regulatorni indeks srbije ris - izveštaj

REGULATORNI INDEKS

SRBIJE 2012/13

REGULATORNI INDEKS SRBIJE

SADRŽAJ

3 IZVEŠTAJ O STANJU POSLOVNOG OKRUŽENJA

4 REGULATORNI INDEKS – RIS 6 Komponenta 1 – Rešavanje regulatornih problema 8 Komponenta 2 – Ažurnost sprovođenja zakona 10 Komponenta 3 – Kvalitet pripreme propisa 12 Komponenta 4 – Javnost u pripremi i donošenju propisa 15 Komponenta 5 – Regulatorno opterećenje 17 Komponenta 6 – Dostupnost informacija

19 ANKETA KVALITETA REGULATORNOG OKRUŽENJA 19 Kvalitet regulatornog okruženja 21 Faktori opterećenja u poslovanju 21 Izvori informacija o zakonskim obavezama 22 Vreme i novac potrošeni na administrativne radnje vezane za poštovanje propisa 23 Koliko vremena direktor troši na administartivna i regulatorna pitanja 24 Administrativna procedura koja najviše opterećuje poslovanje usled njenog trajanja 25 Administrativna procedura koja najviše opterećuje poslovanje usled učestalosti 25 Učestalost inspekcija 25 Učešće na javnim raspravama

26 POSLOVNO OKRUŽENJE U OČIMA SVETA 26 Svetska banka – Doing Business 26 Svetski ekonomski forum – Globalni indeks konkurentnosti (Javne institucije)


www.naled-serbia.org 3

IZVEŠTAJ O STANJU POSLOVNOG OKRUŽENJA

NALED-ov Izveštaj o stanju privrednog okruženja predstavlja viđenja poslovnog i regulatornog

okruženja iz tri ugla.

Prvi ugao predstavlja viđenje samog NALED-a dobijeno na osnovu većeg broja indikatora koji

opisuju različite aspekte regulatornog okruženja. Indikatori su formirani na osnovu prikupljanja

podataka i istraživanja sprovedenog od strane NALED-a. Neki od ovih indikatora, dobijeni su na

osnovu već dobro poznatih aktivnosti NALED-a poput Sive knjige i Barometra podzakonskih

propisa. Drugi indikatori su potpuno novi i obračunati su za potrebe ovog izveštaja. Svaki

indikator opisuje neki aspekt regulatornog okruženja. Indikatori koji opisuju specifičnu oblast

grupisani su tako da čine šest povezanih komponenti. Na osnovu obračunatih rezultata za svaku

od komponenti regulatornog okruženja formira se Regulatorni Indeks Srbije. Namera NALED-a

je da na osnovu obračunatog indeksa kontinuirano prati rad Vlade Republike Srbije i nadležnih

ministarstava u domenu pripreme, usvajanja i implementacije propisa koji bitno utiču na

poslovno okruženje.

Drugi ugao čini percepcija privrednika. Na reprezentativnom uzorku od 251 preduzeća i

preduzetnika tokom novembra 2012. godine sprovedena je Anketa o regulatornom okruženju.

Na osnovu rezultata ankete prikazane su ocene privrednih subjekata o regulatornim

aktivnostima i radu Vlade, ministarstava i regulatornih tela, administrativnom opterećenju

poslovanja koje nameću propisi, broju poseta inspekcija, kao i mišljenja anketiranih privrednih

subjekata o stepenu njihove uključenosti u javne rasprave, procedurama koje im oduzimaju

najviše vremena, itd. Pitanja su formulisana tako da omogućavaju poređenje sa Indeksom

kvaliteta regulatornog okruženja. Time možemo da analiziramo stvarne rezultate i percepciju

privatnog sektora o stanju regulatornog okruženja.

Treći ugao je viđenje međunarodnih finansijskih i nevladinih organizacija. I u ovom slučaju

dajemo sumarnu ocenu, tj. indeks koji opisuje „kako stranci vide“ poslovno (regulatorno)

okruženje u Srbiji. Pored toga, odlučili smo se da predstavimo preko 20 različitih indikatora.

Neki od indikatora zasnovani su na percepciji privrednika ili eksperata (npr. pojedini indikatora

Doing Business Svetske banke, Indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, ili

Heritage fondacije), dok su drugi nastali na osnovu razvijenih metodologija merenja.



REGULATORNI INDEKS – RIS

Kao i svaki sumarni pokazatelj i NALED-ov Regulatorni Indeks Srbije (RIS) počiva na određenoj

metodologiji. NALED je pri formiranju indeksa želeo da ostvari nekoliko ciljeva.

Prvi cilj je da indeks bude u što većoj meri sveobuhvatan, odnosno da obuhvati različite

aspekte i faze prilikom pripreme, donošenja i sprovođenja propisa.

Drugi cilj je da indeks bude formiran na jednostavan način. Sam indeks čini šest

komponenti kojima se pridaje ista važnost. Indeks može uzeti vrednost od 0 do 100 (što

više to bolje).

Treći, možda i najbitniji, cilj je formiranje indeksa koji nije zasnovan na percepcijama,

bilo privrednih subjekata, bilo eksperata, već je objektivan odraz stanja. Svi indikatori

korišćeni u formiranju komponenti su zasnovani na prikupljanju informacija i

proverljivim činjenicama.

Četvrti cilj je da indeks bude u što većoj meri uporediv. Uporedivost podrazumeva

mogućnost poređenja rezultata različitih ministarstava na osnovu dobijenih indikatora.

U ispunjenju ovog cilja smo samo delimično uspeli, jer za pojedina ministarstva nije bilo

moguće dati ocenu za svaki od posmatranih indikatora. Takođe, namera je da se

omogući i poređenje dobijenih indikatora sa rezultatima Ankete o regulatornom

okruženju, tj. percepcije privrednih subjekata. Pitanja u Anketi strukturirana su u velikoj

meri prema potrebama i metodologiji Indeksa kvaliteta regulatornog okruženja.

Konačno, želeli smo da uzmemo u obir i dosadašnje napore NALED-a, pre svega u

pogledu merenja sprovođenja reformi, ali smo morali da vodimo računa i o održivosti

ovog poduhvata, jer je reč o poslu koji zahteva stalno angažovanje značajnih resursa.

Prilikom formiranja indeksa susreli smo se sa nekoliko ograničenja. S obzirom da je reč o

godišnjoj oceni, nije moguće u potpunosti razgraničiti rad prethodne i nove vlade. Na primer,

ako je prethodna republička vlada donela zakon, nova vlada i dalje ima obavezu da donese

podzakonska akta u predviđenim rokovima. Pored ove očigledne poteškoće, javljali su se i drugi

problemi, pre svega jer je Izveštaj sačinjen početkom decembra, u trenutku kada mnoge

informacije nije moguće dobiti za drugu polovinu 2012. godine.

I pored navedenih ograničenja smatramo da dobijeni rezultati predstavljaju dobar putokaz

Vladi Republike Srbije. S jedne strane, u oblastima gde su rezultati dobri ili loši i prema NALED-

ovom indeksu regulatornog okruženja i prema percepciji privrede i oceni međunarodnih

organizacija, situacija je više nego jasna. S druge strane, u oblastima gde postoje

razmimoilaženja između stvarnog stanja stvari, percepcije domaćih privrednika i viđenja

međunarodnih finansijskih institucija i drugih organizacija, ovaj Izveštaj može pomoći u

nalaženju odgovora.



