momcila perisicasuprotnosti s rezolucijama saveta bezbednosti ujedinjenih nacija koje su delom i...

MEDUNARODNI KRIVICNI SUD ZA BIVSU JUGOSLA VIJU

TUZILAC MEDUNARODNOGSUDA

PROTIV

MOMCILA PERISICA

IZMENJENA OPTUZNICA

Tuzilac Medunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovlascenjima iz clana 18 Statuta Medunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, optuzuje:

MOMCILA PERISICA

za ZLOCINE PROTIV COVECNOSTI i KRSENJA ZAKONA I OBICAJA RATOV ANJA, kako sledi:

OPTUZENI

1. Momcilo PERISIC (od oca Svetozara PERISICA) roden je 22. maJa 1944. u

Kostunicima, u Srbiji, Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija (u daljem

tekstu: SFRJ). Postao je pripadnik Jugoslovenske narodne armije (u daljem tekstu:

JNA) i 1966. diplornirao na Vojnoj akaderniji Kopnene vojske. Kadaje poceo sukob

u bivsoj Jugoslaviji, Momcilo PERISIC je bio komandant Artiljerijskog skolskog

centra JNA u Zadru. U januaru 1992. Momcilo PERISIC je imenovan za

komandanta novoformiranog 13. korpusa (Bilecki korpus) JNA, cije je komandno

mesto bilo na podrucju Mostara, u SFRJ. U maju 1992, nakon sto se JNA formalno

povukla sa teritorije Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: BiH), ime joj je

promenjeno u Vojsku Jugoslavije (u daljem tekstu: VJ). U junu 1992. Momcilo

PERISIC je postavljen za nacelnika GeneralStaba i zamenika komandanta Trece

armije sa sedistem u NiSu. Njen komandant postao je u aprilu 1993.

IT-04-BI-PTp.50/5974 ter

Prevod

Polozaj i ovlascenja optuzenog

2. Momcilo PERISH: je postao nacelnik GeneralStaba VJ 26. avgusta 1993. ili

priblizno tog datuma i tu dUZnost je obavljao do 24. novembra 1998. On je bio najvisi

oficir u VJ i imao je opstu nadleZnost i odgovornost za njeno funkcionisanje. Po

jugoslovenskom zakonu, bio je podreden jedino predsedniku Savezne Republike

Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ) i Vrhovnom savetu odbrane SRJ (u daljem tekstu:

VSO) koji su cinili predsednik SRJ i predsednici dveju konstitutivnih republika,

Srbije i erne Gore.

3. Nadleznost Momcila PERISI<:A u odnosu na VJ podrazumevala je ingerencije nad

vojnim i gradanskim licima u VJ, u okviru politike i ogranicenja koje je odredivao

VSO. Njegove ingerencije nad ljudstvom podrazumevale su i de jure i de facto

ovlascenja da:

a. donosi i sprovodi odluke za GeneralStab VJ i sve potCinjene jedinice;

b. izdaje zapovesti, instrukcije i direktive i stara se da te zapovesti,

instrukcije i direktive budu izvrsene;

c. premesta i nalaze prekomandu Ijudstva VJ u Vojsku Republike Srpske

(u daljem tekstu: VRS) i Srpsku vojsku Krajine (u daljem tekstu: SVK)

preko 30. i 40. kadrovskog centra GeneralStaba VJ radi kraCih

privremenih zadataka ili na dtiZe neodredeno vreme.

4. Momcilo PERISH: je, u okviru politike i ogranicenja koje je odredivao VSO, imao

oVlascenje da koristi i raspolaZe materijalnim sredstvima VJ, ukljucujuCi: municiju,

naoruzanje i sisteme naoruZanja, gorivo, hranu, sanitetski materijal, zdravstvene

objekte, obrazovanje, rezervne delove, odecu i vojni smestaj.

5. Momcilo PERISH: je sprovodio ta ovlascenja preko GeneralStaba VJ, najviseg

strucnog i stapskog organa za pripremu i upotrebu vojske u miru i ratu. On je ta

ovlascenja ponekad sprovodio u dogovoru i uz konsuitacije sa staresinama VRS i

SVK. U slucaju oficira VJ koji su bili prekomandovani u SVK i VRS, Momcilo

PERISH: je svakodnevno operativno rukovodenje tim oficirima, barem u znatnoj

meri, preneo ili prebacio na generala Ratka Mladica, komandanta Glavnog staba

2


Prevod

VRS, general a Milana Celeketica, komandanta SVK, i njegovog naslednika, generala

Mileta Mrksica.

6. Momcilo PERISH: je bio odgovoran za izdavanje naredenja, nadzor, kontrolu i

disciplinu svih pripadnika i jedinica koje su cinile VJ i delovale kako u granicama

SRJ tako i van njih, sto je ukljuCivalo sledece:

a. Sve pripadnike VJ koji su prekomandovani u VRS i SVK preko 30. i 40.

kadrovskog centra GeneralStaba VJ, bez obzira na to da li je operativno

rukovodenje tim pripadnicima preneto ili prebaceno na komandante tih

drugih snaga, a kojima je VJ i dalje isplacivala plate i za koje je zaddala

ovlascenje da donosi konacne odluke u vezi sa njihovim unapredenjem ili

prestankom sluzbe. Uprkos tome sto je svakodnevno operativno

rukovodenje tim oficirima preneo na druge, Momcilo PERISIC je i dalje

imao ovlascenje i stvamu mogucnost da te oficire disciplinuje i kazni, kao

sto se navodi u paragrafu 37 ove OpttiZnice.

b. Sve pripadnike VJ na sluzbi u regulamim jedinicama VJ, poslate na

zadatke izvan SRJ ili angaZovane u aktivnostima na prostoru Jugoslavije u

svrhu podrske SVK i YRS.

c. Sva vojna lica VRS i SVK koja su svoju vojnu sltiZbu zapocela u tim

armijama, ali koja su, posto su prosla vojnu obuku u VJ i postala njeni

oficiri, kasnije isplacivana i unapredivana u VJ, regulisuci status preko 30.

i 40. kadrovskog centra.

7. Momcilo PERISIC je takode imao odnos subordinacije s bivsim pripadnicima JNA

koji su se prikljucili novoformiranoj SVK i VRS i koji su postali oficiri u 30. i 40.

kadrovskom centru GeneralStaba VJ, a koje je VJ i dalje placala za sluzbu u SVK i

VRS i za koje je zadrZala oVlascenje da donosi konacne odluke u vezi sa njihovim

unapredenjem i prestankom sltiZbe.

3

IT-04-81-PTp.48/5974 ter

Prevod

INDIVIDUALNA KRIVICNA ODGOVORNOST

Clan 7(1) Statuta Medunarodnog suda

8. Momcilo PERISIC snosi individualnu krivienu odgovomost za zloeine navedene u

ovoj Optuznici shodno elanovima 3 i 5 Statuta Medunarodnog suda, Cije je planiranje,

pripremu ili izvrsenje pomagao i poddavao. Ook je obavljao duznost naeelnika

GeneralStaba VJ, Momcilo PERISIC je, shodno politici i ogranieenjima koje je

odredivao VSO, koristio svoje ingerencije da bi obezbedio znatnu vojnu pomoc VRS,

znajuCi da se ona dobrim delom koristi za einjenje zloeina navedenih u ovoj

Opturnici.

9. Takva pomoc je obuhvatala nastavak prakse obezbedivanja vecine viSih oficira VRS,

kao i snabdevanja velikim kolieinama oruzja, municije i drugog logistiekog materijala

potrebnog za einjenje zloeina. PrliZena pomoc bila je obimna i znaeajna i u toku

perioda kada je Momcilo PERISIC bio naeelnik GeneralStaba dostavljana je

uglavnom bez prekida. Momcilo PERISIC je tu pomoc davao svestan da se znatan

deo te pomoci koristi za Cinjenje zloeina. Ta pomoc je obezbedivana tajno, u

suprotnosti s rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su delom i

donete zbog toga sto se ta pomoc koristila za einjenje zloeina. Ta pomoc je

obezbedivana uprkos zvanienim tvrdnjama vlade SRJ da nije vojno angazovana u

sukobima u Republici Hrvatskoj (u daljem tekstu: Hrvatska) ili BiH. U nekim

slueajevima, ta pomoc je podrazumevala upuCivanje u BiH pripadnika regulamih

snaga VJ stacioniranih u SRJ. Momcilo PERISIC je takvu pomoc prliZao radnjama

koje je preduzimao lieno i preko radnji koje su preduzimali njegovi poteinjeni. Pomoc

u ljudstvu i logistici pruzena VRS u velikoj meri je i materijalno doprinela njenoj

sposobnosti da Cini zloCine.

Obezbedivanje oficirskog kadra SVK i VRS

10. VJ je, pod komandom Momcila PERISICA, nastavila da sprovodi politiku VSO i

njegovih individualnih elanova na obezbedivanju i finansiranju vecine oficira koji su

Cinili oficirski kadar VRS i SVK. To obezbedivanje oficirskog kadra VRS i SVK

obuhvatalo je regulisanje njihove sluzbe, isplatu plata (ukljueujuCi dodatke za ueesce

u borbenim zadacima za vreme slliZbovanja u VRS i SVK), beneficije i unapredenja.

4

IT-04-81-PTp.47/5974 fer

Prevod

11. Obezbedivanje oficira VJ vrseno je tajno kako bi se prikrila umesanost VJ i vlade SRJ

u sukobe u Hrvatskoj i BiH, Cime su krsene rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih

nacija. U novembru 1993. Momcilo PERISIC je pri GeneralStabu VJ lieno osnovao

kadrovske centre s posebnom namenom kako bi se prikrilo obezbedivanje i placanje

tih oficira. Ti centri su poznati kao "30. kadrovski centar" za pripadnike VJ koji su

sluzili u VRS i "40. kadrovski centar" za pripadnike VJ koji su slliZili u SVK.

12. Osnovna funkcija tih kadrovskih centara s posebnom namenom bila je da se preko

njih vrsi isplata plata i regulise slliZba velikog broja bivsih oficira JNA koji su slliZili

u VRS i SVK, kao i velikog broja oficira VJ koji su prekomandovani u VRS i SVK.

Ti centri su obavljali poslove administracije i regulisanja status a velikog broja vojnih

i gradanskih lica na slliZbi u SVK i YRS.

13. Oficiri VJ koji su slani u SVK i VRS birani su po kriterijumima koje je delom

ustanovio Momcilo PERISIC. Mnogi oficiri su odabrani zato sto su rodeni u BiH ili

u Hrvatskoj. Neki su odabrani da bi uticali na sastav i karakter tih armija. Nekima koji

su se dobrovoljno javili bilo je dozvoljeno da idu, a pritom im slliZba u VJ nije

prestala i oni su i dalje dobijali plate kao oficiri VI Mnogi koji nisu bili raspolozeni

da idu podsticani su davanjem jugoslovenskog ddavljanstva ili prisiljavani pretnjom

kaznenim merama kao sto je prinudni odlazak u prevremenu penziju. Momcilo

PERISIC je lieno davao naredenja da njegovi potCinjeni predu u VRS i SVK.

14. Koordinacija izmedu VJ i VRS bila je toliko bliska da su politieki rukovodioci

Republike Srpske i general Ratko Mladic mogli da traze da odredeni oficiri VJ budu

stavljeni pod njihovu operativnu komandu ili da se penzionisu preko 30. kadrovskog

centra.

15. Oficiri VJ sluzili su u SVK i VRS radi kraCih privremenih zadataka ili na duze

neodredeno vreme. Od nekih oficira se, pre povratka u VJ, traZilo da pribave potvrdu

da su zavrsili slliZbovanje u jedinicama izvan Jugoslavije. Oficiri VJ koji su slliZili u

VRS zadrzali su vojne legitimacije VJ, a legitimacije VRS izdate su im tek posle

potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine.

16. U nekim slucajevima, vojnici koji su zapoceli vojnu slliZbu u VRS i SVK upucivani

su u SRJ da se u VJ obuee za oficire. Po dobijanju statusa oficira, primani su u VJ kao

5

IT-04-8J-PTp.46/5974 ter

Prevod

oficiri dodeljeni 30. i 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ, koji su dalje regulisali

njihovo sluzbovanje, isplacivali im plate i donosili konacne odluke 0 buduCim

unapredenj ima.

17. U nekim slucajevima, oficirima je, na njihov zahtev, dozvoljavano da se vrate na

svoje prvobitne duznosti u Vl Kada je sukob zavrsen, Ratko Mladic je sa Momcilom

PERISICEM dogovorio da se mnogi visi oficiri VRS koji su sltiZili pod njegovom

komandom preko 30. kadrovskog centra vrate u regulame jedinice VJ.

Unapredenja oficira Vojske Jugoslavije koii su sluzili u SVK i VRS

18. VJ je vrsila dalju obuku i unapredivanje oficira koji su sltiZili u SVK i YRS.

Unapredenja tog prekomandovanog ljudstva podizala su moral oficira koji su sluzili

izvan regulame VJ i pospesivala razvoj oficirskog sastava VRS, odnosno SVK.

19. Momcilo PERISH: je redovno dobijao preporuke za unapredenje oficira VJ koji su

sltiZili u SVK i YRS. U veCini slucajeva, te preporuke su dolazile od visih oficira koji

su i sami pripadali 30. i 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ i koji su operativno

rukovodili prekomandovanim oficirima Vl Ponekad su visoki politicki rukovodioci

ili politicki entiteti u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini unapredivali vise

oficire VJ koji su sltiZili u njihovim armijama. U mnogim slucajevima, ti oficiri su

nominalno unapredivani u SVK i VRS, a ostali pripadnici njihovih snaga mogli su da

im se obracaju po tom visem cinu pre nego sto bi u VJ bila doneta konacna odluka 0

njihovom unapredenju. Za sve cinove od potpukovnika nanize, Momcilo PERISH: je

donosio konacnu odluku po tim preporukama.

