rec koja je preokrenula svet - robert j wieland

7/31/2019 Rec Koja Je Preokrenula Svet - Robert J Wieland

1/32


2/32

RE KOJA JE

PREOKRENULASVET

Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/32

Naslov originala:Te WORD Tat urned the World

UPSIDE DOWN

Autor: Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog: Mirjana eri

Pesmu prepevao:Zvonimir Kosti Palanski

Izdava:Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:

Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka

Dizajn korice:Goran Vidas [email protected]

Elektronska verzija broure Re koja je preokrenu-la svet besplatno je dostupna na Internetu, za linuupotrebu. Ukoliko elite da kupite ovu brouru utampanom obliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/32

3

P

Ako jezike oveije i aneoske govorim a agapenemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporackoji zvei.

I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva zna-nja, i ako imam svu veru da i gore premetam, a agape

nemam, nita sam.I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo

svoje da se saee, a agapenemam, nita mi ne poma-e. (Pavle u 1. Korinanima 13,1-3. U originalnomgrkom tekstu, za re ljubav koristi se agape.)

Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga jer je agape

od Boga. I svaki koji ima agape od Boga je roen, ipoznaje Boga... Po tom se pokaza agapeBoja k namato Bog sina svojega jedinorodnoga posla na svet daivimo kroza nj. U ovom je agape ne da mi pokaza-smo agapek Bogu, nego da on pokaza agape k nama i

posla sina svojega da oisti grehe nae...Bog je agape, i koji stoji u ljubavi [agape], u Bogustoji i Bog u njemu stoji. im je agape u nama dolado savrenstva da imamo slobodu na dan sudnji... Uagape nema straha, nego savrena agapeizgoni strahnapolje; a ko se boji nije savren u ljubavi.

Da imamo mi agape k njemu, jer on najpre po-kaza agape k nama. (Jovan, u svojoj Prvoj poslanici4,7-19)


5/32

R

Dakle, vi mislite da je fantastino kako je ta malare preokrenula svet?

Da, svet je nekada snano potresla mala grupa

ljudi iz Palestine, koji su nosili vest otelotvorenu ujednoj prilino nejasnoj rei. Njihovi prestraeni ne-prijatelji u Solunu (istoimeni grad u savremenoj Gr-koj) priznali su da je njen uticaj bio ogroman: Ovi tozamutie vasioni svet, dooe i ovde (Dela apostolska17,6). Vesnici eksplozivni poput dinamita: Hristovi

apostoli, naroito Pavle i njegov kolega Jovan.Re koja je napravila taj moni podvig bila je

mala re, poznata u drevnom grko-rimskom svetu grki termin, agape. Znaila je ljubav, ali je bilarevolucionarna. Nosila je u sebi duhovnu snagu koja

je obuzimala umove ljudi, izazivajui svrstavanje o-veanstva u dva tabora, jedan za a drugi protiv nebe-ske ideje.

Njeni pobornici bili su prekono preobraeni usmele i radosne Isusove sledbenike, spremne da iz-gube sve to imaju, da dopadnu tamnice, pa ak i da

umru muenikom smru za Njega. Oni, pak, koji suse svrstali u tabor protiv njih brzo su postali svirepi,krvoedni progonitelji onih koji su u novom konceptu


6/32

5

ljubavi videli svetlost. Niko ko je uo vest nikada vienije mogao da ostane neutralan.

ajanstveni eksploziv u toj duhovnoj bombi bio jeradikalno razliita ideja od onih koje su sanjali svetskifilozofi ili moralni uitelji. Bio je to novi izum koji jepodjednako iznenadio i prijatelje i neprijatelje.

Nije da ljudi starog veka nisu imali nikakve idejeo ljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. U stvari, Grci

su imali tri ili etiri rei za ljubav (nai savremeni je-zici obino imaju samo jednu). Meutim, ona vrstaljubavi koju je izraavala agape nemilosrdno je sveostale ideje o ljubavi razotkrivala ili kao ne-ljubav ilikao anti-ljubav.

I odjednom je ljudski rod shvatio da je ono to

su oni nazivali ljubavlju zapravo bila samo zamaski-rana sebinost. Ljudska psiha bila je ogoljena zahva-ljujui tom novom otkrivenju. Ako ste radosno pri-hvatali duhovnu revoluciju, vi ste se odevali u agape;u protivnom, cepanjem svoje haljine satkane od to-

bonje dobrote, pretvarali ste se u sulude neprijateljenove vere. I niko nije mogao da vrati asovnik vreme-na unazad, jer je agapebila ideja za ije je ispunjenjeupravo doao trenutak.

Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uve-

nu jednainu Bog je ljubav (1. Jovanova 4,8), onje morao da se odlui izmeu nekoliko grkih rei.Uobiajena, svakodnevna eros nosila je u sebi


7/32

6

prodornu snagu. Kao neto tajanstveno i mono, erosje smatran izvorom ivota. Poput bujice koja probijabranu, on prelazi preko svih prepreka ljudske volje imudrosti, kao talas emocija zajednikih celom ove-anstvu. Ako je majka volela svoje dete, njena ljubavbila je eros i smatrana plemenitom i istom. Isto tako,ljubav dece prema roditeljima od kojih zavise, i meu-sobna ljubav prijatelja. Dalje, uzajamna ljubav izmeu

mukarca i ene bila je duboko tajanstveni poriv.

Da li je Bog eros? pitali su drevni pagani.Da, odgovarali su njihovi filozofi, ukljuujui velikogPlatona, zato to je eros neto jae od ljudske volje. Onproizvodi udo beba. On stvara prijatelje i porodice.

I boravi u svakome po prirodi. Prema tome, govorilisu pagani, on mora da je iskra boanstva u svakomljudskom biu.

Za antike narode, ljubav je umnogome bila toje i za nas danas slatka tajna ivota, eliksir koji ina-

e nepodnoljivo postojanje ini snoljivim. Platonse nadao da e preobraziti svet nekom vrstom ljubavikoju je on smatrao nebeskim erosom. Rei izvedeneiz tog termina danas imaju iskljuivo seksualno znae-nje, ali Platon je nastojao da svet izvue iz gliba senzu-alnosti pomou ideja koje duhovno uzdiu, pomou

neeg plemenitog i nadahnjujueg. emelj toga bilo jeneprestano penjanje, oslobaanje od fizike poude,stremljenje ka veem duhovnom dobru za duu.


8/32

7

Ali Jovan nikada nije mogao da napie da je Bogeros. On je zapanjio mislioce svoga doba, kazujui daje Bog agape. A izmeu te dve ideje prua se ogromanponor, vei od rastojanja izmeu istoka i zapada.

Apostolova ideja bila je revolucionarna najmanjena tri naina:

1. Ako neko voli ljubavlju agape, on ima slo-bodu na dan sudnji (1. Jovanova 4,17). Bez nje, ovek

se gri od straha kad se suoi sa konanim sudom. Sanjom, on neustraivo stupa u Boju prisutnost i prola-zi pored svih Njegovih svetih anela, bez stida i s punopouzdanja. o se u drevna vremena nije nikada ulo.

2. U ljubavi [agape] nema straha, nego sa-vrena ljubav [agape] izgoni strah napolje;jer strah

predvia kaznu. A ko se boji nije savren u ljubavi[agape] (18. stih). Strah sa zebnjom je u svim vreme-nima bio duboko ukorenjen u ljudskom postojanju.Strah duboko u nama, koji se teko prepoznaje, izazi-va bolest, nagriza ivotnu snagu due sve dok nam or-

gani ne oslabe i ne mogu da se suprotstave oboljenju.Mogu protei godine dok to ne uvidimo i ne osetimo,ali najzad najslabiji organ tela otkae i lekari morajupokuati da poprave ono to je agapemogla da spreisavladavanjem straha.

3. Svi uzvieni moralni i etiki ciljevi ove-

anstva nisu nita bez agape, kae Pavle u uvenompoglavlju o ljubavi 1. Korinanima 13. Neko moegovoriti jezike oveije i aneoske, imati prorotvo


9/32

8

i znati sve tajne i sva znanja, imati veru da i gorepremeta, razdati sve imanje svoje i predati telosvoje da se saee, a da ipak ne poseduje najbitnijisastojak. akav ovek e na kraju biti nita. A agapeima izvanredni kvalitet da sve izdri, jer agapeni-kad ne prestaje.

Kako to da se agape tako mnogo razlikuje od

uobiajene ideje o ljubavi?Kako je bilo mogue daapostolska ideja postane takva opasnost po Platonovuzvieni koncept? Odgovor nalazimo u jasnom su-protstavljanju te dve ideje:

Uobiajena ljudska ljubav zavisi od lepote ili do-

brote svog objekta. Mi prirodno biramo za prijateljeone koji su prijatni prema nama, koji nam se dopa-daju. Zaljubljujemo se u osobu suprotnog pola koja jelepa, srena, pametna i privlana, a odvraamo se odosobe koja je runa, pakosna, neznalica ili neprijatna.