Indeks čini šest komponenti formiranih na osnovu 15 indikatora. Svaku komponentu čine dva ili

tri indikatora. Svaka komponenta opisuje važan segment u pogledu regulatornog okruženja – od

iniciranja promena propisa, preko načina njihove pripreme i do kvaliteta primene propisa.

KOMPONENTA 1 - REŠAVANJE REGULATORNIH PROBLEMA

usvojene preporuke Sive knjige

usvojene preporuke SRP-a

KOMPONENTA 2 - AŽURNOST SPROVOĐENJA ZAKONA usvajanje podzakonskih akata (odnos usvojenih i zakonom predviđenih akata)

kašnjenje podzakonskih akata KOMPONENTA 3 - KVALITET I TEMELJNOST PRIPREME PROPISA

analiza efekata priložena uz propis ocena sadržaja analize efekata propisa prema Kancelariji za regulatornu reformu

kvantifikacija regulatornih efekata

KOMPONENTA 4 - JAVNOST PRIPREME PROPISA zastupljenost javnih rasprava i konsultacija

dostupnost nacrta zakona zastupljenost hitnog postupka

KOMPONENTA 5 - REGULATORNO OPTEREĆENJE

administrativni troškovi

učešće parafiskalnih nameta u ukupnim budžetskim prihodima KOMPONENTA 6 - DOSTUPNOST INFORMACIJA

brzina odgovora na upit privrednog subjekta dostupnost informacija od javnog značaja

sadržaj web prezentacija



KOMPONENTA 1 – REŠAVANJE REGULATORNIH PROBLEMA

Indikator usvojenih preporuka „Sive knjige“ 20.4 Indikator usvojenih preporuka SRP-a 16.7

Prva komponenta Rešavanje regulatornih problema opisuje u kojoj meri država reaguje na

predloge privrede da se otklone administrativne prepreke, odnosno propisi koji stvaraju

nepotrebne troškove privatnom sektoru. Ovu komponentu čine dva indikatora. Prvi indikator

formiran je na osnovu NALED-ove Sive knjige IV i V, a drugi na osnovu rezultata Sveobuhvatne

reforme propisa („Giljotine“).

I NALED-ov projekat „Iz lavirinta“ i SRP pokušali su da uz aktivno učešće privatnog sektora

identifikuju administrativne prepreke i procedure koje nepotrebno opterećuju kako bi se

pronašla najjednostavnija rešenja za njihovo otklanjanje. U meri u kojoj je reakcija države brza i

efektivna, utoliko bolje.

Siva knjiga IV sadržala je ukupno 80 preporuka za otklanjanje

administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji. Od tog broja na

kraju 2011. godine u potpunosti je bilo rešeno 18 preporuka,

kod 13 je preporuka bila delimično rešena ili je rešavanje bilo

u toku, dok kod 49 preporuka nije bila započeta bilo kakva

aktivnost. To znači da smo prvi indikator dobili jednostavnim

odnosom preporuka koje su rešene ili kod kojih su preduzete

neke aktivnosti i broja nerešenih preporuka s početka 2012.

godine. Prema rezultatima Sive knjige V u slučaju 11

preporuka došlo je do njihovog potpunog ili delimičnog

sprovođenja, odnosno došlo je do započinjanja aktivnosti u

pravcu njihovog rešavanja. Takođe je izvršeno i nekoliko

korekcija, neke od preporuka su odbačene, a neke ponovo

uključene, tako da je ukupan broj preporuka uzet u obzir na početku perioda iznosio 54.

Stavljanjem u odnos preporuka kod kojih je sprovedena neka aktivnosti i ukupnog broja

prepreka, dobija se vrednost indikatora sive knjige ISK= 20.4.

Na isti način je izvršen obračun drugog indikatora. Na osnovu broja preostalih preporuka iz

Sveobuhvatne reforme propisa krajem 2011. godine. Od ukupnog broja preporuka formiranih

na osnovu dobijenih predloga sprovedeno je 197, u postupku sprovođenja je još 35 preporuka,

dok realizacija 72 preporuke još uvek nije bila započeta.1 Prema poslednjim podacima

dobijenim od Kancelarije za regulatornu reformu, do početka 2012. godine još uvek nije bilo

sprovedeno 60 preporuka, tako da je dobijeni indikator SRP-a ISRP= 16.7 (jednostavno učešće

sprovedenih u ukupnom broju preporuka).

Pošto se i jednom i drugom indikatoru pridaje isti značaj (0.5), prosečna ocena za prvu

komponentu iznosi IRRP= 0.5х16.7+0.5x20.4=18.5.

1 S obzirom da neće biti novih preporuka SRP-a, u budućnosti ćemo indikator formirati samo na predlozima Sive knjige. Moguće korekcije odnosiće se i na brzinu u rešavanju regulatornih problema, tako da će se veći značaj dati novi preporukama koje su predložene u novoj Sivoj knjizi i koje su primenjene u potpunosti.

20.3



Pored indikatora na nivou vlade, obračunali smo indikatore i za pojedinačna ministarstva.

Ocene prikazane u tabeli treba uzeti veoma oprezno, jer postoje ministarstva na koja se nisu

odnosile preporuke ili je njihov broj bio neznatan.

Indikator rešavanja regulatornih problema iz Sive knjige IV

Naziv institucije Broj rešenih ili preporuka kod kojih je započeta

aktivnost

Broj preporuka na početku perioda

Indikator

Ministarstvo finansija i privrede 6 31 19.4

Ministarstvo zdravlja 1 4 25.0

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

0 2 0.0

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

2 3 66.7

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

0 2 0.0

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

1 2 50.0



Da bi se zakon mogao sprovoditi potrebno je doneti podzakonske opšte akte. U praksi se

podzakonski akti ne donose u propisanim rokovima, tako da se novi zakoni u praksi ne mogu

primeniti. S obzirom da istovremeno stari zakoni prestaju da važe, pravna nesigurnost koju

takva situacija stvara ima značajne ekonomske posledice.

Od 2011. godine NALED sprovodi projekat Barometar podzakonskih akata koji prati u kojoj

meri se sprovođenje zakona omogućava pravovremenim usvajanjem podzakonskih opštih

akata. Za potrebe Regulatornog Indeksa Srbije proširena je analiza sa 19 na 27 zakona donetih u

protekle tri godine koji predviđaju donošenje podzakonskih opštih akata. Uzeti su u obzir, pre

svega zakoni koji imaju najveći uticaj na poslovno okruženje.

Takođe, da bi bila obuhvaćena sva ministarstva

koja su predmet analize uključena su bar dva

propisa koja su u nadležnosti tih ministarstava.

Ovaj indikator može biti poboljšan većim

obuhvatom, odnosno povećanjem broja zakona

koji su predmet analize.2

Na osnovu detaljne analize zakonskih odredbi formirana je lista od 369 podzakonskih propisa

(uredbi, pravilnika, odluka) koje je bilo (ili je još uvek) neophodno doneti kako bi se obezbedilo

sprovođenje zakona, izbegla arbitrarnost u primeni i sprečila korupcije. Taj broj je smanjen za

sve propise koji su doneti do početka 2012. godine, tako da je preostalo 227 podzakonskih akata

koje je bilo moguće doneti tokom ove godine.

