S A D R Ž A J :

1. Objasnite kauzalnu vezu izmedju industrijske revolucije (začete u Velikoj Britaniji 1970. godine) i pojave revizije ?

2. Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na našim prostorima ?

3. Objasnite značaj stvaranja slobodnog zvanja privrednog savetnika na razvoj revizorske profesije na našim prostorima ?

4. Objasnite značaj i sadržinu uredbe o privrednim savetnicima izrađenom od strane udruženja ekonomista u Beogradu za razvoj revizorske profesije ?

5. Objasnite divergentne stavove između poznavalaca revizije i trvdokornih državnih organa u Kraljevini Jugoslaviji pred drugi svatski rat ?

6. Objasnite etimološko poreklo termina ''revizija'' i navedite definiciju revizije prema : LEITNER; GERSTNER; OBST.

7. Definišite reviziju prema : GRASGRUN; MELTZER.

8. Definišite reviziju odnosno objasnite zadatke revizije prema : ZIEGLER.

9. Definišite revizuju prema : IFAC (međunarodna asocijacija računovođa) i cilj revizije prema međunarodnom revizorskom standardu 200 ?

10. Definišite reviziju prema američkom savezu računovođa (AAA) i dajte komentar definificije ?

11. Navedite i objasnite metode i oblike revizije ?

12. Razgraničite pojmove između revizije i kontrole ?

13. Razgraničite pojmove između interne kontrole i interne revizije ?

14. Razgraničite pojmove između interne revizije i eksterne revizije ?

15. Navedite ''10 zapovesti'' kojih bi svaki revizor morao da se pridržava ?

16. Objasnite budućnost revizorske profesije ?

17. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, licenciranja i nadzora revizora ?

18. Objas. ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trugla pojmova: dozvolio-preporučio-zahtevao ?

2

19. Navedite i objasnite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom revizijom ?

20. Objasnite ulogu finansijske revizije u zadovoljavanju potreba najšire javnosti ?

21. Objasnite ulogu finanijske revizije u prihvatanju koncepta ''novog'' preduzeća ?

22. Objasnite ulogu finansijske revizije u otklanjanju postojećeg konflikta ciljeva izmedju bilansne teorije i izmedju bilansne teorije?

23. Objasniti ulogu finansijske revizije inspirisanu zahtevom zaštite poverilaca ?

24. Objasnite ulogu finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzećem ?

25. Objasnite genezu ulogu i značaja revizije ?

26. Navedite istorijske okolnosti koje su uticale na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima ?

27. Navedite i objasnite direktne evropske zajednice o pologanju računa ?

28. Navedite determinate koje pospešuju proces harmonizacije ?

29. Ograničavajući faktori koji otežavaju proces haromizacije ?

30. ''Nova'' harmonizacija računovodstva za potrebe i mogućnosti ''nove ekonomije'' – objasnite ?

31. Navedite i objasnite determinate internacionalizacije revozorske funkcije ?

32. Navedite pozitivne efekte koji proizilaze iz objavljivanja i usvajanja međun. revozorskih standarda ?

33. Šta su INTOSAI revizorski standardi ?

34. Objasnite etički kodeks IFAC ?

35. Objasnite potrebu za aktuelizacijom zakonske revizije u EU i navedite razloge za donošenje osme direktive ?

36. Objasnite kontrolu revizorskih usluga i objasnite tehnologiju internacionalizacije revizije ?

PITANJA I ODGOVORI :

1.

3

Pitanje : Objasnite kauzalnu vezu izmedju industrijske revolucije (začete u Velikoj Britaniji 1970. godine) i pojave revizije ?Odgovor : Pojava dvojnog knjigovodstva nije bila dovoljna za stvaranje uslova koji bi pogodovali pojavi revizije koliko je pojavi revizije pogodovala industrijska revolucija začeta oko 1780 godine u Velikoj Britaniji. Upravo industrijska revolucija je dovela do pojave velikih industrijskih preduzeća sa složenim birokratskim strukturama a postepeno i do potrebe za traženje spoljnih izvora finansiranja, daljne ekspanzije širenja poslovanja i razvoja menadžmenta. Do ubrzanog razvoja revizorske profesije doveo je sve veći stepen odvajanja vlasničke funkcije od funkcije upravljanja, zatim, povećanje kompleksnosti preduzeća kao i nekoliko poznatih finansijskih skandala (npr. Sa Gradskom bankom u Glazgovu).

2.

Pitanje : Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na našim prostorima ?Odgovor : Pre više od sedam decenija prof. Dr Eugen Sladović je objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima ( zvanju koje danas odgovara zvanju ovlašćenih računovođa i ovlašćenih revizora), a koji je dao veliki doprinos u stvaranju prvih koraka revizije kao posebne oblasti. Prof. Dr. Eugen Sladović preporučuje stvaranje stručnih privrednih savetnika koji bi neprostrasno vršili povrene dužnosti kao i potreban nadzor,a Prof. Sladović je takođe indicirao na genezu revizije.

