska vrsta, u njemu eluju isti

elementi, snaga i zakoni kao i u svim rugim zivim bicima, samo sa slozenijim posleicama. +usevno i uhovno se razumeva iz nagona i cula. 4ovek na prvom mestu

nije umno bice vec nagonsko. ;isao, visa emocionalna stanja su samo govor znakovimarazlicitih nagonskih impulsa $7obs, Nice%. +uh nema samostalno, ovojeno, metafizicko

poreklo, niti autonomnu zakonitost koja ogovara samim zakonima bivstva, nego

prestavlja najvisi razvoj usevnih sposobnosti koje susrecemo ko antropoinihmajmuna $samo grauelna razlika izmeju coveka i zivotinje%. Spoznaja se tu smatra

nizom slika i znakova koji ovoe o uspesnosti za zivot korisnih reakcija na okolinu.

Spoznaja je istinita kaa ovoi o korisnih reakcija i uspeha u zivotu.

4ovek je po ovoj ieji primarno zivotinja sa znakovima, sa orujem, bice sa mozgom.)nakovi, reci, pojmovi su samo oruja, prefinjena psihicka oruja.

*va ieja se nalazi jos ko +emokrita i 3pikura, u mnogim pozitivistickim varijantama

(ekona, 7juma, :anta, Spensera, evolucionista, pragmatista. )natan oslonac ova teorijanalazi i u ucenjima psihologa nagona, it. Seler i savremena proubljena nauka o nagonima,

kao zajenicki filozofski osnov antropologije i vitalne psihologije $saa proubljena nauka o

nagonima% savlaace konacno +ekartov ualizam. &a proubljena nauka olazi o vazne poele pra"nagona, svi razgranati nagonski smerovi i impulsi u toj poeli svoe se na tri pra"

nagonske moci nagon za rasplojavanjem i njegovi erivati= nagon za rajanjem i nagon za

moci= nagon ishrane.

5ko se covek shvati kao iskljucivo bice nagona, cijim potiskivanjem geneticki nastaje uh,ona se na osnovu naveene troclane poele pra"nagona izvoe i tri razlicita shvatanja

istorije ekonomsko"marksisticko koje u sistemu nagona za hranom nalazi pokretacku snagu

svega kolektivnog zbivanja, a kulturu smatra samo epifenomenom= shvatanje istorije kojeogovara ucenju koje u pranagonu rasplojavanja vii prvi pokretac istorije, u procesima

krvnog mesanja i ciscenja, te u promeni sistema rasplojavanja i rajanja nezavisnu varijablu

svega zbivanja $'umplovic%= i shvatanje istorije kao teznje za politickom moci temelji se narugoj vrsti pra"nagona unutar poele. (orba za politicku moc je osnov i pokretac istorije

$7obs, ;akijaveli%. *vo shvatanje istorije ogovara i ucenjima Nicea $volja za moc% i

5lera. Sva tri shvatanja istorije imaju jenu zajenicku crtu" veru u jeinstvo ljuske istorije

i veru u smislenu evoluciju, u progresivno kretanje istorije ka krajnjem i uzvisenom cilju.



ieja o nuznoj ekaenciji coveka. *va ieja iako cuna, mogla bi biti istinita. *na se

raikalno suprotstavlja optimizmu i veri u napreovanje coveka ka uzvisenom krajnjem

cilju, i postavlja tezu o nuznoj ekaenciji coveka u njegovoj esethiljaegoisnjojistoriji. Po toj teoriji, covek je ezerter zivota. Nije covek generalno bolestan, vec njegov

um, uh je bolest sama, bolesni smer zivota. Sposobnost misljenja, jezika, izbora, nauka,

razvoj, it, svi monopoli coveka samo su kompenzacije njegove bioloske slabosti inemoci, surogati zivota. *no njegovo ne izraz je te nemoci a obicnim srestvima zivota

i na osnovu njegovih razvojnih zakona izgrai bice koje bi bilo vise nego covek"

nacovek. *vakvo ucenje logicka je posleica razvajanja uha i zivota kao ve poslenje metafizicke pokretacke sile, i smatranja zivotnih vrenosti najvisim. Posto se

uh javlja kao ono sto prestavlja zivot. :ao vrhovna vrenost, on je zato razaracki,

unistavajuci princip, emon koji razara zivot i usu. *n je metafizicki parazit koji ulazi u

zivot i usu a ih razori. &aj proces razaranja prestavlju esethiljaegoisnju istorijucoveka. :umovi ove teorije su Savinji, kasna romantika, Sopenhauer, Nice, :lages,

Spengler.

> postulatorni ateizam ozbiljnosti i ogovornosti. *va ieja uzize coveka o vrtoglavih

visina, a njeni prestavnici su :eler i N.7artman, kao svoje polaziste prihvataju iracionalizuju Niceovu ieju nacoveka. Niceova ieja nacoveka prepostavlja smrt

boga, a konsekvencije te smrti su narastanje covekove ogovornosti i suverenosti. 'lavnamisao ieje postulatornog ateizma je za razliku o :anta $koji opovrgava okaze o bogu,

ali ozvoljava opstanak same ieje boga kao postulata praktickog uma%, a bog ne sme

postojati rai ogovornosti, sloboe, rai smisla ljuskog opstanka. #er samo u mehanickii neteleoloski sazanom svetu ima slobono bice licnosti mogucnost egzistencije. 6 svetu

stvorenom i upravljanom bozijim planom, covek je kao bice i licnost unisten. 5ko covek

hoce postati nacovek, bog mora biti mrtav. &ako i za :elera i 7artmana, covek stoji u

leenoj samoci, samo na sebe oslonjen izmeju va poretka realnog mehanizma islobono u sebi lebeceg carstva vrenosti i ieja koje nije postavljeno ni o jenog

zivog uhovnog logosa. )a ovu ieju istorija se svoi na personalni kauzalitet. !storija je

tu prikazivanje uhovnih oblika junaka ili genija.

HELMUT PLESNER: STEPENI ORGANSKOG I COVEK

)ajeno sa Selerom, Plesner je osnivac moerne antropologije. Njegovo elo ?Stepeni

organskog i covek@ izaslo je 1928.go, ali ostaje u seni Selerove knjige ?Polozaj coveka u

kosmosu@ i 7ajegerove ?(ivstvo i vreme@, koja je svojom analitikom bivstvovanja i otkricem

pojma egzistencije shvacena, uprkos protivljenju autora, kao temelj nove fil antropologije. PoPlesneru, smetnja recepciji njegovog ela, bilo je ono samo kao filozofska obraa bioloske

materije, u vreme kaa su veliki proori u prironim naukama, izglealo je, eliminisali svaki

prostor za filozofsku spekulaciju na tu temu. ;ejutim, upravo iz priroe, iz telesnog svetaizgrajuje se uhovno"ljuski svet koji o toga telesnog sveta zavisi i na njega povratno eluje.

)ato misao o zasnivanju fil antropologije tera na razmatranje problema koji osezu o u culno"

materijalnu, telesnu sferu zivota, tera na jenu filozofiju priroe. Stoga bez filozofije priroenema filozofije coveka, ili filozofske antropologije, bez koje opet nema teorije o covekovom

iskustvu zivota u uhovnim naukama, tj. teorije uhovnih nauka ciji premet saznanja jeste

covek i koja je jeino moguca kao filozofska antropologija. Samo ona svojim znanjem o bitnim



formama coveka u njegovoj egzistenciji aje osnov i srestvo za hermeneutiku, teoriju

razumevanja uhovnih nauka.

ilozofija priroe utemeljuje filozofsku antropologiju i omogucava joj a iz jenog iskustvenogstava shvati coveka i kao uhovno i kao prirono bice, jer ekspresivne priroe covekove

egzistencije $koja je objekt uhovnih nauka% nema bez telesnog bivstva coveka. )ato Plesner

osnovnu karakteristiku coveka vii u njegovom specificnom polozaju unutar organskog, unjegovoj ekscentricnoj poziciji, tj. u jeinstvenoj ovojenosti o sopstvenog tela, o svoje fizicke

egzistencije, u bivstvu van sebe. &aj preokret o bivstva unutar sopstvenog tela u bivstvo van

tela, van sebe, omogucava potpunu refleksivnost i o zivotinje cini coveka.ilozofska obraa bioloske materije je neizbezna, jer coveka nosi ziva priroa, uz svo

ouhovljenje on ostaje o nje zavistan, iz nje izvlaci snagu i materijal za svaku sublimaciju.

)bog toga zahtev za fil antropologijom tera na zahtev za jenom fil biologijom. 'ovoreci o cilju

i premetu istrazivanja, postavlja problem prevazilazenja vostrukog aspekta u iskustvu ocoveku" priroe i uha. &reba prevazici alternativu materijalisticko"empiristicke i iealisticko"

aprioristicke filozofije, po kojoj je covek ili telesno i uhovno zanja karika organskog razvitka,

ili su njegova telesna i uhovna istorija i citava priroa konstrukcija apriornih formi njegovog

uha. *be strane apsolutizuju bilo fizicku bilo uhovnu sferu, jenu na racun ruge koju cinezavisnom o prve. !z toga proizilazi vostruka istina istina poglea svesti na svet koji coveka

vii kao #a, kao subjekt jene slobone volje,a citavu filogenezu kao proukt njegovogstvaralackog uha. ! istina prironog poglea na svet koja coveka vii kao prirou, stvar, objekt

kauzalne eterminacije, kao proukt jene filogeneze.

+a bi se taj vostruki aspekt iskustva o coveku i iz njega proizasla vostruka istina prevazisli, potrebno je i fizicki i uhovni aspekt, i istoriju priroe i istoriju uha objeiniti tako a ih je

moguce izvesti iz jenog osnovnog aspekta, tj. pokazati a covek proizilazi iz jene preistorije

roa zivih bica i a se razvitak njegovih uhovnih sposobnosti i istorije vremenski i prostorno

ukljucuje u jenu ugu biolosku proslost.(ergsonova intuicionisticka filozofija zivota mislila je a je nasla resenje ovog problema u

pojmu zivota, stvaralackoj moci u kojoj se priroa i uh, spoljna i unutrasnja strana $telesnost i

svesnost% mogu vieti s jenog stanovista. !ntelektom koji je saobrazan mehanickoj priroi nemoze se oci o te stvaralacke moci. Sam covek intelekta zajeno sa njegovim izkategorisanim

svetom, samo je forma igre tog stvaralackog zivota i okle go se bavi racionalnom naukom, ne

nailazi svoje zivotne forme. *pisi razlicitih prironih nauka i njihove teorije samo su aspektcovekovog intelekta, ali ne i bit zive stvari, tako je opazanje zivota postalo uzor u filozofiji

kulture i istorije, jer se u svakom problemu nastanka kulture ili istorije javlja (ergsonov polazni

problem jenog nemehanickog nastanka svetskog sistema mehanizma $sistema saobraznosti

mehanizma priroe i intelekta%.)ahtev za nemehanickim izvojenjem mehanickog sveta je kljucno za istorijsku spoznaju, jer

svaki istoricar koji hoce proslost a shvati objektivno, nastoji a se osloboi sistema kategorija

svog oba. &o po (ergsonu, za jenog objektivnog, empirijskog istoricara nije moguce, jer onnuzno misli u kategorijama svog vremena, zastupa zivotnu formu intelekta naspram istorijskog

materijala. #eina mogucnost izlaska iz uha svog vremena je intuicija. !ntuitivno vijenje

istorije ace Spengler u svojoj ?;orfologiji kultura@, ge kaze a su kulture zatvoreni sistemi$uhovni organizmi%, strani jeni rugima, ciji oiri mogu izazvati nesporazume, metafizicki

ravnopravni. Nema razvitka covecanstva i obavezne vrenosti za sve kulture. :ulturni organizmi

su samonikli, razvijaju se, ostizu zrelost i nestaju.



&ako i (ergson i Spengler relativizuju iskustvo, prvi na intelekt kao formu igre zivota, rugi na

formu igre osnove use $faustovska, magijska% i pokusavajuci a izbegnu greske empirizma i

apriorizma, upaaju u jos vecu, razvajanjem iskustva i istine. elativizujuci iskustvo na intelektkoji obezvrejuje kao izvor spoznaje, (ergson ne uspeva a objeini uhovni i prironi aspekt,

ali je bar potvrio misao o jeinstvu osnovnog aspekta.

