RAZVOJ INFORMATIKE

i računara

Još u davnim vremenima razvijala se trgovina. Razviće trgovine predstavlja razvitak računanja. Trgovcima je bilo potrebno nešto što će računati umesto njih pa su u Kini osmislili abakus.

Za teža računanja ljudi su sami računali.

Tek posle skoro 3000 godina pojavljuju se nova otkrića.

Johan Gutenberg je 1440. osmislio štamparsku mašinu. Već 1445. godine je odštampao čuvenu Bibliju.

Viljem Šikard je konstruisao prvi mehanički kalkulator za računanje astronomskih tablica početkom 17. veka.

Prvi Paskalov kalkulator je bio decimalna mašina, ali u to vreme francuski novčani sistem nije bio decimalniNapravio ga je kada je imao samo 19. godina kako bi pomogao ocu koji je bio skupljač poreza. Brzo su se kvarili a samo Paskal je znao da je popravi, međutim on je imao druga interesovanja.

Kasnije verzije su imale 8 zupčanika koji su se okretali samo u jednom smeru pa nije bilo moguće računati negativne brojeve. Kasnije su mnogi naučnici usavršavali ovaj kalkulator.

Gotfrid Vilfelm Lajnbic je 1671. godine izumeo računaljku s bubnjem koja je mogla da sabira, oduzima, množi i deli, kao i da izračunava kvadratni koren.

Čarls Ksavijer Tomas de Kolmar je 1820. kreirao kalkulator nazvan aritmometar On je mogao da sabira, oduzima i množi, a i delio je uz intervenciju korisnika.

Kalkulator se prodavao još 90 godina.

Prva generacija računara

Prvi računari su koristili vakuumse cevi. Bili su ogromni, skupi, nepraktični i bili su veliki potrošači električne energije.

Druga generacija računaraDruga generacija računara se proizvodila pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Njih karakteriše upotreba tranzistora koji su u računarima zamenili vakuumske cevi koje su bile velike i trošile mnogo struje.

Zasluge za izum ovog uređaja pripadaju Vilijam Šokliu, Džonu Bardinu i Voter Bretinu, koji su 1956. za taj izum dobili Nobelovu nagradu za fiziku.

Tek osamdesetih i devedesetih godina prethodnog veka se dizajniraju računari za kućnu i poslovnu upotrebu u svim poljima. Danas skoro svaka kuća ima bar jedan računar.

Desktop računari se sastoje od kućišta, monitora, tastature, zvučnika, miša za komandovanje, štampača i slično.Odavno se koriste i lap-topovi koji su manji ali imaju istu funkciju. Takođe se koriste i uređaji kao što su tablet računari, ajpedovi itd.

Slike preuzete sa stranica:Abakus, stranica 2: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Schoty_abacus.jpgŠtamparska mašina, stranica3 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Handtiegelpresse_von_1811.jpgMehanički digitron, stranica 3 http://en.wikipedia.org/wiki/File:Schickardmaschine.jpgPaskalov kalkulator, stranica 4 http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/racunaljke/Pascaline2.jpg, http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/racunaljke/Pascaline1.jpgRačunaljka s bubnjem, stranica 5 http://en.wikipedia.org/wiki/Stepped_ReckonerAritmometar stranica 6 http://mathsforeurope.digibel.be/Mechanicalcalculators.html http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/racunaljke/aritmometar.jpgPrva generacija računara http://www.konides.ag.rs/inf1/01-IstorijatRazvojaRacunara/prva_generacija.html http://www.futura-sciences.com/magazines/matiere/infos/actu/d/physique-laser-devient-generateur-nombres-aleatoires-17774/Druga generacija računara 7 http://bs.wikipedia.org/wiki/Datoteka:UNIVAC-1101BRL61-0901.jpg Savremeni računar, stranica 8 http://www.personalmag.rs/tag/esprimo/

Danica Eraković i Sanela MehmedovićSmer: Građevinski tehničar za visokogradnjuTehnička škola “Šabac”I-5