20. U slucaju oficira unapredenih u cin general a, jugoslovenski zakon je predvidao da

predsednik VSO odluci po predlogu nacelnika GeneralStaba Vl Momcilo PERISH:

je obavestavao VSO 0 tome da li je saglasan sa tim preporukama ili ne. U veCini

slucajeva, Momcilo PERISIC je predlagao da VSO usvoji te preporuke; ponekad je

preporucivao da odredeni oficiri ne budu unapredeni ili je traZio da se odluka odgodi

kako bi imao vremena da proceni podobnost odredenog oficira. VSO je najcesce

usvajao predloge Momcila PERISICA i, shodno tome, prihvatao, odbacivao ili

odlagao predlozeno unapredenje.

6

IT-04-BI-PTp.45/5974 fer

Prevod

21. Pripadnici VJ, SVK i VRS obieno su taj tajni proces zvali "verifikacija". 0 svim

pitanjima vezanim za regulisanje njihove slliZbe odluCivalo se na osnovu vaZecih

propisa VJ. Po zalbama na takve odluke mogao je da resava samo Vrhovni vojni sud

u Beogradu na osnovu jugoslovenskih vojnih zakona. Sluzba veCine najvisih oficira u

VRS i SVK regulisala se na taj naein, sto je detaljno opisano u Prilogu E ovoj

Optufuici. Neki od tih rasporedenih oficira sprovodili su svoja ovlascenja Cineci

zloCine opisane u ovoj Optuznici.

22. Dva uzastopna ministra odbrane Republike Srpske dobijala su platu i beneficije od

30. kadrovskog centra GeneralStaba VJ. Kljueni elanovi Glavnog staba VRS i svi

komandanti korpusa VRS dobijali su plate od 30. kadrovskog centra GeneralStaba VJ,

koji je takode regulisao njihovo slliZbovanje.

23. Slieno tome, kljueni elanovi Glavnog staba SVK i drugi vi si oficiri, ukljueujuCi i

komandanta, dobijali su plate i beneficije od 40. kadrovskog centra GeneralStaba VJ,

koji je takode regulisao njihovo slliZbovanje.

Obezbedivanje materijalne i logistieke pomoci SVK i VRS

24. U periodu kada je bio naeelnik GeneralStaba VJ, Momcilo PERISH: je nastavio da

sprovodi politiku VSO i njegovih elanova, obezbedujuCi velike kolieine naorliZanja,

municije, materijala i druge logistieke pomoCi potrebne za Cinjenje zloeina. Pruzena

pomoc bila je obimna i znaeajna, a davana je nezavisno od toga da li je trebalo da se

upotrebi za legitimna borbena dejstva ili za einjenje zloCina. Momcilo PERISH: je tu

pomoc obezbedivao neposredno, radnjama koje je preduzimao lieno, ili preko radnji

koje su preduzimali njegovi poteinjeni.

25. Momcilo PERISH: je bio lieno upoznat s konkretnim zahtevima koje su upuCivali

SVK i YRS. U nekim slueajevima, Momcilo PERISH: je odgovarao na direktne

zahteve Ratka Mladica za logistieku pomoc i dogovarao sastanke izmedu Mladica i

drugih elanova vlade SRJ radi razgovora 0 njegovim vojnim potrebama. Pomoc VRS

i SVK bila je u toj meri integrisana u budzetski sistem VJ da je voden zajednieki

knjigovodstveni bilans materijala dodeljenog VJ, VRS i SVK.

7


Prevod

26. VJ je obezbedivala uglavnom neprekidnu materijalnu i logisticku podrsku,

ukljucujuCi naorufanje, municiju i drugu borbenu opremu. VJ je obezbedivala i

odrZavala jedinstven sistem protivvazdusne odbrane, integrisan sa YRS. Godine

1994. Momcilo PERISIC je licno predlozio da se za VRS obezbedi sistem

protivvazdusnog naorufanja.

27. VJ je obezbedivala i odrZavala integrisani komunikacioni sistem koji je viSim

oficirima triju armija omogucavao da medusobno neometano komuniciraju. VJ je

omogucavala isporuke sirovina fabrikama orufja i municije u Republici Srpskoj i, po

potrebi, stavljala na raspolaganje objekte za testiranje. VJ je za VRS i SVK

obezbedivala potrebne rezervne delove za vojnu opremu i tehnicare koji su odrZavali i

popravljali tu vojnu opremu. VJ je odrZavala opremu VRS u svojim objektima, a deo

svoje opreme slala u RS na odrZavanje i popravku.

28. VJ je VRS i SVK snabdevala velikim kolicinama goriva u vOJne svrhe. VJ je

obezbedivala sanitetski materijal, lecenje i objekte za ranjene i povredene pripadnike

VRS, ukIjucujuci njihovu hospitalizaciju u vojnim bolnicama V1. VJ je pripadnicima

VRS i SVK obezbedivala skolovanje i obuku. VJ je borcima VRS obezbedivala

prehrambene artikle. VJ je borcima VRS i SVK obezbedivala uniforme. VJ je pruZala

pomoc porodicama vojnih lica koja su sluzila u VRS i SVK. VJ je isplacivala plate

gradanskim licima na sluzbi u VRS i SVK.

Klima nekamiivosti

29. Momcilo PERISIC je imao profesionalnu vojnu obavezu da se postara da njegovi

potCinjeni, angaZovani u borbenim dejstvima u VRS i SVK, odrzavaju disciplinu. On

je imao zakonsku i profesionalnu obavezu da preduzme sve neophodne mere kako bi

spreCio ili kaznio Cinjenje zlocina od strane svojih potcinjenih iz 30. i 40. kadrovskog

centra GeneralStaba V 1.

30. Kao nacelnik GeneralStaba VJ od 26. avgusta 1993. i dalje tokom perioda na koji se

odnosi ova Optuznica, Momcilo PERISIC je bio svestan cinjenice da su neki njegovi

potCinjeni na slliZbi u SVK i VRS u viSe navrata krsili medunarodno krivicno pravo.

Tokom tog perioda, Momcilo PERISIC nije preduzeo nikakve mere da spreCi

8

IT-04-8J-PTp.43/5974 fer

Prevod

Cinjenje tih zloCina i, mada je znao da se oni Cine, nije preduzeo nikakve mere da

kazni poeinioce.

31. Poteinjeni Momcila PERISICA bili su svesni toga da on ne preduzima mere da

spreei einjenje zloeina od strane nekih svojih poteinjenih i da ih kazni. Model koji je

on dosledno i dugo sledio, a koji se svodio na to da ne spreeava krsenja

medunarodnog krivienog prava od strane pripadnika VJ koji su slu.zili u SVK i VRS,

ne sprovodi istrage 0 njima i ne kainjava ih, stvorio je klimu nekaznjivosti u kojoj su

njegovi poteinjeni smatrali da te zloeine mogu da Cine bez straha od sankcija.

Stvaranje te klime nekaznjivosti predstavlja pomaganje i poddavanje, jer je

omogucilo i podstakio Cinjenje zloCina navedenih u ovoj Optumici.

Saznanja

32. Tokom perioda na koji se odnosi ova Optumica, Momcilo PERISIC je Imao

konkretna saznanja 0 tome da se Ijudstvo i logistieka pomoc koje je obezbedivao VRS

dobrim del om koriste za Cinjenje zloCina u Sarajevu i Srebrenici, ukljueujuCi

protivpravno liSavanje zivota i prisilno premestanje. On je bio lieno upoznat s

ekstremnim nacionalistiekim karakterom mnogih pripadnika VRS i njihovom

sklonoscu da vrse progone. Momcilo PERISIC je lieno bio upoznat s time da VRS

saraduje s paravojnim snagama i da ih koristi. Momcilo PERISIC je lieno bio

upoznat s navodima 0 odredenim zloeinima i navodima protiv konkretnih oficira.

Redovno su mu dostavljani primerci dnevnih izvestaja 0 situaciji iz VRS i imao je

neposrednu komunikaciju s oficirima VRS, ukljueujuci s Ratkom Mladicem.

33. Tokom perioda na koji se odnosi ova Optumica, VJ je imala sopstveni obavestajni

aparat koji je aktivno radio na prikupljanju informacija 0 svemu sto se desavalo u

sukobima u BiH i Hrvatskoj. Taj aparat je Momcilu PERISICU dostavljao redovne i

blagovremene izvestaje 0 dogadajima. GeneralStab VJ je dobijao obavestajne

izvestaje i od obavestajnih organa YRS. U ostale faktore koji su doprinosili

obavestenosti Momcila PERISICA 0 zloCinima koji su einjeni od strane pripadnika

VJ ili sredstvima iz materijalne i logistieke pomoci VJ spadaju:

a. izvestaji oficira VJ poslatih u SVK i VRS;

9

IT-04-81-PTp.4215974 ter

Prevod

b. funkcioneri vlade SRJ oddavali su redovne kontakte sa

rukovodiocima bosanskih Srba;

c. tokom perioda na koji se odnosi ova OptuZnica, bilo Je brojnih

izvestaja u sredstvima informisanja, kao i izvestaja nevladinih

organizacija, koji su saddavali navode 0 zloCinackom postupanju;

d. pocev od 1994. godine, MKSJ je podigao niz optliZnica u kojima su

saddani navodi 0 teskim krivicnim delima koja su, u nekim

slucajevima, pocinila vojna lica dodeljena 30. i 40. kadrovskom centru

GeneralStaba V J.

Clan 7(3) Statuta Medunarodnog suda

34. Momcilo PERISIC je bio nacelnik GeneralStaba VJ od 26. avgusta 1993. do 24.

novembra 1998. i, pod nadleznoscu VSO, vrsio je efektivnu kontrolu nad VJ (de jure

i de facto). Kao takav, u svojstvu nadredenog staresine i shodno clanu 7(3) Statuta

Medunarodnog suda, on snosi individualnu krivicnu odgovomost za to sto nije

spreCio ili kaznio protivpravna del a svojih podredenih u VJ, kako se navodi u ovoj

Optufuici.

35. Podredeni Momcila PERISICA, po medunarodnom pravu, jesu ona vojna lica koja

je imao stvamu mogucnost da spreci u Cinjenju zlocina i da ih za njih kazni. To su,

izmedu ostalih, sledeci:

a. svi pripadnici VJ koji su rasporedeni ili prekomandovani u VRS i SVK

preko 30. i 40. kadrovskog centra GeneralStaba VJ, bez obzira na to da

li je dnevno operativno rukovodenje tim pripadnicima bilo preneto ili

prebaceno na komandante tih armija, i kojima je VJ nastavila da

isplacuje plate i za koje je zaddala pravo donosenja konacne odluke 0

unapredenju ili prestanku sluzbe;

b. bivsi pripadnici JNA koji su se prikljucili novoformiranoj SVK i VRS

i koji su postali oficiri u 30. i 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ,

koje je VJ nastavila da placa za sluzbu u SVK i VRS i za koje je

zaddala pravo donosenja konacne odluke 0 unapredenju ili prestanku

10

IT-04-8J-PTp.41/5974 ter

Prevod

sluZbe. Takav odnos subordinacije postojao Je zbog toga sto je

Momcilo PERISH: imao stvamu mogucnost da spreci ili kazni

njihovo kamjivo ponasanje, kako se navodi u paragrafu 37 ove

Optumice. Stvama mogucnost koju je imao da spreci ili kazni

kainjivo ponasanje tih oficira bila je uporedna i istovremena sa

stvamom mogucnoscu komandanata VRS i SVK, koji su operativno

rukovodili tim oficirima i koji su s tim oficirima imali odnos

subordinacij e;

c. svi pripadnici VJ na sluZbi u regulamimjedinicama VJ koji su slati na

zadatke izvan SRJ ili koji su bili angaiovani u aktivnostima u SRJ cija

je svrha bila podrska SVK i VRS;

d. svi pripadnici VRS i SVK koji su svoju vojnu sluZbu zapoceli u tim

armijama, a koji su, posto su u VJ prosli obuku za oficire i stekli

zvanje oficira, kasnije dobijali plate i unapredenja u VJ i ciji su status

regulisali 30. i 40. kadrovski centar.

36. Momcilo PERISIC je imao afirmativnu dumost da kontroliSe aktivnosti svojih

podredenih rasporedenih na sluzbu u 30. i 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ i

da sprovede istragu 0 navodima 0 njihovom nedolicnom ponasanju i krivicnim delima

s kojima je postao upoznat i da done se neophodne i efikasne mere da spreci cinjenje

zlocina. Uprkos tome sto je imao saznanja 0 navodima da pripadnici VRS i SVK cine

teske zlocine, nijedna istraga nije sprovedena na inicijativu Momcila PERISICA

kako bi se utvrdilo da li pripadnici 30. i 40. kadrovskog centra snose odgovomost za

te zlocine.

37. Momcilo PERISIC je, kao nacelnik GeneralStaba VJ, imao ovlascenje, odgovomost i

stvamu mogucnost da primeni disciplinske mehanizme kojima je raspolagao, a to su,

izmedu ostalih, sledeCi:

a. da inicira istrage od strane vojnih tuZilaca VJ;

b. da uskrati unapredenja, raZaluje ili donese odluku 0 prestanku sluZbe

oficirima do Cina potpukovnika;

11

IT-04-81-PTp.4015974 fer

Prevod

c. da dostavi VSO odgovarajuce preporuke za oficire sa cinom generala,

ukljucujuci uskraCivanje unapredenja, razalovanje ili prestanak sluzbe;

d. da izda zapovesti kojima pripadnicima VJ rasp ore denim u 30. i 40.

kadrovski centar konkretno zabranjuje kafujivo ponasanje, kao sto su

napadi na civile i progon, i afirmise njihovu zakonsku i profesionalnu

dliZnost da postuju medunarodno humanitamo pravo;

e. da primeni vansudske mehanizme kako bi se istraZili navodi 0

kaZnjivom ponasanju, ukljucujuCi zahtev oficirima VJ koji sluze u

SVK i VRS da pred GeneralStabom VJ i VSO podnesu raport i

odgovore na navode 0 nedolicnom ponasanju;

f. da opozove prekomandovane oficire VJ iz SVK i VRS kada je postao

svestan cinjenice da su oni mozda ucestvovali u kaznjivom ponasanju

ili da bi u buducnosti verovatno mogli da ucestvuju u takvom

ponasanju.