Komponentu ažurnosti sprovođenja zakona čine dva indikatora.

Prvi je jednostavan procenat dobijen kao odnos usvojenih i

predviđenih podzakonskih opštiha akata, a drugi je kašnjenje u

odnosu na predviđeni rok. Tokom 2012. godine samo 3 akta

doneta su pre roka, 33 su doneta posle roka, kod 163 akta rok je

prošao pre nego što su doneti, kod 18 akata rok još uvek nije

istekao, a za 10 akata nije bio preciziran rok za njihovo

donošenje (od čega su dva doneta). To znači da indikator

usvojenih podzakonskih akata (IUPA), dobijen kao odnos

usvojenih (38) i predviđenih podzakonskih opštih akata, bez

akata kojima rok još uvek nije istekao (209) iznosi IUPA=18.2.

2 Naravno, postoje i drugi problemi sa sprovođenjem zakona, posebno ukoliko se podzakonskim aktom menja suština zakona. Ipak, merenje koje bi pokušalo da odredi u kojoj meri dolazi do takvog odstupanja neizbežno bi bilo subjektivne prirode i bilo bi ga veoma teško sprovesti.

KOMPONENTA 2 – AŽURNOST SPROVOĐENJA ZAKONA Indikator usvojenih podzakonskih akata 18.2

Indikator kašnjenja podzakonskih akata 2.4

Prosečno kašnjenje usvojenih propisa iznosilo je 257 dana ili oko 9 meseci. Prosečno kašnjenje propisa kojima je istekao rok je 425 dana.



Prilikom izračunavanja drugog indikatora - indikator kašnjenja podzakonskih akata morali smo

da vodimo računa o predviđenim rokovima. Naime, kašnjenje od 30 dana nije isto ako je zakon

predvideo rok od 3 meseca ili rok od jedne godine za donošenje podzakonskih akata. Ako bi se

indikator zasnivao samo na tome da li je propis donet u zakonom predviđenom roku, svi bi imali

podsticaj da koriste nerealno duge rokove kako bi uvek ispunili vremenski rok predviđen

zakonom. Za svaki propis donet u roku indikator iznosi 100. U slučaju kraćeg roka do 6 meseci,

čak i u slučaju kašnjenja obračunat je pozitivan indikator. Za svako kašnjenje u primerenom

roku takođe je dat izvestan broj poena, pri čemu je maksimalna vrednost indikatora iznosila 50

u slučaju roka od tri meseca i 30 u slučaju 6 meseci.

Rok od 3 meseca Kašnjenje do 3 meseca Kašnjenje preko 3 meseca

100 od 50 do1 0 Rok od 6 meseca Kašnjenje do 3 meseca Kašnjenje preko 3 meseca

100 od 30 do1 0

Na primer, ako je bio predviđen rok od 3 meseca, a propis bio donet sa zakašnjenjem od 30

dana, indikator je obračunat kao 2/3 od 50, tj. 33.3. Nažalost kašnjenja su bila tolika, da i ovo

„gledanje kroz prste“, odnosno davanje pozitivne vrednosti indikatorima u slučaju malog

kašnjenja nije moglo da uveća dobijeni rezultat.3 Odgovarajućim ponderisanjem za svaki od 209

propisa dobijeni indeks iznosi poraznih IKPA=2.4.

Pošto se i jednom i drugom indikatoru pridaje isti značaj, prosečna ocena za drugu komponentu

iznosi IPA= 10.3. S obzirom da je prosečno kašnjenje preko 200 dana, veoma niska vrednost

indikatora ne iznenađuje. Kašnjenje takođe ukazuje da je ono pre svega posledica rada

prethodne vlade, i da će jedan od najvećih izazova u radu nove vlade biti da značajno ubrza

tempo donošenja podzakonskih akata. U tabeli dajemo rezultate i za pojedina ministarstva

(presek je takođe kraj novembra). Rezultati ne sadrže podzakonske akte koje donose drugi

organi (npr. agencije). U pogledu procenta usvojenih podzakonskih akata najbolji rezultat ima

Ministarstvo pravde i državne uprave koje je donelo propise u vezi sa Zakonom o izvršenju i

obezbeđenju, dok su Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

usvojili trećinu predviđenih podzakonskih akata. U pogledu kašnjenja podzakonskih akata,

praktično je samo Ministarstvo finansija i privrede neke od predviđenih propisa donelo u roku.

Naziv institucije Indikator usvojenih podzakonskih akata

Indikator kašnjenja podzakonskih akata*

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne

sredine

4.5 1.1

Ministarstvo finansija i privrede 33.3 9.9

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 35.3 0

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede

8.5 0

Ministarstvo pravde i državne uprave 71.4 0

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i

telekomunikacija

0.0 0

*veća vrednost indeksa je bolja

3 Kako bi demotivisali davanje preterano dugačkih rokova, npr. u slučaju kada je rok iznosio preko jedne godine,

maksimalna vrednost indeksa čak i u slučaju da je propis usvojen u roku ne bi bila 100. Ipak, potrebe za ovakvim

vidom korekcije nije bilo, jer su svi akti predviđeni u navedenim rokovima kasnili.



Analiza efekata propisa podrazumeva izradu propisa zasnovanu na jasnom definisanju

problema i ciljeva, razmatranju različitih regulatornih rešenja i njihovih potencijalnih efekata. U

okolnostima u kojima je to moguće, detaljna analiza efekata podrazumeva i kvantifikovanje

troškova i koristi. U meri u kojoj je analiza dosledno sprovedena i sam propis po pravilu je

kvalitetniji. Drugim rečima, kvalitet same analize efekata propisa predstavlja dobru

aproksimaciju kvaliteta i temeljnosti pripreme propisa.4

Komponenta kvaliteta pripreme propisa obuhvata tri indikatora.

Prvi indikator je procenat nacrta zakona čije obrazloženje

formalno sadrži deo koji se odnosi na analizu efekata.5 Drugi

indikator dobijen je na osnovu ocena Kancelarije za regulatornu

reformu u pogledu pojedinačne analize efekata. Ukoliko je

navedeno da ne sadrži analizu – takvom zakonu dodeljena je

vrednost 0. Ukoliko sadrži delimičnu analizu – dodeljena je

vrednost 0.3, i ako je navedeno da sadrži analizu – dodeljena je

vrednost 1.6 U velikom broju slučajeva, čak i kad formalno analiza

postoji, kvalitet te analize je upitan. NALED je na osnovu „analize

analiza“ utvrdio one kod kojih je izvršena kvantifikacija određenih veličina (troškova, koristi) i

na osnovu takvih podataka formiran je i indikator koji opisuje kvalitet analiza. NALED je na

osnovu analize zakona koji su usvojeni u skupštini i zakona u proceduri utvrdio da je od 55

zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu ili su po drugom osnovu trebali da

budu predmet analize efekata 35 zakona ispunilo formalni zahtev, tj. dostavljen je izveštaj o

sprovedenoj analizi u okviru obrazloženja nacrta zakona.7 Dobijeni indikator analiza efekata

propisa iznosi IAEP=63.6.

