rainbow rowell - eleonora & park

8/18/2019 Rainbow Rowell - Eleonora & Park

1/237

BU&CW

~ 1 ~

Avada


2/237


3/237

BU&CW

Prestao je da pokušava da je vrati.

Ona je dolazila samo kad bi joj se prohtelo, u snovima i lažima i varljivim naletima većviđenih stvari.

Kao onda kad je, vozeći se na posao, ugledao riđokosu devojku kako stoji na uglu - utom trenutku kad mu se grlo steglo, mogao je da se zakune da je to bila ona.

Odmah potom video je da je kosa devojke više plava nego rida.

Držala je cigaretu... i nosila majicu sa natpisom „Sex Pistols”.

Eleonora je mrzela Pistolse.

Eleonora...

Stajala je kraj njega dok ne bi okrenuo glavu. Ležala je kraj njega dok se ne bi probudio.

U poređenju s njom, sve druge bile su jednolične, blede i nikada dovoljno dobre.

Eleonora je sve upropastila.

Eleonore više nema.

Prestao je da pokušava da je vrati.

~ 3 ~

Avada


4/237

BU&CW

AVGUST 1986

~ 4 ~

Avada


5/237

BU&CW

1

PARK

XTC1 nije bio dovoljan da nadglasa morone u zadnjem delu autobusa.

Park je nabio slušalice u uši.

Sutra će da ponese Skinny Puppy ili Misfits. Možda će da nasnimi posebnu kasetu zaautobus, sa što više arlaukanja i zavijanja.

Moći će da se vrati nju vejvu u novembru, kada dobije vozačku dozvolu. Roditelji su muobećali da će dobiti majčinu impalu, pa je već počeo da štedi za novi kasetofon.

Kad bude počeo da ide svojim kolima u školu, moći će da sluša šta mu se prohte, ili pakništa ukoliko mu se tako hoće, a imao bi i dodatnih dvadeset minuta sna.

- To ne postoji - neko je uzviknuo iza njega.

- E baš jebeno postoji - Stiv se prodrao. - U stilu pijanog majmuna, čoveče, bezzajebancije. Možeš nekoga tako i da ubiješ.

- Koji si serator.

- Ti si serator - uzvrati Stiv. - Park! Hej, Park!

Park ga je čuo, ali nije odgovorio. Ponekad bi se Stiv okomio na nekog drugog, ukolikobi ga ignorisali neko vreme. To saznanje je samo po sebi predstavljalo osamdeset postošanse da preživiš Stiva kao komšiju. Ostalih dvadeset posto je značilo da treba da sagnešglavu...

Činjenica koju je Park u trenutku zaboravio. Papirna loptica ga je pogodila u potiljak.

- To su bile moje beleške iz Poznavanja prirode i društva, kretenu - reče Tina. - Izvini, dušo - uzvrati Stiv - objasniću ti ja i prirodu i društvo.

- Pokaži joj stil pijanog majmuna - neko dobaci.

- PARK! - Stiv se prodrao.

Park je skinuo slušalice i okrenuo se pozadi. Stiv je držao glavno slovo u zadnjem deluautobusa. Čak i kad je sedeo, gotovo da je glavom udarao o krov. Uvek se činilo kao da je biookružen nameštajem za lutke. Od sedmog razreda već je izgledao kao odrastao čovek, a to jebilo pre nego što je počela da mu raste brada. Neposredno pre toga.

Park se ponekad pitao da li je Stiv sa Tinom zato što je pored nje izgledao kao još većimonstrum. Većina devojaka iz Fletsa bile su niske, ali Tina jedva da je bila metar i po.

Uključujući i ogromnu kosu. Jednom, u nižim razredima srednje škole, neki tip je zezao Stiva kako bi mu bilo bolje

da pripazi da Tina ne zatrudni, jer će je njegove džinovske bebe ubiti. - Izleteće iz njenogstomaka kao alijeni - rekao mu je. Stiv je polomio svoj mali prst o mladićevo lice.

1 XTC - engleski rok bend. (Sve fusnote u tekstu su prevodiočeve.)

~ 5 ~

Avada


6/237

BU&CW

Kad je Parkov otac čuo za to, rekao je: - Neko bi trebalo da nauči tog Marfijevog klincakako da pravilno stegne pesnicu. Park se nadao da to niko neće uraditi. Tip koga je Stivudario, nedelju dana nije mogao da otvori oči.

Park je bacio Tini njen zgužvani domaći zadatak. Ona ga uhvati.

- Park - reče Stiv - ispričaj Majkiju o karate stilu „pijani majmun”.

- Ne znam ništa o tome - Park sleže ramenima. - Ali postoji, je l’ tako?

- Mislim da sam čuo za to.

- Eto ti - reče Stiv. Tražio je nešto čime bi gađao Majkija, ali ništa nije mogao da nade.Umesto toga, uperio je prst u njega. - Šta sam ti jebeno rekao?

- A šta koji kurac Šeridan zna o kung-fuu? - uzvrati Majki.

- Jesi li ti retardiran? - reče Stiv. - Njegova majka je Kineskinja.

Majki pažljivo odmeri Parka. Park se osmehnu i oči mu se smanjiše. - Da, izgleda dajeste - reče Majki. - Uvek sam mislio da si Meksikanac.

- Sranje, Majki - reče Stiv - baš si jebeni rasista.- Nije ona Kineskinja - upade Tina - ona je Korejka.

- Ko? - upita Stiv.

- Parkova mama.

Parkova mama je šišala Tinu još od osnovne škole. Imale su istu frizuru, duge spiralnekovrdže sa visoko zabačenim razbarušenim šiškama.

- Bogami, ona je mnogo dobra riba - reče St iv, prasnuvši u smeh. - Bez uvrede, Park.

Park je uspeo da se još jednom osmehne, a potom je utonuo u sedište, nabio slušalice uuši i pojačao zvuk do kraja. Još uvek je mogao da čuje Stiva i Majkija, koji su sedeli četirisedišta iza njega.

- A u čemu je jebena poenta? - pitao je Majki.

- Brate, je l’ bi se ti tukao sa pijanim majmunom? Oni su ogromni. Kao iz filma EveryWhich Way But Loose, 2 čoveče. Zamisli da se takva slotina iskali na tebi.

Park je primetio novu devojku otprilike u iste vreme kad i svi ostali. Stajala je uprednjem delu autobusa, pokraj prvog slobodnog mesta.

A pored prozora je sedeo dečak sa prve godine, novajlija. Spustio je svoju torbu poredsebe i okrenuo glavu na drugu stranu. Svi koji su sedeli sami, pomerili su se na krajevesedišta do prolaza. Park je čuo kako se Tina kikoće - živela je za ovakve situacije.

Nova devojka je duboko uzdahnula i zakoračila niz prolaz između sedišta. Niko je nije

udostojio pogleda. Park se takođe trudio da je ne gleda, ali bila je to jedna od onih situacijapoput sudara vozova ili pomračenja.

Devojka je izgledala baš kao osoba kojoj bi se ovako nešto moglo dogoditi.

Ne samo da je bila nova, bila je krupna i čudna. Sa čupavom, svetlocrvenom kosom,povrh svega još i kovrdžavom. Obučena kao... kao da je želela da ljudi bulje u nju.

2 Every Which Way But Loose - avanturistička komedija iz 1978. sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi.

~ 6 ~

Avada


7/237

BU&CW

Ili možda nije shvatala na št a je ličila. Nosila je kariranu flanelsku košulju, i to mušku,oko vrata nekoliko čudnih ogrlica, a oko zglobova obmotane marame. Parka je podsećala nastrašilo ili na „lutkice bezbrigice”3 koje je njegova majka držala na svojoj komodi. Ličila je nanešto što ne može da preživi u divljini.

Autobus se ponovo zaustavio, a u njega je ušla još jedna gomila klinaca. Progurali su se

pored devojke udarajući je, i sručili se na sedišta. U tome je bila stvar - svi u autobusu su već imali svoja mesta. Svi su zapljunuli po jedno

još prvog dana škole. Oni poput Parka, koji su imali sreće da imaju celo sedište za sebe, nisuhteli tako lako sada da ga se odreknu. Naročito ne zbog nekoga kao što je ona.

Park je pogledao u devojku. I dalje je stajala.

- Hej, ti - uzviknuo je vozač autobusa - sedi dole. Devojka je krenula ka zadnjem deluautobusa. Pravo u čeljusti zveri. Bože, pomisli Park, stani, vrati se. Dok je prilazila, mogao jeda oseti kako se Stiv i Majki oblizuju. Pokušao je da skrene pogled.

U tom trenutku, devojka je primetila prazno mesto prekoputa Parka. Lice joj se ozarilood olakšanja i ona požuri ka njemu.

- Hej - reče oštro Tina. Devojka se nije zaustavila. - Hej - ponovi Tina. - Bozo!4

Stiv je počeo da se smeje. A posle par sekundi i celo njegovo društvo.

- Ne možeš da sedneš tu - reče Tina. - To je Mikaelino mesto.

Devojka se zaustavila i pogledala Tinu, a potom i prazno sedište.

- Sedi - zarežao je vozač.

- Moram negde da sednem - rekla je devojka smirenim, odlučnim glasom.

- To nije moj problem - Tina je prasnula. Autobus je naglo skrenuo i devojka sezateturala unazad, trudeći se da ne padne. Park je pokušavao da pojača muziku, ali zvuk je

već bio odvrnut na najjače. Pogledao je devojku - činilo se da je na ivici suza. Bez preteranog razmišljanja Park je odjurio do prozora.

- Sedi - rekao je besno. Devojka se okrenula ka njemu, ne znajući da li se radi o jošjednom drkadžiji. - Jebote - tiho reče Park, pokazujući glavom na mesto do njega - sedi većjednom.

Devojka je sela. Ništa nije rekla - hvala bogu, nije mu se zahvalila - i ostavila je nekihdesetak centimetara prostora između njih dvoje.

Park se okrenuo prema prozoru od pleksiglasa i čekao da ovaj odvratni svet odedođavola.

3 Trouble dolls (worry dolls) - lutkice koje se stavljaju ispod jastuka, kako bi odagnale brige i donele bezbrižan san.4 Bozo the Clown - klovn Bozo.

~ 7 ~

Avada


8/237

BU&CW

2

ELEONORA

Eleonora je razmatrala mogućnosti koje su joj bile na raspolaganju:

1. Mogla je da ide kući pešice. Prednosti: vežba, rumeni obrazi, vreme za sebe.

Mane: nije znala svoju novu adresu, pa čak ni pravac u kome bi trebalo da krene.

2. Mogla bi da pozove mamu i pita je da je odveze. Prednosti: mnogo. Mane: njenamajka nije imala telefon. Ni kola.

3. Mogla bi da pozove tatu. Ha!

4. Mogla bi da pozove baku. Kako bi je pozdravila.

Sedela je na betonskom stepeništu ispred škole, zureći u kolonu žutih autobusa. Njenautobus je bio tu. Broj 666.

Čak i da može da izbegne autobus danas, čak i da se njena dobra vila pojavi sa kočijomod bundeve, ujutru će ponovo morati da nađe način da dođe u školu.

A teško da će đavoli u obliku dece u autobusu sutra da ustanu na desnu nogu. Ozbiljno.Eleonora se ne bi začudila da sledeći put iskeze zube na nju kad je budu videli. Ta plavuša saizbeljenom jaknom koja je sedela pozadi? Gotovo da si mogao da joj vidiš rogove ispod tihšiški. A njen dečko je verovatno bio pripadnik loze Nefila.5

Ta devojka - svi oni - mrzeli su Eleonoru čak i pre nego što su je ugledali. Kao da su biliunajmljeni da je ubiju u prošlom životu.

Eleonora nije znala da li je mladić azijskog porekla, koji ju je pustio da sedne kraj njega,jedan od njih, ili je samo bio glup. (Ali ne glup-glup... pohađao je naprednu nastavu zajednosa Eleonorom iz dva predmeta.)

