TemaSajam građevinarstva, Beograd

EdukacijaJUB Akademija

KomentarMiodrag Aleksić

SavetnikPriprema mineralnih podloga

Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 29 Godina V Besplatan primerak

Tema:

Sajam

građevinarstva

Str. 24

Vesti

Str. 10-20

Komentar:

Miodrag Aleksić

Str. 32

Menadžment:

Udruživanje u

saveze

Str. 46

Vezivna

sredstva za boje

Str. 54

Uradi sam

Str. 60

Pitajte...

Str. 30

Gips

Str. 34

Praktičan savet:

Unutrašnja zaštita

rezervoara i cisterni

Str. 44

Podne obloge:

Lepljenje podnih

obloga

Str. 53

Savetnik:

Priprema

mineralnih podloga

Str. 56

Svet boja:

Boje – kameleoni

internet carstva

Str. 64

Otvaranje:

Distributivni centar

Roma Company, Niš

Str. 22

Kutak za parket:

Ekološki lakovi za

svaku priliku

Str. 38

Reč urednika

Poštova­ni prija­tel­ji,

Sa­ja­m gra­đevina­rstva­ u Beogra­du je za­ na­ma­. Viđeno

je mnogo toga­ novog, dogovreno je mnogo posl­ova­ a­ puna­

gra­đevinska­ sezona­ već uvel­iko tra­je jer prekida­ gotovo i

da­ nije bil­o pošto je zima­ bil­a­ tol­iko bl­a­ga­ da­ je dozvo-

l­ja­va­l­a­ nesmeta­no oba­vl­jenje ra­dova­.

Na­ Va­ša­ pita­nja­ o proizvodnom progra­mu, distribuciji,

proda­ji, promociji i osta­l­im va­žnim stva­rima­ u posl­ova­-

nju kompa­nije “Zvezda­ Hel­ios” iz Gornjeg Mil­a­novca­, u

rubrici “Pita­jte…” odgova­ra­ direktor Kompa­nije Vel­imir

Ra­dova­nović.

Komenta­r o neophodnosti regiona­l­nog širenja­ posl­ova­-

nja­ u industriji boja­ i l­a­kova­, za­ja­dničkom na­stupu sa­

kompa­nija­ma­ sl­ične orija­nta­cije i ukrupnjiva­nju proi-

zvodnje ka­o na­činu da­ se izdrži žestoka­ tržišna­ uta­kmica­

piše Mirosl­a­v Al­eksić, vl­a­snik i direktor Zorka­ col­or, prve

srpske kompa­nije u industriji boja­ i l­a­kova­ koja­ je posta­-

l­a­ stra­teški pa­rtner jedne stra­ne firme (Al­ka­l­oid prema­zi

iz Skopl­ja­) i otvoril­a­ svoju distributivnu firmu u ino-

stra­nstvu (Ma­đa­rska­).

Bil­i smo na­ otva­ra­nju novog Distributivnog centra­

Roma­ compa­ny u Nišu koji će omogućiti bol­je i pra­vovre-

menije sna­bdeva­nje čita­vog ovog regiona­ boja­ma­ i l­a­ko-

vima­ i osta­l­im roba­ma­ iz proda­jnog progra­ma­ Rome.

Ka­o i do sa­da­ moći ćete da­ sa­zna­te dosta­ pra­ktičnih

sa­vete u redovnim rubrika­ma­ ka­o što su “Anketa­”, “Ku-

ta­k za­ pa­rket”, “Pra­ktični sa­vet” a­l­i i da­ sa­zna­te više o

novim trendovima­ u korišćenju gipsa­ ka­o gra­đevinskog i

izol­a­cionog ma­terija­l­a­ i vezivnim sredstvima­ za­ boje.

I ovog puta­ smo za­ va­s pripremil­i više tekstova­ iz

obl­a­sti mena­džmenta­. Ima­ćete ta­ko pril­iku da­ sa­zna­te

nešto novo il­i da­ se podsetite principa­ udruživa­nja­ ma­l­ih

trgova­ca­, kol­iko su u posl­ovnom svetu va­žne veze i kojih

pet posl­ovnih principa­ pridrža­va­ju Ja­pa­nci.

Poziva­m Va­s i da­ na­m pišete i uka­žete na­ eventua­l­ne

propuste il­i predl­ožite teme o kojima­ bi žel­el­i da­ sa­zna­te

nešto više. Va­ši predl­ozi biće obostra­no korisni jer je Ton

na­menjen Va­ma­.

Zora­n Knežević

IMPRESUM

Izda­va­č:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta “Roma company”

Urednik:

Zoran Knežević

Ma­rketing:

Roma Company

Urednica­ fotogra­fije:

Lena Ivanović

Na­sl­ovna­ stra­na­:

Lena Ivanović

Sa­ra­dnici:

Jelica Putniković, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Marija Milosavljević, Ljiljana Janković,

Marija Ivanišević (foto)

Lektura­ i korektura­:

Vesna Kalabić

La­yout:

Branko Žužić

Prepress:

studio triD

Adresa­ reda­kcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

www.framemedia.net

Šta­mpa­:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

10

vesti

BASF

RekoRdan pRomet 2006.ema ka emijska kom-

panija BASF premašila je

prošle godine prvi put u

istoriji promet od 50 mi-

lijardi evra, a bruto dobit

dostigla je rekordne ,2

milijarde evra. Beogradsko

predstavništvo te kompa-

nije saopštilo je da je tako bruto dobit BASF-a uvećana za

18 odsto. Kompanija BASF ponovo je prošle godine ostva-

rila visoku premiju na troškove kapitala od 2,1 milijardu

evra, a od akvizicija, zaradila ,2 milijarde evra.

INVESTICIJE

SedeSa uSkoRo u SRBijipanska građevinska korporacija Sedesa zainteresovana

je za investiranje u Srbiji, izjavio je predsednik te kompa-

nije Vinsente Kotino Eskriva.

Sedesa se, ina e, bavi niskogradnjom i visokogradnjom,

razvojem nekretnina, saobraćajne infrastrukture, tretira-

njem otpada i energetikom. Sedesa je, istakao je Eskriva,

već prisutna u svim zemljama u okruženju.

CEMEX

lideR u pRoizVodnji cementaMeksi ki proizvođa cementa Cemex SA ponudio je 1 ,2

miljarde dolara za preuzimanje australijskog proizvođa a

građevinskog materijala Rinker Group ime će postati naj-

veći svetski proizvođa cementa. Rinkerovi direktori pri va-

tili su ponudu u gotovini od 15,85 dolara po deonici kom-

panije nakon što je preuzimanje prošlog meseca odobrio i

ameri ki tržišni regulator jer se 80 posto poslovni operacija

Rinkera odvija u Sjedinjenim Državama. Australijska kom-

panija posebno je atraktivna zbog koncentracije poslovanja

na Floridi, Arizoni i evadi gde će potreba za građevinskim

radovima, kako predviđaju ameri ki analiti ari, u idući 25

godina rasti tri puta više od državnog proseka.

JUB

pRezentacija u nišuU Distributivnom centru Roma company u išu .

aprila ove godine odraža-

na je prezentacija JUB-ovi

proizvoda na kojoj je pri-

sustvovalo dvadesetak re-

nomirani trgovaca boja

i lakova iz ovog regiona.

U esnici prezentacije imali

su priliku da se upoznaju sa

prednostima JUB-ovog proizvodnog programa.

NEXE GRUPA

jelen do GRadi kRečnu pećPreduzeće za proizvodnju

kre a i kameni agregata Je-

len Do iz Požege, koje je pri-

vatizovala rvatska exe gru-

pa, po ela je izgradnju nove

kre ne peći ija je vrednost

sedam miliona evra.

Predsednik uprave exe

grupe Ivan Ergović rekao je

da će gradnja peći trajati do

kraja 2008. godine i dodao da je to glavna investici-

ja Jelen Dola, koja će doprineti zna ajnom poveća-

nju proizvodnje kre a. Ergović je kazao da je Jelen Do

prošle godine ostvario pri od od 10, miliona evra i da

u 200 . planira povećanje proizvodnje za osam odsto i

dalje ulaganje od oko ,5 miliona evra.

Ina e, preduzeće Jelen Do do sada je u saniranje štete i

zaštitu prirodne sredine uložilo 3 iljade evra. U kompa-

niji je urađen sistem otprašivanja na kre ani, u martu je u

kamenolomu završena vodena zavesa za obaranje“ prašine,

a koristi se i vozilo koje sa puta prikuplja prašinu i drugu

ne istoću. Istovremeno, radi se i na ozelenjavaju površina.

12

vesti

LAFARŽ

noVi cement za aValSki toRanjCementara Lafarž iz Beo i-

na proizvela je specijalnu vrstu

cementa za pravljenje betona za

izgradnju Avalskog tornja koja je

nastavljena polovinom marta. Za

gradnju tornja biće upotreblje-

no oko 1.500 tona ovog cementa

koji je zbog visoki za teva u pogledu kvaliteta betona i

speci nosti na ina izgradnje, izrađen u saradnji sa gene-

ralnim izvođa em radova, kompanijom Ratko Mitrović i

Institutom za ispitivanje materijala Srbije. U Lafaržu tvrde

da će novi toranj na Avali moći da izdrži zemljotres od 9,2

stepena Merkalijeve skale.

LAFARŽ

noVo pakoVanje multiBataKompanija Lafarž u Srbiji po ela je da prodaje veziva za

zidanje i malterisanje multibat u novom pakovanju vre-

ćama od 0 kilograma. Proizvodnja multibata po ela je u

beo inskoj cementari još 200 . godine i od tada se beleži

stalni rast prodaje. Ina e, multibat se koristi za spravljanje vi-

sokokvalitetnog maltera koji ima produženo vreme vezivanja

i omogućava brže i lakše nanošenje na sve vrste podloga.

JUB

jupol tRendU skladu sa svetskim trendovima ali

i za tevima lokalnog tržišta, kompani-

ja JUB je lansirala novi proizvod Jupol­

trend. Svaki segment proizvoda je pažlji-

vo isplaniran, od izbora nijansi, koli ine

materijala u jednom pakovanju do izbo-

ra ambalaže i P S materijala. Proizvod

se najviše okrenut ženskoj populaciji, jer

je raspoloživ u devet novi trendi nijan-

si, spreman je odma za upotrebu bez

dodatnog razređivanja i pripreme materijala. Koli ina u jednom

pakovanju je sasvim dovoljna da se za kratko vreme deo ili cela

prostorija promeni u veoma modernu nijansu.

MITOL

mekol 1570Mitol je već tradicionalno

u estvovao na beogradskom

Sajmu građevinarstva, na kome

je i ove godine predstavio svo-

ju bogatu ponudu proizvoda

za polaganje podni obloga.

sim već a rmisanim proi-

zvodima iz serije pa­rketol­it, koja obu vata kompletnu ponu-

du lepila za polaganje parketa, posebna pažnja posvećena

je i novitetu iz Mitolovog proizvodnog programa lepilu

za podne obloge mekol­ .

NOVI SAD

Sajam GRađeVinaRStVaa ovosadskom sajmu od 20. do 25. marta održan je

23. sajam građevinarstva, na kome je nastupilo oko 150

rmi koje su ponudile građevinsku opremu, mašine i ala-

te. Prvi put, u posebnom prostoru predstavljeni su name-

štaj za opremanje kupatila i baštenske garniture.

Za graditelje i ostale u esnike ovaj sajam je dobra prilika

za sticanje novi saznanja o savremenim građevinskim ma-

terijalima i repromaterijalima, metodama gradnje, sistemi-

ma zaštite, trendovima u ar itekturi i građevini, dostignu-

ćima u unapređenju građevinski mašina i sli no, što je u

vezi sa građevinskom strukom, i razmenu iskustava.

Izlaga i na Sajmu građevinarstva uspostavili su veliki

broj poslovni kontakata, a prema dobijenim podacima,

po broju sklopljeni poslova prednja e proizvođa i stola-

rije. Evidentno je da je na Sajmu građevinarstva konku-

rencija iz godine u godinu sve ja a, što doprinosi kvalitetu

ponude, a ukazuje i na to da naši građevinari, polako ali

sigurno, usvajaju i osvajaju kvalitet i te nološke inovacije

iz razvijeni zemalja. Većina izlaga a zadovoljna je poslov-

nom posetom, posebno iz inostranstva, jer strane rme

traže predstavnike i zastupnike za podru je Srbije.

14

vesti

ZORKA

effecta faSadni malteRiZorka color upotpu-

njuje u ovoj godini svoj

proizvodni program

lansiranjem ffecta­-deko-

ra­tivnih fa­sa­dnih ma­l­tera­.

U ponudi su zaribani i

zaglađeni akrilni fasadni

malteri u razli itoj granulaciji. a od vrste granulacije zavi-

si i potrošnja materijala. Fasadnim malterom mogu da se

rade sve termoizolacione fasadne površine, betonske po-

vršine i zidne površine unutar objekta. Pre nanošenja za-

vršnog maltera potrebno je naneti osnovni premaz Grund

za fasadu koji penetrira duboko u zidnu površinu i stvara

sistem sa završnim malterom koji je otporan na me ani -

ke i vremenske uticaje. U Zorki obećavaju stalan i visok

kvalitet fasadni maltera i vr unsku te ni ku podršku na

terenu. Kvalitet materijala se ogleda u lakoći naošenja i

jednostavnosti rada. on karta ima 3 nijansi. Sve nijanse

su UV stabilne i izuzetno postojane na vremenske prilike.

U izboru boja za ton-kartu, preporuke u savete su dali i

ar itekte koji prate svetske modne trendove. ffecta­ a­kril­ni

za­riba­ni i za­gl­a­đeni fa­sa­dni ma­l­teri ispitivani su na nezavisnim

institutima u zemlji i inostranstvu i po svim parametrima po

kojima su ispitivani adovoljili su svojim kvalitetom.

SAJMOVI

izložBe tokom maja i junaTURKEYBUILD – Istanbul, od 2. do 6. maja 2007.

godine

Internacionalna izložba građevinarstva (građenje, sani-

tarna postrojenja, grejanje, klimatizacija, elektrote nika,

prirodni kamen, napredni sistemi za gradnju, pokriva i,

te nika u vršćivanja, armature, kupatilo i ku inja, lakovi,

unutrašnji zidovi, stakleni i transparentni građevinski ele-

menti, krov i fasada, javno zelenilo, građevinski materijali i

građevinska emija, cement, lepkovi, podne obloge, tape-

te, grejanje, izoliranje, zvu na izlolacija, skele, građevinske

mašine i alati, prozori i vrata, stepenište, rolade, blende

i žaluzine, izlozi, gotovi elementi i pribor, pro li, saune i

kupatila, voda, sanitarije, dizajn).

EUROPEAN COATINGS SHOW – Nirnberg, od 8. do

10. maja 2007. godine

Evropska izložba na temu oblaganja površina, lepkova,

građevinske emije (sirovine za oblaganje površina, sirovi-

ne za štamparske boje, sirovine za lepkove, međuproizvodi

u oblasti građevinski emikalija, ekološka zaštita i zaštita

na radu, servisi).

RETAIL SOLUTIONS – Birmingem, od 5. do 7. juna

2007. godine

Izložba i konferencija na temu te nologije za malopro-

daju (kompjuterski ardver i softver, EPoS, EF PoS, siste-

mi lojalnosti kupcima, database marketing, multimedija,

e-business, upravljanje lancima za snabdevanje, marketing

sistemi za maloprodaju, ardverska rešenja za maloproda-

ju, B2B i B2C e-commerce rešenja).

BLECHEXPO UND SCHWEISSTEC – Štutgart, od 13.

do 16. juna 2007. godine

Internacionalni stru ni sajam na temu obrade limova (li-

movi, razdvajanje, oblikovanje, mašinski elementi za pre-

radu limova, te nologija spajanja, površinska zaštita limo-

va, alati za lim, kontrola procesa i obezbeđenje kvaliteta,

obrada podataka, zaštita na radu, e kasnost ... ) Sc weiss

Internacionalni stru ni sajam te nologije spajanja.

POLvERI E CLEANTECH – verona, od 14. do 16. juna

2007. godine

Izložba i konferencija na temu pulver te nologije. Izlož-

ba i konferencija na temu industrijskog išćenja, poliranja

i metalne obrade.

ECOCOATING – verona, 14. - 16. juna 2007. godine

Izložba i konferencija ne temu ekološki lakova, povr-

šinski pokriva a i te nologija

Odlazak na sajmove organizuje:

TTI – Trade & Travel International

Terazije 16/v, Beograd

tel: 011/3618 488; fax: 3610 900; e-mail: tti@tti.co.yu

16

vesti

BEČEJ

noVe inVeSticije u poletKompanija za proizvodnju

crepa, cigle i kerami ki plo-

ica Polet iz ovog Be eja u

ovoj godini planira rast po-

slovni pri oda za osam odsto,

a radi se i studija o izvodljivo-

sti za ulaganje od dvadesetak

miliona evra u novi pogon za

proizvodnju crepa.

U 200 . godini Polet je ostvario ukupan pri od od 2 ,2

miliona evra, što je 92 odsto više nego 2005. Ukupna neto

dobit prošle godine bila je 5,9 miliona evra, dok je izvoz

bio veći za 89 odsto nego 2005. i iznosio je ,3 miliona

evra. U Polet, koji se od 2003. godine nalazi u sklopu r-

vatske exe grupe i koji zapošljava 535 radnika, do sada

je uloženo 30 miliona dolara.

BIH

modeRnizacija fcl-aU Fabrici cementa Lukavac (FCL) kod uzle, koju je

pre šest godina kupio austrijski Alas internešenel, po ela

je druga etapa modernizacije, izgradnjom nove rotacio-

ne peći, klinkera, u šta će biti uloženo 0 miliona evra.

Predviđeno je da kompletna modernizacija pogona bude

završena do kraja 2009. godine.

Kada bude otvoren novi pogon, FCL će povećati proi-

zvodnju sa 00 na 800 tona cementa godišnje. ovi po-

gon zadovoljavaće evropske ekološke kriterijume, tako da

će emisija sumpora i prašine biti znatno smanjena, kao i

buka koja nastaje tokom procesa proizvodnje.

Alas internešenel, lanica austrijske Grupe Asamer, vla-

snik je 98 odsto kapitala Fabrike cementa Lukavac, u

koju je, posle privatizacije 2001. godine, uložio 0 miliona

evra.

PRVI MAJ, ČAČAK

dVe naGRade u noVom SaduI Prvi maj a-

ak i ove godine

uspešno je na-

stupio na Sajmu

građevinarstva u

ovom Sadu (od

20. do 25. marta),

gde je dobio dve

nagrade Zlatnu

medalju za kvalitet

industrijskog poda

Pol­ma­g i nagradu Dobar dizajn“ za dizajn štanda i amba-

laže proizvoda.

