Radomir R. Belaćević

USTAJEM IZ GROBA

Beograd, 1990. godine

RADOMIR R. BELAĆEVIĆ Sarajevska 14, Beograd

Izdavač: ZAJEDNICA KNJIŽEVNIH KLUBOVA SRBIJE

Glavni i odgovorni urednik: MIODRAG B. ŠIJAKOVIĆ - književnik

Tehnički urednik: MIHAJLO KATIĆ

Beleška o piscu: RADOVAN BRANKOV -novinar

Predgovor: MARKO M. DABOVIĆ - književnik i naučnik

Recezenti: Prof.dr TOMA ŽIVKOVIĆ dr VOJIMIR VRANIĆ

Korektor: SONJA BOŠKOVIĆ - književnik

Nacrt korica: IRA PETROVIĆ - slikar

PRVO IZDANJE Tiraž: 500 primeraka

SVA PRAVA ZADRŽAVA AUTOR

BEOGRAD, 4.09.1990. god.

Štampa: BRZA ŠTAMPA, ul. Sokobanjska 13.

Ovu knjigu posvećujem prijatelju i dramskom i filmskom glumcu JOVANU JANIĆIJEVIĆU - BURDUŠU

Omogućujem snimanje pesama pevačima, početnicima i profesionalcima, prema njihovom izboru.

Za saradnju se javite na adresu autora.

BELEŠKA O PISCU

RADOMIR R. BELAĆEVIĆ, rođen je 31. decembra 1929. godine u selu Junkovcu - Lazarevac. Završio je Višu školu elektrotehničke struke u Beogradu. Ima svoje privatno filmsko preduzeće, pod nazivom "Studio film". Do sada je napisao i izdao sledeće knjige: "Ne pušim više", "Seks i droga", "De-vojačka priča", "Tajni klub",'"Priče o ubi-cama" - prva knjiga, "Hitler zamislio

pobedu", "U Poljskoj za dolar" - prevedena i izdata u Nemačkoj, "Priče o ubicama" - druga knjiga, "Auto-elektrika za svakoga", "Zat­vorena kapija", "Mnogi kradu", "Autoelektrika za početnike", "Os­novi elektrotehnike za svakoga", "Odumiranje nacije", "Socijalizam i promašaji", "Plemenite pesme", "Ustajem iz groba" i "Hitna pomoć".

Autor je napisao više TV drama: "Tatin sin", "Sudija i ad­vokat", "Žandarm", "Carina", "Ženidba na švedski način", "Majka šalje sina u armiju" i druge monodrame.

Po nekim njegovim delima pisao je filmske scenarije: "Ne pušim više" - za kratkometražni film, "Seks i droga", "Tajni klub" i "Hitler zamislio pobedu" - za dugometražne filmove.

RADOVAN BRANKOV novinar

PREDGOVOR

Ova druga zbirka pjesama autora RADOMIRA R. BELAĆEVIĆA ima svoje dragocjene misaone, naučne, ljubavne i rodoljubive pouke i poruke za sve generacije. U njima svaki čitalac može da nade dio svoga života u vremenu i prostoru.

Veoma je popluaran naslov ove zbirke pjesama "USTAJEM IZ GROBA", jer svi znamo da se niko iz toga "carstva" nije vratio da nas obavijesti o tome kako je na tome svijetu i tim iseljenicima koji su napustili ovu planetu. Zato je autor "ustao iz groba" da svojim vjernim čitaocima na popularan način prikaže razne promašaje koji su svijesno ili nesvijesno učinili mnogi žitelji u političkom, ekonomskom, kulturnom, obrazovnom, književnom, ljubavnom i naučnom stvaralaštvu. Ali, po mom dubokom uvjerenju i ubjeđenju, to ne mogu više nikada uraditi na ovome svijetu, pa im njihove grijehove treba blagovremeno oprostiti. Doduše, tamo neće imati nikakve komplikacije ili doživjeti komunističke kritike za svoje ponašanje ispod ovog podneblja. Vjerovatno da tamo vlada potpuna integracija buržoaskih, komunističkih, socijalističkih, feudalnih i svih vjerskih snaga, pokreta, sistema i stranaka, bez obzira na boju kože, rasu ili vjeroispovjest. Takođe pretpostavljam da se na onome svijetu razvija prava ljubav među njima, pa čak i među nama kao autorima raznih predgovora, recenzija, književnih, umjetničkih i drugih istorijskih djela koje je na onaj svijet prirodna stihija odnijela. Tvrdim da tamo nema nikakve ljubomore koja ugrožava bilo Čiju ličnost ili vođenje prave demokratske ljubavi. Ne želim da prov­jeravam demokratiju na onome svijetu, ali su me inspiracije autora ove knjige, na neki način, potpuno okupirale. Možda je on "ustao iz groba" u pravo vrijeme i pokazao širem čitalačkom auditorijumu, kroz popularne stihove, ljubav, život i poštenje. Ovo su istinska otkrića svih bića.

Naš vrsni pisac, umetnik i naučnik Radomir R.Belaćević je do sada objavio 17 naslova knjiga proze i poezije koje su poznate i

5

priznate širom svijeta. Njegove knjige se rađaju kao pečurke posle kiše, a njegova umna energija mnoge pisce inspiriše da što više stvaraju u podneblju ove lijepe Jugoslavije o kojoj Belaćević u superlativu piše i humane ljude mobiliše. O tome posebno treba pročitati njegovu najnoviju zbirku pjesama "PLEMENITE PESME ZA KOMPONOVANJE" koja je već više puta prikazana preko sredstava javnog informisanja.

Treba istaći da je ova poezija Belaćevića svestrana, privlačna i melodična. Mnoge pjesme u ovoj knjizi pogodne su za pjevanje i komponovanje, tako da obogaćuju riznicu napisanih pjesama o ljubavnim avanturama u životu ljubavnih parova na našoj planeti. Doduše, autor umješno ulazi u dušu bračnih drugova, opisujući njihove dobre i loše osobine u bračnim odnosima koji se često puta manifestuju istinskim preljubama. Pjesme ovakvog i sličnog sadržaja su: "VOLIM ŽENU, A VOLIM I DRUGE", "VOLIMO SE OD GLAVE DO PETE", "JA SAM MAJSTOR", "KO TO PEVA U TUĐINI KLETOJ", "DOSTA MI JE SVIRKE I VESELJA", "LJUBI DRAGI KORISTI PRILIKU", "VOLIMO SE U SRCU" i druge. Sve ove pjesme su dobro sročene, majstorski kombinovane i uzorno rimovane. Pisane su jasno, koncizno, precizno, znalački i analitički, tako da su prijemčive za svačije uho, dušu i srce. Mnoge imaju svoje naučne dimenzije kao što su: "ODUMIRANJE DRŽAVE" i "NE PUŠIM VIŠE".

Autor Belaćević posvećuje čitaocima vrlo zanimljivu priču "SUDIJA I ADVOKAT" iz svoje knjige "PRIČE O UBICAMA" koja je interesantna za sve uzraste čitalaca i ima svoje dragocjene naučne poruke.

Preporučujem izdavaču da ovu zbirku pjesama "USTAJEM IZ GROBA" objavi kao umjetničku pjesničku tvorevinu autora RADOMIRA R.BELAĆEVIĆA koja obogaćuje savremenu rodol­jubivu poeziju jugoslovenskih naroda i narodnosti.

U Beogradu, 20.08.1990. godine MARKO M. DABOVIĆ književnik i naučnik.

6

Radomir Belaćević: "Ustajem iz groba"

- Recenzija -

U nastavku svoje lirske delatnosti, pored svoje bogate proze, Belaćević se nakon svoje prve zbirke pesama "Plemenite pesme" oglasio i po drugi put u ovoj godini svojom novom zbirkom pod imenom "Ustajem iz groba".

U svim pesmama iz prvog dela ove zbirke, tematski gledano, Belačević koristi jedan metafizički, skoro spiritualistički pojam -povratak iz mrtvih, kao stilski ukras, radi surovih, materijalističkih razloga nepravde učinjenih njemu i njegovim prijateljima kojima je pesma posvećena. Iako ne želi njegove stihove da upoređujem sa stihovima Desanke Maksimović, motivacija njegovog versa me uporno podseća na našu veliku pesnikinju. Jedna veoma vešta kom­binacija jednog, za Belaćevića relativno novog žarna, mada je on i u svojoj prvoj knjizi pesama pokazao dosta znanja, talenta, veštine i emocija, a pre svega političke zrelosti i života uopšte. Belaćevićev jednostavan, za svakog razuman jezik, mestimično na sarkastičan i ironičan način, Belaćević slika našu blisku prošlost surovosti i teške diktature, koja se zbog svoje poluvekovne neprekidne trajnosti do te mere u svakog čoveka usadila i postala tvrdokorna da se čak i do današnjeg dana proteže. Naravno, u izmenjenom obliku. On se sa gnevom razračunava sa ljudima, događajima i sistemom vrednosti tog vremena, ali bez patetike, pre sa ironijom i podsmehom, koji su njega i njegov svet "oterali u grob". Ali, ne samo zbog grehova nad pokolenjima i domovinom, Belaćević se "vraća iz mrtvih" i zbog ispravki običnih ljudskih grešaka, gde pokazuje koliko duboko je vezan za ono patrijaharno doba, kada se jasno razlikovalo dobro od zla, pravda od nepravde. Ove konotacije su, na primer, jasno vidljive u rodoljubivim pesmama: "Ustajem iz groba, naša braćo draga..." i "Ustajem iz groba, čujte, braćo mila...".

7

U pesmi: "Da ne beše novog vladara" veliča na ironičan način bivšu vlast koja je forsirala i podržavala glupe i neobrazovane "ver-nike" kako bi ona nesmetano vladala, i sada kada propada, njen vladar se diže iz groba, preti i sveti se u stihovima: "Ustajem iz groba, ganjaću vas kao pravog roba..."

U drugom delu zbirke koja nema tematsku celinu, Radomir Belaćević raspravlja o svemu i svačemu: O istoriji i podeli države, o naciji i religiji, o tehnici i drugim planetarna, o domaćoj i svetskoj politici, o Beogradu, o našima u tuđini, o ljubavi, o rastanku, o kumstvu, o strastima, o cveću, o veselju i tugi.

Iz svih ovih motiva je Radomir umeo da razluči svoje naj­dublje emocije i kroz vers izrazi. On ih je tako vešto rimovao da mogu biti ukomponovane i u muziku.

Treći deo ove zgodne knjige, autor Belaćević posvećuje čitaocu priču: "Sudija i advokat" iz njegovog proznog stvaralaštva gde pokazuje znanje i verziranost u pravničnim poslovima.

Mislim da ova knjiga zaslužuje pažnju i preporučujem istu izdavaču za objavljivanje, jer će svaki čitalac u njoj pronaći nešto za svoju dušu.

U Beogradu, Prof.dr Toma Živković 29. avgusta 1990. godine

8

Radomir Belaćević: "Ustajem iz groba"

- Recenzija -

Posle prve knjige poezije, čiji je naslov "Plemenite pesme za komponovanje", evo suočavamo se sa drugom Belaćevićevom knjigom poezije, koja nosi simboličan naslov "Ustajem iz groba". Ova simbolika je, medjutim, jasna i nema dvojbe oko nje. Reč je o ljudima koji su naneli štete svome narodu, a koji nisu više među živima, koji bi, kada bi ustali iz groba, uvideli koliko je štete ostalo za njima. O tome, u ostalom, svakodnevno piše i naša štampa, tako da se oni nekadašnji heroji o kojima smo govorili sa oduševljenjem, sada prikazuju u drugačijoj, pravoj svetlosti.