6 resenju tog problema, Plesner polazi o pitanja, u :antovom smislu, prevazilazeci ga i prosirujuci njegovu teoriju spoznaje, o uslovima mogucnosti empirijskih uhovnih nauka. Posto

naucnost, pravu spoznaju ientifikuje s matematickim proveravanjem, prava spoznaja za :anta

je ona matematike i prironih nauka, ok su uhovne nauke, istorijske, unapre iskljucene iznaucne spoznaje, jer njihovi objekti $ljui i njihova ela% nisu polozni matematickom

proveravanju i kvantifikovanju. 5li, +iltaj ce u svom rau na zasnivanju iskustvenih uhovnih

nauka, a posebno u tumacenju izgranje istorijskog sveta u uhovnim naukama pokazati, kaze

Plesner, a je u uhovnim iskustvenim naukama moguca naucna spoznaja razlicita o spoznaje prironih nauka.

Subjekt spoznaje i premet spoznaje u uh naukama pripaaju istom zivotu one jene ljuske

sfere. )ato se tu spoznaja ovija kao razumevanje ozivljaja koji pociva na unutrasnjem oiru

use s usom, zivotne moci s zivotnom moci. Stoga je metoa spoznaje u uhovnim naukamahermeneutika, specificna metoa razumevanja koja se temelji na ekspresivnoj priroi ljuske

egzistencije. )ivot kao celokupna osnova ljuskog opstanka i zbivanja, koji se konkretnoiskazuje u uhovnim sklopovima vremena, prestavlja za +iltaja onu velicinu koja se moze

iskusiti opazanjem i intelektom, fantazijom i sposobnoscu uzivljavanja. Suprotno (ergsonu i

Spengleru koji iskustvu osporavaju svaku mogucnost shvatanja zivota, i to shvatanje rezervisu zaintuiciju, +iltaj pokazuje a je zivot u njegovoj biti ostupan iskustvu uhovnih nauka $zivot

razume zivot%. )ato je +iltajeva filozofija posticaj i ishoiste Plesnerove fil antropologije, koja i

prestavlja rekontrukciju +iltajeve filozofije.

Po Plesneru, hermeneutika se ne svoi na istrazivanje jezickih iskaza, jer ekspresivne priroecoveka nema bez njegovog telesnog bivstva, pa i hermeneutika mora imati u viu i nejezicke i

prejezicke forme izraza, mora istrazivati izrazajnost zivota u njegovoj mnogostrukoj izvornosti.

5ko zeli a shvati mogucnost zivotnog iskustva, ona ne moze raiti na osnovu iskustva iiskustvenih pojmova. Na tom mestu posao preuzima fenomenoloska eskripcija koja voi ka

prvobitnom opazanju i tu zastaje. :ao univerzalna nauka o izrazu, ona mora sleiti fil

antropologiju, nauku o coveku i zakonima granje njegove zivotne egzistencije. &u spaaju pitanja o strukturi biti licnosti, njenoj sposobnosti izrazavanja i granicama izrazavanja, znacenju

tela za vrstu i oseznost izraza, pitanja koegzistencije u socijalnom svetu, it.

)ato misao o zasnivanju iskustva tera na razmatranje problema koji osezu u culno"telesnu sferu

zivota, na jenu filozofiju priroe. &o je po Plesneru, znao i +iltaj koji je trazio 'eteov putnauke, a se covek izgrai geneticki iz materijala cele zgrae priroe, ali mu stanje vremena nije

opustalo a ie tim putem. )ato teorija uhovnih nauka zahteva jeno neempirijsko

posmatranje telesnog sveta iz koga se izgrajuje uhovno"ljuski svet, o koga on zavisi i na koji povratno eluje. Potrebno je pomirenje uhovno" naucnog i prirono"naucnog posmatranja

coveka, a ono se moze izvesti samo ako se napusti ravan na kojoj postoji ta suprotnost. 4ovek se

sa nove ravni ne posmatra niti kao priroa, niti kao uh, vec u svojoj izvornosti i neposrenosti,iferentan toj misaonoj razlici koju je izopacenjem prvobitnih opazajnih stvari putem upotrebe

iskustvenih pojmova pojeinacnih nauka, sam stvorio. ec je o sloju neposrenosti ostupnom

samo ozivljavanju, opazanju, sagleavanju sustine, ostupnoj fenomenoloskoj eskripciji koja

je srestvo za prevazilazenje ualizma uhovnih i prironih nauka i ualizma nauke i spoznajne



teorije. Plesneru je cilj novo stvaranje filozofije po aspektom obrazlozenja zivotnog iskustva u

nauci kulture i istoriji sveta. 3tape na tom putu su zasnivanje uh nauka uz pomoc

hermeneutike, konstituisanje hermeneutike kao fil antropologije, provojenje antropologije naosnovu filozofije zivog opstajanja i slojeva priroe koji su sa njim u korelaciji, a bitno srestvo

je fenomenoloska eskripcija. ec je o ponovnom povratku objektu u Plesnerovom programu, a

objekt je covek ne kao objekt neke nauke niti subjekt svoje svesti, vec kao objekt i subjekt svogzivota, psihofizicki neutralno zivotno jeinstvo. )a Plesnera postoje va puta zasnivanja

antropologije horizontalni $onos coveka pema svetu utvrjen u njegovim elima% i vertikalni

$ obija se iz covekovog u prirou uraslog mesta u svetu kao organizma u nizu organizama%.6 ova va pravca covek ce biti obuhvacen kao nerazeljen subjekt"objekt. 6 prvom pravcu rai

se o coveku kao nosiocu kulture i problemu koji se tu namece" ouhovljenje cula kojim se krajnji

polovi covekove egzistencije, telesno"culni, uhovni, putem istrazivanja forme u kojem se

iskazuje ta egzistencija, voe po jenim aspektom i tako pokazuju zakone svoje koegzistencije.esenje tog problema nui esteziologija uha" estezioloski put koji nam pokazuje unutrasnju

saobraznost prema mogucim formama i vrstama uhovnog osmisljavanja $cula i uh formi,

fizicke organizacije, simbolicke forme%. Nema iniferentnosti cula i tela prema uhu, jer kritika

cula pokazuje uhovnu nuznost, apriornost cula.+rugi put koji se primenjuje na vertikalnom pravcu, je zivotno"ontoloski i on analizira bit zivog,

orejuje sta se sme oznaciti kao zivo koje coveka povezuje sa zivotinjom i biljkom. 4ilj oba puta je filozofija coveka.

*#artezijanski prigovor i postavljanje problema

4ovek je subjekt"objekt kulture, ali isto tako subjekt"objekt priroe. *n je za prirou vezan isloboan, urastao i sacinjen, izvoran. avan uhovnog elovanja ukrsta se sa ravni njegovog

telesnog postojanja, i iz tog ukrstanja, bez koga covek nije covek, proizilazi lik ovog zivog bica,

vostruki aspekt njegove egzistencije koji zahteva vostruki put" kvantitativno merljive priroe i

nemerljivog uha. *be metoe, prirono"naucna i filozofska, samo zajeno uz puno ocuvanjeautonomije mogu zahvatiti premet u njegovom vostrukom aspektu, aspektu telesnosti i

unutrasnjosti. :o Plesnera je rec ne o prevazilazenju vec o onemogucavanju

funamentalizovanja priroe" uha, spoljasnjeg"unutrasnjeg koji i prestavljaju temeljnukarakteristiku zivog sveta, jer funamentalizovanje ovog vostrukog principa kia nauku na

prironu $merenje% i uhovnu $samoanaliza%. Plesner nailazi kartezijansku alternativu koja kia

zivo bivstvo na va mejusobno suprotstavljena pola, prirou i uh $ telo i usu% i poima covekakao popriste oprecnih snaga.

Plesnerova kritika kartezijanizma je pokusaj prevlaanja razbijenog nacina posmatranja coveka,

eobe coveka u svetu i naukama, kao spoznaju pukog tela i spoznaju #a, u fiziku i psihologiju.

;ejutim, ne ovoi u pitanje vostruki aspekt telesnosti i unutrasnjosti, taj aspekt je privilegovani oblik zivog tela i prestavlja temelj teorije zivog tela, apriorne teorije organskih

moala. )ive stvari se i pojavljuju u vostrukom aspektu, u nerazvojivosti spoljnjeg i

unutrasnjeg, sto spaa u njihovo bivstvo. )ivo bice se time i razlikuje o nezivog tela. &avostruka aspektivnost zivog tela je temeljni fenomen, nit voilja i tema Plesnerove fil

antropologije. &emeljni stav Plesnerove antropologije je a je pozicionalnost, vostruka

aspektivnost, uslov mogucnosti sveg zivog i a je ona u osnovi svih stepena organskog biljke,zivotinje, coveka. )ivo telo je premetno orejeno granicom i pozicionalnoscu. 'ranica je

forma $oblicje% u kojoj zivo telo jest, u kojoj se eksponira njegova pozicionalnost. 'ranica je

ouaranje tela o njegovog pozicionog polja, meijuma i ujeno specificno zahvatanje i

otvaranje tog polja. Pozicionalnost, vostruka aspektivnost je uslov mogucnosti sveg zivog. *na



je opazajno preciziranje vostruke aspektivnosti, linija funamentalnog znacenja po kojem se

razlikuje ziva o nezive priroe.

Samo nezivo telo nema granicu ono jeste okle opire. 'ranica je tu ono izmeju, jer ne pripaani njenom telu, ni meijumu. &amo ge i ona ka je ona na kraju, prestaje njegovo bivstvo.

:aa je rec o zivom telu, polazna tacka obrazovanja moala je cinjenica ogranicavanja i njome

omogucena samostalnost zivog tela. &o je minimalni uslov koji cini zivot. 'ranica je osobinakoja garantuje sastojak tog tela. orma kao manifestacija granice je bitni sastojak tela. *sim

granice koja pripaa telu, ono ima kao osobinu i prelaz te granice prema meijumu $pozicionom

polju%. Pozicionalnost je vosmisleni onos zivog tela prema svojoj granici u postojanju preko iu sebi. )ivo telo je postavljeno u unutrasnjost svoje vlastite zone, naspram tuje spoljne zone.

)ivo telesno bivstvo prestavlja zivotni krug, uzajamno elovanje i posreovanje iz pozicionog

polja okoline. izicki nosilac posreovanja je organ, ili elatno jeinstvo organa. 6 svojim

organima, zivo telo izlazi iz sebe i vraca se sebi, ukoliko su organi otvoreni i ukoliko obrazujufunkcionalni krug, s onim prema cemu se otvaraju. *rgani su otvoreni prema pozicionom polju.

6 tom krugu zivota, organizam kao celina je samo polovina svog zivota. )a njegovu

samoizgranju i samoorzanje potrebno mu je ruga polovina, samo poziciono polje, proces

razmene materije i energije sa sreinom u koju je svojom granicom postavljen. )ivo telo kao telosarzi granicu, prestavlja prelaz izmeju sebe i meijuma. Poziciono polje nije ono sto mu

potpuno pripaa, niti je o njega potpuno ovojeno, niti njemu apsolutno suprotstavljeno. 7ijatusizmeju organizma i njegove okoline ne biva razoren vec premosten.

6nutrasnjost ili jezgro tela se pojavljuje kao potencija, sposobnost. Njeno bivstvo je u cistoj

mogucnosti. &o je bivstvo koje jos nije, ne"bivstvo koje na sebi ima uslove prelazenja u bivstvo.6 svojoj potenciji, bivstvo zivog tela svoje utemeljenje nema u sebi kao saasnjem, vec kao

buucem. )ato je zivo telo kao organizam i u prostoru i u vremenu. )ivo bivstvo je ispunjenje

sebe samog. Prostor i vreme su forme konstituisanja zivog bivstva. *no biti u sebi i preko sebe

$pozicionalni karakter zivog tela% vosmislena funkcija granice% cini ga bivstvom u prostoru ivremenu. *no je apsolutna unija prostora i vremena.

Pozicionalnost je uslov mogucnosti zivog bivstva $apriorna temeljna kategorija% u njegovom

vostrukom aspektu u zatvorenosti i otvorenosti spram pozicionog polja. Strukturalnomanalizom pozicionalnosti svega zivog olazi se o ogovora na pitanje o mogucnosti ljuskog

bivstva. azlika izmeju biljke, zivotinje i coveka je razlika pozicionalnog karaktera zivog tela,

nacina njegove organizacije. (iljka i zivotinja se razlikuju pre svega kao zatvorena i otvorenaforma zivog bivstva. *tvorena forma je ona koja organizam u svim zivotnim ispunjavanjima

neposreno ukljucuje u njegovu okolinu i cini ga nesamostalnim elom njemu ogovarajuceg

zivotnog kruga. 4entricna ili zatvorena forma je ona koja organizam sa svim njegovim

ispoljavanjima ukljucuje u njegovu okolinu i cini ga samostalnim elom ogovarajuceg zivotnogkruga. !zmeju organizma tog tipa i njegovog meijuma je njegovo telo kao jeinstvo organa

posreovano jenim centrom $centralni reprezentativni organ%. *rganizam se tu vise ne pouara

sa telom kao ko biljke, buuci a ima telo. ec je o vostrukom nacinu egzistencije zivotnogorganizma, kao fizicki, spolja ovlaane telesnosti i kao iznutra neutralno upravljene telesnosti.