Nasuprot tome, agapene zavisi od lepote ili do-brote svog objekta. Ona stoji sama, suverena, slobod-na. Antiki narodi imaju jednu priu koja ilustrujenjihovu najuzvieniju ideju ljubavi:

Admet je bio plemenit, zgodan mladi sa izvan-rednim linim kvalitetima. Razboleo se od bolesti za

koju je proroite objavilo da e biti fatalna, ukolikose ne nae neko ko bi umro umesto njega. Njegoviprijatelji ili su od jednog do drugog, pitajui: Da li


10/32

9

bi bio voljan da umre za Admeta? Svi bi se sloili daje on prekrasan mladi, ali: Izvinite, govorili su, nebismo da umremo umesto njega. Pitali su i njegoveroditelje, a oni su odgovorili: Volimo svog sina ali,ao nam je, ne bismo mogli da umremo umesto nje-ga. Konano su njegovi prijatelji upitali divnu devoj-ku koja ga je volela, Alcestu. Da, kazala je ona, zatoto je on tako dobar ovek i zato to je toliko potreban

svetu, voljna sam da umrem za njega!Filozofi su se hvalisali: o je ljubav ljubav koja

je voljna da umre za dobrog oveka! Zamislite samokakav su ok doiveli kada su im apostoli rekli da taljubav i nije neto naroito. Jedva e ko umreti zapravednika; za dobroga moda bi se ko i usudio da

umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav [agape] premanama time to je Hristos umro za nas kad smo jo biligrenici, da, dok smo jo bili neprijatelji (Rimljani-ma 5,7.8.10).

Vest poput ove ili vam sasvim obuzme duu, ili

vas pretvori u neumoljivog neprijatelja.

Prirodna ljudska ljubav poiva na oseanju po-trebe. Ona se sama po sebi osea jadnom i praznom iiziskuje neki objekat da obogati sopstveni ivot. Muvoli enu zato to mu je potrebna, a ena voli svog

mua iz istog razloga. Dva prijatelja vole jedan dru-gog zato to su potrebni jedan drugom. o je prirod-no. Svako se osea praznim i samim.


11/32

10

Meutim, beskrajno bogata sama po sebi, agapene osea nikakvu potrebu. Apostoli su govorili da nasBog voli ne zato to smo Mu potrebni, ve zato to jeOn agape. Jer vi znate blagodat Gospoda naegaIsusa Hrista, da je on, budui bogat, postao siromaanvas radi, da se vi obogatite njegovim siromatvom. (2.Korinanima 8,9). Sve do naih dana ostajemo zapa-njeni idejom o ljubavi koja ne trai svoje (1. Korina-

nima 13,5). ak i crkve kao da su neodoljivo sklone daBoju ljubav predstave kao ljubav koja trai svoje, kaomotivaciju nadahnutu sebinim instinktom. Bog je unama video skrivenu vrednost, pretpostavlja se; i Onje jednostavno napravio dobar pazar kad nas je kupio.

Mi poinjemo da liimo na ono to oboavamo,

te tako mnotvo njih klanja se takvom Bogu zato toi sami tee da naprave dobar pazar. Njihova religija jeu sutini gramzivost ono to oni ele da steknu jestenebo i nebeska nagrada nebesko imanje, i taj sebinimotiv goni ih napred. Kad agapeprodre u njihovu ego-

centrinu sredinu, reakcija je slina onoj kada je agapegranula i obasjala antiki svet i preobrazila ivot ljudi.

Prirodna ljudska ljubav poiva na oseaju vred-nosti. Mnogi Afrikanci jo uvek se dre drevnog obi-aja plaanja odreene cene za nevestu, to verno

odslikava jo veu prepredenost u osnovi svih ostalihoblika nae kulture. Iznos koji valja platiti za nevestuzavisio je od trokova za obrazovanje koje su roditelji


12/32

11

devojke uloili u nju. Nekoliko krava dovoljno je zaonu koja jedva ume da nakraba svoje ime; astronom-ski iznos zahteva se za devojke koje su boravile na Ok-sfordu ili Kembridu.

Mi takoe razvrstavamo jedni druge po katego-rijama. Malo njih se prema ubretaru odnosi utivoili snishodljivo kao to to inimo kad je u pitanju gra-donaelnik ili guverner. Ako, poput vode koja tei da

dostigne sopstveni nivo, ljubite one koji vas ljube,kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto i carinici? Iako pozdravljate samo svoju brau, ta osobito inite?Zar ne ine to isto i mnogoboci? pita Isus (Matej5,46.47). Jer duu njegovu blagosiljaju za ivota nje-gova, i slave tebe to ugaa sebi (Psalam 49,18).

Nasuprot tome, agape je ideja izvan ovog sveta.Umesto da zavisi od vrednosti svog objekta, ona stva-ra vrednost u svom objektu.

Pretpostavite da u ruci drim jedan grubi kamen.Pokupio sam ga negde u polju. Ako pokuam da ga

prodam, niko mi nee dati za njega nijednu paru. Aline zato to je kamen u sutini lo, nego zato to je istotoliko obian koliko i bezvredan. (Eros nije neto loe;on nema vrednosti zato to je tako obian kao i pome-nuti kamen.)