Drugi indikator kvaliteta sadržaja analiza, NALED je dobio na osnovu podataka Kancelarije za

regulatornu reformu. Sa presekom na kraju novembra Kancelarija je dobila ukupno 67 nacrta

zakona.8 Od tog broja Kancelarija je ocenila da 24 nacrta sadrže analizu, 37 sadrži delimičnu

analizu,a da za 3 nacrta nije bilo potrebno dostaviti analizu. Prema oceni Kancelarije samo 3

nacrta nisu sadržali formalan izveštaj o sprovedenoj analizi.9

4 U praksi postoje i odstupanja, tako da vrlo kvalitetni propisi koji su temeljno pripremani nisu praćeni adekvatnim izveštajem o sprovedenoj analizi i obrnuto kvalitetna analiza često nije praćena adekvatnim rešenjima u zakonima. Ipak, reč je o izuzecima.

5 Nisu uzeti u obzir zakoni koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma čija obrazloženja ne treba da sadrže izveštaj o sprovedenoj analizi propisa.

6 U proteklih godinu dana došlo je do naglog povećanja izveštaja o sprovedenoj analizi koji su ocenjeni tako da delimično zadovoljavaju zahteve. U tom smislu ovaj indikator je značajno precenjen. Zbog toga smo umesto ocene 0.5 u slučaju kada postoji delimična analiza, dodelili manju vrednost, jer uobičajeno delimične analize često sadrže samo rudimentarnu ocenu efekata ili je ni ne sadrže. S obzirom da Kancelarija za regulatornu reformu treba da usvoji metodologiju kojom će se na znatno pouzdaniji način utvrđivati kvalitet podnete analize, u meri u kojoj novi sistem ocenjivanja bude zaživeo, biće moguće i znatno unaprediti način obračuna ove komponente. 7 Napominjemo da je reč o formalnom ispunjavanju obaveze. Na primer ako je reč o promeni samo jednog člana moguće je da nije bilo potrebe za analizom, ali je formalno bilo potrebno to i objasniti.

8 Pet nacrta dostavljena su dva puta, te je uzeta u obzir samo poslednja ocenjena verzija nacrta.

9 Nisu uzeti u obzir nacrti za koje je ocenjeno da nije potrebna analiza.

KOMPONENTA 3 – KVALITET PRIPREME PROPISA Indikator analiza efekata propisa 63.6

Indikator sadržaja analiza 52.4

Indikator kvantifikacije regulatornih efekata 12.9



Za razliku od prethodnog indikatora, indikator sadržaja analiza obuhvata rad i prethodne i nove

vlade. Naime jedan broj zakona iako je usvojen na vladi nije stigao u skupštinu zbog izbora.

Obračunati indikator iznosi IKAE=52.4.

Treći indikator kvantifikacije regulatornih efekata dobijen je detaljnim uvidom u dostavljene

analize efekata. Razmatran je broj analiza koji sadrže kvantifikaciju ili ukoliko ona nije potrebna

navode razmatrane opcije. Rezultati su ovde znatno lošiji, što ukazuje da se trenutno poštuje

samo forma, dok se analize ne sprovode ili ako su i sprovedene, onda se njihovi rezultati ne

prikazuju na adekvatan način. Od 66 nacrta za koje je bilo potrebno pripremiti analizu samo 3

analize sadrže detaljne procene troškova i koristi, dok još 11 analiza sadrži kvantitativnu

analizu10, tako da je dobijeni Indikator kvantifikacije regulatornih efekata IQAE=12.9. I u ovom

slučaju svaki indikator ima jednak ponder (0.33) te je Indikator koji opisuje kvalitet pripreme

propisa IKPP=43.0.

U tabeli dajemo pregled indikatora kvaliteta pripreme propisa prema ministarstvima. U prvoj

koloni je procenat propisa koji je usvojen, a koji u obrazloženju sadrži i priključenu analizu. U

slučaju Ministarstva finansija i privrede od 27 propisa, formalno analiza je bila priključena u 19

slučajeva, što daje rezultat od 73.0. U drugoj koloni je dat indikator prema ocenama Kancelarije

za regulatornu reformu. Na primer, za zakone kod kojih je predlagač bilo Ministarstvo finansija i

privrede (i nadležna ministarstva iz prethodnog saziva) u toku 2012. godine od 29 zakona u

samo 5 slučajeva je ocenjeno da obrazloženje sadrži analizu, dok je čak u 22 slučaja ocenjeno da

sadrži samo delimičnu analizu, a u dva slučaja KRR je smatrala da analiza nije potrebna. Na

osnovu ovih podataka indikator iznosi (5x1 + 22x0.33)/27=45.4. Kod trećeg indikatora od 27

analiza, za samo jednu urađena je adekvatna kvantifikacija, dok je u pet slučajeva postojao neki

vid kvantifikacije, tako da se dobija sledeći rezultat (1x1+5x0.5)/27=13.0.

Indikatori kvaliteta pripreme propisa po ministarstvima

Naziv institucije Indikator analiza efekata propisa

Indikator kvaliteta

sadržaja analiza prema oceni KRR

Indikator kvantifikacije regulatornih

efekata

IKPP

Ministarstvo finansija i privrede 73.0 45.4 13.0 43.8

Ministarstvo saobraćaja 100.0 66.5 9.4 58.6


100.0 33.3 0.0 44.4


0.0 66.5 0.0 22.2


- 66.5 0.0 -


100.0 69.0 15.0 61.3

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

100.0 27.5 0.0 42.5

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

0.0 85.7 23.7 36.5

10 U slučaju postojanja delimične kvantifikacije daje se vrednost 0.5. Tako da je obračunata vrednost jednaka (3+0.5*11)/66=12.9.



KOMPONENTA 4 – JAVNOST U PRIPREMI I DONOŠENJU PROPISA

Indikator javnih rasprava i konsultacija 36.3 Indikator dostupnosti nacrta zakona -

Indikator hitnosti postupka 19.2

Na osnovu tabele, očigledno je da samo neka ministarstva u potpunosti poštuju i formalni

zahtev, dok druga ministarstva to poštuju samo delimično. Kvalitet analize je takođe upitan, a

kvantifikacija troškova i korist je više izuzetak nego pravilo. Na primer, Ministarstvo prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja priprema kvalitetnije analize koje sadrže više kvantifikacija od

Ministarstva finansija, ali neke zakone koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja slalo u skupštinsku proceduru je poslalo bez ikakve analize.

Jedan od ključnih elemenata kvalitetnog regulatornog okvira je i postojanje javnosti u toku

izrade propisa. Javnost u pripremi i izradi propisa ostvaruje se pravovremenim pružanjem

uvida u nacrt zakona, javnim diskusijama i drugim načinima koje omogućavaju da

zainteresovane strane uzmu aktivno učešće. Prema analizama „Transparentnosti Srbija“

zakonske odredbe o javnim raspravama su neodređene, odnosno ne postoji unapred definisan

oblik javne debate, niti sankcije u slučaju da neki javni organ propusti da to učini. 11Ispunjenje

ove zakonske obaveze se ne prati na odgovarajući način, dok je interesovanje građana slabo. U

Republici Srbiji propisima je utvrđeno da je javna rasprava u pripremi zakona obavezna ukoliko

se tim zakonom bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili ako se ureduju pitanja koja

posebno zanimaju javnost. Osim navedene obaveze pitanje javne rasprave nije bliže uređeno.