ZORKA COLOR

decolux noVitetiZorka color najavljuje znat-

no osveženo izdanje premaza

za drvo okupljeni pod bren-

dom Decolux.

ovi proizvodi za sezonu 200

Lepak za drvo classic jednokomponentni lepak za

tvrdo drvo (stolice). Ima veliku po etnu brzinu vezivanja.

Atestiran je u IMS-u.

Lepak za drvo super vodootporni lepak koji odgo-

vara grupi D3. Koristi se za spoljnu i unutrašnju stolariju,

unutrašnju stolariju za kupatila, lameliranje drveta i za

nameštaj. Atestiran je u IMS-u.

Gardena premaz na bazi rastvara a namenjen za po-

vršinsku zaštitu drveni elemenata izloženi visokoj vlaž-

nosti (baštenske garniture, ograde, spoljašnja stolarija i

sl.). anosi se u jednom ili dva sloja. e iritira površinu

drveta. Može se nanositi preko standardni lazurni pre-

maza, a obrnuto se ne preporu uje. Proizvodi se u tri

nijanse (bezbojni, ma agoni i palisander).

Laneni reni koristi se za osnovnu zaštitu i impre-

gnaciju drveta. anosi se u jednom ili dva sloja utrljava-

njem ili etkom.

ZORKA COLOR

otVoRena noVa Sezona u makedoniji i BiH

Zorka color oku-

pila je u ridu

1 . i 18. marta sto

najuspešniji rad-

nji iz ove zemlje

radi unapređenja

poslovni odnosa i

poboljšanja komunikacije. Prvog dana predstavljeni su no-

viteti Zorke, uz osvrt na postojeći proizvodni program. U

veoma uspešnoj prezentaciji aktivno su u estvovali i gosti.

Po već oprobanom receptu, za dobru zabavu u ve ernjim

satima pobrinuli su se svi prisutni koji su do rani jutarnji

sati razmenjivali poslovno, plesa ko i muzi ko iskustvo.

Zorka color je 31. marta i 1. aprila u esliću otvorila i sezo-

nu na tržištu Bosne i ercegovine. U dvodnevnom druženju

razgovaralo se o novim proizvodima, planovima i perspekti-

vama tržišta boja i lakova na tom podru ju, a nije izostala ni

poneka prvoaprilska šala. Veliki broj prisutni u estvovao je

drugog dana druženja u Sportskom jutru“ i takmi io se u

kuglanju, stonom tenisu i košarci. ajbolji su dobili nagrade

koje će i podsećati na lep vikend u esliću.

Dva druženja u Makedoniji i Bi prvi su koraci u ostva-

rivanju jednog od strateški ciljeva kompanije Zorka color

pažljivije slušanje impulsa tržišta kroz dvosmernu ko-

munikaciju na svim distributivnim nivoima.

18

vesti

KARBON

akRilni, SilikonSki i Silikatni malteRi

d ove godine preduze-

će Karbon je u svoj prodajni

asortiman uvrstilo i kompletan

program dekorativni maltera,

od akrilni zaribani maltera u

pastoznom stanju, velike vrsto-

će i izuzetne obradivosti, do si-

likonski zaribani maltera koji

zadovoljavaju i najviše za teve kupaca. Malteri se proizvo-

de u željenim granulacijama u više od 150 nijansi.

KARBON

noVi izGled amBalažeU okviru planova za još intenziv-

nije ulaganje u proizvodnju, te nolo-

giju i marketing, Karbon je u skladu

sa potpuno novim imidžom izmenio

izgled ambalaže i kvalitetno opleme-

nio recepture već tradicionalno pre-

poznatljivi robni marki iz programa

poli x i siprokol.

TKK

uSpešni Već 60 GodinaPreduzeće KK Srpenica iz Slovenije ove

godine slavi 0 godina postojanja i uspeš-

nog poslovanja

jegova paleta proizvoda za građevinar-

stvo, ugradnju, pri vršćivanje i zaptivanje

prodaje se u države sveta. U ovoj jubi-

larnoj godini KK Srpenica predstavlja dve

nove linije proizvoda, te ni ke sprejove

ekasole, koji dopunjavaju proizvodni pro-

gram zaptivni masa i poliuretanske pene,

i Blistre, manju ambalažu za pakovanje za-

ptivni masa.

KK je razvila devet ekasol te ni ki

sprejova koji su namenjeni za profesional-

nu i domaću upotrebu Univerza­l­no l­epil­o,

Univerza­l­no ma­zivo, Sprej za­ odstra­njiva­nje

fa­rbe, ink -procentni, Sprej za­ odvija­nje,

Sprej za­ ozna­ča­va­nje (u uorescentnim boja­ma­:

crvenoj, zel­enoj, pl­a­voj, na­ra­ndža­stoj), Sprej za­

va­renje, Sil­ikonski sprej i M . eke od

proizvoda koji se upotrebljavaju za svakod-

nevne, manje popravke u kući sada možete da kupite u

manjoj ambalaži u obliku blistra od 0 ml Teka­fiks mul­ti

use, Teka­sil­ neutra­l­ profi, Teka­sil­ sa­nita­r, Teka­sil­ i Te-

ka­fiks BT.

DCB HELIOS

SuSRet S kupcima u opatijiKrajem februara,

DCB elios je zajedno

sa veleprodajom Vra ar

d.o.o. organizovao su-

sret kupaca u patiji.

okom susreta, u pre-

divnom otelu Mile-

nij kupcima je, između

ostalog, prezentovan i eliomix sistem sa novim kvalitetom.

Posle 13 godina uspešne primene eliomix sistema, elios

je, kao lider u ovoj oblasti i kao dugogodišnji i pouzdan par-

tner, na tržište plasirao nove proizvode koji će opravdati o e-

kivanja kupaca. Vra ar d.o.o. uru io je tradicionalne nagrade

najboljim kupcima. Pored prijatnog druženja, potvrđena je i

stabilna i kvalitetna međusobna poslovna saradnja, sa zajed-

ni kim ciljem ostvarenja poslovni planova i uspe a.

SIKA

SikaGRout 212 – ekSpandiRajući malteR za zaliVanje

SikaGrout 212 je gotova mešavina

na cementnoj bazi. Mešanjem po-

trebne koli ine vode s pra om na-

staje omogeni, tekući malter koji

posle kraćeg vremena postiže visoku

me ani ku vrstoću. Bitno obeležje

Sika­Grouta­ jeste to što kontrolisa-

no i pravilno ekspandirajuće delovanje

po inje u prvoj fazi vezivanja i na taj

na in ispunjava i stvara pritisak u za-

tvorenim prostorima. U sledećoj fazi dolazi do otvrdnja-

vanja materijala bez skupljanja.

Sika­Grout primenjuje se

kao samorazlivajući malter i malter na betonu, ka-

menu, metalu, šinama

za podlivanja temelja mašina, betonski i železni

nosa a, ležajeva

za zalivanje ankera u betonu

za podlivanje kranski staza, odnosno šina

za podlivanje građevinski konstrukcija

za zalivanje svi vrsta ankerski i drveni klinova

za zalivanje prodora cevi

za zalivanje usidrenja i stabilni fuga

laka zalivanja svi šupljina u betonu, malteru, zidovima

stenama, prirodnom kamenu...

snovne osobine Sika­Grouta­ jesu jednostavna ugrad-

nja, lagano mešanje s vodom, regulisana konzistencija, ve-

oma dobra razlivnost, brzi prirast vrstoće, visoka krajnja

vrstoća, ekspandiranje pre vezivanja do optimalne ispune

prostora, otpornost na udarce i vibracije, ne deluje koro-

zivno, nije zapaljiv, ne sadrži otrovne supstance.

20

vesti

ZORKA-ALKALOID

ReGionalno poVeziVanje

Ugovor o strateškom partnerstvu, koji su u martu pot-

pisali direktori Alkaloida iz Skoplja i Zorke color a.d. iz

apca, omogućiće ovim kompanijama da u sledeći ne-

koliko godina zajedni ki nastupaju na tržištima evropski

zemalja i da unaprede poslovanje uzajamnim korišćenjem

postojeći kapaciteta prodaje i distribucije kao i objedi-

njavanjem neki upravlja ki funkcija.

Generalni direktor Alkaloida Živko Mukaetov rekao je

prilkom potpisivanja sporazuma u Medija centru u Beogra-

du, da je spajanje sa Zorkom dodatni impuls koji omogu-

ćava da se zajedno radi i nastupa na trećim tržištima“.

- Strateško opredeljenje Alkaloida je farmacija, a u Zor-

ki color smo našli partnera koji će razvijati našu rmu

Premazi, jer je cilj Alkaloida da se sve sporedne delat-

nosti, osim farmacije, odvoje od mati ne rme. Strateško

partnerstvo sa Zorkom color podrazumeva objedinjavanje

funkcija razvoja i marketinga i poboljšanje kvaliteta proi-

zvodnje, rekao je Mukaetov.

n je naglasio da je Alkaloid bolje pozicioniran na tržišti-

ma Kosova, Makedonije i rvatske gde će pomagati Zorki da

ostvari bolje tržišno u ešće dok će Zorka Alkaloidu pomoći

na tržištu Srbije, Bi i Mađarske.

Generalni direktor Zorka color Miodrag Aleksić objasnio je

da sektori prodaja Alkaloida Premazi i Zorke color već rade

zajedno, da je u procesu objedinjavanje nabavke sirovina ime

će biti postignuti bolji uslovi kod dobavlja a a planirano je

povezivanje i sektora marketinga, razvoja i distribucije.

Govoreći o potencijalima rme koja nastaje ovim stra-

teškim partnerstvom Aleksić je istakao da je Zorka color,

od kada je privatizovana, za etiri puta povećala proizvod-

nju i ostvarila deset puta veći izvoz.

- Zorka color stalno ulaže u usavršavanje zaposleni i

u infrastrukturu. ako smo u Zorku uložili oko ,5 mili-

ona evra a ove godine planiramo još 1,5 miliona, rekao

je Aleksić.

Strateškim povezivanjem sa Zorkom color kompanija

Alkaloid premazi planira da na tržištu Makedonije ostvari

tržišno u ešće veće od 50 odsto.

- Alkaloid izvozi 0 odsto svoje proizvodnje a prošle go-

dine je iznosio 58 miliona evra. blasti u kojima Alkaloid

radi su farmacija, emija, kozmetika i bilje, pri emu po-

seduje neop odne serti kate koji mu omogućavaju izvoz

u sve zemlje sveta. renutno se naši proizvodi mogu naći

u 2 zemalja. aša strategija razvoja u budućnosti će se

zasnivati na proaktivnom marketingu, rastu proizvodnje,

investiranju u znanje zaposleni i nastupe na novim trži-

štima, rekao je Živko Mukaetov.

Pomoćnik generalnog direkotra Zorka color za prodaju

Dragan Popović, rekao je da Zorka za ovu godinu planira

povećanje plasmana svoji roba na strana tržišta za 30

odsto a primarno na tržište bivše Jugoslavije. Pored toga,

osnovali su ćerku rmu u Mađarskoj - Zorka KF - a

planirano je širenje na tržišta Albanije i Rumunije.

- Za ovu godinu plan je da se na tržištu nađe 10 no-

vi proizvoda najviše fasadni maltera, boja za beton

i modernizacija premaza za drvo, i parket lak. Plan je da

se prodaja i proizvodnja povećaju za 20 odsto ali prema

dosadašnjim rezultatima taj plan će sigurno biti premašen,

rekao je Popović.

n je dodao da Zorka intenzivno radi na boljem pozi-

cioniranju kroz veće prisustvo u malim trgovinama kao i

na stvaranju korporativnog brenda.

Lidija Sofrevska Andonova, direktor Alkaloid Pre-

mazi, podsetila je da ova kompanija postoji 0 godina

i da trenutno zauzima više od 0 odsto tržišta boja i

lakova u Makedoniji. Fabrika, koja je 19 . godnine

integrisana u Alkaloid ima kompletan standardni pro-

gram dekoracija i zaštita površina, stolarije, nameštaja,

metalni površina.

HEMOS ĆUPRIJA

poništena pRiVatizacijaProdaja društvenog kapitala Preduzeća za proizvodnju

šmirgli i pružanje staklarski usluga emos iz uprije po-

ništena je zbog neispunjavanja ugovorni obaveza kupca,

odlu ila je Agencija za privatizaciju. Kupac 0 odsto akcija

emosa Goran Mi ajlović iz uprije nije uplatio etvrtu

od ukupno šest rata iz kupoprodajnog ugovora, po kome

je, na aukciji . marta 2003. godine, kupio većinski paket

akcija za 51 milion dinara. Većinski paket akcija sada je u

vlasništvu Akcijskog fonda Srbije, koji će postaviti privre-

menog zastupnika kapitala.

KREČ

Bolje SnaBdeVanjeIntegral inženjering iz Laktaša u Republici Srpskoj i bel-

gijska kompanija Carmeuse, jedan od najveći svetski

proizvođa a kre a, zajedni ki će obnoviti proizvodnju tog

građevinskog materijala u rudniku kre njaka kod Doboja.

Zajedni ka investicija procenjuje se na 1 miliona evra.

Integral u zajedni kom preduzeću zadržava 5 odsto vla-

sništva rudnika, a belgijski partneri ostatak. U postrojenju

za proizvodnju kre a vlasni ka struktura je obrnuto pro-

porcionalna. Proizvodnja 800 tona kre a dnevno prven-

stveno je namenjena železarama u Zenici i Smederevu.

Posle Kraljeva, Roma Company otvorila je

krajem marta regionalni distributivni centar

i u išu.

Imamo robe, a želimo da, u interesu

kupaca i dobavlja a, skratimo kilometražu koja im je do

sada bila potrebna za nabavku. Drago nam je što ćemo

tako svojim poslovnim partnerima koji gravitiraju prema

išu, smanjiti i troškove. Uvek je bolje da sarađujemo, a

ovo će, nadam se, doprineti unapređivanju saradnje u tom

regionu, gde sam u mladosti, ina e, radio nekoliko godina

rekao je Mića Romandić, osniva Rome Company, na

sve anosti koja je 15. marta uprili ena povodom otvaranja

trećeg distributivnog centra te rme.

ovi distributivni centar nalazi se u nekadašnjim ma-

gacinima Stoteksa, na Bulevaru 12. februara 1/3, u in-

dustrijskoj zoni iša. Pored magacinskog prostora od 913

imetara kvadratni , u okviru niškog distributivnog centra

Rome je i oko 200 kvadrata kancelarijskog prostora. Ide-

ja je da se iz tog centra pokrivaju“ kupci na udaljenosti

od 100 do 150 kilometara u pre niku. Ina e, u tom re-

gionu posluje oko 150 maloprodaja boja i lakova, a pre

otvaranja distributivnog centra, Roma je snabdevala oko

0 takvi radnji iz iša i okoline. okom prvi dvadese-

tak dana rada distributivnog centra broj aktivni kupaca

povećan je na 0.

Da bi svojim poslovnim partnerima izašla u susret,

Roma Company nudi i razvoženje robe, pogotovo veliki

narudžbina.

tvaranju niškog distributivnog centra prisustvovalo

je oko 250 poslovni partnera Rome Company, koji su

posle presecanja crvene vrpce slavlje nastavili sve a-

nom ve erom.

Roma companY

Otvoren distributivni centar u NišuTEKST: jelica putnikovićFOTO: marija ivanišević

22

OtvARANJe

M I Ć A RO M A N D I Ć P RE S E C A V R P C U

24

temA

Međunarodni sajam građevinarstva u Beogra-

du, koji je na Beogradskom sajmu trajao od

11. do 15. aprila, okupio je kao i svake godine

veliki broj domaći i strani kompanijana na

jednom mestu i time omogućio srpskoj građevinskoj indu-

striji da dobije potpuniju sliku o trendovima i mogućnosti-

ma koje pružaju razli ita te ni ka rešenja.

a sajmu su bile zastupljene sve oblasti građevinske delat-

nosti, od najsavremeniji materijala, opreme, alata i mašina,

preko inovacija u projektovanju i upravljanju projektima, do

najaktuelniji sistema gradnje, uređaja i održavanja.

Investicioni bum koji je u protekli nekoliko godina za-

vatio Srbiju a posebno Beograd dokaz je da je ovaj prostor,

ipak, deo Evrope. Kao potvrda toga je i 3 5 izlaga a iz 3

zemlje Evrope, Azije i Amerike.

Brojne nove lokacije koje se otvaraju za gradnju i potreba

izgradnje nove i obnove postojeće infrastructure povoljno će

uticati na poboljšanje standarda, pa će mnogo više i zi ki

i pravni lica moći da ulažu i da u estvuju u kupovini sta-

nova, izgradnji kuća i poslovni prostora.

pšta je ocena u enika proteklog sajma da je Beograd,

posle Varšave, Praga i Budimpešte postao najinteresantniji

igrad u regionu. injenica da se na ovogodišnjem sajmu

pojavio veliki broj investitora i izlaga a zna i da će Beograd

doći do izražaja i dobiti epitet kakav zaslužuje.

Pokazalo se i ove godine, kaže Rade Kostić, komercijalni

direktor JUB-a iz imanovaca, da je Međunarodni sajam

građevinarstva u Beogradu de nitivno najveći na ex yu pro-

storima i jedna od najzna ajniji manifestacija ove vrste u

Jugoisto noj Evropi,

Isti ući da je JUB i ove godine izlagao na beogradskoj

smotri građevinara Kostić s ponosom isti e da su nagrađeni

za promotivni nastup.

- o je još jedna u nizu nagrada koje JUB osvaja na

sajamskim manifestacijama. vogodišnji beogradski sajam

iskoristili smo za bolji promotivni nastup. Zadovoljni smo

u incima jer je ovaj sajam skup svi izvođa a radova u gra-

đevinarstvu sa prostora bivše Jugoslavije. Bio je prisutan, kao

izlaga ili kao posetalac, svako ko nešto vredi u građevinar-

stvu tako da smo imali priliku da se vidimo sa svim svojim

poslovnim partnerima. Beograd, odnosno Beogradski sajam

postao je centar dešavanja - prava smotra građevinara. Za-

greba ki velesajam je sa svojim sajmom građevinarstva jedno

vreme mogao da mu parira ali, sada su samo bleda kopija.

33. Međunarodni sajam građevinarstva Beograd 2007.TEKST: zoran kneževićFOTO: lena ivanović

25

temA

Drago mi je što Srbija grabi napred, u pozitivnim, eko-

nomskim trendovima. o se posebno ogleda u tome što su

nastupi na sajmovima u Beogradu sve ozbiljniji. Beogradski

sajam građevinarstva sada slobodno može da se poredi sa

smotrama u Bukureštu i Plovdivu, komentariše Kostić. U

JUB-u ne kriju da su zadovoljni rezultatima koje su postigli

na ovogodišnjem sajmu građevinarstva.