A sada pretpostavite da ja mogu, dok ga drim u

ruci, da zavolim taj kamen kao to majka voli svojubebu. I pretpostavite da bi moja ljubav mogla da de-luje kao alhemija i da ga pretvori u komad istog zla-


13/32

12

ta. Odjednom bih se obogatio. o je samo ilustracijaonoga to agapeini u nama.

Sami po sebi mi vredimo samo koliko i sumnji-va hemijska vrednost sastojaka naeg tela. Ali Bojaljubav preobraava nas u vrednost jednaku vrednostiNjegovog sopstvenog Sina: Uiniu da e ovek vievredeti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko (Isaija13,12).

Verovatno znate za neke primere ljudi sa dna, kojisu preobraeni u osobe beskrajne vrednosti. DonNjutn (1725-1807) bio je jedan od njih. Bezbonimoreplovac koji se bavio trgovinom afrikih robova,pretvorio se u pijanu propalicu i pao kao rtva ljudikoje je pokuao da proda kao robove. Najzad, agape

je dotakla njegovo srce. Odustao je od svog odvratnogposla i preobrazio se u asnog nosioca radosne vesti.Milioni ga pamte po njegovoj himni koja otkriva da jepostao zlato isto:

udesna blagodat! kako to zvui Za mene, bednika, bila je nada,Nekada izgubljen, vraam se kui,Bio sam slep, al vidim sada.

Od te milosti drhti mi srce,

Al nemam straha od onog asaKada je blesnula kao SunceI kad sam verom primio Spasa!


14/32

13

Prirodna ljudska ljubav ide u potragu za Bo-gom. Sve neznaboake religije temelje se na ideji danam Bog izmie i da ga je teko pronai, ba kao i lekprotiv kancera. Ljudi zamiljaju da se On s nama igramurke, da se povukao i udaljio od ljudskih bia. Je-dino su posebni ljudi dovoljno mudri ili pametni dapronau gde se On skriva. Milioni idu na duga ho-doaa u Meku, Rim, Jerusalim, ili druga svetilita

u potrazi za Njim. Stari Grci su nas sve nadmaili ugradnji velianstvenih mermernih hramova na najvi-im brdima, verujui da Ga tu svakako moraju nai.

I opet, agape je neto sasvim suprotno ovome.Ona nije ljudsko traganje za Bogom, nego Boje tra-ganje za ovekom: Jer je sin oveiji doao da nae i

spase to je izgubljeno (Luka 19,10). Pastir je ostaviosvojih 99 ovaca koje su bile bezbedne i izloio sop-stveni ivot opasnosti da bi pronaao izgubljenu; enaje upalila sveu i pretraila kuu kako bi pronala iz-gubljeni dinar; Duh Boji tragao je za bludnim sinom

i vratio ga kui. Nema nijedne prie u Svetom pismuo tome kako se od izgubljene ovce zahteva da prona-e svog pastira! Ovo je izuzetno uzdrmalo uobiajenaljudska shvatanja.

Pavle je bio prosto opsednut ovom sjajnom ide-jom: A o pravednosti koja dolazi od vere kae ova-

ko: Nemoj da kae u svom srcu: Ko e se popetina nebo? - to jest, da spusti Hrista. Ili: Ko e sii uBezdan? - to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego,


15/32

14

ta kae? Re ti je blizu, u tvojim ustima i u tvomsrcu - to jest, Re vere koju propovedamo (Rimlja-nima 10,6-8 Savremeni srpski prevod).

a re vere tesno je povezana sa ljubavlju agapekao fotografski negativ sa fotografskim otiskom. Veraje odgovor potenog ljudskog srca na izvanredno ot-krivenje ljubavi agape, a Pavlova je glavna misao danam je ta izvanredna re blizu. Jeste li uli VES? Evo

dokaza: Bog vas je ve izabrao i trai gde ste se sakriliod Njega! Dobri Pastir je uvek u pohodu, tragajui zavama.

Naa ljudska ljubav uvek nastoji da se popnevie. Svaki prvak eli da to pre poe u drugi razred;

dete koje ima est godina kae: Uskoro e mi biti 7.Niko ko trai posao ne eli nii ve vii poloaj. Dr-avni politiari eznu da uu u nacionalnu igru, i ve-rovatno svaki senator u izvesnom trenutku sanja dadospe u Belu kuu.

Ko je ikada uo da je neki predsednik drave do-brovoljno dao ostavku kako bi postao seoski sluga?Platon sa svojom idejom o ljubavi nikada ne bi mogaotako neto da zamisli. A ni mi!