Ipak, u nekim slučajevima, iako zvanično nema javne rasprave, ona se suštinski odvija na drugi

način (okrugli stolovi, javni skupovi, prezentacije i sl.).

Prvi indikator koji se odnosi na javnost u pripremi i donošenju propisa je indikator javnih

rasprava i konsultacija. Prilikom obračuna ovog indikatora javilo se nekoliko problema. Naime,

u slučaju pojedinih zakona u prvoj polovini ove godine, odnosno krajem prošle godine održane

su javne rasprave. Međutim, zakoni su povučeni iz skupštinske procedure i pitanje je koji i u

kom periodu će neki od tih zakona ponovo proći kroz javnu

raspravu i nakon izmena biti upućeni u skupštinu. Drugi

problem je način tretiranja zakona kod kojih zvanično nije bilo

javne rasprave, ali je ona suštinski bila održana. Konačno, u

slučaju veoma malih zakonskih intervencija nije bilo potrebno

sprovesti javnu raspravu, tako da takve propise nismo uzeli u

obzir. I pored toga javlja se problem subjektivne procene

postojanja potrebe za održavanjem formalnih ili neformalnih

javnih rasprava. Ovu dilemu otklonili smo tako što smo

pretpostavili da su konsultacije (formalne javne rasprave ili

neformalne konsultacije) potrebne kod svih „novih zakona“, dok

je kod „izmena i dopuna“ zakona to bilo potrebno učiniti u

svakom drugom slučaju.

11 Transparentost – Srbija “Javne rasprave u Republici Srbiji – analiza pravnog okvira i prakse”, mart 2012.



NALED je izvršio analizu nacrta koji su dostavljeni Kancelariji za regulatornu reformu, kao i

zakone koji su usvojeni ili su ušli u skupštinsku proceduru nakon održanih izbora. U prvom

slučaju od 66 zakona koje je pratila analiza efekata u 21 slučaju reč je o novom zakonu, dok je u

45 slučajeva reč o izmenama i dopunama. Od 21 novog zakona u 11 slučajeva sprovedna je

formalna ili neformalna javna rasprava. Od 45 izmena i dopuna zakona prema usvojenom

kriterijumu u polovini slučajeva trebalo je sprovesti javnu raspravu. To je učinjeno u 7 slučajeva.

Dobijeni indikator IJR= 0.5(11/21)+ 0.5(7/22.5)=41.7.

Od septembra 2012. godine NALED je počeo da vodi evidenciju o objavljivanju nacrta i predloga

zakona i vremenu od objavljivanja nacrta do usvajanja.12 Prikupljeni su podaci za 29 nacrta i

predloga zakona. Na osnovu ovih podataka namera NALED-a je da formira indeks dostupnosti

nacrta zakona. U 21 od 29 slučajeva nacrt je bio dostupan, dok je u još 7 slučajeva objavljen

predlog. Obeshrabrujuće je što su nacrti ili predlozi bili dostupni veoma kasno (u najboljem

slučaju mesec, a u najgorem samo nekoliko dana pre usvajanja). S obzirom na veoma kratak

vremenski period koji ne pokriv celu godinu, kao i relativno mali broj propisa, odlučili smo da za

2012. godinu ovaj indikator ne bude uključen u obračun indeksa javnosti. U prilog takvoj odluci

ide i činjenica da je dobra aproksimacija ovog indikatora indikator hitnosti postupka.

Javnost u pripremi i donošenju propisa bitno je narušena u slučaju hitnog postupka. Stoga drugi

indikator prikazuje učešće hitnog postupka u ukupnom broju usvojenih zakona i predloga koji

se nalaze u skupštinskoj proceduri. Od 55 zakona koji utiču na poslovno okruženje, čak u 45

slučajeva primenjen je hitan postupak. Indikator dobijamo tako što se od 100 oduzme procenat

korišćenja hitnog postupka (veće učešće hitnih postupaka smanjuje vrednost indeksa). Dobijeni

indikator korišćenja hitnog postupka IKHP=100-81.8=19.2.13

Na osnovu dva dobijena indikatora Indeks javnosti prilikom pripreme i donošenja propisa

iznosi 30.5. U tabeli dajemo pregled za ministarstva koji potvrđuje naše nalaze, a za koje je

mogao biti izvršen obračun. Skoro sva ministarstva su zakone koje su slali u skupštinsku

proceduru slali po hitnom postupku. Većina ministarstava sprovodi javne rasprave, međutim

pojedina ministarstva samo šalju drugim nadležnim organima, ne omogućavajući aktivno učešće

privatnog sektora, iako ti propisi imaju direktan uticaj na privredu. Čini se da je znatno veći

problem zloupotreba hitnog postupka, jer tek svaki četvrti zakon koji su slali ministarstva

nadležna za saobraćaj, zdravlje i finansije i privredu nije išao po hitnom postupku, dok je kod

drugih ministarstava korišćenje hitnog postupka pravilo bez izuzetka.

12Indikator javnosti moguće je poboljšati dodatnim prikupljanjem informacija o tome da li je: (1) postojala mogućnost učešća zainteresovanih strana; (2) mišljenje učesnika u procesu konsultacija učinjeno javnim; (3) učesnicima koji su podneli inicijativu, komentar, i sl. dat pisani odgovor; (4) izveštaj o analizi efekata u okviru obrazloženja sadržao izneta mišljenja učesnika. S obzirom na vremensko ograničenje prilikom pripreme Izveštaja, kao i ne postojanjem podataka nije bilo moguće rekonstruisati podatke za 2012. godinu. 13 Alternativa je da se pretpostavi da je za jedan broj zakona poželjno koristiti hitan postupak. Ako pretpostavimo da je to 20%, onda bi obračun ovog indikatora iznosio 1-69.8/80=22.8. S obzirom da se dobijeni indikator ne menja drastično, opredelili smo se za jednostavniji način obračuna.



Indikatori kvaliteta pripreme propisa po ministarstvima

Naziv institucije Indeks javnih rasprava i konsultacija

Indikator hitnosti Zbirni Indeks javnosti

Ministarstvo finansija i privrede

37.2 23.1 30.2

Ministarstvo saobraćaja 90.0 25.0 57.5


0.0 0.0 0.0


61.1 0.0 30.6


83.3 0.0 41.7



Jedan od najčešće navođenih ciljeva u poslednjih nekoliko

godina u Srbjiji je bilo i pojednostavljivanje svakodnevnog

poslovanja. To se pre svega odnosi na administrativne

troškove koji su nametnuti propisima. Ograničenje

navedenih indikatora, iako su merljivi, je što se treba usvojiti

interval kako za administrativne troškove, tako i za

parafiskalne namete. Takođe, nekoliko značajnih

parafiskalnih nameta je ukinuto, no trenutno nije moguće

dati tačnu procenu ušteda. Zbog nedostatka podataka nije

moguće obračunati ukupne efekte za 2012.godinu, tako da su

u oba slučaja dati obračuni za kraj 2011. godine prema

studiji NALED-a. Usled značajnog poboljšanja, pre svega u

domenu ukidanja parafiskalnih nameta očekujemo značajno

poboljšanje ove komponente u narednom izveštaju.