)ivotinjom gospoari njeno telo, ona je stopljena sa svojim telom, za razliku o coveka koji

vlaa njime. )ivotinja jeste telo, ali ona ima istancu spram njega, ona ouara o sebe samog izavisno je kao fizicko telo. )ivotinja je postavljena refleksno prema sebi samoj i ima svest koja

je uslovljena poelom senzorike i motorike, a ocituje se u prelazu iz zapazanja u elovanje. 5li,

zivotinji neostaje samosvest. *na ima ostojanje spram svog fizickog tela, ali nema ostojanje

spram svog sopstva, nije svesna sebe same, niti ozivljava sebe. Nema totalnu refleksivnost



zivog tela. )ivotinja prestavlja vise izobrazenje pozicionalnosti zivog telesnog bivstva. Nju

karakterise obrazovanje unutrasnjih i spoljasnjih funkcionalno i morfoloski iferenciranih

organa, obrazovanje centara jenog reprezentivnog centralnog organa koji reprezentuje i nosicelo telo i koji preuzima kontakt s meijumom.

&emeljnu strukturu ljuskog opstanka Plesner vii u ekscentricnoj pozicionalnosti coveka, koja

orejuje njegovu organizaciju o telesno"opazajnih o uhovno"kulturnih zona. !z nje proisticuovi monopoli coveka jezik, govor, uspravan ho, oslobajanje polja oko ruka, instrumentalno

onosenje prema vlastitom telu, um, sagleavanje samog sebe, opremecivanje. 4ovekovu

ekscentricnu pozicionalnost apriorno izvoi iz pozicionalnosti zivotinje prema zakonu povratnogonosa, prema kome je momenat nizeg stepena shvacen kao princip i aje sleeci visi stepen i

istovremeno u njemu ostaje kao momenat. )ivo telesno bivstvo je u coveku ostiglo punu

refleksivnost. Njemu nije skrivena centriranost njegove egzistencije. Sreiste njegove

pozicionalnosti ima istancu spram sebe. 4ovek kao ziva stvar koja je postavljena u centar svojeegzistencije, poznaje ovaj centar, ozivljava ga i zato je preko njega. 4ovek zna sebe, moze a se

zapaza i u tome je ono #a utociste vlastite unutrasnjosti koje je iza sebe. *n ozivljava svoje

ozivljavanje. *n sebe zna slobonog. 5li je uprkos sloboi u stegama jene egzistencije, koja

ga ometa i sa kojom mora a se bori. 4ovek kao #a, koje omogucava pun povratni okret zivogsistema ka sebi, vise nije u onom ove"saa, vec iza njega, iza sebe samog. (ez mesta, u nicemu,

prostorno"vremenskom nige i nika. 4ovek je postavljanje sebe samog. *n je u centru posreovanja prema stranim stvarima i prema sebi kao posreovana neposrenost. 6 onosu na

centricnu formu zivotinjskog organizma, ekscentricna pozicija coveku omogucava nesto novo

otkrice logosa, racionalnosti, racionalno gospoarenje i vlaanje svojim telom i priroom utehnici, nauci i inustriji. 6 jeinstvenoj istanci o svoje fizicke egzistencije koja mu

omogucava a kaze #a, on je ishoiste svojih vlastitih akcija, jezicke komunikacije i interakcije,

ophojenja sa stvarima i rugim ljuima. &o potpuno novo je kulturna elatnost, uh, sloboa,

stvaralacki ljuski cin.Prelaz iz bivstva unutar vlastitog tela u bivstvo izvan tela prestavlja raski i lom njegove

priroe, vostruki aspekt njegove egzistencije u kome on ostvaruje vosmislen onos prema

svom telu. 4ovek egzistira kao telo, kao stvar meju stvarima i svestan je svog tela. Njemu jevlastito telo premetno, kao objekt ato. &elesno bivstvo i imanje tela, onosno instrumentalno

vlaanje telom je konflikt izmeju telesnog bivstva i telesnog imanja. )ato su priroa i uh, telo i

uh pojenako, izvorno konstitutivni na nivou elovanja, onosenja, jezika, oblikovanja iekspresivnosti. &aj vostruki aspekt coveka, kao telesnog bivstva i telesnog imanja, koji se

pokazuje u njegovim monopolima, taj hijatus ljuske priroe prestavlja osnovu ljuskog

opstanka, ali i granicu njegove moci i elovanja. 4ovek zivi i s ove i s one strane tog loma, kao

usa i kao telo, i kao psiho"fizicki neutralno jeinstvo ovih sfera. &o jeinstvo ne nailazi tajvostruki aspekt, ono ne miri te suprotnosti, ne obrazuje nikakvu samostalnu sferu. *no je taj

lom, prazan put posreovanja koji za zivo znaci isto sto i apsolutni vostruki karakter i vostruki

aspekt, telesnosti i use u kojem ga ono ozivljava. &ako se pozicionalno ima nesto trostrukozivo jeste telo, ono je u tom telu $unutrasnji zivot, usa% i van tog tela kao gleiste, s kojeg

polazeci i jeno i rugo jeste. !niviuum tako pozicionalno okarakterisan jeste licnost.

&rostrukoj karakteristici njegove pozicije ogovara spoljni svet, unutrasnji svet i zajenicki svet.Svet mu je at fragmentarno. 6 svakoj o ove tri sfere on ima posla sa stvarima koje nastupaju

prema njemu kao sopstvena stvarnost, kao u sebi stojece bivstvo.

3kscenricni je osnov i struktura i spoljneg i unutrasnjeg i zajenickog sveta. Na stepenu

ekscentricne pozicionalnosti nema okoline u iskljucivom smislu. #eno orejeno mesto u jeno



orejeno vreme moze se zameniti svakim rugim mestom. 6 istanci prema sebi samom, zivo

bice je ato kao unutrasnji svet. 6nutrasnji svet je coveku at samo u aktima refleksije.

)ahvaljujuci ekscentricnoj strukturi, coveku je omogucena realnost zajenickog sveta. *n jeforma sopstvene pozicije koju covek shvata kao sferu rugih ljui. 3gzistencija zajenickog

sveta je uslov mogucnosti a zivo bice sebe shvati kao eo zajenickog sveta. )ajenicki svet

nosi licnost, a u cemu licnost istovremeno njega nosi i obrazuje. !zmeju mene i mene, mene injega je sfera sveta uha. ;i, sfera zajenickog sveta, se jeino sme nazvati uhom. +uh je sfera

kojoj mi zahvaljujemo sto zivimo kao licnosti. +uh kao socijalna sfera je pretpostavka

konstitucije jene stvarnosti. Sfera uha se moze oreiti samo kao subjektivno"objektivnoneutralna sfera, on je iniferentan prema razlikovanju subjekta i objekta.

*snovni antropoloski zakoni su oblici u kojima se realizuje covekova ekscentricna pozicija

zakon prirone artificijelnosti, zakon posreovane neposrenosti i zakon utopijskog stanovista.

1 zakon prirone artificijelnosti. !eja o raju, zlatnom obu, it okazi su a coveku nestoneostaje i on to zna. :ao neovoljno bice liseno prironog zavicaja i uporista, bice koje

ima potrebe, covek tek treba a postane ono sto jest. Njegova sloboa i previjanje su

izgubili sigurnost instinkta zivotinje. *n ne zivi irektno vec zaobilazno preko stvorenih

stvari. Potrebna mu je opuna neprirone vrste, pa je po priroi artificijelan, prirono"nepriroan. :ao ekscentricno bice, on nije u ravnotezi, stojeci u nicem bez zavicaja je i

on mora tu ravnotezu stvoriti, a nju stvara samo pomocu vanprironih stvari koje proisticu iz njegovog stvaranja kulture. 6 potrebitosti i ogoljenosti coveka lezi pokretac

za svu ljusku specificnost, pokretac stvaranja kulture $spiritualisticko i naturalisticko

tumacenje kulture%. :ultura je ukorenjena u covekovoj ekscentricnoj pozicionalnosti, ukonstitutivnoj neovoljnosti i potrebi za ravnotezom, a ne u nagonu $+ar0in%, volji

$Nice%, potiskivanju $roj%. &ime Plesnerova antropologija kritikuje sve verzije nastanka

kulture koje apsolutizuju jean momenat ljuskog opstanka i njime sve rugo

objasnjavaju.2 zakon posreovane neposrenosti. 3kscentricna pozicija coveka povezuje se sa svim

ostalim na inirektno"irektan nacin. 4ovek je tacka posreovanja izmeju sebe i

okruzenja. &o znaci a je njegov onos prema rugim stvarima inirektan, ali on ga zivikao irektan, neposrean onos, ukoliko je kao zivotinja polozan zakonu zatvorene

forme. *n zna za inirektnost svog onosa, on mu je at kao posreovan $saobrazavanje

narazaja i reakcija preko subjekta%. 5li u provojenju posreovanja ono se zaboravlja, jer provoeca sreina ili #a biva zahvaceno tim provojenjem. )ahvaljujuci

ekscentricnosti, znanje neposreno shvata nesto posreno. Samo znanje o stvarima

prestavlja tacku posreovanja izmeju coveka i stvari. Posreovana neposrenost

omogucava ekspresivnost ljuskog tela, potrebu za mimetickim izrazom i razumevanjemozivljenog, za jezickom i izvanjezickom komunikacijom, za oblikovanjem. &eorija o

neposreovanoj neposrenosti je ishoisna tacka formulisanja Plesnerove teorije spoznaje

i smislenog elovanja. Posreovana neposrenost je temelj ijalekticke veze imanencije$znanje o posreno neposrenom onosu% i ekspresivnosti. 4ovek zna o sebi kao usi i

telu, zna o rugim licnostima, zivim bicima i stvarima neposreno samo kao o pojavama,

o sarzinama svesti i njihovim posrestvom o realitetima koji se pojavljuju. :ao sto muekscentricnost tek omogucava kontakt s realnim, osposobljava ga za refleksiju. &ako

covek otkriva inirektnost i posrenost svojih neposrenih onosa prema objektima.

Svojim elima koja treba a mu aju ravnotezu, priroom uskracenu, covek je ujeno

opet iz nje izbacen a bi opet iznova zapoceo. )akon posreovane neposrenosti ga



vecno izbacuje iz polozaja mirovanja u koji zeli a se vrati. !z tog kretanja nastaje

istorija, a njen smisao je ponovno ostizanje izgubljenog, novim srestvima.

- zakon utopijskog stanovista $nistavnost i transcenencija%. 4ovekova konstitutivnaneukorenjenost tera ga na stvaralastvo iz koga proizilazi njegova istorija, a aje mu i

svest o njegovoj nistavnosti i nistavnosti sveta. :ao sto ekscentricnost ne opusta

nikakvo jenoznacno fiksiranje mesta, tako ni coveku nije ato a zna ge je on, a gestvarnost koja ogovara njegovoj ekscentricnosti. 5ko zeli oluku, preostaje mu skok u

veru. Prestava o bozanskom smenjuje se s prestavom o svetom i ljuskom. eligija

hoce a a coveku ono konacno sto priroa i uh ne mogu. Samo religija poklanjakonacnu vezu i smirenje, zasticenost, pomirenost sa subinom, objasnjenje stvarnosti,

zavicaj. !zmeju nje i kulture, uprkos svim istorijskim mirovnim ugovorima, vlaa

apsolutno neprijateljstvo. (uuci a covek transcenira svoj svet, on ga ujeno negira,

stoga je njegovo mesto utopija, ono nige. 4ovekova postavljenost u nista, suocavanje stim nista, prisiljava coveka a revolucionise osnovu vlastitog zivota, a na raikalan

nacin negira stare i oblikuje nove socio"kulturne forme egzistencije. evolucija je bitni

zakon socijalne realizacije, u kome se manifestuje zelja za vecito rugim, novim.