Ono to je na stari svet delovalo otrenjujuebio je pogled na Nekog vieg od predsednika, koji se

sputao sve nie i nie, sve do mentalnog i fizikogmuenja i smrti zloinca. U tekstu Filibljanima 2,5-8 koji verovatno predstavlja prikaz Pavlove omiljene


16/32

15

vesti, moemo pratiti sedam jasno ocrtanih stepenikakojima se Hristos sputao da bi nam pokazao ta jeto agape:

1. On, koji je u obliju Boijem, nije smatraokao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu, [uVukovom prevodu: nije se otimao da se isporedi sBogom]. Kad dospemo na visoke poloaje u politici,svetu biznisa ili ak i u crkvi, u naoj je prirodi da bri-

nemo da ne padnemo. Neugodno spava krunisanaglava. Ali Sin Boji se dragovoljno odrekao krune,motivisan tom udnom, nezemaljskom ljubavlju agape.

2.On je ispraznio sam sebe [u Vukovom pre-vodu: ponizio sam sebe] ili odbacio svoju slavu,

ugled. Mi ljudi boriemo se, ako treba, do smrtisamo da zadrimo svoj ugled. Ali odvana hrabra delanisu uvek isto to i isprazniti sam sebe kao to je toHristos uinio, jer Pavle kae da neko moe dati telosvoje da se saee, a da mu ipak nedostaje agape.Kad

kae da je Hristos ispraznio sam sebe, on pri tommisli na dobrovoljno predanje za venost svega tonam je drago, a to je gotovo nemogue uiniti neza-visno od agape.

3. Uzevi oblije sluge [roba]. Moete li za-misliti neki sumorniji ivot nego kad je ovek stalno

prisiljen da radi bez plate i zahvalnosti? Za anele jereeno da su sluge, slubeni duhovi poslati da namslue (Jevrejima 1,14). Da je sin Boji postao jedan od


17/32

16

njih, to bi ve bilo veliko ponienje za Njega, buduida je bio njihov Zapovednik. No, On se spustio jonie:

4. Postavi kao i drugi ljudi, malo manji odanela (Psalam 8,5). Ne do velianstvene lepote isjaja u kojima je, kako to kae 1. Mojsijeva, Adam ui-vao, nego do najnieg nivoa palog oveka u beskrajnounienom grko-rimskom svetu. Nijedno ljudsko bie

nije nikada tako nisko palo a da Sin Boji nije mogaoda dopre do njega ili nje. A kad agape jednom pro-kri sebi put do naeg srca, svi zaostali tragovi onogduha svetiji-sam-od-tebe nestaju pred njom, i agapeomoguuje da se dosegne do srca drugih ljudi.

5. I naavi se u liku kao ovek [I na oi nae

se kao ovek], On je unizio sam sebe... Drugaijekazano, On nije bio roen da bi iveo lagodnim ivo-tom ni u cezarevoj ni u Irodovoj palati. Njegova majkadobila ga je u tali neugodnog mirisa, bila primoranada ga uvije u obine krpe i poloi u magareve jasle.

Njegov ivot postao je mukotrpan ivot obinog selja-nina. Ali, ni to nije bilo dovoljno:6. Postao posluan do same smrti. Ova bre-

menita reenica znai neto drugo od samoubistve-nog ludog skoka u prazno. Samoubistvo nikada nijeposlunost do smrti. Isus se zaustavio i suoio sa

stvarnou. Vrsta smrti kojom je Hristos pokazao daje posluan nije bila izbegavanje odgovornosti. onije bilo ispijanje otrova od kukute, to je Sokrat ui-


18/32

17

nio. o je bilo nalik odlasku u pakao, svesnoj osudisvake elije bia izloenog prihvaenom i shvaenomBojem negodovanju. Sedmi stepenik pri sputanjukojim je Hristos zauzeo nae mesto jasno pokazujekakvu je uasnu cenu On platio za nas:

7. Do smrti na krstu. U Isusovo doba takvasmrt smatrala se najveim moguim ponienjem inajmunijom smru. Ne samo to je bila svirepija od

bilo koje ikada smiljene, ne samo to je bila najsra-mnija biti obeen nag pred svetinom koja se ruga iveselo posmatra vau agoniju nego je smrt na krstunosila u sebi duboko ugraeni uas straniji od svega.Ona je znaila da vas je proklelo samo Nebo.

I to zbog razloga to je uvaeni stari pisac Mojsije

izjavio da je svako ko umre na drvetu proklet predBogom (5. Mojsijeva 21,23). I svi su u to verovali, na-ravno. Kada bi zloinac bio osuen na smrt maem iliak da bude iv spaljen, on je ipak mogao da se moli iveruje da e mu Bog oprostiti i milostivo ga pogledati.

Mogao je prilikom smrti da oseti izvesnu podrku.Ali kada bi sudija rekao: Mora umreti na drve-tu, nestajalo je svake nade. Svi su shvatali da je Bogzauvek okrenuo lea takvom jadniku. Upravo zatoPavle kae da je Hristos postao za nas kletva, jer jepisano: proklet svaki koji visi na drvetu (Galatima

3,13). Smrt kojom je Hristos umro bila je smrt izgu-bljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenomoaju ona koju Otkrivenje naziva druga smrt. Ra-


19/32

18

zume se, Hristu je bilo beskrajno tee da to podnesenego to e to biti za njih, zato to je Njegova osetlji-vost na patnju bila neuporedivo vea od njihove.