38. Momcilo PERISI<: nije pnmemo nijedan od gorenavedenih disciplinskih ili

preventivnih mehanizama, iako je bio licno upoznat s navodima 0 kamjivom

ponasanju vezanom za odredene dogadaje i konkretne pripadnike 30. i 40.

kadrovskog centra GeneralStaba Vl On je svoja ovlascenja sprovodio selektivno, na

primer, u slucaju kada su podredeni davali VRS zalihe VJ izvan okvira njegovih

naredenja ili kada su oficiri koji su slliZili u SVK izgubili teritoriju u zapadnoj

Slavoniji u sukobu s hrvatskim snagama.

39.0ficiri VJ koji su slliZili u VRS i RSK bili bi, u nekim prilikama, unapredeni ili

penzionisani pod povoljnim okolnostima u VJ nakon sto bi javnost saznala za njihovo

tesko krsenje dumosti. Ti oficiri bili su, izmedu ostalih, sledeci:

a. general Milan Celeketic, komandant SVK. Sest nedelja posle

granatiranja Zagreba, Momcilo PERISI<: se usprotivio njegovom

unapredenju u <::in general-potpukovnika, ali ne zbog tog zlocina, vec

zato sto ga je smatrao odgovomim za gubitak teritorija u zapadnoj

Slavoniji koje su drzali Srbi;

12


Prevod

b. general Ratko Mladic, komandant Glavnog staba YRS. On je 24. juna

1994. u VJ unapreden u Cin general-pukovnika;

c. general Stanislav Galic, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa.

Onjepenzionisan u VJ 1996;

d. general Dragomir Milosevic, komandant Sarajevsko-romanijskog

korpusa. Onje unapreden u VJ u decembru 1995;

e. general Radislav Krstic, komandant Drinskog korpusa. On Je

unapreden u VJ u decembru 1995;

f. pukovnik Vinko Pandurevic, komandant Zvomicke brigade.

Pandurevic je vanredno unapreden u VJ u decembru 1995;

g. potpukovnik Dragan Obrenovic, zamenik komandanta nacelnika staba

Zvomicke brigade. Obrenovic je vanredno unapreden u VJ u decembru

1995.

OPTUZBE

SARAJEVO

TACKE OD 1 DO 4

UBISTVO, NEHUMANA DELA I NAPADI NA CIVILE

40. Od avgusta 1993. do novembra 1995. Momcilo PERISH: je pomagao i podrzavao

planiranje, pripremu i izvrsenje vojne kampanje artiljerijskog i minobacackog

granatiranja i snajperskog delovanja po civilnim podrucjima Sarajeva i protiv

njegovog civilnog stanovnistva, u kojoj su ubijene i ranjene hiljade civila.

41. U tom periodu, komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, general Stanislav

Ga1ic (od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994) i general Dragomir Milosevic (od

10. avgusta 1994. do novembra 1995), i njihov nadredeni, general Ratko Mladic,

nastavili su sveobuhvatan napad granatiranjem i snajperskim delovanjem po Sarajevu,

ug1avnom sa polozaja na okolnim brdima.

13

IT-04-8J-PT p.3815974 ter

Prevod

42. Sarajevsko-romanijski korpus je vodio dugotrajnu kampanju granatiranja

snajperskog delovanja po Sarajevu, u toku koje su civili bili Hi konkretno gadani ili

izlagani nasumicnoj vatri otvaranoj po podrucjima u kojima se znalo da ima civila.

Konkretni slucajevi granatiranja navedeni su u Prilogu A ove OptuZnice. Konkretni

slucajevi snajperskog delovanja navedeni su u Prilogu B ove Optuinice.

43. Te zloCine su delom planirali, podsticali, naredivali, pocinili i pomagali pripadnici 30.

kadrovskog centra GeneralStaba VJ, ukljucujuci, izmedu ostalih, generala Ratka

Mladica, komandanta VRS; generala Stanislava Galica, komandanta Sarajevsko

romanijskog korpusa (do avgusta 1994); generala Dragomira Milosevica, komandanta

Sarajevsko-romanijskog korpusa (posle avgusta 1994); i general-majora Veljka

Stojanovica, komandanta 1. sarajevske motorizovane mehanizovane brigade. Kao

pripadnici 30. kadrovskog centra VJ, ti i drugi oficiri umesani u te zlocine dobijali su

plate od VJ. Cinove koje su imali i koji su im omogucavali da budu na polozajima

vlasti potrebnim da bi se planirali, podstakli, naredili, pocinili i na druge naCine

pomogli i podrzali gorenavedeni zlocini verifikovalaje i regulisala VJ.

44. General Momcilo PERISIC je pomagao i podrZavao zlocine koji obuhvataju

protivpravno lisavanje zivota, nehumana dela i napade na civilno stanovnistvo,

znajuci da ce se pomoc koju je dostavljao koristiti za Cinjenje tih zlocina. Njegove

konkretne radnje pruzanja pomoci podrazumevale su sledece:

a. sprovodenje ovlascenja kao nacelnika GeneralStaba VJ da obezbedi i

placa visoke oficire odgovome za zlocine poCinjene tokom opsade

Sarajeva;

b. sprovodenje ovlascenja da obezbedi znatnu koliCinu naoruzanja,

municije i logisticke podrske koju je VRS koristila delom za izvrsenje

zlocina poCinjenih tokom opsade Sarajeva;

c. cinjenicu da nije sproveo svoja ovlascenja i izvrsio obavezu da spreci i

kazni kamjivo ponasanje i ojaca vojnu disciplinu, cime je medu

pripadnicima 30. kadrovskog centra GeneralStaba VJ rasporedenim na

dliZnosti u BiH stvorio klimu nekamjivosti;

14

IT-04-81-PTp.3715974 ter

Prevod

d. sprovodenje ovlascenja da rasporedi pripadnike redovnih jedinica VJ

kao pojacanje u opsadi Sarajeva tokom operacije "Pancir-2" od

decembra 1993. do februara 1994.

45. Medu podredenima Momcila PERISICA koji su ucestvovali u vrsenju zloCina u

Sarajevu bili su Ratko Mladic, Stanislav Galic, Dragomir Milosevic, Veljko

Stojanovic i drugi oficiri Glavnog staba VRS i vi si oficiri potCinjenih jedinica u

sastavu Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su sluzili u VRS preko 30. kadrovskog

centra. Momcilo PERISIC je imao razloga da zna da su oni ucestvovali u vrsenju

zlocina u Sarajevu na osnovu sledecih cinjenica:

a. ti zlocini su obuhvatali brojna individualna krivicna dela koja su u

glavnom gradu BiH vrsena tokom duZeg perioda;

b. ti zlocini su bili tema velike pafuje sredstava informisanja,

meduvladinih organizacija, medunarodnih pregovaraca i nevladinih

organizacija, od kojih su mnogi svoje izvestaje zasnivali na

izvestajima iz prve ruke 0 tim zlocinima;

c. veliku kolicinu logisticke podrske koja je bila neophodna za cinjenje

tih zloCina obezbedilaje VJ;

d. VJ je imala efikasan aparat za prikupljanje obavestajnih podataka, koji

je Momcilu PERISICU redovno dostavljao aZurirane informacije 0

tome sta se dogada u BiH.

46. Uprkos tim cinjenicama, Momcilo PERISIC nije pokrenuo istragu 0 tome kakvu

ulogu su pripadnici 30. kadrovskog centra GeneralStaba VJ moZda imali u cinjenju tih

zlocina.

Tim cinjenjem i neCinjenjem vezanim za zlocine pocinjene u Sarajevu, kao sto je

navedeno u paragrafima od 40 do 46 i u prilozima A i B ovoj Optumici, Momcilo

PERISIC je poCinio:

Tacka 1: ubistvo, ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI, kafujiv po

clanovima 5(a) i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

15

IT-04-8J-PT p.36/5974 ter

Prevod

Tacka2: ubistvo, KRSENJE ZAKONA I OBICAJA RA TOV ANJA,

sankcionisano zajednickim clanom 3(1)(a) Zenevskih konvencija iz 1949,

kainjivo po clanovima 3 i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 3: nehumana del a (ozledivanje i ranjavanje civila), ZLOCIN

PROTIV COVECNOSTI, kaznjiv po clanovima 5(i) i 7(1) i 7(3) Statuta

Medunarodnog suda.

Tacka4: napade na civile, KRSENJE ZAKONA I OBICAJA

RATOVANJA, sankcionisano clanom 51 (2) Dopunskog protokola I i

clanom 13 (2) Dopunskog protokola 11 Zenevskih konvencija iz 1949,

kainjivo po clanovima 3 i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

ZAGREB

TACKE OD 5 DO 8

UBISTVO, NEHUMANA DELA I NAP AD I NA CIVILE

47. Dana 2. maja 1995. i 3. maja 1995. Milan Martic je planirao, podstakao, naredio,

pocinio ili na drugi naCin pomogao i podrZao planiranje, pripremu i izvrsenje

granatiranja civilnih podrucja i civilnog stanovniStva u gradu Zagrebu.

48. Dana 1. maja 1995. Hrvatska vojska (u daljem tekstu: HV) izvelaje napad na SVK u

zapadnoj Slavoniji, koji se uobicajeno naziva operacija "Bljesak". Zbog tog napada,

SVKje bila prisiljena da se povuce sa podrucja zapadne Slavonije, preko reke Save, u

deo BiH koji su drZali Srbi. U znak odmazde, Milan Martic, predsednik Republike

Srpske Krajine i vrhovni komandant SVK, naredio je da se granatiraju tri hrvatska

grada: Zagreb, Sisak i Karlovac.

49. Dana 2. maja 1995, otprilike u 10:25 casova, po naredenju Milana Martica, general

SVK Celeketic naredio je svojim podredenima da iz visecevnog raketnog bacaca

"orkan", opremIjenog "kasetnim" bojevim glavama, otvore vatru sa podrucja Petrove

gore na centralni deo Zagreba i na aerodrom (Pleso). Te rakete pale su na nekoliko

lokacija u trgovackom centru Zagreba, prevashodno na podrucje ulice Stara Vlaska,

16

IT-04-81-PT p.35/5974 ler

Prevod

Trga Josipa Juraja Strossmayera i Krizaniceve ulice. U toku tog protivpravnog

napada, poginulo je najmanje pet, a ranjeno je 146 civila.

50. Dana 3. maja 1995, otprilike u 12:10 casova, po naredenju Milana Martica, ponovo je

iz viSecevnog raketnog bacaca "orkan", opremljenog "kasetnim" bojevim glavama,

otvorena vatra sa podrucja Petrove gore na centar Zagreba. Rakete su pale na

podrucje ulica Klaiceve, Meduliceve, Ilice i blizu Hrvatskog narodnog kazalista. U

tom protivpravnom napadu poginula su dva, a ranjeno je cetrdeset osam civila. Imena

ubijenih civila navedena su u Prilogu Cove OpttiZnice.

51. To granatiranje nije bilo opravdano vojnom ntiZdom. Pogodene lokacije su ili

konkretno gadane i1i su pogodene u nasumicnoj vatri otvorenoj po podrucjima u

kojima se znalo da ima civila.

52. Gorenavedene zlocine su delom cinili, pomagali i poddavali pripadnici 40.

kadrovskog centra VJ, ukljucujuCi, izmedu ostalih, generala Celeketica. Kao

pripadnici 40. kadrovskog centra VJ, ti i svi drugi oficiri umesani u te zloCine dobijali

su celokupne plate od VJ. Cinove koje su imali i koji su im omogucavali da budu na

polozajima vlasti potrebnim da bi se planirali, podstakli, naredili, pocinili i na druge

nacine pomogli i poddali gorenavedeni zlocini verifikovalaje i regulisala VJ.

53. Medu podredenima Momcila PERISICA koji su ucestvovali u vrsenju zlocina u

Zagrebu bili su Milan Celeketic i drugi visi oficiri SVK koji su sltiZili u SVK preko

40. kadrovskog centra. Momcilo PERISIC je imao razloga da zna da su oni

ucestvovali u vrsenju zlocina u Zagrebu na osnovu sledeCih cinjenica:

a. ti zloCini su obuhvatali ozloglaseno dele granatiranja civilnih podrucja

Zagreba, glavnog grada Hrvatske;

b. ti zloCini su bili tema velike pa.znje sredstava informisanja,


organizacija, od kojih su mnogi svoje izvestaje zasnivali na

izvestajima iz prve ruke 0 tim zloCinima;

17

IT-04-8J-PT p.3415974 fer

Prevod

c. VJ je imala efikasan aparat za prikupljanje obavestajnih podataka, koji

je Momcilu PERISICU redovno dostavljao aZurirane informacije 0

tome sta se dogada u Hrvatskoj.

54. Uprkos tim cinjenicama, Momcilo PERISIC nije pokrenuo istragu 0 tome kakvu

ulogu su pripadnici 40. kadrovskog centra VJ mozda imali u Cinjenju tih zloCina.

Tim cinjenjem i neclllJenJem vezamm za zlocine poCinjene u Zagrebu, kao sto je

navedeno u paragrafima od 47 do 54 i u Prilogu C ovoj Optufuici, Momcilo PERISIC je

poCinio:

Tacka 5: ubistvo, ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI, kaZnjiv po

clanovima 5(a) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 6: ubistvo, KRSENJE ZAKONA I OBICAJA RATOVANJA,


kaZnjivo po clanovima 3 i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 7: nehumana del a (ozledivanje i ranjavanje civila), ZLOCIN

PROTIV COVECNOSTI, kaZnjiv po clanovima 5(i) i 7(3) Statuta

Medunarodnog suda.