:onstitutivna utopijska priroa coveka je u biti revolucionarna, jer je bez zavicaja, bezmesta i vremena, bez kraja i pocetka. 6topijska priroa ljuskog telesnog opstanka opire

se isto metafizickim prinuama. Svaka vera, svako ukorenjivanje u transcenentalnojosnovi sveta, u bivstvu i bogu, koje nui kosmicko razumevanje, konacnu srejenost it,

ne samo a protivreci novijem istorijskom iskustvu, nego i ekscentricnosti ljuske socio"

kulturne forme zivota. juska egzistencija ne trpi nista konacno, apsolutno. 4oveku nijeato a zna ge je jer je on utopijsko bice, bice otvorenih, beskonacnih i neorejenih

mogucnosti. 3kscentricnost zivotne forme, njegovo stajanje u nige, njegovo utopijsko

stanoviste ga prisiljava a sumnju upravi prema egzistenciji boga, prema osnovi za ovaj

svet, a time i prema jeinstvu sveta, prisiljava ga na poricanje apsolutnog.*%vod i predgovor:

1 cilj i premet istrazivanja

2 kartezijanski prigovori i postavljanje problema- teza, vostruka aspektivnost zive stvari opazaja, bit granice, zaatak teorije o

bitnim obelezjima zivog, efinicija zivota

nacin opstojanja zivotnosti" pozicionalnost> nacin organizacije zivog opstojanja biljka i zivotinja

A sfera zivotinje

B sfera coveka.

5ntropologija je nauka o uslovima mogucnosti ljuskog bica $kantovski%. Sa +iltajem jeomogucen zaokret ka jenom novom shvatanju elementarnih fenomena i izvoru opazanja svake

vrste iskustva. 'lavni problem tog zaatka je bilo naucno razumevanje kulturnih tvorevina, cija

se bit ne povinuje razvajanju fizickog i psihickog.



ARNOLD GELEN: COVEK

*$ovek kao poseban bioloski problem4ovek je zivo bice koje mora zauzeti stanoviste prema sebi samom $opazenim impulsima,

svojstvima% ali i prema rugim ljuima. *n mora protumaciti svoju bit i po tome se prema

samom sebi i rugima ponasati elatno i zauzimajuci stanoviste.#ena formula izvoi coveka iz boga, ruga iz zivotinje. *be imaju jenu zajenicku

pretpostavku covek ne moze biti shvacen iz sebe samog, moze se protumaciti samo

kategorijama izvan ljuskog. 4ovek nije samo bice koje nuzno zauzima stavove, vec jeneovrseno bice, stavljeno pre zaatke koji su pukim opstojanjem ati, ali ne i reseni. *n ima

o sebe nesto a napravi, a to je moguce samo s obzirom na sliku o sebi. Nice kaze a je covek

jos neustanovljena zivotinja, ne postoji nikakva ustanovljenost onoga sto covek jeste u stvari, bit

coveka je neovrsena na neki nacin.;ora biti moguce celovito shvatanje coveka, opsta antropologija je narejena svakoj specijalnoj

antropologiji, ali i svakoj nauci koja tematizuje samo jean poseban aspekt coveka. )aatak a

se covek prikaze je tezak, cesto je resavan, ali to jos nije nika obro uspelo iz sleecih razloga

spoljno i unutrasnje se ne spaja, morfologija i psihologija, telo i usa ostaju za svako osaasnje posmatranje tuji svetovi. *psta tvrnja a je covek telo"usa"uh"jeinstvo, mora ostati

apstraktna. 6 jenu takvu nauku moralo bi uci vise nauka biologija, psihologija, fiziologija,sociologija. ;oraju se srusiti granice izmeju ovih nauka na prouktivan nacin, a iz tog

razaranja obijemo materijal za novu izgranju jene jeine nauke.

)naci, teskoca zbog koje osa nije uspostavljena fil antropologija je u sleecem. :a sesagleaju pojeinacna obelezja ili svojstva, ne obija se nista specificno ljusko. Npr. antropoii

imaju slicnu graju tela kao i covek, osta zivotinja pravi stanove ili zivi rustveno it. ;ora se

akle, priznati celovitost coveka.

*va knjiga se suprotstavlja i bioloskom shvatanju coveka koje polazi o zivotinje. 5ko se covek glea spolja, njegova telesna graja, namece se teorija o pravom poreklu coveka o antropoia.

&a teorija tvri a biologijskim misli zato sto misli iz telesnog, iz graje tela. *na zbog toga ne

olazi o unutrasnje strane coveka i mora staviti najvecu vrenost na :olerove eksperimente.:a je rec o coveku, ne sme se biologijsko posmatranje onositi samo na somatsko, na telesno.

5ntropo"biologijsko postavljanje pitanja se sastoji u uslovima egzistencije coveka. 4ovek je

cuno i neuporeivo bice kome neostaju svi zivotinjski zivotni uslovi, pre kakvim zaacimastoji takvo bice ako hoce a orzi svoj zivot, svoju golu egzistenciju/ &u spaa citav obim

elementarne ljuske unutrasnjosti misli, jezik, masta, narocito sacinjeni impulsi koje nema

nijena zivotinja, jeinstvena motorika i pokretljivost.

4ovek je neustanovljena zivotinja, bice koje u sebi zatice zaatke, pa mu je zbog toga potrebnotumacenje samog sebe. 4ovek zatice u svom pukom opstojanju zaatak a to opstojanje postaje

sopstveni zaatak. )a njega je znacajno postignuce vec to sto zivi i iuce goine, i za to

postignuce se moraju upotrebiti sve njegove sposobnosti.&o a on nije ukotvljen $/% znaci a se onosi prema samom sebi po zivotnoj nuzi, kao sto to ne

cini nijena zivotinja, on ne zivi, on voi svoj zivot, ne iz zaovoljstva vec iz ozbiljne nuze.

Priroa ga je prepustila svim opasnostima smrtnosti i stranputica, koje se onose u tom biti"ne"ustanovljen, u toj prinui a se cvrsto orei i raspolaze sobom. &o je biologijski nacin

posmatranja.

'elen zeli a izrai sistem uzajamnih onosa svih bitnih obelezja coveka, o uspravnog hoa o

morala, jer sva ta obelezja stvaraju sistem u kome se uzajamno pretpostavljaju. Pitanje o



uzrocima ostaje iskljuceno, ne postoji nijena kauzalna zavisnost jenog obelezja o rugog.

!nteligencija nije izazvala jezik, ili uspravan ho inteligenciju, it, treba se uzici o sklopa

uslova $bez 5 nema (, bez ( nema 4, it%. :ako se uopste moze orzati u zivotu takonezasticeno, potrebito bice/ ece ili vise funkcije $jezik, misljenje, fantazija% se tu shvataju kao

uslovi, u kojima je tek sposobno za zivot jeno tako eksponirano bice kao sto je covek.

*&povrgavanje sheme stupnjeva!z instinktivnog ponasanja koje potice u orejenom ritmu, koje je smisleno, nesteceno i

povoljno po vrstu, proizlazi kako uobicajeno tako i inteligentno ponasanje. Naviknuto ponasanje

je ono koje se polako i stalno menna na osnovu ranijih iskustva na svrhovit i po zivot koristannacin, u strogoj zavisnosti o broja pokusaja i tzv. pokreta proveravanja. :a zivotinja utvri i

izvezba uspesne pokrete proveravanja, izgrajuje se navika i asocijativno pamcenje koje je

ukljuceno u tu sposobnost. Ponasanje u kom se mogu primetiti vezbe, navika, porazavanje i

pamcenje razlikuje se o instinktivnog i inteligentnog. #eno se bice onosi inteligentno ako bez pokusaja provoi smisleno ponasanje naspram novih situacija, koje nisu tipicne ni za vrstu ni za

iniviuu, ako iznenaa resava nagonski interesantan nov zaatak. 5ko se majmunima prizna ta

sposobnost, nastaje pitanje a li jos postoji bitna razlika izmeju zivotinje i coveka.

Seler smatra a je novi princip koji coveka cini covekom, suprotstavljen svakom zivotu uopste,a stoji izvan svega onoga sto bi smo mogli nazvati zivotom. &o je uhC Njegova bit je

egzistencijalna oresenost i ovojivost o prinue i zavisnosti o organskog. &akvo uhovno bice nije vise vezano za nagone i okolinu, vec je slobono prema okolini ili otvoreno prema

svetu. *no je u stanju a provee akt ieiranja, tj. a nacelno razvoji opstojanje o biti. #eino

covek je u stanju a se vine izna sebe kao zivog bica, a iz nekog centra ucini sve, pa i samogsebe premetom svoje spoznaje. 5li, taj centar iz koga covek provoi akte, popremecuje svet,

svoje telo i svoju psihu, ne moze i sam biti eo tog sveta, kaze Seler. 6 Selerovom ucenju postoji

sema stupnjeva ciji su oeljci instinkt, navika, prakticna inteligencija i ljuska inteligencija. 5li,

nakon toga postoje samo ve mogucnosti a% taa postoji samo graualna razlika izmeju prakticke inteligencije koju vec i zivotinje imaju i ljuske b% ono bitno ljusko bi trebalo traziti u

nekom narocitom kvalitetu uha, u narocitoj satvorenosti same inteligencije.

4ovek je elatno bice. *vakvo orejenje proizlazi iz fizicke organizacije coveka jeno takofizicki satvoreno bice je sposobno za zivot samo elajuci, i time je at zakon izgranje svih

ljuskih ranji. &reba oboriti prastaru prestavu, prisutnu i ko Selera, a u priroi postoje niza

instinktivna bica, nesto vise zivotinje sa navikama i pamcenjem, jos vise sa prakticnominteligencijom i a covek sjeinjuje u sebi sve te svetove, krunisuci ih svojim ljuskim uhom"

jean mikrokosmos.

Postoje ve razlicite vrste urojenih pojava kretanja koja orzavaju vrstu, reakcije orijentacije

$promene mesta%, koje su zavisne o spoljnih porazaja koji njima upravljaju i instinktivni pokreti. :a se npr, zaba najpre ocima a potom malim koracima pripravlja celim telom na muvu,

ona vrsi akciju orijentacije. !nstinkti su pak figure kretnji narocito specijalne vrste koje proticu

na temelju urojenog automatizma i zavise o unutrasnjih enogenih procesa koji proizvoenarazaje. 6rojena reproukcija takvih figuri kretnji pokazuje se i time sto moze proteci i u

?praznom@, pri visokom oslikavanju narazaja i pri neostatku premeta cilja $npr.cvorak koji

bez objekta izvrsava sve kretnje u vezi sa hvatanjem plena koji nije prisutan" pracenje ocima,oletanje%.

!nstinktivne kretnje u normalnom slucaju izazivaju objekti koje zivotinja zatice u svom svetu,

onosno specificni primetljivi signali na njima" izazivaci. !zazivaci mogu biti hemijski signali,

tvari sa mirisom, it, akusticni $zvukovi upozorenja%, opticki $upaljive sarene boje%. Ne postoji



stupnjevit onos izmeju inteligentnog i instinktivnog ponasanja, vec tenencija prema

uzajamnom iskljucivanju. Ni ruga Selerova teza nije ispravna. Ne postoji paralelnost poretka

izgranje postignuca sa sistematikom visih i nizih zivotinja takve vrste a bi za coveka postojalonuzno, prazno ostavljeno mesto na vrhu. (lisko srone zivotinje sa gotovo istim intinktivnim

elovanjima mogu u svojoj sposobnosti za nauceno ponasanje a buu veoma razlicite. &reba

obaciti harmonicnu semu stupnjeva unutar koje za coveka postoji upraznjeno mesto na vrhu.4oveka ne smemo uzeti ni samo kao grauelno razlicitog o zivotinje, niti ca ga oreimo

jeino prema uhu. &reba a ga razumemo kao elatno bice.

)akoni zivotinjskih postignuca i granice postignucaa zivotinje uopste uce, tj.one preurejuju uspesna iskustva u smislu svrhovitog i lakog toka

u slucaju ponavljanja po ejstvom zivotno vaznih ejstava narazaja ili soka. Na tome

pociva mehanizam ?uslovnog refleksa@. :a spoljni narazaj, za zivotinju bioloski

beznacajan, vise puta slei neki znacajan narazaj koji izaziva urojenu reakciju, ona sezivotinja vec onosi prema prvom tako, kao a je on preznak sleeceg, bioloski vaznog

ogajaja

b jeno plus"postignuce se ko zivotinja izgrajuje samo u privlacnom ili obojnom polju,

sasvim konkretnih saasnjih situacija koje moraju biti instinktivno znacajne. Postignucau ucenju leze nege na puti prema instinktivno konacnoj fazi rzanja. Stoga ona cesto

leze u ?ponasanjima apetita@, apetit je u stanju a zivotinju resira za jenu orejenuneurojenu vrstu ponasanja, kao sto apetit za parcetom mesa moze a resira cirkuskog

lava za jenu takvu vrstu.