Pevajući o takvim ljudima, Radomir Belaćević, inače pisac sedamnaest knjiga, unosi u pesmu dosta sarkazma i ironije, što je sasvim razumljivo, jer smo skoro pola decenije živeli u zabludama i pogrešno vrednovali stvari.

Razume se, Belaćević ovde ne misli samo na političare, već na svakog koji je bio u mogućnosti da ponovo ustane iz groba i pogleda svet. Neki bi se razočarali, neki oduševili, neki, pak, smatrali da on ima određeni razvoj i ide putem progresa i usavršavanja. Jednom rečju, svako od nas na svoj način zamišlja budućnost i nastoji da kroz pukotine stvarnosti i sadašnjosti prodre u neke njene sadržaje. Oni, naravno, nisu u skladu sa našom sadašnjom vizijom.

I svaka pesma, ili bar većina od njih, varira ovu temu, katkada sa jasnim aluzijama na pojedine ličnosti iz naše prošlosti, koje su drugačije sve zamišljali, mada je bilo među njima i takvih koji su smišljeno i svesno radili na tome da što više unište ono što je pozitivno i što je progresivno i tera točak istorije napred. Stoga nam se čini da su neke piščeve strofe prepoznatljive i da se uključuju u opšte savremene težnje da se istorija revidira, a zajedno sa istorijom i neke vrednosti koje su pogrešno vrednovane.

9

Radomir Belaćević je angažovan pisac. Svaka njegova knjiga nam otkriva porive savremenog sveta i pokušava da ukaže na prave smernice društvenog razvoja. To je slučaj i sa ovom knjigom pesama. Pesme su natopljene kritičkom energijom i iz svake izbija pesnikov bunt što su se stvari pogrešno odvijale. Ali, čovek je nemoćan da se suprostavi, a kada bi imao tu priliku da ustane iz groba, video bi koliko je grešio i kojim je sve zabludama bio protkan njegov trošni zemaljski život. Jer, s jedne strane imamo čoveka uopšte, koji smelo korača po vrletima istorije, a sa druge strane - čoveka čiji je život samo priprema za smrt i odvija se između dva pola - rođenja i smrti. U tim okvirima čovek traži sreću i sam osmišljava život.

Što se tiče fakture ovih stihova, moramo reći da se Belaćević naslanja na narodne pesme, smatrajući da je narodno iskustvo naj­dublja i najveća filozofija života.

Radomir Belaćević je vredan stvaralac. Svake godine objavi jednu ili dve knjige, i to smatra svojom dužnošću. To je još jedan dokaz da imamo posla sa čovekom koji je svoj život posvetio pisanju, kradući od snova one trenutke koji ga nadahnjuju i pružaju mu zadovoljstvo stvaralačkog čina.

Preporučujem ovu zbirku pesama "Ustajem iz groba" iz-davaču za objavljivanje.

U Beogradu, Dr Vojimir Vranić 27. avgusta 1990. godine

10

USTAJEM IZ GROBA Slavku Umićeviću

Ustajem iz groba, da me sunce greje, i lice moje da se smeje.

Da se režim tamnice proklete, i ne živim kao malo dete. Koje ne zna Sta je život pravi, u detinjstvu sve to zaboravi.

Nema boljeg sad na svetu pakla, bez sunca i njegovih zraka. Ono greje sve odreda ljude, i grešnici na tome se čude.

U grobnici nikad sunca nema, ne greje me za večna vremena. Niti greje, niti svetlost daje, u paklu te niko ne poznaje.

Zato bežim iz groba što dalje, dok još svetlost na zemlji traje, i dok sunce ne prestane da sja, i nastanu zatišja.

11

USTAJEM IZ GROBA Maji Ilić

Ustajem iz groba, majku vam prokletu, ne vraćam se više u tuđinu kletu.

U tuđini nije lako biti, a još teže pod zemljom se kriti. Niko meni cveće ne posadi, niti nešto oko groba radi.

Radio sam od jutra do mraka, dok sam imao pluća jaka. A kad počeh da venem i bledim, za tu zemlju više ja ne vredim.

Sahraniše mene po rednome broju, niko ne zna za sudbinu moju. Kao da sam pao iz vedroga neba, moje prisustvo nikome ne treba.

Vratiću se iz zemlje proklete, da te vidim opet lepi svete. A posebno da vidim vladare, što su mene u svet oterale.

12

USTAJEM IZ GROBA Dragom Josipu

Ustajem iz groba, ganjaću vas kao pravog roba. Čuvajte se narode prokleti, crni danak sada vama preti.

Goniču vas ko miša u rupi, Sto ste tako nevični i glupi. Sad slušate novoga vladara, što socijalistički raj obara.

Novi vladar sad ne sluša mene, već on želi političke promene. Staro društvo on hoće da menja, pa nastaju sve gora vremena.

Kad ustanem ja iz groba, nadživeću svoje doba. Postaviću svoje sledbenike, da nastave moje politike.

Pokazaću svima svoje zube, neće lako da im bude. Zaludiću celu masu, činim sve za radničku klasu.

13

USTAJEM IZ GROBA Milivoju Ješiću

Ustajem iz groba, direktore prokleti, crni danak sada tebi preti.

Dobio si ti fotelju svoju, na zaradu i grbaču moju. Oterao mene sa radnoga mesta, i ja nemam ni hleba ni testa.

Umro sam u bednome stanju, sve za tvoju fotelju prašljavu. Ružio si sve pred sobom, a mene si napravio robom.

Sad izlazim iz grobnice svoje, da ja vidim kako stvari stoje. Budiću te kada najbolje spavaš, sam sa sobom da razgovaraš.

Da probudiš sve komšije redom, oni će te tući uporedo. Nećeš znati ni gde ti je glava, koja ne može od nepravde da spava.

14

USTAJEM IZ GROBA Voji Jovanoviću

Ustajem iz groba, znajte ljudi moji, ko vam sada ovo javno zbori.

Održaću svakome lekciju, policija ne mož da nas biju. Da nas tuku za sitnice kao da smo neznalice.

Slobodno se govori i piše, nema toga ko će to da briše. Reći moje pišem na papiru, i proričem ja drugom sudbinu.

Šta ga čeka na ovome svetu, jer on ne zna sudbinu i kletvu. Da pripazi šta drugome radi, jer pakao može da zaradi.

Sve što rade nek od sebe podu, da i njemu crni dani ne dođu. Zbog toga sam ustao iz groba, jer ljudsko biče nije roba.

15

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, otvorite mi pute, dušmani se sad na mene ljute. Znaju oni ko sam nekad bio, i šta sam sve za njih učinio.

A još više znaju šta ih čeka, dugove će plaćati doveka. Ganjaću ih do poslednjeg daha, jer partija još je moja jaka.

Partija me vaspitala tako, da ljudima činim naopako. Sve što radim u ime naroda, na papiru velika sloboda.

Nije važna praktična sloboda, ne sluša se sada glas naroda. Mnogi lažu našu glupu raju, po laži se oni prepoznaju.

Da se vrte svi u jednom mestu, i ne prave politiku tesnu. A kad čuju da sam oživio, teško onom koje skrivio.

Proklinjaće on sudbinu svoju, i umreće na partijskom zboru.

16

USTAJEM IZ GROBA Dragom Edvardu

Ustajem iz groba, još u snazi i najbolje doba. Da pokažem energiju svoju, i da vidim da li ste na broju.

A posebno tražim svoje protivnike, da sad vidim njihove prilike. Koliko su uspeli bez mene, da li prave političke promene.

Ustajem iz groba, zaustavljam vreme, a još više političke promene. Ko pokuša opet protiv mene, teraću ga sad iz ove zemlje.

Ustajem iz groba kad mi vreme nije, svako živo biće od mene se krije. Znaju oni ko sam nekad bio, građanima straha učinio.

Ustajem iz groba, da zavedem reda, da me niko mrtvog više ne ujeda. Zapamtiće moju vladavinu, u strahu će oni da uginu.

17

USTAJEM IZ GROBA Miodragu B. Šijakoviću

Ustajem iz groba, da ja vidim novoga vladara, koji hoće zemlju da razara, kakve lude on planove stvara.

Da podeli zemlju ovu celu, republike i armiju njenu. Da zavadi sada narod ceo, i da vlada kako bi on hteo.

Sad ustajem iz groba na vreme, da osporim njegove namere. Neću dati izrodu da spava, da norodu čini što mu valja.

Ja mu neću nikad dati mira, a muzika ima da mu svira. Mesto pesme, teraću da plače, i šibati sve jače i jače.

Uz batinu i jaku muziku, osetiće on najveću muku. Sve dok jednom ne vikne iz glasa, ne dam zemlju da se komadasa.

18

USTAJEM IZ GROBA Milanu Jovanoviću

Ustajem iz groba, znajte šta vas čeka, prokleće vas sudbina prokleta.

Ja izlazim ispod crne zemlje, sada tražim svoje uspomene. Uspomene moje dedovine, što oteše te prljave svinje.

Uzeli su moju očevinu, ne znam šta ću da ostavim sinu. Sada tražim slobodu i pravdu, da isteram ja jednom nepravdu.

Za surovog vlastodašca svoga, opljačkao on blago naroda. Kad dobijem imovinu svoju, ja ću reći na javnome zboru.

Da ne dira više tuđe blago, da ne radi šta je njemu drago. Po zakonu da mora da radi, i pošteno da platu zaradi.

19

USTAJEM IZ GROBA Tomi Živkoviću

Ustajem iz groba, policijo kleta, sad vas čeka i moja osveta. Tukli ste me na svakom koraku, i stvorili diktaturu jaku.

Ubiste mi bubrege i leda, mora neko sada da vas vređa. Uzeću vam oružje vatreno, da vas bijem i mučim batinom.

Zato stižem da vam se osvetim, i da više iz groba ne pretim. Već u praksi da primenim znanje, i zadam vam sada teške rane.

Pokajanje pred božijim sudom, i od njih da napravim čudo. Da građane poštuju i cene, kao vredne ljudske uspomene.

20

USTAJEM IZ GROBA Mihajlu Katiću

Ustajem iz groba, čujte, braćo mila, povratiću zemlju, što je nekad moja bila. Povratiću moju očevinu, u naslestvo ostaviti sinu.

Uzeli su sve moje imanje, i uspeše mene da sahrane. Sad ustajem da im vidim lice, jer oteše brda i ravnice.

Nagrdiše plodnu zemlju moju, pa ne mogu traktori da oru. Ne đubre je, niti je neguju, napraviše tim štetu veliku.

Zemlja traži svoga gospodara, da mu rađa što mu odgovara. Da mu rađa kada je obradi, i da na njoj što mu valja sadi.

Zato tražim celu zemlju moju, da državi plaćam ja porezu svoju. Država je tad u plusu, a dosada je bila u minusu.

21

USTAJEM IZ GROBA Vojislavki Vukadinović

Ustajem iz groba, zbog planete svoje, ja vidim sad građane moje. Da ja vidim šta se danas zbiva, da podelim ja lekciju svima.

Da ne dele tu planetu celu, već da žive bratski u veselju. Da slušaju jednoga vladara, koji neće planetu da razara.

Već da čuva sve narode sveta, da planeta jednome procveta. Da on radi kako narod kaže, sve nepravde od danas ne važe.

Planeta je sad bedem života, deliti je velika sramota. Svako ima svoju slavu, ostavi planetu čitavu.

Tehnika je doprinela sada, da planetom čovek brzo vlada. Da ne plaća graničare svoje, O planeto, ti si sunce moje!.

22

USTAJEM IZ GROBA Voji Vasoviću

Ustajem iz groba, i menjam planetu, pokazaću ja celome svetu, ko sad treba da živi i radi, i pošteno u njoj da zaradi.

Naseliću ja novu planetu, pokazaću i starome svetu, da ne prima pokvarene ljude, iako ih ima na planeti svugde.