Tacka 8: napade na civile, KRSENJE ZAKONA I OBICAJA

RA TOV ANJA, sankcionisano clanom 51 (2) Dopunskog protokola I i

clanom 13 (2) Dopunskog protokola II Zenevskih konvencija iz 1949,

kaZnjivo po clanovima 3 i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

SREBRENICA

TACKE OD 9 DO 13

PROGON, UBISTVO, ISTREBLJIV ANJE I NEHUMANA DELA

55. Dana 8. aprila 1993. Medunarodni sud pravde nalozio Je Saveznoj Republici

Jugoslaviji da preduzme sve neposredne mere u okviru svojih nadlemosti i spreCi

18

IT-04-BI-PTp.33/5974 fer

Prevod

izvrsenje zlocina genocida u BiH. Dana 16. aprila 1993. Savet bezbednosti

Ujedinjenih nacija doneo je Rezoluciju br. 819, kojom je potvrden nalog

Medunarodnog suda pravde, kao i suverenost, teritorijalni integritet i politicka

nezavisnost Republike BiH. Rezolucijom br. 819 Savet bezbednosti je, ukazujuci na

to da dalje vojne operacije bosanskih Srba protiv Srebrenice i u istocnoj Bosni

ukljucuju protivpravne napade na civile, postavio nekoliko zahteva. Savet

bezbednosti je trazio da se zaustave napadi i, dalje, da "Savezna Republika

Jugoslavija (Srbija i Cma Gora) odmah prestane da isporucuje naoru.zanje, opremu i

usluge paravojnimjedinicama bosanskih Srba u Republici Bosni i Hercegovini".

56. Dana 8. marta 1995. Radovan Karadzic, kao vrhovni komandant VRS, izdao je

Operativnu direktivu br. 7, kojomje VRS nalozeno da eliminiSe muslimanske enklave

Srebrenicu i Zepu, u cilju ostvarenja "sest strateskih ciljeva" od 12. maja 1992, u koje

je spadalo uspostavIjanje dr.zavnih granica kojim se srpski narod odvaja od druge dye

nacionalne zajednice. Dana 2. jula 1995. VRS i druge snage bosanskih Srba, kojima

je komandovao i rukovodio general Ratko Mladic, napale su srebrenicku enklavu.

Napad na enklavu nastavljenje do 11. jula 1995, kada su general Ratko Mladic, VRS

i druge snage bosanskih Srba kojima je Mladic komandovao i rukovodio, usli u

Srebrenicu. Momcilo PERISH: je znao da je taj napad planiran i bio je upoznat sa

"sest strateskih ciljeva". Momcilo PERISIC je takode znao da ce u Srebrenici neki

pripadnici VRS ucestvovati u kaznjivom ponasanju protiv civilnog stanovnistva,

bosanskih Muslimana, posle njenog zauzimanja; ka.znjivom ponasanju koje je

podrazumevalo progon, prisilno premestanje i ubijanje.

57. Od 12. jula do otprilike 20. jula 1995. hiljade muskaraca bosanskih Muslimana

zarobljeni su od strane snaga bosanskih Srba, kojima je komandovao i rukovodio

general Ratko Mladic, ili su im se predali. Preko 7.000 zarobljenika bosanskih

Muslimana, zarobljenih u okolini Srebrenice, pogubljeno je po kratkom postupku od

13. jula do 19. jula 1995, a mnogi od njih pokopani su u masovne grobnice. Tokom

pogubljenja neki od zarobljenika zadobili su teske povrede, ali su uspeli da pobegnu.

Od otprilike 1. avgusta 1995. do 1. novembra 1995. jedinice VRS, kojima je

komandovao i rukovodio general Ratko Mladic, ucestvovale su u organizovanoj i

sveobuhvatnoj akciji prikrivanja tog ubijanja tako sto su na izolovanim lokacijama

19

IT-04-8J -PT p.3215974 fer

Prevod

ponovo pokopavale leseve ekshumirane iz primamih masovnih grobnica. To ubijanje

je rezimirano u Prilogu D ovoj OptuZnici. Od jula 1995. nadalje, VRS je otprilike

25.000 civila, zena, dece i staraca bosanskih Muslimana, prisilno premestila iz

Potocara i sa drugih podrucja oko Srebrenice u Kladanj i druga nesrpska podrucja

BiH.

58. Gorenavedene zloCine su delom planirali, podsticali, naredili, poCinili i pomagali

pripadnici 30. kadrovskog centra VJ, ukljucujuci, izmedu ostalih, sledece: generala

Ratka Mladica, komandanta VRS; generala Milenka Zivanovica, komandanta

Drinskog korpusa do 13. jula 1995. u 20:00 casova; generala Radislava Krstica,

nacelnika stab a i zamenika komandanta Drinskog korpusa do 13. jula 1995. u 20:00

casova, a posle toga komandanta Drinskog korpusa; pukovnika Ljubisu Bearu,

nacelnika za bezbednost Glavnog staba VRS; pukovnika Vujadina Popovica,

pomocnika komandanta za bezbednost Drinskog korpusa; pukovnika Vidoja

Blagojevica, komandanta Bratunacke brigade; pukovnika Vinka Pandurevica,

komandanta Zvomicke brigade; Dragana Jokica, nacelnika ifiZenjerije Zvomicke

brigade; potpukovnika Dragana Obrenovica, zamenika komandanta i nacelnika staba

Zvomicke brigade; potporucnika Dragu Nikolica, nacelnika bezbednosti 1. zvomicke

pesadijske brigade; te razne druge pojedince i elemente vojnih jedinica, ukljucujuci,

izmedu ostalih, sledece: 10. diverzantski odred, 65. zastitni puk, Bratunacku brigadu;

Zvomicku brigadu; Vlasenicku brigadu i 5. ifiZenjerijski bataljon. Ti zloCini su

pocinjeni u okviru udruZenog zlocinackog poduhvata u kojem su ucestvovali

pripadnici VRS, pripadnici policije Republike Srpske i neki politicki rukovodioci

kako iz SRJ, tako i iz RS.

59. Svi gorenavedeni oficiri, kao pripadnici 30. kadrovskog centra GeneralStaba VJ,

dobijali su celokupne plate od Vl Cinove koje su imali i koji su im omogucavali da

budu na polozajima vlasti potrebnim da bi se planirali, podstakli, naredili, poCinili i

na druge nacine pomogli i poddali gorenavedeni zloCini verifikovala je i regulisala

Vl

60. General Momcilo PERISIC je pomagao i podrZavao zlocine koji obuhvataju

protivpravno lisavanje zivota, nehumana dela i prisilno premestanje, znajuCi da ce se

20

IT-04-8I-PTp.3115974 fer

Prevod

pomoc koju je dostavljao koristiti za Cinjenje tih zlocina. Ti zlocini vrseni su s

namerom da se bosanski Muslimani stanovnici Srebrenice diskriminisu na politickim,

rasnim ili verskim osnovima i Momcilo PERISH: bio je svestan namere pocinilaca

da vrse diskriminaciju. Njegove konkretne radnje pruZanja pomoCi podrazumevale su

sledece:

a. sprovodenje ovlascenja kao nacelnika GeneralStaba VJ da obezbedi i

placa vise oficire odgovome za prisilno premestanje, nehumana dela i

ubijanje u Srebrenici;

b. sprovodenje ovlaScenja da obezbedi znatnu kolicinu naoruZanja,

municije i logisticke podrske koju je VRS koristila delom za izvrsenje

gorenavedenih zloCina;

c. dozvoljavanje oficirima Uiickog korpusa VJ da pomafu u planiranju i

priprerni zauzimanja enklave Srebrenica;

d. sprovodenje ovlascenja dana 13. jula 1995. ili priblizno tog datuma u

naredenju da se tridesetak oficira VJ javi Glavnom stabu VRS radi

rasporedivanja u BiH, ukljucujuci podrucje Srebrenice.

e. sprovodenje ovlascenja u obezbedenju tajne obuke u Jugoslaviji

(decembar 1994) i Republici Srpskoj (mart-april 1995) pripadnicima

10. diverzantskog odreda, koji su neposredno ucestvovali u mnogim

ubijanjima;

f. sprovodenje ovlascenja u obezbedenju granice izmedu Srbije i Bosne

na podrucju Srebrenice kako bi se sprecilo da Muslimani iz Srebrenice

pobegnu u Srbiju i da se vrate oni koji su presli granicu;

g. cinjenicu da nije sproveo svoje ovlascenje i izvrsio duZnost u

sprecavanju i kaznjavanju kafujivog ponasanja i jacanja vojne

discipline, Cime je medu pripadnicima 30. kadrovskog centra VJ

rasporedenih na dUZnosti u BiH stvorio klimu nekafujivosti.

61. Medu podredenima Momcila PERISICA koji su ucestvovali u vrsenju zloCina u

Srebrenici bili su Ratko Mladic, Radislav Krstic, Milenko Zivanovic, Ljubisa Beara,

21

IT-04-8J -PT p.30/5974 ter

Prevod

VUjadin Popovi6, Vidoje Blagojevi6, Vinko Pandurevi6, Dragan Joki6, Dragan

Obrenovi6, Drago Nikoli6 i drugi oficiri Glavnog staba VRS i viSi oficiri potcinjenih

jedinica u sastavu VRS koji su u njoj sluZili preko 30. kadrovskog centra. Momcilo

PERISIC je imao razloga da zna da su oni ucestvovali u vrsenju zloCina u Srebrenici

na osnovu slede6ih Cinjenica:

a. ti zlocini doveli su do ubistva vi se od 7.000 muskaraca i mladi6a i

prisilnog premestanja otprilike 25.000 osoba, pa predstavljaju

najzloglasniji zlocin poCinjen tokom sukoba u bivsoj Jugoslaviji;

b. ti zloCini pocinjeni su na podrucjima blizu granice sa SRJ;

c. ti zloCini pocinjeni su posle zauzimanja Srebrenice, enklave koju je

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 16. aprila 1993. odredio kao

"zasti6enu zonu";

d. ti zloCini bili su tema velike painje sredstava informisanja,


organizacij a;

e. Momcilo PERISIC je odranije znao za sklonost VRS da Cini zloCine u

cilju ostvarenja "sest strateskih ciljeva" ;

f. VJ je imala efikasan aparat za prikupljanje obavestajnih podataka, koji

je Momcilu PERISICU redovno dostavljao aiurirane informacije 0

tome sta se dogada u BiH.

62. Uprkos tim cinjenicama, Momcilo PERISIC nije pokrenuo istragu 0 tome kakvu su

ulogu pripadnici 30. kadrovskog centra VJ moZda imali u cinjenju tih zlocina.

Tim cinjenjem i necinjenjem vezamm za zloCine prisilnog premestanja i ubijanja

pocinjene u Srebrenici, kao sto je navedeno u paragrafima od 55 do 62 i u Prilogu D ovoj

Optu.znici, Momcilo PERISIC je poCinio:

Tacka 9: ubistvo, ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI, kainjiv po

clanovima 5(a) i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

22

I,

IT-04-8J-PTp.29/5974 ter

Prevod

Tacka 10: ubistvo, KRSENJE ZAKONA I OBICAJA RATOVANJA,


kafujivo po clanovima 3 i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 11: nehumana dela (nanosenje teskih ozleda, ranjavanje, prisilno

premestanje), ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI, kaznjiv po clanovima

5(i) i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 12: progoni na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, ZLOCIN

PROTIV COVECNOSTI, ukljucujuCi ubistvo, okrutno i necovecno

postupanje i prisilno premestanje, kaZnjiv po clanovima 5(h) i 7(1) i 7(3)

Statuta Medunarodnog suda.

Tacka 13: istrebljivanje, ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI, kafujiv po

clanovima 5(b) i 7(1) i 7(3) Statuta Medunarodnog suda.

OPSTI NAVODI

63. Tokom 1990. i 1991. sve veci nacionalizam i meduetnicke napetosti karakterisalo je

to 5tO su politicki, policijski i vojni rukovodioci preduzeli definitivne korake koji ce

dovesti do raspada Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i odvajanja cetiri

od sest njenih konstitutivnih republika. Taj raspad je bio pracen nizom oruZanih

sukoba koji su trajali devet godina.

64. Sukob u Rrvatskoj izbio je i pojacavao se tokom proleca 1991. U martu 1992. poceo

je oruZani sukob u BiR. Sve vreme na koje se odnosi ova OptliZnica, u Rrvatskoj i

BiH postojalo je stanje oruZanog sukoba.

65. Evropska zajednica zvanicno je priznala suverenost Hrvatske 15. januara 1992, a

suverenost BiH 7. aprila 1992. Sjedinjene DrZave zvanicno su priznale suverenost

Hrvatske i BiR 7. aprila 1992. Dana 27. aprila 1992. republike Srbija i Crna Gora

proglasile su novu Saveznu Republiku Jugoslaviju i objavile da je ona drZava

naslednica Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Dana 22. maja 1992.

Hrvatska i BiH postale su clanice Ujedinjenih nacija.

23

IT-04-8J-PT p.2815974 fer

Prevod

66. Sva cinjenja i necinjenja navedena u ovoj OpttiZnici desila su se na teritoriji bivse

Jugoslavije.

67. Sve vreme na koje se odnosi ova OpttiZnica optuzeni Momcilo PERISI(~: i drugi

pripadnici VJ, VRS i SVK imali su obavezu da se priddavaju zakona i obicaja kojima

se regulise vodenje orufanih sukoba, ukljucujuCi Zenevske konvencije iz 1949. i

njihove Dopunske protokole. Sva Cinjenja i necinjenja za koja se opttiZeni tereti u

ovoj Optuznici ukljucivala su osobe zasticene Zenevskim konvencijama.

68. Sva cinjenja i necinjenja za koja se optuZeni u ovoj OpttiZnici tereti kao za zlocine

protiv covecnosti bila su deo rasprostranjenog i sistematskog napada usmerenog

protiv civila Hrvata, bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba, koji su

ziveli na podrucjima Hrvatske i BiH.