Njena majka je insistirala da je u novoj školi rasporede na časove napredne nastave.Poludela je kad je videla koliko su slabe bile Eleonorine prošlogodišnje ocene, iz prvegodine. - To sigurno nije iznenađenje za vas, gospođo Daglas - prokomentarisao je šefnastave. - Ha! - pomisli Eleonora. - Bio bi iznenađen šta bi moglo biti iznenađenje u ovomtrenutku.

Kako god. Eleonora je mogla da posmatra oblake i na naprednoj nastavi. I tamo je biloisto toliko prozora.

Ukoliko se uopšte bude vratila u ovu školu.

Ukoliko se uopšte bude vratila kući.

U svakom slučaju, Eleonora nije mogla da kaže majci o problemu iz autobusa, budući dajoj je majka rekla da ne mora da ide autobusom u školu. Sinoć, dok je pomagala Eleonori dase raspakuje...

- Riči je rekao da će te on odvesti, to mu je na putu za posao - rekla je njena majka.

5 Nefili - hibridna bića, opisana u Knjizi postanja, za koje se verovalo da su potomci sinova Božjih i kćeri čovečijih.

~ 8 ~

Avada


9/237

BU&CW

- Hoće li da me vozi na prikolici svog kamiona?

- Pokušava da se pomiri sa tobom, Eleonora. Ti si takođe obećala da ćeš pokušati.

- Lakše mi je da se mirim sa njim sa pristojne razdaljine.

- Rekla sam mu da si spremna da budeš deo ove porodice.

- Ja sam već deo ove porodice. Originalni član. - Eleonora - reče majka - molim te.

- Ići ću autobusom - uzvrati Eleonora. - Ništa strašno. Upoznaću ljude.

Ha! - pomisli Eleonora. Veliko, dramatično - ha!

Njen autobus je uskoro trebalo da krene. Nekoliko drugih autobusa je već odlazilo.Neko je strčao niz stepenice pored Eleonore i slučajno zakačio njenu torbu. Ona ju jesklonila i počela da se izvinjava - ali je tada shvatila da je to mali glupi Azijat, koji senamrštio ugledavši je. I ona se namrgodila, a on je otrčao.

Baš lepo - pomisli Eleonora. Deca iz pakla neće ostati gladna dok sam ja tu.

~ 9 ~

Avada


10/237

BU&CW

3

PARK

Nije pričala sa njim na povratku kući.

Park je čitav dan smišljao kako da se otarasi te nove devojke. Trebalo bi da se pomerina drugo mesto. To je bio jedini odgovor. Ali na koje mesto? Nije hteo da se nameće nekomdrugom. Čak i sama promena sedišta bi privukla Stivovu pažnju.

Park je očekivao da ga Stiv startuje čim je pustio devojku da sedne do njega, ali se onvratio priči o kung-fuu. U stvari, Park je znao dosta toga o kung-fuu. Njegov otac je bioopsednut borilačkim veštinama i to ne samo zato što je Parkova majka bila Korejka. Park injegov mlađi brat Džoš išli su na te-kvon-do otkad su prohodali.

Promeniti mesta, ali kako?...

Verovatno je mogao da sedne napred pored nekog iz prve godine, ali to bi bio evidentnidokaz slabosti. Osim toga, skoro da je mrzeo pomisao da ostavi tu čudnu, novu devojkusamu u zadnjem delu autobusa.

Mrzeo je sebe što je razmišljao na taj način.

Da je njegov otac znao kako razmišlja, nazvao bi Parka pičkicom. I to naglas, ovog puta.Da je to znala njegova baka, zavalila bi mu ćušku po glavi. - Gde su ti maniri? - rekla bi. - Je l’se tako ophodi sa nekim ko je u nevolji?

Ali ni sam Park nije imao previše sreće, niti je bio u poziciji da spašava tu glupucrvenokosu. Mogao je tek toliko - da spašava sebe iz neprijatnih situacija. Znao je da je tosmradovski, ali je nekako bio zahvalan što su postojali ljudi poput te devojke. Zato što su

postojali i ljudi poput Stiva i Majkija i Tine, a njih je valjalo nahraniti. Da nije bilo ovecrvenokose, okomili bi se na nekog drugog. A da nije bilo nekog drugog, bio bi Park.

Stiv ga je pustio da se izvuče jutros, ali to neće trajati zauvek...

Park je ponovo čuo svoju baku: - Dušo, zaista te muči to što si učinio nešto lepo, dok suostali gledali?

Nije bilo čak ni naročito lepo, pomisli Park. Pustio je devojku da sedne, ali ju je opsovao.Kad se pojavila na času engleskog tog popodneva, izgledalo mu je kao da ga progoni...

- Eleonora - reče g. Stesman. - Kakvo moćno ime. To je kraljevsko ime, znaš.

- To je ime debele veverice iz Čipetsa - neko je šapnuo iza Parka. Neko drugi senasmejao.

G. Stesman je pokazao na praznu prvu klupu.- Danas čitamo poeziju, Eleonora - reče g. Stesman. - Od Emili Dikinson. Da li bi bila

ljubazna da počneš prva?

G. Stesman je okrenuo knjigu na odgovarajuću stranicu i pokazao odakle da krene. -Hajde - rekao je - jasno i glasno. Ja ću ti reći kada da staneš.

~ 1 ~

Avada


11/237

BU&CW

Nova devojka je pogledala g. Stesmana, nadajući se da je reč o šali. Kad je shvatila da senije šalio, a retko kad je to i činio, počela je da čita.

- Bila sam gladna sve te godine - počela je da čita. Nekoliko dece se nasmejalo. Isuse,pomisli Park, samo g. Stesmanu može da padne na pamet da punačkoj devojci kaže dapročita pesmu o jelu prvog dana škole.

- Nastavi, Eleonora - reče g. Stesman. Počela je ispočetka, što se Parku učinilo kao užasno loša ideja.

- Bila sam gladna sve te godine - reče, ovog puta glasnije.

- Moje podne je došlo, da obedujem, te drhteći, primakoh sto, i okusih čudno vino.

To je bilo na stolovima koje sam viđala, kad sam se okretala gladna i sama gledajućikroz prozore u bogatstvo kojem se nisam smela nadati.

G. Stesman je nije zaustavio, tako da je pročitala čitavu pesmu hladnim, odvažnimglasom. Istim onim glasom kojim je odgovorila Tini.

- To je bilo čarobno - reče g. Stesman kad je završila. Blistao je od zadovoljstva. - Prosto

čarobno. Nadam se da ćeš ostati sa nama, Eleonora, makar dok ne budemo radili Medeju. Toje glas koji stiže na kočijama koje vuku zmajevi.

Kada se devojka pojavila na času istorije, g. Sanderhof nije napravio scenu. Iako jesterekao, kada mu je predala svoj rad: - Aha. Kraljica Eleonora od Akvitanije. Sela je nekolikoredova ispred Parka i, koliko je on mogao da oceni, sve vreme provela zureći u sunce.

Park nije smislio način da je se otarasi u autobusu. Ili da se otarasi samog sebe. Tako daje stavio slušalice i odvrnuo zvuk do kraja, pre nego što je devojka sela.

Hvala bogu, nije pokušala da započne razgovor.

~ 11 ~

Avada


12/237

BU&CW

4

ELEONORA

Tog popodneva stigla je kući pre ostalih klinaca, što je bilo dobro, jer nije bila spremnada ih ponovo vidi. Bio je to pravi ,,šou nakaza” kad je sinoć ušla u kuću...

Eleonora je provela toliko vremena razmišljajući kako bi to izgledalo kad bi se vratilakući u kojoj su joj svi nedostajali - mislila je da će joj napraviti svečani doček sa svekonfetama. Zamišljala je kako ne prestaju da se grle.

No, kad je Eleonora kročila u kuću, činilo se da je njeni brat i sestra gotovo nisu niprepoznali.

Ben je prešao pogledom preko nje, a Mejsi - Mejsi je sedela Ričiju u krilu. Eleonora jemomentalno mogla da se ispovraća, samo da nije obećala svojoj majci da će se ubuduće, do

kraja svog života, pristojno ponašati. Jedino je Mišonja potrčao da zagrli Eleonora. Ona ga je podigla u znak zahvalnosti.

Napunio je pet godina, i već je bio težak.

- Hej, Mišonjo - reče ona. Tako su ga zvali još kao bebu, a ona nije mogla da se seti zašto.Više ju je podsećao na veliko, trapavo štene - uvek veselo, uvek spremno da vam skoči ukrila.

- Vidi, tata, evo je Eleonora - reče Mišonja, skočivši na pod. - Je l’ poznaješ Eleonoru?

Riči se pravio da ne čuje. Mejsi ju je posmatrala i sisala prst. Eleonora je godinama nijevidela kako to radi. Imala je osam godina, ali sa palcem u ustima, izgledala je kao beba.

Beba se naravno nije sećala Eleonore. Imao je negde oko dve godine... Sedeo je na podu

sa Benom. Ben je imao jedanaest godina. Buljio je u zid iza televizora.Majka je nosila torbu sa Eleonorinim stvarima u spavaću sobu, a Eleonora je išla za

njom. Soba je bila mala, tek tolika da stane orman i krevet na sprat. Mišonja je utrčao u sobuza njima. - Ti si dobila gornji krevet, a Ben mora da spava na podu sa mnom. Mama nam jetako rekla, a Ben je zbog toga plakao - reče on.

- Ne brini zbog toga - nežno je rekla majka. - Samo moramo malo da se ispremeštamo.

Ovde nije bilo dovoljno mesta za premeštanje. (Eleonora je odlučila da prećuti tučinjenicu.)

Otišla je u krevet čim je mogla, da ne bi morala da se vrati u dnevnu sobu.

Kada se probudila u pola noći, sva tri brata su spavala na podu. Nije bilo šanse da

ustane, a da ne nagazi na jednog od njih, a nije ni znala gde je kupatilo...Našla ga je. Kuća je imala samo pet prostorija, a kupatilo teško da bi se moglo računati

kao jedna od njih. Nalazilo se u produžetku kuhinje i to bukvalno, jer nije bilo odvojenonikakvim vratima. Ovu kuću su osmislili pećinski trolovi, pomisli Eleonora. Neko je,verovatno njena majka, okačio cvetni čaršav između frižidera i kupatila.

~ 12 ~

Avada


13/237

BU&CW

Kada je stigla kući iz škole, Eleonora je otključala vrata svojim novim ključem. Kuća jeizgledala još depresivnije na dnevnom svetlu, bila je štrokava i prazna, ali je Eleonora makarimala dom, i majku samo za sebe.

Bilo joj je čudno da na povratku iz škole zatekne majku kako stoji u kuhinji kao... kao daje to nešto najnormalnije. Kuvala je supu i seckala luk. Eleonori je došlo da zaplače.

- Kako je bilo u školi? - upitala je majka.- Fino - odgovori Eleonora.

- Je l’ ti je bilo lepo prvog dana?

- Naravno. Mislim, jeste, škola ko škola.

- Je l’ ćeš imati mnogo toga da nadoknadiš?

- Ne verujem.

Majka je obrisala ruke o farmerke i stavila kosu iza ušiju. Eleonora se po hiljaditi putiznenadila koliko je ona lepa.

Kada je Eleonora bila mala, njena majka joj je izgledala kao kraljica, kao glavna

junakinja neke bajke.Ne princeza - princeze su samo lepe. Eleonorina majka je bila prelepa. Bila je visoka i

krupna, sa širokim ramenima i tankim strukom. Svaka njena kost stajala je na pravommestu, što ju je razlikovalo od drugih ljudi. Izgledalo je da one nisu tu da joj služe samo kaopotpora, već da imaju smisao same po sebi.

Imala je pravilan nos, špicastu bradu i visoke i istaknute jagodice. Eleonorina majka jeličila na isklesanu statuu sa pramca nekog vikinškog broda ili sliku naslikanu na trupuaviona...

Eleonora je prilično ličila na nju.

Ali nedovoljno.

Eleonora je ličila na majku, posmatranu kroz staklo akvarijuma. Bila je zaobljenija imekša. Rasplinuta. Ako je njena majka bila poput statue, Eleonora je bila njena nezgrapnaverzija. Ako je njena majka bila iscrtana finim potezima, Eleonora je bila razmrljani crtež.