3.

Pitanje : Objasnite značaj stvaranja slobodnog zvanja privrednog savetnika na razvoj revizorske profesije na našim prostorima ?Odgovor : Snažna privredna ekspanzija nakon drugog Svetskog rata inicirala je potrebu za proširenjem i upotpunjenjem privredne revizije, prevodeći knjigovodstveno – tehničku reviziju u knjigovodstveno – organizacionu i ekonomsko – savetodavnu reviziju. Ovim, napred iznetim, revizija postaje zakonski regulisana, a nadasve i obligantna. Od revizora, uz odgovarajuće veće kvalifikacije ( minimalno ekonomsko – fakultetske spreme), postaje privredni savetnik. Postavljanjem dužnosti privrednog savetnika zahtevalo se i veća odgovornost. A dužnosti su :

da na zahtev vlasti i privatnih interesenata vrši pregled privrednih preduzeća; da daje na osnovu pregleda svoje mišljenje; da vrši organizaciju i reorganizaciju preduzećeta; i da daje savete po svim privrednim i finansijkim pitanjima.

Široko područje rada vidi se i iz propisa u kojima je rečeno da će privredni saradnici vršiti reviziju i ispitivanje na zahtev sudskih, pravnih i samoupravnih vlasti, kao i na zahtev ovlašćenih privrednih lica.

4.

Pitanje : Objasnite značaj i sadržinu uredbe o privrednim savetnicima izrađenom od strane udruženja ekonomista u Beogradu za razvoj revizorske profesije ?Odgovor : U našoj državi se dugo tražilo rešenje koje bi rešilo pitanje revizije i privrednog savetovanja, obzirom da je naša država bila jedina koja ovo pitanje nije regulisala pa je s toga pokrenuta inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednog savetnika od strane Udruženja ekonomista u Beogradu, koje je izradilo uredbu kojom bi se ova pitanja regulisala u manjem obimu. Uredba sadrži :

1. Molbu Ministru trgovine i industrije :

4

da u što kraćem roku donese Uredbu o privrednim savetnicima; da se zakonski reguliše prinudna revizija privrednih preduzeća; da se projekat novog trgovinog zakona dopuni utoliko što će reviziju, koja je u njemu predviđena,

vršiti isključivo privredni savetnici; da se za komesare novčanih zavoda prvenstveno postavljauu privredni savetnici.

2. Molba ministru pravde : da se savetnici unesu u spisak za upravitelje masa i da njih sudovi prvenstveno pozivaju; da se za sudske veštake po postupcima privrednog karaktera uzimaju samo privredni savetnici;

3. Da se ekspertize iz ekonomsko-finansijske oblasti poveravaju isključivo privrednim savetnicima; Nakon konačnog usvajanja Uredbe o privrednim savetnicima, osnovni zadaci privrednog

savetnika se sastojao u davanju saveta i pružanju stručne pomoći u privrednim pitanjima kako pojedincima, tako i pravnim licima, davanje privrednih stručnih mišljenja i vršenje revizije i ispitivanja poslovanja privrednih preduzeća.

5.

Pitanje : Objasnite divergentne stavove između poznavalaca revizije i trvdokornih državnih organa u Kraljevini Jugoslaviji pred drugi svetski rat ?Odgovor : Iako uredba o privrednim savetnicima obezbeđuje privrednim savetnicima široko polje rada ona opet nije zadovoljila sve potrebe jednog privrednog savetnika da bi došao do izražaja. Po uredbi pravo zastupanja pred finansijskim vlastima imali su samo advokati, javni beležnici i ovlašćeni finansijsko-pravni zastupnici. Što nije bilo opravdano, jer privredni savetnici su bili poznavaniji da vrše zastupanja pred finansijskim vlastima. Tako da se još u Kraljevini Jugoslaviji oštro polemisalo izmedju poznavalaca revizije i tvrdokornih državnih organa. U mnogim našim preduzećima, upravljačku funksciju imali su vlasnici akcija, koji su se zalagali za nezavisne računovodstvene revizije, dok su se državni organi zalagali za nekakvu kvazireviziju. Pored svih napora donet je Zakon o trgovini, kojim je ostvaren veliki napredak u stvaranju nezavisne revizije u tržišnom privredi.

6.

Pitanje : Objasnite etimološko poreklo termina ''revizija'' i navedite definiciju revizije prema : - LEITNER-u; - GERSTNER-u i OBST-u.Odgovor : Reč revizija potiče od latinske reči «revidere» što znači ponovo videti ili «revisum» što znači unazad i naknadno pregledan.