Došao sam na novu planetu, koja zrači sad celome svetu. Ustao sam iz groba svojega, da potražim ja ovde nekoga.

Da potražim ja družinu moju, što pošteno radi zemlju svoju. Što pošteno radi a i živi, i uspehu svojeme se divi.

Zato bežim sa stare planete, jer njene su sudbine proklete. Al planete nisu zato krive, već i ljudi koji na njoj žive.

23

USTAJEM IZ GROBA Miodragu B.Šijakoviću

Ustajem iz groba, naša braćo draga, došao sam da isteram vraga.

Da se nosi odakle je bio, mnogo zla je ovde počinio. Zla činio na mojem ognjištu, sad će stradat na ovom bojištu.

Došao sam ja u pravo vreme, da pokažem gde je pokolenje. Njemu mesto nije u tuđini, već u svojoj lepoj domovini.

Ko ostane mora dobar biti, ako misli sa nama živeti. Da poštuje zakon i naciju, da ne dira njihovu svetinju.

Ustajem iz groba da oprobam snagu, da uništim moć tome vragu. Šibaću ga sve jače i jače, teraću ga da ode i plače.

24

USTAJEM IZ GROBA Miodragu Đekiću

Ustajem iz groba, jer ne znam za vreme, skinuli su i moj sat sa mene.

Sada oni crne dane broje, broje dane i mesece redom, u strahoti žive uporedom. Dok se jednog dana ne pojavim, i moje im stvari ne potražim.

Sada stižem baš u pravo vreme, da otkrijem te ljude neverne. Koji misle da savesti nema, i da nije važna uspomena.

Doći ću im ja u pola noći, jer oni tad nemaju moći. Od straha će i lice da kriju, da ih žrtve njine ne prebiju.

25

USTAJEM IZ GROBA Dragom Miraću

Ustajem iz groba, ubico prokleta, pratiće te moja sudbina prokleta. Ubio si mene iz niskih pobuda, prljava se duša krije svuda.

Ne znaš gde ćeš i na koju stranu, u društvu ti svi nalaze manu. Ubio si nevinog čoveka, za utehu tebi nema leka.

Pored toga ja nemam strpljenja, da sačekam tvoja umirenja. Došao sam i vrebam priliku, da ubici pravim nepriliku.

Goniću ga i danju i noću, ja to moram i ja to hoću. Nek se svoje senke boji, i u paklu svoje dane broji.

Ja mu ne dam mira na ovome svetu, što napravi moju sudbinu prokletu. Srušio je sudbinu i pute, na njega se i anđeli ljute.

26

USTAJEM IZ GROBA Miliću od Mačve

Ustajem iz groba, kao svetac pravi, jer moje su i slike pokrali.

Kradu slike kao vredno blago, čine ono što je njima drago. Vole oni tuđe stvari, a još više sa mrtvoga da ućari.

Znaju oni da im pada cena, kad se mrtav sad iz groba krene. Koji znade mnogo više, i da čita i da piše.

Pored toga što ponovo živi, svome delu on se dalje divi. A ujedno stvara nova dela, nek se divi okolina cela.

Da ne dira umetničko blago, bez pitanja nikom nije drago. Da ne dira tuđu muku, i ne pravi sebi bruku.

27

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, zbog rodbine svoje, ne plati mi ni grobnice moje.

Prekopaše mene grobari prokleti, crni danak sada njima preti. A rođacima ponajviše, što grobnicu ne platiše.

Na sudu su rodbina prava, al grobnicu niko ne održava. Uzeli su sve moje bogatstvo, poslali me u nebesko carstvo.

Da tavorim u lažnome raju, jedino me tu sada primaju. Sada stižem ja u pravo vreme, da upitam svoje pokolenje.

Što uzima ono što njegovo nije, od Boga se i naroda krije. Da ne pukne prava bruka, i naslednike ne uhvati muka.

28

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, zbog komšije svoga. Mučio me do poslednjeg daha, dok sam pao od krvavih rana.

I na kraju on mi se osveti, da mi puti ti budu prokleti. Da me niko ne ceni i voli, to me sada strahovito boli.

Sve što kaže ja mu odobravam, i nikakve probleme ne stvaram. Uvek želi da on bude prvi, i da mene siromaha smrvi.

Da ne budem ja uvek na čelu, već onima što su na začelju. Zato stižem sa ovoga sveta, da mu bude sudbina prokleta.

29

USTAJEM IZ GROBA Ivi Andriću

Ustajem iz groba, zbog kulturnog sveta, da mu brže sudbina procveta.

Pored toga što radi na kulturi, krade svašta jer mu se žuri. Krade tuđe fabule i knjige, da što brže na kulturni vrh stigne.

Pogotovu kad je pisac u grobu, preprodaje ga kao svoju robu. Koristi njegovo bogatstvo, za koje nikad nije kasno.

Zato stižem ja sa onog sveta, da i meni sudbina procveta. Da se znade šta sam nekad bio, i šta sam za kulturu učinio.

A ujedno da se znade, ko šta piše i ko šta krade. Svaka krađa, nije uvek slađa. Ona ima i gorke sudbine, pošten čovek stidi se od nje.

30

USTAJEM IZ GROBA Dragom Tadi iz Junkovca

Ustajem iz groba, da poživim u novije doba. Pored toga Sto mi niko neće, na mom grobu da posadi cveće.

Niko meni sveću ne zapali, i za dušu da mi nazdravi. Da popiju makar jedno piće, ja sam bio nekad ljudsko biće.

Dosta mi je sad u grobu bilo, niko nije za me daću učinio. Niti daću, niti godišnjicu, kao nekom dobrom ljudskom biću.

O spomeniku ni govora nema, zatrla se moja uspomena. Zato sada ustajem iz groba, da postignem nešto u novije doba.

Da prekorim nova pokolenja, što za mene ni abera nema. Da se jednom u godinu dana, sete mane i mojih dragana.

31

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, u najgore doba. U ratno vreme, koje nosi breme, a ne oduševljenje.

Povešću borbu ispočetka, sudbina je moja sada retka. Poginuću sad više puta, i neka sudbina moja zaluta.

Neka utre sve ranije pute, i rođaci nek se name ljute. Što ja živim na onome svetu, za slobodu njihovu prokletu.

Ja ih volim u srcu i duši, nema toga ko će da nas sruši. To je dužnost svakog građanina, da pomogne u nevolji svima.

Bez obzira što sam na onome svetu, pomagaču svojim u ratnom teretu. Ako sada ja izgubim glavu, vratiću se opet za novu slavu.

32

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, brate mili, u jednoj smo utrobi bili. Od jednoga oca i majke, uzeo si zemlju od dece nejake.

Oteo si njinu očevinu, dao u nasledstvo svome sinu. A i ženu prodao si drugom, sve za novac za zaradom ludom.

To radiš da bolje poživiš, i smrti se mojoj diviš. Čekao sam ja priliku svoju, da otvorim i grobnicu moju.

Da te pitam kakva ti je duša, koja neće ni brata da sluša. Da ti kažem nekoliko reči, njih ne može niko da spreči.

Da ne diraš nikad tuđu muku, pred narodom da ne praviš bruku. Naročito bratu rođenome, prijatelju svome jedinome.

33

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, da posetim svoju ženicu, krvopiju i ubicu.

Ubi mene zbog ljubavi svoje, protiv mene bili su oboje. Ubiše me da im lepo bude, ja im ne dam mira svugde.

U mislima i slikama vide, iako me sada nema nigde. Mene vide na svakom koraku, proklinjaće oni svoju majku.

Što ubiše nevino stvorenje, zbog ljubavi i avanture njene. Pokazaću sada moje zube, teraću ih na glavi da dube.

Učiniću im i ja uslugu, prirediću gozbu veliku. Da gledaju svoja umiranja, jer im više nema kajanja.

34

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, snajo moja mila, nisi mene nikad poslužila. Poslužila kafu a ni piće, ne smatraš me kao živo biće.

Gledala si mene poprijeko proklinjao majčino sam mleko. Što me snaja ganja sve do groba, i tera me kao nekog roba.

To je teško starome čoveku, jer je dobro živeo u veku. Zato stižem sa onoga sveta, da sudbina ponovo procveta.

Da podviknem snaji, a i sinu, okaljaše tad moju sudbinu. Dali su je dželatu u ruke, nametnuše staračke mi muke.

Sad uzimam ja pravdu u ruke, osetiće tantalove muke. Da se javljam sve u pola noći, pa ne smeju ni iz kuće poći.

35

USTAJEM IZ GROBA

Ustajem iz groba, došlo mi je vreme, da se jednom iz groba krene.

Da sagledam svu našu kulturu, i da vidim da li pravi buru. Da saslušam sve političare, da im kažem sa mnom nema šale.

Tražim toga koji krivo piše, to njegovo delo treba da se briše. Ko sad piše u ime naroda, sam od sebe on pravi izroda.

Njega narod sa prekorom gleda, kao da je pao sa vedroga neba. Taj ne piše u srcu i duši, već za vladara kojeg narod ruši.

Takvog pisca neće niko, lagao je narod naveliko.

36

TRAŽIM TOGA ŠTO KAMENJE VALJA Ljilji Pećanac

Tražim toga što kamenje valja, koji hoće granice da razdvaja. Republiku hoće da izdvaja, i građanima život zagorčava.

Sve zbog plata i uživanja, on izmišlja svoja zanimanja. On sad ruši državu veliku, građane dovodi u nepriliku.

Iako građeni sve to znaju, na kraju slepo svi glasaju. Neko glasa u pijanom stanju, al granice ne da da menjaju.

Zbog troškova i lošeg života, u bedi je živeti sramota. Seks se deli i lepo nam zbori, al za narod ga ni uvo ne boli.

Ko će platit sve redom dugove, za njegove žene i drugove. Neka plate njegovi glasači, u Federaciju hitno da se vrati.

37

PODELA DRŽAVE Bori Đekiću

Svako onaj ko podelu traži, reći ću mu sada to ne važi. Taj se deli da nešto ućari, i sudbinu zemlje da pokvari.

Deli zemlju da mi lepo bude, svi građani baš se tome čude. Znaju oni šta znači podela, da zahvata što više fotelja.

Zato tražim onoga čoveka, koji menja granice doveka. Da postane samostalno biće, nije važno ko će platit piće.

To građani naši dobro znaju, da granice verno sačuvaju. Treba platit sve troškove redom, i ministre i lopove uporedo.

Al' se narod tada pita, ko da hrani ovog tipa.

38

MENJAM VERU

Menjam veru da mi lepše bude, mnogi ljudi zbog toga se čude. I naciju menjaću po redu, da ne padnem ja u tešku bedu.

Sada mi je živeti divota, zbog toga me pomalo sramota. Što ja ne znam njihov jezik pravi, a maternji se teško zaboravi.

Niti jezik, niti običaje, teško naći sada ljude svoje. Kao Turčin živeću do veka, u životu ja nemam prepreka.

Pored toga, ja živim u bedi, od sramote u mučnoj pobedi. Novu veru prihvatili na strani, Ona mene od nevolje brani.

39

ODOH MAJKO NA DRUGU PLANETU Vanji Vukadinović

Odoh, majko, na drugu planetu, koja zrači sad celome svetu. Ne znam, majko, šta me čeka tamo, nije dobro živeti ovamo.

Maštao sam o lepšem životu, o planeti i njenoj lepoti. Da se skrasim na jednu planetu, i da umrem u najboljem cvetu.

Pored dobrog života i rada, srce moje ne može da strada. I radiću na novoj planeti, nema toga ko će da mi preti.

Odoh, majko, na novu planetu, koja zrači sad celome svetu. Oprosti mi, moja mila majko, što ostavljam ovu zemlju lako.