- Sama injenica da je i kompanija Sika AG vajcarska,

preko svoje rme Sika d.o.o. Srbija bila prisutna na sajmu

govori o želji da svoje znanje i iskustvo koje smo sticali

preko 100 godina u inimo dostupno i srpskom tržištu. Sav

trud koji smo uložili od osnivanja kompanije u Srbiji 2002.

godine, predstavljajući najkvalitetnije materijale na svetu i

u našoj zemlji, doneo je na ovogodišnjem sajmu kompaniji

Sika d.o.o. veoma bitno i prestižno priznanje ova Vizu-

ra“ za najbolji proizvod u oblasti građevinske emije. vo

priznanje doživljavamo kao odraz i potvrđivanje kvaliteta i

poverenja koji smo stekli na tržištu Srbije, kaže za on, Bo-

rivoje ikolic, te ni ki direktor Sika Srbija.

Sika je prestižnu nagradu dobila za jednokomponentni

trajno elasti ni poliuretanski Sika­ AcouBond sistem za sma-

njivanje buke do 19 decibela kod obi nog polaganja parketa

ili podnog grejanja.

- a kraju se za valjujemo svim posetiocima sajma u Be-

ogradu sa obećanjem da će Sika i dalje biti nosilac uvođe-

nja novi te nologija i visokog standarda izgradnje u našoj

zemlji i sa ponosom i dalje graditi Srbiju i od nje stvarati

moderno i lepo mesto za život naše dece, rekao je ikolić.

Banja komerc-Bekament nastupila je na ovogodišnjem

Sajmu jubilarni deseti put. Za ovu kompaniju nastup na

Sajmu bio je, kako kažu, veoma zna ajan jer su iskoristili

priliku da promovišu svoju novu robnu marku Bekament

kao i termoizolacioni sistem Bekat erm.

- Predstavili smo tri vrste sistema Prestige, Sta­nda­rd i Pl­us.

a sve tri vrste termo izolacije dajemo garanciju od deset

godina, što podrazumeva zagarantovani kvalitet materijala,

postojaniost fasade i boje. Izlaganje na sajmu rezultiralo je

pozitivnim reakcijama naši dosadašnji kao i novi poten-

cijalni kupaca. Kao mesto direktnog poslovnog susreta do-

maći i inostrani izlaga a i posetilaca gde svaki pojedinac

može dobiti potpunu informaciju, te ni ke savete i pomoć,

sajam nosi epitet jedne od najvažniji manifestacija u oblasti

građevinarstva, kaže za on Sandra Rolović, marketing me-

nadžer Bekamenta.

U skladu sa težnjom da prati savremene svetske tren-

dove u industriji boja i lakova, kompanija Zorka color iz

apca lansira novi brend A ua line, u okviru kojeg će

postojati više vodorazredivi premaza za drvo i metal.

ovi brend predstavljen je i na Sajmu građevinarstva uz

zapaženu prezentaciju upotrebe pojedini proizvoda. Po-

rodica A ua line će tokom vremena rasti, a za po etak

su u ponudi tri nova proizvoda za zaštitu i dekoraciju

drveni površina vodorazredivi jednokomponentni lak za

parket, vodorazrediva lazura i vodorazredivi bajc. snov-

ne prednosti ovi premaza su

prilikom sušenja ne ispuštaju štetna isparenja, pa do-

datno provetravanje prostorija nije neop odno,

26

temA

brzo se suše i omogućavaju nanošenje više slojeva u

kraćem vremenskom periodu,

nemaju neprijatan miris,

razređivanje nije potrebno, a ako je potrebno, koristi

se voda,

sveže mrlje odstranjuju se vodom,

ne žute tokom vremena.

Proizvodi A ualine

Vodorazredivi lak za parket jednokomponentni lak na

bazi poliuretanske disperzije. anosi se u tri- etiri sloja valj-

kom ili etkom, pri emu ne menja nijansu parketa. Kvalitet

ovog premaza je dokumentovan i atestom koji je izdao In-

stitut IMS iz Beograda.

Vodorazrediva lazura jednokomponentni akrilni lazur-

ni premaz za drvene površine u enterijeru i eksterijeru.

Konzerviše i štiti drvo od truljenja. anosi se u tri sloja

etkom ili valjkom. Proizvodi se u šest nijansi.

Vodorazredivi bajc koristi se za lazurno bojenje drveta.

Daje drvetu ujedna en ton i ne ostavlja eke. Preko vode-

nog bajca mogu se nanositi poliuretanski i nitro premazi za

drvo. Proizvodi se u šet nijansi.

Zapažen nastup na Sajmu imali su i povretnik“ na ovo

tržište Karbon iz Aranđelovca koji se predstavio novim vi-

zuelnim identitetom i osavremenjenim proizvodima i pa-

kovanjima.

Sajam je, smatraju i u DCB elios-u, bio izuzetno dobro

organizovan. Velikom interesovanju posetilaca svakako je,

kažu u DCB elios, doprineo i rekordan broj izlaga a. Ipak,

Nagrađenia 33. međunarodnom sajmu građevinarstva u Beo-

gradu (SEBE), tradicionalna priznanja “ ova vizura” za

najuspešnije inovacije dobili su italijanska rma “Astra”

za zglobni damper, “Sika” iz Beograda za eksibilni jed-

nokomponentni poliuretanski lepak, “Vizus” iz iša za

rezidencijalna vrata u kombinaciji metal-drvo. “Potisje

onda ” iz Kanjiže za crep “konstant plus” a LKV

centar iz Beograda za lake rešetkaste nosa e.

Potisje je dobilo i Grand prix sa diplomom istetuetom

za najbolji promotivni nastup.

Posebna priznanja ovogodišnjeg sajma “Građevinsrstvo

200 ” dobili su “Plomit” iz apca za akrilne kade za en-

dikepirane osobe, “Pan lift” iz Beograda za sistem za odr-

žavanje liftova, “Elba” iz Apatina za organosilikatni deko-

rativni malter, “ ekno eletronika” iz Italije za nove sisteme

galanterije za ku inje i kupatila, a “Bibis” iz Beograda

za kamenu toplu ležaljku. Posebno priznanje pripalo je

i M SI lajtingu iz Beograda za svetleće podne kocke,

“Europolisu” iz Beograda za rešatkasti nosa EB 220, rmi

“Brabo” Beograd za krovni prozor, “ ermoglasu” iz Be-

ograda za krovne svetlosne trake i italijanskoj rmi “La

kercija granite” za oblaganje površina kamenom, kao i

“ rtek te nolodži” iz Beograda za zidne kamene obloge i

“ urt” za sisteme za tiplovanje i aneksiranje.

Udruženje ekonomski propagandista Srbije (UEPS)

dodelilo je Gran prix sa diplomom i statuetom za najbo-

lji promotivni nastup Potisju- onda iz Kanjiže, na i-

jem štandu su posetioci mogli da se oprobaju u grn ar-

skim veštinama. Diplome za uspešan promotivni nastup

dobili su “DCB elios” iz Beograda, “ enkel Jugoslavija”

iz Kruševca, “ isal” iz iša, “Kolpa san” iz Subotice, JUB

iz imanovaca i “Stublina” iz Stublina kod Aranđelovca.

a ovogodišnjem Sajmu građevinarstva u estvovalo je

1.0 8 izlaga a iz 32 zemlje sveta koji su svoje proizvode

izlagali na 0.000 kvadratni metara.

PRE D S T AV N I K SI K A D.O.O. S A N A GR A D O M „NOV A V I Z U R A“

27

temA

iz ove kompanije imajui određene sugestije koje se ti u ter-

min aorganizovanja sajma. aime, kako kažu u DCB elios,

iako je o mogućem terminu održavanja mnogo puta ranije

diskutovano i predlagano da se termin održavanja pome-

ri, na tom planu njišta nije u injeno. ako se ove godine

dogodilo da se termin održavanja Sajma gotovo poklopio

sa uskršnjim praznicima što je bvila otežavajuća okolnost i

samim organizatorima.

- Kako novitete, bar iz industrije boja, lakova imaterijala

za završnu obradu u građevinarstvu, treba predstaviti pre

po etka građevineke sezone najbolje bi bilo da se termin

održavanja Sajma pomeri na sam po etak godine kao i da

organizatori obezbede proširenje izložbenog prostora, jer su

i ove godine mnogi štandovi bili veoma blizu jedan drugog,

kaže za on Jadranka rlović iz marketinga DCB elios.

tand DCB elios bio je izuzetno posećen, kako od strane

dugogodišnji partnera tako i od profesionalni korisnika

naši proizvoda, od potencijalni kupaca, stru ne javnosti i

korisnika iz segmenta široke potrošnje. Razlog tome svakako

je i priznanje Udruženja ekonomski propagandista Srbije

DCB elios-u za uspešan promotivni nastup.

- o je svakako zapažen uspe ako se zna da je od oko

1.100 izlaga a nagrađeno samo sedam kompanija. o nas je

u promotivnom smislu svrstalo u sam vr na ovoj međuna-

rodnoj manifestaciji, kaže rlović.

Istovremeno na štandu DCB elios predstavljeni su novi

proizvodi u okviru elios grupe.

Kompanija elios, pouzdan partner koji na ovom tržištu

radi već 13 godina, zna ajno je promenila veći deo proi-

zvoda koji se miksuju eliomix sistemom. a ovom sistemu

može se tonirati 30 proizvoda iz tri robne marke essarol

(premazi za drvo i metal sjaj, mat, antik, professional), Bori

(tankoslojna, lak lazura) i Spektra (premazi za mineralne

površine). Zajedni ka odlika svi ovo proizvode je nji ov

visok kvalitet i usklađenost sa standardima EU V C di-

rektiva. Svi proizvodi zadovoljavaju najstrožije ekološke uslo-

ve i sadrže minimum isparljivi supstanci, koje su štetne za

zdravlje ljudi kao i nji ovu okolinu.

armonia, jedinstvena ton karta koja podržava eliomix

sistem sastoji se od tri karte armonia interer, armonia

exterier i armonia Bori, a predstavlj pomoć kupcima pri

odabiru nijansi, odnosno predlog nijansi za uređenje en-

terijera ili eksterijera. Svaki list je jedna kombinacija, prikaz

nijansi za dekoraciju zidova, odnosno fasade, dok nijansa

na dnu daje predlog bojenja prozora i vrata, bilo da se

radi o pokrivnom emajlu ( essarolu) ili lazurnom prema-

zu (Bori). va usluga, kao pomoć kupcima pri odabiru

nijansi za uređenje prostora dostupna je na tržištu Srbije

na više od 250 prodajni mesta, na kojima postoji elio-

mix sistem. Pokreta ki program koji povezuje proizvode,

kolorante i odabranu nijansu kupca je Color Composer.

dlikuje ga jednostavno traženje nijansi, prikaz odabrane

nijanse, a sa druge strane jedini softver, koji ima moguć-

nost prikaza svi proizvoda na kojima se željena nijansa

može dobiti. U kombinaciji sa Colour Design Studiom i

armoniom, Colour Composer je najsveobu vatniji i naj-

pregledniji softver mix sistema.

28

Istovremeno sa Sajmom

građevinarstva u Be-

ogradu (od 11.0 . do

15.0 .) održan je i sajam

građevinarstva Construma u Budim-

pešti u Mađarskoj. a sajmu je svo-

je proiyvode i usluge predstavilo oko

1.000 izlaga a iz dvadesetak zemalja

sveta. Jedina kompanija iz Srbije koja

je izlagala na Constumi je Zorka Co-

lor iz apca.

Prva dva dana bila su rezervisana

za trgovce građevinskim materijalom,

ia ostala tri dana za sve ostale pose-

tioce zainteresovane da se upoznaju

sa novitetima na tržištu građevinski

materijala.

Sajam je za pet dana trajanja po-

setilo oko 0.000 ljudi. Po atmosferi

i broju posetilaca na štandu Zorka

Color, može se zaklju iti da je na-

stup bio više nego uspešan. tand

je bio moderno dizajniran i retki

posetioci iz Srbije su sa pravom bili

ponosni na renomiranog srpskog

proizvođa a.

sAJAm

Budimpešta

CONSTRUMA ‘07

30

pitAJte

1. CHEMO TRADE D.O.O., vlasnik Saša Dimić, Pirot

– Zašto više pažnje ne posvetite reklami i prezenta-

ciji svojih proizvoda budući da, po mom mišljenju, po-

trošači nisu dovoljno obavešteni o proizvodima Zvezde

Heliosa?

ODGOvOR: Poštovani gospodine Dimiću, kao što ve-

rovatno znate, Zvezda elios posluje u okviru grupe

elios, najvećeg proizvođa a boja i lakova u jugoisto -

noj Evropi, u kojoj pored mati ne kompanije elios

posluju još etiri proizvođa ke rme (Zvezda elios,

Color, C romos i dilak) i brojne distributivne i po-

slovne jedinice širom Evrope. U tako velikom sistemu

osnovni elementi poslovne politike i strateške odluke,

pa i one koje se ti u tržišnog komuniciranja, donose se

na nivou grupe. Zvezda elios daje apsolutnu prednost

neposrednoj komunikaciji sa kupcima, majstorima pro-

fesionalcima i krajnjim potroša ima, imajući u vidu da

se na taj na in najbolje mogu upoznati nji ove potrebe

i najpotpunije zadovoljiti nji ovi za tevi.

U tome su posebnu ulogu imale brojne prezentacije

koje smo organizovali za razli ite grupe naši kupa-

ca i potroša a, po ev od oni za veletrgovine preko

vlasnika i osoblja maloprodajni objekata pa sve do

profesionalni aplikatora boja i lakova i do-it-your-

self“ potroša a. Dosta pažnje posvećeno je i brendi-

ranju prodavnica, nastupima na sajmovima u zemlji i

inostranstvu i oglašavanju u specijalizovanim asopisima

kakav je, na primer, on.

Sve te aktivnosti doprinele su da naše boje postanu

prepoznatljive za veliki broj potroša a i majstora, što do-

kazuju izvanredni prodajni rezultati i velika zastuplje-

nost naši proizvoda u prodavnicama. vom prilikom

želeo bi da predložim da se jedna prezentacija održi

i u vašoj rmi, za vaše nabavno i prodajno osoblje i za

vaše kupce majstore.

– Zašto su vaši proizvodi za deset odsto skuplji od

istih proizvoda drugih proizvođača?

ODGOvOR: Pitanje je vrlo neza valno, a odgovor

može biti konkretan teško je upoređivati ću i mer-

cedes. aša briga je da kupcu garancijom kvaliteta pre-

poru imo najbolji proizvod, a uvek govorimo o pravil-

nom odnosu cene i kvaliteta.

Svakodnevna briga naši inženjera je da u proizvode

ugrađujemo najbolje sirovine poslednji dostignuća koje

zajedno sa te nologijom i proizvodnjom daju proizvod

koji kupac za teva.

– Da li je tačno da će Zvezda Helios od 1. aprila

podići cene svojih proizvoda?

ODGOvOR: Rast cena smola, pigmenata i specijalni

aditiva povezana je sa rastom osnovni energenata, na

šta, nažalost, ne možemo uticati, a to je glavni uzrok

promene cena. Isto se događa sa cenama energenata,

što osećamo svi u domaćinstvima zbog struje, gasa, lož-

ulja, pogonskog goriva.

2. LOGOS, Slavoljub Srbinoski, Niš

– Zašto su vaši proizvodi malo zastupljeni u regionu

Niša?

ODGOvOR: Region iša i južne Srbije deo je tržišta

koji robom široke potrošnje pokušavamo znatno da

unapredimo u poslednje tri godine. Krupniji pomaci

napravljeni su tek u 200 . godini, kada su i naši naj-

veći kupci uz našu pomoć po eli redovnije da obilaze i

ozbiljnije da nude i proizvode Zvezde eliosa. u, pre

svega, mislim na distributivni centar Vra ara u Krušev-

cu, li-Koop iz Vrnja ke banje, S-Group iz Gornjeg

Milanovca. Poslednji u nizu pozitivni efekata u tom

pravcu napravljen je otvaranjem Romine veleprodaje

u išu. I naš komercijalista za to podru je redovnim

obilascima terena doprineo je boljem pozicioniranju i

većoj zastupljenosti Zvezdini proizvoda na tom delu

tržišta. Za sve informacije možete ga slobodno pozvati,

on se zove Mileta Petrović, a njegov broj telefona je

0 3/33 -185.

"Sve što vas zanima o ..." - Zvezda HeliosODGOVARA: Velimir Radovanović, generalni direktor zvezda Helios, Gornji milanovac

31

pitAJte

– Zašto nemate svog distributera za područje Niša?

ODGOvOR: aša poslovna politika ne bazira se na

radu sa regionalnim distributerima već sa veleprodajama

koje su našle interes da postanu strateški partneri Zvezde

eliosa, a nji ova imena već sam naveo u pret odnom

odgovoru, uz konstataciju da su oni znatno unapredili

svoje aktivnosti na podru ju iša i okoline.

3. TRGOPROMET, Miroljub Milić, Jagodina

– Zašto nemate miks mašinu, da li možda zato da ne

biste pravili konkurenciju Heliosu?

ODGOvOR: ije u pitanju konkurencija. itav sistem

nijansiranja boja eliomix za teva za maksimalni kvali-

tet permanentnu podršku razvoja, ardverske i softver-

ske opreme i praćenje najnoviji dostignuća u razvoju

miks mašina. elios na razvoju eliomix sistema radi

već više od 20 godina, i za to vreme postao je svetski

konkurentan, jer se na ovom sistemu nijansira preko 25

proizvoda u više od 3000 nijansi. U grupi elios siner-

gijski u inci vrlo su bitni i Zvezda elios kao ćerka“

biće specijalizovana za neki drugi projekat.

– Zašto nemate prezentacije na terenu?

ODGOvOR: Slažemo se da su prezentacije veoma

zna ajan alat“ za uvećanje prodaje. Zvezdini prodavci

su prošle godine u Srbiji realizovali preko 250 razli i-

ti tipova prezentacija. Biće nam drago da nastavimo

prezentacije, zajedno sa vama u Jagodini, jer je za ovu

godinu planirano više prezentacija u vašem okrugu.

– Zašto plaćate sirovine po najvišim cenama i time

podižete i cene svojih proizvoda, kada biste sa jeftinijim

sirovinama bili jeftiniji na tržištu?

ODGOvOR: e bi se složio s vašom konstatacijom,

ali morate znati da je Zvezdi elios na prvom mestu

kvalitet proizvoda i nastojanje da svojim potroša ima

obezbedi najveću korist za cenu koju su platili. aši

proizvodi zato su napravljeni od najkvalitetniji sirovina,

a strateška nabavka elios grupe i naša nabavka ulažu

mnogo napora da i obezbede po najpovoljnijim uslo-

vima. Mi ćemo kao i do sada nastojati da proizvodimo

kvalitetne, te nološki savremene, cenovno pri vatljive i

ekološki bezbedne proizvode jer je dugoro nije gleda-

no to jedini na in da potroša i budu zadovoljni, a da

svoje interese obezbede i vlasnici, zaposleni i društvena

zajednica.

4. STR ROMANA, Jordan Divac, Prijepolje

– Zašto su brojevi bar kodova za potpuno isti proi-

zvod različiti?