LEITNER definiše reviziju kao sredstvo naknadne, računske ili ekonomske kontrole. GERSTNER predstavlja reviziju kao plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u smislu

kritičke, duhovne radne obnove, i to u potpunosti ili delimične. OBST ističe da se mora povremeno ispitati da li kontrole koje je odradila uprava dobro

funkionišu, i da najidealnije kontrole uredbe ne vrede ako se nad njima ne nadzire t.j. kontrole kontrolišu.Što ustalom i jeste revizija.

7.

Pitanje : Definišite reviziju prema : - GRASGRUN; - MELTZER.Odgovor : Prema GRASGRUN-u revizija predstavlja uošteno, naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega (preduzeća).Za MELTZER-a revizija je da se iz određenog povoda ili redova s vremena na vreme kritičko ispitivanje knjiženja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju preduzeću.

5

8.

Pitanje : Definišite reviziju odnosno objasnite zadatke revizije prema :- ZIEGLER.Odgovor : ZIEGLER smtra da revizija ne treba da se bavi samo kritičkim ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka, nego da ujedno ispita ispravnost i vrednost i iz toga izvesti zaključak o prosuđivanju poslovnog procesasa svim ili pojedinim radnim područjima, kao i rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same ekonomičnosti.

Prema ZIEGLER-u zadatak revizije je da ispita i proceni : ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini ili pojedinostima; primerenost postojeće organizacije; značenje poslovnog rezultata.

9.

Pitanje : Definišite revizuju prema : IFAC (međunarodna asocijacija računovođa) i cilj revizije prema međunarodnom revizorskom standardu ISA 200 ?Odgovor : Prema Međunarodnoj federaciji računovođa (eng. Intenational Federation of Accountavis – IFAC) revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih izveštaja ili onih finansijskih informacija koje se odnose na subjekt, bio on profitabilan ili ne, bez obzira nja njegovu veličinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje inicirano s namerom izražavaja mišljenja o tome. Definicija data i ISA 200 naglašava da je cilj revizije finansijskih izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji, pripremljeni, u svim bitnim aspektima, u skladu sa utvrđenim pravilima i propisima finansijskog izveštavanja. Za izražavanje mišljenja revizora koriste se fraze: «daju istinit i fer prikaz» ili «da na fer način prikazuje sve bitne elemente», što su sinonimi.

10.

Pitanje : Definišite reviziju prema američkom savezu računovođa (AAA) i dajte komentar definificije ?Odgovor : Prema Američkom savezu računovođa (eng. American Accounting Association – AAA) revizija predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeca o ekonomskim aktivnostima i događajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti između tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultat preneli zainteresovanim korisnicima.

Pod sistematicnim procesom podrazumeva da revizija mora da bude tako planirana i pripremljena da oni koji vrše reviziju mogu u potpunosti da ispitaju i analiziraju važne dokaze.

Pod objektivnošću podrazumeva se da oni koji vrše reviziju ne smeju da imaju predrasuda i moraju uvek da zadrže nepristrasan stav.

Pod dobijanjem i procenjivanjem dokaza podrazumeva da revizor procenjuje pouzdanost i dovoljnost podataka sadrzanih u poslovnim knjigama, preduzeća sa pratećom dokumentacijom i drugim izvorima podataka.

Revizija se obavlja u cilju izražavanja stručnog i verodostojnog mišljenja i to u vidu pisanog izveštaja. Mišljenje revizora se izražava iskazima ''daju istinit i fer prikaz'' ili ''da na fer način prikazuju sve bitne elemente''.

Lica koja vrše reviziju moraju da budu poštena i da ne dozvole da predrasuda ili pristrasnost nadvladaju njihovu objektivnost. Oni uvek treba da zadrže nepristrasan stav.

11.

6

Pitanje : Navedite i objasnite metode i oblike revizije ?Odgovor : Metode revizije su:

generalne metode su: induktivne deduktivne (na osnovu njih revizor dolazi do potrebnog zaključka o

objektu revizije, koji je alternativan, odsnosno izriče da li ješto učinjeno ispravno ili neipravno, pravilno ili nepravilno)

specijalne metode eksperimentalna metoda (inače poznata kao glavna metoda prirodnih nauka, jer je praksa

pokazala da se i eksperimentom mogu postići znatni rezultati u revizorskoj nauci, jer šta je napokon sam akt revizije ako ne eksperiment koji pokazuje veći ili manji uspeh.

Metode intenziteta se dele na: formalnu reviziju (njome se ispituje da li postoji zakonska saglasnost t.j. da li si poslovanje

preduzeća odvija pravilno po postećim propisima); materijalnu reviziju ( je intezivnije ispitivanje od formalne revizije, a to znači da dublje i

svestranije ulazi u ispitivanje konkretne materije)

Metode smera se dele na: progresivna metoda ( ona, slikovito, polazi od korena do krošnje, npr. u knjigovodstvu od

osnovnih dokumenata do zaključnih knjiženja i bilansa) retrogradna metoda (ona, takođe slikovito, polazi od krošnje do korena, napr. od bilansa i

zaključnih knjiženja do osnovnih dokumenata).