Nakon petoro dece, njena majka je imala grudi i kukove nalik na žene sa reklama zacigarete. Sa šesnaest godina Eleonora je bila građena poput srednjovekovnih krčmarica.

Imala je svega previše, a premalo visine da to sakrije. Grudi su joj počinjale ispod brade,bokovi su joj bili... parodija. Čak je i kosa njene majke, dugačka, kovrdžava i kestenjasta, bilalepša verzija Eleonorinih svetloriđih uvojaka.

Eleonora je naslonila glavu na ruku.

- Imam nešto da ti pokažem - rekla je majka, poklapajući supu - ali nisam htela pred

ostalom decom. Hajde, dođi. Eleonora ju je pratila do dečije spavaće sobe. Majka je otvorila orman i izvadila

nekoliko peškira i korpu za veš punu čarapa.

- Nisam mogla da donesem sve tvoje stvari kad smo se preselili - rekla je. - Vidiš i samada ovde nema dovoljno mesta kao u staroj kući... - zavukla je ruku u orman i izvukla crnuplastičnu kesu za đubre. - Spakovala sam najviše što se moglo.

Pružila je kesu Eleonori i rekla: - Žao mi je zbog ostalih stvari.

~ 13 ~

Avada


14/237

BU&CW

Eleonora je pretpostavila da je Riči pobacao sve njene stvari deset sekundi nakon što juje izbacio iz kuće. Uzela je kesu u naručje. - U redu je - reče ona. - Hvala.

Majka joj je na tren položila ruku na rame. - Klinci će da stignu kroz dvadesetak minuta- rekla je - pa ćemo da jedemo oko 4.30. Volim da sve bude spremno pre nego što se Ričivrati kući.

Eleonora je klimnula glavom. Otvorila je kesu čim je majka izašla iz sobe. Želela je davidi šta je još bilo njeno...

Prvo je ugledala papirne lutke. Bile su zgužvane i razbacane po torbi; neke od njih iižvrljane flomasterima. Prošlo je mnogo godina od kako se Eleonora igrala sa njima, ali joj jebilo drago što ih vidi. Ispravila ih je i složila na gomilu.

Ispod lutaka bilo je oko desetak knjiga, koje je njena majka verovatno nasumičnoizabrala; sigurno nije znala koje su bile Eleonorine omiljene. Eleonori je bilo drago što jeugledala Garpa6 i Brežuljak Voteršip7 .

Bilo je bez veze što je Oliverova priča8 prošla selekciju, a Ljubavna priča9 nije. Dečaci10 su bili tu, za razliku od Devojčica11 ili Džoovih sinov 12.

Bilo je dosta papira u kesi. Eleonora je imala policu s dokumentima, a njena majka jeizgleda odatle zgrabila većinu fascikli.

Eleonora je pokušala da uredno poređa sva ta školska svedočanstva, đačke slike i pismaod prijatelja sa kojima se dopisivala.

Pitala se gde je završio ostatak stvari iz stare kuće. Ne samo njenih stvari već i svihostalih. Poput nameštaja i igračaka, majčinih biljaka i slika. Danskih tanjira sa motivimavenčanja njene bake... Jao da, i onaj mali, crveni konj koji je uvek visio iznad sudopere.

Možda su negde odloženi. Možda se njena majka nadala da je ova kuća trolova samoprivremeno rešenje.

Eleonora se još uvek nadala da je i Riči privremeno rešenje.

Na dnu crne kese za đubre nalazila se kutija. Srce joj je zaigralo kad ju je ugledala. N jenujak iz Minesote je redovno za Božić slao luksuzne voćne pakete, pa su se Eleonora, njenabraća i sestra uvek svađali oko kutija u kojima je voće bilo upakovano. To je bilo priličnoglupo, ali bile su to dobre kutije - čvrste i sa lepim poklopcima. Ova je bila kutija sagrejpfrutima, pomalo mekanih ivica od pohabanosti.

Eleonora ju je pažljivo otvorila. Ništa nije bilo taknuto. Njen pribor za pisanje, bojice iflomasteri „prizmakolor” (još jedan ujakov božićni poklon). Bila je i gomila reklamnihkartica iz tržnog centra, koje su još uvek mirisale na skupe parfeme. Tu je bio i njen vokmen.Netaknut. Bez baterija, ali je ipak bio tu. A gde je bio vokmen, tu je bilo šanse za muziku.

Eleonora je spustila glavu na kutiju. Mirisala je na „šanel 5” i sveže narezane olovke.

Uzahnula je.6 The World According to Garp (Svet po Garpu) - roman Džona Irvinga.7 Watership Down - roman Ričarda Adamsa. 8 Oliver’s story - roman Erika Segala, nastavak bestselera Ljubavna priča. 9 Love story - roman Erika Segala, po kome je snimnjen istoimeni čuveni film. 10 Little Men - roman američke spisateljice Luize Mej Alkot. 11 Little Women - roman američke spisateljice Luize Mej Alkot. 12 Jo’s Boys - roman američke spisateljice Luize Mej Alkot.

~ 14 ~

Avada


15/237


16/237

BU&CW

5

PARK

Gospodin Stesman im je rekao da nauče napamet jednu pesmu, koju god žele. Boljerečeno, koju god izaberu.

- Zaboravićete sve ostalo što vas budem naučio - rekao je gospodin Stesman, gladećisvoje brkove. - Baš sve. Možda ćete se sećati da se Beovulf borio sa čudovištem. Možda ćetese sećati da je „Biti ili ne biti” Hamlet, a ne Magbet...

- Ali, sve ostalo? Zaboravite na to.

Polako se šetao gore-dole između redova klupa. Gospodin Stesman je voleo tu vrstunastupa primerenu pozorišnoj areni. Zaustavio se kraj Parkove klupe, nehajno se oslonivširukom o njegovu stolicu. Park je prestao da crta i ispravio se. Ionako mu crtanje nije išlo od

ruke.- Dakle, naučićete napamet jednu pesmu - nastavio je gospodin Stesman, napravivši

pauzu kako bi Parku uputio osmeh poput Džina Vajldera u fabrici čokolade.13

- Mozgovi obožavaju poeziju. To se prosto lepi za njih. Naučićete neku pesmu, i kroz petgodina ćemo se videti u Vilidž Inu a vi ćete mi reći: - Gospodine Stesman, još uvek se sećam„Staze kojom se nije krenulo”. Slušajte... Dve staze su se račvale u žutoj šumi...

Pomerio se do susedne klupe. Parku je laknulo.

- Nemoj neko da odabere „Stazu kojom se nije krenulo”, kad smo već kod toga, muka mije od nje. I nema Šela Silverstejna. On je veliki pesnik, ali vi ste završili osnovnu. Ovde smosad svi odrasli. Izaberite pesmu za odrasle...

- Izaberite romantičnu pesmu, to vam je moj savet. Ona će vam biti od najveće koristi. Odšetao je do klupe gde je sedela nova devojka, ali ona nije okrenula glavu od prozora.

- Naravno, to zavisi od vas. Možete da odaberete „Odloženi san”,14 Eleonora? Ona seodsutno okrenula. Gospodin Stesman se nagnuo ka njoj. - Ti možeš nju da uzmeš, Eleonora.Ona je teška ali i istinita. Ali koliko često ćete biti u prilici da je kasnije recitujete?

- Ne. Odaberite pesmu koja se obraća vama. Odaberite pesmu koja će vam pomoći da seobratite nekom drugom.

Park je planirao da odabere pesmu sa rimom, pošto će mu biti lakše da je zapamti.Sviđao mu se gospodin Stesman, zaista mu se sviđao, ali bi voleo kad bi malo smanjiodoživljaj. Kad god bi izvodio ovakvu predstavu, Parku je bilo neprijatno u njegovo ime.

- Sutra zakazujemo sastanak u biblioteci - reče gospodin Stesman, vrativši se za svojsto. - Sutra skupljamo ružine pupoljke.

Zvonilo je za kraj časa. Zvonko spasić.

13 Willy Wonka and the Chocolate Factory (Vili Wonka i fabrika čokolade) - film Mela Stjuarta iz 1971. godine.14 A Dream Deferred - pesma Lengstona Hjuza.

~ 16 ~

Avada


17/237

BU&CW

6

ELEONORA

- Pomeri se, dronjava.

Tina se popela u autobus grubo odgurnuvši Eleonoru.

Nagovorila je sve da na časovima fizičkog Eleonoru zovu Bozo, ali je ona sama većprešla na „dronjava” i „Bladi Meri”. - Zato što izgledaš kao jedan veliki dronjak - objasnila jedanas u svlačionici.

Bilo je logično da Tina ide na fizičko sa Eleonorom - časovi fizičkog su bili produžetakpakla, a Tina je definitivno bila demon. Čudni, minijaturni demon. Poput igračke demona.Demon u malom pakovanju. Sa sobom je vodila čitavu hordu demona podanika, obučenih uiste trenerke.

Zapravo, svi su morali da nose istu opremu za fizičko. U staroj školi je mrzela to što su svi morali da nose šortseve na časovima fizičkog.

(Eleonora je mrzela svoje noge više nego što je mrzela ostale delove svog tela.) Ali ugimnaziji Nort svi su morali da nose trenerke. Jednodelne trenerke od poliestera. Donji deoje bio crven, a gornji na crveno-bele štrafte, sa velikim rajsferšlusom napred.

- Crveno nije tvoja boja, Bozo - rekla je Tina prvi put kad je ugledala Eleonoru utrenerci. Sve devojke su prasnule u smeh, čak i crnkinje koje su mrzele Tinu. IsmevanjeEleonore je bila planina Doktora Kinga15.

Nakon što se Tina progurala pored nje, Eleonora je odugovlačila da uđe u autobus, aline dovoljno da stigne do svog mesta posle onog glupog Azijca. Što je značilo da će morati da

ustane kako bi ga pustila da sedne do prozora. Što će biti neprijatno. Sve je bilo neprijatno.Uvek kad bi autobus upao u rupu, Eleonora bi praktično sela u dečakovo krilo.

Možda će neko iz autobusa da odustane od vožnje ili umre, ili nešto slično, pa će moćida se premesti na neko drugo sedište.

Sva sreća, nikada nije pričao sa njom. Niti je gledao.

Makar je ona tako mislila; Eleonora ga nikada nije posmatrala.

Ponekad je gledala u njegove cipele. Imao je kul cipele. A ponekad bi obratila pažnju davidi šta je čitao...

Uvek stripove.

Eleonora nikada nije nosila ništa za čitanje u autobusu. Nije želela da je Tina, ni bilo kodrugi, uhvati pognute glave.

#

15 Aluzija na govor Martina Lutera Kinga prilikom primanja Nobelove nagrade, o njegovom snu u kome će ljudi crnei bele rase biti ujedinjeni.

~ 17 ~

Avada


18/237

BU&CW

PARK

Izgledalo mu je glupo da sediš pored nekog svaki dan i da mu se ne obratiš. Čak i ako jetaj neko poptuno uvrnut. (A ona je bogami bila i te kako uvrnuta. Danas je došla obučenakao božična jelka, sa svim tim platnenim i gumenim stvarčicama koje je prikačila na

odeću...) Vožnja kući se odužila. Park je jedva čekao da pobegne od nje, da pobegne od svihnjih.

- Čoveče, gde ti je kimono?

Pokušavao je da večera sam u svojoj sobi, ali njegov mlađi brat ga nije ostavljao namiru. Džoš je stajao na dovratku; već obučen za te-kvon-do, proždrljivo je glodao pilećibatak.

- Tata će da stigne svaki čas - govorio je preko zalogaja - i ima da se usere od muke kadvidi da nisi spreman.

Majka se pojavila iza Džoša i klepila ga po glavi. - Nemoj da psuješ, nevaspitani.

Morala je da se podigne na prste kako bi ga udarila. Džoš je bio na svog oca; već je biopetnaestak centimetara viši od majke - i oko sedam viši od Parka.

Što je baš bilo bez veze.

