Lazo M. Pekeč

RUŠEVICAselo na Kordunu

NOVI SAD2017.

PROMETEJ

PROMETEJ Novi Sad

Svitanje nad Ruševicom: Pogled sa Sudareva brda preko kuća Podkoljnjaka na zaselak Krivaja i dalje preko Široke Rijeke na Petrovu goru

Svitanje nad Ruševicom: Pogled sa Sudareva brda preko kuća Podkoljnjaka na zaselak Krivaja i dalje preko Široke Rijeke na Petrovu goru

Foto

Mil

uti

n Đ

. Pek

eč

POSVEĆENO

RuševčanimaDa se ne zaboravi

Lazo M. Pekeč

RUŠEVICAselo na Kordunu

IZDAVAČPrometej, Novi Sad

ZA IZDAVAČAZoran Kolundžija

RECENZENTMr Milan M. Pavić

LEKTORMr Milorad Simić

TEHNIČKA PRIPREMALjiljana ČudićMiloš Lugonjić

DIZAJN KORICAMilorad Vidović

ŠTAMPA

TIRAŽ250

Prometej, Novi Sad

RUŠEVICA 5

NAPO ME NA UZ DRU GO IZDA NJE!

Poš to va ni čita o če,

Pred Vama je dru go izda nje knji ge Ruše vi ca – selo na Kor du nu. Prvo izda nje u tira žu od 250 pri mje ra ka štam pa no je ćiri lič nim pismom kra jem 2015. godi ne i u cije lo sti je ras pro da no odmah po izla sku iz štam pe.

Ovo pono vlje no izda nje štam pa se lati nič nim pismom iz želje da se izi đe u susret i onim zain te re so va nim čita o ci ma koji kroz redo van sistem obra zo va nja nisu u moguć no sti da se upo zna ju sa srp skom ćiri li com. Ovo se pod jed na ko odno si na sve zain te re so va ne, bilo da žive u novo na sta lim drža va ma na pod ruč-ju neka daš mje zajed nič ke drža ve SFRJ, a u koji ma je ovo pismo zabra nje no već punih 20 godi na (R Hrvat ska), kao i na one drža ve Zapad ne hemis fe re u koji ma se ovo pismo nikad i nije izu ča va lo u redov nom obra zo va nju, a u koji ma su mno gi izbje gli gra đa ni sa ovih pro stor naš li uto čiš te i tamo ste kli potom stvo.

U ovom izda nju ispra vlje ne su uoče ne štam par ske greš ke , kojih, na auto ro-vo zado volj stvo, nema tako mno go i koje ne uti ču bit no na razu mi je va nje tek sta.Među tim, bilo je i neko li ko mate ri jal nih pro pu sta koji su u ovom izda nju ispra-vlje ni. Autor se nada da će čita o ci razu mje ti i uva ži ti objek tiv ne raz lo ge zbog kojih je do njih doš lo. Ova knjiga je obogaćena sa dodatkom topografske karte sela Ruševica u razmjeri 1:25 000 i kartom rasporeda domaćinstava u ovom selu do 1991. godine. Une se ni su i poda ci za one naše zemlja ke koji su u među vre me nu pre mi nu li, a čiji poda ci su nam dosta vlje ni.

Avgust 2017. Autor

RUŠEVICA 7

UVOD

Ovo je zapis o Rušev ča ni ma, žite lji ma Kor du na, i nji ho vom selu Ruše vi ci, nastao kao izraz kolek tiv ne želje prog na nih Rušev ča na da saču va ju uspo me-nu na svo je selo i rod ni kraj. Ove lju de, uglav nom selja ke, vlast novo for mi ra ne Repu bli ke Hrvat ske, stvo re ne kra jem 20. sto lje ća, pro tje ra la je 1995. godi ne sa nji ho vih vje kov nih ognjiš ta, uz sve ko li ku pomoć zapad nih sila na čelu sa SAD, aktiv no učeš će NATO ali jan se i sve srd ni bla go slov Vati ka na, i to samo zato što su bili i osta li Srbi.

Prog na ni Rušev ča ni naš li su spas u Repu bli ci Srbi ji, u kojoj se naj ve ći dio njih traj no skra sio, a poje din ci su potra ži li sre ću u dale kom svi je tu.

Naj ve ća kon cen tra ci ja Rušev ča na u Srbi ji je u oko li ni Beo gra da, po Sre mu, Bač koj, a manje po Bana tu ili Šuma di ji.

Vrlo mali broj Srba sela Ruše vi ce, uglav nom sta ri je dobi, ostao je u rod nom selu, u kojem pro vo de svo je posljed nje godi ne živo ta, bez pod mlat ka, bez nade u buduć nost.

Nakon osam na est godi na pro ve de nih u novoj sre di ni u grče vi toj bor bi da se obez bi je di kakva-takva egzi sten ci ja, sagra di kuća i osnu je novo kućiš te, ili pone-kog odla ska u rod no selo da se izvi di moguć nost povrat ka – javi la se želja da se ti raza su ti Rušev ča ni oku pe. Na orga ni za ci ji oku plja nja svo jih biv ših kom ši ja veli ki dopri nos dali su Milan Deja no vić Bistrić ki, Dra gić Deja no vić (Sime Drag ’nog), Dra gan Pekeč (Miće Milut ’no va) i Niko la (Mar kov) Viš njić.

Susret je odr žan 8. 6. 2013. godi ne u Novim Banov ci ma. Oku pi lo se pede-se tak Rušev ča na. Poje din ci su se susre li po prvi put nakon osam na est godi na. Susret sta rih zna na ca i pri ja te lja, nakon toli kog vre me na, bio je dir ljiv. Na sku pu je bilo zapa že no pri su stvo mla di ća i dje vo ja ka koji su rođe ni u Ruše vi ci u toku rata 1991–1995. godi ne, kao i onih koji su rođe ni u novoj sre di ni, u Srbi ji, a o Ruše vi ci zna du samo po pri ča ma svo jih rodi te lja. Oda zva še se i oni zovu pre-da ka svo jih.