Oblici revizije delimo na:Reviziju prema subjektu koji revidira delimo na: pojedinačna (smatra se gde se radi o reviziji pojedinačnog područja); kompleksna ili komisijska (revidira se više područja poslovanja).Reviziju prema objektu koji se revidira delimo na : knjigovodstvena revizija (najstariji oblik revizije) revizija osnivanja (proverava pravilnost finansijskih transakcija prilikom osnivanja preduzeća) revizija sanacije (mergera) finansijske transakcije revizija likvidacije

12.

Pitanje : Razgraničite pojmove između revizije i kontrole ?Odgovor : Dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća predstavljaju Revizija i Kontrola. Ono što im je zajedničko jeste objekat ispitivanja i cilj ispitivanja. Ono što ih čini različitim jeste organi koji obavljaju ispitivanje, vreme kada se vrši ispitivanje i intenzitet kojim se vrši ispitivanje. Pod organima ispitivanja revizijom podrazumeva se ispitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, a kontrolnu vrše članovi preduzeća.

13.

Pitanje : Razgraničite pojmove između interne kontrole i interne revizije ?Odgovor : Razlike koje se navode između ove dve metode ispitivanja su: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja.

7

Interna kontrola u frkventnosti ispitivanja čini stalno i tekuće nadziranje poslovanja prema toku kako se ono odvija. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini preventivnim ispitivanjem. Interni kontrolni organi su u redovnom sastavu sektora, čiji rad takođe kontrolišu.

Interna revizija se prema frekventnosti ispitivanja čini povremeno posle izvesnog vremena ili sporadično, po potrebi. Vreme ispitivanja internu reviziju čini korektivnim ispitivanjem. A po organima ispitivanja interna revizija je izvan sektora gde se odvija radni proces, i često imaju poseban sektor za reviziju. Tako da kada revidiraju rad nekog sektora, organi interne revizije ispituju rad izvršnih i kontrolnih organa pomenutog sektora.

14.

Pitanje : Razgraničite pojmove između interne revizije i eksterne revizije ?Odgovor : Ove dve metode su usko povezane, nadopunjuju se. Suštinska razlika između interne i eksterne revizije jeste prema organima koji je vrše, što se može i po nazivima proceniti.

Interna revizija vodi računa o adekvatnom funkcionisanju organizacije preduzeća i u vezi s tim o dobroj organizaciji interne kontrole. Organi interne revizije preduzeća ovlašćuje uprava preduzeća. Glavni zadatak interne revizije je da stalno ispituje poslovanje preduzeća preko posebnog revizorskog sektora kroz aktuelne propise, direktive i pravilnike. Zbog uske povezanosti često ih je teško i diferencirati (razgraničiti).

Eksternu reviziju najčešće zanima bilans, odnosno završni račun preduzeća. Imaju često veću nezavisnost, ali su isto tako vremenski ograničeni. Zbog čega i predstavljaju dobru organizaciju interne kontrole i revizije kako bi svoju aktivnost završili u kraćem roku.

15.

Pitanje : Navedite ''10 zapovesti'' kojih bi svaki revizor morao da se pridržava ? Odgovor : ''Deset zapovesti'' kojih bi svaki revizor morao da se pridržava izneo je dr. E.Milendorf i to su:

služi samoj stvari, a ne ličnostima, pa ni samome sebi; stoji iznad zainteresovanih, kao i sudije kome pomažeš; ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti; ne smatraj se nepogrešivim; ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga stručnog obrazovanja i znanja uopšte prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i utvrđivanje stvarne istine,

i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja pobijaš; izvesti o svakoj grešci, pa makar je i sam učinio; budi istinit i jasan; prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače neće moći razumeti; čuvaj stalešku čast.

16.

Pitanje : Objasnite budućnost revizorske profesije ?Odgovor : Budućnost revizorske profesije leži u donošenju novog standarda za usluge jemstva, primorati revizore da se vrate preksi procenjivanja. Od revizorske profesije se takođe očekuje da korisnicima pruži bolju spoznaju bilansa i predočiti im rizike koji su neizbežni. Revizorska profesija bi morala na međunarodnom nivou da donese smernice (direktive) kako bi ograničila pitanje značajnosti.

8

Jedno od izazova za revizorsku profesiju je da nađu načine da provere i izveštavaju o budućim informacijama, kako bi odgovorili na zahteve korisnika tih informacija. Da bi korisnici informacija razumeli revizorske izveštaje, izveštaji moraju da budu napisani jasnim i nedvosmislenim jezikom. Što bi ujedno ulilo poverenje u date izveštaje, koje je neophodno.

17.