Dana 26. septembra 2005. UHagu, Holandija

ipotpis na originalul Carla Del Ponte, tuzilac

[pecat Tuzilastva Medunarodnog suda]

24

IT-04-81-PTp.27/5974 fer

PRILOG A GRANATIRANJE GRADA SARAJEVA

Br. Dogadaj

Prevod

1.) 22. januar 1994: Tri minobacacke granate pale su na podrucje Alipasinog

polja, prva u park iza, a druga i treca ispred stambene zgrade broj 3 u

Geteovoj ulici (ranije Cetinjska ulica) i zgrade broj 4 u Bosanskoj ulici (ranije

ulica Klare Cetkin), gde su se igrala deca. Druga i treca granata usmrtile su

sestoro dece mlade od 15 godina i ranile jednu odraslu osobu i najmanje

cetvoro dece slicnog uzrasta. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drzala

VRS, otprilike iz pravca zapada.

2.) 4. februar 1994: Salvom od tri granate iz minobacaca kalibra 120 milirnetara

pogodeni su civili u stambenom naselju Dobrinja. Prva granata pala je ispred

stambenog bloka u ulici Oslobodilaca Sarajeva. Druga i treca granata pale su

medu prodavce i kupce na pijaci pod vedrim nebom iza stambenih zgrada u

ulici Mihajla Pupina i ulici Oslobodilaca Sarajeva. Poginulo je 8 ljudi, medu

kojima je bilo i jedno dete mlade od 15 godina, a ranjeno je najrnanje 18 Ijudi,

ukljucujuci dvoje dece. Vatra je otvorena sa teritorije koju je ddala VRS,

otprilike iz pravca istoka.

3.) 5. februar 1994: Granata iz minobacaca kalibra 120 milirnetara pogodila je

prepunu otvorenu pijacu "Markale", u civilnom delu starog grada u Sarajevu,

usmrtivsi najrnanje 60 ljudi i ranivsi vise od 140 ljudi. Vatra je otvorena sa

teritorije koju je ddala VRS, otprilike iz pravca severa-severoistoka.

4.) 22. decembar 1994: Dve granate kalibra 76 milirnetara pale su jedna za

drugom na buvlju pijacu u starom trgovackom delu starog grada, Bascarsiji.

Dve osobe su poginule, a sedam je povredeno. Vatra je otvorena sa polozaja

VRS na Trebevicu.

1

IT-04-8J-PTp.26/5974 fer

Prevod

Br. Dogadaj

5.) 24. maj 1995: Jedan projektil pao je i eksplodirao na asfaltu u ulici Safeta

Zajke usmrtivsi dvoje i ranivsi petoro Ijudi. Projektil je doleteo sa jugoistoka,

iz pravca Lukavice.

6.) 24. maj 1995: Modifikovana avionska bomba pala je na Majdansku ulicu.

Poginula su dva civila, a sestje ranjeno. Vatraje otvorena sa teritorije VRS u

Pavlovcu, iz pravca jugoistoka.

7.) 18. juni 1995: Granata iz minobacaca kalibra 120 rnilimetara pala je na red

civila koji su cekali vodu u ulici Marka Oreskovica na Dobrinji. Sedam Ijudi

je poginulo, a dvanaest povredeno. Vatraje otvorena iz NedZarica, sa teritorije

YRS.

8.) 1. juli 1995: Oko 21:30 casova u ulici Bunicki potok eksplodiralaje raketa sa

fugasnom bojnom glavom. Povredeno je trinaest ljudi. Projektil je dosao sa

Ilidze.

9.) 28. avgust 1995: Granata iz minobacaca kalibra 120 rnilimetara pala je na

ulicu Mula-Mustafe Baseskije pred ulazom u gradsku trmicu. Poginulo je

najmanje 351judi, a 78 je povredeno. Vatraje otvorena sa Trebevica, teritorije

YRS.

2

PRILOG B

IT-04-8J-PT p.25/5974 fer Prevod

DEJSTVOVANJE SNAJPERA U GRADU SARAJEVU

Br. Dogadaj

1.) 3. septembar 1993: Nafa Taric, stara 35 godina, i njena cerka Elma Taric,

stara 8 godina, pogodene su istim metkom u casu dok su zajedno isle

ulicom Ivana Krndelja u centru Sarajeva. Metak je majku ranio u levu

butinu, a cerku u desnu ruku i u abdomen.

2.) 2. novembar 1993: Dva coveka ranjena su rafalom dok su radili na

rasCiscavanju Ulice brace Ribara, danas Ulica porodice Ribar, u naselju

Hrasno u Sarajevu. Ramiz Velic, star 50 godina, ranjen je u levu

podlakticu, a Milan Ristic, star 56 godina, ranjen je u desnu ruku i obe

noge.

3.) 6. januar 1994: Sanija Dzevlan, stara 32 godine, ranjena je iz vatrenog

oruzja u strainjicu, dok je vozila bicikl preko mosta u ulici Nikole

Demonje u Dobrinji.

4.) 19. juni 1994: Svedokinja B-1173, stara 31 godinu, i njen sin, star 4

godine, zadobili su lake povrede u noge od metka koji je uleteo u krcati

tramvaj kojim su se vozili. Tramvaj se kretao u pravcu zapada ulicom

Zmaja od Bosne prema Alipasinom polju. U istom napadu, Svedok B-

1174, star 36 godina, zadobio je laku povredu noge, a Svedokinja B-1175,

stara 23 godine, ranjena je u levo pazuho. U trenutku kada se incident

dogodio, tramvaj je bio blizu hotela "Holiday Inn".

5.) 26. juni 1994: Sanela Muratovic, stara 16 godina, ranjena je iz vatrenog

oruzja u desno rame dok je sa drugaricom isla ulicom Bure Jaksica, danas

Adija Mulabegovica, u zapadnom delu Sarajeva.

6.) 22. juli 1994: Svedok B-1177, star 13 godina, ranjenje iz vatrenog oruzja

u abdomen dok je sa majkom i sestrom razgledao izloge u ulici Miljenka

Cvitkovica, danas Ferde Hauptmana, u naselju Cengic Vila u Sarajevu.

1

Br. Dogadaj

IT-04-BI-PTp.24/5974 ter Prevod

7.) 8. novembar 1994: Fata Guta, stara 54 godine, ranjena je iz vatrenog

oruZja u ruku dok je sa kanisterima u ruci isla po vodu na izvor Moscanice

na Gazin hanu, istocno od Sarajeva.

8.) 23. novembar 1994: Hafiza KaraCic, stara 31 godinu, i Sabina Sabanic,

stara 26 godina, ranj ene su obe u desno rame kad j e otvorena vatra na

tramvaj kojim su se vozile ulicom Zmaja od Bosne, izmedu Tehnicke

skole i kasame "Marsal Tito".

9.) 10. decembar 1994: Dervisa Selmanovic, stara 49 godina, ranjena je iz

vatrenog oruZja u desno koleno dok je sakupljala drva za ogrev u basti iza

kuce u ulici Sedrenik, u severoistocnom delu Sarajeva.

10.) 27. februar 1995: Senad Kesmer, star 31 godinu, Alma Cehagic, stara 19

godina, Alija Holjan, star 55 godina, i drugi, ranjeni su iz vatrenog oruZja

dok su se vozili tramvajem ulicom Zmaja od Bosne u pravcu zapada.

Tramvaj je u tom trenutku bio u blizini kasame "Marsal Tito".

11.) 3. mart 1995: Azem Agovic, star 46 godina, i Alen Gicevic, star 33

godine, ranjeni su iz vatrenog oruzja dok su se vozili tramvajem ulicom

Zmaja od Bosne u pravcu istoka. Tramvaj je u tom trenutku bio u blizini

hotela "Holiday Inn".

12.) 3. maj 1995: Semsa Covrk, stara 27 godina, ranjenaje iz vatrenog oruzja u

abdomen dokje isla ulicom Josipa Krasa u Novom gradu.

2

IT-04-81-PTp.23/5974 fer Prevod

PRILOG C GRANATIRANJE GRADA ZAGREBA

Br. Dogadaj

1.) 2. maj 1995: Oko 10:25 casova rakete s kasetnim bombama ispaljene su sa

podrucja Petrove Gore na centar Zagreba i zagrebacki aerodrom. U tom

napadu poginulo je najmanje pet civil a i ranjeno sto cetrdeset i sest.

Poginule su slede6e osobe: Ivan Brodac (poznat i kao Ivan Brodar), Damir

Draci6, Ivanka Kovac, Stjepan Krhen, Ana Muteveli6.

2.) 3. maj 1995: Oko 12:10 casova rakete s kasetnim bombama ispaljene su sa

podrucja Petrove gore na centar Zagreba. U tom napadu poginula su dva

civila i ranjeno jos najmanje cetrdeset i osam. Poginule su slede6e osobe:

Ivan Markulin i Luka SkraCi6.

1

IT-04-81-PT p.22/5974 ler Prevod

PRILOG D UBIJANJE U SREBRENICI

Br. Dogadaj (Srebrenica)

1) Situaciono ubijanje u Potocarima:

U Potocarima su oficiri i vojnici VRS i MUP 12. i 13. jula 1995. izvrsili

situaciono ubistvo vise bosanskih Muslimana. Ti bosanski Muslimani su,

pre nego sto su ubijeni, bili zarobljeni u Potocarima. Momir Nikolic, oficir

VRS, licno je nadzirao postupanje sa zarobljenicima u Potocarima i bio je

prisutan i na dUZnosti u Potocarima u tom periodu, zajedno sa

pripadnicima Drinskog korpusa, Bratunacke brigade i MUP. Situaciono

ubijanje u Potocarima za posledicu je imalo sledece:

1.1) 12. juli 1995: U sumi pored baze UN, na budackoj strani glavnog puta,

pronadena su tela devet ustreljenih muskaraca, bosanskih Muslimana.

1.2) 12. juli 1995: Na oko sedamsto metara od baze UN, u jednom potoku iza

"bijele kuce", pronadena su tela devet ili deset muskaraca, bosanskih

Muslimana.

1.3) 13. juli 1995: U potoku pored baze UN u Potocarima, pronadena su tela

sest zena, bosanskih Muslimanki, i pet muskaraca, bosanskih Muslimana.

1.4) 13. juli 1995: Jedan muskarac, bosanski Musliman, odveden je iza jedne

zgrade pored "bijele kuce" i pogubljen po kratkom postupku.

12 -17. juli 1995: U periodu izmedu od 12. do otprilike 17. jula 1995, oko

6.000 bosanskih Muslimana, iz kolone muskaraca koji su bezali iz

srebrenicke enclave, zarobljeno je ili se predalo snagama VRS i MUP.

Momir Nikolic je 13. jula 1995. bio prisutan na putu Bratunac-MiliCi i

ucestvovao je u zarobljavanju i pritvaranju zatocenika, bosanskih

Muslimana, na tom podrucju. Izuzev onih koji su direktno prevezeni na

mesta pogubljenja, zarobljenici uhvaceni iz kolone 13. jula 1995. odvedeni

1

Br.

.'

Dogadaj (Srebrenica)

IT-04-81-PTp.2115974 fer Prevod

su na iste lokacije privremenog zatocenja u Bratuncu i njegovoj okolini

kao i muskarci koji su izdvojeni u Potocarima.

2) Situaciono ubijanje u Bratuncu:

Oficiri i vojnici VRS i MOP izvrsili su situaciono ubistvo vi se bosanskih

Muslimana koji su bili privremeno zatoceni u Bratuncu po skolama,

zgradama i vozilima parkiranim pored puta. To situaciono ubijanje vrseno

je od 12. jula do otprilike 15. jula 1995. na nekoliko razlicitih lokacija u

Bratuncu, i to konkretno:

2.1) 12 - 13. juli 1995: Pocev oko 22:00 casa, te traju6i i 13. jula, vise od 50

muskaraca, bosanskih Muslimana, izvedeno je iz hangara iza Osnovne

skole "Vuk Karadzi6" u Bratuncu i pogubljeno po kratkom postupku.

2.2) 13. juli 1995: Jedan dusevno zaostali bosanski Musliman je u vecemjim

casovima izveden iz autobusa koji je bio parkiran ispred Osnovne skole

"Vuk Karadzi6" u Bratuncu i pogubljen po kratkom postupku.

2.3) 13. juli 1995: Toga dana, u Osnovnoj skoli "Vuk Karadzi6" , jednog

bosanskog Muslimana udarali su puskom po glavi, a zatim su ga odveli i

pogubili po kratkom postupku. Tokom 13. jula pogubljeni su po kratkom

postupku i brojni drugi muskarci, bosanski Muslimani, zatoceni u

Osnovnoj skoli "Vuk Karadzi6".

2.4) 13 -15. juli 1995: Od 13. jula uvece do 15. jula ujutru, muskarci bosanski

Muslimani odvodeni su cesto i sistematski iz osnovne skole "Vuk

Karadzi6" i streljani po kratkom postupku.

2.5) Oni zarobljeni bosanski Muslimani koji su preziveli privremeno zatocenje

u Bratuncu prevezeni su na podrucje Zvomika u periodu od 13. do 15. jula

2

Br.

"

Dogadaj (Srebrenica)

IT-04-8J-PTp.20/5974 ter Prevod

1995. gde su opet zatoceni i zatim pogubljeni. Pripadnici voda Vojne

policije Bratunacke brigade pod komandom i kontrolom Vidoja

Blagojevica i pod rukovodstvom Momira Nikolica ucestvovali su u

cuvanju straze i sprovodenju zatocenika na mesta zatocenja i pogubljenja u

zoni odgovomosti Zvomicke brigade. Pod komandom Vidoja Blagojevica,

komandanta Bratunacke brigade, Momir Nikolic je rukovodio vodom

Vojne policije te brigade i vrsio koordinaciju u vezi sa pitanjima prevoza,

zatocenja i pogubljenja zarobljenika. Kao zamenik komandanta Zvomicke

brigade, Dragan Obrenovic je bio zaduzen za izvidanje i pronalaienje

mesta pogodnih za zatocenje i pogubljenje, kao i za pripreme za prihvat

hiljada zatocenika u zonu odgovomosti njegove brigade.