Posli je raz mje ne pozdra va i pro pi ti va nja o zdra vlju, o čla no vi ma poro di ce i pozna ni ci ma, o novim mje sti ma pre bi va nja i uslo vi ma živo ta, sa dubo kim poš to-va njem, u mukloj tiši ni, oda ta je poš ta pogi nu lim Rušev ča ni ma, kao i oni ma koji su u među vre me nu pre mi nu li dale ko od svog sela i svo jih kom ši ja.

8 Lazo M. Pekeč

Od poje di na ca koji su u među vre me nu obi la zi li rod ni kraj saslu ša ni su nji ho vi uti sci o pri li ka ma u selu i opštoj atmos fe ri pre ma Srbi ma u Hrvat skoj.

U toku susre ta rodi la se zajed nič ka želja da se saču va ju uspo me ne na pro te kli život, na lju de i vri je me kojeg više nema. Zato je nasta la ova knji ga.

Dru že nje u Novim Banov ci ma

Uče sni ci sku pa (sli je va nade sno):ČUČE – Milan Sela ko vić Beli, Mićo Ribić, Dra gić Deja no vić,

Dra gan Deja no vić, Lazo Pekeč, Milan Vule tić, Dušan ka Vule tić, Mari ja Ribić, Gor da na Mar ti no vić, Nada Deja no vić,

Želj ko Mar ti no vić, Dušan Ribić, Mile Vule tić;STO JE: Dušan Mar ti no vić, Ste vo Ribić, Rade Mar ti no vić Aco,

Milan Ribić, Bran ko Ribić, Boro Vule tić, Zoran Pekeč, Mićo Žega rac, Mil ka Ribić, Dani ca Vule tić, Lju ba Vra nješ, Miloš Vule tić,

Milan Deja no vić, Đuro Mati je vić; U TRE ĆEM REDU – Zoran Ribić, Dušan Ribić, Ste vo M. Ribić,

Vla do Vra nješ, Dušan M. Ribić, Dra gić Pekeč, Milan Lukić, Milo rad Deja no vić Rafin, Mile Ribić, Milan Ribić i Danja Ras to vac

Fot

o V

lad

imir

M. P

ekeč

RUŠEVICA 9

PRED GO VOR

Nije lako pisa ti o svom selu, a poseb no o lju di ma u nje mu, o svo jim srod-ni ci ma, pozna ni ci ma i kom ši ja ma. Nepre kid na je pri jet nja da se izi đe iz okvi ra objek tiv no sti i skli zne u vode pre stro gog kri ti ča ra ili bla go na klo nog evi den ti ča ra. Poteš ko ća je još veća kada se piše o živim lju di ma, živim svje do ci ma, o oni ma koji su čini li selo, koji su ga gra di li i volje li, a onda nasil no istrg nu ti iz nje ga i izra nja va nih duša dospje li u novi kraj.

Pri ku plja nje osnov nih lič nih poda ta ka u situ a ci ji kad su nedo stup ne matič-ne knji ge, kad su nepo zna ta mje sta borav ka za broj ne Rušev ča ne, pred sta vlja veli ku teš ko ću, pone kad nepre mo sti vu. Pa i kad bi se uspio u cije lo sti napra vi ti tačan popis svih oso ba, ima li bismo vri jed ne podat ke i uspo me ne, ali opet samo kao spi sak ime na i sta ti stič ke broj ke, što ne bi osli ka va lo sam život tih oso ba.

Cilj ovog rada nije pisa nje poro dič nih i lič nih bio gra fi ja ili cje lo vi tih poro-dič nih rodo slo va. Taj posao osta vlja se sva koj poro di ci i poje din cu koji žele da pro du že i pro ši re ovaj zapis, da iscr ta ju poro dič no sta blo, da pra ve svo je poro-dič ne albu me i time obo ga te ovaj rad. Doi sta, u nekim slu ča je vi ma istak nu ti su inte re sant ni deta lji iz živo ta poje di na ca ili ono što je zajed nič ka odli ka sela.

Pored ime na sta nov ni ka Ruše vi ce koji su obu hva će ni popi som 1991. godi-ne upi si va na su i ime na nji ho vih pre da ka za koje je bilo mogu će pri ku pi ti podat ke, zatim ime na poto ma ka Rušev ča na koji su se odse li li svo jom voljom u rani jem peri o du, kao i dje ca prog na nih koja su rođe na u novoj sre di ni. Gdje god je to bilo mogu će, upi sa ne su brač ne veze sta nov ni ka Ruše vi ce i osnov-ni poda ci o brač nom paru i nji ho vom potom stvu, sa ciljem da se uka že na ispre ple te nost tih pri ja telj skih i rod bin skih veza unu tar Ruše vi ce i sa seli ma u okru že nju i šire.

U pri stu pu se namje ra va lo da se za sva ku poro di cu, sva ko doma ćin stvo, putem anket nog upit ni ka pri ku pe naj o snov ni ji poda ci koji bi poslu ži li kao osnov za unos u ovu knji gu. Podat ke su tre ba li popu ni ti čla no vi do ma ćin stva ili poje-di nac u ime čita vog doma ćin stva.

U star tu se poja vio pro blem dosta ve upit ni ka poro di ca ma čije adre se borav-ka su osta le nepo zna te. Pro blem je bio i kod pri ku plja nja povrat nih infor ma ci ja, odno sno upit ni ka. Zato je naj ve ći dio infor ma ci ja pri ku pljen u tele fon skim

10 Lazo M. Pekeč

anke ta ma sa srod ni ci ma ili u lič nim kon tak ti ma sa vrsnim pozna va o ci ma poro dič nih pri li ka i gene ra li ja Rušev ča na.