Zamislite oveka razapetog na krst: gomila dolazida mu se ruga kao to mi danas masovno odlazimo nautakmicu. Slian staroj olupini od kola na koju decabacaju kamenice, on je otpisano ljudsko bie, prepu-teno poruzi i zlostavljano u neizrecivom uasu. Vi

ak ne smete da osetite ili izrazite saoseanje premanjemu, jer ako to uinite, idete protiv Boje osude! Viste na Bojoj strani ako ga gaate pokvarenim jajimaili paradajzom. Ljudi su upravo tako razmiljali.

akva je bila smrt do koje je Isus postao poslu-an. U svom oajanju uzviknuo je: Boe moj! Boe

moj! zato si me ostavio? (Matej 27,46). Razmiljajteo ovome u tiini i dubokom strahopotovanju. reba-lo je da vi i ja proemo kroz sve to da On nije zauzeonae mesto.

Ova ideja o ljubavi agapeiezava iz uma mno-gih koji tvrde da su Hristovi sledbenici, zato to se je-dan paganski pojam neprimetno uvukao u na nainrazmiljanja. U pitanju je, naime, uenje o besmrtno-sti due. Ako nema stvarne smrti, onda ni Hristos nijestvarno umro. Ako je On otiao u raj onoga dana kad

je visio na krstu (kako to mnogi pogreno veruju zatoto zarez u Luki 23,43 nije na pravom mestu), ondanema ni istinskog Hristovog ponienja, nema prave


20/32

19

smrti na krstu, nema umiranja drugom smru, kojaje suta stvarnost. Da je bilo tako, Hristos nije i ne bimogao da plati kaznu za ljudski greh a to bi znailoda mi to moramo uiniti.

Doktrina o prirodnoj besmrtnosti due, logi-no, predstavlja Hristovu rtvu kao varku, inscenira-no podnoenje Bojeg gneva radi grenika, dok je ustvari On sve vreme bio podravan uzdanjem u veliku

nagradu koja e doi. Meutim, kada Ga je na Golgo-ti obuzela tama, svetlost Oevog lica bila je potpunopovuena. Njegov vapaj: Zato si me ostavio? nijebio gluma. Isaija je bio u pravu: Jer je dao duu svojuna smrt (Isaija 53,12), ak drugu smrt (Otkrivenje2,11).

Lano uenje iz drevnog paganstva poelo je daprodire ubrzo posle apostolskog doba, te Hristovaopomena prvoj od sedam simbolikih crkava u Otkri-venju 2 glasi: No imam na tebe, to si ljubav [agape]svoju prvu ostavio (4. stih). Kad je Boji neprijatelj

shvatio kakva se snaga krije u toj ideji, njegova prvareakcija bila je da izazove otpad rane Crkve u pogledutog sutinskog verovanja. I mi doista moemo doku-mentovati postepeno naputanje ljubavi agape, korakpo korak, od strane takozvanih crkvenih otaca.

Avgustin je konano napravio sintezu ljubavi

agape i ljubavi usredsreene na sebe, koja je postalatemelj srednjovekovnog katolicizma. Luter je pokuaoda obnovi agapeali, tuno je rei, njegovi sledbenici


21/32

20

vratili su se doktrini o prirodnoj besmrtnosti, i pono-vo je agape gotovo nestala. Svet je danas zreo za njenoponovno otkrivanje.

Sada ve verovatno poinjemo da oseamo dubi-nu ponora koji ljudsku ljubav odvaja od agape. Akonije njom obogaena, ljudska ljubav je samo prerue-na sebinost. ak i roditeljska ljubav ponekad traisvoje, i moe predstavljati prikriveni oblik sebinosti.

Naa sadanja epidemija brane nevernosti dovo-ljan je dokaz o usredsreenosti na sebe kad je re oseksualnoj ljubavi. Uzajamna ljubav dvoje ljudi, uko-liko je eros, zasnovana je na egocentrinim pobuda-ma. I nije ni udo to umire! Nasuprot tome, agapene trai svoje i nikad ne prestaje (1. Korinanima

13,5.8). Imajte na umu: eros sam po sebi nije netoloe; svi postojimo zahvaljujui tome. Ali ako je vabrak zasnovan samo na erosu, verovatno e se razbitio stene.

Poto je sve reeno, ostaje jo jedan dodatni kon-

trast izmeu ljudske i Boje ljubavi:Prirodna ljudska ljubav eli nagradu besmrtno-sti: agape se usuuje da je se odrekne.Upravo je topreokrenulo sve vrednosne sisteme starog veka.