Specificno ljuska je mogucnost rasterecenja ponasanja. *vojivost slobone elatnosti o pritiska bioloskih potreba i nagona za situacije sa nagraama, omogucuje a se takvo

ponasanje provee nezavisno o stanja narazaja naizmenicnih situacija. Svaka prava

upotreba simbola pociva na ovojivosti ponasanja o konteksta bilo koje aktuelne situacije,

jer je bit simbola to a je upucen na nesto sto nije ato i sto se ne moze zakljuciti izkonteksta.

c orenc smatra a neke raoznale zivotinje kao npr.gavran, aktivno istrazuju situaciju

ucenja i bave se istrazivanjem rai njega samog i time po svojoj metoi ovlaavanjaokolnim svetom, stoje blize coveku nego simpanza. 5li, ka gavran ?ispituje@

npr.obacenu krpu i nakon toga je cak upotrebljava za instinktivno urojeno skrivanje

ostatka hrane, sto nama izglea izvanreno inteligentno, gavran ne poseuje uvi uskrivanje, u smislu a se skriveno ucini neopazljivim.

*Prvi pojam coveka

4ovek je elatno bice, nije ?ustanovljen@, tj.on je sam sebi jos zaatak. *n je bice koie

zauzima stavove, akti njegovog zauzimanja stavova prethonici su elanja, a posto je on sebi jos zaatak, zauzima prema sebi stav i ?cini sebe necim@. &o nije luksuz koji bi mogao

izostati, vec biti ?nezavrsen@ spaa u njegove fizicke uslove, njegovu prirou i u tom smislu

on je bice ogoja. Samoogajanje, vaspitanje, popravljanje kao olazak u formu i ostajanje uformi su egzistencijalni uslovi jenog neustanovljenog bica. 6toliko sto je covek postavljen

na samog sebe, on je ugrozeno, riskantno bice sa sansom a propane. *n je upucen na

ualjeno, neprisutno u prostoru i vremenu, on zivi u suprotnosti prema zivotinji, za buucnost, a ne saasnjost. Sve ove orebe su samo razvijanje osnovne orebe coveka"

elanja. Samo polazeci o nje obija se uvi u fizis coveka uopste, i nikaa efinicija coveka

kao samo uhovnog bica ne pusta a se vii veza telesne satvorenosti sa umom ili uhom.

;orfoloski je covek u suprotnosti prema svim visim sisarima, orejen neostacima, koji se



u egzaktno bioloskom smislu oznacavaju kao neprilagojenosti, nespecijaliziranosti,

primitivizmi, nerazvijenost, akle" negativno. Neostaje krzno i tome prirona obrana o

nepogoa, neostaju prironi organi za napa, graja tela poesna za bezanje, ostrina cula, pravi instinkti, a kao ojence i ete poleze potrebi zastite koja je neuporeiva po uzini

trajanja. 6nutar prironih uslova, on bi kao bice koje zivi na zemlji usre najspretnijih

zivotinja koje beze i najopasnijih grabljivica oavno bio iskorenjen.'leano morfoloski, covek gotovo i nema specijaliziranost. *n se sastoji o niza

nespecijaliziranosti, onosno primitivizama $njegovo zubalo, nema ruke i stopala

specijalizovane za pentranje, laku, ocnjake%. 4ovekovo bice, osustvo bioloskih srestava,sto naoknajuje jeino svojom sposobnoscu raa, tj.pomocu ruku i inteligencije, zbog toga

je uspravan, promisljen, sa slobonim rukama. ?*kolni svet@ vecine zivotinja je nezamenljiv

milje, kome je prilagojena specijalizovana izgranja organa zivotinja, milje unutar koga

rae po vrstu specificne urojene, instinktivne kretnje. 4ovek je pak, otvoren prema svetu,lisava se zivotinjskog prilagojavanja u ogranicenom miljeu. izicka nespecijalizovanost,

njegovo organsko neposeovanje srestava, neostatak pravih instikata, ovoe o

otkinutosti o okolnog sveta, o otvorenosti u svet $Seler%. :o zivotinje, obrnuto,

specijalizacija organa, instinkti, uslovljavaju prikovanost za okolni svet.)naci, imamo projekt jenog organski oskunog, stoga prema svetu otvorenog bica, koje nije

prirono sposobno za zivot, ni u kakvom orejenom ogranicenom miljeu. 'ola sposobnostza egzistenciju jenog takvog bica je upitna i golo orzavanje zivota mora biti problem u

cijem je resavanju covek postavljen jeino na samog sebe, za sta on ima a stvori mogucnost

iz sebe samog. &o bi bilo elatno bice.(iologijsko posmatranje coveka se sastoji u tome a se ogovori na pitanje kako je ovo bice

neuporeivo sa svakom zivotinjom sposobno za zivot/ #er otvorenost prema svetu je

opterecenje. 4ovek poleze nezivotinjskoj poplavi narazaja, nesvrhovitom mnostvu

nairucih utisaka koje ima a savlaa. *n se mora sopstvenim srestvima i samosvojnorasteretiti, tj.oskune uslove svoje egzistencije samovoljno preraiti u sansu svog zivotnog

orzanja. &emeljna misao principa rasterecenja je a celokupne neostatke svoje konstitucije,

koji po prironim uslovima prestavljaju najvece opterecenje covekove zivotnesposobnosti, on elujuci i samoelatno pretvori u srestva svoje egzistencije. 5kti u kojima

covek provoi zaatak omogucavanja svog zivota su prouktivni akti savlaavanja

opterecenja neostacima $rasterecenja% i u porejenju sa zivotinjskim, potpuno nova srestvavojenja zivota koja covek vai iz samog sebe. 4ovek elatno savlaava stvarnost oko sebe

time sto je preobrazava u stvarnost koja sluzi zivotu. 6sle svoje organske primitivnosti i

lisenosti srestava, covek je nesposoban za zivot u svakoj stvarno prironoj i praiskonskoj

sferi priroe. *n mora sam sebi a naoknai srestva koja su mu organski uskracena, i on tocini tako sto elatno prerajuje svet u nesto sto sluzi zivotu. 4ovek, a bi bio sposoban za

egzistenciju, preinacava i savlaava prirou, on je elatno bice jer je nespecijalizovan, te

lisen prirono prilagojenog okolnog sveta. 4elokupnost priroe koju je on preraio a sluzizivotu je kultura, a svet kulture je ljuski svet. :ultura je ?ruga priroa@, ljuska

samovlasno obrajena priroa, unutar koje on jeino moze a zivi. &acno na mestu ge ko

zivotinja stoji i okolni svet, ko coveka stoji svet kulture, tj. isecak priroe koju je onsavlaao i preinacio a sluzi zivotu.

Nespecijalizovanosti covekove graje ogovara otvorenost prema svetu. &u lezi ogovor na

pitanje zasto covek nema suprotno gotovo svim zivotinjskim vrstama, geografski prirona i

neprekoracljiva porucja opstojanja. 'otovo svaka zivotinja je prilagojena klimatski,



ekoloski, konstantnom miljeu. Samo je covek sposoban za zivot svua na zemlji, na polu i

ekvatoru, voi i kopnu. *n je sposoban za zivot ako tamo moze a proizvee mogucnosti a

urei sebi jenu rugu prirou u kojoj egzistira umesto u izvornoj ?priroi@.:ulturno porucje coveka sarzi uslove njegove fizicke egzistencije, za razliku o zivotinja

ko kojih su uslovi sarzani u svagasnjem okolnom svetu kome su one prilagojene.

:ultura je celokupnost prironih uslova, koje je covek elatno, raeci savlaao, preinacio iiskoristio.

)a iskoriscavanje opterecenja, njegovo preokretanje u nesto ploonosno covek zahvaljuje

svojoj svojeglavosti. *na se sastoji u kretnjama koje ispunjavaju ecju ob, u kojoj se okolnestvari postepeno uvlace u iskustvo one se gleaju, oiruju, pokrecu, it. ezultat tih kretnji,

u kojima skupa eluju kretnje svake vrste, jeste a okolni svet biva prerajen u pravcu

raspolozivosti i ovrsavanja. Samo bice koje nije prilagojeno orejenim tipicnim

zbivanjima u okolnom svetu, nespecijalizovano bice je postavljeno na svoju samovlasnost,samo ono naspram poplave utisaka ima a se u njoj orijentise. *rijentisati se znaci

reukovati poplavu utisaka na orejene unosne centre, njih istovremeno obiti u ruke i

rasteretiti se pritiska neposrenog mnostva utisaka. )ivotinja je upregnuta u polje nagona

svagasnjih neposrenih situacija, a covek se pak moze samovlasno povuci, uspostavitiistancu.

)ivotinje savlajuju posle nekoliko casova ili ana svoju skalu kretnje, koja se potomzakljucuje. juske kretnje se olikuju neprestavljivom mogucom raznovrsnoscu,

bogatstvom kombinacija. *ne su neobicno plasticne, upravljene na neograniceno varijabilno,

kontrolisano prioavanje. Na pitanje zasto covek raspolaze takvim mnostvom formi kretnji,ogovara se a je njegova skala kretnji nespecijalizovana. 'oinama uga neovrsenost

ecjeg aparata za kretnje je opterecenje. *na je zaatak a se izgrai sopstvenim truom, u

mucnom ucenju, na neuspesima. Pokreti coveka su nerazvijeni jer sarze beskraj mogucih

varijacija koje on tek treba a razvije u ophojenju sa okolnim premetima i to tako sto svakaiskustvena kretnja aje prostor za nove kombinacije kretnji. Skala kretnji ko coveka ima ve

olucujuce oznake

1 kretnje iskustva u neorejenoj otvorenoj sferi, u kojoj se covek mora orijentisati suistovremeno resenja zaataka a se iz neovrsenosti izvuce prefinjenost i sirina moci

kretnji koja izrasta iz nepreglenosti prilika stvari. #enom bicu sa tako neprironim

uslovima egzistencije potrebne su kretnje koje moraju biti varijabilne, jer treba izranije nevijenog izvuci promenu koja sluzi zivotu. )a to je potrebna kontrolisana

varijacija kretnji koja izgrajuje saa neposreno u istim elanjima u kojima se covek

orijentise iz pocetne neovrsenosti.

)naci u pocetku je ato nezasticeno, narazajima preplavljeno, za kretnje neposreno bice. *vovostruko opterecenje samovlasno biva prerajeno u temelj jenog nezivotinjskog vojenja i

orzavanja zivota, tako sto se svet u komunikativnim akcijama, slobonim o pozua savlaava,

srejuje. *rijentacija u svetu i vojenje elanja su prvi i noseci ljuski zakoni. Neovrsenostznaci postrek na alju izgranju potencijalno beskonacne raznolikosti.

2 ovim postignucima pripaa osetljivost stvari, ali i samoosetljivost ljuskih elatnih

kretnji. juska motorika je u svim fazama osetljiva na oir. Sve kretnje se povratnoosecaju preko oseta gleanja i oira, tako a one mogu a reaguju na sebe same,

jene protiv rugih. &o je uslov za razvoj fantazije kretnji. )naci sva senzomotorna

postignuca su samoosetljiva, sto znaci sama po sebi i jena prema rugima su

sposobna za reagovanje i ophojenje. &o je pretpostavka za izgranju unutrasnjeg



sveta, tj. za fantazme oira i kretnji. 4ovek je sposoban a glea svoje kretnje i a ih

ponovo spozna u ozivljajima oira i vijenja.

5olf Portman istice posebno mesto coveka u ontogenskom pogleu covek je vrsta psiholoskog,tj. normalizovanog pre"rojenja, sekunarni goluzravac, jeini slucaj ove kategorije meju

kicmenjacima. *n tek posle goinu ana ostize stupanj izgrajenosti koji je prvi zivotinjski

sisar shono svojoj vrsti morao a ostvari o vremena svog rojenja. Presune faze izgrajivanjasvog rzanja i svog telesnog formiranja mora a prozivi u naizmenicnom elovanju fizickih i

telesnih zbivanja, van majcinog tela.

*!elanje i jezik !z covekove morfoloske sacinjenosti slee zaaci samovlasne prerae elementarnih opterecenja u

srestva orzanja opstanka i zivotnog orzanja. &u spaa samovlasno izgrajen svet opazaja koji

je ucinjen preglenim, jena orijentacija u njemu u kojoj stvari postaju istovremeno raspolozive,

organizacija moci elanja. Pravac tih senzomotornih procesa preuzima jezik i izgrajuje ga usavrsenstvo i time je pronajen prelaz ka misljenju. ec ko zivotinja postoji sposobnost

inteligencije, tj. aktivnog samousmeravanja preko culnog signala na celinu koja se u tome

pojavljuje. Simboli se pak razvijaju u bitno komunikativnom ophojenju. Simboli neograniceno

otvorenog sveta u kome covek stoji i u kome je sam tek postavio svoju elatnost ophojenja.Proces koji voi o jezika

1 saa i aljina koja je lisena neposrene komunikacije kretnji moze a se jossimbolicno zgusne i ucini preglenom=

2 izmeju opazanja i elatnog tretiranja opazenog postavljena je mejufaza saobracanja

sa stvarima $planiranja% koja nista ne menja=- svim kretnjama glasa moze se proizvoljno raspolagati i one se mogu reproukovati.