Prva mera zasniva se na sveobuhvatnom merenju adminstrativnih troškova u Republici Srbiji, odnosno studiji BEP-a. Na osnovu obračuna administrativnih troškova preko 200 najznačajnijih administrativnih procedura korišćenjem metoda standardnog troška, utvrđeno je da administrativni troškovi u Srbiji iznose između 3.8-4.2% BDP-a. Reč je o troškovima nastalim usled nametanja određenih obaveza, pri čemu ti troškovi nisu samo troškovi nastali angažovanjem trećih lica, već i troškovi gubitka vremena zaposlenih, i drugi troškovi nastali kako bi se odgovorilo na specifični adminstrativni zahtev. Na osnovu merenja u drugim zemljama uzimamo da se procenat administrativnih troškova kreće u intervalu od 2% do 5% BDP-a. Tako da je za 4% kao srednju vrednost pomenutog intervala procene indikator administrativnih troškova za Srbiju iznosi IAT= 33.3.14 U ukupnom učešću administrativnih troškova ubedljivo najveći deo stvaraju propisi za koje je nadležno Ministarstvo finansija i privrede, odnosno uprave tog ministarstva.

Lista tela koja stvaraju najveće administrativne troškove Procena adminstrativnog troška u milionima dinara

Poreska uprava (Ministarstvo finansija i privrede) 32,529

Ministarstvo finansija i privrede 12,746

Uprava carina (Ministarstvo finansija i privrede) 11,856

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2,478

PIO/RZZO 2,198

Agencija za privredne registre 1,386

Uprava za javne nabavke (Ministarstvo finansija i privrede)

1,286

Centar za socijalni rad - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

667

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

646

14 Maksimalna ocena je 100 u slučaju da je administrativni trošak na nivou od 2% i 0 ako je jednak 5 i više procenata. S obzirom da je procenat za Srbiju 4%, jednostavno je zaključiti da indikator iznosi 33.3.

KOMPONENTA 5 – REGULATORNO OPTEREĆENJE

Indikator učešća administrativnih troškova u BDP 33.3

Indikator učešća 20 najvećih parafiskalnih nameta u BDP 17.5



Drugi indikator baziran je na NALED-ovom istraživanju parafiskalnih nameta. Indikator se formira na osnovu učešća 20 najvećih parafiskalnih obaveza u 2011. godini u odnosu na BDP. Prema NALED-ovoj studiji „Sistem neporeskih i parafiskalnih formi u Republici Srbiji“ ukupan iznos na osnovu 20 najvećih parafiskalnih obaveza iznosio je 68,3 milijardi dinara.15 U odnosu na BDP izražen u tekućim cenama za 2011. godinu, učešće iznosi 2.15%. U slučaju ovog indikatora postojao je problem uporedivosti, odnosno nekog repera na osnovu kog bi se ustanovilo primereno učešće parafiskalnih obaveza. Opredelili smo se za raspon od 0.5 do 2.5% BDP-a, tako da učešće do 0.5% BDP-a daje vrednost indikatoru od 100, a vrednost od 2.5% i više daje vrednost 0. Za učešće od 2.15% BDP-a Indikator parafiskalnog opterećenja iznosi IPF=17.5.

Na osnovu obračuna dva indikatora dobijena vrednost indeksa regulatornog opterećenja iznos IDI =25.4

15 Postoje značajna ograničenja ovako iskazanog indikatora, ali je time omogućena relativno laka provera na osnovu podataka Trezora. Sveobuhvatniji način merenja zahtevao bi da se svake godine radi veoma detaljna studija, što je zbog niza ograničenja isuviše ambiciozan poduhvat.



Privrednim subjektima treba pružiti informacije u vezi primene

propisa kako bi mogli normalno da obavljaju privrednu aktivnost.

Dostupnost informacija analizirali smo pomoću tri indikatora. Prvi

indikator je indikator brzine odgovora na upit privrednog subjekta.

Ministarstvima i izabranim regulatornim telima poslali smo e-mail

u kom smo postavili pitanje u vezi osobe kojoj se može postaviti

upit u vezi javnih nabavki. Pitanje je postavljeno tako da svako od

tela može jednostavno da odgovori na njega. Reč je o uobičajenoj

tehnici poznatoj pod nazivom „mystery shopper“ koja se koristi od

strane kompanija koja se bave istraživanjem tržišta, ali i

organizacija koje kontrolišu rad javne uprave. Od 45 tela dobijen je

odgovor od samo 5, tako da je vrednost indikatora IBOU=11.1.

Istim telima obratili smo se sa sličnim zahtevom. Ovog puta poslat je zahtev za pristup

informacijama od javnog značaja za potrebe ocene indikatora rada Vlade Republike Srbije o

broju zaposlenih, odnosno učešću zaposlenih po Zakonu o radu i Zakonu o državnim

službenicima, kao i učešću javnih nabavki male vrednosti u ukupnim nabavkama. Od 43 tela

kojima je poslat zahtev dobijen je odgovor od 33, dok su odgovor, ali bez podataka dostavila još

4 tela. Zanimljivo je da su sva tela koja su poslala odgovor to učinila u potpunosti, tj. dati su

podaci i za zaposlene i za javne nabavke, tako da nije bilo potrebe za korekcijom vrednosti.

Obračunati indikator informacija od javnog značaja iznosi IIJZ=76.7.

Treći indikator formiran je na osnovu uvida u web prezentacije ministarstava i regulatornih

tela. Za svako telo NALED je kontrolisao da li prezentacija sadrži propise koji se mogu preuzeti,

da li je dat informator i da li je dat kontakt. Analizirane su web prezentacije 41 tela. Sva tela su

ispunila u potpunosti sva tri navedena

kriterijuma, tako da je indikator web

prezentacija Iwp=100. Ipak, treba naglasiti da

je preglednost nekih prezentacija moguće

znatno poboljšati. Pored toga, NALED je

proveravao i dostupnost mišljenja na web

prezentacijama ministarstava i regulatornih tela. Ukupno 7 tela daje mišljenja i objašnjenja u

pogledu primene propisa. Nekoliko ministarstava nije učinilo dostupnim mišljenja, već su

privredni subjekti i dalje prinuđeni da se dovijaju ili moraju da plaćaju usluge komercijalnih

baza propisa. Na osnovu obračuna tri indikatora dobijena vrednost indeksa dostupnosti

informacija iznosi IDI=62.2.

KOMPONENTA 6 – DOSTUPNOST INFORMACIJA

Indikator brzine odgovora na upit privrednog subjekta 11.1 Indikator dostupnosti informacija od javnog značaja 76.7

Indikator web prezentacija 100.0

Prema podacima dobijenim od 26 tela, 1003 lica imalo je ugovor o privremenom i povremenom vršenju poslova, ugovor o delu ili ugovor o dopunskom radu



Indikatori dostupnosti informacija

Naziv institucije Indikator brzine odgovora na upit

Indikator dostupnosti

informacija od javnog značaja

Indikator web prezentacija

Zbrini indikator

Ministarstvo finansija i privrede

0 100.0 100.0 66.6

Ministarstvo saobraćaja 0 100.0 100.0 66.0


0 0 100.0 33.3


0 0 100.0 33.3


0 100.0 100.0 66.6

Ministarstvo pravde i državne uprave

0 100.0 100.0 66.6

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede

0 100.0 100.0 66.6

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

0 0 100.0 33.3


0 100.0 100.0 66.6


0 0 100.0 33.3

Tabela prikazuje obračun indikatora dostupnosti informacija za pojedina ministarstva.

