REPUBLIKA E KOSOVES - PEIIY6JlJilKA KOCOBO - REPUBLIC OF K080VO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHH CY.lI.

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 19. decembar 2019.godine Ref. br.:RK 1490/19

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI99/19

Podnosilac

Persa Raicevic

Zahtev za ocenu ustavnosti resenja AC-1-16-0038 Zalbenog veca Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju

za privatizaciju od 2. maja 2019. go dine

USTA VNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rarna-Hajrizi, predsednica Bajrarn Ljatifi, zarnenik predsednika Bekirn Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nirnani, sudija Safet Hoxha, sudija Radornir Laban, sudija Rernzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podnela Persa Raicevic iz opstine Istok, sa prebivalistern u Budvi, Republika Crna Gora eu daljern tekstu: podnositeljka zahteva).

1

Osporena odluka

2. Podnositeljka zahteva osporava resenje [AC-1-16-0038] Zalbenog veca Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaeiju (u daljem tekstu: Zalbeno vece) od 2. maja 2019. godine u vezi sa presudom [C-IV-13-1641] Speeijalnog veca Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: Speeijalno vece) od 9. oktobra 2015. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporenog resenja, kojim su, prema navodima podnositeljke zahteva, povredena njena osnovna prava i slobode zagarantovane clanovima 7. [Vrednosti], 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], 46. [Zastita imovine], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], 51. [Pravo na zdravstvenu i socijalnu zastitu] i 156. [Izbegliee i interno raseljena lica] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i prava i slobode zagarantovane Clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) i clanom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije 0 ljudskim pravirna (u daljern tekstu: EKLJP), clanovirna 1, 2. i 8. Evropske socijalne povelje i clanom 11. Konveneije o ukidanju svih oblika diskriminacije zena.

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na stavovirna 1. i 7. clana 113. Ustava, clanovirna 22. [Proeesiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnorn sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljern tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljern tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 14. juna 2019. godine, podnositeljka je podnela zahtev Sudu.

6. Dana 18. juna 2019. godine, predsedniea Suda je irnenovala sudiju Gresu Caka­Nirnani za sudiju izvestioca i Vece za razrnatranje sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuea), Rernzije Istrefi-Peei i Safet Hoxha.

7. Dana 11. jula 2019. godine, Sudje obavestio podnositeljku 0 registraciji zahteva i trazio od nje da dostavi dodatna dokurnenta Sudu.

8. Dana 30. jula 2019. godine, podnositeljka zahteva je putern poste dostavila trazena dokurnenta Sudu.

9. Dana 7. novembra 2019. godine, nakon razrnatranja izvestaja sudije izvestioca, Vece za razrnatranje je jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

2

Pregled cinjenica

10. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva do 1999. godine bila radnik Drustvenog preduzeca ,,17. novembar" u PeCi (u daljem tekstu "D.P. 17. novembar").

11. Dana 14. oktobra 2005. godine, Kosovska poverenicka agencija (u daljem tekstu: KPA) donela je odluku 0 likvidaciji "D.P. 17. novembar", pa je shodno tome, javnim obavestenjima u medijima na albanskom i srpskom jeziku od 12. i 13. novembra 2005. godine, kao i putem svoje elektronske stranice, obavestila sve potencijalne tuzioce i poverioce da je 14. februar 2006. go dine zadnji dan za podnosenje potrazivanja za koja smatraju da ih imaju od "D.P. 17. novembar" .

12. Dana 13. marta 2006. godine, podnositeljka zahteva je podnela svoj zahtev Komisiji za likvidaciju KP A u kojem je trazila da joj se na ime neisplacenih plata isplati iznos od 15.000 evra.

13. Dana 12. septembra 2006. godine, Komisija za likvidaciju KP A je poslala podnositeljki zahteva dopis kojim je trazila od nje da konkretizuje svoje potrazivanje, odnosno da tacno navede period za koji potrazuje iznos od 15.000 evra, kao i da nadleznoj Komisiji dostavi sva druga dokumenta za koja smatra da su relevantna za potkrepljivanje njenog potrazivanja.