Pitanje: Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, licenciranja i nadzora revizora ?Odgovor: Da bi se postao revizor potrebno je imati početno akademsko obrazovanje, a onda sledi uvežbavanje i polaganje ispita za sticanje tog zvanja. Nakon stručnog usavršavanja revizor, da bi svoje znanje i veštinu držao na visokom naučnom i stručnom nivou, traži kontinuirano profesionalno usavršavanje u korak sa razvojem nauke, tehnike i tehnologije. Jedan od načina na koji pojedine države rešavaju problem kontinuiranog profesionalnog usavršavanja revizora je izdavanje licence revizorima, čime ujedno rešavaju i nadzor nad revizorima. Komora ovlašćenih revizora vrši nadzor nad svojim članovima i ukoliko je pripadnik povredio svoju dužnost može izreći prekor ili podneti zahtev za pokretanje sudskog postupka profesije.

18.

Pitanje: Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova dozvolio, preporučio i zahtevao ?Odgovor: Sam razvoj računovodstvenog informacionog sistema odvijao se pod uticajem razvoja privrede. Kako su se nametale promene u privrednom životu tako se javila potreba za rešavanje određenih pitanja i problema. Dok su preduzeća bila mala i dok su ih posedovali vlasnici ili ortaci, potreba za ispitivanjem i proverom nije se osećala. Ekspanzija uloge finansijske revizije može se pratiti u trouglu: dozvolio-preporučio-zahtevao. Ujedinjeno Kraljevstvo je bila preteča u donošenju Zakona o preduzeću (1844 godine) u kome se od imenovanog revizora tražilo da podnese izveštaj o tome da li godišnji bilans daje potpunu i objektivnu sliku preduzeća. Već sledećim Zakonom o preduzeću (1860. godine) finansijska revizija se preporučuje, dok se Zakonom o preduzeću (1900. godine) ona zahteva za preduzeća sa ograničenom odgovornošću.

19.

Pitanje: Navedite i objasnite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi da zatraže vrhunsku stručnu nezavisnu reviziju finansijskih izveštaja ?Odgovor: U Ujedinjenom Kraljevstvu (ekonomskoj vele sili 19. i početkom 20. veka) kapital je u velikoj meri bio u vlasništvu pojedinaca i privatni – pravnih lica što je dovelo do razvitka akcionarskih društava i drugih društava sa ograničenom odgovornošću. Rastom preduzeća dovelo je do odvajanja vlasnika i upravljanjem poslovanja. Da bi se zaštitili interesi, kako vlasnika tako i suvlasnika, uvedena je revizija koja je imala osnovnu ulogu preventivne zaštite u međusobnim odnosima.

20.

Pitanje: Objasnite ulogu finansijskih revizija u zadovoljavanju potreba najšire javnosti ?

9

Odgovor: Osnovna uloga revizora je da učini pouzdanijim finansijske izveštaje za potrebe svetskih tržišta. Prvo što najšira javnost očekuje od finansijskih izveštaja jeste da su objavljene informacije tačne (iako apsolutna tačnost ne postoji). Ono što još očekuje od revizora je da ispita ne samo visinu nego i prirodu troškova, kao i da utvrdi da li su troškovi učinjeni u zakonskim okvirima.

21.

Pitanje: Objasnite ulogu finansijske revizije u prihvatanju koncepta ''novog preduzeća''.Odgovor: Uloga revizije kao institucije je vrlo važna u stvaranju koncepta ''novog preduzeća''. Zbog nekompetentnosti i drugih negativnih uticaja naše poslovno okruženje je palo na niske grane. Da bi se stvorilo ''novo preduzeće '' na našim prostorima potrebno je da se redefiniše koncept preduzeća, pa da se onda nametne kvalitativna promena funkcije revizije, što će biti dovoljna garancija za zaštitu interesa svih zainteresovanih. Preduzeće predstavlja robu koja ima vrednost i cenu i mora da bude otvoren sistem za promenu organizacione strukture što dovodi do opstanka, pa čak i do uspeha.

22.

Pitanje: Objasnite ulogu finansijske revizije u otklanjanju postojećeg konflikta ciljeva između bilansne teorije i bilansne politike ?Odgovor: Pod ciljem i interesom firme, menadžment često pribegava svesnom oblikovanju periodičnog rezultata, kako bi izbegli prikazivanje realnog stanja. S obzirom da kada dolazi do raspodele dobitaka neminovno dolazi do sukoba interesa između menadžmenta, akcionara i radnika ( s tim da akcionari zadržavaju pravo o donošenju konačne odluke o raspodeli dobitaka). Da bi se izbegao sukob nameće se potreba za finansijskom revizijom, kako bi se obezbedila sigurnost i verodostojnost računovodstvenih iskaza kako bi se razlika svela na minimum, pa čak i potpuno otklonila.

23.