5ko u njima moze a se ovija intencija na stvari, one su moguce nezavisno o

stvarne prerucnosti stvari ili situacija koje se imaju na umu u ovim simbolima.

Simbol glasa koji se povoom neke stvari cuo sa njene strane, treba ovojiti o nje.*n je baza svega prestavljanja. 4ovek obija pomocu jezika pregle proslosti i

buucnosti kao i onog osutnog. 6pucen na gole saa"situacije kao zivotinja bio bi

nesposoban za zivot. *n mora imati sposobnosti a razbije granice situacije, a seusmeri na buuce i osutno i a pri tome eluje=

glasovi mogu takoje a simbolizuju elanja i sopstvena elanja $reci za elatnost%=

> postignuce jezika je i a saopstava intencije, cime se covek oslobaja i svogsopstvenog ozivljajnog sveta i postaje sposoban a eluje iz sveta rugih.

ezime jezik spaa i zakljucuje celokupan poreak izgranje ljuskog zivota i kretnji cula u

njihovoj neuporeivoj posebnoj strukturi. 6 njemu se zavrsava proces rasterecenja pritiska o

onog ove i saa, u njemu vrhune procesi spoznaje komunikacije, otvorenost prema svetu se prouktivno savlajuje i moguca je beskonacnost elanja i planova, u njemu se zakljucuje svako

razumevanje izmeju ljui u usmerenosti na zajenicku elatnost.

*!elanje i porivi*slobajanje za promisljenu i previjajucu elatnost, o tereta neposrene saasnjosti u koju

zivotinja ostaje upletena su elementarni zaaci, i njih covek savlaava u teskim postignucima, u

sporu sa svetom sa sobom, koji ispunjava goine. 4ovek mora a spozna a bi bio elatan, amora biti elatan kako bi preziveo. 5li, ova spoznaja je vrlo uslovljena, jer u haosu poplave

porazaja se najpre ne moze bas nista spoznati i tek postepeno njegovo savlaavanje kretnjama

ophojenja i iskustva omogucuje a nastanu sazeti simboli, na koje se moze naovezati spoznaja.

#ezik izrasta iz tog celokupnog sastava postignuca i otpocinje unutar njega, uz njega su precizno



povezani secanje i previjanje i bez njih ne postoji planirana i usmerena elatnost. )ivotinja

nasuprot tome zivi u onome saa, puki nemir kretnje glai, npr. opusta joj a preje u kretnje

trazenja i po vojstvom specijaliziranog mirisa na aljinu naje plen, ona zivi sa vremenom.4ovek, koga vec buuca gla cini glanim, nema vremena, on poznaje vreme previjajuci i

posecajuci se, on treba a bue elatan u napetom i bunom stanju.

:ako mora a bue grajen zivot potreba i poriva takvog bica/ Potrebe i porivi takvog bicamoraju a funkcionisu u pravcu elanja, spoznaje i previjanja. juske potrebe moraju biti

postvarene i postavljene na uze vreme, ugorocni interesi na sasvim orejenim spoznatim

stanjima stvari i na ogovarajucim narocitim elatnostima. Potrebe elementarne vrste, potrebe za pomoc u fizickoj nuzi moraju se moci prouziti u potrebe za srestvima za to i u srestva ovih

srestava, moraju biti pojasnjeni inteligentni interesi za stvari. 'ranica izmeju nagona potrebnih

samo za orzanja i visih interesa u konretnim stvarnim okolnostima mora biti fleksibilna. !nteresi

su potrebe koje su svesne okolnosti, trajno postavljene elatnosti prilagojene. S ovim u vezistoje ve osobenosti ljuskog porivnog zivota mogucnost zakocenja i pomerljivost potreba i

interesa. *boje su moguci samo uz svest o njima. &rajni interesi, zivotno nuzni rastu samo na

potcinjenim savlajivanjem ovog saa" neka svesna potreba takoje se moze ukociti, pomeriti,

takoje i gla. Pomerljivost potreba je nuzna, jer pri promenama spoljnih uslova, potreba moramoci a varira. :o jenog elatnog bica mora porivni zivot a ima narocitu strukturu mora a

bue orijentisan, tj.a sarzi ne samo orejene, zivotno nuzne potrebe, nego i cesto vrlouslovljene okolnosti njegovog zaovoljavanja sa kojima mora skupa a varira, jer se i one

menjaju. )ato je kljuc za razumevanje ljuske porivne strukture" elanje.

!zmeju elementarnih potreba i njihovih spoljnih ispunjenja koja se menjaju po nepreviljivim islucajnim uslovima, ukljucen je citav sistem orijentisanja u svetu i elanja, akle, meju svet

svesne prakse i spoznaje stvari, koji tece preko ruke, oka, cula pipanja i jezika. &o je sistem u

kome opazaji, jezik, misljenje i varijabilne, neurojene, vec naucene figure elanja mogu

reagovati na varijacije spoljnih stvari, na varijacije ponasanja rugih ljui i cak jena na rugu.)naci, postoji nezavisnost elanja, te culne i misaone svesti o sopstvenih elementarnih potreba i

poriva, ili sposobnost a obe strane izloze ili osloboe hijatus. *vaj hijatus ko coveka otvara

mogucnost preokreta pravca poriva, koga treba razumeti kao progresivno uvecavanjesavlaljivosti poriva. *va sposobnost a se porivi zarze u sebi, ogoljuje ono unutrasnje i ovaj

hijatus je vitalna baza fenomena use. :a elementarne potrebe nisu prilagojene cvrstim

izazivacima, one se nuzno orijentisu na iskustvu ili snabevaju slikama. )akocljivost porivnogzivota, snabevenost slikama, plasticitet, pomerljivost su strane istog stanja stvari. +usom

zovemo sloj poriva koji se javlja u slikama i prestavama, te sloj svesnih potreba orijentisanih

interesno. Samo u tom hijatusu se potrebe i elanja mogu orijentisati ugotrajno jeni prema

rugima.*psta struktura zivota poriva coveka

− porivi se mogu ukociti i zarzati, cime se otvara hijatus izmeju njih i elanja

−

razvijaju se tek izgranjom iskustva− mogu se snabeti slikama, fantazmama, sarzajnim secanjima. )arzani, oni bivaju

pomocu tih slika svesni kao orejene potrebe i interesi. *ni su plasticni i varijabilni,

mogu a slee promene iskustava i okolnih stanja, a naknano orastu elanjima, zato

ne postoji opsta granica izmeju elementarnih potreba i uslovljenih interesa.

− Na zakocenim potrebama mogu rasti vise potrebe koje kao trajni interesi prenose kretanje

u buucnost



− Sve potrebe i interesi, ukoliko su probujeni na iskustvu ophojenja, takoje su premet

zauzimanja stava rugih virtuelnih interesa i stoga se mogu obaciti.

*'isak poriva i vodjenjeSocioloska pozaina moernog viska nagona je razbijanje institucije, milje velikog graa.

:onstitucionalni visak poriva je unutrasnja strana nespecijaliziranog bica, bica organske lisenosti

srestava koje je izlozeno hronicnom pritisku unutrasnjih i spoljasnjih zaataka. !nstinktizivotinja su instinkti njenih organa pomocu kojih su bili prilagojeni svom okolnom svetu i ti

instinkti slee velike ritmove priroe $pr. u orejeno vreme ka su ati uslovi, bui se nagon za

selibom%. )a coveka je obrnuto nuzno a izrzi izmeju spoljasnjih i unutrasnjih uslova, a timei izgranju poriva koji su trajni i koji ga ujutro voe naza njegovoj elatnosti. 7ronicna

potrebitost coveka se fizicki javlja u njegovoj manjkavoj organskoj priroi, uhovno u sirokom

obimu narazaja i motiva, koji su mu otvoreni i koje ima a savlaa, u pogleu porivnog zivota u

funamentalnom svojstvu a su sami ovi porivi neperioicni, tj. hronicni. 4ovek je po trajnom prisilom a privrejuje jer ga vec buuca gla cini glanim i zato istupaju objektivni

neperioicni faktori koje moze savlaati samo trajan visak poriva. Samo bice koje ima trajno

akutne porive i stoga visak poriva koji goni preko svih trenutnih situacija i ispunjenja, moze time

svoju otvorenost prema svetu a pretvori u nesto prouktivno.4oveka u porejenju sa zivotinjom, olikuje abnormalno prouzeno vreme razvitka, tj. neobicna

uzina vremena koja istekne o njegove samostalne sloboe elanja. ;otorika, a tek seksualnostsu vrlo ugo nezavrseni. ec u celom ovom vremenu covek stoji po viskom poriva koji se jos

ne moze preneti u ozbiljne zaatke, cak i u primitivnim rustvima pre 1"te goine. &aj visak

poriva se za to vreme sklanja u neopterecena, igrajuca i nestabilna zanimanja, a to su tacno ona ukojima covek stice sva postignuca izgranje komunikativnog, pozue lisenog ophojenja sa

svetom. &ek ka se orijentisao, ka je stekao jezik, sposobnost pokreta, misljenje, okretnost ruke,

vestine svake vrste, tek taa se bui seksualna aktivnost i spreman je a se sam bori za svoju

egzistenciju. isak poriva je stoga jeno a priori, on o pocetka stavlja coveka pre nuzu prerae.

Prinua formiranja po kojom stoji ljuski unutrasnji zivot usle viska poriva i sama je uslovrazvitka poriva jenog bica koje je elatno, koje unapre previja i koje zivi socijalno. *va prinua formiranja seze uboko. 4ak se i organski nagoni" gla i seksualnost" naovezuju na

znakove viseg zivotnog interesa. ! oni se mogu ukociti, oloziti, cak i otkloniti u izvesnim

granicama, po orejenim okolnostima i zbog rugih interesa i sasvim prevlaati $askeza, strajk glaju%.

+efinicija coveka kao ogojenog bica obuhvata potrebu za ogojem, prinuu formiranja po

kojim stoji neustanovljena zivotinja, o koje su najuocljiviji staiji vaspitanje i vlaanje sobom,

te iskivanje kroz institucije u kojima su zakoni zivota.*(akoni rasterecenja- uloga svesti

(ioloski posebni uslovi coveka nuzno iktiraju a se onosi sa svetom ovoje o puke

saasnjosti i zato covek mora naucno i elatno a sam stice svoja iskustva kako bi njima mogaoraspolagati. ;i smo u stanju a sa najmanjim utroskom energije i u najvecim, najslobonijim, tj.

rasterecenim postignucima sebe preupreimo, ovratimo, postavimo, preureimo, projektujemo

i zato a svoju elatnost postavimo u ra, u usmereni cin. Posebna fizicka konstitucija,nespecijaliziranost i otvorenost prema svetu ovoi coveka u izvanrenu opterecenost a svoje

zivotne sanse mora a stvori samovlasno. 4ovekov zaatak je a uopste ostane u zivotu.

Prvi stav o principu rasterecenja iz elementarnih opterecenja covek samostalno pravi sanse za

orzanje u zivotu, time sto se njegova motorna, senzorna, intelektualna postignuca jena rugim



potiskuju, ok ne bue moguce ocigleno upravljanje elanjem. Posto je prisutna preplavljenost

neprilagojenim, nerazresivim masama narazaja, tek uz pomoc ovog uslova uspeva urejivanje

i rasclanjavanje vinog polja koje raste u toku ljuske elatnosti ophojenja i pre nama stojikao preglean svet. *no viljivo izrazava a se obila istanca, a je razbijen krug neposrenosti

i a je moguce ponasanje koje previja. &ako se covek izvlaci iz abnormalnih uslova srestva

svog ljuskog vojenja zivota i taj sklop se naziva rasterecenje.*vaj izraz treba a znaci i progresivnu inirektnost ljuskog ponasanja. !zmeju elanja i

njegovog cilja ubacuju se clanovi koji postaju premet izveenog i zaobilaznog interesa. *no sto

je gleano spolja inirektno varijabilno ponasanje, sto seze preko neposrenosti, je gleanoiznutra planirano, previljivo, upravljano iz visih centara. Navika rasterecuje u smislu sto pri

naviknutom ponasanju otpaaju utrosak motivacije i kontrola, muke korekture i afektivne

okupiranosti. &akvo ponasanje time sto izmice intervenciji svesti i talozi se, postaje

stabilizovano, otporno na kritiku i imuno na prigovore, pa je baza za vise, na njemu izraslovarijabilno ponasanje. *vaj tok rasterecenja se moze sleiti o u uslovni refleks. 6 tom procesu

se neka reakcija koja je povezana sa narazajem iz prve ruke $pr. lucenje pljuvacke pri vijenju

hrane, izaziva se vec slucajnim narazajem kao sto je zvuk zvona, cime se instinktivna prva

reakcija priblizava jenoj navici jer se automatizam vezuje za situaciju koja se kao ista pravilno ponavlja, pri cemu neki inace beznacajni narazaji, ka su reovni, sarze vrenost otkocenosti%.