Nasto ja lo se, pored popi sa Rušev ča na, ukrat ko dati sli ka sela sa nje go ve eko-nom ske, soci jal ne, druš tve ne, a manje sa nje go ve poli tič ke stra ne. Pret po stav ka je da će na ovaj način mla đe gene ra ci je ste ći pot pu ni ju pred sta vu o živo tu svo jih pre da ka u Ruše vi ci i da spo zna ju uzro ke zbog kojih su nji ho vi oče vi, goto vo u istom danu, napu sti li rod ni kraj, svo ja vje kov na ognjiš ta i ora ni ce i kre nu li bez iče ga u nove seo be.

Kod ova kvog pri stu pa namet nu la se potre ba da se napi še koja riječ o širem zavi ča ju, kako bi sli ka bila što pot pu ni ja.

I pored tih nasto ja nja da se pro ši ri sadr žaj ovog rada, cilj nije da to bude cje lo vi ta mono gra fi ja sela Ruše vi ce, što bi zah ti je va lo dale ko stu di o zni ji pri-stup i istra ži va nje arhiv ske gra đe, koja je za sada nedo stup na, ali se nasto ja lo da to bude neš to više od popi sa sta nov ni ka sela i seo skog spo me na ra. Rad je prven stve no nami je njen prog na nim sta nov ni ci ma sela i nji ho vim potom ci ma, oni ma koji su osta li ili se vra ti li u Ruše vi cu, kao i svi ma koji ima ju pri ja telj ske i rod bin ske veze sa Rušev ča ni ma, ili ih emo ci je vežu za ovo selo. Knji ga će biti kori sna i potom ci ma ise lje nih Rušev ča na koji žele da saču va ju sje ća nje na svo je pori je klo. U njoj ima vri jed nih poda ta ka za one koji se i sami budu bavi li ovom pro ble ma ti kom.

Knji ga je podi je lje na na dva dije la. U prvom dije lu daju se opšti poda ci o selu i Kor du nu kao regi ji, u čijem sasta vu se selo nala zi, i kra ći pre gled iz proš lo sti Kra jiš ni ka i šireg zavi ča ja. U dru gom dije lu pri ka za na je sud bi na Rušev ča na u Dru gom svjet skom ratu, period soci ja li stič ke obno ve, kao i poslje di ce gra đan skog rata 1991–1995. godi ne u Hrvat skoj.

Popis Rušev ča na sa poda ci ma koji su se mogli pri ku pi ti dat je kao pri log.Ma koli ko da su spi sko vi čla no va poro di ca manj ka vi, mno gi će, naro či to

mla đi čita o ci, naći u nji ma ime na svo jih pre da ka, za koja nisu ni zna li. U pro na la-sku i čuva nju ime na pre da ka, u nji ho vom oti ma nju od zabo ra va, u popi su ime na sadaš nje gene ra ci je, u oče ki va nju da će biti poje di na ca koji će nasta vi ti vođe nje poro dič nih rodo slo va – tre ba sagle da va ti zna čaj i vri jed nost ovog popi sa.

Tamo gdje zbog niza okol no sti za neko lice nije bilo lako utvr di ti da li je iz Ruše vi ce ili nekog dru gog sela iz paro hi je Rado vi ca, i ona su uvrš te na u spi sak. Poš lo se od sta no viš ta da je to manje štet no po ovaj rad nego da se neko ime izo sta vi. U tom slu ča ju možda će se tim podat kom moći poslu ži ti poje din ci iz susjed nih sela.

Takvi spi sko vi su pri lo zi o pitom ci ma „Pri vred ni ka”, popis oso ba pri krš te nju novo ro đen ča di u crkvi na Buva či iz 1827. godi ne, u koji ma se kao mje sto rođe nja i pre bi va nja navo di selo Rado vi ca. Ovaj popis Rušev ča na pred sta vlja poku šaj da se traj no saču va isti na o nji ho vom biti sa nju u Ruše vi ci, jer su u hrvat skoj lite ra tu ri pri sut ni napi si kako su se Srbi goto vo ise li li iz Bano vi ne Hrvat ske još pred Dru gi svjet ski rat, da bi se na taj način ospo ri li ustaš ki zlo či ni u Dru gom

RUŠEVICA 11

svjet skom ratu, a time i izgon Srba 1995. godi ne. Negi ra njem posto ja nja Srba poku ša va ju ti auto ri da spe ru lja gu i ski nu odgo vor nost sa hrvat ske naci je. Oni pola ze od jed no stav ne logi ke: ako nije bilo Srba, nije moglo biti ni geno ci da ni pro go na. Gro blja su već iona ko zara sla u korov, spo me ni ci o anti fa ši stič koj bor bi mahom su poru še ni, a velik dio lite ra tu re i doku me na ta pisa nih ćiri li com koji svje do če o srp skom biti sa nju na pro sto ri ma Kra ji ne već je uniš ten.

Mogu će greš ke u ime ni ma, poseb no u godi na ma rođe nja, nasta le su prven-stve no zbog nepot pu nih poda ta ka, ali i zbog činje ni ce da su poje din ci ima li jed no ime na krš te nju, a u živo tu nosi li dru go, po kojem su ga kom ši je zna le. Ima slu ča je va da se i u zva nič nim doku men ti ma nai la zi lo na raz li či te podat ke o istoj oso bi.

Naro či to bi bilo zna čaj no da ovaj rad pobu di inte re so va nje kod mla đih Rušev ča na, da ih pod stak ne na stu di o zni ja istra ži va nja i da dođu do poda ta ka koji su ovom pri li kom nedo stup ni.