Nemoj, sine, ostaviti majku, u nevolji staru i nejaku. Ostavi se ti zamisli svoje, i ublaži bolno srce moje.

40

OJ TEHNIKO Milojku Paunoviću

Oj tehniko, ti si svemu kriva, što si meni pluća uništila. I od mene napravila roba, pa ja nemam sada ni poroda.

Ti koristiš prirodno bogatstvo, da napraviš samo sebi carstvo. Da od sela ti praviš gradove, i u njima da stvaraš robove.

Izopači ti narode sveta, da im bude sudbina prokleta. Sad udišu svi otrove tvoje, i poslednje dane svoje broje.

Nema šanse da ostare, već umiru u mladačke dane. Daju život zbog tehnike, jer nemaju druge sad prilike.

Zato bežim iz ove sredine, van planete i sudbine.

41

VERU NE DAM Milenku Petrićevom

Veru ne dam po cenu života, bez vere je živeti sramota. I bez vere i nacije svoje, za njom puca mlado srce moje.

Pored toga što pritisak vrše, neće moći mladoga da skrše. Vlastodršci bore se iz duše, da narodu sad veru uguše.

Na muci se poznaju junaci, ne kaljaju obraz svojoj majci. Neće junak poturica biti, i svoj obraz lako ukaljati.

Pored toga što mu Turčin nudi, nije junak nikad u zabludi. Neće ono što njegovo nije, niti nešto od naroda krije.

42

SVI PAMETNI Miroslavu Mihajloviću

Svi pametni nigde glupog nema, moram bežat za večna vremena. Potražiću pustinje velike, jer u njima nema neprilike.

Svako hoće da pomalo radi, a na tome dosta da zaradi. Pa od toga da lepo poživi, i glupome da se svetu divi.

Sad je teško pronaći čoveka, koji misli da radi doveka. Već svak gleda na brzo bogatstvo, i pomišlja nikad nije kasno.

Kada vidi da glupoga nema, on počinje tada da se menja. Pa odlazi od pametnih ljudi, u samoću da se sebi čudi.

43

SVE DRŽAVE OVOG SVETA Mici Belaćević-sestri

Sve države ovog sveta, jedna drugu ne ometa. Svaka radi šta joj odgovara, sistem novi na svoj način stvara.

Pored toga ima i problema, neka hoće da granice menja. To komšiju nekog puno vređa, jedno drugom sad okreću leđa.

Tad postanu svađe neke male, i prerastu u grube skandale. Pa i rata novog može biti, sve zbog zemlje i koristi.

Ukinuti sve države sveta, građanima da život procveta. Da smanjimo sve troškove redom, i platimo mi vladara jednog.

44

NE PIŠEM VIŠE Marku M.Daboviću, književniku i naučniku

Ne pišem više, zbog naroda svoga, koji diže ruke jedan na drugoga. Kao da smo sa drugih planeta, neće nama cveće da procveta.

Svako traži svoja neka prava, i granice zemlje da razara. Da podeli ovu domovinu, i da od nje pravi babovinu.

Sve to čine u ime naroda, koji mora redovno da strada. Narod ne zna tu istinu pravu, za njegovu opasnu prevaru.

Dele zemlju zbog fotelje svoje, a za zemljom puca srce moje. Nije važno koliko to košta, foteljašima nikad para dosta.

Zato sada prestajem da pišem, i praktičnu uzbunu da dižem. Tražim toga što granice kroji, da mu kažem, njega se ne bojim.

45

BEOGRADE Pajović Nataši

Beograd se u dve reke sliva, tu građanin šeta i uživa. I posmatra nabujale reke, za njih nema nikakve prepreke.

Pored reke Kalemegdan stoji, i vesele naše dane broji. Kada pogled na Avalu skrene, za nju vežu mnoge uspomene.

Kad pogledam na istočnu stranu, Beogradu ja ne nađoh manu. A centar je uvek dobar bio, i žitelje svoje okupio.

Tu se kreću svi građani redom, oni žive s gradom uporedo. Zato ne dam ja Beograd beli, jer se svako u njemu veseli.

46

KARAĐORĐE TI SI NAŠE CVEĆE Negoslavu Arsenijeviću

Karađorđe, ti si naše cveće, Sbija te zaboravit neće. Srbija te slavi od rođenja, a bez tebe ni Srbije nema.

Karađorđe Petroviću, proslavljeni srpski ptiću. Proslavljeni ti srpski vladaru, ti svoj narod ne daš na prevaru.

Već se biješ na bojnome polju, i žrtvuješ tada glavu svoju. Diže Srbe na ustanak pravi, ta se pobeda još slavi.

Ubrajaš se u junake prave, zato tebe rado Srbi slave. Ne pogibe od dušmana svoga, već od kuma i proroka zloga.

47

DA NE BEŠE NOVOGA VLADARA Raci Marinkoviću

Da ne beše novoga vladara, i velikog kredita i para. Živeo bih u muci i bedi, od rada živeti ne vredi.

Uspeli su oni što nemaju znanja, i bez rada dobili imanja. Zahvaljujući partiji i kreditu, nikad nisu bili u gubitku.

Ko zna šta bih sada bilo, da se nije socijalizam pojavio. Živeo bi u senci i bedi, a možda i u velikoj pobedi.

To zavisi od mojega znanja, i građanskog vaspitanja. Uspeo bih nešto u životu, da ne zaradim na sramotu.

Moram reći ja istinu pravu, vlast me otera u drugu državu. A poneke progna u gradove, podeli im kuće i stanove.

Zato volim ja novog vladara, što mi dade imetak bez škole i para.

48

ŠTA DA KAŽEM JA SVOJOJ DRUŽINI Vojislavu Jelisavčiću

Šta da kažem ja svojoj družini, ostavi me draga u tuđini. Ostavi me zbog deviza svojih, sada meni crne dane broji.

Broji dane i mesece redom, a i razvod čeka uporedo. Režava se mene zbog nerada moga, udaje se sada za drugoga.

Udaje se za radnog čoveka, neradnika ostavi do veka. Otkaza mi ljubav i lepotu, sve zbog para napravi sramotu.

Požalih se ja mojoj družini, da se nada toj sličnoj sudbini. Da ih žena izbaci iz stana, sve zbog pića i raznih kafana.

Uskoro ću da menjam naviku, da ostavim piće i muziku. Da zaradim na moje poštenje, i sa ženom napravim veselje.

49

VOLIMO SE Vesni Hajdarević

Volimo se na svakom koraku, a još više kada smo u mraku. Ljubav vodim da mi bude lepo, bez ljubavi sve mi je prokleto.

Ljubav vodim u posebnom stanju, prepuštam se samo milovanju. Milovanju nikad kraja nema, ostala mi trajna uspomena.

Uspomena prolaznom životu, da zapamti ljubavnu lepotu. Jedino mi ostalo u duši, moju ljubav da niko ne ruši.

Volimo se na svakom koraku, a najviše kada smo u mraku. Vodim ljubav sve do rane zore, i jadi me ljubavni ne more.

50

OSTAVI ME

Ostavi me u najgore doba, uzela si decu iz poroda. Uzela si sina, a i kćerku, i stvorila životnu prepreku.

Sada lutam po belome svetu, tražim novu sudbinu prokletu. Da me vodi gde mi mesto nije, i od dece da mi lice krije.

Pored dece, žena je sa njima, to ne mogu reći drugovima. Da smo nekad mi u braku bili, uspomene lepe ostvarili.

Još gore je da menjam sudbinu, i da tražim ja novu rodbinu. Koja traži svoja pokolenja, a za mene ni abera nema.

51

NE KRUEM, NEK SE ZNA Merimi Jašarevič Kozarac

Ne krijem, nek se zna, volimo se ti i ja. Od večeri sve do jutra, biću tvoja čak i sutra.

Ponekada suza kane, hej ljubavi, moj dragane. Ne krijemo, nek se zna, volimo se ti i ja.

A ljubav je čudno voće, neka proba ko god hoće. Najlepše je kad se voli, a po nekad glava boli.

Ne krijemo, nek se zna, volimo se ti i ja. Ljubavni su slatki jadi, kad se vole dvoje mladih.

52

OSTAVI ME DRAGA IZNENADA Miroslavi i Ljilji Marinković

Ostavi me draga iznenada, srce moje počelo da strada. Ostavi me i odvede sina. prokleta joj bila ta sudbina.

Nemam snage da je zaboravim, a još manje sina da ostavim. Da on šeta sa očuhom svojim, a ja crne dane evo brojim.

Brojim dane i mesece redom, a za dragom mislim uporedo. Šta li radi i s kime se druži, u mislima život da produžim.

Vrati mi se, draga, i dovedi sina, jer skupa je živeti milina. Živećemo u slozi i braku, da rađamo decu svakojaku.

Čekaću te, draga, sve do zore, da ugledam nežno lice tvoje. Dovedi mi sina nasmejana, porodica to je odabrana.

53

VESELI SE PILE MOJE

Veseli se, pile moje, nema tebe bez nas dvoje. Nema tebi bez tvoga delije, moje ti je društvo najmilije.

Sa mnom deliš i radost i tugu, ja ne mogu zavoleti drugu. Volim tvoje nasmejano lice, i obrve kao pijavice.

Veseli se, pile moje, nema tebi bez nas dvoje. Nema tebi bez tvoga jarana, i njegovog nežnog milovanja.

Ja te volim od glave do pete, i zamišljam da si zame dete. Voleću te i noću i danju, želje moje nikad ne prestaju.

Veseli se, pile moje, nema tebi bez nas dvoje. Nema tebi bez delije tvoga, ne možemo jedno bez drugoga.

54

VESELI SE KUME Milosavu i Bori Gavriloviću

Veseli se, kume, od starina, sa vama je veselje milina. Stari kum se poštuje i ceni, bez obzira šta donosi meni.

Kum se voli u srcu i duši, niko neće tu ljubav da sruši. Ko ostavi svoga starog kuma, nema njemu većega zuluma.

Ko promeni kuma zbog bogatstva, treba da se stidi čovečanstva. Pred narodom i božijim sudom, taj sam sebe napraviće ludom.

Zato poštuj kuma od starine, bez obzira kako mu je ime. Nije važno ni obrazovanje, prema kumu treba poštovanje.

55

OSTAVI ME U NAJGORE DOBA

Ostavi me u najgore doba, uzela si decu iz poroda. Uzela si sina i kćerku, učinila mi sudbinu tešku.

Sada lutam po belome svetu, tražim novu sudbinu prokletu. Da me vodi gde mi mesto nije, ljubav prava od mene se krije.

Želim decu, žena je sa njima, to ne mogu reći drugovima. Mi smo nekad i u braku bili, porodicu svoju smo razbili.

Jož je gore da menjam sudbinu, i da tražim ja novu rodbinu. Koja traži nova pokolenja, a za mene ni abera nema.

56

SEKS I DROGA

Drogiram se iz neke navike, uvek tražim ja za to prilike. Tražim društvo samo slično meni, koje hoće život da izmeni.

Sve što radim, lepo mi je, od društva se stalno krijem. Teraju me ko lopova stara, jer im droga sve nevolje stvara.

Svi se bore protiv mene, da nestanem s ove zemlje. Oni vide da se trujem, da ću skoro da putujem.

Ostaviću društvo ovo, i tražiću nešto novo. Jednog dana štampa će da piše ne drogiram se nikad više.

57

ZAUSTAVLJAM VREME

Zaustavljam vreme da malo poživim, da se i ja svom uspehu divim. Radio sam i noću i danju, želje moje za radom prestaju.

U tom radu brzo vreme prođe, a ujedno i starost mi dođe. A sada ću zaustavit vreme, napraviću životne promene.