14. Podnositeljka zahteva je Komisiji za likvidaciju KP A odgovorila dopisom u kojem je navel a da navedeni iznos od 15.000 evra potrazuje na ime neisplacenih plata za period od 1999. do 2006. godine.

15. Dana 16. jula 2013. godine, Organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP) je doneo resenje [PEJ139-01330], kojim je odbio, kao neosnovano, potrazivanje podnositeljke zahteva.

16. Organ za likvidaciju KAP je navedenim resenjem naglasio da je na osnovu tacke 1. stava 2. clana 36. (Nevazeca i nepravilna potrazivanja) Aneksa Zakona 04/L-0340 Kosovskoj agenciji za privatizaciju (u daljem tekstu: Zakon 0 KAP) i clana 608. Zakona 0 udruzenom radu (objavljenom u Sluzbenom glasniku br. 53 iz 1976. godine) pravo doticne podnositeljke zastarelo jer ista nije preduzela nijednu pravnu radnju radi potrazivanja svojih plata u vremenskom roku zastarevanja.

17. Dana 3. avgusta 2013. godine, podnositeljka zahteva je izjavila zalbu Posebnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: PKVS) protiv resenja [PEJ139-01330] Organa za likvidaciju KAP-a od 16. jula 2013. godine, u kojoj je, izmedu ostalog, navel a (i) da njeno potrazivanje nije zastarelo jer ona zapravo nikada nije obavestena 0 prekidu njenog radnog odnosa sa doticnim D.P.; (ii) da je ona napustila svoje radno mesto zbog politickih okolnosti koje su nastale na Kosovu i (iii) da je resenje Organa za likvidaciju doneto uz povredu njenih osnovnih prava i

3

sloboda utvrdenih ,,Evropskom Konvencijom 0 Ljudskim Pravima, kao I

odredbama Zakona 0 upravnom postupku".

18. Na osnovu spisa predmeta, dana 3. septembra 2014. godine, KAP je poslala PKVS odgovor na zalbu podnositeljke zahteva, navodeei, izmedu ostalog: (i) da je potrazivanje doticne podnositeljke zastarelo zbog toga 8to nije preduzela nijedan zakonski postupak protiv doticnog D.P. u vremenskom periodu od 1999. do 2006. godine; (ii) da, stavise, u ovom kontekstu nije relevantno da Ii je podnositeljka zahteva bila obavestena iIi ne 0 prekidu radnog odnosa, jer je na osnovu tacke 1. stava 2. clana 36. Zakona 0 KAP i clana 608. Zakona 0

udruzenom radu i clana 361. (Kad zastarelost pocinje teei) Zakona 0

obligacionim odnosima iz 1978. godine, propisano da zastarelost pocinje teei od prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, odnosno, i prema dopisu, od momenta kada su isplate podnositeljki zahteva prekinute 1999. godine i (iii) da se cinjenica da podnositeljka zahteva nije zivela na Kosovu od 1999. godine "ne moze smatrati nepremostivom preprekom na osnovu clana 383 Zakona 0 Obligacionim Odnosima [ ... J". Na osnovu dopisa, "zalilac je mog la da podnese zahtev preko poste iii je mog la ovlastiti jednog zakonskog zastupnika na Kosovu", kao sto se to desilo sa velikim brojem drugih zalbi koje su ulozene sudovima na Kosovu.