Histo rij ska zbi va nja iz šireg zavi ča ja data su u vrlo skra će nom obi mu, tek toli ko da se zain te re so va ni čita lac upu ti na obim ni ju lite ra tu ru koja obra đu je odre đe no pod ruč je. Nasto ja lo se da stil i sadr žaj budu razu mlji vi onom dije lu sta nov ni ka Ruše vi ce koji su rođe ni pred Dru gi svjet ski rat, pa im je dje tinj stvo obi lje že no tim stra ho ta ma, a u sta ro sti su pred nale tom povam pi re nog ustaš lu ka mora li napu sti ti rod ni kraj. U tom peri o du od pola sto lje ća veći na Rušev ča na je u svo jim žulje vi tim seljač kim ruka ma drža la plug, kosu, srp i moti ku. Malo ih je ima lo pri li ku da u ruka ma drži knji gu, a upra vo su oni i nji ho vi rodi te-lji podi gli Ruše vi cu iz pepe la i stvo ri li uslo ve za dostoj ni ji život. Umje sto da u sta ro sti uži va ju plo do ve svo ga rada, od vla sti novo for mi ra ne hrvat ske drža ve pro gla še ni su agre so ri ma i oku pa to ri ma svo jih nji va i okuć ni ca – svo ga sela, i bili – prog na ni.

Rad je pisan srp skom ćiri li com, ali bi zbog pone kih mla đih Rušev ča na, koji-ma je u R. Hrvat skoj one mo gu će no uče nje ćiri lič nog pisma, dio tira ža valja lo štam pa ti lati ni com (ako za to bude sred sta va). U izla ga nju gra đe nasto ja lo se saču va ti bar dio jezič kog bla ga našeg zavi ča ja, kako bi potom stvo zna lo „kako su diva ni li naši sta ri”.

Zahva lju je mo svim Rušev ča ni ma na podrš ci i pomo ći koju su nam pru ži-li pri li kom pri ku plja nja poda ta ka, a naro či to: Mila nu Deja no vi ću Bistrić kom, Niko li Peke ču Nin ci, Đuki Ribi ću Đur či nom, Mila nu Tadi ću, Mići Žegar cu Milo-ši će vom, a naro či to Laza ru Ribi ću, jed nom od naj bo ljih pozna va la ca gene ra li ja, poro dič nih pri li ka i veza sta nov ni ka Ruše vi ce. Pomoć u pre vo zu pri obi la sku sago vor ni ka pru ži li su Zoran Pekeč i Ribić Bran ka Milan.

Zemun Polje, maj 2015. Autor

12 Lazo M. Pekeč

RUŠEVICA 13

RIJEČ RECEN ZEN TA

Mono gra fi ja o Ruše vi ci, selu kor dun ske regi je, koje po admi ni stra tiv no-teri to-ri jal noj orga ni za ci ji ula zi u sastav opći ne Slunj, odno sno Cetin grad, pred sta vlja još jed no doku men to va no svje do čan stvo o zajed nič kom vje kov nom tra ja nju i istra ja-va nju Kra jiš ni ka ovog sela (Srba i Hrva ta), koje se nala zi lo u sasta vu neka daš nje Voj ne kra ji ne, u nji ho voj bor bi pro tiv tur ske naje zde, a ujed no i svje do čan stvo o pogro mu i pro go nu tog istog srp skog naro da sa svo jih ognjiš ta u dva de se tom sto lje ću iz ovog sela i iz R. Hrvat ske. To je isto vre me no i nasto ja nje da se saču va sje ća nje prog na nih Srba na rod ni kraj, na jed no vri je me i na lju de u nje mu, da bi se histo rij ska poru ka osta vi la potom stvu u ama net.

Pisa nje mono gra fi je je vrlo zahtje van zada tak. U njoj se na jedan vrlo stu-di o zan i nauč no ute me ljen način sve stra no obra đu je neko pita nje iz živo ta lju di jed nog kra ja, iz proš lo sti nekog pod ruč ja, ili o pri rod nom ambi jen tu, bogat stvu i razno li ko sti živog svi je ta uop će. Kada se mono gra fi jom želi obra di ti neko mje sto na jedan sve o bu hva tan način, onda takav rad zah ti je va anga žo va nje više struč-nja ka raz li či tog pro fi la: eko no mi ste, soci o lo ge, demo gra fe, isto ri ča re, etno lo ge, muzi ko lo ge, lin gvi ste, spe ci ja li ste s pod ruč ja pri rod nih nau ka itd. Zato je vrlo odgo vo ran zada tak kad poje di nac pre u zi ma oba ve zu da o sve mu naj bit ni jem sam poneš to kaže, odno sno da napi še mono graf sko dje lo. Svje stan sve ga ovo ga, autor u svom pred go vo ru daje do zna nja da za poje di na od tih pita nja nije uvi jek naj-mje ro dav ni ja lič nost i da zato ne može pre u ze ti kom pe tent nost za pod ruč ja koja zah ti je va ju usko struč nu, spe ci ja li stič ku raz ra du, ali se hra bro suo čio sa iza zo vom da jedan veli ki dio tih sadr ža ja o zavi ča ju, nači nu živo ta i sud bi na ma pri rod no odse lje nih, fizič ki umo re nih i prog na nih Rušev ča na saču va od zabo ra va.

Autor se potru dio da Ruše vi cu tre ti ra kao dio cje lo kup nog srp skog naci-o nal nog kor pu sa na pro sto ru današ nje Hrvat ske, sa težiš tem na regi ji Kor-du na, čime je dao zna ča jan dopri nos, bar u jed nom seg men tu, iz histo ri-je posto ja nja i biti sa nja srp skog naro da u Austr o u gar skoj monar hi ji kro z vje ko ve. Mada je naj ve ći dio rada posve ćen tra gič noj sud bi ni srp skog naro da u 20. sto lje ću, odno sno u vri je me stva ra nja hrvat ske drža ve (NDH i RH), on pri tom ne zao bi la zi i ne zapo sta vlja pri pad ni ke dru ge dvi je etnič ke zajed ni ce koje žive u Ruše vi ci (Hrva te i Rome).

