RODNOST I BUDŽET

Prof. dr Tatjana Đurić Kuzmanovićmr Ana Tripković

INSTRUMENTI RODNOOSJETLJIVE EKONOMSKEPOLITIKE I RODNOBUDŽETIRANJE

ŠTA JE BUDŽET?¢ jednogodišnji dokument, koga priprema

ministarstvo finansija u saradnji sa drugimministarstvima, a usvaja ga skupština u oblikuzakona

Državni prihodi(porezi, naknade, takse, kazne,

prihodi od kamata i prodajedržavne imovine i slično)

Državni rashodi(plate i socijalna davanja za

zaposlene, materijalni troškovi,investicije, otplata dugova,

subvencije, budžetska rezervaitd. )

Nosioci rashoda (skupština,ministarstva, agencije, sudovi,

zdravstvo, prosveta, itd.),

KOJE SU FUNKCIJE BUDŽETA?¢ Uticaj na zaposlenost, ekonomsku stabilnost,

privredni rast i uravnoteženje platnog bilansa.¢Funkcije budžetske politike:vusklađivanje u alokaciji sredstava;vusklađivanje u raspodeli prihoda i imovine

(distributivna funkcija);vobezbeđenje ekonomske stabilizacije.

¢ Alokacija se ostvaruje preko mehanizama javne potrošnje,finansiranjem proizvodnih kapaciteta, kupovinom roba iusluga, izdvajanjem za ekonomske i socijalne transfere.

ŠTA JE RODNO BUDŽETIRANJE?

¢ Proces raščlanjavanja troškova i prihoda koji imaza cilj da pokaže njihov različit uticaj na žene imuškarce, ukazujući na taj način na tačke ukojima državno prikupljanje i raspodelasredstava nisu ravnopravni

¢ Primer direktnog i indirektnog oporezivanja

ŠTA OBUHVATA RODNOBUDŽETSKA ANALIZA?¢ Izvršiti procenu politike u cilju identifikovanja rodnih

pitanja i alokacije resursa, i predvideti način na kojiće politike uticati na postojeće neravnopravnosti

¢ Evaluirati korisnike politike, koristeći istraživanja idruge tehnike

¢ Evaluirati javnu potrošnju, koristeći podatke otroškovima i broju korisnika. Evaluirati poreze.

¢ Ispitati uticaj budžeta na ekonomiju nege(reproduktivnu ekonomiju)

¢ Ispitati kako će navedena razmatranja uticati napromene makroekonomskog okvira i projekcija usrednjem roku

¢ Pripremiti budžetsko saopštenje ili druga sredstavaobjave rezultata.

KOJI SU CILJEVI RODNOBUDŽETSKE ANALIZE?¢ Proceniti u kojoj meri je politika rodno svesna¢ Sprovesti rodno raščlanjenu procenu korisnika javnih

usluga i budžetskih povlastica (procenjujući u kojojmeri vladina politika i programi odražavaju potrebebudžetskih korisnika)

¢ Sprovesti rodno raščlanjenju analizu javne potrošnje,i distribuciju korisnika prema polu

¢ Sprovesti rodno raščlanjenu analizu identifikujućiodnos između nacionalnog budžeta i neplaćenog rada(međuzavisnost budžeta i ekonomije nege)

¢ Formulisanje rodno svesnog, srednjoročnog okviraekonomske politike koji uključuje rodnu prespektivuu makroekonomske modele

¢ Formulisanje rodno odgovornog budžeta.

RODNO BUDŽETSKE INICIJATIVE

¢ Da li su budžeti i poreski sistemi stvarno rodnoneutrali?

¢ Kako rodna ravnopravnost može postati sastavnideo vladine politike?

¢ Kako žene i nevladine organizacije mogu bitiuključene u pripremu predloga budžeta, i uprikupljanje i analizu makroekonomskihpodataka desagregiranih po polu?

STANDARDNIINSTRUMENTIRODNOBUDŽETSKEANALIZE

Prof. dr Tatjana Đurić Kuzmanovićmr Ana Tripković

1. RODNO SVESNA PROCENAPOLITIKE

Ispitivanje različitih portfolija politike i programa posebnoobraćajući pažnju na implicitna i eksplicitna pitanja rodneravnopravnosti.

Dovodi u pitanje “rodnu neutralnost” efekata tih politika ipostavlja pitanje: Na koji način politike i sa njima povezanaalokacija resursa smanjuje ili povećava rodnuneravnopravnost?