19. Dana 9. oktobra 2015. godine, Specijalno veee PKVS je donelo presudu [C-IV-13-1641], kojom je odbilo kao neosnovanu zalbu podnositeljke zahteva i potvrdilo gore navedeno resenje KAP, navodeei, izmedu ostalog, da je: (i) javno obavestenje KPA objavljeno u skladu sa clanom 49. (Objave i oglasavanje) Uredbe UNMIK-a br. 2005/48 "0 reorganizaciji i likvidaciji preduzeea i njihove imovine pod administrativnom nadleznoseu Kosovske poverenicke agencije" (u daljem tekstu: Uredba 2005/48); (ii) da je na osnovu stava 3d clana 43. (Prelazak u likvidaciju) Uredbe 2005/48, rok za predaju potrazivanja bio dva (2) meseca od datuma drugog obavestenja, ina osnovu tacke 4.1 stava 4. clana 37. (Obracun i prebijanje potrazivanja) Zakona 0 KAP, potrazivanja se smatraju zastarelim ukoliko su podneta nakon perioda utvrdenog vazeCim zakonima, i (iii) da se podnositeljka zahteva obratila Komisiji za likvidaciju dana 13. marta 2006. godine, i, samim tim, nakon roka koji je odreden za podnosenje zalbi u skladu sa obavestenjem KP A-a, a pogotovo sto ista nije ni na koji nacin obrazlozila odgovarajuee kasnjenje. Ovom presudom je u pravnoj pouci precizirano da se na istu moze uloziti zalba Zalbenom veeu PKVS u roku od dvadesetjednog (21) dana.

20. Dana 24. februara 2016. godine, podnositeljka zahteva je izjavila zalbu Zalbenom veeu PKVS protiv gore navedene presude Specijalnog veea. U svom odgovoru na zalbu od 23. avgusta 2016. godine, KAP je predlozila Zalbenom veeu da se zalba podnositeljke zahteva odbije kao neosnovana.

21. Dana 3. maja 2019. godine, Zalbeno veee je donelo resenje [AC-1-16-0038], kojim je odbilo kao neprihvatljivu zalbu podnositeljke zahteva iz razloga sto je ista, prema obrazlozenju, neblagovremena. Zalbeno veee je naglasilo (i) da je na osnovu povratnice nadleznog suda, ozalbena presuda dostavljena podnositeljki zahteva 27. januara 2016. godine, dok je zalba protiv te presude podneta Zalbenom veeu dana 24. februara 2016. godine, a samim tim, nakon roka od dvadeset jednog (21) dana koji je odreden u Zakonu br. 04/L-033 0

4

Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: Zakon 0 PKVS) u kojem se zalbe moraju podneti.

N avodi podnositeljke zahteva

22. Podnositeljka zahteva navodi da su osporene odluke Specijalnog veca i Zalbenog veca PKVS-a donete uz povredu njenih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih clanovima 7. [Vrednosti], 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], 46. [Zastita Imovine], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], 51. [Pravo na zdravstvenu i socijalnu zastitu] i 156. [Izbeglice i interno raseljena lica] Ustava, clanovima 6. (Pravo na pravicno sudenje) i 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP, clanovima 1,2. i 8. Evropske socijalne povelje i clanom 11. Konvencije 0 ukidanju svih oblika diskriminacije zena.

23. Navode 0 povredama svojih osnovnih prava i sloboda, podnositeljka zahteva pred Sudom fokusira na ona prava koja su zagarantovana clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP.

24. Podnositeljka zahteva pre svega osporava naCin objavljivanja obavestenja KP A u vezi sa rokom za podnosenje potrazivanja. U tom pogledu, podnositeljka zahteva, izmedu ostalog, naglasava (i) da joj je obavestenje KP A 0 likvidaciji i rokovima za podnosenje potrazivanja onemoguCilo da blagovremeno podnese potrazivanje jer je isto objavljeno na Kosovu i u Srbiji, na taj nacin sto je objavljeno u dnevnom listu "Danas" koji ima mali tiraz i "koji se tesko nalazi u Crnoj Gori", gde je ona zivela i (ii) da Specijalno vece nije uspelo da utvrdi saglasnost obavestenja sa stavom 3d clana 43. Uredbe 2005/48, koji, izmedu ostalog, za podnosenje potrazivanja odreduje rok od dva (2) meseca od objavljivanja drugog obavestenja.

25. Podnositeljka zahteva navodi da je resenje [PEJ139-01330] Organa za likvidaciju KP A od 16. jula 2013. godine protivzakonito jer je u njemu pogresno utvrdeno da je njeno potrazivanje zastarelo s obzirom na to da joj nikada nije prekinut radni odnos sa "D.P. 17. novembar" i samim tim nije po ceo teCi rok zastarelosti.