Park je izgurao Džoša iz sobe i zalupio vrata. Za sada, Parkova strategija zadržavanjastatusa starijeg brata uprkos postojećoj razlici u visini, sastojala se u tome da se pravi da jejoš uvek mogao da ispraši Džošovu guzicu.

Još uvek ga je pobeđivao u te-kvon-dou - ali samo zato što je Džoš bio nestrpljiv usvakom sportu u kome njegova veličina nije bila očigledna prednost. Fudbalski trener izsrednje škole već je počeo da dolazi na Džošove juniorske utakmice.

Park se presvukao u kimono, pitajući se da li će uskoro morati da nosi Džošoveiznošene stvari. Možda bi mogao da prepravi flomasterom sve majice Džoša Haskera takoda piše Husker Du.16 A možda nikada neće biti potrebno, možda nikada neće prerasti visinuod jednog metra i šezdeset tri centimetra. Možda nikada neće prerasti odeću koju je sadanosio.

Navukao je starke i poneo svoju večeru u kuhinju, gde je nastavio da jede za šankom.

Majka je peškirićem pokušavala da skine fleku od sosa sa Džošove bele jakne.

- Mindi?

To je bio običaj Parkovog oca kad je stizao kući, poput tata iz televizijskih sitkoma.„Lusi?” A majka bi odgovarala na to: „Ovde sam!”

Osim što je ovog puta rekla: „Ovaa-moo.” Činilo se da nikada neće prestati da zvuči kao

da je juče stigla iz Koreje. Park je ponekad mislio da je namerno zadržala akcenat, jer ga jenjen otac voleo. Ipak, njegova majka se svojski trudila da se na svaki način uklopi... Da jemogla da zvuči kao neko ko je odrastao odmah iza ćoška, sigurno bi to i uradila.

Otac je uleteo u kuhinju i zagrlio majku. I ovo su radili svake večeri. Bez obzira na to koje bio tu, tura maženja je morala da padne. Izgledalo je kao da neki drvoseča grli jednu odonih Diznijevih lutaka.

16 Hüsker Dü - američki rok bend.

~ 18 ~

Avada


19/237

BU&CW

Park je zgrabio brata za rukav. - Hajde, idemo. Mogli su da čekaju u kolima. Njihov otacće izaći za minut, čim se bude presvukao u svoj ogromni kimono.

#

ELEONORA

Još uvek nije mogla da se navikne da večerava tako rano.

Kad je sve to počelo? U staroj kući, svi bi jeli zajedno, čak i Riči. Eleonora se nije žalilana to što nije morala da jede sa Ričijem... Ali sada je izgledalo kao da je majka želala svih daih se otarasi pre nego što on stigne kući.

Čak mu je pravila potpuno drugo jelo za večeru. Deca bi jela sir na roštilju, a Riči bidobio biftek. Eleonora se nije žalila ni na sir na roštilju - bila je to lepa promena u odnosu nasupu od pasulja, pasulj sa rižom i jaja sa pasuljem...

Nakon večere, Eleonora se obično povlačila u svoju sobu da čita, ali su ostala deca uvek

ulazila. Šta će da rade kad bude zahladilo i kad bude počelo rano da se smrkava? Hoće li sesvi sklanjati u spavaću sobu? Ovo je ludnica. Ludnica poput one iz Dnevnika Ane Frank.

Eleonora se popela na svoj krevet i izvadila svoju kutiju. Glupa, siva mačka je opetspavala na njenom krevetu. Odgurnula ju je.Bösnaünited

Otvorila je kutiju sa grejpfrutima i probrljala po svom priboru za pisanje. Imala jenameru da piše prijateljima iz stare škole. Ni sa kim nije stigla da se oprosti kada je odlazila.Njena majka se pojavila iznebuha i odvukla Eleonoru sa časa, rekavši samo: „Pokupi svojestvari, ideš kući.”

Njena majka je bila tako srećna.

I Eleonora je bila srećna.

Otišle su pravo u Nort da se Eleonora upiše, a potom su se na putu za novu kućuzaustavile kod Burger kinga. Majka joj je sve vreme stezala ruku... Eleonora se pretvarala dane vidi modrice na njenim zglobovima.

Vrata spavaće sobe su se otvorila i njena mlada sestra je ušla noseći mačku.

- Mama kaže da ostaviš otvorena vrata - reče Mejsi - zbog promaje. Svi prozori u kućibili su otvoreni, ali činilo se da se vazduh nije pomerao. Sa otvorenim vratima, Eleonora jegledala pravo u Ričija kako sedi na kauču. Pomerila se na donji deo kreveta koliko god jemogla.

- Šta radiš? - upita Mejsi.

- Pišem pismo.

- Kome?

- Još uvek ne znam.

- Mogu li da se popnem?

- Ne. - Jedino na šta je u tom trenutku pomislila bilo je da sačuva svoju kutiju. Nije želelada Mejsi vidi olovke u boji i čist papir. Osim toga, jedan deo nje je želeo da kazni Mejsi zbogtoga što je sedela u Ričijevom krilu.

~ 19 ~

Avada


20/237


21/237

BU&CW

7

PARK

- Pozvaću Kim da izađe sa mnom - reče Kal.

- Bolje nemoj - reče Park.

- Zašto? - Sedeli su u biblioteci, gde je trebalo da naprave odabir pesama. Kal se odlučioza jednu kratku o devojci po imenu Džulija i njenoj odeći koja se rastapala. (- Glupost -rekao je Park. - Ne može da bude glupost - Kal se pobunio. - Pesma je stara trista godina.)

- Zato što pričamo o Kim - reče Park. - Ne možeš nju da pozoveš na sastanak. Pogledajje.

Kim je sedela za susednim stolom sa još dve šminkerke.

- Pogledaj je - reče Kal. - Kakva riba.

- Bože - reče Park. - Zvučiš tako glupavo.

- Šta? To je realno. Realno je riba.

- A ti si naučio tako da govoriš čitajući Bravo, je li?

- Tako se uče nove reči, Park - Kal je potapšao knjigu poezije. - Čitajući.

- Previše se trudiš.

- Mnogo je dobra riba - rekao je Kal, pokazujući glavom na Kim i vadeći užinu iz ranca.

Park je ponovo pogledao Kim. Imala je plavu kosu ošišanu na paž i guste kovrdžavešiške, i jedina u školi je imala svoč. Kim je bila jedna od onih koja se nikada nije mrštila...Nije mogla da poglada Kala u oči. Da ga ne bi uplašila.

- Ovo je moja godina - reče Kal. - Ima da nabacim devojku. - Koja verovatno neće biti Kim.

- A zašto da ne? Misliš da ciljam previsoko?

Park ga je pogledao. Kal nije izgledao loše. Ličio je na visoku verziju Barnija,Kremenkovog prijatelja... A parčići užine su mu bili između prednjih zuba.

- Ciljaj u drugom pravcu - odgovori Park.

- Zajebi to - reče Kal. - Počinjem od vrha. A i tebi ću da nabacim devojku.

- Hvala, ali ne hvala - reče Park.

- Izlazićemo u parovima - nastavi Kal. - Ne.

- U impali.- Nemoj previše da se nadaš - Parkov otac je odlučio da bude fašista kad je njegova

vozačka dozvola bila u pitanju; sinoć je izjavio da Park prvo mora da nauči da vozi kola saručnim menjačem. Park je otvorio sledeću knjigu poezije. Pesme o ratu! Zatvorio je knjigu.

~ 21 ~

Avada


22/237

BU&CW

- Evo je devojka koja bi rado bila sa tobom - reče Kal. - Izgleda da neko ima „groznicu izdžungle”.17

- To čak nije ni prava vrsta rasizma - reče Park i podiže pogled. Kal je klimnuo glavomprema najudaljenijem kutku biblioteke. Nova devojka je sedela i buljila pravo u njih.

- Malo je povelika - reče Kal - ali impala je veliki auto.

- Ne gleda ona u mene. Ima naviku da samo tako bulji. Gledaj - Park joj je mahnuo, alidevojka nije ni trepnula.

Samo jednom su im se ukrstili pogledi nakon onog dana u autobusu kad je prvi put išlau školu. To je bilo prošle nedelje na istoriji, kad ga svojim pogledom umalo nije ubila.

Ako ne želiš da te ljudi gledaju, Park je tada pomislio, nemoj nositi mamce za pecanje pokosi. Njena kutija za nakit mora da je bila puna raznog đubreta. Mada nije baš sve što jenosila bilo bez veze...

Imala je patike koje su mu se sviđale, sa motivima jagoda. Imala je zeleni štofani sakokoji bi i Park nosio samo da je mogao.

Zar je zaista mislila da treba tako da izgleda?

Park je svako jutro bio spreman pre nego što ona ude u autobus, ali čovek nikada nijemogao dovoljno da se pripremi na iznenađenja koja su ga čekala kada je njen izgled upitanju.

- Je l’ je poznaješ? - upita Kal.

- Ne - brzo uzvrati Park. - Putuje sa mnom autobusom. Čudna je.

- Groznica iz džungle je prava stvar - reče Kal.

- Za crnce. Ako voliš crnce. A to i nije neki kompliment, čini mi se.

- Pa i vi dolazite iz džungle - reče Kal, pokazujući na Parka. - „Apokalipsa danas”, šta jeto?

- Treba da pozoveš Kim da izađete - reče Park. - To je odlična ideja.

#

ELEONORA

Eleonora nije htela da se bije za knjigu Edvarda Estlina Kamingsa kao da je u pitanjuposlednja „Kupusara”.18 Našla je prazan sto u odeljku afroameričke književnosti.

Bila je još jedna jebena stvar u vezi sa ovom školom - ‘bena, ispravila je samu sebe.

Većina dece su bili crnci, ali većina onih koji su išli na naprednu nastavu bili su belci. Dolazili su autobusima iz zapadne Omahe. A bela deca iz Fletsa, loši đaci, dolazili suautobusima iz drugih pravaca.

17 Jungle fever - kolokvijalni izraz u SAD za bele žene koje privlače crnci. 18 Cabbage Patch Kids - popularne lutke iz 1980-ih godina.

~ 22 ~

Avada


23/237

BU&CW

Eleonora je priželjkivala više časova napredne nastave. Kad bi postojali i časovinapredne nastave iz fizičkog...

Kao da bi je uopšte pust ili na naprednu nastavu iz fizičkog. Eleonora bi pre završila nadopunskoj nastavi fizičkog vaspitanja. Sa svim ostalim debelim devojkama koje ne umeju daurade trbušnjake.

Kako god... Dobri đaci - crni, beli ili Azijci - obično su bili ljubazniji. Možda su bili istotako zli iznutra, ali su se plašili da ne upadnu u nevolje. Ili su možda bili isto tako zli iznutra,ali su bili istrenirani da budu uljudni i da ustupaju mesto starim ljudima i devojkama.

Eleonora je išla na naprednu nastavu iz engleskog jezika, istorije i geografije, ali jeostatak dana provodila u „ludoj kući”. Ozbiljno, bila je to Džungla u učionici.19 Verovatno bitrebalo više da se trudi na časovima napredne nastave da je odande ne bi izbacili.

Počela je da prepisuje u svesku pesmu „Ptica u kavezu”. Lepo. Rimovala se.

19 Blackboard Jungle - američki igrani film čija je radnja smeštena u srednju školu u problematičnoj gradskoj četvrti.

~ 23 ~

Avada


24/237

BU&CW

8

PARK

Čitala je njegove stripove.

Isprva se Parku učinilo da sanja. Sve vrerae je imao osećaj da ga je posmatrala, ali kadgod bi je pogledao, njeno lice je bilo spušteno nadole.

Na kraju je shvatio da je zurila u njegova krila. Ali ne u bezobraznom smislu. Čitala jenjegove stripove - mogao je da vidi kako joj se oči pomeraju.

Park nije poznavao nikoga ko je imao riđu kosu i smeđe oči. (Nije znao da neko možeimati tako crvenu kosu. Ni tako belu put.) Nova devojka je imala tamnije oči od njegovemajke, bile su zaista crne skoro kao rupe na njenom licu.

To baš i ne zvuči lepo kad se kaže, ali je tako. To je možda bila i najlepša stvar na njoj.