1. RODNO SVESNA PROCENAPOLITIKE¢ Ukuljučuje sledeće analize:

� Identifikovanje eksplicitnih i implicitnih rodnihpitanja

� Identivikovanje alokacije resursa povezane sa tim� Procenjuje da li politika podržava ili menja postojeće

neravnopravnosti i obrasce rodnih odnosa¢ Tehnike koje se mogu koristiti:

� Check lista pitanja za procenu politike� Diskusija događaja i aktivnosti povezanih sa

budžetskom alokacijom� Upoređivanje zadate politike i ostvarenih ciljeva

2. PROCENA RODNODESAGREGIRANIH KORISNIKAOva tehnika se koristi da ispita u kojoj merivladina politika i programi odgovarajupotrebama stvarnih ili potencijalnih korisnikabudžeta¢ Potencialni i stvarni korisnici vladinih programa

saopštavaju, putem različitih tehnika, svoje viđenje otome da li postojeće javne usluge odgovaraju njihovimpotrebama (na način na koji ih oni percipiraju)

¢ Koriste se kvantitativna (ankete, itd.) i kvalitativna(fokus grupe, intervjui, posmatranje učesnika itd.)istraživanja

¢ Npr. da li ste spremni da platite veći porez da bi sepovećao obim javnih dobara i usluga (navesti kojih)?

3. ANALIZA RODNODESAGREGIRANE JAVNEPOTROŠNJE

Ova istraživačka tehnika poredi javnu budžetskupotrošnju za dati program, sa podacimaistraživanja domaćinstva, u cilju otkrivanjadistribucije potrošnje između muškaraca i žena

Zahteva veliku količinu kvantitativnih podataka,kako na državnom (nacionalna statistika), tako ina nivou domaćinstva (istraživanja)

4. RODNO DESAGREGIRANAPORESKA ANALIZAOva istraživačka tehnika poredi direktni i

indirektni sistem oporezivanja u ciljuizračunavanja koliko poreza je plaćeno od stranerazličitih pojedinaca ili domaćinstva

Zahteva podatke o prihodima i obrasce potrošnje(ispitivanja domaćinstva, vladine agencije).

Ograničenje: podrazumeva ravnomernu raspodeludohotka u okviru domaćinstva, što najčešće nijeslučaj

5. RODNO DESAGREGIRANA ANALIZAUTICAJA BUDŽETA NA KORIŠĆENJEVREMENA

Analiza odnosa nacionalnog budžeta i načina nakoji se u domaćinstivima raspolaže vremenom, ucilju obezbeđivanja da se vreme koje ženeprovedu radeći neplaćene poslove uzme u obzirprilikom analize politike

Analiza zavisi od raspoloživosti studija o korišćenjuvremena (retko se sprovodi na nacionalnom nivouu zemljama u razvoju, koriste se studijeslučajeva)

6. RODNO SVESTAN SREDNJOROČNIOKVIR EKONOMSKE POLITIKE

Pokušaj uključivanja rodne ravnopravnosti uekonomski model na kojem se bazirasrednjoročno ekonomsko planiranje

¢ Koristiti varijable u kojma se može sagledati rodnost¢ Ukučiti informacije o nacionalnim prihodima i prihodima

domaćinstva koji sadrže neplaćeni rad¢ Menjati pretpostavke o socijalnom i institucionalnom poretku, kao

i o načinu funkcionisanja ekonomije

Na dva nivoa: nacionalni (generalne ekonomskeprojekcije) i više godišnje budžetiranje (detaljnijiprisup)

7. RODNO SVESNI BUDŽETSKIIZVEŠTAJ

Uključuje računovodstveni proces koji mogu koristiti sviprethodno navedeni instrumenti. Zahteva visok stepenposvećenosti i koordinacije u javnom sektoru tokomprocene uticaja rodne ravnopravnosti budžeta odstrane resornih ministarstava

RODNOBUDŽETSKEINICIJATIVE U RAZLIČITIMZEMLJAMA SVIJETA I U EU

AUSTRALIJA¢ Prva država koja je razvila ovaj koncept¢ 1987. formalni program “Ženski budžet” –

akcenat na edukaciji, manje na alokaciji¢ 1985-1990 rodno budžetska analiza svih troškova

ministarstava¢ GBI: specifikacija troškova, promovisanje

ravnopravnog zapošljavanja i pokrivanjepreostalih troškova

JUŽNA AFRIKA

¢ Inicijativa “Ženski budžet” sa ciljem da sagledarodne implikacije budžeta

¢ Pilot program za Commonwealth Secretariatinicijativu rodnog budžetiranja

¢ Brojne studije raznih rodno orijentisanih pitanja,poreske politike i politike potrošnje....

EVROPSKA UNIJA¢ Amsterdam treaty – rodna ravnopravnost

politike i mere za poboljšanje statusa žena¢ Framework Strategy on Gender Equality (2001-

2005) – koordiniranje aktivnosti i programarazvijanjem sistema indikatora za monitoring,evaluiranje i objavljivanje rezultata

¢ Pet oblasti promovisanja rodne ravnopravnosti:ekonomija, participacije i zastupljenost, socijalnaprava, civilni život i promena uloga i stereotipa.