ODGOvOR: Prvi put da se susrećemo sa ovakvim vi-

dom reklamacije. ajljubaznije vas molim da konkretno

navedete artikle na kojima ste primetili navedene razli-

ke kako bismo bili u prilici da adekvatno reagujemo i

spre imo nji ovo ponavljanje. Kontakt telefoni u prodaji

032/ 1-001 (00 ).

5. STR DEKOR, Petko Zaković, Priboj

– Dekor iz Priboja postoji više od 15 godina i osim

svoje proizvodnje obavlja i promet proizvoda drugih

proizvođača. Odnedavno proizvodimo boje i lakove sa

najsavremenijom opremom i sirovinama poznatih evrop-

skih proizvođača. Da li postoji mogućnost poslovno-teh-

ničke saradnje u pogledu proizvodnje i u kom obliku?

ODGOvOR: Vaša cenjena firma nama je dobro po-

znata, jer u svojoj maloprodaji plasirate i naše pro-

izvode. akođe nam je poznato i da se bavite proi-

zvodnjom boja i lakova. to se ti e poslovno-te ni ke

saradnje, naša firma uvek je otvorena za sve njene

oblike koji bi bili u obostranom interesu, ali i u inte-

resu naši kupaca i korisnika, a vid i oblik te saradnje

možemo razmotriti na nekom od sastanaka. Za dalji

kontakt ostavljam vam broj telefona našeg poslovnog

sekretara preko koga možete sa mnom kontaktirati

032/ 1-030.

6. PREMAZ, Željko Belodedić, Pančevo

– Kojim ste delom svog proizvodnog programa najvi-

še zadovoljni, a kojim najnezadovoljniji?

ODGOvOR: Sigurni smo u kvalitet svi proizvoda iz

našeg asortimana, ali je kao i kod drugi rmi injeni-

ca da neki proizvodi imaju bolju poziciju i veći promet

nego drugi. Važan prostor za dalju ekspanziju na trži-

štu vidimo u našem alkidnom programu, pre svega kod

osnovni boja i emajla, nove generacije boja za zaštitu

drveni površina, lakova za parket i baj eva. akođe,

o ekujemo rast potrošnje akrilnog programa, pre svega

emajla, lazura i lakova za parket.

7. SPEKTAR MB, Ljubica Vukomanović, Sremska Mitrovica

– Planirate li proširenje asortimana i kojim proizvo-

dima?

ODGOvOR: Planiramo proširenje u delu građevin-

skog programa, i to akrilni boja za beton, lepkova,

grube glet-mase, tonera, kao i kompletiranje akrilnog

programa emajlima i osnovnim bojama. aravno, ne-

što ćemo ostaviti i za iznenađenje i kod dekorativni i

kod industrijski proizvoda. akođe, stalno osluškujemo

tržište, pa ako imate neki predloga, stojimo vam na

raspolaganju.

33

kOmeNtAR

Re “globalizacija” jedna je od ešće

pominjani re i u modernom svetu. Svet

postaje jedno tržište, pa smo svedoci je-

dinstvene “tržišne utakmice”. vaj termin

svakako mnogo bolje zvu i i ja ga radije

koristim. Konkretno, to je tržište na ko-

jem nema zaštite u vidu visoki carina i

time domaći proizvođa i dolaze u novu i

opasnu situaciju.

ažalost, mislim da naše rme nisu

spremno do ekale otvaranje tržišta, pre

svega one koje još nisu privatizovane.

Međutim, ak i od vlasnika privatni r-

mi esto ujem žalbe na mali rast do-

maćeg tržišta, s jedne strane, kao i na

dolazak strani rmi na tako malo trži-

šte, s druge strane. Ako tako razmišljate,

onda svakako imate puno poteškoća da

se na pravi na in oduprete konkurenciji.

Ako otvaranje tržišta vidite kao priliku

da se vaš proizvod nađe u drugim ze-

mljama, vaše šanse postaju mnogo veće.

Biti u esnik velike tržišne utakmice zna i

pri vatiti pravila igre i bez rezerve ući u

utakmicu. Jedini na in za napredak jeste

stvaranje tima koji će pri vatiti taj izazov,

odrediti ciljeve, meriti se u odnosu na

konkurenciju i podstaći ljude da se stal-

no usavršavaju.

Ako su pret odni preduslovi ispunjeni,

onda možete ne samo održati svoju po-

ziciju na domaćem tržištu već i uzvratiti

udarac“ i plasirati svoju robu na druga

tržišta. ako ćete iz odbrambene pozici-

je u kojoj gubite tržišno u ešće, preći u

ofanzivu i “napadati“ druge na nji ovim

tržištima. Internacionalizacija vašeg poslo-

vanja jeste pravi na in da za svoju rmu

obazbedite dovoljno posla. Istovremeno,

to će vas naterati da podignete nivo po-

slovanja kvalitetnijim proizvodima, kvali-

tetnijom uslugom i smanjenjem troškova.

Sama pomisao da bi jedna naša rma

mogla da kupi rmu u drugoj zemlji do-

skoro je bila nemoguća. Stvari se pokre-

ću, ali vrlo sporo. Iako danas naše rme

razmišljaju mnogo više o izvozu nego pre

pet-šest godina, o direktnim investicijama

u strane zemlje razmišlja se vrlo malo.

Mislim da novac nije uvek jedini ogra-

ni avajući faktor, već da prevenstveno

stra od neizvesnosti obes rabruje po-

tencijalne investitore. Samo ofanzivna

poslovna politika može našim rmama

obezbediti konkurentnost. Zorka Color

može biti primer takve poslovne politike,

a tu tvrdnju najbolje potkrepljuju inje-

nice da smo u poslednje etiri godine

uvećali izvoz deset puta, kao i da smo

krenuli u strateško partnerstvo sa Alka-

loid premazima iz Makedonije. Do kra-

ja godine, Zorka color kupiće Alkaloid

premaze i tako dostići tržišno u ešće u

Makedoniji od 50 odsto.

ajvažnije je za sve poslovne ljude u

Srbiji da na vreme donose prave odluke,

da se brzo prilagođavaju promenama na

tržištu i da permanentno u e. ako se

nećemo “odupirati“ internacionalizaciji,

već ćemo biti njen aktivni u esnik. Više

ćemo li iti na naše sportiste, a manje na

politi are. o nam treba

miodrag aleksić, generalni direktor zorke color

Internacionalizacija – preduslov rasta

34

sAvetNik

Bez obzira na to da li je

re o unutrašnjem ure-

đenju, pravljenju pre-

gradni zidova, spoljnom

ili unutrašnjem malterisanju ili izradi

skulptura, gips je danas postao gotovo

nezamenljiv građevinski materijal.

U praksi se razlikuju dva na ina

proizvodnje gipsa kao materijala koji

se koristi u građevinskim radovima.

Prvi je pe enje prirodnog gipsanog

kamena u pećima. brada gipsanog

kamena koji se kao takav pojavljuje

u prirodi ( emijska oznaka CaS

2 2 ) odvija se u velikim te ni -

kim pogonima. Sirovi gipsani kamen

iz prirode usitnjava se i melje, a za-

tim stavlja u peć. okom pe enja, u

strukturi prirodnog gipsa delimi no

ili potpuno sagorevaju kristali vode

koji se nalaze u njoj. S ozirom na

visinu temperature na kojoj se gipsa-

ni materijal u peći obrađuje, moguće

je proizvesti vrste gipsa koje se mogu

koristiti u razli itim podru jima

Drugin na in proizvodnje gipsa je

sagorevanje uglja u termoelektranama.

a ovaj na in gips nastaje kao po-

sledica određeni emijski reakcija

usled kontakta gasa koji se osloba-

đa tokom sagorevanja uglja i rastvora

kre a ili kre nog mleka.

okom sagorevanja uglja oslobađa

se određeni gas sumpor-dioksid

(S 2) a da bi se spre ilo njego-

vo direktno dospevanje u atmosferu,

on se u prostorima elektrane zadrža-

iva i njemu se onda dodaje suspenzija

vapnenca (CaC 3) ili vapnena kog

mleka (Ca( )2), po pravilu, nim

prskanjem iz mlaznica.

Kao posledica emijske reakcije,

kalcijum-karbonat veže za sebe sum-

por-dioksid koji se nalazi u sastavu

oslobođenog gasa, koji onda ponovo

oksidira u kontaktu s kiseonikom iz

vazdu a u di idrat kalcijum-sulfata.

okom ovog postupka formiraju

se gipsani kristali veli ine oko 0,03

0,0 mm. aknadnim pranjem i l-

triranjem dobija se nalni proizvod

gips visoke noće.

Proizvodi od gipsaTekući estrih na bazi

kalcijum-sulfata

Kalcijum-sulfat (CaS ) predstavlja

ekološki veoma pri vatljiv građevinski

materijal koji se već stolećima skri-

va ispod imena gips. Kalcijum-sulfat

poseduje sposobnost vezivanja, pa se

zato i koristi kao vezivo u proizvodnji

tekući estri a. U kontaktu s vodom

kalcijum-sulfat formira stabilne kri-

stale koji gotovo zatvaraju pridodate

mineralne sastojke u smesi estri a.

Kalcijum-sulfat dobro se ponaša kao

vezivo i postiže visoku vrstoću na

pritisak i na savijanje.

ekući estri na bazi kalcijum-sul-

fata postojan je s obzirom na obim,

na ivicama se ne osipa“ i može se

postavljati bez korišćenja fuga.

ekući estri predstavlja sistem

gradnje ije su prednosti

1. kratko vreme gradnje

2. zdrav na in gradnje

3. mogućnost brzog korišćenja na-

kon postavljanja

. mogućnost postavljanja na velike

površine bez fugiranja

5. ravnoća na celoj površini

. visoka vrstoća i dobra toplotna

provodljivost

. idealna podloga za sve vrste pod-

ni obloga

Gipsane ploče – maštovito

oblikovanje prostora

Razvoj savremene gradnje kreće se

u pravcu suve gradnje pomoću gipsa-

ni plo a. jene prednosti su

1) kratko vreme gradnje ukoliko

se poseduje potrebno odobrenje, ne

postoji razlog za oklevanje

2) smanjenje nansijski troškova

3) eksibilnost oblikovanja uku-

pnog prostora koliko god da je važna

za planiranje, ova injenica toliko je

važna i za kasnije korišćenje.

Ar itekti su potrebni slobodni pro-

stori da bi uspešno planirao. Veli-

ka olakšica u planiranju jeste upravo

gradnja konstrukcijskim rešenjima od

gipsani plo a, koja je bitna i zbog sta-

ti ki razloga na ovaj na in moguće je

preko otvoreni prostora povezati ve-

like razdaljine, a u visokim zgradama

unutrašnje prostore oblikovati laganim

i veoma eksibilnim zidnim rešenjima.

GipsKalcijum-sulfat predstavlja ekološki veoma prihvatljiv građevinski materijal koji se već stolećima skriva ispod imena gips. Kalcijum-sulfat poseduje sposobnost vezivanja, pa se zato i koristi kao vezivo u proizvodnji tekućih estriha

TEKST: tmG

R AV N A N J E GI P S A N E T AV A N I CE

35

sAvetNik

akon završetka grubi radova,

ukupne površine objekta i dalje su

otvorene. I izvođa radova i ar itekta

u tom trenutku još uvek su u stanju

da kontrolišu i koriguju unutrašnji

proctor, što kod tradicionalnog na-

ina gradnje nije moguće. va i-

njenica ide u prilog i vlasniku stana

ili zakupcu jer on na taj na in može

u estvovati u kreiranju pojedini soba

i tokom završnog dela gradnje.

Ukoliko se vlasnik i po završetku

svi radova odlu i za neka druga re-

šenja ili neki drugi raspored soba,

ništa mu ne stoji na putu lagane i

gotove zidne konstrukcije jednostav-

no se ugrađuju i isto tako i menjaju.

Za valjujući gipsanim plo ama, ar-

itekte svoje ideje i kreativnost mogu

na najrazli itije na ine realizovati u

oblikovanju prostora plasti no obli-

kovani plafoni sa razli itim funkcio-

nalnim za tevima, kosi zidovi ili iz-

bo eni delovi zida.

Gipsani malterDanas možemo birati između razli-

iti vrsta maltera i razli itog podru -

ja primene možemo se odlu iti za

razli it na in dostave, sastav maltera,

možemo kreirati nove ili ispunjavati

već postojeće za teve. ekoliko za-

padnoevropski instituta već je po-

tvrdilo sigurnu mogućnost korišćenja

gipsanog maltera kao podloge za plo-

ice u ku injama i kupatilima.

Sinteza svi dobri osobina jed-

nostavna, sigurna i racionalna obrada,

kao i veoma široka paleta proizvoda

koji mogu da ispune razli ite potrebe

i za teve ine gips građevinskim

materijalom koji je nansijski isplativ

i mnogostruko primenljiv.

Zbog svoji veoma dobri zi ki

osobina, gipsani malter reguliše klimu

u prostoru i u stanju je da, za va-

ljujući svojoj neznatnoj provodljivosti

toplote, stvori veoma prijatnu atmos-

feru u stanu.

Kad je re o zakonskim kontrol-

nim odredbama koje se odnose na

ovaj material, može se reći da u ne-

kim zemljama lanicama Evropske

unije građevinski gips spada u gru-

pu posebni proizvoda. o zna i da

proizvođa i moraju sami redovno da

proveravaju svoje proizvode, a dokaz

o tome podnose nadležnim državnim

telima.

Gipsane zidne pločeGipsane zidne plo e predstavlja-

ju veoma masovan sistem untrašnje

zidne konstrukcije koji je sam po

sebi vrlo jednostavan, koji ne za te-

va posebnu konstrukcijsku podlogu i

ujedno omogućava i organizacijsku i

nansijsku uštedu.

Zidne plo e od gipsa u gradnji i

uređenju stanova ne moraju isklju i-

vo imati ulogu nosa a“, jer su ovakvi

zidni sistemi, pre svega, zamišljeni kao

nenoseći zidovi. Istovremeno, gipsane

zidne plo e su pojam za ekonomi nu

i ekološku gradnju. Recimo stoga još

ponešto o njima

Standardi Evropske unijeadležna tela u svakoj od zemalja

lanica Unije određuju koji se proi-

zvodi smeju prodavati, tako da gipsa-

ne zidne plo e spadaju u onu gru-

pu proizvoda koji imaju regulisane

standarde. dredba koja obavezuje

proizvođa e da kontrolišu sopstvenu

proizvodnju i da na ispravan na in te-

stiraju svoje proizvode i to dokumen-

tuju, rezultirala je stvaranjem oznake

CE, koja se nalazi na pakovanjima ili

dokumentu proizvoda. a ovaj se na-

in nastoje uskladiti nacionalni stan-

dardi zemalja lanica sa standardima

na Evropske unije.

Specijalni gipssim u gradnji, gips se koristi i u

industriji, ije se neke oblasti ne bi

tako snažno i široko razvile bez ovog

materijala i bez viševekovnog iskustva

u radu s njim.

Veoma visok stepen noće, sloboda

oblikovanja i veoma precizna znanja o

sposobnosti vezivanja gipsa, omogu-

ćavaju ta no de nisanje proizvodnje

gipsani proizvoda u odnosu na svaki

pojedina ni za tev i konkretnu po-

trebu, kao i svr u u koju se proizvod

koristi.

Gips se upotrebljava u proizvodnji

oblika za izradu modela svi vrsta,

od otisaka u dentalnoj i irurškoj

medicini, preko ukrasni detalja na

objektima, pa sve do izrade krede za

pisanje po školskoj tabli

Liveni gipsani oblicivakvi proizvodi uglavnom se ko-

riste u kerami koj industriji za izra-

du modela posuda, vaza i sanitarni

artikala. eke vrste gipsa mogu se

koristiti u industriji ni kerami ki

proizvoda zbog svoje visoke vrstoće i

veoma brzog sušenja.

Ostala područja primene gipsa

Pored dobro poznate primene gip-

sani zavoja u ortopedskoj medicini

(gips ima istu p vrednost kao i ljud-

ska koža), gips se koristi i u poljo-

privredi za đubrenje, u farmaciji kao

punilo za tablete, u kozmeti koj in-

dustriji za maske, a nalazi svoje mesto

i u proizvodnji rane, pokućstva...

GR A D N J A GI P S A N I M P L O Č A M A

38

Poslednji godina svedoci smo sve ja eg i br-

žeg ulaska vodeni ili ekološki lakova na

tržište lakova za parket. Pri tom ne mislimo

samo na završne lakove već i na sve ostale

materijale koji se koriste u sistemima završne obrade par-

keta. Sasvim je sigurno da će lakovi ovoga tipa relativno

brzo zavladati tržištem. vim tekstom želimo da razuve-

rimo sve one koji sumnjaju u kvalitet ovakvi lakova za

parket i da otklonimo stra određenog broja investitora

i parketara.

C romos boje i lakovi d.d. već neko vreme u ponu-

di ima dvokomponentne poliuretanske vodene lakove

za parket hromoden a­ ua­ K PU l­a­kove. Asortiman je

upotpunjen i jednokomponentnim poliuretanskim vode-

nim lakovima hromoden a­ ua­ K PU. aglašavamo da je

re o poliuretanskim lakovima, a ne o lakovima akrilnog

tipa kakvi su se prvi pojavili na tržištu, ili o kombinovanim

akril-poliuretan lakovima. akvi su lakovi sigurno dopri-

neli današnjem stavu prema vodenim lakovima, ali sada

govorimo o sasvim drugoj vrsti proizvoda.

Grupa proizvoda pod nazivom hromoden a­ ua­ potpuno

je zaokružena i danas uklju uje sledeće proizvode

C romoden a ua 1K PU temeljni lak za parkete

C romoden a ua 2K PU sjajni lak za parkete

C romoden a ua 2K PU polumat lak za parkete 5 odsto

C romoden a ua 2K PU mat lak za parkete 35 odsto

C romoden a ua 1K PU sjajni lak za parkete

C romoden a ua 1K PU polumat lak za parkete 5 odsto

C romoden a ua 1K PU mat lak za parkete 35 odsto

C romoden a ua te nost za kitanje

C romoden a ua gel za fuge.

Poređenje mehaničkih svojstava i izgleda površine

Da biste dobili jasniju sliku o kvalitetu lakova za parket

hromoden a­ ua­, u sledećoj tablici prikazujemo nji ova

me ani ka svojstva upoređena s klasi nim hromoden l­a­kom

za­ pa­rket.

Vidljivo je da me ani ka svojstva uopšte nisu lošija od

isvojstava klasi nog hromoden l­a­ka­ za­ pa­rket, već da su ak

i bolja (otpornost na abraziju). Prilikom poređenja s kla-

si nim lakovima treba imati na umu da predstavu o izla-

kiranoj površini ne daje samo sjaj, tako da to ne može

biti jedini kriterijum za ocenu, već i sam izgled površine.