:o coveka su zbog neobicne opterecenosti njegovih uslova opstojanja, procesi rasterecenja,vojenja i upravljanja koje treba izgraiti zapleteni i varijabilni, a funkcije svesti koje su u to

ugrajene su sarzinski bogate. Nasa svest o pocetka usmerena prema vani, oslonjena na

iskustvo i komunikaciju sa rugima, ne aje nam nikakvu pribliznu spoznaju o svrhovitostiorganskog zbivanja. 5ko je svest bitno okrenuta prema spoljnom svetu, to su obrnuto, svi procesi

i zbivanja samog zivota bitno besvesni i ono@kako@ ovih tokova nama je skriveno. *

komplikovanosti i savrsenosti samih vegetativnih i motornih zbivanja nemamo nikakvu

spoznaju. ;i mozemo samo navesti okolnost po kojima covek egzistira, kao i u njemu samom iizvan njega ostupna srestva a se savlaaju ove okolnosti, ali ne i ono ?kako@ egzistiranja i

savlaavanja koje mi jesmo i koje provoimo.

*(ivotinja i okolni svet. )erder kao pretecaSopenhauer pokazuje savrsenu harmoniju volje, karaktera, akle nagonskog i instinktivnog

sistema svake posebne zivotinjske vrste, njene organske specijaliziranosti i njenih zivotnih

stanja, govori o primerenosti svake zivotinje njenom nacinu zivota, spoljnim srestvima njenogorzanja, graji zivotinje koja ogovara nacinu zivota i okolnom svetu zivotinje.

6ekskil ispituje urejenost organske opreme i okolnog sveta zivotinja. *bacuje pretpostavku

koja zivotinjama pripisuje nas okolni svet kao njihov sopstveni. 6 stvarnosti svaka vrsta ima svoj

specificni za vrstu, sopstveni okolni svet, za cije savlaavanje i spoznaju poseuje sistemspecijaliziranih organa. 5ko poznajemo culne organe i organe postignuca neke zivotinje,

mozemo rekonstruisati njen ?okolni svet@.

6ekskil uporejuje sigurnost kojom se krece neka zivotinja u ovom okolnom svetu sa sigurnoscucoveka u njegovom stanu. * moguceg bogatstva sveta, mnoge zivotinje opazaju sasvim male

oblike, boje, mirise, sumove i uvek samo one koje polaze o njihovih specijalnih nosilaca

znacenja. Struktura zivotinje se mora istraziti u vezi sa njenim okolnim svetom. Njeni organiishrane, nacini kretnji, rasploa, culni organi, pokrivenost tela uvek su specijalizirani za primene

i cine sistem prilagojen svom, za vrstu strogo specijalizovanom okolnom svetu jenoznacnom

nacinu zivota, tehnici rasploa i ishrane, klimi. 4elina takve prirejenosti je biocenoza.

Neostaci 6ekskilove teorije su orekao se uvojenja pojma instinkta, maa organskim



specijalizacijama prilagojenim svetu zivotinja priolaze isto tako specijalne instinktivne figure

pokreta= suzbio je ispitivanja na opazajni i elujuci svet, na ono sto se ovoi u vezu sa

senzornim i motornim nervnim sistemom= i svoj stav je omah prenosio na coveka time sto jeoperisao npr. a je za pesnika, lovca, zalutalog, suma uvek rugacija.

:ako to a coveku polazi za rukom ponasanje koje je previljivo i pravilno, koje ko njega

stoji na mestu pravog instinktivnog i koje tek efinise stabilnu socijalnu vezu/ &o je pitanjeinstitucija. :ao sto se zivotinjske grupe zajeno orzavaju pomocu izazivaca i instinktivnih

kretnji, tako se preko institucija orzavaju ljuske grupe, i u njima tek ustanovljujuce navike

misljenja, osecanja, vrenovanja i elanja, koje se shvacene kao institucionalne, pojenostranjuju, usvajaju i time stabilizuju. &ek tako institucije postaju stvar navike i pouzane,

previljive. 5ko se one razbiju, javlja se neuracunljivost i nesigurnost, nezasticenost ponasanja

o narazaja koje se sa moze nazvati nagonsko. Samo unutar stabilno institucionalizovanog

kulturnog sistema moze oci o visoke isciplinovanosti. Na mestu ge ko zivotinja stoji okolnisvet, ko coveka stoji ?ruga priroa@. :o svih visoko specijalizovanih vrsta zivotinja se moze

navesti kompleks spoljnih uslova specificnih za vrstu koji moraju biti ispunjeni kako bi se ta

vrsta orzavala, zivela i mnozila se. 4ovek pak ne zivi u bilo kakvim orejenim spoljnim

uslovima, vec njegova konstitucija iznujuje i ostvaruje inteligentnu, planirajucu elatnost, kojamu ozvoljava a se iz proizvoljnih prironih okolnosti, njihovom promenom omogne tehnika i

srestava svoje egzistencije. )ato on zivi svuge, za razliku o zavicajnih porucja svihspecijaliziranih zivotinja.

4ovek sve to moze jer o proizvoljne i zatecene okoline planskom i previjajucom promenom

stvara svoju kulturnu sferu, koja ko njega stoji na mestu okolnog sveta i saa pripaa prironimuslovima zivota ovog nespecijaliziranog $primitivnog%. )ato je covek bice kulture.

Svaki covek na svakom kulturnom stupnju ozivljava saa kao elove sveta sebe, rustvo, svoj

kulturni milje i njihovu pozainu, orejen pejsaz. Nasim culima je at samo isecak sveta kao i

svim zivotinjskim organima opazanja. ;i to znamo jer mikroskopima i vogleima mozemo a prouzimo taj isecak. +ivljak to zna religijski, iz nesigurnosti spram atoga. *ba shvataju viljiv

svet kao eo neceg ne"atog i svejeno je a li se on sastoji o elektrona ili uhova. 4ovek

interpretira u opazenom opazljivo i u opazljivom neopazljivo i njegovo ponasanje se tice svihovih porucja.

*)erder- sfera zivotinja

Svaka zivotinja ima jean krug kom pripaa o rojenja, u njemu ostaje celog zivota i u njemuumire. Specificno za njega je a sto je njen krug manji, to su jaca njena cula i sigurnije njeno

umece, sto je manja njena sfera, to je savrsenije njeno umece. *brnuto, sto su raznovrsnija

orejenja i ustrojstva zivotinje, sto je razbijenija njena paznja na mnoge premete, sto je

nepostojaniji nacin njegovog zivota, sto je veca, akle i raznovrsnija njena sfera, njena culnost seeli i slabi. 4oveka 7erer efinise kao bice neostataka. :arakter roa se sastoji o praznina i

neostataka njegova cula i organizacije nisu stvoreni za jeno, on ima cula za sve, akle, za

svako pojeinacno, slablja i tuplja. 4ovek nema nikakve instinkte, onosno nikakav nagonumeca, spretnost. *n nema ni ?okolni svet@, uzanu u jenoformnu sferu u kojoj na njega ceka

samo jean posao. *n ima ?rastresene pozue, poeljenu paznju, tupa cula@.

* onosu coveka i zivotinje 7erer kaze a razlika nije u stupnjevima i oatku snaga, vec usasvim razlicitoj usmerenosti i ovijanju ovih snaga. 4ovekov razum ne poleze njegovoj

zivotinjskoj organizaciji, on je celokupno gazovanje njegove culne, spoznavajuce i voljne

priroe, koja se ko coveka zove um, ok je ko zivotinja sposobnost umeca.

*Primitivizmi organa



Primitivan znaci nespecijaliziran. juski organi su nespecijalizirani. Specijalizacija je gubitak

punine mogucnosti koje leze u jenom nespec. organu u korist visokog razvitka nekih o ovih

mogucnosti, na racun rugih. Spec. organi se ne mogu opet razviti u nespecijalizovane $+olovzakon%, tj. u puninu organa koji sarze mogucnost pocetka, jeanput izgubljene funkcije se ne

mogu vise ostici.

Postoje ve vrste nauke o ljuskom razvitkua jena kojoj se 'elen priklanja, posmatra coveka kao visoko arhaicno bice koje je o

najranijeg vremena propustilo put u specijaliziranje ili pomocu oatne hipoterze izvoi

coveka iz plemena primata zivotinjskih preaka. 6 oba slucaja je iskazan poseban polozaj coveka, njegova neuporeivost.

b +ruga je klasicna i izvoi coveka pravolinijski o specijalizovanih tipova velikih

majmuna. 6 svojoj konstrukciji a irektno izvee coveka o velikih majmuna, ona mora

opisati mejuclana. &o je neresiv zaatak jer ona u ovo meju bice mora uefinisatiobelezja ljuske zivotinjske vrste.

obanja antropoia i coveka su najslicniji u njihovoj embrionalnoj fazi i u staiju mlaosti.

orma koja je pocetno ata u fetalnim formama sisara ispupcena lobanja, malo razvijeno

pometnuto zubalo, it., samo su ko coveka zarzana. &o bi bio primitivizam,nespecijaliziranost. :asniji nagli razvitak brae velikih majmuna je svrhovita specijalizacija u

cilju pregrizanja, kianja, mirisanja. )naci, ljui se nisu razvili iz formi koje se mogu poreiti saanasnjim antropoiima, nego iz fetalnih ciju su formu lobanje zarzali. Najveca forma izgranje

lobanje je ljuska zajenicka polazna tacka razvitka lobanje svih sisara.

jusko zubalo nije nastalo iz mnogo specijaliziranijeg zubala antropoia, jer je mnogo primitivnije. Njegovo ostajanje na iniferentnom staiju razvitka, izostajanje spec. ocnjaka, stoji

u korelaciji sa velikim razvitkom mozga, jer time otpaa i snazna muskulatura za zvakanje i

potiljacna muskulatura kao u antropoia.

juska saka je u primitivnom stanju naspram kukaste sake antropoia, sa ugackim zavijenim prstima i unazanim razvijanjem palca i ne moze se prestaviti razvitak o antropoine sake ke

ljuskoj, a isto vazi i za ljusko stopalo u onosu na majmunovo koji ima palac prilagojen

pentranju.5olf P. kaze a covek ima svoje sopstveno rooslovlje. Primitivne forme u kojima su ate

osnove za specificno ljuska svojstva, alje su razrajene i postepeno razvijene u coveka, ok

rugi primati koji poticu iz istog korena nisu mogli sleiti taj razvitak, zaostali su i uarilirugim putevima koji su ih ualjili o ljuske linije. +akle, covek ne potice o majmuna nego

majmun o coveka.

(olk ono bitno celokupnog ljuskog ustrojstva je fetalni karakter formi. Svojstva formi ili

onosi formi koja su ko fetusa ostalih primata prolazna, ko coveka su stabilizovana. &aobelezja ko coveka postaju prelazni staij svim primatima zajenicki, i u fetalnom razvitku

majmuna bivaju zamenjena uvek posebnom specijalizacijom. aktori koji su uslovili nastanak

coveka ne mogu biti spoljni, vec moraju biti unutrasnji. *n je rezultat orejeno usmerenog preoblikovanja, na koje se moraju svesti sva tipicno ljuska svojstva kao na isti uzrok. &o

svojstvo je opste ljusko oklevanje ili retaracija razvitka. !z retaracije se izvoi sleece

obelezje coveka abnormalno lagan tempo rasta koji ga olikuje pre svakom zivotinjom, lagantempo zivotnog toka, nakon gasenja funkcija rasplojavanja koga jeino covek ima. etaracija

nije jenjavanje intenziteta zivota.

+ubois kefalizacija" onos velicine velikog mozga prema velicini tela.

iser omestikacija" espotski uticaj onosa hrane i razmnozavanja.