¢ Kvantitativni ciljevi: do 2010 učešče žena uukupnoj radnoj snazi 60%

NORDIJSKE ZEMLJE¢ Dostigle za sada najviši nivo rodne ravnopravnosti¢ Visoko učešće žena u ukupnoj radnoj snazi, plaćeno odustvo

za negu dece i za žene i za muškarce¢ Poboljšanje rodno disagregirane statistike, budžeti sadrže

procenu distribucije finansijskih resursa izmeđumuškaraca i žena

¢ Švedska (2003) tri pilot programa sa ciljem “izjednačavanjaprilika, prava i odgovornosti muškaraca i žena u svimoblastima života”

¢ Nacional Action Plan for Gender Equality usvojen 2004 zaperiod 2004-2009

ŠPANIJA¢ Na nacionalnom nivou: “Presupuesto de

Gastos/Beneficios Fiscales” prikazuje rodnoorijentisane ciljeve, kao što su integracija žene utržište rada, socijalne povlastice i sl. koje vladatreba da ostvari putem podsticaja potrošnje ioporezivanjem.

¢ Na regionalnom nivou: Andaluzija, rodnainicijativa institucionalizovana na regionalnomnivu. Baskija, Ženski institut prikupljamaterijale o rodnom budžetiranju

INDIJA

¢ Koncept Budget Speech (2000-01) –Ekonometrijski modeli koji povezuju budžetskupotrošnju na zdravstvo i obrazovanje, pokazujućiefekte takve potrošnje na rodnu neravnopravnost

¢ Dobar okvir za sastavljanje rodno osetljivogbudžeta

MEKSIKO¢ Foro Nacional de Mujeres y Politicas de Poblacion

inicijativa preko 80 ženskih organizacija¢ 1999 procena federalnih programa potrošnje na

reproduktivno zdravlje pokazala je negativantrend

¢ Ustanovljeni federalni komiteti za rodnuravnopravnost da bi pružila prilika ženama daizraze svoja gledišta i uticaj na javnu politiku

¢ Dobar primer istraživačke analize, izazov zaprimenu akademskih znanja u praksi

SRBIJA I BUGARSKA¢ 2003 koordinisana inicijantiva¢ Zajednički program “Budgetary Implications of

Domestic Violence in Bulgaria and SerbiaӢ Pilot program za razvoj metodologije rodnog

budžetiranja

ZAJEDNIČKI PRINCIPI IKARAKTERISTIKERODNOBUDŽETSKIHINICIJATIVA

KARAKTERISTIKERODNOBUDŽETSKIH INICIJATIVA

¢ Ne postoji jedinstveni pristup¢ Može biti poseban budžetski dokument ili

integrisan u procese i programske analize¢ Postoji teorijski okvir za instrumente

integrisanja rodnog budžetiranja u standardneprocese budžetiranja

¢ Efekti smanjenja rodne neravnopravnostimanifestuju se srednjoročno

ZAJEDNIČKI PRINCIPI

¢ Rodno budžetiranje treba da je deo standardnogbudžetskog procesa institucionalizovano u punojmeri

¢ Treba da postoje specifični identifikovani ciljevi,čije su koristi lako merljive

¢ Potrebna je podrška civilnog društva i sub-nacionalnog nivoa

¢ Treba uzeti u obzir sve aspekte budžetiranja, nesamo budžetsku potrošnju

ORGANIZOVANJE, EFEKTI IKORISTI RODNOGBUDŽETIRANJA,OTVORENA PITANJA IIZAZOVI

Prof. dr Tatjana Đurić Kuzmanovićmr Ana Tripković

EFEKTI I NAREDNI KORACI RODNOBUDŽETSKIH INICIJATIVA¢ Proceniti uticaj rodno budžetske inicijative

(uspeh prethodnih, različite vrste)¢ Identifikovati i dokumentovati specifičnu

metodologiju proizašlu iz analitičkog okvira¢ Proučiti različite stupnjeve rodno budžetske

inicijative, graditi kapacitete na svim nivoima i usvim segmentima društva

¢ Proučavati nove pristupe (nove ciljeve, noveinicijative)

¢ Razviti rodno osetljive tehnike istraživanja (noveistraživačke tehnike, načine šireg učešće ubudžetiranju)

OTVORENA PITANJA I IZAZOVI¢ Ne gubiti iz vida krajnje ciljeve i perspektive¢ Rizik preuzimanja koncepta bez značajne promene politike.

Potreban dimamičan spoljni monitoring¢ Preći sa analize na promenu politiku¢ Obezbediti disagregiranu rodno osetiljvu statistiku u svim

oblastima, ako i indikatore za kontrolu ostvarenih aktivnosti¢ Ojačati šire učešće u rodnom budžetiranju¢ Razviti instrumente, metode i procedure za implementaciju

rodnog budžetiranja, kao redovne aktivnosti vlada i javneadministracije

¢ Definisati međunarodni sistem kvaliteta za kontrolu kriterijumarodnog budžetiranja

¢ Saradnja sa javnom administracijom (posvećenost politike, stalnoobučavanje, podrška i resursi)

¢ Obezbediti kontinuitet