U životu puno sam radio, da bi sada ja lepo živeo. Al života nema bez velike love, da zasladi staro srce moje.

A što će mi život bez nemirnog duha, da pod stare dane za mladosti kuka. Moram radit da preživim vreme, i da pravim životne promene.

Sa radom se zaustavlja vreme, i u njemu nastaju životne promene, i skida se svakojako breme.

58

TAJNI KLUB

Nema nama bez slatkog života, star umreti sada je grehota. Lake dame u klubu se čuju, one svima nama poručuju.

Ne dođite bez crvenih ruža, kome hoće tome ljubav pruža. Pruža ljubav za debelu lovu, uvek nađem neku damu novu.

Ljubav pruža u pogodbi, čini svakom kako godi. Ljubav čini sve zbog para, i sve radi kako odgovara.

A i meni lepo godi, na brzinu ljubav vodim. Meni vreme čini svoje, radosno je srce moje.

59

SVIRAJ MALA Veri Pavlović-Kanada

Sviraj, mala, na svoje sirene, kad se spremaš da kreneš kod mene. Ako neće motor da upali, pozovi me, ja sam majstor pravi.

Upaliću ja iz prve ruke, da prekratim vozačeve muke. Ako struja tad bude u kvaru, ja ga onda palim na prevaru.

Sve to činim da dođeš kod mene, jer ne mogu živeti bez tebe. Tebe volim i znam da si moja, kada slušam muziku iz kola.

Puštaj draga muziku što jače, da mi srce bolno ne zaplače. Ti si bila i ostala slatka, naša ljubav bese mnogo kratka.

60

ULICOM IDEMO Fahreti Jahić (Lepoj Breni)

Ulicom idemo, pevamo u horu, svako čeka tu sudbinu svoju.

Vole oni da znaju sudbinu, određenu svakome Srbinu. Svako peva svoju pesmu staru, o Milošu slavnom i Lazaru.

Ulicom idemo, pevamo u horu, i razvija svako brigu svoju. Svako ima svoju pesmu novu, za Kosovo i Srpsku obnovu.

Pevaćemo uvek mi u horu, da spevamo neku pesmu novu. Nova pesma narod očarava, i muzika kad je ona prava.

61

CVETIĆ U KOSI Borislavu Zoriću-Ličaninu

Skini mala taj cvetić u kosi, mene mladog on sada zanosi. Opija me i danju i noću, ne znam jadan šta ću i kako ću.

Kada vidim tvoj cvetić u kosi, mene mladog on sada zanosi. Zanosi me u mome spavanju, kao da sam u tvom zagrljaju.

Skini mala taj cvetić u kosi, i meni mladom on sada prkosi. Nemoj mala da prkosiš meni, niti mojoj blagoj uspomeni.

Pogotovo sa cvetom u kosi, meni mladom on sudbinu nosi. Mnogo si mi lepša i milija, kada cvetić na glavi ti sija.

Nemoj mala prkositi meni, u trajnoj si mojoj uspomeni. Ti si deo baš života moga, ne možemo jedno bez drugoga.

62

TI SI MOJE SUNCE Duški Ružici-Ćurlić

Ti si moje sunce, ti si moja sreća, ti si moja ljubav najveća.

Ja ne mogu bez sunca da živim, i tvojoj se ljubavlju ja divim. Ti si moje sunce što mi snagu daje, u ljubavi nikad ne prestaje.

Ti si moje sunce od kada postoji, u ljubavi nikog se ne boji. Ti si moje sunce. ti si moja nada, tvoja ljubav sad meni pripada.

Ti si sunce što me greje, bez ljubavi ne mož da se smeje. Umreću za tebe, jer ne gubiš sjaj otići ću stobom u nebeski raj.

63

VOLIM PLAVE I GARAVE Novici Negovanoviću

Volim plave i garave, a smeđa me sa osmehom gleda, nikome se poljubiti ne da. Samo onog koga volim, jer ne može srce da odoli.

Plavuša me osmehom osvaja, garavuša brzo očarava. A smeđa me sa osmehom gleda, i nikome se poljubiti ne da.

Ne znam šta ću i kako ću, sve tri su mi u zanosu. Zanose me svojim pogledima, i prkose sad momcima svima.

Oženiću onu koja želi, moj momački život da izmeni. Da dolazim ja kući na vreme, čekajući vernost od te žene.

64

JA TE VOLIM Srđanu Đorđeviću

Ja te volim da niko ne znade, a ti meni sad zadaješ jade. Zagorčala život iznenada, i na kraju za drugog se udala.

Ostavi me sad u samoći, ne znam jadan gde ću sada poći. Ja te molim da se vratiš, i da mene mladog spasiš.

Spasi mene imena ti tvoga, ne udaj se više za drugoga. Ostaviću piće i otrove prave, neću više praviti skandale.

Slušaću te i vodu da nosim, ne dozvoli da idem i prosim. Piće me je do toga dovelo, da ja nemam pristojno odelo.

65

KO TO KAŽE Dergić Enisi-Kozarac

Ko to kaže, dragi, da sam mala, u ljubavi nisam te izdala. Volimo se danju i u mraku, pored toga što nismo u braku.

Brak će doći sam u svoje vreme, dok i menjam ljubavne promene. Bolje sada nego li u braku, tada rađam ja dečicu jaku.

Ko to kaže, dragi, da sam mala, u ljubavi nisam te izdala. Ja koristim devojačko doba, svaka ljubav mora da se proba.

Volim, dragi, zabranjeno voće, neka priča šta god ko hoće. Sve je slađe kad njegovo nije, a još slađe kad se ljubav krije.

Ko to kaže, dragi, da sam mala, u ljubavi nisam te izdala. Nije važna vremenska razlika, ljubi, dragi, sada je prilika.

66

VOLIMO SE OD GLAVE DO PETE Lepi Lukić

Volimo se od glave do pete, ljubi, dragi, nisam više dete. Volimo se i noću i danju, naše želje nikad ne prestaju.

Volimo se gde nam mesto nije, od naroda mora da se krije. Narod voli tajnu u životu, da sakrije ljubav i sramotu.

Ljubi, dragi, ja ne znam za šalu, i ne volim laži i prevaru. Volimo se dokle zora sviće, to je pravo ljubavno otkriće.

Bez ljubavi ja ću ti umreti, ljubi, dragi, niko nam ne preti. Ljubi dragi i osvajaj mene, nema bolje sad od mene žene.

Kada vidiš da sam na vrhuncu, volimo se i na vrelom suncu. Volimo se i na mesečini, nemoj dragi da zameriš meni.

67

VOLIM ŽENU, A VOLIM I DRUGE Mirku Tešiću

Volim ženu, a volim i druge, mnogi ljudi zbog toga se čude. Kako volim ja sve žene redom, a najviše svoju uporedo.

Volim ženu zbog ljubavi njene, to su moje trajne uspomene. Ostaje mi u srcu i duši, nema toga ko će da nas sruši.

Volim ženu, a volim i druge, zato živim bez ikakve tuge. Volim druge da mi lepo bude, jer sa njima neću biti svugde.

Već sastanci naši kratko traju, koji neće da me okaljaju. Žena prašta ljubavne promene, a to nisu ozbiljne namere.

Volim ženu, a volim i druge, zato živim bez ikakve tuge. Naročito volim one žene, što spavaju samo pored mene.

Volim ženu a ne njenu viku, ja koristim sad svaku priliku. Da upecam još neku ribicu, pomilujem po blagome licu.

68

JA SAM MAJSTOR

Ja sam majstor u svome zanatu, zato primam i veliku platu. Sve radove ja izvodim redom, a i ljubav vodim uporedo.

Radim poso koji drugi neće, niko meni leđa ne okreće. Sve što radim ja unapred vidim, od svojih se radova ne stidim.

Zato, mala, udaj se za mene, da doživiš lepe uspomene. Da obiđeš sve države sveta, zajednička ljubav da procveta.

Ja sam majstor u svome zanatu, zato primam i veliku platu. Trošim novac da mi lepo bude, bez ljubavi stradao sam svugde.

Zato, draga, budi pored mene, ja ću radit u tri smene. Ja ću radit što se više može, bez ljubavi tvoje, ne daj bože.

69

KO TO PEVA U TUĐINI KLETOJ Slobodanki Marinković

Ko to peva u tuđini kletoj, za sudbinom on žali prokletoj. On ne peva u srcu i duši, mladi život u tuđini ruši.

Peva pesme tužne u samoći, jedva čeka kad će doma doći. Da otpeva onu pesmu pravu, raspoloži izmorenu glavu.

Ko to peva u tuđini kletoj, za sudbinom on žali prokletoj. Bira pesme da i tugu smiri, i da bolje u tuđini živi.

Nije lako biti u tuđini, u svojoj lepoj domovini. U tuđini teško je pevati, a još teže tamo uživati.

Ko to peva u tuđini kletoj, za sudbinom on žali prokletoj. Otpevaće on jednom u horu, i odabrat pesmu za zemlju svoju.

70

DOSTA MI JE SVIRKE I VESELJA Radomiru Radosavljeviću

Dosta mi je svirke i veselja, u meni se rađa nova želja. Sada hoću ja mirno da živim, i prošlosti svojoj da se divim.

Živeo sam kafanskim životom, i čeznuo za njenom lepotom. Dolazio kući baš nisam na vreme, kao da sam uvek bio bez žene.

Sad dolazim kući ja na vreme, i ne spavam ja uvek kod žene. Nemam snage sad da kažem ženi, da je prošla sva ljubav u meni.

Prošli dani, a prošlo i vreme, srce moje za ljubavlju vene. Pored toga što ja imam volju, ja sam slabić na ljubavnom polju.

Dok je bilo svirke i veselja, bese tada i ljubavnih želja. To su bile avanture prave, što ne mogu da se zaborave.

71

LJUBI DRAGI, KORISTI PRILIKU Milisavu Mijatoviću

Ljubi dragi, koristi priliku, da nađemo sad ljubav veliku. Osvajaš me poljupcima svojim, do venčanja sada dane brojim.

Pre venčanja ljubav je najslađa, ljubi, dragi, dok sam tako mlađa. Najslađe je kad se ljubav krije, tad ljubavi nikad dosta nije.

Ljubi, dragi, koristi priliku, da nađemo ljubav preveliku. Ja uživam na ljubavnom polju, kad se krade imam jaku volju.

Ljubi, dragi, koristi priliku, da nađemo mi ljubav veliku. Kad ostarim i prođe mi vreme, neću tražit ljubavne promene.

Ljubi, dragi, koristi priliku, da nađemo mi ljubav veliku. Bez obzira na naše venčanje, volim, dragi, tvoje milovanje.

72

KAUBOJ

Ja sam, majko, kauboj, i odlazim u krvavi boj. Ja ubijam sva živa stvorenja, da napravim velika veselja.

Na veselju pevušim lagano, kog ubijem on pogine sramno. Ja ubijam, za nikog ne marim, kad je pištolj u rukama pravim.

Kad ubijam ja činim dobrotu, i ne vidim tu moju sramotu. Sve to činim da steknem tu slavu, i ubijem nekog na prevaru.

Ipak, jednog dana, sudbina beše u božijim rukama. Potegao sam pištolj prvi, u protivniku ne videh krvi.

On je mene ustrelio, tad sam pištolj ja bacio.

73

ŠETAJUĆI ULICOM Milovanu Jovanoviću-Šebeku

Šetajući ulicom po gradu, ja nabasah na devojku mladu. Pružih njojzi ruku i poštenje, da imade u me poverenje.

Ali i grad ima svoju buku, pa devojka ne pruži mu ruku. Ne zna ona koji sam delija, da li moja ljubav njojzi prija.

Šetajući ulicom po gradu, ja nabasah na devojku mladu. Zagrilih je rukama obema, da je ljubim za večna vremena.