Pitanje: Objasnite ulogu finansijske revizije inspirisanu zahtevom zaštite poverilaca ?Odgovor: Zbog rizika gubitka sredstava, preduzeća su morala da utvrde i postave pravila finansiranja. Što je bilo inspirisano zahtevom principa zaštite poverioca. Da bi se zaštitila od rizika gubitaka sredstava, poverioci traže i dodatnu sigurnost i to u vidu kompletne nezavisne revizije računovodstvenih izveštaja.

24.

Pitanje: Objasnite ulogu finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzećem ?Odgovor: Glavna poslovna politika preduzeća je izbor strategije za nastup na ciljnom tržištu, na koje utiču pojedinačni zahtevi akcionara koje se prema Thompson-u dele na četiri grupe. I to na akcionare, menadžere, zaposlene i privreda. Sve grupe imaju različita interesovanja. Kako bi top menadžment doneo ispravne odluke mora da ima prave informacije u pravo vreme, a podizanju kvaliteta računovodstvenih informacija doprinosi vrhunska stručna, nezavisna finansijska revizija.

25.

Pitanje: Objasnite genezu uloge i značaja revizije ?

10

Odgovor: Kako se razvijala privreda tako se menjala i uloga i značaj revizije. U savremenim uslovima poslovanja prisutna je potreba za nezavisnom revizijom računovodstvenih iskaza, kako bi se vlasnici kapitala informisali o utvrđenom stanju i na osnovu toga stekli mogućnost donošenja poslovnih odluka.

26.

Pitanje: Navedite istorijske okolnosti koje su uticale na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima ?Odgovor: Jedna od okolnosti koji su uticali na prisustvo razlika je svetska ekonomska kriza (1929. do 1933. godine), koja je u SAD rezultirala osnivanje američke državne Komisije za nadzor berzi. Zbog obuhvaćene krize, komisija je zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno – revizorske organizacije bila autor računovodstvenih načela.

Nakon drugog svetskog rata restauracija privrednih društava prouzrokovale su poslovne, monetarne i druge integracije, izazvane privrednim interesima u zapadnoj i centralnoj Evropi, usled čega je došlo do prihvatanja direktive Evropske Zajednice.

Države u onim delovima Evrope u kojima je dominirao socijalizam (90-tih godina) uspostavile su nove ekonomske i pravne sisteme, kao i rešenja vezana za računovodstvo svojih privrednih društava. Dok su neke od zemalja izabrale neposrednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja.

U Engleskoj pravila računovodtvenih organizacija preovlađuju u odnosu na pravna računovodstvena pravila.

27.

Pitanje: Navedite i objasnite direktive (Evropske Zajednice o polaganju računa) ?Odgovor: Zbog različitosti privrednog prava i različitosti polaganja računa, Evropska Zajednica koja se zalagala za brisanje ograničenja između zemalja članica, morala je da uskladi razlike kako bi polaganja računa bile razumljive za sve članice. Tek 1984. godine došlo je do konačnog određivanja važnih direktiva, i to:

Prva direktiva , vezana za publikovanje tj. Objavljivanje (usvojena 1968. godine) Četvrta direktiva, koja se odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o

ekonomskom položaju i uspehu društava kapitala tj. Deoničarskih društava, društava sa ograničenom odgovornošću, kao i komanditnih društava na osnovu deonica (usvojena 1978. godine).

Sedma direktiva , odnosila se na izradu konsolidovanih društava kapitala (usvojena 1983 . godine)

Osma direktiva , koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitala (usvojena 1984. godine).

Same direktive donele su poboljšanja u odnosu na razlike u računovodstvenim rešenjima, ali većina država je zadržala sopstvene računovodstvene navike. Da bi se razlike u državama Evropske Zajednice svele na minimum neophodna je dalja unifikacija računovodstva.

28.

Pitanje: Navedite determinate koje pospešuju proces harmonizacije ?Odgovor: Radi boljeg razumevanja investitora i finansijskih analitičara iz raznih država, javlja se potreba za međunarodnu harmonizaciju računovodstvenih pravila. Ukoliko bi bilansni agregati bili prikazivani po računovodstvenim pravilima, samo izvršenje konsolidacije finansijskih izveštaja bilo bi jednostavnije, što bi ujedno pojednostavili procenu učinka preduzeća u multinacionalnim kompanijama. Takođe bi pomoglo i u proceni isplativosti investicija, procene učinka finansijskog učinka, što bi doprinelo u donošenju poslovnih odluka. Zbog neusklađenosti i poreske vlasti, organi imaju značajne probleme, kao i

11

međunarodne finansijske institucije (npr. Svetska banka). U ostale organizacije spadaju i Sindikati nezaposlenih u multinacionalnim kompanijama, koje bi takođe imali koristi od međunarodne upoređivanosti informacija raznih kompanija.

29.