Celokupni vizuelni izgled površine znatno je druga iji od

onog koji daje klasi ni lak i stoga smatramo da je ta dva

sistema nemoguće porediti na taj na in. aime, hromoden

a­ ua­ l­a­kovi za­ pa­rkete ostavljaju utisak poznat kao efekat

otvoreni pora“, sli an kao kod lakova za nameštaj. Uz

boju parketa, koja ostaje svetlija, možemo reći da je izgled

parketa prirodniji ako se koriste vodeni lakovi za parket.

Područje primene lakova za parkete Chromoden aqua

S obzirom na odli na me ani ka svojstva, možemo reći

da je upotrebljiv za sve prostore, i za stambene i za po-

slovne. vde želimo da naglasimo jednu vrlo važnu pre-

poruku. Kada je re o poslovnim prostorima, svakako je

preporu ljivo koristiti lakove sniženog sjaja, dakle mat ili

polumat, jer je održavanje jednostavnije. Poznato je da

kroz poslovne i javne prostore prolazi vrlo veliki broj ljudi

koji na cipelama donesu pesak i druge estice koje grebu

lak, što dovodi do abanja lakirane površine i formiranja

staza“ koje su jako izražene na sjajnim lakovima, dok su

na mat ili polumat teže vidljive.

U tablici koja sledi prikazana je preporuka podru ja

primene hromoden a­ ua­ l­a­kova­ za­ pa­rkete.

Novi proizvodi za pripremu površineGrupa proizvoda hromoden a­ ua­ dodatno je upotpu-

njena i zaokružena s još dva proizvoda. Prvi je hromoden

a­ ua­ tekućina­ za­ kita­nje, koja se koristi isklju ivo za gito-

vanje fuga kao smesa s drvnom prašinom. Drugi je hro-

moden a­ ua­ gel­ za­ fuge, koji se koristi sli no kao i njegov

ekvivalent u klasi nom sistemu hromoden univerza­l­ni gel­

za­ fuge. Dakle, može se koristiti umesto laka za prvi sloj

ili za dodatno zaglađivanje površine pre lakiranja posled-

njeg sloja.

Chromoden aqua – ekološki lakovi za svaku priliku

naziv proizvoda Sjaj tvrdoća abrazija

chromoden lak za parkete sjajni 99–100 odsto 1 1

chromoden aqua 2k pu lak za parkete 90 odsto 1 2

chromoden aqua 1k pu lak za parkete 88–90 odsto 0,9 1,5

napomena: vrednosti tvrdoće i otpornosti na abraziju izražene su kao odnosi prema vrednostima za klasični chromoden lak za parket sjajni

naziv proizvodajače opterećeni

prostoriSlabije opterećeni

prostori

chromoden aqua 1k pu lak za parkete chromoen aqua 2k pu lak za parkete napomena: kod jače opterećenih prostora preporučujemo mat ili polu-mat lakove zbog lakšeg održavanja

kutAk zA pARket

40

Kao osveženje na tržištu Karbon

najavljuje povratak na scenu pre-

poznatljive robne marke disperzije

za zidove Pol­ikol­or. Pol­ikol­or je boja

izuzetne pokrivnosti izrađena na bazi

kvalitetni punilaca i veziva. Kao do-

datak asprtimanu Polikolor disperzija,

te nolozi ove kompanije razvili su i

recepture Pol­ikol­or Gol­d i Pol­ikol­or sta­r

- koncentrovani perivi disperzija.

Radi promovisanja stare-nove rob-

ne marke, neprikosnovene disperzije

za zidove Pol­ikol­or Ka­rbon je izašao u

susret svim kupcima koji bi želeli da

se uvere u istinski kvalitet Polikolora

po promotivnim cenama. bratite se

svom veletrgovcu za uzorke koje ćete

besplatno dobiti na probu.

Deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix – za fino izravnavanje• Gletstar – za fino izravnavanje u

debljem sloju• Polifix T – tečna masa za fino

izravnavanje unutrašnjih zidova• Polifix VF – za izravnavanje fasada

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast – akrilni zaribani malter

• Karboplast Full – akrilni puni malter• Karbosil – silikonski zaribani malter• Karbosil Full – silikonski puni malter

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol – lepak za keramiku za spoljnu i unutrašnju upotrebu

• Siprokol specijal – lepak za stiropor• Siprokol rabitz – za izravnavajući sloj

DEMIT sistema• Siporeksol – lepak za gasbeton• Siprokol Flex – fleksibilni

lepak za granitne, mermerne i sinterovane ploče, lepljenje

pločica na pločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor – disperzija za unutrašnje zidove

• Poliklor gold – koncentrovana disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor star – periva disperzija za unutrašnje zidove

• Poliflor fasadni – disperzija za spoljašnje zidove

• Poliflor steel – mikroarmirana boja za spoljašnje zidove

pRedstAvlJAmO

kaRBon

Povratak PolikoloraTopola

Karbon d.o.o. Karađorđeva 126

tel/fax: 034/705-000034/813-598

42

Po eci JUB akademije

vezuju se za 2001. go-

dinu, odnosno za samo

osnivanje JUB kompani-

je u Srbiji. Još tada je uo ena potreba

da se korisnici, bilo da su izvođa i, tr-

govci ili ar itekte, edukuju i informi-

šu o materijalima, nji ovoj pravilnoj

ugradnji, greškama u praksi i na ini-

ma nji ovog izbegavanja. državanje

prezentacija kako u okviru fabrike

tako i na terenu, pokazale su se kao

ispravan na in ostvarivanja interakcije

izmedju proizvođa a i krajnji potro-

ša a.

Možda će neko pomisliti da je

korišćenje re i akademija pretenci-

ozno, ali održani 20 prezentaci-

ja od 2001. godine, uz u ešće 5.300

u esnika opravdava njeno korišćenje.

Kao i u svakoj akademiji, u ešće nije

obavezno, ali obezbeđuje nadgradnju

postojećeg znanja. Kroz edukaciju

saradnika i ljudi koji smatraju da će

im znanje u poslu pomoći, JUB-ovi

istru njaci prenose svoja dugogodišnja

iskustva sa terena, znanja i omoguća-

vaju jedan mnogo kvalitetniji odnos.

Više nije dovoljno samo prodati pro-

izvod, mnogo je bitnije ono što se

nudi uz njega kao dodatna vrednost.

no što karakteriše JUB-ove pre-

zentacije jeste nepretenciozan pristup

i trud da se, što je moguće više upro-

ste izrazi koji se ti u građevinarstva.

a njima se neće uti emijske ili -

zi ke formule već se razumljivim re -

nikom daju odgovori i na najsloženija

pitanja.

Do skora su postojale dve vrste pre-

zentacija

● u JUB-ovom informativnom cen-

tru (JIC-u) u okviru fabrike JUB u

imanovcima, gde se uz pret odno

zakazivanje termina organizuje dola-

zak razli iti ciljni grupa od izvođa-

a do studenata građevinskog fakulte-

ta i ar itekata.

● drugi vid prezentacija je na tere-nu u saradnji sa lokalnim trgovcima,

gde uz pret odni dogovor termina,

dolazi JUB-ova ekipa i u prostoru

primerenim za prezentacije, okuplje-

nim majstorima prezentira proizvodni

program i te nike ugradnje materi-

jala.

Savremene potrebe tržišta i te no-

loški razvoj uslovile su potrebu da se

ode korak dalje tako da je u periodu

od 30. marta do 1. aprila ove godine

u otelu orcev“ na Fruškoj Gori,

organizovan i prvi seminar JUB aka-

demije pod nazivom Boja kao pro-

izvod, usluga, doživljaj, emocija šta

prodajemo, kako i kome “ Seminar

je prvenstveno bio namenjen trgov-

JUB AkademijaZnanje će u perspektivi biti faktor koji će doneti razliku između uspešnih i manje uspešnih trgovaca

edukAciJA

43

cima u maloprodajnim objektima koji

su u direktnom kontaktu sa krajnjim

korisnicima. eke od tema koje su

obrađivane bile su

- rendovi u industriji boja,

- IUstine i zablude u primeni ma-

terijala,

- Speci nosti primene materijala

za kerami ke radove,

- Kako poboljšati uslugu u trgovini

bojama

- aj ešće greške u primeni ma-

terijala,

- Dizajn enterijera,

U delu predavanja koja su se od-

nosila na materijale, trendove, i sli -

ne stvari pored JUB-ovi stru njaka

predava i su bili i gosti iz Sloveni-

je, dok su u predavanjima koja su

obrađivala teme vezane za te nike

prodaje na ine njenog unapređenja,

u estvovali potvrđeni stru njaci iz

konsultantski agencija. no što je

jako bitno i što karakteriše ovo oku-

pljanje je ostvareni korak napred u

pogledu saradnje, gde se zaintere-

sovanima nudi besplatno znanje i

iskustvo koje u današnje vreme po-

staju klju ne komparativne predno-

sti. Jako dobra ostvarena interakcija

na predavanjima, gde su u esnici

mogli da pitaju šta i zanima i da

dobiju odgovor, je pokazala da su

ljudi željni znanja i da ga prepo-

znaju kao moćno sredstvo u svom

budućem radu.

Pored predavanja u esnici su slo-

bodno vreme mogli da iskoriste za or-

ganizovane izlete do muzeja p elarstva

i vinskog podruma u Sremskim Kar-

lovcima gde su degustirali vino i uli

zanimljive pri e od domaćina, dok je

drugi izlet, odlazak do manastira ovo

opovo, organizovan u povratku.

a kraju seminara svi u esnici su

dobili serti kate za u ešće na semina-

ru, a oni koji su osvojili najviše poena

na dobrovoljnom testu znanja dobili

su diplome i prigodne nagrade.

JUB će nastaviti sa dobrom prak-

som edukacije svoji kupaca tako da

je sledeći seminar već u planu.

edukAciJA

44

Za unutrašnju zaštitu

rezervoara za te na go-

riva od korodiranja naj-

bolje se pokazao epoksi

sistem. Epoksi premazi odlikuju se

visokom elasti nošću, tvrdoćom, kao

i emijskom otpornošću na rastvore

neorganski kiselina, baza i soli, zatim

ulja, goriva, maziva, sirov petroleum,

razne benzine i druge derivate nafte.

a organske kiseline ovaj sistem daje

osrednju otpornost.

Premazi na bazi epoksi smola mogu

se podeliti u dve grupe konvencio-

nalne epoksi premaze sa organskim

rastvara ima i epoksi premaze bez ra-

stvara a.

Priprema površine

odmašćivanje (ukoliko su površi-

ne zaprljane uljima ili mazivima)

me ani ko išćenje abrazivom

(peskarenje do stepena Sa 2 1/2)

otprašivanje

Kod reparacije rezervoara koji su

već bili zaštićeni epoksi premazima

primenuje se

pregled rezervoara i konstato-

vanje koji je procenat površine ko-

rodirao

odmašćivanje

ako je korodiralo više od 50 od-

sto površine, onda je obavezno pe-

skarenje celog rezervoara do stepena

Sa 2 1/2

ako je korodirala manja povr-

šina, onda je potrebno peskaranje

do stepena Sa 2 1/2, a ostale, zdra-

ve površine, treba blago prepeskariti

(oprati peskom).

Sistem zaštitePrvi predlog

epoksi osnovna boja

feropoks 0 μm

i

epoksi pokrivna boja

tankplast 200 250 μmDrugi predlog

epoksi premaz bez rastvara a

epoven 300 μmReparacija rezervoara

Prvi predlog

epoksi osnovna boja

feropoks ekovanjne

epoksi pokrivna boje

tankplast 100 200 μm

Drugi predlog

epoksi premaz bez rastvara a

epoven, ekovanje

epoksi premaz bez rastvara a

epoven 100-200 μm

Predlozi za spoljašnju antikorozivnu

zaštitu rezervoara i cisterni za lagero-

vanje i transport te ni goriva

Rezervoari ukopani u zemlju

epoksi osnovna boja

feropoks 50 0 μm katran epoksi boja

balastin 00 μm

adzemni rezervoari sa betonskim

plaštom

epoksi osnovna boja

feropoks 50 0 μm boja katran epoksi

balastin 200 250 μmadzemni rezervoari ili cisterne za

transport

epoksi ili PU osnovna boja

feropoks ili PUR prajmer 30

μm epoksi ili PU međupremaz

plastolit B ili PUR B 100

μm poliuretanska boja

supervereks 0 μmKompanija Zorka color AD ima

u ponudi i premaze na bazi lor-

kau uka za zaštitu postrojenja u

naftnoj industriji, protivpožarne

premaze za zaštitu konstrukcija, a

takođe i antistatik samoliv podove

kada je potrebno odvoditi stati ki

elektricitet.

antikorozivna zaštita rezervoara za gorivo

Unutrašnja zaštita rezervoara i cisterni za tečna gorivaTEKST: dipl. inž. Branislava mrkonjić, zorka color ad, šabac

pRemAzi

46

pReNOsimO

Mali se udružuju u sa-

veze, ali ne samo zato

da bi bili ja i od do-

bavlja a kada se sabe-

re nji ov ukupni potencijal već i da

bi zajedni ki unapredili poslovanje s

namerom da se snize troškovi, da se

prodavnice u ine privla nijim i da se

razviju ljudski potencijali. a primer,

teško će mali samostalno savladati na-

ela category managmenta, pa onda

space managmenta (upravljanja pro-

dajnim mestom raspored robe u

prodavnicama), primenu ABC meto-

da kalkulacije i drugo, što uti e na

racionalizaciju. Podjednako je nužno

i zajedni ko planiranje promocija,

građenje zajedni kog identiteta, po-

litike cena, zajedni ki stru ni obu-

ka i usavršavanje kadrova i ostalo što

stvara vrednost koja će stvoriti uslove i

potencijale koji su nužni da bi trgovci

ostali ili postali savremeni, privla ni

i pro tabilni. Udruženja mogu da

osnivaju i zajedni ke klubove, kao i

da lansiraju program za redovne kup-

ce (fre uent buyer) koji teško može

da ostvari neka pojedina na prodav-

nica ili mala grupa samostalno.

Samo puko sabiranje prometa vrlo

je naivno i to je kratkoro no udruži-

vanje. Ameri ka udruženja u po etku

su imala isto tako naivna s vatanja da

samo pritiskom na dobavlja e mogu

da dobiju povoljnije uslove. Pomenuti

ameri ki zakon iz 193 . donet je baš

zbog toga da zaštiti male od (u ono

vreme novog uda) samoposluge, ali

uzalud. I male radnje su se ujedinja-

vale i tako su se stvorili lanci prodav-

nica s nižim cenama, većim izborom i

većom dobiti nego ranije, ali ne samo

zbog povoljniji uslova dobijeni od

proizvođa a već i zbog racionalnijeg

poslovanja. o je bilo naro ito izra-

ženo posle veći kriza kad su se izlazi

tražili u partnerstvu. Istorija se danas

iponavlja pojavom ipermarketa, koji

ne ostaju izolovani već se šire geome-

trijskom progresijom od jednog se

stvara nekoliko novi . e može ipak

sve da se rešava propisima i zakoni-

ma, kao što to nije mogao da reši ni

pomenuti ameri ki akt o spre avanju

diskriminacije tako što jednake koli-

ine robe moraju svima da se ponude

po istoj ceni. Jeste, ali opet ko će

u koli inama da nadmaši lance i-

permarketa

Novi identitet i jedinstvena prepoznatljivost

Mali traže svoj identitet i prepo-

znatljivost koja privla i i trajno za-

država potroša e. Za to ima mnogo

na ina, a jedan od najdelotvorniji

ostvaruje se podsticanjem aktivnosti

i događanja u prodavnicama tokom

prazni ni i drugi prigodnosti dana

(Božić, ova godina, Uskrs...), za

posebne prilike, a izmišljaju se i ra-

zni događaji, iznenađenja u prodaji,

akcija u gradu i sli no. aj fenomen

je veoma važan i ima veliku ulogu

za one koji su uspeli da se održe u

glavnoj ulici, i to upravo zbog pre-

poznatljivosti i privla nosti. Imidž ili

utisak koji sti e potroša u toj pre-

poznatljivosti jasno se određuje i u

drugim smerovima kao što su ljuba-

znost, uslužnost, predusretljivost, pa

zatim uz pomoć pojmova kao što su

moderno, savremeno, prijatno, pri-

jateljski, živa no... ajvažniji postu-

pak u traženju prepoznatljivosti jeste

identi kacija kupaca, odnosno nji-

ovo segmentiranje, a za te odabrane

segmente, ciljne grupe asortiman

se posebno bira kao što se i poseb-

na pažnja poklanja na inu izlaganja

robe u prodavnicama i sveobu vat-

nom procesu komunikacije.

ome ćemo posvetiti posebnu pažnju

usled toga što je razli itost ipak najveća

šansa za one koji žele da opstanu pored

veliki lanaca, ili zato što je nužno da

svako gradi svoj identitet s tom ambi-

cijom. Ipak, ti veliki lanci nisu baš to-

liko međusobno razli iti, osim ona dva

koja stalno izdvajam jer prednja e po

inovativnim pristupima. Manje-više, u

gotovo svima njima izbor robe je sli an

li e jedan na drugi i izgledom, pa i

odnosom prema kupcima. Ali, ima sve

više oni koji su s vatili šta zna i biti

druga iji. ni za svoje kupce stvaraju

okruženje koje privla i, koje se pamti,

omogućava kupcima nove doživljaje o

kojima oni oduševljeno pri aju svojim

poznanicima. akvi onda i opstaju po-

red ti veliki .

Postoji mnoštvo na ina na koje ma-

nji uspevaju uz velike, a tome naj-

više pridonose privla ni sadržaji, kao

i vizuelni identitet kojim se privla i

pogled kupaca. o je onaj prvi uti-

sak kojim se nešto izdvaja iz mnoštva

prenosimo delove iz knjige „uspešna trgovina“ zvonimira pavleka, izdavačke kuće adižes

Udruživanje u saveze

47

pReNOsimO

sli nog, iako ćemo kona nu odluku o

kupovini doneti tek kada stupimo u

takav prostor.

o je samo spoljni sjaj, prvi utisak,

ali iza toga mora da bude i privla na

unutrašnjost. A u unutrašnjem pro-

storu stalno se dešava nešto prigodno,

neuobi ajeno i privla no. Evo neki

karakteristika u borbi za opstanak

mali koji žele da ostanu u žiži inte-

resovanja

eke prodavnice postaju već po-

malo dosadne, rutinske. Ali oni koji su

uspešni ne ustru avaju se da menjaju

asortiman ili mesto artikla u mikro-

lokaciji. Pogotovo se to ustanovljava u

prigodnim danima, godišnjim dobima

i kad su u pitanju novosti

Ako je asortiman nov i odu-

ševljava, važno je da bude izložen na

privla an na in. Posetio sam prodav-

nice naizgled u šarmantnom neredu

koji ostavlja prijatan utisak tako što

se dobija osećaj da kupac može slo-

bodno, bez ikakve bojazni da bira, ali

i one kojima je sve u neredu, pre-

natrpane su ili odišu nemarom jer

su neke police poluprazne, a druge

prenatrpane

Briga o stalnom merc andisingu

sa sopstvenim snagama ili pomoću do-

bavlja a može da doprinese da prodaj-

no mesto bude stalno privla no

esto se prodavci ljute kad im

mušterije ostave nešto u neredu, a

znam da su nekada u Kauf ofu upo-

zoravali zaposlene da je na njima da

vode brigu o urednosti prodavnice

isto kao o urednosti vlastite kuće kad

im dolaze dragi gosti, ali na nji ne

smeju da se ljute.