26. Podnositeljka zahteva takode navodi da su Specijalno vece i Zalbeno vece PKVS-a prilikom donosenja presude [C-IV-13-1641] od 9. oktobra 2015. godine, odnosno resenja [AC-1-6-0038] od 3. maja 2019. godine, pogresno utvrdili Cinjenicno stanje, sto je dovelo do povrede njenih osnovnih prava i sloboda. Podnositeljka zahteva takode navodi da su gore navedene odluke donete uz povredu clana 5. (Zabrana svih vrsta diskriminacija) i 67. (Prestanak ugovora 0 radu prema vazecem zakonu) Zakona 0 radu br. 03/L-212 (u daljem tekstu: Zakon 0 radu).

27. Podnositeljka zahteva na kraju navodi da su povredena i njena prava i slobode koja se ticu sudske odluke u razumnom roku.

28. Na kraju, podnositeljka zahteva trazi od Suda da proglasi prihvatljivim njen zahtev i utvrdi da osporeno resenje nije u saglasnosti sa Ustavom, te da proglasi isto nevazeCim i vrati njen predmet na ponovno odluCivanje.

5

Prihvatljivost zahteva

29. Sud prvo ispituje da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrdeni Ustavom, dalje propisani Zakonom i predvideni Poslovnikom.

30. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. clana 113. [Jurisdikcija 1

ovlascene strane] Ustava koji propisuju:

,,1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin.

( ... )

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

31. Pored toga, Sud se takode poziva i na uslove prihvatljivosti koji su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na clanove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Clan 47. [Individualni zahtevi]

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ.

2. Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odreaena pravna sredstva".

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneska je duzan da jasno nag lasi to koja prava i slobode sumu povreaena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeli da os pori".

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... ".

32. Sto se tice ispunjenja ovih uslova, Sud utvrduje da je podnositeljka zahteva ovlascena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno resenje [AC-1-16-0038] Zalbenog veca PKVS od 2. maja 2019. go dine, nakon sto je iscrpela sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnositeljka zahteva je takode naglasila osnovna prava i slobode za koje tvrdi da su joj povredeni, u skladu sa uslovima iz clana 48. Zakona i podnela je svoj zahtev u skladu sa rokovima odredenim u clanu 49. Zakona.

6

33. Pored toga, Sud razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39. [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika. Stay (2) pravila 39. Poslovnika odreduje uslove na osnovu kojih Sud moze razmotriti zahtev, ukljucujuCi i uslov da zahtev nije ocigledno neosnovan. Konkretno, pravilo 39 (2) propisuje da:

"(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan,jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju."

34. S tim u vezi, Sud podseca da je KP A objavila poziv za podnosenje potrazivanja za "D.P. 17. novembar" do 14. februara 2006. godine. Podnositeljka zahteva se nakon tog roka, odnosno 13. marta 2006. godine, obratila KP A odgovarajucim zahtevom. Ova poslednja, odnosno Komisija za Likvidaciju KP A je odbila potrazivanje podnositeljke zahteva sa obrazlozenjem da je njeno pravo na osnovu vazecih zakona zastarelo. Podnositeljka zahteva je osporila tu odluku pred Specijalnim vecem PKVS-a, ali je ono, presudom [C-IV-13-641] od 9. oktobra 2015. godine, odbilo zalbu podnositeljke zahteva kao neosnovanu i potvrdilo resenje Organa za likvidaciju naglasavajuCi, izmedu ostalog, da je potrazivanje podnositeljke zahteva podneto KP A ivan roka koji je odreden u prvom obavestenju KP A. Podnositeljka zahteva se na kraju obratila i Zalbenom vecu PKVS-a, medutim, i prema resenju Zalbenog veca, po isteku roka od dvadeset jednog (21) dana koji je odreden stavom 6. clana 10. Zakona 0 PKVS i preciziran i u pravnoj pouci presude [C-IV-13-1641] Specijalnog veca od 9. oktobra 2015. godine.