14 Lazo M. Pekeč

Za mla de i budu će gene ra ci je kra jiš kih Srba, poseb no onih u rasi ja nju, ovaj rad će poslu ži ti kao svo je vr stan udž be nik iz tra gič ne proš lo sti pono snog i slo bo-dar skog naro da, koji se posli je svih lič nih nesre ća i kolek tiv ne tra ge di je, pono vo podi gao na noge i nasta vio život sa istom mar lji voš ću, sa istom željom da se osta ne i opsta ne u vre me ni ma koja dola ze.

Kao dobar pozna va lac sre di ne u kojoj je poni kao, sta sao i radio, autor je uspio da obu hva ti veli ki dio nave de nih seg me na ta koje mono gra fi ja pod ra zu mi je va i da ih pri bli ži ne samo pozna va o ci ma ove sre di ne već i oni ma koji ovo selo i ovaj kraj pret hod no nisu pozna va li. Rade ći kao pro svjet ni rad nik u nepo sred noj bli-zi ni rod nog sela, a zatim kao čel ni čovjek opći ne Slunj, imao je pri li ku da upo zna život lju di na ovom pro sto ru, pa se nje go ve ocje ne mogu sma tra ti rele vant nim. Tako će i potom ci ras pr še nih Rušev ča na moći ste ći solid nu pred sta vu o kra ju iz kojeg su im pote kli pre ci.

Sigur no je da bi mono gra fi ja bila sadr žaj no boga ti ja da se istra ži va njem mogao obu hva ti ti pro ces nase lja va nja Ruše vi ce u peri o du tur ske vla da vi ne (kad se koja gru pa ci ja ili rod raz mješ ta i otku da tač no dola ze i sl.), ali se objek tiv ne okol no sti mora ju uva ži ti, pa to neka osta ne u zada tak nekom budu ćem istra ži va ču koje ga ova mono gra fi ja iza zo ve da se pri hva ti tog posla.

Po zami sli auto ra, rad je nami je njen prven stve no Rušev ča ni ma, selja ci ma, koji su, kako kaže, češ će u svo jim žulje vi tim ruka ma drža li moti ku i kosu nego knji gu, i tome je pod re dio stil pisa nja, oslo bo div ši se usko struč nih izra za i stra-nih rije či gdje god je to bilo mogu će. Zato je tekst razu mljiv, stil lagan i pri vla čan za čita nje. Poseb no je to uoč lji vo kod opi sa kra jo li ka, kada se povre me no i sam pre da je emo ci ja ma. Time on još više nagla ša va svo ju pri vr že nost i lju bav pre ma rod nom kra ju, pois to vje ću ju ći se sa svo jim kom ši ja ma koji su čitav svoj vijek pro ve li u ovom selu i do danas emo tiv no osta li veza ni za nje ga.

Mono gra fi ja se svo jim sadr ža jem doti če i sela iz okru že nja, a broj ni poda ci se odno se na čita vu biv šu opći nu Slunj, pa je iz tog raz lo ga ona odlič no šti vo za sve one koji žele pobli že da upo zna ju čitav region, a zna tan dio sta ti stič kih poda ta ka će dobro doći svi ma oni ma koji se bave pisa njem slič nih rado va sa pod ruč ja kor dun ske regi je.

Sagle da va ju ći kom po zi ci ju sadr ža ja, vidlji vo je da autor nasto ji zadr ža ti urav no te žen pri stup i sva kom seg men tu mono gra fi je dati odgo va ra ju ći pro stor. U prvom dije lu knji ge posve će na je pažnja geo graf skom okru že nju i proš lo sti kra ja u kome se Ruše vi ca nala zi. U histo rij skom dije lu dat je sažet pre gled proš lo sti Voj ne kra ji ne. Taj histo rij ski izlet izvan Kor du na autor oprav da va time što već današ nje gene ra ci je uče ni ka kroz redov no ško lo va nje u Srbi ji ima ju sve manje sadr ža ja o Voj noj kra ji ni i Srbi ma u njoj, a u Hrvat skoj, ili dru gdje u svi je tu, histo-rij ske isti ne o Srbi ma gra ni ča ri ma goto vo da neće ni biti. Dok su pola ga li živo te šti te ći hriš ćan sku Evro pu od Osman li ja, Srbi su joj bili neo p hod ni kao jef ti na voj na sila. Kad je opa snost minu la, taj odnos se iz teme lja pro mi je nio, u šta se na bolan način uvje ri la i ova naša gene ra ci ja. Ipak, naj ve ći dio sadr ža ja posve ćen je