Posebno me fascinira (i ini mi se

da je zaista jedinstven) francuski la-

nac Sep ora, koji u svojoj mati noj

zemlji zauzima oko dvadesetak posto

maloprodaje u kozmetici i nedavno

je vrlo uspešno ušao u SAD, gde je

tokom prve godine otvorio 0 pro-

davnica, a namerava da otvori još ne-

koliko stotina.

Kako se taj ohrabrio da uđe među divove?

Kad uđete u nji ove prodavnice,

kao da ste došli u neki drugi svet,

a oni koji poznaju kozmetiku ne

mogu da dođu k sebi. Ljudi su ode-

veni u crno kako se ne bi izgubili u

šarenilu kozmetike imaju ak i crne

rukavice. Pokazaće vam se odma

veliki video ekran koji će vas askom

zaneti, zatim nailazite na mnoštvo

asopisa o lepoti, video materijal,

poeziju o lepoti, a onda dođe ono

što izaziva tipi no ameri ko uđenje

wow Sva relevantna kozmetika

sveta je tamo o, prevarili biste

se ako biste je tražili prema svojim

omiljenim markama ili proizvođa i-

ma. a primer, ruževi za usne po-

ređani su po abecedi, i to i skupi i

jeftini zajedno. U tom ramu lepote

sve je pristupa no, a u vazdu u se

oseća miris irisa. Slobodno se ispro-

bavaju parfemi i ruževi...

Sep ora je srušila klasi ni model u

kojem dominira sugestija prodavaca

kad su svi proizvodi jedne marke sa-

kupljeni na jednom mestu, a proizvo-

đa drži kontrolu nad svima. U Sep-

oreu toga nema. ema ni uobi ajni

poklona uz veće kupovine. Kontrolu

drži kupac koji, nasuprot klasici, lako

bira uzorke, lako i poredi i niko mu

ne dosađuje i ne uznemirava ga. o

je zaista revolucionarna ideja koja je

prodrla u SAD iz zemlje koja se razu-

me u žensku lepotu.

U pogledu posebnosti moram da

izdvojim još jedan lanac koji me sve

više fascinira, ali ne zato da bi se to

iskustvo odma prenelo u našu sre-

dinu, već stoga što me impresionira

na in na koji se stvara živost i privla e

potroša i.

Povodom boravka u Virdžiniji, u

gradiću arlostvil, uživali smo u de-

gustaciji svojevrsne ponude organske

rane (ekološki proizvodi pod na-

zivom organic food) u samoposlu-

zi ole Food. o je za ameri ke

uslove omanji tip samoposluge, ali

krajem 2003. itao sam u Economi-

stu da je to postao najveći malopro-

dajni lanac organske rane na svetu.

U njemu se nalazi jedan istaknuti,

politi ki intoniran ugao s transpa-

rentom ake Action, s antikapitali-

sti kim asopisima i s porukama u

korist takozvane fer trgovine i sli no,

ali to nije bio pravi razlog zbog kojeg

ljudi dolaze. e prodavnice nazivaju

eatrom rane“. a primer, jabuke

su poređane u redove red crveni ,

pa red zeleni , šargarepa je okruže-

na svežim mladim lukom, neki proi-

zvodi su izloženi na zemlji, neki ak i

na stablu, poslastice su postavljene u

okruženje u kojem se u njima uživa

ili s komplementarnim namirnicama,

sir Bianco Sottobosco (ov ji sir s tar-

tu ma iz Pijemonta) sa šampanjcem

i crvenim voćem itd. Mnogo štošta

može da se proba pre odluke o ku-

povini, a kandidata uvek ima... Ljude

to mami iako nije ni jeftino.

50

RubRikAmeNAdžmeNt

sniva i direktor Feraz-

zi Greenlig t, ameri ke

kompanije koja se bavi

strateškim konsaltingom

i edukacijom za unapređenje proda-

je i razvoj karijere, Kit Feraci, smatra

da današnji poslovni svet funkcioniše

za valjujući tom konceptu i na moći

koju te mreže donose.

snovno pitanje ti e se same su-

štine pojma “biti povezan”. ezao-

bilazna su i pitanje o tome kako se

grade vredne i dugotrajne veze, iako

to nikako ne treba povezivati sa uo-

bi ajenim “networkingom”. U slu aju

građenja poslovni mreža radi se o

svesti o povezivanju, koja se zasniva

na dve injenice

- da srž vašeg uspe a ine veze,

- da su poslovne veze zapravo li ne

veze.

Veza kao srž uspehaStru njaci koji se bave teorijom pol-

sovni veza i stvaranja mreža među

polsovnim ljudima tvrde da gkoro sve

što radimo i u profesionalnom i pri-

vatnom životu manje ili više zavisi od

drugi ljudi. Po toj teoriji i stvari za

koje se ne bi moglo reći da izgledaju

kao povezivanje” razne vrste jav-

ni predavanja, na primer - direktno

su pod uticajem veštine povezivanja.

iIstovremeno, smatra se da će se

uvek dešavati da o tome da li baš vi

zaslužujete dobar posao i da li ćete

raditi na najvažnijim projektima, od-

lu uju drugi.

Mešanje posla i zadovoljstvaVeliki broj ljudi razdvaja poslov-

ne od li ni veza i smatra da se one

mogu razdvajati. Stru njaci, ipak,

smatraju da se pri građenjuu veza u

poslovnom svetu ini greška kada se

prema takvim vezama odnose razli-

ito od privatni . Savetuje se da se

posebna pažnja obrati na ljude sa ko-

jima se radi bilo da su kolege ili

klijenti a koje naj ešće smatramo

i prijateljima. Rad sa njima je gotovo

uvek produktivan i naj ešće se rea-

lizuje na obostrano zadovoljstvo, pre

svega zato što već postoje poverenje i

otvorenost u komunikaciji. i ljudi će

vam najverovatnije brže oprostiti uko-

liko pogrešite od neki drugi koje i

ne poznajete ili će vam radije pomoći

ako se nađete u neprilikama. Mnogo

je, zapravo, realnije da će ćete uvek

imati više posla ako sa poslovnim sa-

radnicima i partnerima imate poziti-

van i otvoreniji odnos.

Veze koriste svimaPoslovne veze se ostvaruju na isti

na in kao i prijateljske veze. Povere-

nje, koje je osnova svakog prijateljstva

gradi se tako što se sopstveno isku-

stvo, posvećenost, iskrenost i bliskost

dele sa drugima. Velika većina ljudi

ceni naporan rad, poverljivost, kre-

ativnost i otvoreno komuniciranje a

ne neprirodno ponašanje. Vaše veze

sa poslovnim partnerima mogu se u

određeno vreme i u određenoj koli-

ini razvijati ak iako dođete do tema

iz vašeg privatnog ili porodi nog živo-

ta. U vezi ovog Kit Feraci savetuje da

poslovnim partnerima treba pokazati

da ste profesionalni ali i da ste ovek.

Izbegnite, savetuje on, površne teme

i razgovarajte o onome što je zaista

važno vašim snovima i stra ovima,

deci ili poslovnim temama zbog ko-

ji ne možete da spavate. “I nemojte

misliti da će oni imati lošije mišljenje

o vama zbog toga. U praksi se obi no

dešava suprotno”.

Prema autoru, jednako je važno da

malo preina imo uvenu izjavu JFK

e pitajte šta vaš poslovni partner

može da uradi za vas, nego šta vi mo-

žete da uradite za vašeg partnera.”

Da biste zaista izgradili kvalitetne i

vrste veze, najbolje bi bilo da pre

svega ozbiljno razmislite kako da po-

stojeće veze u inite uspešnima.

Sistem nagradaJedan od na ina za uspešno građe-

nje vaši poslovni veza može biti i

pružanje podrške drugima u nji ovoj

nameri da postenu ili budu još us-

pešniji. U takvim situacijama, smatra

Feraci, morate biti spremni da pri-

vatite i velikodušnost s druge strane.

Postoje, naime, trenuci u kojima za

nekoga možete da u inite veoma važ-

nu stvar. ekome ćete možda moći

da otvorite važna vrata ili da se za-

uzmete za nekoga da bude primljen.

akve, naizgled jednostavne stvari e-

sto određuju ne iju polsovnu sudbinu

i mogu mnogo da promene u ne ijoj

karijeri ali i da vama na duge staze

koriste. ikada zapravo ne znate kada

se može dogoditi da vam takva usluga

bude uzvraćena. Ipak, ako to neko

ini pre esto, ponudu možete da

odbijete, pre svega što možete imati

utisak da ste nekome mnogo “dužni”

zbog toga.

a dobre veze zato bi trebalo gel-

dati kao na dvosmerne ulice, pri

emu ponekad treba biti opušteniji.

Savetujemo da se pri vatite ne iju ve-

likodušnost i jednostavno se ali iskre-

no za valite.

Dobrim vezama do uspešne karijereTEKST: tmG

51

Priprema podlogeDa bismo po-

boljšali prionlji-

vost, jako upojne

podloge pret-

odno grundi-

ramo emulzijom

Kemacryl razređenom vodom u raz-

meri 1 1.

Zaptivanje zidne površineHidrostop DP

je jednokom-

ponentni dis-

perzioni premaz

namenjen za

izradu zaštitnog

vodonepropusnog premaza u vlažnim

i mokrim prostorima, gde ne o eku-

jemo direktan pritisak vode.

Zaptivanje podne površineH i d r o s t o p

el­a­stic je dvo-

komponentna

eksibilna vo-

donepropusna

masa namenje-

na za izradu

zaštitnog vodonepropusnog premaza

u vlažnim i mokrim prostorima ne-

posredno ispod kerami ki plo ica,

na podnim unutrašnjim i spoljašnjim

površinama, kao i za zaptivanje tuše-

va, sanitarija, kupatila, perionica, te-

rasa i balkona.

Zaptivanje spojeva, probojaDa bi se iz-

beglo nastaja-

nje pukotina u

uglovima i na

probojima, upo-

trebljavaju se

Kema­ba­nd za­p-

tivne tra­ke. a spojevima zid zid i

zid pod upotrebljavaju se Kema­ba­nd

za­ptivne tra­ke s pripadajućim uga-

onim elementima Kema­ba­nd , . Za

zaptivanje slivnika i instalacija upo-

trebljavaju se Kema­ba­nd ma­nžetne 12

i 2.

Lepljenje keramikeKema­kol­ e polimercemen-

tni lepak razreda C2 E Kema­ sta­r-

l­ight e univerzalan, eksibilan,

lagan, polimercementni lepak razre-

da C2F E, S1

Lepkovi se upo-

trebljavaju za

lepljenje zidni

i podni plo-

ica, te obloga

od kamena, grisporcelana i stakleni

mozaika na podove i zidove. Poseb-

no je pogodan za sisteme lepljenja

“novo na staro”, kao i na podno i

zidno grejanje.

FugovanjeMasa za fu-

govanje Beta za

fuge širine do 8

mm, u 1 boja.

Gitovanje elastičnih spojevaSvi pokretni/

elasti ni spojevi

između kera-

mike zaptivaju

se trajnoela-

sti nom masom

Kema­sil­, u 1 jednaki nijansi, kao i

kod mase za fugovanje Beta.

Izrada kupatila

Kupatilo spada među takozvane mokre pro-

store, gde lako možemo o ekivati povećano

vlaženje zidni i podni površina. Sama po-

vršina keramike, mase za fugovanje, odnosno

sloj lepka ispod keramike, ne ostvaruje vodonepropusnost

obložene površine. Pored toga, u takvim prostorima ima-

mo razne proboje površina radi dovodni i odvodni cevi.

Usled toga, konstantno lokalno vlaženje obloženi površina

lako može prouzrokovati probleme u primarnoj konstrukciji

(zid od gipsa, malter, estri ), te posledi no i u susednim

prostorijama.

Vodonepropusnost obloženi površina pre polaganja

keramike postižemo upotrebom eksibilne vodonepropu-

sne mase Hidrostop el­a­stic i Hidrostop DP, te ugradnjom Ke-

maband traka na spojevima pod zid i Kema­ba­nd ma­nžetni

na mestima proboja cevi. Radovi tog tipa preporu uju se

posebno u slu ajevima kad je predviđeno podno grejanje.

Za lepljenje kerami ke obloge upotrebljavamo eksibilne

ilepkove kao što su Kema­kol­ e ili Kema­ sta­rl­ight e .

Za fugovanje površina upotrebljavamo masu za fugovanje

Beta, zaptivne trake i manžetne, te zaptivamo trajnoela-

sti nim gitom Kema­sil­.

sAvetNik

53

pOdNe OblOGe

Lepljenje podnih obloga MEKOLOM 1570

Podne obloge su zbog

jednostavnog polaganja,

izdržljivosti i lakog odr-

žavanja veoma omiljene

kod korisnika. Veliki izbor materi-

jala, dezena i nijansi omogućava da

se stvori funkcionalan i armoni no

opremljen prostor za kvalitetan bora-

vak u kome se ljudi prijatno osećaju.

Za jednostavno i kvalitetno pola-

ganje podni obloga preporu ujemo

da upotrebite disperzioni lepak Mekol­

. Lepak ima neutralan miris i ne

sadrži organske rastvara e.

Prednosti Mekol 1570

Pored vr unskog kvaliteta, Mekol­

omogućava

- jednostavno nanošenje

- veliku lepljivost koja obezbeđuje

brzo lepljenje svi vrsta obloga

- dugo otvoreno vreme koje omo-

gućava polaganje obloga ak 5 mi-

nuta posle nanošenja lepka

- veliku kona nu vrstoću i elasti nost

spoja koje obezbeđuju trajnost i dugogo-

dišnje korišćenje vrlo opterećeni podova.

Upotreba:

Lepak je pogodan za lepljenje PVC

podni obloga u plo ama ili rolnama,

itekstilni podni obloga sa PVC, PU,

lateks ili tekstilnom podlogom i oblo-

ga od plasti cirane i prirodne plute.

Može se upotrebljavati i na podloga-

ma sa podnim grejanjem ili za leplje-

nje obloga na zidove.

Postupak lepljenja:

bloge se lepe Mekol­om na

cementne i druge porozne podloge.

Pre polaganja obloga treba pro-

veriti podlogu, koja mora biti suva,

izravnata, vrsta i dobro o išćena od

prašine i eka.

Lepak se dobro promeša i nanese

na podlogu nazubljenom lopaticom.

Za lepljenje tekstilni obloga prepo-

ru ujemo upotrebu lopatice A2, dok

je za PVC obloge i plutu dovoljan ta-

nji sloj koji se postiže lopaticom A1.

Dobra mazivost lepka omogućava

jednostavno i ravnomerno razmaziva-

nje lepka po podlozi. anesite lepak

samo za toliko obloga koliko može-

te da položite u otvorenom vremenu

lepka približno 5 minuta.

Po isteku vremena vetrenja, oko

deset minuta, po nite da polažete

obloge. Pravilno položene i poravna-

te obloge izvaljajte valjkom. Spojeve

i eventualne neravne delove izvaljajte

više puta. Kona nu vrstinu spoj po-

stiže posle nekoliko dana.

Potrošnja:

250 300 g/m2 sa nazubljenom

lopaticom A1

300 350 g/m2 sa nazubljenom

lopaticom A2

Pakovanje:

Lepak je na raspolaganju u amba-

laži od šest kg i 12 kg, što je dovoljno

za polaganje oko 20, odnosno 0 m2

obloga.

Svakoj kanti od 12 kg kao poklon

priložen je list nazubljen sa obe stra-

ne (A1, A2) koji omogućava opti-

malno nanošenje lepka za razne vrste

podni obloga.

54

stRučNi sAvet

Postoje i “principijelni”

izuzeci kao što su prozirni

lakovi i temeljne boje/

grundiranja koji nemaju

pigmente. Kod boja za cement i kre -

njak pigment je već vezivno sredstvo

ukoliko se želi isto bela boja zidova.

Posebni slu ajevi su boje za bajcovanje

jer one, po pravilu, ne sadrže vezivna

sredstva. Razređiva i održavaju vezivno

sredstvo i pigmente u tekućem stanju.

Uloga im je da posle upotrebe ispare

da bi boja ostala vrsta i suva. Vezivno

sredstvo povezuje podlogu s pigmen-

tom, ime se i postiže lepljenje.

Vezivno sredstvo je uglavnom

bezbojno, dok pigment daje bo-

jenoj površini željene tonove. Po-

moćna sredstva služe za konzer-

viranje, stvaranje lma, postizanje

određenog stepena elasti nosti ili

mekoće, viskoznosti (bez kaplji-

ca), spre avanje stvaranja poko-

rice

Boje se razlikuju prema tome

da li se rastvaraju u vodi, mogu

li se razređivati vodom i sadrže li

razređiva e, kao i prema vezivnim

sredstvima. Prema funkcijama, od

drugi uobi ajeni premaza razlikuje-

mo boje za grundiranje, impregnacije

i bajc-boje.

eki proizvođa i koriste itav niz na-

ziva koji se odnose na izgled gotovog

premaza (prozirni lak, lazure, zlatna

bronza...), na posebne namene (lak za

prozore, lak za amce, zidna boja...) ili

neke druge osobine na koje proizvođa

želi da ukaže (lazura za deblje sloje-

ve ). Postoje organska i anorganska

vezivna sredstva. U anorganske se ubra-

jaju vapno, cement i vodeno staklo. ni

o vršćavaju delovanjem ugljen-dioksida

iz vazdu a ili spajanjem s vodom. Kod

organski vezivni materijala razliku-

jemo prirodne materijale, poboljšane

prirodne materijale i vešta ke materija-

le. U prirodne materijale spadaju lep-

kovi na životinjskoj ili biljnoj bazi (že-

latin i skrob), biljna ulja (laneno ulje)

ii smole. Lepkovi su vodeni rastvori koji

se u vršćuju isparavanjem vode. Ulja se

u vršćuju emijski tako što poprimaju

oblik smole. Da bi se dobro u vrsti-

le, uljne boje gotovo uvek sadrže suve

materije.

Poboljšani prirodni proizvodi su ce-

lulozni lepkovi, laneno ulje, esteri ko-

lofonijum-glicerina, celulozni nitra-

ti ili lor-kau uk. Postoje i materijali

rastvorljivi u vodi, kao disperzije ili u

razređiva ima.