35. Podnositeljka zahteva pred Sudom osporava resenje Zalbenog veca, navodeCi povredu odredenog broja osnovnih prava zagarantovanih Ustavom i medunarodnim konvencijama, ali fokusirajuCi svoje argumentovanje na protivzakonitost (i) obavestenja KP A 0 podnosenju potrazivanja; (ii) resenja [PEJ139-01330] Organa za Likvidaciju KPA od 16. jula 2013. godine, koji je odbio potrazivanje podnositeljke zahteva na osnovu rokova zastarelosti i (iii) presude [C-IV-13-1641] Specijalnog veca od 9. oktobra 2015. godine i resenja [AC-1-16-0038] Zalbenog veca od 3. maja 2019. godine, zbog pogresno utvrdenog cinjenicnog stanja i pogresne primene odredaba vazeceg zakona.

36. Sto se tice napred iznetih navoda, Sud smatra (i) da je podnositeljka zahteva izgradila svoj slucaj na osnovima zakonitosti, odnosno na pogresno utvrdenim cinjenicama i pogresnoj primeni zakona od strane redovnih sudova; kao i (ii) da su svi navodi podnositeljke zahteva koji su izneti pred ovim Sudom, predoceni i pred redovnim sudovima, koji su ih razmotrili i obrazlozili.

37. Konkretnije, sto se tice prvog pitanja, odnosno navoda 0 zakonitosti osporenih odluka, Sud podseca da je on dosledno naglasavao da ova pitanja ne spadaju pod nadleznost Suda, i iz tog razloga ih Sud, u nacelu, ne moze razmatrati (vidi, u ovom kontekstu, izmedu ostalog, slucajeve Suda KI56/17, podnositeljka zahteva Lumturije Murtezaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stay 35, KI154/17 i 05/18, podnosioci zahteva Basri Deva, Ajerdita Deva i Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "Barbas" resenje 0

neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019. godine, stay 60, i KI192/18, podnosilac

7

zahteva Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje energijom, KEDS d.d., resenje 0 neprihvatljivosti od 16. avgusta 2019. godine, stav 49).

38. Sud je takode svojom sudskom praksom dosledno ukazivao da nije njegov zadatak da se bavi greskama u zakonu, koje su navodno napravili redovni sudovi (zakonitost), osim i u meri u kojoj su iste mogle povrediti prava i slobode zasticene Ustavom (ustavnost). On sam ne moze da oceni zakon koji je doveo do toga da redovni sud donese jednu umesto druge odluke. U suprotnom, Sud bi postupao kao sud "cetvrtog stepena", sto bi imalo za rezultat prekoracenje granica postavljenih u njegovoj nadIeznosti. U stvari, uloga je redovnih sudova da tumace i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava (vidi predmet ESLJP-a, Garcia Ruiz protiv Spanije, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28; vidi i, izmedu ostaIog, slucajeve Suda KI70/11, podnosioci zahteva Faik Hima, Magbule Hima i Bestar Hima, resenje 0 neprihvatIjivosti od 16. decembra 2011. godine, KIls4/17 i 05/18 podnosioci zahteva Basri Deva, Afordita Deva i Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "Barbas", citiran u tekstu iznad, stav 61, i KII92/18, podnosilac zahteva Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje energijom, KEDS d.d., citiran u tekstu iznad, stav 50).

39. Takode, Sud je na osnovu sudske prakse ESLJP-a dosledno naglasavao da je u nacelu i sa izuzetkom slucajeva u kojima je argumentovano da je "zakon protumacen i primenjen na ocigledno proizvoljan nacin" sto je rezultiralo "proizvoljnim" iIi "ocigledno nerazumnim" zakljuccima za doticne podnosioce, njegov zadatak da oceni da Ii su postupci pred sudovima, u ceIini, u saglasnosti sa Ustavom i EKLJP (sto se tice osnovnih nacela u vezi sa oCigIedno pogresnim tumacenjem i primenom zakona, vidi, izmedu ostaIog, slucaj Suda KIls4/17 i 05/18, podnosioci zahteva Basri Deva, Afordita Deva i Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "Barbas", citiran u tekstu iznad, stavovi 60 do 65 i reference koriscene u njima).