Nekako je podsećala Parka na nacrtanu Džin Grej kada bi koristila moć telepatije, savanzemaljskim pogledom i potpuno crnim očima.

Devojka je danas nosila ogromnu mušku košulju sa motivima školjki. Kragna jeverovatno bila zaista velika, u stilu disko kragni, ali ju je ona isekla, pa je na krajevima bila ufronclama. Imala je kravatu omotanu oko visoko podignutog repa, koja je ličila na velikusintetičku gumicu za kosu. Izgledala je smešno.

I čitala je njegove stripove.

Park je pomislio da bi mogao da joj kaže nešto. Uvek je osećao kao da treba nešto da jojkaže, pa makar to bilo samo „zdravo” ili „izvini”. Ipak, suviše dugo ništa nije govorio, pa jesad sve bilo nekako veoma čudno. Tih sat vremena dnevno. Trideset minuta na putu do

škole, i trideset minuta u povratku.Park nije rekao ništa. Samo je širom otvorio strip i sporije okretao stranice.

#

ELEONORA

Majka je izgledala umorno kad je Eleonora stigla kući. Umornije nego obično. Nekakoizmoždeno i tužno.

Kad su mlađa deca pristigla iz škole, iznervirala se oko neke gluposti - jer su se Ben iMišonja svađali oko igračke - pa ih je sve, uključujući i Eleonoru, izgurala iz kuće na zadnjavrata.

Eleonora je bila toliko zaprepašćena što se odjednom našla napolju, da je ostala da stojina stepeništu, gledajući u Ričijevog rotvajlera. Psa je nazvao Tonja po svojoj bivšoj ženi.Tonja je trebalo da bude prava zver, ali bi je Eleonora uvek. zatekla samo kako lenjo drema.

Eleonora je pokucala na vrata. - Mama! Pusti me unutra. Još uvek se nisam istuširala.

~ 24 ~

Avada


25/237

BU&CW

Obično se tuširala odmah posle škole, pre nego što bi Riči stigao s posla. Tako jeizbegavala stres zbog nepostojećih vrata na kupatilu, naročito od kada je neko pocepaozavesu.

Majka ju je ignorisala.

Mlađa deca su već bila na igralištu. Nova kuća nalazila se tik do osnovne škole u koju su

išli Ben, Mišonja i Mejsi, a školsko igralište je bilo odmah do njihovog dvorišta.Eleonora nije znala šta da radi, pa je odšetala do ljuljaški odakle je mogla da vidi Bena i

sela na jednu od njih. Napokon je došlo vreme za jakne. Eleonora je poželela da ima jaknu.

- Šta radite kad postane suviše hladno da se igrate napolju? - upita Bena. Vadio jeautomobilčiće iz džepova i ređao ih po zemlji. - Prošle godine - reče on - tata nas je nateraoda odemo u krevet u pola osam.

- Bože. Zar i ti? Zašto ga svi tako zovete? - trudila se da ne zvuči ljutito.

Ben je slegnuo ramenima. - Valjda zato što je oženjen mamom.

- Da, ali - Eleonora je prevlačila rukama gore-dole preko lanca od ljuljaške, a zatim ihpomirisala - nikad ga tako nismo zvali. Je l’ osećaš kao da ti je on tata?

- Ne znam - reče Ben nezainteresovano. - Kako to treba da osećaš?

Nije mu odgovorila, pa se Ben vratio redanju svojih automobilčića. Bilo mu je potrebnošišanje, njegova rićkasto-plava kovrdžava kosa dosezala mu je skoro do ramena. Nosio jestaru Eleonorinu majicu i somotske pantalone koje mu je majka prepravila u šorts. Trebalobi da je prerastao igranje automobilčićima - imao je već jedanaest godina. Drugi dečacinjegovih godina uveče su igrali košarku ili se okupljali po grupicama oko igrališta. Eleonorase nadala da će Ben kasno sazreti. U ovoj kući nije bilo mesta za tinejdžera.

- On voli kad ga zovemo tata - reče Ben nastavljajući da reda automobilčiće.

Eleonora pogleda prema igralištu. Mišonja se igrao sa gomilom klinaca koji su imalifudbalsku loptu. Mejsi je verovatno otišla sa svojim društvom i odvela bebu...

Nekada je Eleonora bila zadužena za bebu. Nije joj smetalo ni da se sada brine o njoj,tako je nekako ispunjavala vreme, ali Mejsi nije želela njenu pomoć.

- Kako je bilo? - upita Ben.

- Šta kako je bilo?

- Živeti sa tim ljudima?

Sunce je bilo nisko, tik iznad granice horizonta i Eleonori je bilo teško da gleda u njega.

- Okej - rekla je. - Grozno. Usamljeno. Bolje nego ovde.

- Je l’ bilo druge dece?

- Da. Baš male dece. Bilo ih je troje.

- Jesi li imala svoju sobu?- Tako nekako. - Tehnički gledano, dnevnu sobu Hikmanovih ni sa kim nije morala da

deli.

- Jesu li bili dobri? - upita on.

~ 25 ~

Avada


26/237

BU&CW

- Da... da. Bili su dobri. Ne tako dobri kao ti. Hikmanovi su bili fini na početku. A zatimsu se umorili. Eleonora je trebalo da ostane kod njih samo nekoliko dana, u najgoremslučaju jednu nedelju. Dok se Riči ne ohladi i dozvoli Eleonori da se vrati kući.

- Ovo će biti kao pidžama parti - rekla je gospoda Hikman prvo veče dok je razmeštalakauč. Gospoda Hikman - Temi - znala je Eleonorinu majku iz srednje škole. Na televizoru je

stajala zajednička fotografija sa venčanja Hikmanovih. Eleonorina majka je bila deveruša, utamnozelenoj haljini, sa belim cvetom u kosi.

U početku, majka je zvala Eleonoru skoro svakog dana na kuću Hikmanovih. Nakonnekoliko meseci, pozivi su prestali. Ispostavilo se da Riči nije platio račun, pa su im isključilitelefon. Eleonora neko vreme nije znala za to.

- Moramo da zovemo socijalnu službu - gospodin Hikman je ponavljao svojoj ženi.Mislili su da ih Eleonora ne čuje, ali njihova spavaća soba bila je tačno iznad dnevne. - Ovone može ovako, Temi.

- Endi, ona nije kriva.

- Ne kažem da je ona kriva, samo kažem da mi nismo pristali na ovo.

- Ne smeta nam. - Nije naša.

Eleonora se trudila još manje da smeta. Uvežbala je da bude u dnevnoj sobi a da niko neprimeti da je tu. Nikada nije palila televizor ili pitala da koristi telefon. Nikada nije tražilarepete za večerom. Nikada nije pitala gospodu i gospodina Hikman za bilo šta, a oni nikadanisu imali tinejdžera, pa im nije ni palo na pamet da bi joj nešto trebalo. Bilo joj je drago štonisu znali kad joj je rođendan...

- Mislili smo da si otišla - reče Ben, gurajući automobilčić po zemlji. Izgledao je kao nekoko se trudi da ne zaplače.

- O, vi maloverni20 - reče Eleonora i zaljulja svoju ljuljašku. Pogledom je ponovo

potražila Mejsi i videlaje kako sedi tamo gde su stariji dečaci igrali košarku. Eleonora jeprepoznala većinu momaka iz autobusa. Taj glupi Azijat takođe je bio tu i skakao je višenego što bi ikada pomislila da može. Nosio je dugačak crni sorts i majicu na kojoj je pisalo„Madness”.

- Odoh - reče Eleonora Benu i ustade sa ljuljaške. Položila je ruku na vrh njegove glave. -Ali, nisam otišla zaista, niti bilo šta slično. Nemoj da se uzbuđuješ.

Ušla je nazad u kuću i projurila kroz kuhinju pre nego što je njena majka mogla bilo štada kaže. Riči je bio u dnevnoj sobi. Eleonora je prošla između njega i televizora, gledajućipravo ispred sebe. Poželela je da ima jaknu.

20 O, vi maloverni - iz Jevanđelja po Mateju.

~ 26 ~

Avada


27/237

BU&CW

9

PARK

Hteo je da joj kaže da je dobro odrecitovala pesmu.

U svakom slučaju to bi bilo premalo reći. Ona je jedina u razredu pročitala pesmu kaoda se nije radilo o domaćem zadatku. Odrecitovala je kao da je u pitanju živo biće. Kao neštošto je izašlo iz nje same. Prosto nisi mogao da skineš pogled sa nje dok je govorila. (Parkiovako nije mogao da prestane da je gleda.) Kada je završila, mnogi su aplaudirali, agospodin Stesman ju je zagrlio. Što je bilo potpuno suprotno pravilima ponašanja.

- Hej. Odlično si uradila ono. Na času engleskog - to je Park nameravao da joj kaže.

Ili možda: - Ja idem sa tobom na engleski. Baš je kul pesma koju si recitovala.

Ili: - Je l’ ti ideš na časove gospodina Stesmana? Da, tako sam i mislio.

Park je pokupio svoje stripove u sredu uveče nakon te-kvon-doa, ali je sačekao četvrtakujutro da ih pročita.

#

ELEONORA

Taj glupi klinja Azijat provalio je da čita njegove stripove. Čak bi i pogledao u Eleonorupre nego što bi okrenuo stranu, kao da je bio učtiv.

Definitivno nije bio jedan od onih demona. Nije pričao ni sa kim iz autobusa. (Pogotovune sa njom.) Ali je na neki način bio jedan od njih jer, kada je Eleonora sedela pored njega,niko je nije dirao. Čak ni Tina. Zbog toga je Eleonora želela da celi dan sedi pored njega.

Jutros, kad je ušla u autobus, učinilo joj se da baš nju čeka. Držao je strip Vočmen, koji jeizgledao tako gadno da je Eleonora odlučila da se ne trudi da špijunira. Ili krišom čita. Kakogod.

(Najviše je volela kad je čitao X-mena, iako nije uspevala da pohvata sve šta se tamodešavalo; X-men je bio gori od sapunice Opšta bolnica. Trebalo joj je nekoliko nedelja dashvati da su Skot Samers i Kiklop ista osoba, a još uvek nije razumela šta se dešavalo saFeniks.)

Ali, Eleonora nije imala preča posla, pa su joj oči odlutale do ružnog stripa... Tako da je počela da ga čita. Potom su stigli u školu. Što je bilo čudno, jer nisu stigli ni

do pola.

To je bilo baš bez veze, jer je značilo da će ostatak stripa pročitati u školi, a na povratkukući prelistavati neki bezvezni kompjuterski časopis.

Samo što to nije bio slučaj.

~ 27 ~

Avada


28/237


29/237

BU&CW

1

ELEONORA

Sledećeg jutra, kad je Eleonora ušla u autobus, na njenom sedištu bila je gomilastripova. Ona ih je pokupila i sela. On je već čitao.

Eleonora je stavila stripove među svoje knjige i zurila kroz prozor. Iz nekog razloga,nije želela da čita pred njim. To bi bilo kao da ga pušta da je gleda dok jede. To bi bilo kaoda... nešto priznaje.

Ceo dan je mislila o stripovima, ali, čim je stigla kući, popela se na krevet i izvadila ih.Svi su imali isti naslov - Stvar iz močvare.

Eleonora je večerala sedeći u turskom sedu na krevetu, pazeći da nešto ne prospe naknjige jer su sve bile u besprekornom stanju, bez ijednog savijenog ćoška stranice. (Glupi,

savršeni azijski klinac.) Te noći, nakon što su njena braća i sestra zaspali, Eleonora je upalila svetio da bi mogla

da čita. Pravili su neverovatnu buku dok su spavali. Ben je govorio u snu, a Mejsi i beba suhrkali. Mišonja se upiškio u krevet, što nije proizvelo nikakvu buku, ali je dodatno omelomir. Na svu sreću, svetio im nije smetalo.

Eleonora gotovo da nije bila svesna činjenice da Riči gleda televiziju u susednoj sobi, paje skoro pala sa kreveta kad je naglo otvorio vrata spavaće sobe. Izgledalo je kao da jeočekivao neki ponoćni tulum, ali kad je video da je to bila samo Eleonora koja je čitala,zarežao je, rekavši joj da ugasi svetio i pusti ostalu decu da spavaju.