Pitanje: Ograničavajući faktori koji otežavaju proces haromizacije ?Odgovor: Jedna od najvećih prepreka procesu harmonizacije je psotojeća razlika između računovodstvene prakse raznih zemalja (neravnomeran ekonomski razvoj država, različit stepen razvoja, suviše sporo napuštanje tradicionalizma). Ono što se smatra neprevaziđenom preprekom je opšta podela na finansijsko izveštavanja za potrebe akcionara (fer prezentacija) i izveštavanja za potrebe poverilaca i poreskih vlasti (tradiocinalna prezentacija). U zavisnosti od ciljeva finansijskog izveštavanja, koje varira u zavisnosti od države do države, smatra se takođe jednom od prepreka. Činjenica da u nekim zemljama ne postoje jake profesionalne asocijacije takođe otežava harmonizaciju.Kao i sama nespremnost da se prihvate promene računovostvene prakse u nekim zemljama može se smatrati preprekom. Jedna od novijih prepreka defeniše se kao efekat ekonomskih posledica primene računovodstvenih standarda. Harmonizacija finansijskog izveštavanja moglo bi se realizovati uz podršku nekih ključnih zemalja, zbog kriterijuma njihovog ekonomskog računovodstvenog značaja.

30.

Pitanje: ''Nova'' harmonizacija računovodstva za potrebe i mogućnosti ''nove ekonomije'' – objasnite ?Odgovor: Osnivanjem akcionarskih društava započela je postepena internacionalizacija svetskih bezri i globalizacija svetskih tržišnih tokova, čime su prevaziđene prepreke za razvoj ''nove ekonomije''. Ona se bazira na savremenoj informacionoj tehnologiji, intelektualnom kapitalu i poslovanju izvan državnih granica, zajedničkim standardima, itd. Zbog pružanja potrebne informacije i računovodstvo, kao informaciona funkcija, mora se prilagoditi. Zbog čega se javila potreba za ''novom'' međunarodnom harmonizacijom računovodstva. Da bi korisnici međunarodnih računovodstvenih informacija, mogli da donesu adekvatne odluke, potrebno je uskladiti međunarodne okvire finansijskog izveštavanja shema, kao i strukturu finansijskih izveštaja. U okviru finansijskog izveštavanja utvrđuju se značajne informacije koje treba prikazati korisnicima, a time i struktura finansijskih izveštaja. Važnu ulogu u međunarodnoj harmonizaciji predstavlja obavezna primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI).

31.

Pitanje: Navedite i objasnite determinate internacionalizacije revozorske funkcije ?Odgovor: Tri ključna faktora su stimulisali potrebu za internacionalizaciju poslova revizije (tzv. Međunarodnu reviziju) i to:

poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja. Proces globalizacije, dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala Trend ubrzanog spajanja međunarodnih revizorskih firmi i formiranje strateške alijanse s ciljem

realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima.Kada su multinacionalne kompanije uvele praksu pripremanja konsolidovanih finansijskih izveštaja,

započela je internacionalizacija poslova revizije. To je podrazumevalo da su centrale multinacionalnih kompanija morale da oforme set računovodstvenih principa, koje su zavisna preduzeća, a i lokalni revizori, morali primeniti za pripremu finansijskih izveštaja.

Razvoj svetskih (globalna) tržišta i multinacionalne kompanije su takođe uticale na razvoj internacionalizacije revizije, što je podstaklo i razvoj međunarodne revizije. Svakom finansijskom izveštaju revizor povećava kredibilitet, što je za investitora na međunarodnim tržištima veoma bitno. Zbog

12

povećanja efikasnosti revizije i sniženja ukupnih troškova, međunarodne revizorske firme osnovali su tzv. Stratešku alijansu. Kako bi zadovoljili potrebu multinacionalnih kompanija u traženju međunarodne revizije za potrebe dodatnog finansiranja na međunarodnim tržištima kapitala.

32.

Pitanje: Navedite pozitivne efekte koji proizilaze iz objavljivanja i usvajanja međunarodnih revozorskih standarda ?Odgovor: Međunarodni standard revizije je primarna pretpostavka koja omogućava efikasno obavljanje međunarodne revizije. Objavljivanje i usvajanje Međunarodnih standarda revizije rezultiraće većim brojem pozitivnih efekata i to:

veće poverenje u ekpertsko mišljenje revizora, primenjivajući računovodstvene standarde pruža čitaocima dodatnu sigurnost, pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja, podstrek za unapređenje i širenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda, pomaže investiranju kapitala u nerazvijena područja, nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda olakšava produkovanje domaćih standarda

revizije, u slučajevima gde postoji sukob interesa neophodna je delotvorna i verodostojna revizija.

33.