Bog nije za nas napisao neki enciklopedijski la-nak o agape ljubavi. Umesto toga, poslao je svog Sina

da umre na krstu, da bismo je mi mogli videti. Pravadimenzija te rtve ogleda se u tome to je ona bezgra-nina, potpuna i vena.


22/32

21

Hristos je otiao nas radi u grob, ne zato to jeto zasluio, nego zato to smo mi to zasluili. U onihposlednjih nekoliko sati dok je visio na krstu u tami,On je ispio au ljudske bede do dna. Blistave sunevesvetlosti u kojoj je hodio dok je bio na Zemlji, sada jenestalo. Svaka misao o buduoj nagradi iezla je izNjegovog uma. On nije mogao da vidi drugu stranuiz mranog i uasnog groba koji se otvarao pred njim.

Bog je agape, Hristos je Bog, a gle kako umire smrukoju smo mi zasluili. (injenica da Ga je Otac vra-tio u ivot treeg dana ni na koji nain ne umanjujestvarnost Njegovog potpunog predanja na krstu nasradi.)

A sada dolazimo do neeg uznemirujueg. Nije

dovoljno da kaemo: Odlino, drago mi je to je Onkroz sve to proao; no, zar vi mislite da ja moram danauim da volim agape ljubavlju? Nemogue!

Mi greni, samoivi smrtni ljudi moemonau-

iti da volimo ljubavlju agape,jer Jovan kae: Ljuba-zni, da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav [agape] odBoga, i svaki koji ima ljubav [agape] od Boga je roen,i poznaje Boga. A koji nema ljubavi [agape] ne poznaBoga; jer je Bog ljubav [agape] (1. Jovanova 4,7.8).

Mojsije je primer oveka koji je to nauio.

Bog mu je jednog dana dao poseban test. Izrailjje raskinuo stari zavet klanjajui se zlatnom teletu, iBog je predloio Mojsiju da ih uniti boanskom H-


23/32

22

bombom, i da pone od nule sa novim narodom Mojsijevim potomcima.

Iskuenje da zauzme mesto Avrama, Isaka i Ja-kova bilo je veoma stvarno. Izrailj je ve bio dodijaoBogu. A Mojsija je Bog voleo i ponudio mu izvanred-no unapreenje sa slavom za sva vremena. I ta dauini? Da prihvati ponuenu ast i prepusti Izrailjapropasti?

Mojsije se kidao i strahovito patio u dui. Nikadau svom ivotu nije toliko plakao. Oslunite kako gla-som isprekidanim od jecaja ovaj smrtnik poput naspokuava da promeni Boji naum:

Molim ti se; narod ovaj ljuto sagrei nainiv-i sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh... Ovde

Mojsije zastaje; ne moe da zavri reenicu. On bacapogled na uas venog pakla (vene, druge smrti prim. prev) pred sobom ako bude delio sudbinu Izra-ilja. Ipak, predomislio se. On odluuje da propadne snjima: ... Ako li nee, izbrii me iz knjige tvoje koju

si napisao (2. Mojsijeva 32,31.32).Mojsije je poloio test. Mogu da zamislim kakoGospod rukama ljubavi grli svog uplakanog slugu ustanovio je da je ovek s takvom ljubavlju ovek poNjegovom srcu.

Pavle je tu istu ljubav agape pronaao u svomsrcu,jer je on takoe eleo da sam bude odluen odHrista u korist svog izgubljenog naroda (Rimljanima


24/32

23

9,1-3). Svako ko istinski shvata krst i veruje, doivljavaudo agapeljubavi u svom sopstvenom srcu. Upravoe na taj nain svet ponovo biti preokrenut, jer lju-bav [agape] Boja nagoni nas da ne ivimo vie sebi,nego onome koji ... [za nas] umre i vaskrse (2. Korin-anima 5,14.15).

Mi proputamo da shvatimo glavnu misao Novogzaveta ukoliko u njemu ne pronaemo agape. ako-

e ostajemo u tami u pogledu toga ta je vera, jer jenovozavetna vera poimanje ljudskog srca kolika jeirina i duina i dubina i visina (Efescima 3,18.19)Hristove ljubavi agape. Ne moe biti stvarne promenesrca putem opravdanja verom ukoliko to istinski neshvatimo.

Evo nas u poslednjim trenucima pred Drugi Hri-stov dolazak. Crkva ostatka poslednjeg vremena od-likovae se kao oni koji dre zapovesti Boje i veruIsusovu (Otkrivenje 14,12). Kako ovek zaista drizapovesti? Od apostola stie otrenjujui odgovor:

Agapeje ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10). Ni-ta manje.o je osnovna ideja Boje poslednje poruke mi-

losti ovom svetu u Otkrivenju 14,6-12. Ona mora bititu da bi ovek mogao da se pripremi za Gospodnji po-vratak u slavi! Vera koja danas ini uda zahvaljujui

opravdanju verom jeste odgovor omekalog srca naudesnu ljubav agape ispoljenu u rtvi Bojeg Jagnjeta.a ideja je ponovo sadanja istina (2. Petrova 1,12).