RUŠEVICA 15

tra gič noj sud bi ni sta nov ni ka Ruše vi ce u 20-om sto lje ću, što je sasvim razu mlji-vo s obzi rom na kata kli zmu koju su doži vje li sta nov ni ci ovog sela u nave de nom peri o du. Poseb no ga zao ku plja pogrom srp skog naro da u Dru gom svjet skom ratu, o čemu dono si vrlo detalj nu ana li zu sa bro jem žrta va. Ana li zi ra ju ći podat ke iz knji ge Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR-u i soci ja li stič koj izgrad nji, na koju se naj češ će pozi va, autor dola zi do zaključ ka da u njoj nisu popi sa ne sve žrtve, svi ljud ski gubi ci ovog sela. Ta ana li za je mogla biti saže ti ja. Među tim, autor u cje li ni izno si dobi je ne podat ke pred čita o ce knji ge kako bi se i sami uvje ri li u nji ho vu valja nost. Rezul ta ti istra ži va nja za ostat kom nesta lih sta nov ni ka Ruše vi ce dati su u vidu obje di nje nog popi sa ljud skih gubi ta ka ovog sela u Dru gom svjet skom ratu. Ono što tre ba naro či to nagla si ti jeste činje ni ca da su u ovom popi su po prvi put obu hva će ne sve žrtve, svi ljud ski gubi ci – pobi je ni u tero ru, pogi nu li u rat nim dej stvi ma i umr li od rat nih neda ća, za sve tri etnič ke zajed ni ce, bez obzi ra na nji ho vu vjer sku, poli tič ku ili voj nu pri pad nost. To je sa huma ni stič ke, moral ne i etič ke stra ne ispra van pri stup. Iako opte re ćen gubi ci ma svog naro da, on ne zabo-ra vlja i ne pre ska če gubit ke kod dru ge dvi je zajed ni ce, navo de ći raz lo ge i nji ho vog stra da nja. Za podat ke o gubi ci ma među Hrva ti ma i Romi ma autor kori sti knji gu I. Stri ži ća Žrtvo slov slunj skog kota ra, koja ga je nekim svo jim deta lji ma pod sta kla da se upu sti u ana li zu tih ocje na i poda ta ka. Tač na je opa ska da je u hrvat skoj štam pi i u nji ho vim škol skim udž be ni ci ma, u dje li ma histo rij skog karak te ra, a još više na stra ni ca ma inter ne ta, pri sut no pre kra ja nje i pri kri va nje isti ne o srp-skom tra ja nju i nesta ja nju u Hrvat skoj i da je to sva ko dnev na poja va, pa je u tom pogle du ovaj kri tič ki osvrt u mono gra fi ji, kao upo zo re nje na takve poja ve, našao svo je puno oprav da nje.

U obra di doga đa ja iz rat nih suko ba u Hrvat skoj 1991–1995. godi ne autor ne ula zi u nabra ja nje i obra zla ga nje uzro ka koji su dove li do ras pa da SFRJ, nači na ras pa da i, konač no, uzro ka voj nog slo ma Voj ske Repu bli ke Srp ske Kra ji ne. Rat na zbi va nja, teš ko će i napre za nja naro da nisu šire zahva će ni ovim radom. Autor to obra zla že činje ni com da to zah ti je va poseb nu stu di ju i da već ima pri li čan broj dobrih rado va napi sa nih na tu temu. Iz auto ro vih pri mjed bi na kra ju rada vidlji va je nje go va raz o ča ra nost zbog tra ge di je koja se nije tre ba la dogo di ti. On ta deša va nja, kada se u krvi i pla me nu ras tu ra jed na solid no ure đe na i u svi je tu poš to va na drža va, sma tra opće ci vi li za cij skom sra mo tom. Zato zavr ša va knji gu bez deci di ra nog zaključ ka, upo zo ra va ju ći na neiz vje snu i nepred vi di vu buduć nost ovog bal kan skog pro sto ra. U stva ri, on na taj način pri mo ra va sva kog čita o ca da sam done se sud o ovom vre me nu u kojem biti še mo i o onom koje će tek doći.

Kad piše o doga đa ji ma u svom selu iz peri o da ovog zad njeg rata (1991–1995), on sa pono som isti če veli ku moral nu pobje du svo jih suna rod ni ka, koji su, pored svih muka, uspje li da saču va ju živo te svo jih kom ši ja Hrva ta i Roma koji su osta li sa nji ma u Ruše vi ci, a saču va še i sve kuće i osta le gospo dar ske objek te onih poro di ca koje su izbje gle iz sela. Taj postu pak on naro či to izdi že i veli ča kao pobje du ljud sko sti nad niskim i mrač nim stra sti ma i postup ci ma

16 Lazo M. Pekeč

koje rat no vri je me nosi. Isto tako, on isti če pohva le i zahval nost i dru goj stra ni kad govo ri o saču va nim spo me ni ci ma žrtva ma faši zma u Mehi nom Sta nju i pogi nu lim bor ci ma NOR-a iz Ruše vi ce.

Svo je kom ši je opi su je kao vri jed ne i časne lju de, zane ma ru ju ći nega tiv ne crte lič no sti koje se javlja ju u sva koj druš tve noj gru pi. Takav pri stup uka zu je na nje go vu neskri ve nu sim pa ti ju pre ma ovom soci jal nom slo ju druš tva, odno sno pre-ma seljač koj siro ti nji koja se upor no bori la da izi đe iz posve maš nje bije de. Autor tek sta daje do zna nja da i sam poti če iz ovog soci jal nog slo ja, čiji se pri pad ni ci, patri jar hal no vas pi ta ni, odli ku ju čaš ću i poš te njem.

Na kra ju, kao pri log, dati su poro dič ni rodo slo vi, koji u nedo stat ku ori gi na la pred sta vlja ju svo je vr snu matič nu knji gu živih i dav no upo ko je nih Rušev ča na. Mno ga ime na naših pre da ka izvu če na su iz tame zabo ra va i pre da ta nama, nji-ho vim potom ci ma, na dalje čuva nje. Taj napor da se bez ori gi nal nih matič nih knji ga dođe do toli kih poda ta ka zaslu žu je sva ku pohva lu.

Na kra ju, i pored svih dobrih želja šta bi još tre ba lo ura di ti, dopu ni ti i dr., javlja ju se dva pro ble ma: mate ri jal na sred stva i veli či na tira ža.

Nakon sve ga auto ru tre ba oda ti pri zna nje za odva žnost da se upu sti u ovaj zahtje van rad, za sav ulo že ni trud i utro še no vri je me, a naj o bjek tiv ni ju ocje nu knji ge doni je će nje go vi zemlja ci, koji ma je knji ga nami je nje na.