Pitanje: Šta su INTOSAI revizorski standardi ?Odgovor: INTOSAI revizorski standardi koriste se pri radu vrhovnih revizorskih institucija. Strukturu revizorskih standarda INTOSAI čine četiri dela i to:

Osnovna načela Opšti standardi Standardi područja rada Standardi izveštavanja

Osnovna načela predstavljaju osnovne pretpostavke koje služe revizorima za oblikovanje njihovih mišljenja i izveštaja, u kome su nabrojana niz principa i tehnike po kom revizor treba da se uskladi i kojih treba da se pridržava. U sklopu osnovnih načela akcenat treba staviti na sistem interne kontrole, jer postojanjem interne kontrole smanjuje se rizik od eventualnih grešaka i nepravilnosti.Opšti standardi opisuju uslove osposobljenosti revizora i revizorske institucije za obavljanje zadataka koji se odnose na standarde područja rada i standarde izveštavanja na merodavan i delotvoran način. U opštim standardima naglašavamo nezavisnost, koje je ujedno i bitna karakteristika revizije javnog sektora. Revizorski standardi daju i čitav niz smernica koje upućuju na koje načine revizor može da jača svoju nezavisnost, a na koje načine može i da umanji.Standardi područja rada ima svrhu da ustanovi kriterijume ili opšti okvir ispunjenja opšte namene, te sistemske i uravnotežene akcije koje revizor treba da realizuje. Standardom je obuhvaćeno kojim sve korake planiranja revizor može da upotrebi.Standardi izveštavanja pomažu, a ne zamenjuju oprezno prosuđivanje revizora u oblikovanju mišljenja ili izveštaja.

34.

13

Pitanje: Objasnite etički kodeks IFAC ?Odgovor: Prema etičkom kodeksu IFAC-a, ciljevi računovodstvene profesije su da u svom radu koristi najviše računovodstvene standarde, da ostvaruje najviši nivo i kvalitet učinka i da zadovoljava šire društvene zahteve i potrebe. Postoje četiri zahteva koja nameće zadovoljenje ciljeva i to: Kredibilitet gde naglašena činjenica da u društvu kao celini postoji potreba za širokim poverenjem u informacije i računovodstvene sisteme. Profesionalizam gde je potrebno da se pojedinci jasno identifikuju kao profesionalci u oblasti računovodstva Kvalitet usluga gde je potrebno razumno uveravanje da se usluge u računovodstvu i reviziji obavljaju uz primenu najviših profesionalnih usluga. Poverenje gde korisnici usluga treba da imaju osećaj poverenja da su te usluge obavljene u skladu sa važećim kodeksom etike.

35.

Pitanje: Objasnite potrebu za aktuelizacijom zakonske revizije u EU i navedite razloge za donošenje osme direktive ?Odgovor: Suština Osme direktive je regulisanje uslova za davanje potvrde fizičkim licima, u državama članicama Evropske Unije, za obavljanje propisane revizije računovodstvenih iskaza i godišnjih izveštaja određenih kategorija preduzeća. Pošto svaka država članica Evropske Unije ima svoju tradiciju vršenja revizije, pojavila se potreba za usklađivanjem i modifikovanjem Revizora i revizije. U Osmoj direktivi državama članicama postavlja se obavezni zajednički minimum za vrhunska profesionalna računovodstvena zvanja i zahtevi koji moraju biti bezuslovno ispunjeni. Pored teoretskih znanja revizor mora da ispuni zahteve profesionalnog integriteta, ne samo ponašanje u međuljudskim odnosima, već i savesnost, nezavisnot i odgovornost. Ono što Direktiva nije obuhvatila je kako treba obavljati zakonsku reviziju, kao i sam stepen javnog nadzora koji je neophodan da bi revizija bila na visokom nivou.

Glavni razlog za donošenje nove Osme direktive je nedostatak usklađenog pristupa zakonskoj reviziji u Evropskoj uniji.

36.

Pitanje: Objasnite kontrolu revizorskih usluga i objas. tehnologiju internacionalizacije revizije ?Odgovor: Kontrola kvaliteta revizorskih usluga podrazumeva metode koje se koriste u cilju ispunjavanja strogih profesionalnih obaveza od strane revizora. Osnovni cilj sistema kontrole kvaliteta svodi se na to da se svaka pojedinačna revizija obavlja u skladu sa međunarodnim standardima revizije ili drugim opšte prihvaćenim standardima revizije, nacionalni standardima revizije ( ako ih ima) i takozvanom najboljom revizorskom praksom. Od većeg broja faktora ( veličine i priroda revizorske firme, geografska disperzija njenih organizacionih delova organizacija firme kao i smeravanje odnosa troškovi – koristi t.j. ( cost benefit pristup). Zavisi priroda vreme i obim politike i postupaka kontrole kvaliteta koje primenjuju revizorske firme, tehnologija internacionalne revizije sastoji se iz sledećih posebnih faza i to:

Prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angažmana Planiranje revizije uključujući i procenu obima revizorskog rizika i utvrđivanje materijalnosti pojedinih bilansnih stavki Prikupljanje revizorskih dokaza Kompletiranje revizije i izveštavanje

14