Nakon što je zatvorio vrata, Eleonora je ustala i ugasila svetio. (Jedva da je mogla da

ustane iz kreveta a da nikoga ne zgazi, što je bila srećna okolnost po njih, budući da je svakojutro ustajala prva.)

Možda bi se i izvukla sa upaljenim svetlom, ali nije bilo vredno rizika. Nije htela dadozvoli sebi da ponovo vidi Ričija.

Ličio je na pacova. Nešto kao ljudska verzija pacova. Kao onaj zlikovac iz filma DonBluta. Ko će ga znati šta je njena majka videla na njemu; mada je i Eleonorin otac bioprilično neugledan.

Ponekad, kada bi Ričiju pošlo za rukom da se okupa, obuče pristojnu odeću i ostanetrezan - sve u jednom danu - Eleonora je donekle mogla da shvati zašto je njena majkasmatrala da je zgodan. Hvala bogu, to se nije dešavalo često. A kad bi se desilo, Eleonora jeimala želju da ode u kupatilo i stavi prst u grlo.

Bez obzira na sve. Kako god. Ipak je mogla da čita. Kroz prozor je ulazilo dovoljnosvetlosti.

#

~ 29 ~

Avada


30/237

BU&CW

PARK

Čitala je stripove onom brzinom kojom ih joj je on donosio. A kada bi mu ih vraćalasledećeg jutra, uvek se ponašala kao da se radi o nečemu lomljivom. Nečemu dragocenom.Ne bi ni znao da ih je takla, da nije bilo mirisa.

Svaka knjiga koju bi joj Park pozajmio, mirisala je na parfem. Ne kao parfem koji jemama korist ila. (Imari.) I ne kao nova devojka; ona je mirisala na vanilu.

Zbog nje su stripovi mirisali na ruže. Polje puno ruža.

Pročitala je sve od Alana Mura za manje od tri nedelje. Sad joj je davao X-Men stripove,po pet brojeva odjednom, i video je da ih je volela jer je ispisivala imena likova po svojimknjigama, između naziva bendova i stihova pesama.

Još uvek nisu pričali u autobusu, ali je ta tišina postala manje neprijatna. Skoro paprijateljska. (Mada ne u potpunosti.)

Park je danas morao da joj se obrati, da kaže da nema ništa da joj da.

Uspavao se, pa je zaboravio da pokupi gomilicu stripova koju je sinoć pripremio. Niječak imao vremena ni da doručkuje i opere zube, zbog čega mu je bilo neprijatno, budući daje znao da će sedeti blizu nje.

Međutim, kada je ušla u autobus i pružila mu jučerašnje stripove, Park je samo slegaoramenima. Ona je okrenula glavu na drugu stranu. Oboje su oborili poglede.

Ponovo je nosila tu ružnu kravatu. Danas ju je obmotala oko ručnog zgloba. Ruke i šakesu joj bile prekrivene pegama u različitim nijansama ružičaste i zlatne boje. Dečačke ruke,kako ih je zvala njegova mama, sa kratkim noktima i izgrickanim zanokticama.

Zurila je u knjige na svom krilu. Možda je mislila da je ljut na nju. I on je zurio u njeneknjige, prekrivene mastilom i art nuvo žvrljotinama.

- Pa - izustio je, pre nego što je smislio šta će sledeće reći. -je l’ voliš Smitse? - bio jepažljiv da joj ne dune u lice svoj jutarnji zadah.

Ona ga začuđeno pogleda. Pomalo zbunjena. On pokaza na njenu knjigu, gde je napisala„How Soon Is Now?” velikim zelenim slovima.

- Ne znam - uzvrati ona. - Nikada ih nisam slušala.

- Znači samo hoćeš da ljudi misle da voliš Smitse? - rekao je pomalo nadmeno.

- Da - reče ona, razgledajući po autobusu. - Pokušavam da impresioniram lokalce.

Nije znao da li je namerno zvučala kao pametnjakovićka, ali se u svakom slučaju nijemnogo trudila. Najednom je između njih podignut bedem. Park se pomerio do zidaautobusa. Ona je zurila kroz prozor.

Kad su došli na čas engleskog, pokušao je da joj uhvati pogled, ali ga je ona skretala.Činilo mu se da se toliko jako trudila da ga ignoriše, da čak nije htela ni da učestvuje u času.

Gospodin Stesman je pokušavao da je probudi - ona je bila njegova omiljena meta kadje čas postajao dosadan. Danas je trebalo da raspravljaju o Romeu i Juliji, ali niko nije hteoda priča.

- Čini se da vas njihova smrt ne dotiče, gospođice Daglas.

- Izvinite? - reče ona. Pogledala ga je škiljeći očima.

~ 3 ~

Avada


31/237

BU&CW

- Ne mislite li da je to tužno? - upita gospodin Stesman. - Dva mlada ljubavnika ležemrtvi. „Težu kob još niko nije žeo.”21 Zar vas to ne pogađa?

- Izgleda da ne - reče ona.

- Tako hladno? Tako hladnokrvno? - stajao je za katedrom, praveći se kao da jepreklinje.

- Ne... - reče ona. - Ja jednostavno ne mislim da je to tragedija.- To je tragedija sa velikim ,,t” - uzvrati gospodin Stesman. Ona prevrte očima. Nosila je

dve-tri orglice od lažnih bisera, poput onih koje je Parkova baka nosila u crkvu, i uvrtala ihje dok je pričala.

- Tako je očigledno da ih ismejava - reče ona.

- Ko to?

- Šekspir.

- Reci ti nama...

Ona opet prevrnu očima. Do sada je već napamet znala igru gospodina Stesmana.

- Romeo i Julija su dvoje običnih klinaca koji su uvek imali sve što su želeli. A sad, misleda žele jedno drugo.

- Oni su zaljubljeni... - reče gospodin Stesman, hvatajući se za srce.

- Oni čak i ne poznaju jedno drugo - reče ona.

- To je bila ljubav na prvi pogled.

- To je bilo „ O, moj bože, on je tako sladak” na prvi pogled. Da je Šekspir hteo dapoverujete da je to bila prava ljubav, ne bi vam gotovo u prvoj sceni rekao da se Romeusviđala Rozalina... to se Šekspir podsmeva ljubavi - reče ona.

- Zašto je onda ovo delo preživelo tolike godine?

- Ne znam, možda zato što je Šekspir veoma dobar pisac?

- Ne! - reče gospodin Stesman. - Neko drugi, neko ko ima srce. Gospodine Šeridan, štakuca u vašim grudima? Recite nam, zašto je Romeo i Julija preživeo četiristo godina?

Park je mrzeo da govori na času. Eleonora mu se namrštila, a zatim okrenula glavu.Osetio je kako crveni.

- Zato što... - govorio je polako, gledajući u klupu - zato što ljudi žele da se sećaju kako jebiti mlad? I zaljubljen?

Gospodin Stesman se naslonio na tablu i pogladio svoju bradu.

- Je l’ to tačno? - upita Park.

- O, definitivno je tačno - reče gospodin Stesman. - Ne znam da li je to razlog zbog koga

je Romeo i Julija postao najrađe izvođen komad svih vremena. Ali da, gospodine Šeridan.Ovo su najistinitije reči koje su izgovorene.

Nije pozdravila Parka na času istorije, ali ni pre t o nije radila.

21 Citat iz Šekspirove tragedije Romeo i Julija.

~ 31 ~

Avada


32/237

BU&CW

Kada je ušao u autobus tog popodneva, ona je vać bila tamo. Ustala je da ga pusti daprođe do prozora, a onda ga je iznenadila progovorivši. Tiho. Skoro nečujno. Ali jeprogovorila.

- To je više kao lista želja - reče ona.

- Šta?

- To su pesme koje bih volela da čujem. Ili grupe koje bih volela da preslušam. Stvarikoje mi se čine interesantnim.

- Ako nikada nisi slušala Smitse, kako onda znaš za njih?

- Ne znam - rekla je braneći se. - Od mojih prijatelja, mojih starih prijatelja... iz časopisa.Ne znam. Sa svih strana.

- Zašto ih onda nisi preslušala?

Pomislila je da je potpuni idiot. - Pa na radiju ,,Sweet 98” ne puštaju baš Smitse.

Nakon toga, Park nije ništa rekao. Ona je prevrnula svojim tamnosmeđim očima. —Bože - reče ona.

Više nisu progovorili do kuće. Te noći, kad je završio domaći, Park je snimio kasetu sa svim svojim omiljenim

pesmama Smitsa, plus nekoliko pesama grupe Echo & the Bunnymen i Joy Division.

Stavio je kasetu i X-men stripove u ranac pre nego što je otišao na spavanje.

~ 32 ~

Avada


33/237

BU&CW

11

ELEONORA

- Zašto si tako tiha? - upita Eleonorina majka. Eleonora se tuširala, a njena majka jepravila čorbast pasulj. - Nadam se da će biti po kutlača za svakog - Ben se našalio predEleonorom malo ranije.

- Nisam tiha. Kupam se.

- Obično pevaš kad se kupaš.

- Nije tačno da pevam - reče Eleonora.

- Tačno je. Obično pevaš „Rocky Raccoon”.22

- Bože. Pa, hvala što si me obavestila, neću više. Bože.

Eleonora se brzo obukla i pokušala da prođe pored svoje majke. Ali ju je ona zgrabila zaruku. - Ja volim kad ti pevaš - reče. Uzela je flašicu sa šanka iza Eleonore i utrljala kap vanileiza devojčinih ušiju. Eleonora je podigla ramena, kao da je zagolicalo.

- Zašto to uvek uradiš? Mirišem kao Jagodica Bobica.

- Zato što je jeftinije od parfema, a miriše dobro - odgovori ona. Zatim je i sebi utrljalanekoliko kapi iza ušiju i nasmejala se.

Eleonora se takođe nasmejala, i ostala da stoji par sekundi osmehujući se. Njena majkabila je u starim farmerkama i majici, sa kosom zategnutom u konjski rep. Skoro da jeizgledala kao nekada. Tu je stajala i njena fotografija sa neke od proslava Mejsinogrođendana, kako služi sladoled, sa istim takvim konjskim repom.

- Jesi li dobro? - upita majka.

- Da... - odgovori Eleonora - da, samo sam umorna. Idem da uradim domaći, pa u krevet.

Činilo se da majka naslućuje da nešto nije u redu, ali nije htela da navaljuje. Nekada jeterala Eleonoru da joj sve priča. - Šta se dešava ovde? - rekla bi, kucajući o vrh Eleonorineglave. - Da li ponovo izluđuješ samu sebe? Njena majka nije rekla ništa slično otkad sedoselila. Izgleda da je postala svesna da je izgubila pravo da kuca.

Eleonora se popela u svoj krevet i gurnula mačku u kraj. Nije imala ništa za čitanje.Ništa novo, u svakom slučaju. Da li će prestati da joj donosi stripove? Zašto je uopšte i počeosa tim? Prstima je prešla preko neprijatnih naziva pesama „This charming man” i „HowSoon Is Now?” ispisanih na knjizi iz matematike. Želela je da ih prežvrlja, ali će on verovatnoprimetiti i iskoristiti to protiv nje.

Eleonora je zaista bila umorna, to nije bila laž. Skoro svake noći je ostajala do kasno,čitajući. Te noći je zaspala odmah posle večere.

#

22 Rocky Raccoon - pesma grupe Bitlsi.

~ 33 ~

Avada


34/237

BU&CW

Probudio ju je vrisak. Riči je vrištao. Eleonora nije razumela šta je govorio. U pozadinivike, čula je majku kako plače. Činilo se da je plakala jako dugo - mora da je bila potpunovan sebe, kad je dopustila da je čuju da tako plače. Eleonora je osetila da su svi ostali u sobibudni. Provirila je iz kreveta, sve dok nije videla obrise ostale dece u mraku. Sve četvoro su

sedeli zajedno, zamotani u ćebad na podu. Mejsi je držala bebu, ljuljajući je skoropomahnitalo. Eleonora je nečujno sišla sa kreveta i šćućurila se zajedno sa njima. Mišonja jojse iz stopa popeo u krilo. Tresao se i bio je mokar. Rukama i nogama obmotao se okoEleonore poput nekog majmunčića. Majka je vrisnula, dve sobe od njihove, i njih petoro jezajedno skočilo.