U Beo gra du, jun 2015. Mr Milan M. Pavić

RUŠEVICA 17

I DIO

Od postan ka do pogro ma

Polo žaj i okru že nje

Geo graf ski, Ruše vi ca pri pa da Kor du nu kao širem regi o nal nom okru že nju. Nala zi se sje ve ro i stoč no od Slu nja, u pogra nič nom dije lu pre ma među dr žav noj gra ni ci Hrvat ske i Bosne i Her ce go vi ne. Selo je smješ te no duž regi o nal nog puta na prav cu Cetin grad (južno) – pre ma Krsti nji (sje ver no). Istoč na stra na sela, čita-vom nje go vom duži nom (6,5 km), ome đe na je šumom Repuš njak. Ova neve li ka šuma odva ja ga od susjed nih sela: Malje vač kog Seliš ta, Buva če1 i Pašin Poto ka. I na zapad noj stra ni sela pro te že se šuma Dugač ka kosa, koja pred sta vlja pri rod nu gra ni cu pre ma seli ma na tom pote zu: Donja i Gor nja Žrv ni ca i Kosi jer sko Selo. U nastav ku te iste stra ne, dalje pre ma jugu, pro sti re se šumo vit pre dio zvan Miš ko-vi ća bri jeg, pa selo Poloj ski Varoš.

Sje ver na stra na ome đe na je Madža re vim mostom na rije ci Gli ni kao kraj njoj sje ver noj tač ki ovog sela. Gli na je ujed no i admi ni stra tiv na gra ni ca izme đu opći ne Voj nić i, nano vo obno vlje ne, opći ne Cetin grad.

Na južnom kra ju selo dose že do regi o nal ne ceste koja spa ja Cetin grad sa Slu-njem, odno sno do Kuči nić kri ža, nepo sred no pod no Cetin gra da.

Cen tral ni dio sela – kod ško le, nala zi se na 45° 11' 24" sje ver ne geo graf ske širi ne i 15° 43' 44» istoč ne geo graf ske duži ne.

Selo se pro te že prav cem sje ver –jug. Naj zna čaj ni ji pri rod ni objek ti su već pome nu te šume, rje či ca Ruše vi ca i pone ko brdo vi to uzvi še nje.

1 U govo ru lokal nog srp skog sta nov niš tva češ će se kori sti ime Buva ča, a ime sa sugla sni kom h – Buha ča kori sti se više u pisa nim mate ri ja li ma i u govo ru naro da islam ske vje ro i spo vi je sti iz Veli ke Kla du še.

18 Lazo M. Pekeč

То по граф ска кар та Ру ше вице

RUŠEVICA 19

Kor dun

Ruše vi ca se nala zi unu tar kor dun ske regi je, za koju je neo dvo ji vo veza na u geo graf skom, pri vred nom i povi je snom pogle du.

Ime Kor dun je stra nog pori je kla. Poti če od fran cu ske rije či cor don (Cor don Mili-ta i re) i ozna ča va postro jen red voj ni ka, ras po red voj nih jedi ni ca i obje ka ta, gra nič no pod ruč je, lini ju načič ka nu osma trač ni ca ma, čar da ci ma, utvr da ma, rovo vi ma i voj-nič kim posa da ma. Vrlo širok spek tar zna če nja, a sve se svo di na utvr đen i voj skom zapo sjed nut pogra nič ni pojas. Slič nog zna če nja je i isto i me na engle ska riječ.

Kor dun je dio neka daš nje Voj ne gra ni ce, za koju se kori stio nje mač ki izraz Die Mili tar gren ze, a Kra jiš ni ci su upo tre blja va li ime na: Kra ji na, Gra ni ca, Voj na kra ji na. U cje li ni, Kra ji na je u geo graf skom pogle du ozna ča va la uzak pogra nič ni pojas izme đu Hab zburš ke monar hi je i Oto man skog car stva. U držav no-prav nom i admi ni stra tiv nom pogle du Kra ji na je ima la pose ban sta tus i bila je, zbog nje nog izu zet nog zna ča ja za odbra nu od Tura ka, pod nepo sred nom upra vom hab zburš-kog dvo ra. Ova dva lju ta pro tiv ni ka vodi la su u neko li ko navra ta duge i žesto ke rato ve u peri o du od počet ka 16. pa do kra ja 18. sto lje ća. Tokom ova tri sto lje ća, po uslo vi ma i nači nu živo ta, Kra ji na je bila kasar na pod vedrim nebom. I u vri-je me pri mir ja Gra ni ca je bila bojiš te i raz bo jiš te sa stal nim čar ka ma, boje vi ma i pljač ka ma. Nemir i nesi gur nost, kao i stra da nje Kra jiš ni ka stal no su pri sut ni na tom pro sto ru. Kra ji na će takva osta ti i nakon posljed njeg rata izme đu Hab zburš ke monar hi je i Tura ka (1788–1791) sve do Ber lin skog kon gre sa (1878), kada je Bosna i Her ce go vi na posta la oku pa ci o no pod ruč je Austro u gar ske monar hi je, a gra ni ca sa Oto man skim car stvom pomje re na dalje na istok – do Dri ne.

Ovaj gra nič ni pojas pro te zao se u širo kom luku od Jadran skog mora pa, u počet ku, pre ko utvr đe nih gra do va Kar lov ca i Vara ždi na (Kar lo vač ki gene ra lat – od Senja do Kupe i Vara ždin ski gene ra lat – od Save do Dra ve), a kasni je Savom i Duna vom, do u Rumu ni ju i do Kar pa ta. U taj uza vre li pojas austrij ske vla sti nase lja va le su hriš ća ne, pre te žno Srbe, da čuva ju i bra ne gra ni cu od dalj njih tur skih pro va la.