40. U tom pogledu, Sud naglasava da podnositeljka zahteva ne argumentuje da je u njenom slucaju primenIjivi zakon protumacen i primenjen na ocigledno proizvoljan nacin, a na osnovu spisa predmeta, Sud smatra da to nije slucaj u okolnostima konkretnog slucaja. Pored toga, Sud naglasava da postupci pred PKVS i Zalbenim vecem, u ceIini, nisu bili nepravicni iIi proizvoljni (vidi, u ovom kontekstu, i predmet ESLJP-a, Shub protiv Litvanije, predstavka br. 17064/06, odluka 0 prihvatljivosti od 30. juna 2009. godine).

41. U tom kontekstu i daIje, Sud se nadovezuje na drugo pitanje koje je prethodno identifikovano, odnosno Cinjenicu da su navodi koji su izneti pred Sudom, predoceni i pred redovnim sudovima, koji su ih razmotrili i obrazlozili.

42. Sud podseca da je zalba podnositeljke zahteva protiv presude [C-IV-13-1641] Specijalnog veca od 9. oktobra 2015. godine izjavIjena Zalbenom vecu po isteku roka od dvadeset jednog (21) dana koji je odreden Zakonom 0 PKVS i naveden u pravnoj pouci relevantne presude. Konkretnije, podnositeljka zahteva je :eresudu Specijalnog veca primila 27. januara 2016. go dine, dok je svoju zalbu Zalbenom vecu podnela 24. februara 2016. godine. Kao rezultat toga, Zalbeno vece PKVS je resenjem [AC-I-16-0038] od 2. maja 2019. godine, odbacilo zalbu

8

podnositeljke zahteva kao neprihvatljivu obrazlafuCi njenu neblagovremenost i cinjenicu da podnositeljka zahteva nije "podnela nikakvu cirgenicu iii dokaz kojim bi obrazlozila svoje kasrgenje". Konkretnije, u predmetnom resenju je navedeno sledece:

"Na osnovu cHana 10/6 ZPK-a, protiv presude/reserga Specijalnog veca PKVS-a moze se podneti pismena zalba, Zalbenom vecu PKVS-a u roku od 21 (dvadeset i jednog) dana od dana prijema Presude. Na osnovu potvrde prijema, povratnice, ozalbena presudaje urucena zalilji dana 19/01/2016. godine, a zalbaje podneta postom dana 27/01/2016. godine. Poslednji dan za podnoserge zalbe je bio 17/02/2016. godine. Evidentno je da je zalba podneta 7 dana nakon isteka zakonskog roka i treba se odbaciti kao neprihvatljiva. Zalilja nije podnela nikakvu cirgenicu iii dokaz kojim bi obrazlozila svoje kasnjerge".

43. Sud dalje primecuje da je osnovanost navoda podnositeljke zahteva razmotrena od strane Specijalnog veea, koje je presudom [C-IV-13-1641] od 9. oktobra 2015. godine, odbilo zalbu podnositeljke zahteva kao neosnovanu i potvrdilo resenje Organa za likvidaciju KAP. Ova presuda je, u sustini, ispitala sve navode podnositeljke zahteva koji se odnose na navodnu nezakonitost (i) obavestenja KP Ai (ii) resenja Organa za likvidaciju.

44. 8to se tice prvog, ova presuda je, izmedu ostalog, objasnila da je obavestenje KPA objavljeno u skladu sa stavom 3d clana 43. i clanom 49. Uredbe 2005/48, naglasavajuCi sledece:

"Na osnovu clana 49 UNMIK Uredbe 2005/48 "0 reorganizacYI I

likvidaciji preduzeca i njihove imovine pod administrativnom nadleznoscu Kosovske Poverenicke Agencije", koja je u to vreme bila na snazi, obavesterga ijavne objave se vrse na sledeCi nacin: a) Na Albanskom jeziku u jednim albanskim dnevnim novinama in a srpskom jeziku u jednim srpskim dnevnim novinama sa najveCim tiraiom naKosovu i b) Na srpskomjeziku ujednim srpskim dnevnim novinama sa najveCim tiraiem u Srbiji i Cmoj Gori".