Da se ovo desilo pre dve godine, Eleonora bi potrčala i počela da udara o vrata.Prodrala bi se na Ričija i rekla mu da prestane. U najgorem slučaju, pozvala bi policiju. Alisada se činilo da bi samo dete to uradilo, ili totalna budala. Sada je samo mislila na to šta ćese desiti ako beba počne da plače. Hvala bogu pa nije. Izgleda da je i ona shvatala da svakipokušaj da se ovo zaustavi samo može da pogorša stvari.

#

Kada se sledećeg jutra uključio alarm, Eleonora se nije sećala kada je zaspala. Nijemogla da se seti kada je plač prestao.

Strašna pomisao joj prođe kroz glavu, te ustade, spotičući se o decu i ćebad.

Otvorila je vrata spavaće sobe i namirisala prženu slaninu.

To je značilo da je majka živa.

I da njen očuh verovatno još uvek doručkuje.

Eleonora je duboko uzdahnula. Smrdela je na mokraću. Bože. Najčistija odeća joj je bilaona koju je nosila juče, što će Tina sigurno primetiti, jer povrh svega danas ima i prokletofizičko.

Zgrabila je odeću i ušla u dnevnu sobu, rešena da ne pogleda Ričija, u slučaju da je tamo.Bio je. (Taj demon. Taj kurvin sin.) Majka je stajala pokraj šporeta, mirnija nego obično. Nijemogla da sakrije modricu na obrazu. Kao ni ugriz ispod brade. (Taj kreten, taj kreten, tajkreten.)

- Mama - Eleonora prošapta usplahireno. - Moram da se operem. - Majka je polakoustremila pogled ka njoj.

- Šta?

Eleonora je pokazala na svoju odeću, koja je verovatno izgledala kao da je samoizgužvana. - Spavala sam na podu sa Mišonjom.

Majka nervozno pogleda u dnevnu sobu; Riči bi kaznio Mišonju da sazna.

- Okej, okej - reče majka, gurajući Eleonoru u kupatilo. - Daj mi tu odeću, ja ću da pazimna vrata. Pazi da on ne namiriše. Samo mi još to fali.

~ 34 ~

Avada


35/237

BU&CW

Kao da je Eleonora bila ta koja se upiškila. Prvo je oprala gornju polovinu tela, a zatimdonju, kako ni u jednom trenutku ne bi bila potpuno gola. Zatim je ponovo prošla krozdnevnu sobu, noseći jučerašnju garderobu i pokušavajući da sakrije miris mokraće.

Knjige su joj bile u spavaćoj sobi, ali Eleonora nije htela da otvori vrata i tako pusti joškiselkastog vonja u ostali deo stana, pa je jednostavno samo izašla.

Stigla je na autobusku stanicu petnaest minuta ranije, još uvek je osećala zbunjenost ipaniku, a zahvaljujući slanini, stomak joj je krčao.

~ 35 ~

Avada


36/237

BU&CW

12

PARK

Kad je Park ušao u autobus, stripove i kasetu sa Smitsima spustio je na sedište do sebe,da budu spremni. Na taj način neće morati ništa da kaže.

Kada je nakon nekoliko minuta ona ušla u autobus, Park je osetio da nešto nije u redu.Popela se kao da se izgubila i zatekla baš na ovom mestu. Nosila je odeću od prethodnogdana - što nije bilo tako čudno, uvek je nosila drugačiju verziju istih stvari - ali danas je bilodrugačije. Oko vrata i ručnih zglobova nije imala ništa, a kosa joj je izgledala kao raščupanagomila riđih kovrdža.

Zaustavila se kod njihovog sedišta i pogledala u naslagane stvari koje joj je ostavio.(Gde su joj knjige?) Potom je, kao i uvek, pažljivo pokupila poslagane stvari i sela.

Park je hteo da je pogleda u lice, ali nije smogao snage. Umesto toga, zurio je u njenešake. Uzela je kasetu. Na beloj nalepnici napisao je: „How Soon is Now i drugo.”

Eleonora mu je pružila kasetu.

- Hvala ti... - rekla je. Ovo je bio prvi put da tako nešto čuje od nje. - Ali ne mogu.

Park nije hteo da uzme kasetu.

- To je za tebe, uzmi je. - Podigao je pogled sa njenih ruku na pognutu glavu.

- Ne - rekla je - mislim, hvala ti, ali... ne mogu. - Pokušala je da mu da kasetu, ali on nijehteo da je uzme. Zašto je svaku sitnicu morala tako da iskomplikuje?

- Ne želim je - reče on.

Stegla je vilicu i zurila u njega. Mora da ga je stvarno mrzela.

- Neću je - reče ona, dovoljno glasno da je i ostali čuju. - Mislim, ne mogu. Nemam načemu da je slušam. Bože, drži je već jednom.

Uzeo je kasetu. Ona je zaklonila lice rukama. Posmatrao ju je mladić koji je sedeoprekoputa, tupavi klinac po imenu Džunior.

Park je mrko gledao Džuniora, sve dok ovaj nije skrenuo pogled. Potom se opetokrenuo ka devojci...

Uzeo je vokmen iz džepa i izvadio iz njega kasetu Dead Kennedys. Potom je ubacio novukasetu, pritisnuo plej, a zatim je pažljivo stavio slušalice na njenu glavu. Bio je toliko pažljivda je gotovo nije ni dotakao.

Mogao je da čuje gitarsku distorziju s početka pesme i prvi stih: ,,I am the son... and theheir...”

Ona je podigla glavu, ali ga nije pogledala. Nije sklonila ruke s lica.

Kad su stigli u školu, skinula je slušalice i pružila mu ih nazad.

Zajedno su sišli iz autobusa i zajedno odšetali do škole. Što je bilo čudno. Obično bi serazdvojili čim bi kročili na ulicu. To je u stvari bilo čudno, pomisli Park, svaki dan su išli

~ 36 ~

Avada


37/237

BU&CW

razdvojeni, a njen školski ormarić je bio samo malo niže niz hodnik - kako li su uspevali dasvako jutro idu različitim putevima?

Park se zaustavio kad su stigli do njenog ormarića. Nije joj prišao bliže, ali je stao. I onaje stala.

- Pa - reče on, gledajući niz hodnik - sad si čula Smitse. A ona...

Eleonora se nasmejala.

#

ELEONORA

Trebalo je da uzme kasetu.

Nije trebalo svima da kaže šta je imala, a šta nije. Nije trebalo da priča sa nekim tamouvrnutim Azijcima. Uvrnutim Azijcem.

Bila je prilično ubedena da je bio azijskog porekla. Nije bila sigurna. Imao je zelene oči. Ikožu boje meda na odsjaju sunca.

Možda je bio Filipinac. Je li to u Aziji? Verovatno. Azija je strašno velika.

Eleonora je poznavala samo jednu osobu azijskog porekla - Pola, koji je zajedno sa njomišao na časove matematike u staroj školi. Pol je bio Kinez. Njegovi roditelji su se preselili uOmahu kako bi pobegli od kineskih vlasti. (Što se činilo kao ekstremni potez. Kao da supogledali globus i rekli: „O, da. Ovo je dovoljno daleko.”)

Pol je bio taj koji je naučio Eleonoru da kaže „Azijat ” a ne „istočnjak”. - Pridevistočnjački se koristi za hranu - objasnio je.

- Kako god La Čoj23 - uzvratila je ona.

Eleonori nije bilo jasno šta bi jedan Azijat mogao da traži u Fletsu. Svi koji su tamoživeli, bili su ozbiljno beli. Ono kao, beli po ubedenju. Eleonora nikada nije čula nekoga daizgovara reč „crnčuga” dok se nije preselila tamo. Klinci iz autobusa su je upotrebljavali kaoda je to jedina reč kojom bi mogli nazvati nekog ko je crne boje kože. Kao da nije bilo drugereči ili izraza za to.

Eleonora je izbegavala tu reč čak i u mislima. Bilo je dovoljno loše to što je podRičijevim uticajem sve na koje je nailazila u sebi nazivala „kučkinim sinovima”. (Kakvaironija!)

U školi je bilo još troje ili četvoro klinaca azijskog porekla. Bili su rođaci. Jedan od njihnapisao je esej o tome kako je biti izbeglica iz Laosa.

Tu je bio i „zelenooki”.

Kome će, kako je krenulo, ispričati svoju životnu priču. Možda će mu na putu kući rećida nema telefon, mašinu za veš i četkicu za zube.

23 La Choy - marka konzerviranih, gotovih kineskih jela.

~ 37 ~

Avada


38/237

BU&CW

Za ovu poslednju stvar mislila je da kaže školskom savetniku. Gospođa Dan je posetila Eleonoru prvog dana škole i održala joj kraće slovo o tome kako može sve da joj kaže.Tokom cele besede neprestano je stezala najdeblji deo Eleonorine ruke.

Eleonora nije bila sigurna šta bi se desilo kad bi rekla gospođi Dan sve - o Ričiju, njenojmajci i ostalom.

Ali ako joj bude rekla za četkicu za zube... možda će joj je gospođa Dan kupiti. Onda biEleonora mogla da prestane da krišom odlazi u kupatilo posle ručka i trlja zube solju,(jednom je to videla u nekom vesternu. Verovatno nije ni bilo delotvorno.)

Zvonilo je. Deset sati i dvanaest minuta.

Još dva časa do engleskog. Pitala se da li će joj se obratiti. Možda su sada počeli darazgovaraju međusobno.

Još uvek je mogla da čuje taj glas u ušima - ne njegov, već onog pevača. Grupe Smits.Mogla je da oseti njegov akcenat, čak i dok je pevao. Izgledalo je kao da je uzvikivao.

,,I am the sun...

And the air...”

#

Eleonora isprva nije primetila kako su svi bili manje grozni na času fizičkog. (U mislimaje još uvek bila u autobusu.) Dok su igrali odbojku, Tina je samo jednom rekla: „Tvoj servis,kučko”, i to je bilo to. Kad se uzme u obzir da je reč o Tini, to bi se moglo smatratibezazlenom šalom.

Kada je Eleonora ušla u svlačionicu, shvatila je zašto je Tina bila tako tiha - čekala je.Ona i njene drugarice, uključujući i crne devojke, stajale su na kraju prolaza i čekale da

Eleonora priđe svom ormariću. Bio je prekriven samolepljivim ulošcima. Izgledalo je da su protrošili čitavu kutiju.

Na prvi pogled, Eleonori se učinilo da su bili krvavi, ali kad se približila, videla je da seradi o crvenom flomasteru. Neko je napisao „dronjava” i „velika crvena” na nekolikouložaka, ali pošto su bili od one skuplje vrste, već su počeli da upijaju boju.

Da joj odeća nije bila u ormariću, da je imala na sebi bilo šta drugo osim trenerke,prošla bi pored ne zaustavljajući se.

Umesto toga, uzdignute brade prošla je pored devojaka i skidala uloške sa ormarićajedan po jedan. Nekoliko njih je bilo unutra, zalepljenih na njenoj odeći.

Eleonora se zaplakala - nije mogla da se suzdrži - ali je bila okrenuta leđima, da je ne

vide. Sve je bilo gotovo za par minuta, jer niko nije želeo da zakasni na ručak. Većinadevojaka je još uvek trebalo da se presvuče i namesti frizuru.

Nakon što su svi ostali izašli, dve crnkinje su ostale. Prišle su Eleonori i počele daskidaju uloške sa zida. - Nemoj da se uzbuđuješ - prošaputala je jedna od njih, gužvajućiuložak. Zvala se Dinajs i izgledala je suviše mladoliko za drugi razred srednje. Bila je sitna,sa kosom uvezanom u dve pletenice.

Eleonora je klimala glavom, ali ništa nije rekla.