Otrže se iz mog zagrljaja, udari mi šamar kako valja. I povika meni iznenada, da se gubim iz ovoga grada.

Da joj priđem kako valja, samo obraz da ne ukalja.

74

VOLIMO SE U SRCU Milanu Marinkoviću

Volimo se u srcu i duši, nema toga ko će da nas sruši. Volimo se i iz poštovanja, bez ljubavi nema milovanja.

Volimo se preko telefona, a slađi smo nego li bombona. Volimo se na svakoj daljini, i još više u pisanju, mili.

To je ljubav najjača na svetu, ona dugo traje u krevetu. Kad se čeka sa daleka puta, naša ljubav neće da zaluta.

I ako je sad ljubav daleka, nikad neće tu biti prepreka. Na kraju se ljudska bića spoje, najslađe je živeti u dvoje.

75

NE PUŠIM VIŠE

Ja sad pušim i noću i danju, sve dok moje želje ne prestanu. To sve činim iz moje navike, tražim svoje i bolje prilike.

Sada tražim društvo novo moje, koje puši iz najbolje volje. Danju, noću trujem svoja pluća, trujem pluća, celo telo, odnese mi život ceo.

Nikotin je uvek trajan, danju, noću ja ne spravam. Kašljem noću a kašljem i danju, želje moje nikad ne prestaju.

Moram jednom da se toga manem, sa pušenjem odmah da prestanem. Mora čovek slobodno da diše, i da kaže ja ne pušim više.

76

JEDNOG DANA Merimi Jašarević-Kozarac

Jednog dana upoznah te kod komšije moga, bio si mi tako drag.hej ti mali, oka garavoga.

Pisali smo jedno drugom svakog trećeg dana, voleli se, znaj Omere, dve godine dana.

I na kraju ote mi te jedna žena druga, obuze me sad golema tuga.

Ja napisan ovu pesmu tebi, jer to ona uradila ne bi.

77

SEVERI JUG

Sve planete ove galaksije, neće kružit gde im mesto nije. One dele njine prostorije, u svemiru svoje galaksije.

Pored toga planete se dele, na severne i južne krajeve. Planete su okrugle i ćele, al se ipak na jug i sever dele.

Pretvorene su u polove svoje, tako one u kosmosu stoje. A ponekad privlače i vuku, između sebe hoće da se tuku.

Pojedine hoće da se dele, i da žive kao da su ćele. Još da pukne ćela bruka, tu polovinu deli svaka kuka.

Još da dele po planeti sela, od planete više ništa nema. Dok ne zavlada internacionala, koja hoće da planete spaja.

78

UPOZORENJE

Umnožavanje i prepravka ovih pesama dozvoljena je samo uz saglasnost autora.

Ovu priču posvećujem čitaocima ove knjige. Izabrana je iz moje knjige "Priče o ubicama", između 23 priče koje knjiga sadrži.

79

SUDIJA I ADVOKAT

- Neću da govorim bez advokata. Po zakonu imam pravo da ga izaberem, i to onog u koga imam poverenje - rekao je Jagodinac, osumnjičeni trostruki ubica za nezapamćeni zločin koji se dogodio u proleće 1925. godine u jednom selu Pomoravlja.

Sudija Sveta osmehnu se i reče: da je osumnjičeni u pravu i da su mu oni odredili, po službenoj dužnosti, advokata Pričevića, koji će ga braniti i zastupati do konačne presude. Što se tiče biranja advokata, i tu je u pravu, s tim da može imati više advokata, ako ih može platiti.

Sudija Sveta mu napomenu: -Treba da ti je jasno da si ubio tri osobe, pa ni jedan advokat

ti ne može spasiti glavu, naročito kod mene. Za ovako delo advokate ne slušamo. Oni uvek pričaju uobičajene priče da bi naplatili debelu dnevnicu, koja iznosi koliko moja plata. Ja svoj poziv obavljam sa voljom, pa ubicama i kriminalcima odmeravam pun kantar, kao i moj kolega, koji je alergičan na ove koji siluju. Predsednik suda to zna, pa tako i određuje sudije.

Osumnjičeni Jagodinac složio se sa drugačijim predlogom i prihvatio je da ga advokat brani po službenoj dužnosti. Ipak je za svoj račun našao advokata koji se proslavio, zahvaljujući aljkavoj istrazi. Smatrao je da će, braneći njega, postići još veću slavu i bogatstvo.

Tužilac je obrazložio svoju optužnicu: -U noći između srede i četvrtka ubijena je cela familija. Pala

su tri života. Osumnjičeni Jagodinac učinio je ovo delo iz osvete i na podmukao način. Prvo je ubio domaćina Janoša, zatim njegovu ženu Mariju i sina Antona. Motiv ubitstva je osveta. Skoro su se svađali, pa se sukob pretvorio u tragediju. Osumnjičeni nema alibi, a postoje još neki dokazi koji ukazuju da je imenovani ubica. 8O

Zato zahtevam i molim sud da mu izrekne najstrožiju kaznu, to jest da ga osudi na smrt vešanjem.

Sudija Sveta upitao je optuženog da li je razumeo optužnicu. Pozvao je i advokate da i oni kažu svoje mišljenje. Jagodinac ustade:

-Optužnicu sam razumeo u potpunosti, ali se ne slažem sa pojedinim stavovima. Optužnica nije zasnovana na čvrstim dokazima i na pravom motivu. Ona ne odgovara činjeničnom stanju.

Advokat Pričević ustade i reče: -Ja sam razumeo optužnicu, pa sam spreman da branim

optuženog. Javi se i advokat Dobričina koga je izabrao osumnjičeni: -Ja zameram istrazi Sto nije detaljnije ispitala osumnjičenog

da bi sudija imao jasnu sliku, i da ga, kada odmeri kaznu, ne grize savest. Slažem se da počne suđenje, a ja ću se u toku suđenja javiti.

Sudija je počeo suđenje. Postavio je pitanje osumnjičenom da kaže razlog svađe između njega i familije Janoša, da navede alibi za sredu i četvrtak.

Osumnjičeni se zamisli i reče: -Između nas bilo je više puta svađe, pa i tuče, i to uglavnom

oko stoke koja je upadala i jednom i drugom u imanje, a malo i zbog ljubomore. Da budem iskren i kažem, moja žena je sve najbolje govorila o Janošu, kao i moja kćerka koja se više puta sastajala sa Janoševim sinom. Ja sam to podnosio, ali sam morao jednom i da planem, pa smo se pobili. Ali ja ih nisam poubijao, kao što mi stavljate na teret. Što se tiče alibija, dobro se sećam da sam u to vreme bio kod kuće i da me je boleo stomak, pa sam više puta odlazio u nužnik.

Jagodinac nastavi: - Ne možete me osuditi bez čvrstih dokaza, pa i da sam svo

troje poubijao. Kao prvo, nemate njihove leševe ni tragove, a ni predmete kojim je izvršen zločin. Kao što vidite, taj je bio veliki majstor kada je uspeo da ostvari savršen zločin. Zato savetujem da me ostavite na miru i platite mi istražni zatvor, a to će ići na teret državnog budžeta.

81

Sudija Sveta se prodera. Reče da ga ne savetuje već da odgovara na postavljena pitanja. Na kraju dodade:

- Zapamti jedno: ja mogu da te osudim iz ličnog ubeđenja. Ovo je dovoljno da te pošaljem na onaj svet. Ipak ću reda radi, saslušati svedoke.

Kao svedok došla je najbliža komšinica Lepojka, koja je volela da više ide po selu nego da radi.

Sudija ju je upozorio da je dužna da govori istinu i za svako lažno svedočenje može biti kažnjena zatvorom. Zahtevao je da mu kaže kakvi su odnosi izmedju te dve kuće, što zna o svađama, tuči.

- Gospon sudija, ja ću reći sve što znam o njima, bez obzira da li će se neko ljutiti ili neće. Kao prvo, ja sam kod njih skoro svaki dan, pa mogu reći šta su jeli i pili, ako treba. Oni su živeli u slozi, što se kaže kao jedna kuća, Što jedni nemaju, drugi nadoknađuju. Ali u poslednje vreme odnosi su se pogoršali, pa je više puta dolazilo do svađe i tuče.

Svedokinja nastavi: - Koliko mi je poznato, posredi je ljubomora od strane

Jagodinca. On sumnja da ga njegova žena vara sa Janošem, a jednom je i kćerku grdio što se sastaje sa Janoševim sinom.

Advokat Dobričina je prekide i postavi joj pitanje: da li bi mogla nešto bliže da kaže o ljubomori.

Lepojka se nasmeši i izjavi: da je to teško dokazati i da ima pravo da prećuti.

Advokat je postavio još jedno pitanje: da li može kao najbliža komšinica da posumnja u Jagodinca da ih je on poubijao.

-Ne verujem da je mogao tako nešto da uradi, a da ne ostavi tragove. U stvari, po nestanku Janoša i njegove familije bio je malo nervozan i zamišljen.

Javni tužilac postavio je pitanje svedoku da li se seća spornog vremena i gde je bio Jagodinac. Lepojka se nasmeja i više u šali naglasi: ko će znati njegove račune, pogotovu što idu u lov, i da se od puške ne razdvaja.

Po Lepojkinom svedočenju, dolazi Žika najbliži komšija Jagodinca, zauzima mesto za svedočenje. Sudski pisar stavlja Žikinu 82

desnu ruku na bibliju. Svedok ponavlja pisareve reči i zakljnje se da će govoriti istinu... Samo istinu. Tako mu bog pomogao. Sudija upita svedoka Žiku da mu nešto pobliže kaže o njegovom komšiji Jagodin-cu, koji odgovara za trostruku ubitstvo. Žika upita u kom smislu da mu govori. "Na primer, o njegovom karakteru, vladanju i uopšte kao čoveku". Žika se malo nećkao i poče izokola.

-Nemojte pogrešno shvatiti da ja mrzim svog komšiju, Jagodinca, to jest da želim da mu napakostim, što to obično komšija komšiji želi da napakosti... Tako je u svetu... I same susedne države imaju razmirice i svađe zbog državnih granica, a kamoli nećemo mi obični ljudi... Žika pogleda u sudiju i tužioca koji su očekivali da pređe da govori ono zbog čega je pozvan.

- To vam je kao ono kada su razbojnici pitali jednog čoveka šta mu urade nažao, a duplo će uraditi njegovom komšiji... On se zamisli pa reče da mu izvade jedno oko, a komšiji oba... Prvo je pomislio da im kaže da mu odseku jedan prst, ali je odmah shvatio da će to biti blaga osveta svom komšiji...

Sudija Sveta ga pozva da odgovara na pitanja, a ne da im drži predavanje o komšijskim odnosima.

- U pravu ste, gospon sudija, ipak morao sam da napravim neki uvod u ovu moju govoranciju. Može da se dogodi da ga pustite da se brani sa slobode, ili da ga oslobodite, pa se pitam gospon sudija da li će ovi žandarmi biti svakodnevno pored mene da me odbrane od ovog zlog čoveka, koji je bio u stanju da uništi tri ljudska života. Pruži prst na Jagodinca i nastavi:

- Kuću će mi zapaliti. Pogledaj mu samo oči kako mu se sijaju, kao u lisice. Samo čeka priliku da se osveti onome ko je govorio na sudu protiv njega.

Sudija Sveta mu reče da ga nije pozvao da govori protiv Jagodinca, već da kaže ono što zna o njemu i njegovoj naravi. Sudija porotnik pokuša da ohrabri svedoka.

- Nemoj da se plašiš čoveka koji je za svoje nedelo zaslužio u najboljem slučaju, doživotnu robiju, ili što je verovatnije, da visi pred okupljenim građanima. Jednom reči taj se nikada neće vratiti svojoj familiji. Svedok Žika se oslobodi i nasmeši.