*lementarni kruzni procesi u ophodjenju

4ovek sam ima a stvori uslove svog nacina zivota, jer nespecijaliziranost znaci i neostatak

okolnog sveta koji mu je prirono prilagojen, sa kojim zivi u bioloskoj ravnotezi. :aoeksponirano, organski bespomocno bice, on pomocu samoelatnosti treba sebi a u

kontrolisanim i saznatim ranjama omoguci fizicku egzistenciju uopste.

&o namece zaatak prisvajanja otvorene punine sveta, koje je beskrajno polje iznenajenja ikome je neophona orijentacija. *rijentacija se zbiva prakticki u kretnjama koje otvaraju,

prisvajaju i ovrsavaju vrenost, a eluju skupa sa culom via i pipanja. &e kretnje se nazivaju

?komunikativne@, sastoje se u samovlasnoj izgranji oznacenog i savlaanog viljivog sveta, zakoji orasli veruju a ga neposreno imaju. &aj svet je reukovan na nama poznate stvari. &o je

proces rasterecenja, tj. elatna preraa polja iznenajenja u svet sa kojim se moze raspolagati, u

svet utisaka i posleica koje treba ocekivati. Pritom se esava i rasterecenje o neposrenog

pritiska saasnjice, razvijanje snaga za povratnu primenu na svet, za njihovo previljivosavlaavanje i koriscenje.

*+azvitak savladavanja kretnji

4oveka olikuje potpuno nezivotinjsko obilje mogucnosti kretnji. Nase moguce svojevoljne

kombinacije kretnji su neiscrpne. ;i mozemo ne samo oirnuti svako mesto sopstvenog tela,vec i svaku kretnju poreiti svakoj rugoj, nastaviti svaki oblik kretnje jenog ela u kretnju

rugog. &o je anatomski zasnovano u uspravljanju coveka, rasporeu culnih organa, pokretljivosti tela, mnostvu zglobova koji su jean iza rugog $sistem ruka"saka%, u tome a je

gola koza svua culna povrsina, kao i u stvaranju slikovite fantazije kretnje i sposobnosti

simbolicnog, nagovestavajuceg izvrsavanja kretnji, cime tek nastavljamo jenu na rugu kretnjui inteniramo jenu u rugu. &ek taa imamo moc elanja apsolutne plasticnosti i variranja, koja

je sposobna za kontrolu neopisive raznovrsnosti stanja sveta. &a moc elanja razvija se isto

samoelatnoscu i u istim procesima koji sluze za saznanje i obrau punine utisaka.

Svet se savlaava u komunikativnim akcijama, slobonim o pozue, njegova otvorena puninauvucena u spoznaju biva spoznata, jer srestva za orzanje zivota proizlaze jeino iz elanja

kojima se spoznaju stvari kojima se upravlja i poznaju posleice. Plasticnost covekovih kretnji je

zivotno nuzna, jer je to sposobnost prilagojavanja beskrajno razlicitim stanjima stvari i njihovoj primeni koju treba previeti. Spoznaja i elanje su u korenu neeljivi, orijentacija u svetu i

nacin elanja su jean proces.

Sistem saka"oko"jezik u koji se slivaju sva covekova postignuca, motorna i intelektualna je poljevojenja po cijom kontrolom se sazimaju sva motorna i intelektualna iskustva.

*Prvi koren jezika- zivot glasa

*n je cisto komunikativan, jos otvoren i bez misli. +elatno proizveen glas koji je u tom onosu

isto tako kretnja, se slusa, glasovna elatnost se ubraja u one koje same proizvoe narazaj zanastavljanje. ;alo ete praktikuje samo"razgovore u tepanju, ono sto proizvee u tonovima, ono

istovremeno slusa a bi to opet primenilo u nastojanju oko ponavljanja. &ime sto ponovo stvara i

umnogostrucava ono sto je culo, ete istovremeno vezba svoju akusticku osetljivost na oblik iutisak i svoju artikulacionu moc. Postoji narazaj a se ponovo izgovori ono sto se vec culo, koji

seze o nastojanja a se saslusani glas tretira kao motiv kretnje koja voi prema njemu, koja ga

reproukuje.*&pticki likovi i simboli

Problem poplave narazaja se resava tako sto covek u senzo"motornim procesima ophojenja

uvlaci istovremeno stvari u iskustvo i obija ih u ruku pri cemu ih opet olaze i ovrsava.

+ovrsene su ka je ovoljan puki pogle a nam naznaci sta su one i sta nam je ciniti ka se



prepustimo njima bas to postize samo oko. &ako se reukuje polje iznenajenja sveta na nizove

preglenih centara stvari. )ivotinja ne postize ni opazajacuci, ni elajuci ono sto postize covek

a svoje kretnje izgrai u sporu sa samim stvarima, a ih pri tome uplice u svoje elatnosti i anapreuje ka prerajenom i zavrsnom poznanstvu s njima. asterecenje coveka je jenostavno u

tome a ce postignuce jenog cula biti ovoljno a se razrese siroke spoznaje via, pipanja i

kretnji. Najvazniji rezultat saranje opazaja, pipanja i via je taj sto opazaj via i to jeino ko coveka,

preuzima iskustva opazaja pipanja. Posleica je vostruka nasa se ruka rasterecuje o

postignuca iskustva, postaje slobona za sopstvena postignuca raa i za iskoriscavanje razvijenihiskustava. ! celokupnu kontrolu sveta i nasih elovanja u prvom reu preuzima opazaj via.

*!rugi koren jezika: otvorenost

*vaj koren nastaje u sklopu susreta sa svetom i savlajivanja sveta u komunikaciji.

*Institucije

6 onosu na ljusku prirou, 'elen se poziva na potrebu antirusoovskog gleista, a je priroa a

ne civilizacija, uzor covekovog kvarenja, pa ga jeino civilizacija o toga moze spasiti.

4ivilizacija se sastoji o rustvenih ustanova koje imaju traicionalan i autoritativan karakter.#eino institucije mogu ati coveku sigurnost i stabilnost, spasiti ga o haosa. Pri tome, pokazalo

se izna svega a institucije jenog rustva, njegovo urejenje, zakoni i stil ponasanja, a postojeci oblici zajenickog onosenja kakvi postoje u privrenim, politickim, socijalnim,

religijskim poretcima, a ove institucije funkcionisu kao spoljasnji oslonci, kao veze meju

ljuima, koje tek aju pouzanost unutrasnjoj strani morala.juska unutrasnjost je suvise nepouzano porucje a bismo se mogli u mejusobnim

onosima na nju osloniti. !nstitucije su stubovi nosaci, kao pregraje ciju promenljivost

pokazuje citava ljuska povest. 5li je o veceg znacaja njihov postulat poopstivosti. 5ko

razbijemo institucije, taa ce u ljuima provaliti citava elementarna nesigurnost, spremnost naizopacenost i haos.

*no sto aje stabilnost i smisao institucijama nije neki progres u razumu, ili ieji sloboe, kao

sto misli 7egel, vec je to traicija. !zglea kao a u elementu traicije lezi nesto sto je za naseunutrasnje zravlje neophono, traicija usajuje, a razum rusi. Pritisak ustanova koje pocivaju

na ugoj traiciji, cini mu se efikasniji u oblikovanju rustvenog ponasanja, o racionalnih

principa ?Svaka pojeinacna navika sproveena po razumu moze nositi nesto slucajno, sto bi semoglo i rugacije zamisliti, ali navika kaa je preuzeta i utelovljena, nesto je fizicko.@

:6&65" previjajuca promena cinjenica i stanja u sluzbi coveka.

+3*5N#3" previjajuca, planska promena stvarnosti. 5 ukupnost tih promenjenih, onosnonovostvorenih cinjenica, zajeno sa za to neophonim srestvima $?srestvima prestavljanja@ i

?stvarnim srestvima@% stvara kulturu. *na se uvek onosi na neku konkretnu ljusku

proizvonu )5#3+N!46. &aj uopsteni izraz se upotrebljava svua ge kooperiraju konkretnegrupe i orejuje se uz pomoc elovanja. Pojmovi elovanje, kultura i zajenica su psihofizicki

neutralni, stoje ispre svakog razlikovanja unutrasnjih i spoljasnjih cinjenica. Nema razlikovanja

izmeju kulturnog i prironog coveka $ uso" iz toga proizilazi polemika protiv rustvenihinstitucija toga oba, one su ?neprirone@ i ?nerazumne@" revolucija%. 'elen se ne prikljucuje ni

razlikovanju izmeju kulture i civilizacije. 7erer suprotnost izmeju kulturnih i civilizatorskih

$?policiranih@% ucinaka tumaci sa polemickim tonom protiv ?samo@ ekonomskih, inustrijskih ili

tehnickih ucinaka, a u korist ?visih@ obrazovnih vrenosti, posebno umetnosti.



5S&3343N#3" zaobijanje zivotnih sansi i tehnika uz pomoc ?abnormalnih@ uslova,

iskoriscavanje neprilagojenosti $u bioloskom smislu%, kako bi covek obio preglenost sveta i

sebe samog i kako bi svet obio u svoje ruke.!nirektnost ljuskog ponasanja znaci plansko, previjajuce ponasanje, varijabilni kontakt.

4ovekov svet opazaja, simbolicki ga nabija, sazima u naznake i time obacuje o sebe, on uvoi

sve vise, sve manje naporno, samo ?ovlas izveene@ i potencijalne funkcije. Pokreti postajuelovanja, usmerene i ukljucene akcije prema alekim ciljevima.

6mece virtuelnih kombinacija, realni pokreti postaju sekunarni $tj. vojeni ili ometeni%.

antazija pokreta.#3)!:" poslenji korak u oslobajanju o neposrenosti situacije $rasterecenje%=

;!S#3N#3" prestava prestave $simbolika rugog rea%, zavisi o senzomotoricke simbolike

jezika ili pokreta zuba.

7!#5&6S" cinjenica a je covek u stanju a svoje porazaje, zelje i interese zarzi pri sebi, a ihotkaci o elovanja" elatno im ne popusta, pa oni tek time olaze o izrazaja kao ?unutrasnji@"

usa.

!nstitucionalizacija i sloboa. iljiv oblik zajenickog zivota je institucija.(orba za opstanak kao borba orzanja $borba priroe% sarzi insitucije koje prirou coveku

pomazu a u priroi voi borbu protiv nje za orzanje. &u se zivot shvata kao orzanje, koristese instrumentalno"funkcionalne institucije i integracije $motus perfectusDactus%. :inesis teleia

$ovrseno kretanje%D 5ristotel.

(orba za opstanak kao oblikovanje sebe i sveta $borba povesti% sarzi institucije koje su izrazuspele borbe posle koje oblikovanje sebe i sveta zaobija pozitivno mesto kojim je stvoren

sloboan prostor, u kojem mi trazimo nasu bit. &u je zivot ispunjenje, i tu su reprezentativno"

simbolicke institucije i integracije $motus imperfectusDmutatio%. :inesis ateleia $neovrseno

kretanje%.Smisao svake instrumentalne organizacije je a jenom postane izlisna. Smisao reprezentativno"

simbolicke funkcije je u njoj samoj i ona treba a bue, a ostaje, a se provoi. +anas je i alje

funkcionalni stupanj onaj stupanj koji nosi pravi smisao institucije i integracije, a smisao simbolai reprezentacije je epifenomen koji, iako proizilazi iz zivota, ne pripaa nuzno njemu. &ako misli

?esnica@ $'elen i konzervativni biologizam% i ?levica@ $7abermas i progresivni socijalizam%, ali

ne misli ?sreina@ $5ristotel, 7egel%.'elenova teorija rasterecenja" funkcionalno instrumentalni nacini institucije i integracije. Nama

su potrebna pravila i institucije jer covek je nefiksirano nezbiljsko imperfektno bice $covekD

apsolutni imperfekt%, najmanje prirono uspelo bice on sam o sebe treba a napravi ono sto on

jos nije. *gromno opterecenje nase sloboe, koja se ni u jenom momentu ne moze na nestoosloniti, vec neprekino mora nanovo a postize cilj i nacin nastupanja. Posto mi nemamo neku

cvrstu shemu instinkata kao pravila i posto novo postavljanje, kao ogovor i aktivno nastupanje

kao posleicu ogovora, uvek nanovo moramo a pronalazimo, covek bi se u ovoj preopterecenoj sloboi brzo zamorio, preao. Postojanje zajenickih pravila ponasanja

rasterecuje slobou o neophonosti neprestanih novih oluka. *voj teoriji rasterecenja

neostaje razumevanje za simbolicko" reprezentativni smisao institucija.

Šeler, plesner, gelen

Documents