3) Organizovana masovna pogobljenja:

U toku sedam dana od 12. jula do otprilike 19. jula 1995. godine, snage

VRS i MUP ucestvovale su u planiranom i organizovanom masovnom

pogubljenju i pokopavanju hiljada zarobljenih muskaraca, bosanskih

Muslimana, iz srebrenicke enklave. To rasprostranjeno i organizovano

ubijanje vrseno je na nekoliko razlicitih lokacija u Srebrenici, Bratuncu i

Zvomiku i njihovoj okolini, medu kojima su sledece:

3.1) 12. joli 1995, Potocari: Izmedu fabrike cinka i "Alijine kuce", vojnici VRS

ilili MUP, po kratkom postupku su, odrubljivanjem glava, pogubili priblimo

osamdeset do stotinu muskaraca, bosanskih Muslimana. Njihovi lesevi su

zatim odvezeni kamionom.

3.2) 13. joli 1995, reka Jadar: Oko 11:00 casova, malo odeljenje vojnika u

Cijem je sastavu bio najmanje jedan policajac iz Bratunca (bratunacki MUP),

radeCi zajedno sa pojedincima i jedinicama VRS ilili MUP, zarobili su oko

16 bosanskih Muslimana iz kolone muskaraca u povlacenju iz srebrenicke

enklave, prevezli ih iz Konjevic Polja najedno mesto na osami na obali Jadra

i po kratkom postupku pogubili njih 15. Jedan covek je ranjen i uspeo je da

pobegne.

3



3.3) 13. juli 1995, dolina Cerske: U ranim popodnevnim satima, vojnici VRS

i/ili MUP prevezli su oko 150 muskaraca, bosanskih Muslimana, na prostor

uz jedan neasfaltirani put u dolini Cerske, oko tri (3) kilometra od Konjevic

Polja, pogubili ih po kratkom postupku i pomocu teske mehanizacije zatrpali

zemljom.

3.4) 13. juli 1995, skladiste u Kravici: U ranim vecemjim satima, vojnici VRS

ilili MUP po kratkom postupku pogubili su vise od 1.000 muskaraca,

bosanskih Muslimana, zatocenih ujednom velikom skladistu u selu Kravica.

Za ubijanje bosanskih Muslimana u skladistu vojnici su upotrebili

automatsko oruzje, rucne bombe i drugo oruZje. Izmedu 14. i 16. jula 1995.

godine stigla je teska mehanizacija, kojom su lesevi mava prebacivani u dye

velike masovne grobnice u blizini sela Glogova i Ravnice. Vojnici

inZinjerijske cete Zvomicke brigade pod rukovodstvom Dragana Jokica

ucestvovali su u prebacivanju i pokopavanju leseva.

3.5) 14. juli 1995, Orahovac (kod Lazeta): U kasnim vecemjim satima 13. jula

i tokom dana 14. jula 1995, pripadnici voda Vojne policije Bratunacke

brigade, radeCi zajedno sa drugim pojedincima i jedinicama, prevezli su

stotine muskaraca, bosanskih Muslimana, iz Bratunca i njegove okoline do

skole u Grbavcima u selu Orahovac. To su bili bosanski Muslimani koji su

zarobljeni iz kolone muskaraca u povlacenju iz srebrenicke enklave, kao i oni

koji su odvojeni u Potocarima. Dana 14. jula 1995. pripadnici VRS, medu

kojima su bili i pripadnici cete Vojne policije Zvornicke brigade pod

komandom i kontrolom Dragana Obrenovica, ucestvovali su u straZama koje

su cuvale muskarce bosanske Muslimane zatocene u skoli u Grbavcima i

stavili im poveze na oei. U ranim popodnevnim casovima 14. jula 1995,

vojna lica pripadnici VRS odvezli su te muskarce bosanske Muslimane iz

skole u Grbavcima u oblimje polje, gde su ta vojna lica, a medu njima i

pripadnici 4. bataljona Zvomicke brigade pod komandom i kontrolom

Dragana Obrenovica, naredila zatocenicima da izadu iz kamiona i po

kratkom postupku ih pogubila automatskim oruZjem. Pobijeno je oko 1.000

muskaraca bosanskih Muslimana. Dana 14. i 15. jula 1995, koristeCi tesku

4


IT-04-81-PT p.18/5974 ter Prevod

mehanizaciju, pripadnici in.zinjerijske cete Zvomicke brigade pod

rukovodstvom Dragana Jokica zakopavali su mve u masovne grobnice na

mestu pogubljenja, dok su pogubljenja i dalje trajala.

3.6) 14. juli 1995, skola u Petkovcima: Pripadnici VRS ilili MUP, prevezli su

otprilike 1.000 muskaraca bosanskih Muslimana sa mesta na kojima su bili

zatoceni u Bratuncu i njegovoj okolini do skole u Petkovcima. To su bili

bosanski Muslimani koji su zarobljeni iz kolone muskaraca u povlacenju iz

srebrenicke enklave, kao i oni koji su odvojeni u Potocarima. Dana 14. jula i

u ranimjutamjim satima 15. jula 1995, pripadnici VRS ilili MUP udarali su,

tukli, zlostavljali muskarce, bosanske Muslimane, zatocene u skoli i pucali u

njih iz automatskog oruZja. U skoli u Petkovcima komandu, kontrolu i

koordinaciju dumosti vezanih za zatocenje zatvorenika vrsio je Dragan

Obrenovic, zamenik komandanta, koji je u odsustvu komandanta

komandovao Zvomickom brigadom.

3.7) 14. juli 1995, brana kod Petkovaca: Uvece 14. jula 1995. go dine ili

priblifuo u to vreme, kao i u ranim jutarnjim casovima 15. jula 1995,

pripadnici VRS iz Zvornicke brigade pod komandom i kontrolom Dragana

Obrenovica, ukljucujuci i vozace i kamione iz 6. pjesadijskog bataljona

Zvornicke brigade, prevezli su prezivele iz grupe od oko 1.000 muskaraca,

bosanskih Muslimana, iz skole u Petkovcima do mesta ispod brane kod

Petkovaca. Te muskarce bosanske Muslimane vojnici VRS ilili MUP okupili

su ispod brane i po kratkom postupku pogubili ih automatskim oruZjem.

Ujutru 15. jula 1995. pripadnici VRS iz inZinjerijske cete Zvornicke brigade,

pod rukovodstvom Dragana Jokica i zajedno sa drugim pojedincima i

jedinicama, koristili su rovokopace i drugu tesku mehanizaciju za

pokopavanje mava dok su pogubljenja i dalje trajala.

3.8) 14 - 15. juli 1995, skola u Pilici: Pripadnici VRS ilili MUP prevezli su oko

1.200 muskaraca, bosanskih Muslimana, sa raznih mesta zatocenja u

Bratuncu u skolu u Pilici. To su bili bosanski Muslimani koji su zarobljeni u

5

Br.

, ~"

Dogac1aj (Srebrenica)

IT-04-BI-PTp.17/5974 fer Prevod

koloni muskaraca u povlacenju iz srebrenicke enklave, kao i oni koji su

izdvojeni u Potocarima. Dana 14. i 15. jula 1995. godine ili priblifuo tih

datuma, pripadnici VRS pogubili su iz vatrenog oruZja neke od muskaraca

bosanskih Muslimana koji su stigli u skolu ili su u njoj bili zatoceni.

3.9) 16. juli 1995, Dom kulture u Pilici: pripadnici VRS iz Bratunacke brigade,

pod komandom i kontrolom Vidoja Blagojevica, otisli su do oblifujeg se1a

Pilica, gde su, radeCi zajedno sa drugim vojnim licima VRS ilili MUP,

automatskim oruZjem po kratkom postupku pogubili oko 500 muskaraca u

zgradi Doma kulture u Pilici. To su bili bosanski Muslimani koji su

zarobljeni iz kolone muskaraca u povlacenju iz srebrenicke enklave, kao i oni

koji su izdvojeni u Potocarima. Dana 17. jula 1995. pripadnici VRS iz

bataljona "R" Zvornicke brigade pod nadlefuoscu Dragana Obrenovica kao

nacelnika staba Zvomicke brigade, pokupili su leseve Zrtava iz Doma kulture

u Pilici i odvezli ih na vojnu ekonomiju Branjevo. Dana 17. jula 1995.

in.zinjerijska ceta Zvomicke brigade, pod nadlefuoscu Dragana Obrenovica

kao nace1nika staba Zvomicke brigade i rukovodstvom Dragana Jokica,

ucestvovala je u pokopavanju mava pogubljenja iz skole u Pilici u masovnu

grobnicu na vojnoj ekonomiji Branjevo.

3.10) 16. ju11995, Kozluk: Dana 16. jula 1995. ili pre tog datuma, vojnici VRS

ilili MUP, radeCi zajedno sa drugim pojedincima i jedinicama, prevezli su

oko 500 muskaraca, bosanskih Muslimana, na jedno mjesto na osami u

blizini Kozluka, koje se nalazilo unutar zone odgovomosti Zvornicke

brigade, i po kratkom postupku pogubili su ih automatskim oruZjem. To su

bili bosanski Muslimani koji su zarobljeni iz kolone muskaraca u povlacenju

iz srebrenicke enklave, kao i oni koji su izdvojeni u Potocarima. Dana 16.

jula 1995. vojnici VRS iz inZinjerijske cete Zvornicke brigade, pod

nadlefuoscu Dragana Obrenovica kao nacelnika staba Zvornicke brigade i

rukovodstvom Dragana Jokica, radeCi zajedno sa drugim pojedincima i

jedinicama, pokopali su Zrtve tog pogubljenja u oblifuju masovnu grobnicu.

6

~ ,


IT-04-BI-PTp.I6/5974 ter Prevod

4) Situaciono ubijanje u zonama odgovornosti Bratunacke brigade i

Zvornicke brigade:

Tokom kampanje organizovanih pogubljenja i posle nje, pripadnici VRS i

MUP u zoni i Bratunacke i Zvomicke brigade nastavili su da vrse

situaciona ubistva zarobljenih muskaraca, bosanskih MusIimana, iz

srebrenicke enklave, sve do priblimo 1. novembra 1995. Ta situaciona

ubistva u zonama Bratunacke i Zvomicke brigade obuhvatala su sledeee:

Zona Bratunacke brigade:

4.1) 13 - 27. juli 1995, Nova Kasaba: Negde od 13. pa do 27. jula 1995,

pripadnici VRS iliIi MUP zarobili su i pogubili 33 muskarca, bosanska

Muslimana, iz kolone ljudi koji su bezali iz srebrenicke enklave. Najmanje

26 od tih Zrtava je pogubljeno po kratkom postupku, nakon st~ su ih stavili u

dye neposredno pre toga iskopane grobnice. Prilikom pogubljenja, dvadeset

sedam ljudi iz grupe od 33 muskarca imalo je ruke vezane na ledima. Te

grobnice pronadene su u blizini sela Nova Kasaba.

4.2) 17 - 27. juli 1995, Glogova: Negde od 17. jula pa do 27. jula 1995, vojnici

VRS i/ili MUP, zarobili su 12 muskaraca, bosanskih Muslimana, iz kolone,

povezali ih u sest parova, svima im pucali u glavu i pokopali ih u masovnu

grobnicu u blizini sela Glogova.

4.3) 13 -14. juli 1995, supermarket u Kravici: Tokom noei 13. na 14. juli, u

blizini supermarketa u Kravici, jedan vojnik VRS i/ili MUP stavio je cev

puske u usta jednom zarobljenom bosanskom Muslimanu i tog muskarca

ubio po kratkom postupku. U istom vremenskom periodu, vojnici VRS iliIi

MUP takode su udarali, tukli kundacima pusaka i po kratkom postupku

pogubili zarobljene bosanske Muslimane koji su bili zatoceni u kamionima

kod supermarketa. Svi ti zarobljenici bili su uhvaeeni iz kolone muskaraca u

povlacenju iz srebrenicke enklave i1i su bili odvojeni u Potocarima.

7


5.) Zona Zvornicke brigade

IT-04-8J-PTp.J5/5974 ter Prevod

5.1) 19. juli 1995, Nezuk: Pripadnici VRS iz 16. brigade 1. krajiskog korpusa,

prepotcinjeni komandi Zvornicke brigade pod rukovodstvom Dragana

Obrenovica kao nacelnika staba, pod njegovim neposrednim vodstvom

zarobili su desetak muskaraca, bosanskih Muslimana, iz kolone i po kratkom

postupku ih pogubili automatskim oruZjem na jednom mestu u blizini

Nezuka.

5.2) 18. juli - 1. novembar 1995: Od priblimo 18. jula pa do priblimo 1.

novembra, u zonama odgovomosti Bratunacke i Zvornicke brigade, snage

VRS i MUP zarobile su ili lisile zivota jos Ijudi iz kolone bosanskih

Muslimana.

8

PRILOG E


S TAR E SIN E V 0 J S K E JUG 0 S L A V I J E I Z 3 O. I 4 O. KADROVSKOG CENTRA GENERALSTABA

VOJSKE JUGOSLAVIJE KOJE SU SLUZILE

U REPUBLICI SRPSKOJ I SRPSKOJ KRAJINI

Ministri odbrane Republike Smske:

1. Izvesni ministri Ministarstva odbrane Republike Srpske dobijali su platu i

beneficije od 30. kadrovskog centra GeneralStaba Vojske Jugoslavije, koji im

je odredivao i uslove sluzbe.

a. General-major Bogdan Suboti6 (april 1992 - januar 1993). U oktobru

1993. godine razmatrano je unapredenje Suboti6a u general-majora VJ.

Za donosenje odluke cekao se izvestaj generala Mladi6a. Penzionisanje

Suboti6a iz VJ razmatrano je 1995, da bi iz VJ zvanicno otisao u penziju

3. januara 1996.

b. General-major Dusan Kovacevi6 (januar 1993 - avgust 1994). U oktobru

1993. godine razmatrano je unapredenje Kovacevi6a u general-majora

VJ. Za donosenje odluke cekao se izvestaj generala Mladi6a. 0

penzionisanju Kovacevi6a iz VJ razmisljalo se 1995, da bi iz VJ

zvanicno otisao u penziju 3. januara 1996.

Oficirski kadar Vojske Republike Srpske

2. Kljucni clanovi Glavnog staba VRS, ukljucujuCi i nacelnika Staba, dobijali su

platu i beneficije od 30. kadrovskog centra GeneralStaba Vojske Jugoslavije,

koji imje odredivao i us love sluzbe.