83

- Ako je tako, onda vam mogu reći mirne duže sve o tom krvniku koji se uvek pravio važan i mislio da sve zna bolje od mene. Uvek je njegova zemlja donosila bolje prinose od moje, jer je dublje orao i više đubrio zemlju nego ja. Uvek je imao više novaca nego ja i sve je mogao da kupi, Sto god poželi, on će pokušati i sud da potkupi, kako bi ga oslobodili krivice, iako je trostuki ubica.

Sudija Sveta ga prekide i postavi svedoku pitanja: da li je do sada čuo da je neki sudija primio novac, kako bi oslobodio ok­rivljenog od odgovornosti. Žika se malo zacrvenio u licu pa izusti:

- Pa ono nisam... Ali znate kako se kaže "Para vrti, gde burgija neće". Sudija Sveta ga opomenu da ne tvrdi ono Sto ne može da dokaže.

- Nisam ja na vas mislio gospodine sudija, već na advokate, koji uzimaju novac, sa njim raspolažu kako žele i dele ga sa kim hoće!... Sudija porotnik ga upita sa kim advokati dele novac. Žika se malo uplaši, promisli šta da kaže pred tolikim svedocima koji ga mogu optužiti za laž i klevetu. Naglasi da samo bog neće pare, svi ostali hoće, zbog toga su smrtnici. Žika nastavi da svedoči.

- Za mog komšiju, gospodo sudije mogu vam reći, da je on jedan običan zlotvor, koji bi, ako ima boga, trebalo da dobije zasluženu kaznu. U stanju je da ubije i onoga ko ga samo popreko pogleda. U stanju je za sitnicu nekog da upokoji. Tek ovog puta dala mi se prilika da kažem sve o njemu, a da mi ništa ne može.

Iznerviran Jagodinac, pokuša da se otrgne od žandarma, koji ga grubim pokretom ruku vrati u sedeći položaj. Onako iznerviran procedi kroz zube: - Čovek ne zna kakav mu je komšija dok ne počne da propada ili nekog ženi ili udaje. Žandar ga mune pod rebra i reče da ćuti mrcina robijaška. Žika pogleda u sudiju i tužioca i reče:

- Sada ste se uverili gospodo sudije kakav je to čovek, sami ste videli da je pred vama i žandarima nasrnuo na mene. Šta bi tek radio da smo negde nasamo?... Strah me je i da pomislim. Napao me je na pravdi boga, i to samo što govorim istinu o njemu. I kad bi bio vezan on bi ležao i režao kao besan pas kad ga ulove šinteri.

Sudija Sveta ohrabri svedoka Žiku te ovaj nastavi da govori istinu o svom komšiji pretpostavljajući da ovaj neće nikada imati 84

priliku da mu se osveti. Žika se osvrnu nazad i sa blagim osmehom pogleda u prisutnu publiku koja je pratila tok suđenja. Brzim pok­retom okrete glavu prema sudijama:

- Kakav karakter može da ima taj komšija? Kada vidi moju ženu odmah joj se udvara i deli joj komplimente; kako ima najlepše noge na svetu... da bi joj čizme stajale k'o sreskom načelniku... Govori joj da se mogla sto puta bolje udati nego što se udala za -kako kaže "onog nosonju, kome je bog zarezao ramena da makar malo liči na čoveka"! Tužilac ga prekide i postavi novo pitanje: da li se seća spornih dana, to jest onih dana kada je nestala Janoševa porodica? I da li se seća kuda se osumnjičeni kretao.

Svedok Žika se zamislio i reče, da se dobro seća da je tih spornih dana bio kod kuće i da je čuo kako bučno raspravljaju u Janoševoj kući. Siguran je da ih je upokojio i negde sakrio... pa je posle toga bio nekako nervozan i zamišljen. Jednom rečju, čudno se ponašao, pa čak se nije ni njegovoj ženi udvarao. Njoj je bilo neobično kada bi prošla pored njega, a da joj ništa ne dobaci. Na kraju Žika naglasi, da je to dokaz da ubicu grize savest, i ona ga muči i danju i noću. Čak ni žensko ne može da ga oraspoloži. Jagodinac mu dobaci:

- Tvoja žena bi bila u stanju da mu povrati dobro raspoloženje. Pored nje bih zaboravio i ovu nepravdu što sam doveden na optuženičku klupu. Zaboravio bih i na tvoj lažni iskaz.

Svedok Žika se probudi za ovu klevetu da lažno svedoči i što traži njegovu ženu da mu pravi razonodu. Za sve to će ga tužiti sudu.

Sudija Sveta stade na stranu zakona i objasni svedoku i prisut­nima, da okrivljeni ima pravo da negira svedokov iskaz, kako bi spasao glavu... Ima pravo da se brani ćutanjem, a da su tu oni koji će oceniti iskaz svedoka i proceniti druge iskaze, da bi na kraju odmerili zasluženu kaznu. "Kada bih se ja pitao, znao bih kojom mukom da ga mučim i kojom kaznom da ga kaznim", prodera se Žika, i pogleda u tužioca koji mu je odobravao sve što je pričao protiv okrivljenog. Na kraju mu reče da iznese svoje mišljenje, a to jest kojom bi ga kaznom on kaznio, za ovo nedelo, kao najbliži komšija.

85

- More, za njega bi bilo malo da se primeni Dušanov zakon "Prst za prst, oko za oko, a glavu za glavu", jer bi u ovom slučaju Jagodinac trebalo da ima tri glave za ubijena tri poštena života. Tužilac podseti da okrivljeni nema tri glave, i još jednom upita kako bi ga on kaznio?

- Ja bih ga doveo vezanog u sred našeg sela. Prebacio bi mu omču oko vrata i konopcem bih ga dizao u vis da samo malo prstima dodiruje zemlju, tako bi ga držao sve dok ne ispusti svoju prljavu dušu. Tužilac primeti, da bi se on u tom slučaju drao kao magarac, pa bi smaknuće trajalo predugo. Moglo bi se desiti da se neko sažali i odreši konopac. Jagodinac se prodera; da bi mu samo Žikina žena pomogla da se spase. Svedok Žika dade drugi predlog sa napomenom, da kada bi se on pitao, držao bi ga u toploj vodi pa potom u hladnoj.

- Slažem se, ali pod uslovom da i tvoja žena bude skupa sa mnom.

- Ama, ljudi, čujete li vi ovo? On se okomio na moju ženu... Likvidirajte tu bitangu na bilo koji način.

Na kraju sudija Sveta upita osumnjičenog da mu iskreno kaže kako ih je poubijao, da ih ne gnjavi i da sebe ne dovodi u težu situaciju. U protivnom, mora da produži istragu najmanje još šest meseci. Ako iskreno kaže kako se sve dogodilo, imaće to u vidu i kazniće ga kaznom koja će na njega uticati, pa će posle izdržane kazne postati koristan državi.

Sudija Sveta dodade: - Ubeđen sam da su oni tebe izazvali i da si to učinio u afektu.

To ću imati u vidu kada ti budem izricao kaznu. Advokat Pričević javi se za reč i reče: - Mene sud redovno uzima da branim po službenoj dužnosti

jer slabo stojim sa privatnom klijentelom koja misli da se novcem sve može kupiti, i da svako ima svoju cenu. Zbog toga što se ne prodajem sud u mene ima poverenja, pa ti savetujem da priznaš sve onako kako si ih poubijao, a ja ću svojim autoritetom i svakodnevnim kontaktiranjem sa sudijom i tužiocem pokušati da ti ublažim kaznu.

86

Jagodinac se interesovao kako bi ta ublažena kazna izgledala. Advokat Pričević mu reče da ako bi ga osudili onako kako je pred­ložio njegov komšija Žika, da on ne bi dozvolio da se toliko muči, već bi mu prekratio muke. Sudija Sveta reče da je uveren da će optuženi poslušati svog branioca koji se trudi da pomogne i njemu i sudu da se što pre rese ova tri zagonetna ubistva, a dugo suđenje pada sve više na teret državnog bužeta.

Jagodinac je pažljivo slušao sudijine savete, pa reče: - Vama je poznato da ja ležim šest meseci na betonu. Kao što

rekoste, treba još šest meseci da ležim. Izgubiću zdravlje i vid, pa mi život više nije potreban. Bolje da priznam, pa ako me osudite na vremensku kaznu, imaću bolje uslove nego u ovoj ćeliji koja je pravljena za vreme Turaka.

Osumnjičeni Jagodinac promisli i resi da prizna: - Sada ste se uverili, po Lepojkinom iskazu, da je Janošev sin

zavodio moju kćerku. A i moja žena je šurovala sa Janošem. Ja sam sve to pretpostavljao, ali pravio sam se da ne znam. Hteo sam da vidim dokle će ići. Kada su prešle sve granice, ja sam morao jednom da planem. I vi bi, gospon sudija, to uradili da ste bili na mom mestu. ReŠio sam da ih ubijem da bih spasio čast svoje kuće i moj ugled pred ljudima.

Zamisli se, pa nastavi: - Da bi zločin bio savršen, otišao sam Janoševoj kući pred

spavanje i predložio mu da od sada prekinemo svađe i tuču, da to ne vodi ničemu, da živimo u slozi i veselju. Doneo sam litar vina da popiju. Ja sam pio njihovu rakiju u čast pomirenja. Ta Familija se složila. Kada su popili vino u kome je bio jak otrov, popadali su kao pokošeni i za kratko vreme bili mrtvi. Osumnjičeni uzdahnu i nas­tavi:

- Posle toga sam ih ubacio u volujska kola, odvezao do Morave.

Tužilac otvori usta da mu nešto kaže, pa se priseti da ne treba da ga prekida.

87

- Vezao sam na svaki leš po jedan lakši kamen da ne bi isplivali. Kada sam ih bacio u Moravu, vratio sam se iste noći kući, legao da spavam kao da se ništa nije dogodilo.

Osumnjičeni Jagodinac reče da je sve pošteno priznao i da treba da ga puste da se brani sa slobode, odnosno da bude na slobodi do pravosnažne presude, a da će njegovi advokati uspeti da mu smanje kaznu. Tužilac nije imao više strpljenja da ga sluša, pa reče:

- Sada mi je lakše, jer je osumnjičeni priznao, pa prema tome zahtevam od suda da mu se izrekne najstrožija kazna. Nema dileme. On je ubica. Ubio je tri osobe sa predumišljajem na podmukao način i iz niskih pobuda, bacio ih u vodu. Tužilac malo uzdahnu, pogleda u ostale i nastavi:

- Da budem iskren mislio sam da odustanem od optužnice da je osumnjičeni ostao pri svome ranijem iskazu. Ali sve se odigralo po starom pravilu: Ubica se uvek vraća na mesto zločina. Zato ne postoji savršen zločin. U stvari, on postoji dok nervi ne popuste, a mi smo stare čekalice. Ovoga puta nije bilo potrebno mnogo vremena.

Za reč se javi advokat Pričević: - Ja sam mislio da osumnjičenom pomognem pri odbrani. Ali

kada je sve priznao, ne mogu ni jednu mogućnost u zakonu da pronađem koju bi sud imao u vidu da optuženom priznaje olakšavajuću okolnost. Jedino zahtevam da se osumnjičeni ispita da li je žrtve pažljivo ubacivao u kola i da li se povredio prilikom bacanja u vodu. Sud bi to morao imati u vidu.

Dobio je reč advokat Dobričina. On nevoljno ustade: - Ovo me je priznanje iznenadilo. Ja sam planirao da suđenje

traje desetak dana i da se na kraju odloži. Predlažem da osumnjičenog pregleda psihijatar, jer sam siguran da kod njega nije nešto u redu kada je priznao zločin bez dokaza.