~ 38 ~

Avada


39/237

BU&CW

- Ove devojke su nebitne - reče Dinajs. - Toliko su beznačajne, da bog jedva da ihprimećuje.

- Aha - složila se druga devojka. Eleonori se činilo da se zove Bibi. Bibi je bila ono što binjena majka rekla „velika devojka”. Mnogo krupnija od Eleonore. Bibina trenerka je čak bilarazličite boje od ostalih, kao da su morali da je naruče specijalno za nju. Eleonora se zbog

svega toga osećala loše i što nije volela svoje telo... A pritom se i pitala zašto je onaproglašena „debelom devojkom u razredu”.

Bacili su uloške u kantu za đubre i prekrili ih mokrim papirnim ubrisima, kako ih nikone bi našao.

Da Dinajs i Bibi nisu bile tu, Eleonora bi možda sačuvala nekoliko uložaka na kojimaništa nije bilo ispisano, jer je bilo šteta baciti ih.

Zakasnila je na ručak, a zatim i na čas engleskog. Ako joj do tog trenutka i nije bilo jasnoda joj se sviđao taj glupi Azijat, sada je bila potpuno sigurna.

Zbog toga što je posle svega što se desilo u poslednjih četrdeset pet minuta i onoga štose desilo u poslednjih dvadeset četiri časa, Eleonora samo mislila o tome kad će ponovo

videti Parka.

PARK

#

Kada su ponovo ušli u autobus, uzela je njegov vokmen bez rasprave. Nije morao ni dajoj stavi slušalice na uši. Vratila mu ga je na jednoj stanici pre njene.

- Pozajmici ti ga - tiho je rekao. - Od slušaj kasetu do kraja.

- Ne želim da ga pokvarim - reče ona.

- Nećeš ga pokvariti.

- Neću da ti potrošim baterije. - Baš me briga za baterije.

Pogledala ga je, možda po prvi put, pravo u oči. Kosa joj je izgledala čak i luđe negojutros - više kovrdžava, nego talasasta, kao da je tražila da joj naprave crvenu afro-frizuru.

Ali pogled joj je bio leden i mrtav ozbiljan. Svaki kliše koji je upotrebljen da opišepogled Klinta Istvuda, mogao bi da se primeni na Eleonorine oči.

- Stvarno te je baš briga - reče ona.

- To su samo baterije - reče on.

Izvadila je baterije i kasetu iz Parkovog vokmena, vrativši mu ga sišla je iz autobusa ne

okrenuvši se. Bože, kako je čudna.

#

~ 39 ~

Avada


40/237

BU&CW

ELEONORA

Baterije su počele da crkavaju oko jedan ujutro, ali je Eleonora mogla i dalje da slušamuziku, sve dok se glas nije usporio, a zatim i zaustavio.

~ 4 ~

Avada


41/237

BU&CW

13

ELEONORA

Danas se setila da ponese knjige, a obukla je i čistu odeću. Sinoć je morala da operefarmerke u kadi, pa su još bile pomalo mokre. Ipak, sve u svemu, osećala se hiljadu putabolje nego juče. Čak je i njena kosa htela da sarađuje. Skupila ju je u punđu i vezalagumicom. Boleće kad bude htela da je skine, ali je makar uspevala da je drži skupljenu.

Najbolje od svega bilo je to što je Parkove pesme držala u glavi, i na neki čudan način ugrudima.

Bilo je nešto posebno u toj muzici. Bila je nekako drugačija. Srce i stomak bi joj uz njuzaigrali. Bila je nekako uzbudljiva, titrava. Eleonora se zbog nje osećala ispunjenom,snažnom, i nije bila ono što je ona očekivala. A to je bilo dobro. To je bilo ono najbolje.

Kada je tog jutra ušla u autobus, odmah je pogledom potražila Parka. I on je nju gledao,kao da ju je iščekivao. Nije odolela da se ne nasmeši. Samo na tren.

Čim je sela, Eleonora je utonula u sedište, kako neotesanci iz zadnjeg dela autobusa nebi mogli da vide koliko je srećna.

Mogla je da oseti Parka pored sebe, iako je sedeo desetak centimetara dalje.

Predala mu je stripove, a zatim nervozno strgla gumenu narukvicu s ruke. Nije znala štada kaže. Brinula se da možda ništa neće reći, da mu čak neće ni zahvaliti...

Parkove ruke spokojno su ležale u njegovom krilu. Bile su savršene. Boje meda, sačistim, roze noktima. Bio je jak i vitak. Svaki put kad bi napravio pokret, to je nekako imalosmisla.

Skoro da su stigli do škole, kad je prekinuo tišinu.- Jesi li je slušala?

Klimnula je glavom, podigavši oči do visine njegovih ramena.

- Je l’ ti se svidela? - upita on.

Zakolutala je očima. - O, bože. Bilo je... tako... - raširila je prste - ... tako fenomenalno.

- Je l’ si ti to sarkastična? Nisam siguran.

Pogledala ga je u oči, iako je znala da će osetiti kako joj se utroba grči.

- Ne. Muzika je fenomenalna. Nisam mogla da prestanem da je slušam. Ona pesma...„Love Will Tear Us Apart”...

- Da, od Joy Division. - Čoveče, to je najbolji početak pesme koji sam ikada čula. Počeo je da imitira gitaru i

bubnjeve.

- Da, da, da - ona je nastavila. - Htela sam neprestano da slušam te tri sekunde.

- Mogla si. - Oči su mu se smejale, a usne tek primetno.

- Nisam želela da trošim baterije - reče ona. Zavrteo je glavom, kao da je lupila glupost.

~ 41 ~

Avada


42/237

BU&CW

- Osim toga - nastavi ona - volim i ostatak pesme isto tako, glavni deo, melodiju, daa, da-da-da, da-da-daaa...

Klimnuo je glavom.

- I njegov glas na kraju - reče ona - ono kada peva visoko... i onda, na samom kraju, kadabubnjevi zvuče kao da se bore, kao da ne žele da puste da se pesma završi...

Park je oponašao zvuk bubnjeva - č-č-č, č-č-č... - Poželim da razbijem pesmu na komadiće i volim svaki od njih do smrti - reče ona.

To ga je nasmejalo.

- A Smitsi? - upita on.

- Nisam znala ko je ko - odgovori ona.

- Zapisaću ti.

- Sve mi se svidelo.

- Dobro - reče on.

- Baš mnogo.

Nasmešio se i okrenuo da pogleda kroz prozor. Ona je spustila pogled.Približavali su se parkingu. Eleonora nije želela da ovo novo iskustvo, kad zaista pričaju

i smeše se jedno drugom, ikada prestane.

- I... - reče na brzinu - mnogo mi se dopao X-men. Ali mi je Kiklop grozan.

Zabacio je glavu unazad.

- Nemoguće da ti se ne dopada Kiklop. On je kapetan tima.

- Dosadan je. Gori je od Betmena.

- Šta? Ne voliš Betmena?

- O, bože! Kako je dosadan. Ne mogu da se nateram da ga čitam. Kad god poneseš

Betmena, uhvatim sebe kako slušani Stiva, ili buljim kroz prozor, želeći da sam u dubokomsnu. - Autobus se zaustavio.

- Uh - reče on, ustajući. Rekao je to osudivački. - Šta?

- Sada znam o čemu razmišljaš kad buljiš kroz prozor.

- Ne, ne znaš - reče ona. - Uvek je drugačije.

Svi su polako prolazili pored njih. Eleonora je ustala.

- Donosim ti Povratak viteza tame.

- Šta je to?

- Najdosadniji strip o Betmenu ikada.

- Najdosadniji strip o Betmenu ikada, a? Je l’ Betmen u njemu diže obe obrve? Opet se nasmejao. Lice mu se potpuno menjalo kad se smejao. Nije imao prave rupice,

ali su mu se na obrazima pravile smejalice, a oči su mu gotovo nestajale.

- Videćeš - reče on.

#

~ 42 ~

Avada


43/237

BU&CW

PARK

Tog jutra, na času engleskog, Park je primetio da se Eleonorina kosa spuštala niz njenaleda gradeći meko crveno slovo ,,v”.

#

ELEONORA

Tog popodneva, na času istorije, Eleonora je primetila da je Park grickao olovku kad jebio zamišljen. I da je devojka koja je sedela iza njega - kako se ono zvala, valjda Kim, saogromnim grudima i narandžastom „espri” torbom - očigledno bila zaljubljena u Parka.

#

PARK

Te noći, Park je kasetu od početka do kraja nasnimio sa pesmom Joy Divisiona.

Izvadio je baterije iz svih svojih ručnih konzola za video-igrice i Džošovih kola nadaljinsko upravljanje i nazvao baku da joj kaže da za rođendan želi samo AA baterije.

~ 43 ~

Avada


44/237

BU&CW

14

ELEONORA

- Ne misli valjda da ću preskakati preko toga - reče Dinajs. Dinajs i ona druga krupnadevojka Bibi, sada su razgovarale sa Eleonorom na času fizičkog. (Onaj organizovani napadsa ulošcima ispostavilo se da je bio odličan način da se steknu prijatelji i izvrši uticaj naljude.)

Njihova nastavnica fizičkog, gospođa Bart, pokazala im je kako da preskoče kozlić kojije imao najmanje hiljadu godina. Rekla je da sledeći put svi moraju da probaju.

- Ni govora - rekla je Dinajs posle časa u svlačionici. - Je l’ joj ja izgledam kao Meri LuReton24?

Bibi se zakikotala. - Bolje joj reci da nisi stigla da doručkuješ ovsene pahuljice.

Eleonora je pomislila kako Dinajs u stvari pomalo i liči na gimnastičarku. Sa onimsvojim kikicama i šiškama. Izgledala je premlado za nekoga ko ide u srednju školu, a odećaje dodatno pojačavala taj utisak. Košulje sa puf rukavima, kombinezoni, gumice za kosu uodgovarajućoj boji, široke trenerke.

Eleonora se nije plašila kozlića, ali nije htela da trči preko strunjača dok je ceo razredgleda. Nije htela da trči i tačka. Imala je utisak da bi joj se grudi otkačile od tela.

- Reći ću gospođi Bart da moja mama ne želi da radim ništa što bi moglo dovesti dopovrede mog himena - rekla je Eleonora. - Iz religioznih razloga.

- Stvarno?

- Ne, rekla je Eleonora, kikoćući se. - Pa, u stvari...

- Što si bezobrazna - reče Dinajs, oblačeći kombinezon. Eleonora je navukla majicupreko glave i izmigoljila se iz trenerke, koristeći majicu kao paravan.

- Je l’ ideš? - upita Dinajs.

- Pa, ne verujem da ću sada početi da izostajem sa časova zbog gimnastike - rečeEleonora, poskočivši kako bi se uvukla u farmerke.

- Ne to, je l’ ideš na ručak?

- A, da - reče Eleonora, podigavši pogled. One su je čekale na kraju svlačionice.

- Onda požuri, gospođice Džekson.

Sela je sa Dinajs i Bibi za njihov uobičajeni sto kraj prozora. Za vreme odmora, videla je

Parka kako prolazi pored.

#

24 Mary Lou Retton - američka gimnastičarka.

~ 44 ~

Avada


45/237


46/237

BU&CW

- Znam.

- Baš tako.

- Je l’ da?

Slagali su se oko svega važnog i raspravljali oko svega ostalog. Mada je i to bilo super,jer kad god bi se raspravljali, Eleonora bi nasmejala Parka do suza.

- Zašto im u stripu treba još jedna devojka sa telepatskim moćima? - upitala je.

- Ova ima ljubičastu kosu.

- To je tako seksistički.

Park bi razrogačio oči. Pa, tako nekako. Ponekad se pitao da li oblik njegovih očiju utičena način na koji opaža stvari. To je bilo verovatno najrasističkije pitanje svih vremena.

- X-ljudi nisu seksisti - rekao je, odmahujući glavom. - Oni su metafora za prihvatanje;zakleli su se da će štititi svet koji ih mrzi i koji ih se plaši.

- Da - rekla je ona - ali...

rainbow rowell - eleonora & park

Documents