Komandant Glavnog staba:

a. General-pukovnik Ratko Mladi6. General Mladi6 unapreden je u Cin

general-pukovnika VJ 24. juna 1994. Tokom perioda na koji se odnosi

ova optumica s njim se moglo stupiti u kontakt preko telefonskog

broja u Beogradu. Dana 16. juna 2001. Mladi6 je skinut sa evidencije

profesionalnih vojnika VJ. Za potrebe sluzbe, Mladi6uje profesionalna

IT-04-81-PTp.1315974 fer Prevod

vojna sluzba prestala 7. marta 2002, s tim sto je profesionalne vojne

sluzbe razresen s 28. februarom 2002.

Nacelnik Glavnog staba:

b. General-potpukovnik Manojlo Milovanovic. Godine 1994. general

Milovanovic unapreden je u cin general-potpukovnika YRS. Konacna

odluka 0 unapredenju odlozena je za decembar 1995, kada je

unapreden u Cin general-potpukovnika VJ. Kasnije ce postati ministar

odbrane Republike Srpske.

Nacelnik organa za operativno-nastavne poslove

c. General-major Radivoje Miletic. U junu 1995. odobren je predlog za

unapredenje Miletica u Cin general-majora VJ.

d. General-potpukovnik Bogdan Sladojevic (oficir za operativne poslove,

juli 1995). Sladojevicu je vojna sluzba prestala u martu 2002. U ukazu

predsednika RS kojim je razresen sluzbe pominju se 30. kadrovski

centar GeneralStaba Vojske Jugoslavije i ispunjeni uslovi za penziju.

3. Glavni stab VRS bio je podeljen u sest osnovnih odeljenja. Nacelnici svih tih

odeljenja dobijali su platu i beneficije od 30. kadrovskog centra GeneralStaba

Vojske Jugoslavije, koji imje odredivao i us love sluzbe.

Odeljenje za ratno vazduhoplovstvo i protivvazdusnu odbranu

a. General-major Jovan Maric. Godine 1994. Maric Je nominalno

unapreden u Cin general-majora YRS. U to vreme VJ je konacnu

odluku 0 njegovom unapredenju odlozila za kasnije. U junu 1995.

Maric je unapreden u Cin general-majora VJ.

Odeljenje za bezbednost i obavestajne poslove

b General-major Zdravko Tolimir. Godine 1994. Tolimir je nominalno



Tolimir je unapreden u cin general-majora VJ.

2

IT-04-81-PTp.12/5974 (er Prevod

c. General-potpukovnik Dragomir Keserovi6 (referent za vojnu policiju iz

Uprave bezbednosti, februar 1995 - oktobar 1995). Keserovi6u je

vojna slu.zba prestala u martu 2002. U ukazu predsednika RS 0

razresenju sluzbe pominju se 30. kadrovski centar i ispunjeni uslovi za

penzlJu.

Odeljenje za moral, verska i pravna pitanja

d. General-potpukovnik Milan Gvero. Godine 1994. Gvero je nominalno

unapreden u cin general-potpukovnika YRS. U to vreme VJ je konacnu


Gvero je unapreden u Cin general-potpukovnika VJ. Godine 1997.

odlazi u penziju iz 30. kadrovskog centra VJ.

Odeljenje za mobilizaciju i kadrovske poslove

e. Pukovnik Mi60 Grubor (maj 1992 - maj 1994). Godine 1994. Grubor

je unapreden u Cin general-majora YRS. U to vreme VJ je razmatrala

da li da pukovnika Grubora penzionise na tom visem polozaju, ali je

konacnu odluku odlozila za kasnije. U junu 1995. odbijenje predlog da

se Grubor unapredi u isti Cin koji je nominalno imao u YRS.

f Pocevsi od juna 1994. general-major Petar Skrbi6 preuzeo je dUZnosti

od Grubora. U decembru 1995. Skrbi6 je nominalno unapreden u cin

general-majora Vl

Odeljenje za pozadinu

g. General-potpukovnik Dorde Duki6. Godine 1994. Duki6 je nominalno

unapreden u Cin general-potpukovnika YRS. U to vreme VJ je konacnu

odluku 0 njegovom unapredenju odlozila za kasnije. Godine 1995.

Duki6 je unapreden u cin general-potpukovnika. U periodu na koji se

odnosi ova optuZnica, general Duki6 je imao vaZe6u vojnu knjizicu VJ

i s njim se mogl0 stupiti u kontakt preko telefonskog broja u Beogradu.

3

,.,

Odeljenje za razvoj i finansije

IT-04-81-PTp.1115974 ter Prevod

h. General-major Stevan Tomi6. Godine 1994. Tomi6 je nominalno


odluku 0 njegovom unapredenju odlozila za kasnije. Godine 1995.

odbijen je predlog 0 unapredenju Tomi6a u Cin general-majora zbog

njegovog clanstva u Srpskoj demokratskoj stranci.

4. Borbene jedinice VRS bile su organizovane u sest osnovnih korpusa i ratno

vazduhoplovstvo i protivvazdusnu odbranu. Komandanti svih tih formacija

dobijali su platu i beneficije od 30. kadrovskog centra GeneralStaba Vojske

Jugoslavije, koji im je odredivao i uslove sluzbe.

1. krajiski korpus

a. General-potpukovnik Momir Tali6. Godine 1993. Tali6 je nominalno

unapreden u Cin general-majora YRS. U oktobru 1993. VJ je odluCila

da za konacnu odluku 0 njegovom unapredenju saceka izvestaj

general a Mladi6a. U novembru 1993, nakon st~ je PERISl(~: primio

Mladi6ev izvestaj, Tali6 je unapreden u Cin general-potpukovnika VJ.

U periodu na koji se odnosi optuinica, sa generalom Tali6em se moglo

stupiti u kontakt preko telefonskog broja u Beogradu.

b. Nacelnik staba 1. krajiskog korpusa bio je general-potpukovnik Bosko

Kelecevi6. Godine 1993. Kelecevi6 je nominalno unapreden u Cin

general-majora YRS. U oktobru 1993. VJ je odluCila da za konacnu

odluku 0 njegovom unapredenju saceka izvestaj general a Mladi6a. U

novembru 1993, nakon st~ je PERISl(~: primio Mladi6ev izvestaj,

Kelecevi6 je unapreden u Cin general-majora Vl Godine 1995.

Kelecevi6 je unapreden u Cin general-potpukovnika Vl U martu 1997.

konacno je otisao u penziju iz 30. kadrovskog centra.

2. krajiski korpus

a. General-major Grujo Bori6. Godine 1993. Bori6je nominalno unapreden

u Cin general-majora YRS. U oktobru 1993. VJ je odlucila da za

4

IT-04-81-PTp.JO/5974 fer Prevod

konacnu odluku 0 nJegovom unapredenju saceka izvestaj general a

Mladica. U novembru 1993, nakon sto je PERI~nC primio Mladicev

izvestaj, Boric je unapreden u Cin general-majora VJ. U martu 1997.

Boric je otisao u penziju iz 30. kadrovskog centra.

b. Nacelnik staba 2. krajiskog korpusa bio je pukovnik Mico

Vlaisavljevic. Godine 1994. Vlaisavljevi6 je nominalno unapreden u

cin general-majora YRS. VJ je za konacnu odluku 0 njegovom

unapredenju cekala izvestaj generala Mladica i konacno odbila da ga

unapredi u Cin general-majora VJ.

Istocnobosanski korpus

a. General-major Novica Simic. Godine 1993. Simic je nominalno

unapreden u cin general-majora YRS. U oktobru 1993. VJ je odluCila


generala Mladica. U novembru 1993, nakon sto je PERISIC primio

Mladicev izvestaj, Simic je unapreden u Cin general-majora VJ. U

martu 2002. prestala mu je vojna sluzba. U ukazu predsednika RS

kojim je razresen duznosti pominju se 30. kadrovski centar i ispunjeni

uslovi za penziju.

b. Nacelnik staba Istocnobosanskog korpusa bio je general-major

Budimir Gavric. Godine 1994. Gavric je nominalno unapreden u Cin

general-majora YRS. VJ je odluku 0 Gavricevom unapredenju odlozila

za kasnije i u prvom trenutku odbila je da ga unapredi zbog njegove

veze sa SDS. U decembru 1995. unapredenje Gavrica u Cin general

majora VJ konacno je odobreno. Godine 1996. Gavric je otisao u

penziju iz 30. kadrovskog centra.

Sarajevsko-romanijski korpus

a. General-major Stanislav Galic (septembar 1992 - avgust 1994). Godine

1993. Gali6 je nominalno unapreden u Cin general-majora YRS. U

oktobru 1993. VJ je odluCila da za konacnu odluku 0 njegovom

unapredenju saceka izvestaj general a Mladica. U novembru 1993,

5

IT-04-BI-PTp.9/5974Ier Prevod

nakon st~ je PERISIC primio Mladi6ev izvestaj, Gali6 je unapreden u

cin general-majora Vl U septembru 1994. general Gali6 je penzionisan

na zahtev generala Mladi6a. Uslovi pod kojima je Gali6 penzionisan

bili su predmet polemike koja je konacno razresena ukazom

predsednika SRJ 1994.

b. General-major Dragomir Milosevi6 (od avgusta 1994). Godine 1994.

Milosevi6 je nominalno unapreden u Cin general-majora YRS. U to

vreme VJ je odluku 0 Milosevi6evom unapredenju odlozila za kasnije.

Predlog za Milosevi6evo unapredenje najpre je odbijen zbog njegove

veze sa SDS, ali je na kraju usvojen u decembru 1995. Godine 1996.

doneta je odluka da se on stavi na raspolaganje VJ kako bi se nad njim

zaddala kontrola. Konacno je, u decembru 1996, otisao u penziju iz

30. kadrovskog centra.

c. General-potpukovnik Vlado Lizdek (komandant 1. romanijske

pjesadijske brigade, april 1993 - 1995). U martu 2002. prestala mu je

vojna sluzba. U ukazu predsednika Republike Srpske kojim je razresen

sluzbe pominju se 30. kadrovski centar i ispunjeni uslovi za penziju.

d. General-major Veljko Stojanovi6 (komandant 1. sarajevske

motorizovane (mehanizovane) brigade, maj 1992 - 1996). U martu

2002. prestala mu je vojna sluzba. U ukazu Republike Srpske kojim je

razresen sluzbe pominju se 30. kadrovski centar i ispunjeni uslovi za

penzlJu.

Hercegovacki korpus

a. General-major Radovan Grubac. Godine 1993. Grubac je nominalno

unapreden u Cin general-majora YRS. U oktobru 1993. VJ je odluCila


general a Mladi6a. U novembru 1993, nakon st~ je PERISIC primio

Mladi6ev izvestaj, Grubac je unapreden u Cin general-majora VJ.

6

IT-04-8J -PT p.815974 ter Prevod

b. Nacelnik staba Hercegovackog korpusa bio je pukovnik Vlado Spremo.

Godine 1994. Spremo je na zahtev generala Mladi6a penzionisan iz 30.

kadrovskog centra.

Drinski korpus

a. General-major Milenko Zivanovi6, komandant. U naredbi kojom je

Zivanovi6 razresen dumosti komandanta navodi se: "Dumost

komandanta korpusa primio je general-major Krsti6 Milorada Radislav, a

dosadasnji komandant general-major Milenko Zivanovi6 postavljen je na

novu dumost u VJ-VRS."

b. General-major Radislav Krsti6. Dana 3. marta 1995. Vojska Jugoslavije

izdala je generalu Krsti6u licna dokumenta u kojima je pisalo da je on

pripadnik Vojske Jugoslavije. General Krsti6 je za komandanta Drinskog

korpusa postavljen 13. jula 1995. U toku perioda na koji se odnosi ova

optuZnica, s general om Krsti6em se moglo stupiti u kontakt preko

telefonskog broja u Beogradu. General Krsti6 je unapreden u Cin general

majora u decembru 1995, nekih pet meseci nakon sto je javnost saznala

za masakre muskaraca iz Srebrenice.

c. Nacelnik staba Drinskog korpusa u periodu od novembra 1992. do

septembra 1994. bio je pukovnik Milutin Skocaji6. Godine 1994.

razmatrano je unapredenje Skocaji6a u Cin general-majora, ali 0 tome nije

doneta odluka. Njegovo unapredenje u VJ konacno je odbijeno 1995.

d. General-potpukovnik Svetozar Andri6. General Andri6 postavljen je za

nacelnika staba Drinskog korpusa pocevsi od 13. jula 1995. U martu

2002. prestala mu je vojna sluiba. U ukazu predsednika Republike

Srpske 0 razresenju sluibe pominju se 30. kadrovski centar i ispunjeni

uslovi za penziju.

e. Pukovnik Vujadin Popovi6, pomo6nik komandanta za bezbednost. Na

pocetku rata u Bosni Popovic bio je aktivan vojni staresina bivse JNA na

sluibi u Kninu. Godine 1994. potpukovnik PERISH:: unapredio ga je u

cin majora VJ. U naredbi 0 unapredenju pisal0 je da ona stupa na snagu

7


18. jula 1993. U vreme masakara u Srebrenici, u julu 1995, Popovie je

bio na poloiaju pomoenika komandanta za bezbednost Komande

Drinskog korpusa YRS.

f. Pukovnik Vinko Pandurevie. Pandurevie, komandant 1. zvomicke

pjesadijske brigade (decembar 1992 - novembar 1996). Iz dosjea

zaposlenih vidi se da je Pandurevie potpadao pod 30. kadrovski centar.