Ime Kor dun moglo je nasta ti u 18. sto lje ću. Nakon Beč kog rata (1683–1699) gra ni ca se za izvje sno vri je me usta li la, a na ovo pod ruč je su masov ni je pri sti za li pre bje zi iz Tur skog car stva – hriš ća ni, Srbi i Hrva ti. Kraj 17. sto lje ća je i vri je me Veli ke seo be Srba (1690), a reflek si te seo be osje ća li su se duž čita ve Kra ji ne.

Osam na e sto sto lje će je period novog veli kog raz mješ ta nja naro da po gra nič-nom poja su i oko nje ga. Veli ke gru pa ci je naro da raz mješ ta ju se i po Kor du nu. To je sto lje će broj nih refor mi Mari je Tere zi je (1740–1780), koje su se odno si le i na Voj nu kra ji nu. Milan Rade ka2 sma tra da je ovaj naziv nastao upra vo u tom sto lje ću.

Nije dato podrob ni je objaš nje nje zaš to se ovo ime veza lo baš za ovo pod ruč je kada je izraz cor don bio u opti ca ju i po osta lim dije lo vi ma Gra ni ce. Da li je ini ci jal na

2 Milan Rade ka, Gor nja kra ji na ili Kar lo vač ko vla di čan stvo, Zagreb, 1975.

20 Lazo M. Pekeč

kapi sla moglo biti ime gro fa Kor due? Nepo sred no pred poče tak vla da vi ne Mari je Tere zi je na pod ruč ju Kar lo vač kog i Vara ždin skog gene ra la ta grof Kor dua3 spro-vo di refor me, koje su među Kra jiš ni ci ma bile vrlo nepo pu lar ne i iza zi va le sna žne reak ci je. Može mo samo pret po sta vi ti kakve su ocje ne i rije či upu ći va li raz lju će ni Kra jiš ni ci na lič nost ovog refor ma to ra i u kakvim se sve vari jan ta ma moglo izgo-va ra ti nje go vo ime.

Južni dio Kor du na, pro stor oko Ceti na i Dre žni ka, ostao je pod tur skom upra-vom sve do okon ča nja posljed njeg rata izme đu ovih care vi na, a koji je zavr šen tur skim pora zom 1791. Od tada i ovaj teren južnog Kor du na ula zi u sastav Hab-zburš ke monar hi je, odno sno u sastav Voj ne kra ji ne, ali će još zadu go osta ti vrlo nemir no i nesi gur no pod ruč je. Iz tog raz lo ga mogao je naziv, na ovom dije lu Kor-du na, da se učvr sti tek počet kom 19. sto lje ća. Ovaj izraz naro či to će se upo tre blja-va ti za vri je me fran cu ske upra ve Ilir skim pro vin ci ja ma (1809–1813), u čiji sastav je ušlo i ovo pod ruč je. Napo leon je pre o teo ove dije lo ve Kra ji ne od Austri je i na gra ni ci pre ma Oto man skom car stvu zate kao odbram be ni pojas, za koji fran cu ski ofi ci ri kori ste izraz cor don. Uvi djev ši pred no sti kra jiš kog odbram be nog siste ma, Napo leon je u cije lo sti zadr žao ova kvu voj nu orga ni za ci ju. Fran cu ski izraz za gra nič ni pojas Kor du na ši su pri la go di li svo jim jezič kim oso bi na ma i tako stvo ri li ime – Kor dun. Pre ma objaš nje nju Fran ca Juli u sa Fra sa4, rav na te lja ško la u Kar-lo vač kom gene ra la tu oko 1830. godi ne, pojam kor dun ozna ča va oru ža nu zaš ti tu Kra ji ne (gra nič na stra ža).

Na toj južnoj gra ni ci Kor du na, izme đu Kome sar ca (R. Hrvat ska) i Joho vi ce (Bosna i Her ce go vi na), posto jao je sve do ovog rata (1991–1995) zase lak po ime nu Kor dun, ali se kori sti lo i ime Kor don5. To ime je kori sti lo lokal no sta nov niš tvo okol-nih sela kada je za neko doma ćin stvo tre ba lo pre ci zni je odre di ti loka ci ju. U tom neka daš njem zase o ku 1995. godi ne bilo je živo samo jed no doma ćin stvo. U nje mu su živje le sestre Mili ca i Anđa Krnje ta. Nji ho vim pro go nom 1995. godi ne uga si lo se i to jedi no ognjiš te. Da li su ove dvi je Srp ki nje bile posljed nji „gra ni ča ri”?

Sve do ovog rata (1991–1995) sta nov ni ci pogra nič nih sela u BiH, Štur li ća i Joho vi ce, kada bi tre ba li po nekom poslu ići u Bogo vo lju ili Kome sa rac (pogra nič na sela u R. Hrvat skoj), govo ri li bi da idu na Kor dun, dok bi za odla zak na saj me ni dan u Slunj kaza li ime tog mje sta. Ovo je jedan pri mjer kako ime Kor dun živi na ovom tere nu uz gra ni cu i danas. Neš to južni je, a opet uz gra ni cu sa Bosnom, susre će mo ime na sela Kor dun ski Lje sko vac i Kor dun ski Lug (kasni je, po imenu rijeke Korane, nazvan Koran ski Lug). To je još jed na potvr da da se ime na ovom dije lu poče lo kori sti ti kasni je, ali da i dalje živi.

3 Dr Jovan Sav ko vić, Pre gled postan ka, raz vit ka i raz vo ja če nja Voj ne Gra ni ce (od 16. veka do 1873. godi ne), Novi Sad, 1964, str. 36.

4 Franc de Pau lo Juli us Fras, Cje lo vi ta topo gra fi ja Kar lo vač ke voj ne kra ji ne, Gospić, 1988, str. 35. (Prvi put štam pa na 1835. godi ne.)

5 Ove podat ke dao je Niko la Orlić, pri je rata zapo slen kao šumar ski teh ni čar na poli go nu Slunj, rodom iz Bogo vo lje, sela pored ovog zase o ka.