"Ovim je KP A izvrsila svoju zakonsku obavezu u pravcu obavestavanja svih potencijalnih poverenika koji su smatrali da imaju duinicke zahteva prema ovom D. P.-u, i nije zakonska obaveza KPA da poverenike obavestava individualno".

45. 8to se pak tice drugog, odnosno navoda podnositeljke zahteva u vezi sa resenjem Organa za likvidaciju, Zalbeno vece je objasnilo da je potrazivanje podnositeljke zahteva podneto KP A po isteku roka. Kao sto je nap red navedeno, rok za podnosenje potrazivanja je prema obavestenju KP A bio 14. februar 2006. godine, dok je podnositeljka zahteva podnela svoje potrazivanje 13. marta 2006. godine. Pored toga, presuda je objasnila da podnositeljka zahteva nije podnela nijedan dokaz koji bi mogao da opravda odgovarajuce kasnjenje. Presuda, u tom kontekstu, naglasava sledece:

9

'Na osnovu dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, preduzece "17 Novembar" u Peci je usia u postupak likvidacije, KPA je objavila obavestenje za podnosioce zahteva i za sve potencijalne poverenike D.P.-a "17 Novembar" u Peci (u likvidaciji) da rok za podnosenje zahteva kod Organa za Likvidaciju traje do 14. februara 2006. godine, i ova objava je objavljena u dnevnoj stampi na Albanskom i Srpskom jeziku kao i na elektronskoj stranici KP A".

"Iz dokaza koji se nalaze u spisima predmeta proizilazi da je zalilja svoju zalbu podnela pred Organom za Likvidaciju dana 13. marta 2006. godine. Iz ovoga proizilazi da je zalilja zahtev Organu za Likvidaciju podnela nakon sto je istekao rok za podnosenje zahteva a na osnovu obavestenja objavljenog od strane KP A. Zalilja nije niti u zalbi, ni u odgovoru protiv odbrane kojije podnet kasnije, podnela nikakav verodostojan dokaz koji bi obrazlozio toliko veliko kasnjenje u podnosenju zahteva Organu za Likvidaciju, stavise, ona nije uopste ni obrazlozila kasnjenje".

46. Stoga, uzimajuei u obzir gore navedena objaSnjenja, Sud naglasava da su navodi podnositeljke zahteva razmotreni i objaSnjeni od strane redovnih sudova i da iz postupka u celini ne proizilazi da su redovni sudovi postupali na proizvoljan nacin ili da su proizvoljno protumacili vazeei zakon, kao i da podnositeljka zahteva nije dovoljno dokazala i obrazlozila svoje navode 0

povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i EKLJP.

47. Sud takode naglasava da na osnovu sudske prakse ESLJP-a, "pravicnost" koja se zahteva clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP, nije "supstancijalna", vee "procesna" pravicnost. U prakticnom smislu, i u principu, to se svodi na kontradiktorni postupak u kome se stranke saslusavaju i nalaze u istim uslovima pred sudom (vidi, u ovom kontekstu, slucaj Suda br. KI42/16 podnosilac zahteva Valdet Sutaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 7. novembra 2016. godine, stay 41 i druge reference citirane u njemu).