Regulatorni Indeks Srbije dobijen kao prosečna vrednost obračunatih komponenti iznosi 31.7



ANKETA KVALITETA REGULATORNOG OKRUŽENJA

Kako bi analizirao percepciju privrednih subjekata o kvalitetu regulatornog okvira NALED je

sproveo istraživanje preduzeća na teritoriji Srbije u periodu od 4. do 15. novembra 2012.

godine. Okvir uzorka činila je baza preduzeća evidentiranih u Agenciji za privredne registre u

Srbiji, koja su podnela godišnje završne račune za 2010. fiskalnu godinu. Reč je o tzv. kvotnom i

stratifikovanom tipu uzorka čija struktura odgovara strukturi domena preduzeća registrovanih

Kako bi analizirao percepciju privrednih subjekata o kvalitetu regulatornog okvira NALED je

sproveo istraživanje preduzeća na teritoriji Srbije u periodu od 4. do 15. novembra 2012.

godine. Okvir uzorka činila je baza preduzeća evidentiranih u Agenciji za privredne registre u

Srbiji, koja su podnela godišnje završne račune za 2010. fiskalnu godinu. Reč je o tzv. kvotnom i

stratifikovanom tipu uzorka čija struktura odgovara strukturi domena preduzeća registrovanih

u Srbiji, dok je stratifikacija izvršena na osnovu geografskih regiona, ekonomske aktivnosti i

veličine preduzeća. Istraživanje se sprovodilo telefonskom anketom (CATI) i trajalo je u proseku

oko 20 minuta po ispitaniku.

Kvalitet regulatornog okruženja

Na pitanje kako ocenjuju različite aspekte u vezi sa regulacijom, privrednici su se izjasnili na

sledeći način:

58

41

26

20

15

14

11

8

8

6

11

23

29

41

32

52

52

63

73

63

Dostupnost informacija o donetimpropisima na sajtu ministarstva i…

Informativnost web prezentacijadržavnih organa

Kvalitet novih propisa

Dostupnost nacrta i predloga propisa uperiodu pre njihovog usvajanja

Temeljnost pripreme novih propisa

Otvorenost za prihvatanje predloga sajavne rasprave

Donošenje podzakonskih akata u rokučime se omogućava sprovođenje…

Stepen uključenosti preduzeća i drugihzainteresovanih strana u javne rasprave

Administratvno opterećenje nametnutopropisima (papirologija)

Brzina reagovanja na predloge privredekako bi izmenama propisa poboljšala…

Povoljno (4+5) Nepovoljno (1+2)

Najpovoljnije ocenjena je dostupnost informacija o propisima na sajtovima državnih organa,

dok je najviše nepovoljnih ocena ima administrativno opterećenje nametnuto propisima. Kako

bi izvršili poređenje sa NALED-ovim indeksom kvaliteta regulatornog okruženja, agregirali smo

odgovore na sličan način kao prilikom formiranja Indeksa, a zatim smo NALED-ov Regulatorni

Indeks Srbije transformisali tako da bude potpuno uporediv sa prosečnom ocenom iz ankete.



2,5

2,4

2,5

2,4

ocena

Možemo da uočimo veliko podudaranje percepcije privrednika i NALED-ovog Regulatornog

Indeksa Srbije, osim u pogledu ažurnosti sprovođenja zakona, odnosno donošenja

podzakonskih akata u roku. Koeficijent korelacije je 84.6.

Zanimljivo je da preduzetnici većinu aspekata procenjuju nešto pozitivnije u poređenju sa

preduzećima, dok je raspored prema visini ocene različitih aspekata gotovo identičan.

20

20

18

14

51

41

48

48

Umanjeno je administrativnoopterećenje koje nameću zakoni i

propisi

Povećala se mogućnost da privredaučestvuje u procesu izmene zakona

i propisa koji se odose na…

Umanjeno je finansijskoopterećenje koje nameću zakoni i

propisi

Povećala se transparentnost ividljivost poslovanja u Srbiji

Slaže se (4+5) Ne slaže se (1+2)

Predstavnici privrednih subjekata srednje veličine u proseku imaju negativnije procene, u poređenju sa predstavnicima malih, a posebno velikih privrednih subjekata.



Faktori opterećenja u poslovanju

Na pitanje o činiocima koji predstavljaju opterećenje u poslovanju, privrednici su odgovorili da

su to porezi i obavezni neporeski nameti, ali i poslovanje konkurenata u sivoj zoni. Predstavnici

preduzeća u proseku izveštavaju da su u većoj meri opterećeni u poređenju sa preduzetnicima,

izuzev u slučaju povećanja akciza, gde je obrnut slučaj.

Izvori informacija o zakonskim obavezama

Na pitanje o glavnom izvoru informacija o

zakonskim obavezama/propisima koji se

odnose na poslovanje, ubedljivu prevagu odneli

su advokati i računovođe, dok su na drugom

mestu sajtovi ministarstva. Osnovna razlika

između preduzetnika i preduzeća je što se

preduzetnici dominantno informišu preko

advokata i računovođa, dok preduzeća češće

kao izvore informacija koriste i sajtove

ministarstava i “Službeni glasnik”.

68

62

58

46

42

42

41

34

34

31

29

29

21

17

22

16

30

32

29

31

40

36

43

41

38

37

Porezi i doprinosi na zarade

Poslovanje konkurenata u sivoj zoni

Drugi obavezni neporeski nameti (razne takse i naknade)

Sudski postupci

Porez na dodatu vrednost

Administriranje plaćanja poreza

Dobijanje građevinskih dozvola

Povećanje akciza

Propis i procedure u vezi sa zapošljavanjem radnika

Povećanje PDV-a

Inspekcijski nadzor

Dobijanje dozvola za rad

Carine i procedure u vezi sa spoljnom trgovinom

Opterećuje (4+5) Ne opterećuje (1+2)

35%

18%

16%

13%

10%

8%

1%

Advokati i računovođe

Sajtovi ministarstva

Službeni glasnik

Poslovne internetprezentacije

Štampa i televizija

Drugo

Ne zna



Vreme i novac potrošeni na administrativne radnje vezane za poštovanje propisa

Prema odgovorima dobijenim na pitanje o odnosu vremena i novca potrošenjog na bavljenje

administrativnim procedurama i preduzeća i preduzetnici odgovorili su da im uglavnom treba

isto ili vise vremena nego pre. To znači da se neke koristi od pojednostavljivanja

administrativnih procedura i uklanjanja parafiskalnih nameta još uvek ne osećaju u praksi.

Koliko vremena direktor troši na administrativna i regulatorna pitanja

Oko polovine (46%) direktora provede

manje od 20 % obavljajući poslove koji su u

vezi sa administrativnim i regulatornim

pitanjima. Preko 20% provede između 30 i

50 procenata radnog vremena rešavajući

administrativne probleme, a u 12%

anketirani su odgovorili da čak polovinu ili

više svog radnog vremena umesto da se

bave vođenjem preduzeća, bave se

rešavanjem pitanja nametnutih propisima.