Većina razli iti vrsta boja kao veziv-

no sredstvo, ipak, sadrži vešta ke mate-

rijale. (Podela na “vešta ke materijale”

i “vešta ke smole” napravljena je delom

i slu ajno, pa se danas termin “vešta ka

smola” ne koristi, iako se i dalje esto

pojavljuje u nazivima proizvoda.)

Boje s vezivnim sredstvima od ve-

šta ki materijala nikada nisu stvarno

“rastvorljive u vodi”, već je tu re o dis-

perzijama u vodi ili o razređiva ima.

Razređivači za bojeKao razređiva i mogu se koristiti ili

voda ili sami razređiva i. o mogu biti

naftni proizvodi ili proizvodi dobijeni iz

prirodne smole. Boje na bazi razređiva-

a jedva da se još koriste za normalnu

namenu, jer se boje za zidove danas

uglavnom razređuju vodom.

Za razređivanje boja na bazi razređi-

va a, kao i za išćenje radnog pribora,

koriste se odgovarajući razređiva i jer

voda za to nije pogodna. Svi razređiva-

i, pa i oni u prirodnim bojama, štet-

ni su po zdravlje. Pri korišćenju boja

koje sadrže razređiva i neop odno je

preduzeti mere sigurnosti kao što su

izbegavanje da se oni koriste u blizini

otvorene vatre, elektri ni prekida a,

da se prostorija u kojoj se koriste do-

bro provetrava i da se koriste zaštitne

maske i rukavice. Preporu uje se i da

u blizini bude obezbeđen uređaj za ga-

šenje požara.

Primeri za pigmenteAnorganski prirodni pigmenti

mogu biti kreda, umbra, gra t,

oker, pe ena terra die Sienna.

Sinteti ki anorganski pigmenti

titan-bela, olovno-bela, cink-bela,

antimon-bela, crna od oksida

gvožđa, cink-žuta, cink-zelena,

kadmijum-crvena, kobalt-plava,

berlinsko plava, ultramarin, man-

gan-ljubi asta, kadmijum-žuta...

Prirodni organski pigmenti su se-

pia, kaselsko smeđa, indigo, lo-

ro l i biljni pigmenti.

Sintetski organski pigmen-

ti azo-dioksin, azo- inakridon,

azo-ftalocianin, azo-izoindolinin, azo-

perilen, azo-perinon, kao i alkalno

plavi pigmenti metalni kompleksa.

Odabir odgovarajuće bojeBoje i lakovi površinama i pred-

metima, osim željenog izgleda, daju

i itav niz drugi važni svojstava

glatkoću, strukturiranost, prozirnost,

sjaj, vodootpornost, postojanost na

atmosferske uticaje, UV postojanost,

vrstoću, elasti nost, postojanost na

pojavu gljivica, lakoću išćenja, po-

stojanost na svetlost Svaka dodatna

karakteristika se, po pravilu, postiže

i dodatnim sadržajima boje, što du-

goro no gledano može imati nega-

tivne posledice po zdravlje. ako je,

na primer, nepotrebno premazivati

zidove ku inji vodootpornom bojom

za fasade.

Vezivna sredstva za bojeTEKST: tGm

56

sAvetNik

epravilno pripremlje-

na podloga može dovesti

do smanjenog integriteta

premaza i skraćivanja nje-

govog veka trajanja. Do 80 odsto slu a-

jeva propadanja premaza može biti pri-

pisano neadekvatnoj pripremi podloge,

koja uti e na ad eziju premaza.

Da bi se osiguralo prianjanje pre-

maza na podlogu i produžio vek tra-

janja premaza, neop odno je izabrati

i sprovesti odgovarajuću pripremu

podloge. Metoda koju ćemo primeni-

ti zavisi od podloge, okruženja i o e-

kivanog veka trajanja premaza.

roškovi i zaprljanost podloge ta-

kođe uti u na izbor metode za njenu

pripremu, uklju ujući i uticaj same

metode na podlogu.

- Podloga mora biti ista i u isprav-

nom stanju

- eop odno je ukloniti prašinu,

prljavštinu, ostatke starog premaza i

ostala zagađenja da bi se osigurala

dobra ad ezija

- ijedan spoljašnji premaz ne sme

se nanositi posle kiše, tokom maglo-

vitog vremena, ukoliko je prognozira-

na kiša ili kada je temperatura ispod

pet stepeni

U nastavku ćemo ukratko prikazati

ispravnu pripremu naj ešće upotre-

bljavani mineralni podloga.

Siporeks i gas-beton blokoviPotrebno je ukloniti sav zaostali

malter i druge strane materijale sa

blokova. Površina mora biti o išćena

od prašine, prljavštine, vlage (mora

biti suva), ostataka cementa i o vršći-

va a. Preporu uje se da se građevinski

lepkovi koji se koriste za spajanje blo-

kova suše najmanje 30 dana na tem-

peraturi od oko 2 0C. Sve ostatke

lepkova treba ukloniti pre dalje obra-

ide, ukoliko je neop odno abrazivnim

metodama. eop odno je i sve rupe,

pukotine i vazdušne džepove popuniti

zaptivnim sredstvima.

CigleCigle moraju biti o išćene od pr-

ljavštine, suvišnog maltera i strani

materijala. Ukoliko postoje tragovi

rascvetavanja, potrebno i je uklo-

niti me ani kim putem. reba voditi

ra una da upotrebljene cigle odleže

najmanje godinu dana pre samog

ugrađivanja. Ukoliko se direktno na-

nose završni premazi (boje), cigle se

moraju tretirati specijalnim osnovnim

zidarskim premazima.

Betonske podlogeBeton je jedan od najzastupljeni-

ji materijala u modernom građevi-

narstvu. jegova zaštita i dekoracija

veoma su raznovrsne, u zavisnosti od

namene. Sledeći koraci pomažu da se

osigura maksimum performansi pre-

maza i njegova zadovoljavajuća ad e-

zija za beton

- potrebno je da beton o vrsne

dovoljno da postigne svoje te ni ke

karakteristike. Pod o vršćavanjem se

podrazumeva da beton nakon izli-

vanja odstoji najmanje 30 dana na

temperaturi od 200C do 25 0C (ova

vrednost naj ešća je za većinu vrsta

cementa, a konkretan podatak zavisi

od same vrste i karakteristika cemen-

ta)

- U betonu ne sme biti vlage. Uko-

liko je ima, potrebno je lokalizovati je

i ukloniti njen izvor. Postoje specijal-

ne metode kojima se određuje sadržaj

vlage u betonu. Pre nanošenja pre-

maza beton mora biti potpuno suv

- Prilikom nanošenja i samog su-

šenja premaza, temperatura ne bi

trebalo da bude niža od 10 C, a u

skladu sa preporukama proizvođa a

premaza

- Ukoliko postoje pukotine, rupe,

vazdušni džepovi i sli ne nepravilno-

sti, potrebno i je popuniti odgova-

rajućim zaptivnim sredstvima

- Pre nanošenja premaza neop od-

no je ukloniti masnoću, prljavštinu,

veoma glatke površine, zaostale stare

premaze, ostatke rascvetavanja, zao-

stali malter ili delove betona, o vršći-

va e i drugo.

aj ešće metode kojima se beton-

ske podloge pripremaju za nanošenje

premaza jesu

- dejstvo abrazivni sredstava pod

visokim pritiskom (eng. Blast clea-

ning) ako se koristi voda, mogu se,

ali i ne moraju upotrebljavati abra-

zivna sredstva, a ako se metoda pri-

menjuje bez vode, abrazivna sredstva

su obavezna kao abrazivno sredstvo

Priprema mineralnih podloga

SL.1. PU C A N J E P R E M A Z A

58

sAvetNik

naj ešće se koristi kvarcni pesak (tzv.

peskarenje)

- dejstvo emijski sredstava naj-

ešće se koriste rastvori kiselina kao

što su fosforna ili sona kiselina (15-

procentni rastvor Cl ili 50-procen-

tni rastvor 3P )

- me ani ko dejstvo alata i dr.

Unutrašnje i spoljašnje zidne površine

Zaštitu i dekoraciju zidni površi-

na moguće je izvesti na veoma veliki

broj na ina. U klasi nom smislu zidne

površine najpre su obrađivane malte-

rima baziranim na kre u, cementu i

gipsu u debljinama do nekoliko cen-

timetara. vakvi zidovi moraju se pre

nanošenja premaza pripremiti na već

opisane na ine (ukloniti ne istoću,

prašinu...). U zavisnosti od obrađene

površine, u velikom broju slu ajeva

zidna površina prevla i se masama za

izravnavanje ( glet mase“ Gletomax)

ili reljefnim masama za dekoraci-

ju ( španski zid“ Dekomax-U). ek

nakon tako pripremljene podloge

pristupa se nanošenju premaza. S

pojavom novi materijala (gisp-kar-

tonske plo e, gotovi elementi...) mase

za izravnavanje direktno se nanose,

nakon ega je podloga spremna za

zaštitno-dekorativni premaz (Maxpol,

Maxfas). Prilikom nanošenja premaza

potrebno je voditi ra una o sledećim

faktorima

- malter ili masa za izravnavanje

moraju biti potpuno suvi i o vrsnu-

ti pre nanošenja premaza vreme i

uslovi sušenja i o vršćavanja zavise od

upotrebljeni materijala

- ukoliko se radi na unutrašnjim

površinama, prostorije se moraju ade-

kvatno provetravati ili zagrevati, u za-

visnosti od atmosferski prilika

- treba izbegavati obrađivanje

spoljni površina pri neadekvatnim

vremenskim uslovima (kiša, jak vetar,

jako sunce...) i pridržavati se uputsta-

va proizvođa a korišćeni materijala.

Ranije dekorisane podlogePri zaštiti i dekoraciji podloga koje

na sebi već imaju neki premaz esto

se dozvoljava da se stari premaz ne

ukloni u potpunosti. Međutim, mo-

raju se ukloniti masnoća, prljavština,

ostaci starog premaza koji dobro ne

prianjaju, ostaci rascvetavanja, buđ,

strane materije i dr. Površine koje

imaju visok sjaj moraju biti ošmir-

glane, a eventualne pukotine i rupe

sanirane zaptivnim sredstvima. Iako

ovako pripremljena podloga može

odgovoriti zadatoj nameni, samo pot-

puno uklanjanje starog premaza osi-

gurava u potpunosti kvalitet i trajnost

novog premaza. Kod ponovne obrade

stari površina preporu uje se prime-

na osnovni premaza (eng. Primer).

snovni premazi (podloge) prime-

njuju se pre završni premaza (Max-

pod, Akrilomax). ji ova funkcija je

da osiguraju dobro prianjanje završni

premaza, izjedna e upojnost podloge

i obezbede ujedna enost premaza.

U zavisnosti od podloge, koriste se

osnovni premazi bazirani na epoksi,

alkidnim ili akrilnim smolama. Prili-

kom odabira osnovnog premaza po-

trebno je voditi ra una o vrsti pod-

loge na koju se nanosi. Upotrebom

ovi premaza ubrzavamo pripremu

podloge, povećavamo pokrivnost pre-

maza, ubrzavamo i olakšavamo nano-

šenje premaza, postižemo veći kvalitet

i smanjujemo broj reklamacija.

Usled neadekvatne pripreme pod-

loge i lošeg odabira premaza može se

javiti niz problema nakon nanošenja.

vom prilikom obratićemo pažnju na

pucanje i pojavu plikova i me ura.

Pod pucanjem (eng. Cracking) po-

drazumevamo razdvajanje premaza

kroz najmanje jedan sloj. U ranim

fazama sušenja pukotine su male (ne

šire od dlake), dok se u kasnijim pro-

blem povećava, pri emu može doći i

do odvajanja premaza.

Mogući uzroci ove pojave su

- upotreba premaza sa nižim stepe-

nom ad ezije ili eksibilnosti

- upotreba suviše razređenog pre-

maza

- neadekvatna priprema podloge ili

primena bez odgovarajućeg osnovnog

premaza

- preterano o vršćavanje premaza,

pri emu on postaje krt i gubi svoju

eksibilnost pri promeni temperature.

Plikovi i me urovi (eng. Blistering)

pojavljuju se usled gubitka ad ezije i

podizanja premaza sa podloge.

Mogući uzroci ove pojave su

- primena premaza na direktnoj

sun evoj svetlosti ili na podlozi koja

je suviše topla

- pojava vlage iz podloge koja poti-

skuje premaz ka spoljnoj površini

- primena premaza na bazi rastva-

ra a preko nedovoljno osušeni pod-

loga

- izloženost nedovoljno osušeni

premaza vlazi, kiši, velikoj relativnoj

vlažnosti vazdu a, nedovoljnoj prove-

trenosti...

- neadekvatna priprema podloge

ili primena premaza preko kontami-

nanta na kome nije moguća ad ezija

premaza.

Saniranje ovakvi i sli ni proble-

ma izvodi se tako što se prvo de niše

i ukloni izvor problema, ukloni loše

prionuti premaz i pravilno pripremi

podloga, nakon ega je moguće po-

novo naneti premaz.

Da bi se premaz kvalitetno naneo,

neop odno je dobro poznavati pod-

logu i materijale koji su korišćeni pri

njenoj izradi i pripremi. Pravilnom

pripremom podloge i adekvatnim

odabirom osnovnog i završni pre-

maza moguće je izbeći sve probleme

i produžiti trajnost premaza.

SL.2. PO J AV A P L I KOV A I M E H U R OV A

60

uRAdi sAm

Sika­ oor N l­a­stic je

jednokomponentna po-

liuretanska samorazlivna

smola koja služi za za-

vršnu obradu terasa, balkona, stepe-

ništa, foajea i sl. Može se nanositi kao

samoliv nazubljenim gleterom ili kao

visokokvalitetan poliuretanski pramaz

valjkom.

Prednost ovog sistema kod sanacija

terasa jeste u tome što nije potrebno

uklanjati pret odne slojeve keramike

i idroizolacije. Radimo preko posto-

jeći površina. Sanacija je jednostavna

i e kasna.

Glavne osobineProizvod 2 u 1

idroizolacija i završni poliure-

tanski pod

jednokomponentan

i spreman za upotrebu

laka aplikacija

trajno elasti an

premošćivanje pukotina i naprslina

otporan na sve spoljašne vre-

menske uslove

aplikacija preko stari podloga

od plo ica, teraco podova...

Dva osnovna na ina polaganja Si-

ka­ oora­ N

valjkom ili etkom (slika 3)

samorazlivanjem uz pomoć na-

zubljenog gletera (slika )

Podlogu o istiti od slabi delova,

prašine, masti i ulja, a potom leplji-

vom trakom formirati maksimalne

grani ne ivice za nanošenje poliu-

retanskog premaza Sika­ oor N

l­a­stic. Kao prvi prajmer sloj koristiti

Sika oor 15 (kod veći optereće-

nja). Glatku podlogu potrebno je za-

rapaviti šmirglom.

1. Lepljenje ivi ne trake (uzimajući

u obzir i visinu olkera) (slika 5)

2. anošenje Sika­ oora­ valjkom

(slika )

3. anošenje u dva sloja (sa prajmer

slojem ili bez njega) (slika , 8, 9)

Kao samoliv može se naneti glete-

rom (slika 10).

Dok je još uvek svež, na Sika oor

00 , može se posuti i ol­or hips

(slika 11).

Za sve oblasti sa lakim i srednjim

opterećenjem (slika 12, 13, 1 )

Potrošnja

0, kg/m2 kao premaz

1,1 kg/m2 kao samoliv

Poliuretanski premaz za hidroizolaciju terasa i balkona

1 2 3 4 5

6 7 8 9

10 11 12 13 14

TEKST: Boban uzunović, građevinski inženjer Sika

62

ANketA

1) o uvek zavisi od materijala i predmeta

na kome radite. Ako farbate stolariju, to se radi

bolje etkom nego valjkom, ali farbanje etkom

nije za po etnike Za kre enje je najstandar-

dniji valjak, koji je i napravljen za rad sa posnim

farbama, to jest poludisperzijama.

2) Ako se pravilno radi ne može se

doći do takvog nesporazuma. Pre nego

što po nem rad, prvo ofarbam nekoliko

“mustri” za investitora, ali on i vidi dan

kasnije, kada su suve, jer samo to je pra-

vi izgled gotove boje. Kada se tako utvrdi

željena boja, nema mesta za grešku.

3) Molerajem se bavim 3 godina tako

da sam se odvikao od reklamacija. Znam

posao, kao i sve kolegee koje poznajem.

Problem je što mnogo ljudi sebe zove

moleri, a ne znaju ništa ni o ponašanju

materijala sa kojim rade, a o te nikama

rada još manje...

Zoran Mišović

Četka je za iskusne majstore

TEKST: aleksa uroševićFOTO: marija ivanišević

Oduvek je bilo da neki ljudski poslovi imaju ritam usaglašen sa prirodom, po zimi zamiru i kao da nestaju. Onda, u proleće, kada moler krene da radi i ne uplaši se cena materijala, alata, poreza, biće posla. Ove godine, zahvaljujući izostanku zime, nije se desilo ono što moleri zovu ‘’mrtva sezona’’, tako da zimskog „sna“ nije ni bilo. Otvarajući sezonu koja nije ni završila, pitali smo ih:

1) kada je bolje raditi četkom ili kompresorom umesto valjkom?2)zašto se boja na završenom zidu često razlikuje od željene?3)koje su najčešće reklamacije mušterija prilikom krečenja stana i kako ih otklanjate?

1) Za kre enje zidova, najbolji je va-

ljak, za drvenariju etka, ali postoji mno-

go razli iti situacija u kojima se može

i kombinovati, sve je onako kako posao

trenutno diktira.

2) Problem nije samo, kako se esto

misli, do lošeg majstora ili preza tevne

mušterije, ume da bude i do proizvođa a

ija ton karta nije u skladu sa nalnim

proizvodom na zidu. Znate, jedno je ma-

temati ki pomešati dve, tri boje da se do-

bije nijansa, ali je vizuelni doživljaj sasvim

druga stvar...

3) Stvarno nemam ideju, trudim se da

radim što ta nije i istije baš da bi izbegao

takve situacije i za sada mi izgleda uspeva...

Goran Zdravković

1) Kompresor je dobar za velike pro-

store, zato što ostavlja puno pra a za so-

bom, tako da su valjak i velika molerska

etka rešenje za stanove i manje prostore.

etka je korisna za razne pripremne pre-

maze koji su ređi pa bi sa valjka prskali,

a valjak je za poludisperzije.

2) Ako se naru i od sigurnog proizvo-

đa a po njegovoj ton karti, ne bi trebalo

da bude problema, mada uvek treba ima-

ti u vidu da mali kvadratić boje ne može

verno da oslika izgled zida

3) aj ešće je baš to, kad ne uspem da

ubedim mušteriju da boja neće izgledati

na zidu kao što joj se ini na ton karti.

aime, kada ovek vidi ceo zid, s vati da

je previše taman u odnosu na ono što je

teo.