Pandurevie je vanredno unapreden u Cin pukovnika VRS u decembru

1995, nekih pet meseci nakon sto je javnost saznala za masakre

muskaraca iz Srebrenice. U toj naredbi izricito se navodi da je

Pandurevie sluzio u 30. kadrovskom centru Generalstaba V1.

g. Potpukovnik Dragan Obrenovie. Obrenovie, nacelnik 1. zvomicke

pesadijske brigade Guni 1992 - novembar 1996). Iz kadrovske evidencije

vidi se da je Obrenovie potpadao pod 30. kadrovski centar. U januaru

1994. Obrenovie, koji je bio na duZnosti u 30. kadrovskom centru,

naredbom nacelnika GeneralStaba VJ general-potpukovnika MomCila

PER15:ICA unapreden je u Cin kapetana 1. klase. Obrenovie je vanredno

unapreden u Cin potpukovnika VRS u decembru 1995, nekih pet meseci

nakon sto je javnost saznala za masakre muskaraca iz Srebrenice. U

naredbi se izriCito navodi da je Obrenovie sluZio u 30. kadrovskom

centru GeneralStaba V 1.

h. Major Dragan Jokie. Kao nacelnik inZinjerije 1. zvornicke pesadijske

brigade major Jokie bio je clan stab a brigade i savetnik komandanta i

nacelnika stabalzamenika komandanta brigade za pitanja koja se

odnose na inzinjeriju, kao sto su radovi u svrhe odbrane, minerski

radovi, izgradnja puteva i projekti koji ukljucuju iskopavanja. Bio je

takode odgovoran za planiranje, rukovodenje, organizovanje i praeenje

aktivnosti inZinjerijske cete Zvomicke brigade i ovlaseen da

inzinjerijskoj ceti izdaje naredenja kojima su se sprovodile direktive

komandanta i/ili nacelnika stabalzamenika komandanta brigade. U

aprilu 1995. godine Dragan Jokie je, naredbom 30. kadrovskog centra

GS VJ, unapreden u Cin majora.

8

IT-04-Bl-PTp.6/5974 fer Prevod

1. Potporucnik Drago Nikoli6. Kao nacelnik bezbednosti u 1. zvomickoj

pesadijskoj brigadi, potporucnik Nikoli6 bio je odgovoran za pra6enje

neprijateljskih aktivnosti unutar jedinica i protiv jedinica Zvomicke

brigade, te za predlaganj e komandantu brigade i zameniku komandanta

brigade mera koje treba preduzeti da bi se odgovorilo na ugrozavanje

bezbednosti od strane neprijatelja. To je ukljuCivalo kako otkrivanje

izdajnika i drugih bezbednosnih pretnji unutar jedinica Zvomicke

brigade, tako i osujeCivanje neprijateljskih pretnji spolja, poput

diverzija, osmatranja i interventnih aktivnosti neprijatelja. Bio Je

zaduzen i za vodenje cete vojne policije Zvomicke brigade i za

predlaganje naCina angazovanja pripadnika te cete. U aprilu 1995,

naredbom 30. kadrovskog centra GS VJ, Drago Nikoli6 je unapreden u

Cin zastavnika.

J. Pukovnik Vidoje Blagojevi6. Kao komandant 1. bratunacke lake

pesadijske brigade, pukovnik Blagojevi6 bio je odgovoran za

planiranje, rukovodenje i pra6enje aktivnosti svih potCinjenih formacija

svoje brigade, u skladu s direktivama koje je dobijao od svoje vi se

komande na nivou korpusa i Glavnog staba. U junu 1995. godine,

naredbom 30. kadrovskog centra GS VJ, Vidoje Blagojevi6 je

unapreden u Cin pukovnika.

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdusna odbrana

a. General-major Zivomir Ninkovi6. Godine 1993. Ninkovi6 je nominalno

unapreden u Cin general-majora ratnog vazduhoplovstva. U oktobru

1993. VJ je odlucila da za konacnu odluku 0 njegovom unapredenju

saceka izvestaj generala Mladi6a. U novembru 1993, nakon st~ je

PERISIC primio Mladi6ev izvestaj, Ninkovi6 je unapreden u cin

general-majora VJ.

b. Nacelnik staba ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane bio je

general-major Bozo Novak. Godine 1994. Novak je nominalno

unapreden u Cin general-majora YRS. VJ je konacnu odluku 0 njegovom

unapredenju odlozila za kasnije i konacno je odobrila u junu 1995. U

9


septembru 1996. VJ je odlucila da opozove Novaka i stavi ga na

raspolaganje VJ. Kasnije, krajem 1996, on je penzionisan iz 30.

kadrovskog centra.

Oficirski kadar Vojske Republike Srpske Krajine

5. Kljucni clanovi Glavnog staba SVK, ukljucujuCi i nJenog komandanta,

dobijali su platu i beneficije od 40. kadrovskog centra GeneralStaba Vojske

Jugoslavije, koji im je odredivao i uslove sluzbe.

Komandant SVK:

a. General-major Mile Novakovic, komandant SVK (maj 1992 - februar

1994). U oktobru 1993. VJ je odluCila da odluku 0 unapredenju

Novakovica u Cin general-majora VJ odlozi za kasnije. U novembru

1993. on je unapreden u taj cin. Dana 10. februara 1995. Momcilo

PERISIC je odobrio odluku kojom se Novakovicu priznaje pravo na

naknadu za slliZbu pod "oteZanim" uslovima u Hrvatskoj. Dana 14.

februara 1995. SVK je 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ poslala

predlog za unapredenje Novakovica i 37 drugih oficira.

b. General Milan Celeketic, komandant SVK (februar 1994 - maj 1995). U

februaru 1994. Milan Martic, tadasnji predsednik RSK, unapredio ga je u

Cin general-majora i imenovao ga za komandanta glavnog staba SVK. U

martu 1994. PERI~)lC je to primio kao predlog za unapredenje u VJ.

PERI~nC je odlucio da u tom trenutku ne unapredi Celeketica, vec da

prati njegov rad na novom polozaju komandanta pre nego sto odluCi da li

da njegovo unapredenje u VJ podrZi ili mu se suprostavi. Dana 5. maja

1994. Momcilo PERISIC je odobrio odluku kojom se Celeketicu

priznaje pravo na naknadu za slliZbu pod "oteZanim" uslovima. U junu

1994. Celeketic je unapreden u Cin general-majora VJ. Unapredenje nije

objavljeno u javnosti kako bi se prikrila njegova veza sa VJ. Dana 10.

februara 1995. PERI~)lC je Celeketicu jos jednom odobrio povisicu plate

i naknadu. U martu 1995. Celeketic je unapreden u cin general

potpukovnika ukazom predsednika RSK, a kasnije, u maju 1995, jednim

aktom Skupstine SRK. U junu 1995. PERISIC je razmotrio predlog za

10

IT-04-81-PTp.4/5974 ter Prevod

unapredenje Celeketica u cin general-potpukovnika VJ. PERISH: je taj

predlog odbio jer je Celeketica smatrao odgovornim za gubitak teritorije

u RSK. U oktobru 1995. Celeketic je penzionisan iz 40. kadrovskog

centra Vojske Jugoslavije.

c. General-potpukovnik Mile Mrksic, komandant SVK (maj - avgust

1995). U junu 1994. Mrksic je unapreden u Cin general-potpukovnika VJ

i imenovan je za pomocnika nacelnika GeneralStaba kopnenih snaga VJ.

U februaru 1995. Mrksic je najpre imenovan za vojnog savetnika

komandanta 40. kadrovskog centra, ali je ta odluka ubrzo potom

poYUcena i on je preimenovan za savetnika saveznog ministra odbrane.

Dana 18. maja 1995. postavljen je za nacelnika Glavnog staba SVK. U

oktobru 1995. Mrksic je penzionisan iz 40. kadrovskog centra Vojske

Jugoslavije.

Nacelnik Glavnog staba

a. General-major Borislav Dukic, nacelnik glavnog staba (maj 1992 -

februar 1994). U oktobru 1993. VJ je odlucila da odluku 0 predlogu za

unapredenje Dukica u cin general-majora VJ odloZi za kasnije. U

novembru 1993. onje unapreden u taj Cin. Dana 10. juna 1994. general

PERISH: je doneo odluku kojom se Dukicu regulise status u VJ. U

septembru 1994. Dukic je penzionisan iz VJ kao kadrovski visak.

b. General-major Dusan Loncar, nacelnik Glavnog staba (apriI1994). Dana

12. aprila 1994. na sednici Vrhovnog saveta odbrane Republike Srpske

Krajine usvojen je predlog da se pukovnik Dusan (Mitra) Loncar

prerasporedi u 40. kadrovski centar i imenuje za nacelnika Glavnog staba

SVK. Dana 5. maja 1994. i 6. decembra 1994. general PERISICje doneo

odluke kojima se generalu Loncaru priznaje pravo na naknadu za sluZbu

u SVK. Dana 10. decembra 1994. general Celeketic je uputio pismo

generalu PERISICU u kojem od njega tra.zi da izda naredenja 0

postavljenju izvesnog broja oficira SVK iz 40. kadrovskog centra, medu

kojima je bio i Loncar. U junu 1995. PERISIC je razmotrio predlog za

unapredenje Loncara u Cin general-majora VJ. PERI~nC je taj predlog

11

_ •• I 11 do"~


odbio, jer je Loncara smatrao odgovornim za nedavni gubitak teritorija u

RSK.

6. Glavni stab SVK bio je podeljen u nekoliko odeljenja. Na celu tih odeljenja su,

medu ostalim, bili i neki kljucni oficiri koji su platu i beneficije dobijali od 40.

kadrovskog centra Generalstaba Vojske Jugoslavije, koji imje odredivao i uslove

slliZbe.

Pomo6nik komandanta za bezbednost:

a. Potpukovnik Dragan Sarac. Dana 30. juna 1994. general Celeketi6 je

uputio izvestaj 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ koji se tice

potpukovnika VJ Dragana Sarca.

Pomo6nik komandanta za obavestajne poslove i bezbednost

b. Potpukovnik Dusan Smiljani6. Dana 6. decembra 1994. 40. kadrovski

centar GeneralStaba VJ doneo je odluku kojom se potpukovniku

Smiljani6u priznaje naknada za sluzbu u "oteZanim" uslovima u

Hrvatskoj. Dana 25. decembra 1994. general Celeketi6 je izdao jedan

dokument kojim se potvrduje da je Smiljani6 kao pripadnik Vojske

Jugoslavije sluZio u jedinicama koje su izvodile borbena dejstva u Kninu

od 15. oktobra 1993. do 27. decembra 1994.

Nacelnik obavestajne slliZbe

c. Pukovnik Rade Orli6 Guni 1994 - decembar 1994). Pukovnik Orli6 je tri

puta primao naredenja 0 svom premestaju iz jedinice VJ u SVK. Dok je

slliZio u SVK, i dalje je bio unutar lanca komande VJ.

Pomo6nik komandanta za moral, verska i pravna pitanja

d. Pukovnik Kosta Novakovi6. U svojoj autobiografiji pukovnik Novakovi6

je naveo da je slliZio u Glavnom stabu Srpske Vojske Krajine i da je

njegova stalna adresa bila Vojna posta 4001, Beograd.

12

Pomo6nik komandanta za pozadinu


e. General-major Mirko Bjelanovi6. U decembru 1993. general PERI51IC

premestio je Bjelanovi6a sa polofuja pomorskog general-majora u 40.

kadrovski centar radi slufbe u Krajini. U oktobru 1995. Bjelanovi6 je

penzionisan iz 40. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije.

Nacelnik tehnicke slufbe

f. Pukovnik Ilija Sladakovi6. Dana 14. februara 1995. SVK je od 40.

kadrovskog centra GeneralStaba VJ zatraZila odluke 0 predlogu za

unapredenje 37 profesionalnih oficira, medu kojimaje bio i Sladakovi6.

7. Borbene snage SVK bile su organizovane u sest korpusa. Komandanti svih tih

korpusa dobijali su platu i beneficije od 40. kadrovskog centra Generalstaba

Vojske Jugoslavije, koji imje odredivao i uslove slufbe.

11. istocnoslavonski korpus

a. Pukovnik Stojan Spanovi6 bio je nacelnik Staba. Dana 5. jula 1994.

general-major Milan Celeketi6 potpisao je pismo upu6eno 40.

kadrovskom centru GeneralStaba VJ u kojem se predlaie unapredenje

jednog broja profesionalnih vojnika u SVK. Pukovnik Spanovi6 je bio

jedan od predlozenih za unapredenje i imenovanje za nacelnika Staba.

18. zapadnoslavonski korpus

b. Pukovnik Lazar Babi6, komandant. Dana 10. decembra 1994. Celeketi6

je 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ uputio pismo s predlogom za

unapredenje pukovnika Babi6a u Cin general-majora VJ. Tokom jedne

bitke general PERISIC je tri puta zvao Babi6a da ga posavetuje 0 taktici

vodenja bitke.

39. banijski korpus

c. Pukovnik Zarko GaCi6, komandant. Dana 10. decembra 1994. Celeketi6

je 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ uputio pismo s predlogom za

unapredenje pukovnika Gaci6a u Cin general-majora VJ.

13

,,,10,,· , .

21. kordunski korpus

IT-04-SI-PT p.II5974 fer Prevod

d. Pukovnik Veljko Bosanac, komandant. Dana 10. decembra 1994.

CeleketiC je 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ uputio pismo s

predlogom za unapredenje pukovnika Bosanca u cm general-majora VJ.

7. kninski korpus

e. Pukovnik Milan Dilas, komandant (1993). Dana 14. februara 1995. SVK

je uputila pismo 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ u kojem traZi

unapredenje za 37 oficira. Zahtev je obuhvatao ime pukovnika Dilasa.

f. Pukovnik Boro Poznanovi6, komandant (1994). Dana 10. decembra

1994. Celeketi6 je 40. kadrovskom centru GeneralStaba VJ uputio pismo

s predlogom za unapredenje pukovnika Poznanovi6a u Cin general

majora VJ.

15. licki korpus

g. Pukovnik Stevo Sevo, komandant (1994). Dana 18. aprila 1994, Marti6 je

VJ poslao poverljivo naredenje s napomenom da bi pukovnik Sevo

trebalo da bude postavljen za komandanta Lickog korpusa.

14

momcila perisicasuprotnosti s rezolucijama saveta bezbednosti ujedinjenih nacija koje su delom i...

Documents