U proseku, direktor preduzeća potroši 30%

radnog vremena na bavljenje

administrativnim i regulatornim pitanjima.

26%

20%

18%

21%

12%

2%

Do 10%

11-20%

21-30

31-50%

51% i više

Ne zna



Administrativna procedura koja najviše opterećuje poslovanje usled njenog trajanja

Procedure i potvrde u poreskoj upravi/upravi prihoda, regulisanje građevinskih dozvola i

legalizacija objekata spontano se najčešće navode kao procedure koje opterećuju poslovanje

usled dugotrajnosti, kako među preduzećima, tako među preduzetnicima Iako treba biti

oprezan, jer nijedna od procedura nije dominantna po pitanju administrativnog opterećenja,

rezultati ukazuju da reforma načina obračuna i plaćanja poreza i konačno uvođenje rešenja

baziranih na informacionim tehnologijama koja kasne već više od godinu dana mogu u velikoj

meri olakšati poslovanje bar nekim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji. Takođe, očigledno je

da skorašnja polovična reforma prijave i odjave zaposlenih, kao i druge procedure u PIO i RZZO

treba dodatno pojednostaviti.

Redosled administrativnih procedura ostaje veoma sličan kada preduzetnici i preduzeća

odgovaraju na pitanje „Koje još administrativne procedure opterećuju zbog njihovog trajanja“.

Jedina razlika je što preduzetnici u većem broju odgovaraju da nijedna procedura ne pravi

problem zbog trajanja.



Administrativna procedura koja najviše opterećuje poslovanje usled njene učestalosti

Rezultati ankete daju slične rezultate po pitanju opterećenosti usled učestalosti određenih

procedura. Najveća razlika je zamena redosleda poreskih procedura i administrativnih poslova

u PIO i RZZO.



Učestalost inspekcija

Oko trećine privrednih subjekata izvestilo je da nije imalo

posetu inspekcije u 2012. godini. S druge strane, približno

svaki 6 privredni subjekat imao je 5 ili više poseta od strane

inspekcije. Zanimljivo je da čak 51% privrednih subjekata u

Beogradu tokom 2012. godine nije imao posetu inspekcije.

Privredne subjekte

najčešće su posećivale

inspekcija rada,

odnosno tržišna i

poreska inspekcija.

Učestalost pojedinih

vrsta inspekcija zavisi

od delatnosti privrednog subjekta. Proizvodne i uslužne

delatnosti najviše je posećivala inspekcija rada, dok je

tržišna inspekcija bila najučestalija u sektoru trgovine.

Učešće na javnim raspravama

Učešće preduzetnika i preduzeća koja su tokom 2012. godine učestvovale na jednoj ili više

javnih rasprava iznosi 11%. Kao razlog zašto ne učestvuju skoro dve trećine ispitanika navode

slabu obaveštenost, oko jedne trećine navodi da smatra da ne može da utiče na ishod

regulatornog rešenja, dok jedan broj nije učestvovao zbog toga što nije imao vremena.

30%

16%

11%

15%

8%

16%

4%

Nijednom

Jednom

Dva puta

Tri puta

Četiri puta

Pet i više puta

Ne zna

22%

19%

11%

Inspekcija rada

Tržišna inspekcija

Poreska inspekcija



POSLOVNO OKRUŽENJE U OČIMA SVETA

U ovom delu dajemo pregled indeksa koji mere kvalitet regulatornog okruženja Srbije. Na

osnovu relativne pozicije Srbije formiramo indikatore za dva ključna pokazatelja. Što je pozicija

Srbije viša na listi, to je i vrednost indikatora veća. U suštini indikator se dobija kao razlika 100 i

percentilnog ranga Srbije. Konačna pozicija dobijena je na osnovu proseka dva obračunata

indikatora – Doing Business Svetske banke i komponenti indeksa konkurentnosti Svetskog

ekonomskog foruma.

Svetska Banka – Doing Business

Doing Business meri kvalitet poslovnog okruženja

koristeći standardizovane studije slučaja koji se odnose na

(malo ili srednje) preduzeće koji posluje u glavnom gradu

posmatrane države. Na osnovu prikupljenih podataka za

svaku od studija slučaja formiraju se kvantitativni

indikatori koji omogućavaju poređenje i rangiranje velikog

broja zemalja. Doing Business obuhvata 10 indikatora koji

mere lakoću obavljanja određenih administrativnih

procedura odnosno njihove troškove (pokretanje

poslovanja, registracija vlasništva, dobijanje građevinskih

dozvola, izvršenje ugovora, obračun i plaćanje poreza,

dobijanje priključka električne energije, obavljanje međunarodne trgovine, rešavanje

nesolventnosti, dobijanje kredita, zaštita investitora). Na osnovu deset indikatora Republika

Srbija je u 2012. godini zauzela 86 mesto od 185. zemalja.

Svetski ekonomski forum – Globalni indeks konkurentnosti (Javne institucije)

Za potrebe izveštaja ograničili smo se samo na prvu komponentu Globalnog indeksa konkurentnosti, i to na deo koji se odnosi na javne institucije, jer ova podkomponenta direktno meri regulatorno okruženje. Time smo izostavili ne samo komponente koje se odnose na makroekonomsku stabilnost, infrastrukturu, zdravstvo, primarno i više obrazovanje, veličinu tržišta, tehnološki kapacitet, inovacije i sofisticiranost privrednih subjekata, već i neke komponente koje sadrže neke mere koje se odnose na specifična tržišta (radne snage, finansijsko tržište, itd.) Srbija je od 144 zemlje rangirana na 126 mestu. Treba napomenuti da je dobijeni indikator rezultat anketiranja privrednika (Executvie Opinion survey), pa je u suštini reč o percepciji regulatornog okruženja, a ne nekom objektivnom merenju.

Poređenjem kvaliteta regulatornog okruženja u očima sveta i Regulatornog Indeksa Srbije vidi

se regulatorno okruženje u Srbiji. Ova dva indikatora predstavljaju treću komponentu prema

kojoj će se pratiti promena kvaliteta regulatornog okruženja u Srbiji.



Pored navedena dva indikatora koji se ujedno i najčešće koriste, dajemo prikaz još pet

pokazatelja formiranih od strane drugih međunarodnih organizacija.

Od sedam indeksa koji prate poslovno okruženje u širem smislu, Republika srbija se samo u tri

slučaja nalazi u prvoj polovini rangiranih zemalja. Najbolji rang Srbija ima u slučaju Bertelsman

Economic Transformation indeksa, ali je reč o indeksu koji ne obuhvata razvijene zemlje, već je

fokusiran na zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. Iako je reč o indeksima koji su objavljeni za

2012. godinu, treba biti oprezan u njihovom korišćenju i citiranju jer neki od njih (npr. indeks

ekonomskih sloboda instituta Fraser, baziraju rezultat na podacima starim nekoliko godina).

Takođe, neki su plod percepcije, malog broja anketiranih ili u velikoj meri koriste rezultate

drugih indeksa, dodajući samo nekoliko novih indikatora. U takvim slučajevima ne treba

očekviati veliku razliku u dobijenim rezultatima.

regulatorni indeks srbije ris - izveštaj

Documents