Miloš Radević

Poštovani,

Koristimo priliku da Vam se zahvalimo na ukazanom poverenju i poseti našem štandu na Sajmu Građevinarstva u Beogradu, održa-nog od 11-15. aprila 2007. godine. Susret sa Vama za nas je uvek veliko zadovoljstvo. Uve-reni smo da ćemo i u narednom periodu, za-jedničkom saradnjom ulepšavati svet našim bojama - «Bojama pravog raspoloženja».

IBL»ZVEZDA-HELIOS»A.D.PC DEKORATIVA

64

svet bOJA

Pre nešto manje od jed-

nog i po veka Vinsent

van Gog je, primenivši

te niku slikanja impasto

(nanošenje boje na platno u debe-

lim slojevima), upotrebio žutu i pre-

poznatljivo ovekove io du pejzaža

Provanse obasjanog sun evim zracima.

i jarki tonovi žute, ubedljive nijan-

se zemljanosmeđe i oker boje mogu

se videti na originalnim slikama ovog

velikog umetnika koje pripadaju seriji

poznatoj pod imenom “Suncokreti”.

a dela danas se nalaze u muzejima

širom sveta, od Amsterdama, pre-

ko Londona i Filadel je, do okija.

Međutim, ako ste do pre koju godinu

teli te iste slike da pronađete i po-

smatrate na globalnoj internet mreži

(world wide web), vrlo je verovatno da

su vam boje bile prikazane druga ije

nego što ste o ekivali. Umesto domi-

nantne zlatastožute, na monitorima ste

mogli da vidite bledu zelenkastožutu,

zemljanosmeđa je postajala beživotno

sivkasta, a živopisni detalji, ina e jarko

naglašeni na originalu, pojavljivali su

se samo kao umereno ladni plavi asti

tonovi. I ne samo to, umesto da na

slici posmatrate buket cveća u vazi na

stolu u svetloj, dobro osun anoj sobi,

itav prizor sasvim je mogao da izgleda

kao da se to isto cveće nalazi na nekoj

polici, u nekoj slabo osvetljenoj pro-

storiji. vakva “izobli enja” boja de-

šavala su se u većini gra ki prikaza

koje ste mogli sresti na internetu.

a nestalnost i nepostojanost pri-

kaza boja na internetu, uti e mnogo

faktora. U slu aju Van Gogovi sun-

cokreta, ak i ako bi postojala mo-

gućnost primene izvorni boja, pa i u

slu aju kada bi se za izradu kona ne

slike koja treba da bude prikazana

na nekom internet sajtu (web image)

koristili ra unar i monitor koji bi bili

ipotpuno sin ronizovani i sa moguć-

nošću korekcije i usklađivanja prikaza

boja, ovu sliku bilo je moguće pogle-

dati samo pomoću internet pretraži-

va a (web browser) iji su kapaciteti

prikaza boja tada bili neadekvatni i

nedovoljno moćni. adalje, razlike

u interpretaciji boja softvera i moni-

tora koje je posmatra slike koristio,

najverovatnije bi isklju ile bilo kakvu

mogućnost preciznog prikaza boja.

ajjednostavnije objašnjenje za ovu

nedoslednost prikaza bilo bi da ona

poti e od razlike u “gami” i na inu na

koji softver i monitor interpretiraju

boju. “Gama” (gamma) je odgovorna

za nivo osvetljenosti (lig tness) i po-

tamnjenosti (darkness) slike. Budući

da su tokom vremena razli ite ra u-

narske kon guracije video karte

i ekrani monitora imale razli ite

vrednosti game, esto sa malim ras-

ponom gama korekcije, dešavala su se

“izobli enja“ i “mutacije“ boja. ajbli-

ži opis ove pojave bio bi kao da ste

posmatrali sliku noseći tamne nao are

za sunce. Svaki ra unar radio je samo

sa bojama iz spektra koji je bio de -

nisan u njegovom prostoru boja (Co-

lour space). ako, tonovi boje opeke

stvoreni u jednom prostoru (RGB,

CM K), sasvim lako postajali su tono-

vi ruži aste kada ste i posmatrali u

nekom drugom okruženju.

a sreću, budućnost nije bila tako

neodređena. Prvi korak u razvoju stan-

darda prikazivanja boja na internetu

napravljen je kada su podaci o kolo-

ritnom okruženju i gami bili upisani

u gra ki prikaz. ako je nastao sada

univerzalan i opštepri vaćen format za

prikazivanje slika na internetu P G

format (Portable etwork Grap ics).

Ideja o stvaranju ovog formata nasta-

la je 1995. godine, da bi već 199 .

prva zvani na verzija bila puštena u

upotrebu. Godine 2003. P G postaje

međunarodno standardizovan po IS

nomenklaturi (IS /IEC 159 8 2003),

sa revizijom 200 . godine (IS /IEC

159 8 200 ). Dakle, prvo je bilo važno

da su gra ki prikazi po eli da nose

dodatne informacije o bojama. Sledeći

i završni korak u primeni ti informa-

cija bilo je osposobljavanje aplikacija

koje služe za gledanje slika u elek-

tronskom formatu za preciznu inter-

pretaciju ti podataka. ako veb-pre-

traživa i danas itaju informacije koje

P G fajl u sebi nosi i transformišući

RGB i gama vrednosti u one koje će

biti prikazane na lokalnom sistemu,

prikazuju gra ku u manje-više istim

vrednostima kakve je imala u prostoru

u kome je nastala.

Pored svoji o igledni te ni ki

prednosti, boja i na internetu pred-

stavlja moćno sredstvo komunikacije.

Za Van Goga izraz ekspresivnosti u

slikama nisu bili sami suncokreti već

nji ova boja. Iako veb-sajt sam po

Boje – kameleoni internet carstvaTEKST: Srđan zorić, dipl. inž. arh

65

svet bOJA

sebi nije klasi no slikarsko delo, boje

koje se u njemu koriste svakako će

uticati na njegov izgled i utisak po-

smatra a/posetioca sajta.

Zbog toga veb-dizajneri pri izboru

boja koje žele da primene na sajtu

moraju istovremeno da vode ra u-

na o više stvari. Ako u odnosu pri-

menjeni boja i sadržine sajta nema

dovoljno simbolizma, utisci koji one

ostavljaju na posmatra a mogu biti

razli iti. Uzmimo primer ljubi aste

interesantno je da je, kada je u

pitanju a nitet ljudi prema toj boji,

polarizacija vrlo izražena koja je ili

obožavana ili omražena. Vrlo je bitno

da li ćete i kako ovu boju primeniti i

na nekom globalno dostupnom me-

diju kao što je, recimo, internet. va

boja esto se povezuje sa du ovno-

šću, aristrokratijom i strašću, ali i sa

uobraženošću, valisavošću, pa ak i

smrću. Dobar primer nespretne pri-

mene ove boje jeste prvobitni opšti

dizajn natpisa (uklju ujući i one na

internet prezentaciji) za potrebe Di-

znijevog zabavnog parka u Francuskoj

(Disneyland Resort Paris EuroDi-

sney). Iako je po etna namera bila

da se paleta odabrani nijansi i boja

nametne kao konkurent “koka-kola”

crvenoj, u procesu kona nog odlu-

ivanja izabran je veliki broj nijansi

ne crvene već ljubi aste. U katoli koj

crkvi ta boja simbolizuje smrt i ras-

peće. Uzevši u obzir injenicu da je

ogroman broj posetilaca tog zabavnog

parka upravo katoli ke veroispovesti,

ne udi reakcija mnogi koji su ove

natpise smatrali pomalo morbidnim.

Kako se mogao desiti ovakav pre-

vid bjašnjenje je bilo krajnje jed-

nostavno ljubi asta je bila omiljena

boja generalnog direktora ( ). Li ni

a niteti i nepromišljene avangardne

taktike mogu dovesti do poslovni

promašaja kao u gorenavedenom pri-

meru. Kada se na nekom internet

sajtu boja pogrešno upotrebi, treba

imati na umu da poruka koju šaljete

potencijalno ima globalnu publiku, a

onda i srazmerne posledice.

U procesu veb-dizajniranja potreb-

no je podjednako voditi ra una o

simbolizmu boja i o ideji i gra kom

prikazu. Ako ništa drugo, treba uvek

imati na umu vanvremensko zna enje

određeni boja na primer, crvena

će, u principu, uvek biti prvo boja

vatre i krvi, strasti i ljubavi.

Ukoliko su boja i forma efektno

ukomponovane, moć simbolizma ra-

ste. U Japanu, beli karan li ozna avaju

smrt, dok se po staroj kineskoj tradici-

ji, od žena koje su bile neverne svojim

muževima o ekuje da nose šešir zelene

boje. Dakle, ukoliko se pravi sajt iji će

cilj biti globalno tržište, veb-dizajner

trebalo bi da istraži barem osnove re-

gionalne koloritne simbolike.

Moguće je da boja pri upotrebi na

internetu sticajem okolnosti istovre-

meno promeni svoju izvornu priro-

du s aspekta te nike, i simboliku s

aspekta poruke. Pod pretpostavkom

da su određenom analizom sve even-

tualne zabune i pogrešna tuma enja

simbolike primenjeni boja isklju eni

kao mogućnost, pre objavljivanja ne-

kog sajta, dizajneri bi trebalo da svoju

kreaciju provere na razli itim veb-

pretraživa ima kako bi nji ovo reše-

nje zaista imalo što širu upotrebnu

vrednost, koju bi potencijalni budući

korisnik mogao da sagleda u izvor-

nom autorskom obliku.

ta mislite, da li bi sudbina tada

nes vaćenog Van Goga i njegovog

kompletnog opusa bila druga ija da

su onovremeni kriti ari i pokloni-

ci njegove umetnosti bili u prilici da

njegov ekspresionizam razumeju po-

smatrajući njegova dela samo i jedino

na internetu

30. marta 1853. Rođen je olan-

dski slikar Vinsent van Gog. Jedan od

najveći umetnika 19. i 20. veka ije

je delo presudno uticalo na stvaranje

novog likovnog izraza u evropskom

slikarstvu, slavu je stekao post umno.

es vaćen i nepriznat za života, u

dubokoj depresiji izvršio je samoubi-

stvo 29. jula 1890.

30. marta 198 . Slika Van Goga

Suncokreti“ prodata je na aukciji u

Londonu za 2 , 5 miliona funti (39,

miliona dolara).

66

zAbAvA

PUR PENA, PROIZVODKOMPANI-JE HENKEL

RE^NOOSTRVO

AUTO-OZNAKAKIKINDE

STARIJI(SKR.)

GOZBA POKAZNAZAMENICA

AUTORSTRIPOVA(MIKI, PA-JA I DR.)

BOJA ZA PODLOGE, PROIZVODDELFINA

SUPSTAN-CE, DODA-

JU SE BOJAMA

PREDLOG(PREMA)

ZAREZATI,ZASE]I

PRESEKNO@EM

IZNEMOG-LOST

REOMIR(SKR.)

ZADRU@NISAVEZ

REDITELJ,GODAR

PREDMETOBO@A-VANJA

NEPER(SKR.)

OTAC (OD-MILO[TE)

POKAZATI@ALOST

ZA NEKIM

AUTOR: .R.

PROIZVODFIRME

SMIRDEX

APARATZA MERE-NJE BOJA

NEJAKI MERA ZA POVR[INU

STATUA REPUBLI-KA (SKR.)

PREDNJIDEO KU]E

@ITELJIDRIJE

DR@AVAU AFRICI

[TEDNO-KREDITNASLU@BA(SKR.)

VRSTA BOJA ZA ZIDOVE

ZAGONETA^

VRSTAZANATLI-JA (MN.)

TE^NI PIG-MENT ZA NIJANSE@EN. IME

GRAD U KINI

GLUMAC, ENTONI

KANADSKIKOREOG.

ITALIJAN-SKI FUD-BALSKIKLUB

SASTAVNASVEZA

ODRE^NARE^

IME ENG-LESKOGJUNAKAHUDA

U^ESNIKDISKUSIJEKRATAK

ODGOVOR

RUSKOMU[KO

IME

^ETVOR-NI KILO-METAR(SKR.)

OZNAKAZA TONU HEMIJSKI ELEMENT

KATRANVRSTATESTA,KNEDLE

SIMBOLLITIJUMA

SABLJA IZ MLETAKASULTANATU AZIJI

ENERGIJAVRE]A

OD KOST-RETI

GRAD U INDIJI

LAK[IUDARACSNET NA BILJKAMA

LANENOULJE

DR@AVNISOCIJALIZ.

OKOL-NOST, STANJE(MN.)

NEM.KOM-POZITORPRAZNIKSV. IVANA

POMAGA^HAJDUKA

PRODAVNI-CA MLEKALJUBAVNOPESNI[TVO

GL. GRAD GR^KE

IZD. RAD. ORGANIZ.

VRSTAKITA

SEVERPREDLOG(NAPOLJE)

GR^KOOSTRVO

DR@AVNIKZIMBABVEA

BODLJA, @AOKABILOKAMO

IZDAVA-LAC ZEM-

LJE U ARENDU

GRAD U AUSTRAL.GRAD U IRANU

AMPERUKRASI NA NARODNOJ

NO[NJI

SEDAM-NAESTOSLOVO

]IRILICE

JUGOSL. KRZNAR.INDUSTR. RANIJE

MLOHAV,MALAKSAO

^OVEKKONJI

AUTO-OZ.TURSKEOGRADA

OD CIGALA

DRU[TVE-NO PRE-DUZE]E(SKR.)

PRILI^NOJAKI

SLOVOGLAGOLJICE

IZAZIVA-NJE

LATINSKASVEZA

MIRISNATE^NOST,PARFEM

PREDMETIOD GLINEOZNAKA

ZA NJUTN

TE@INA BEZ AM-

BALA@EPRKOS UZORAK,

MUSTRA

67

Pridržavanje teorije 5S,

slažu se mnogi uspešni

poslovni ljudi, možda je

osnova za to što danas

sve ono što poti e iz Japana smatramo

odli nim, ak savršenim.

a nedavnom seminaru koji su u

Beogradu zajedni ki organizovale

Privredna komora Beograda i Japan-

ska agencija za međunarodnu sarad-

nju (JICA) japanski eksperti za razvoj

mali i srednji preduzeća i japan-

ski konsultanti sa velikim iskustvom u

proizvodnji i razvoju poslovanja otkrili

su neke male tajne japanskog s vata-

nja biznisa.

ako se na savetovanju moglo uti

da korišćenjem instrumenata 5S ja-

panski stru njaci dovode svoj radni

prostor u savršeno stanje, a da prin-

cip ozna ava pet akcija koje na japan-

skom jeziku po inju slovom S.

Seiri (definisanje)vaj princip obu vata de nisanje

ii odvajanje neop odni stvari, stva-

ri koje nisu itne, stvari koje nisu

neop odne i novi stvari koje nisu

neop odne, kao inferiornu robu (u

crvene kutije na svakoj liniji i kod

svake mašine).

Seiton (uređenje)vaj princip zna i staviti prave stva-

ri na pravo mesto i na pravi na in u

smislu bezbednosti, kvaliteta i e ka-

snosti. Seiton predstavlja i na in sme-

štanja, pri emu su klju ne ta ke tog

procesa lako pronaći, lako izvaditi i

lako vratiti stvar. o zna i da su lo-

kacija, na in smeštanja i oznake pod

kojima se stvari smeštaju važan deo

organizacije.

Seiso (čišćenje)bu vata išćenje i inspekciju ko-

rišćenjem pet ula. Seiso nije samo

išćenje već i inspekcija vanredni

stanja, kao i pronalaženje izvora pra-

šine, prljavštine, nereda u radnom

prostoru i sli no.

Cilj ovog postupka jeste stvaranje

ambijenta bez prašine i prljavštine,

eliminacija izvora prašine i prljavštine

radi uštede vremena i radne snage za

išćenje, kao i eliminisanje kvarenja

opreme spre avanjem mali kvarova.

Seiso nalaže da se pronađeni pro-

blem opiše, da se sastavi lista pitanja

u vezi s njim, da se opišu uzroci ne-

dostatka i da se sa ini lista mesta koja

su teška za išćenje.

Seiketsu (standardizacija i kontrola)

vaj princip objedinjuje standar-

dizaciju onoga što se radi i njegovu

vizuelnu kontrolu. Seiketsu opisu-

je održavanje stanja nakon prime-

ne principa ”Seiri”, ”Seiton” i ”Sei-

so” (3S). Seiketso dovodi do toga da

svaki radnik na mašini može lako da

primeni 3S, i to ispravno i za kratko

vreme.

Shitsuke (disciplina)Poslednje S predstavlja disciplinu,

odnosno trening kojim se zaposleni

u e da se pridržavaju pravila, kao i

stvaranje dobri navika. im koji

funkcioniše po sistemu 5S sam pravi

plan, primenjuje ga, proverava i spro-

vodi kontramere u svakoj fazi 5S. im

samostalno kreira procedure i stan-

darde, samostalno proverava svoju ak-

tivnost i uspešnost u svakoj fazi i oba-

veštava svog nadređenog, dok grupa

menadžera proverava svoju aktivnost i

ukoliko utvrdi da je sve dobro urađe-

no, tim ide u sledeću fazu. Svi lanovi

timova mogu lako da rade na dnev-

nom održavanju.

Japanska lozo ja smatra

da su najvažniji ideje i trud

da je kvalitet na prvom mestu

da je neop odno savršeno ukla-

njanje beskorisni stvari

da u ešće svi lanova doprinosi

unapređenju aktivnosti

da su kupci bogovi

da prosperitet kompanije donosi

zadovoljstvo kupaca, kao i da, ako je

proces dobar, rezultat takođe mora da

bude dobar.

Japanski princip uspeha – 5S

zANimlJivOsti

70

iNdex

70

INDEX

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-4000

Royal color evina 7, 11080 Zemun Tel: 011/2610 333, 2101 514

JUB Novo naselje 32, 22310 Šimanovci Tel: 022/81 404, 81 408

Delfin AG Pan evački put 152, 11000 Beogra Tel: 011/331 74 03, 331 74 66

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel: 015/345 051

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel: 034/725 884

Helios Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/316 46 33

Mako veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel: 032/817 029

Er-Lac veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Smirdex veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Duga Viline vode 6, 11000 Beograd Tel/fax: 011/321 74 52

Zvezda - Helios Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/771 000, 771 001

Rigips Austria Gesmbh Bulevar V. Mišića 43, 11000 Beograd Tel: 011/3690 633

Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel: 015/350 635

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel: 011/207 22 50, 207 22 73

KARBON Karađorđeva 126, Topola Tel: 034/705 000, 813 598

Elan Prijepolje Lj. Miodragovića 11, 31300 Prijepolje Tel: 033/781 350

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel: 032/373 712, 374 316

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/375 46 71

Vanex Balkanska 29/III, 11000 Beograd Tel: 011/2688 865

KEMA Bul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120 Tel: 011/301 88 99, 301 85 85

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 222 4000

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu “Roma company”,

Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4080.

C romos Svjetlost