25/32

24

Dok su apostoli raznosili vest u svim pravcima,krst je postao trenutak istine ovoga sveta. Pri svetlostitog munjevitog otkrivenja, svaki ovek je video sebekao osuenog. Krst je postao konana definicija lju-bavi. Eto zato je re agape preokrenula svet. Neka biona preokrenula i va ivot!


26/32

ELITE DA JO VIENAUITE O OVOJ DOBROJ VESTI?

ENA KOJA JEREKLA DA BOGU

okom mnogih vekova, razvilo se

mnotvo mitova o Mariji, majci Isu-sovoj. Nastala od materijala name-njenog hrianima evangelistikogusmerenja, ova broura predstavljapokuaj odvajanja neistine od fas-cinantnih istina koje nam Pismo ot-kriva o ovoj divnoj eni.Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da boljerazumemo i njenog Sina.

BLIZINA VAEG SPASITELJAJeste li umorni od oseaja krivice?Oseate li se odbaenim i nepotreb-nim? Evo jedne izuzetno DOBREVESI. Hristos je preuzeo inicijativuda vas povede putem ka srei ovde isada, a dalje ka nebu i venom i-votu.


27/32

OBRNUTA MOLITVAVoda ne tee uzbrdo, a i ljudi obinone izgovaraju molitve poput one za-

panjujue u Jevanelju po Jovanu 4,koja je obrnutog smera.Jesmo li spremni za tektonsku pro-menu u svom pristupanju Bojemprestolu?

KAKO SPASITI BRAKKako iveti s loim branim partne-rom. Bog ima lekovite Dobre vestikoje e doneti blagosloveno olaka-

nje u svaki nesrean dom, i dodatnoohrabrenje za sve one koji su sreniu svom braku. Lek je u onom to ve-rujemo, a ne u onom to inimo!

DOBRA VEST U MALO REIBroura nam otkriva kako ljudi iene mogu da kroz Jevanelje pro-nau zadovoljavajue odgovore nasvoje probleme. Mera vere enjaza Bogom usaena je u svakomljudskom srcu. Bog svakako znakako e odgovoriti na ovu enju.


28/32

Preporuujemo i sledee knjige:

MONA DOBRA VEST,Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernihkoncepcija jednostavne poruke kojebi trebalo da budu sila Boja naspasenje (Rimljanima 1,16), a kojesu postale alostan izvor zbunjeno-sti. Nasuprot tome, ovo delo baca sa-

svim novo svetlo na svu tu frustraci-ju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju naduhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamokoliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovaliu to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bi-bliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srcadesetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebnose obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svojenade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO

TO MISLITE, Robert J. WielandMilioni ljudi veruju loim vestima.Evaneoska poruka je tako dobravest, da je to ponekad teko i pove-rovati. Boja milost je...beskrajnobolja nego to ste mislili. Prvi put

odtampana 1985, ova knjiga na-stavlja da izaziva panju.


29/32

MARIJA MAGDALENA:Biblijska pria,

Robert J. WielandMarija Magdalena pleni panju iinspirie matu gotovo svake osobekoja je sluala o njenom tajanstve-nom i raskonom inu pomazanjaskupocenim mirom koje je izlilana Isusova stopala, opravi ih zatimsvojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnupriu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto

meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

U POTRAZI ZA KRSTOM,Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih

osoba koje su se uputile prema kr-stu, meu kojima su, pored njega sa-mog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.On nam otkriva kako moemo steisvoje lino iskustvo na tom istomputovanju, i naglaava da krst ne-sumnjivo ima snagu da protera svaki

strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo na-pisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.


30/32

Radosne Vesti:OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pi-

sma koje e obradovati Vae srce.Podeljene na tri odseka: Dobra Vestkoja uzdie um (srce), Dobra Vesto budunosti i Pronalaenje Bojegmesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,Robert J. Wieland

Knjiga koja je imperativ za svakogko eli bolje da razume znaenje Isu-sove vere i Hristove prirode.


31/32

CIP - ,

27-31

, Re koja je preokrenula svet / Robert D. Vilend ;[prevod sa engleskog Mirjana eri ; pesmu prepevao ZvonimirKosti Palanski]. - Novi Sad : Eden kua knjige, 2015(Beograd : Apollo graphic production). - 24 str. ; 14 cm

Prevod dela: Te word that turned the world upside down / byRobert J. Wieland. - ira 50.

ISBN 978-86-85197-40-6

a) COBISS.SR-ID 295341575


32/32

rec koja je preokrenula svet - robert j wieland

Documents