48. Sud, takode, naglasava da Ustav i EKLJP ne garantuju nikome povoljan ishod u sudskom postupku i ne utvrduju da Sud, u principu, dovodi u pitanje primenu materijalnog prava od strane redovnih sudova u gradanskoj parnici, u kojoj obicno jedna od stranaka dobija, a druga gubi (vidi, u ovorn kontekstu, slucajeve Suda KIll8/17, podnosilac $ani Kervan i drugi, resenje 0

neprihvatljivosti od 17. januara 2018. godine, stay 36, i KII42/15, podnosilac Habib Makiqi, resenje 0 neprihvatljivosti od 1. novernbra 2016. godine, stay 43)·

49. Sud naglasava da nezadovoljstvo podnositeljke zahteva ishodorn postupka od strane redovnih sudova sarno po sebi ne rnoze pokrenuti argurnentovanu tvrdnju 0 povredi ustavnih prava (vidi, predmet ESLJP-a Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Madarske, presuda od 26. jula 2005. godine, stay 21).

50. Naprotiv, obaveza je podnositeljke zahteva da potkrepi svoje ustavne tvrdnje i podnese prima facie dokaze koji ukazuju na povredu prava zagarantovanih Ustavorn i EKLJP (vidi, izrnedu ostalog, slucaj Suda br. KI19/14 i KI21/14, podnosioci zahteva Tafil Qorri i Mehdi Syla, resenje 0 neprihvatljivosti od 5. decernbra 2013. godine, stavovi 26 i 27).

10

51. Isti princip vazi i za navode podnositeljke zahteva pred Sudom koji se odnose na navodne povrede clanova 7,46,49,51. i 156. Ustava, ukljucujuci i pozivanje podnositeljke zahteva na prekomerno duge sudske postupke, clana 14. EKLJP i clana 11. Konvencije 0 ukidanju svih oblika diskriminacije zena. Sud naglasava da podnositeljka zahteva navodi povrede Ustava, EKLJP i drugih medunarodnih instrumenata, ne argumentujuci i ne obrazlazuCi kako su oni povredeni osporenim resenjem Zalbenog veea PKVS (vidi, izmedu ostalog, u ovom pogledu, slueaj Suda br. KI68/17, podnosilac zahteva Hysni Bytyqi, resenje 0 neprihvatljivosti od 4. juna 2018. godine, stav 32). 8to se pak tice navoda podnositeljke zahteva 0 povredi clanova 1, 2. i 8. Evropske socijalne povelje, Sud naglasava da ista nije medunarodni instrument koji je zagarantovan clanom 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata] Ustava i samim tim, prava koja su njome zagarantovana ne predstavljaju prava zagarantovana U stavom Kosova, a kao posledica toga, Sud nema nadleznost da se bavi njihovom ocenom.

52. Sud, u ovom aspektu, i pored toga, naglasava da sarna cinjenica da podnositeljka zahteva nije zadovoljna ishodom resenja Zalbenog veea PKVS-a iIi sarno pominjanje clanova Ustava i drugih medunarodnih instrumenata, nije dovoljna da se izgradi tvrdnja 0 ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju obezbediti obrazlozene navode i ubedljive argumente (vidi, u ovom pogledu, slucaj Suda KI136/14, podnosilac zahteva Abdullah Bajqinca, resenje 0 neprihvatljivosti od 10. februara 2015. godine, stav 33).

53. Stoga, u ovim okolnostima, ana osnovu napred navedenog i uzimajuci u obzir navode koje je iznela podnositeljka zahteva i cinjenice koje je ona predocila, Sud, oslanjajuci se i na standarde koji su uspostavljeni u njegovoj praksi u slicnim slucajevima i na sudsku praksu ESLJP-a, utvrduje da podnositeljka zahteva dovoljno dokazala i potkrepila svoje tvrdnje 0 povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i EKLJP.

54. Shodno tome, zahtev je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i mora se proglasiti neprihvatljivim na osnovu stava 7. clana 113. Ustava, clana 47. Zakona i stava (2) pravila 39. Poslovnika.

11

•

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa clanom 113.1. i 7. Ustava, clanom 20. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika, na zasedanju oddanom 7. novembra 2019. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTA VI ovo resenje stranama;

III. DA OBJA VI ovo resenje u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20-4 Zakona;

IV. Ovo resenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac

{ju/y , (.<rl cc/'IJ/yy-, I Gresa Caka-Nimani

12