Ovo vam je čudna priča pisana za djecu,a spominje, draga djeco, krušku, vranu, mecu.

Kruška žuta, nasred puta pala sa vrh grane,ubila se razbila se, bježeći od vrane.

Vrana crna, dugog kljuna, a šarenog repa,krilom lupa, grakće, skače, od muke se cijepa.

Poletila uzet krušku, al’ naišao medo,pa od sreće zaplesao, krušku je ugledao.

Uzeo je pa je gleda, miluje i gladi,a kruška se samo pita: “Šta će da mi radi?”

Otvorio medo usta da pojede krušku,al’ ga crna vrana s grane, uhvati za njušku.

E, medvjede, da ti kažem, kruške ti se mani,ja sam krušku prva našla, drži se po strani!

Začuđen je medo gleda, pa počeša njušku:“To i djeca vrano znaju, medo voli krušku!”

A kruški je dosta svega: “E, ne mogu više,il’ od vrane, il’ od mede, isto mi se piše!”

crtež: Enis Redžepagićtext: Sead Redžepagić

Obrada: Sanela Dizdar