Jagodinac se prodera: - Nemoj ti mene da praviš budalom. Ja najbolje znam da li

sam pametan ili nisam. Istina, nemam diplomu o pameti. Ipak ne dam da me niko pravi majmunom na tuđ račun. Ako tebi treba još 88

dnevnica, platiću ti duplo, samo da ne ležim u onoj ćeliji, pa makar išao i na vešala. Verujte, ne mogu više da podnosim samoću.

Tužilac se nije složio sa odlaganjem suđenja. - Koliko se razumem u medicinu, osumnjičeni je normalna

ličnost koja je mogla da shvati svoje postupke, pa smatram da nije potrebno odlagati suđenje i povećavati troškove, koji se sve više gomilaju.

Međutim, sudija Sveta prihvatio je predlog advokata Dobričine da se osumnjičeni pošalje na psihijatrijsko posmatranje i odložio suđenje na neodređeno vreme.

Psihijatar je preduzeo sve mere da utvrdi zdravstveno stanje osumnjičnog. Znao je da mu glava zavisi od njegove odluke. Dao je Jagodincu bure bez dna da u njega sipa vodu sve dok ga ne napuni. On mu odgovori da gospodin doktor napuni bure, a on će ostala. Psihijatar je promenio taktiku. Obukao je žensko odelo, mini -suknju, stavio veštačke grudi i periku sa plavom kosom. Nakar-minisao je usta i stavio nakit. Ušao je kod Jagodinca kao prava dama i upitao ga ženskim glasom da li se slaže da spava sa njim u krevetu.

Jagodinac se nasmeja, pa reče. - Ja volim društvo, jer sam usamljen već duže vremena. Ali,

kada je u pitanju jedan krevet, moram prvo izmeriti vašu dužinu i širinu, pa ako možete stati - ostanite ovde.

Našao je jedan kanap i počeo da meri. Napomenuo je da je u kukovima uža u odnosu na grudi. Kada je počeo da meri grudi, ona ga opomenu da je ne pipa pošto je škakljiva. Jagodinac obeća da će biti pažljiviji prema crnki. Ona reče da nije crnka, već plavuša. On mu na to odgovori - da će videti kada je okupa i skine.

Pristao je da spava sa njom, pod uslovom da mu kaže ime, mesto rođenja i zašto je uhapšena.

- Ja se zovem Beba, rodom sam iz Nepričave, a odgovaram što sam izvršila preljubu i ponizila svoga čoveka koji me mnogo voli i svu pažnju posvećuje meni. Jedino nije znao da mi nađe osetljivu tačku.

89

Jagodinac se nasmeja i upita je gde je ta tačka. Plavuša odgovori da će mu reći ako mu poveri zbog čega je ovde i kakvu je glupost napravio. Ovde se ne dolazi zbog sitnice, već kad je u pitanju glava. Jagodinac je razumeo pitanje i reče da odgovor ne može dati sve dok se ne okupa. Plavuša mu reče da u tom slučaju mora i on da se okupa. Jagodinac reče da je danas sreda, a ne subota, da se on samo subotom pere. "Nisi obavezan da se kupaš samo subotom".

- Samo ludaci menjaju svoj način Života, samouvereno će Jagodinac. Plavuša se tobože, naljuti. Kada neće on da se kupa, neće ni ona. Nije lepo od njega da je goni da menja njen način života. Jagodinac primeti šeretski: Ti si promenila svoj način života... i to onda kada si osetila muško..."

- Ja još nisam naišla na pravog muškarca. - Nisam ja takav zločinac da zadovoljavam prohteve jedne

rasne ženske kojoj treba četa vojnika da doživi zadovoljstvo. Plavuša mu dade do znanja da je zadovoljna da spava na

krevetu, umesto na vlažnom podu. "Svako zadovoljstvo mora da se plati, ako ne novcem onda u naturi".

Plavuša se zamisli, saže glavu i izusti, da nema novca, a nema ni robe za naturu.

- Imaš ti više nego što treba, samo ne znaš da ceniš svoje kvalitete.

- Ja sam taj kvalitet izgubila još u mladosti. Jagodinac se Ijutnu: - Ne bih voleo da pijem vodu iz one flaše iz koje su već drugi

pili. Ne volim da pijem talog koji su mi ostavili "kurta i murta". - U talogu ostaje šećer, dobaci plavuša. Jagodinac je uhvati za grudi i reče da je slatka, kao šećer.

Plavuša mu dade do znanja da ne dira zabranjeno voće, a on će na to da voli sve što je zabranjeno. Plavuša ga opomenu da joj kaže ono što je obećao, odnosno zbog čega je dospeo u tamnicu, pa posle neka jede zabranjeno voće. Jagodinac se uozbilji:

- To mogu da odgovorim samo nekoj poverljivoj osobi. Tebe sam tek danas video prvi put u životu. S napomenom da treba da provede duže vreme s njim u ćeliji, da zajedno jedu i piju, kada već

90

nema pića, - piće vodu, da pričaju svaki svoje laži, da se sažive sa njima, da ne povezuju da je sve to istina. Da svako od njih bez ustručavanja vrši nuždu u kiblu... da mogu raditi neke radnje koje nisu dozvoljene po kućnom redu. "Kakve laži ja tebi da pričam?"

- One kojima zatvorenici ubijaju vreme koje sporo prolazi u četiri zida, na primer.

- Moj otac, kad pođubri njivu i posadi kukuruz, rodi po sedam klipovana na jednom struku. Drugi kaže ovome, kako to nije ništa naročito jer kad njegov otac obradi njivu i poseje kukuruz, klipove mora da bere sa merdevina, toliko stabljika izrasta u visinu... Onda mu onaj prvi kaže da laže a drugi će njemu: "A ti, ko bajagi, ne lažeš!"

Plavuša se nasmeja i reče: - Što se tiče fizioloških potreba, hteli ne hteli, moramo ih

vršiti... Jagodinac upita šta su to fiziološke potrebe. - To je velika i mala nužda... Ona ga upita koje su to radnje

koje nisu dozvoljene po kućnom redu. - Sama možeš da pretpostaviš, uozbilji se Jagodinac. Ja jedem

zabranjeno voće. - Sve što je zabranjeno to je lepo i slatko, ljubazno mu reče

plavuša. Pruži ruku da je zagrli, a plavuša ga oštrim trzajem odbi sa

napomenom da neće dozvoliti da je dotakne sve dok ne kaže istinu zbog čega je ovde, kao i ona njemu što je pošteno rekla.

- Ti si pogrešila na ljubavnom planu, a to svi smrtnici, pa i ja i ti činimo. To je jedna sitnica.

- Verujem da i ti nisi napravio veliku grešku... Jedino da si nekog ubio, to se nikada ne bi moglo oprostiti i nikada se ne bi moglo zaboraviti.

- Baš to, na žalost sam ja učinio... I to tri žrtve... Poubijani su na najgori mogući način.

- Ni jedno ubistvo nije lako! - Nije ni humano, procedi Jagodinac. - Ja se sva naježim kada čujem tako nešto. Ne bih smela da

spavam sa tobom ni po koju cenu. 91

Jagodinac se šeretski nasmeja: - Ubica koji ubija u jednom momentu nije opasan, on žrtvi ne

nanosi bol i patnju. Kada bih spavao sa takvom curom, koja bi me stezala svojim vitkim nogama da bih izbuljio oči kao kakav mačak, sve dok ne bih ispustio dušu, od milja.

Plavuša se malo ljutnu što u ovom slučaju i nju uvršćuje u ubice, pa mu reče da promeni temu. Jagodinac se složi da promene temu i da govore o advokatima, sudijama i doktorima, koji grme i oblače nad običnim smrtnicima.

Plavuša se pobuni, šta on ima protiv sudija?! Sudija je plaćen da sudi ljudima koji su nešto zgrešili. Jagodinac se složio da i taj posao mora neko da radi, iako mu nije jasno kako sudija sudi s voljom i ponosom i da želi nekog po svaku cenu da osudi... Kao, na primer, sudija Sveta... Kao da je izumeo nešto novo. "Možda mu je novo da neko izvrši trostruko ubistvo".

Jagodinac sleže ramenima, klimnu glavom u znak odobrenja, uz napomenu, da mu nije jasno što ga drži u vlažnim i mračnim ćelijama. Što ga šalje na psihijatrijsko posmatranje, kako bi se uverio da li je pametan ili lud.Ta on je pametniji od onog doktora koji mu daje bure bez dna da napuni vodom!

Plavuša ga je tešila da se ne ljuti na sudije koji moraju da imaju kompletnu dokumentaciju o okrivljenom, biografiju, kao doktorski nalaz da je bio svestan svojih postupaka pri izvršenju dela i iskaza svedoka, da bi postupili po zakonu.

- Sudiju i podnosim nekako, ali advokate nikako. Oni gledaju da se suđenje što više oduži i na kraju odgodi, samo da bi što više zaradili.

Plavuša nastavi da ga ubeđuje da advokati pomažu svom klijentu, a i sudu da postupe po zakonu. Ako im se dobro plati, oni će pronaći i rupu u zakonu, da pomognu svom klijentu, a ako treba izkoristiće i sudijine greške. Jagodinac odmahnu rukom, da je teško pronaći rupu u zakonu za tri žrtve. Plavuša se šeretski nasmeja i reče da kada se radi o tri života ni sveti Petar mu ne može pomoći, pa ni svi advokati ovoga sveta. U takvim slučajevima sudije okreću ledja advokatima.

92

Plavuša nastavi da govori i upita ga šta ima protiv lekara koji rade svoj humani posao i vekovima drže do svoje etike. Jagodinac klimnu glavom u znak odobravanja, složi se da oni pomažu boles­nicima, a savetuju i zdrave. Plavuša se zainteresovala da čuje bar jedan primer o tim plemenitim ljudima, koji su u stanju da priteknu u pomoć čoveku u svako doba noći i dana.

• Jagodinacse priseti jednog slučaja, kada je njegov ujak jeftino prodao zabran, koji vredi najmanje tri puta više od pogođene cene. Da bi njegova rodbina vratila novac kupcu bez dupliranja kapare, doktori su ga proglasili ludim. I tako se spasla velika imovina, koja je mogla da ode budzašta. Plavuša reče u šali da neki put čovek treba da se napravi blesav da bi spasao bar nešto, a naročito kako bi spasao glavu.

- Ja neću da pristanem na taj čin, pa makar neka ode glava. Da ljudi beže od mene i viču: "Pazi luđak!" To da svi beže odmene, kao da sam poremećena ličnost, ja neću.

-I ovako te neće ceniti kao ličnost. Kakva je to normalna ličnost koja ubija ljude?!

- Svaki ubica može da nađe razlog zašto je nekog ubio. - To ti misliš da je tako. - Ja sam mislio jedno, a ono ispalo drugo. - Šta si ti mislio? Mislio si, verovatno, da izvršiš savršen

zločin? - Mislio sam da ću kod tebe osetiti nežnost i doživeti veliko

zadovoljstvo, a ti me prekorevaš i ponižavaš. - Prevario se se u računu! Zar si mislio da ću ja biti nežna

prema jednom ubici i da ću mu deliti komplimente?! - Onda spavaj na vlažnom podu, umesto na krevetu. Plavuša ljutito odlazi sa izgovorom: - Bolje da spavam na podu, nego sa ubicom. - Kao što znate, zakleo sam se da govorim istinu. Moram

priznati da me je osumnjičeni nadmudrio. Siguran sam da je nor­malan. Probao sam sve trikove. Slao sam i "jednu plavušu" koja nije mogla da izađe sa njim na kraj. Jagodinac nije imao više strpljenja, pa reče:

93

- More, ta plavuša glavom i bradom si ti, koji se praviš da mnogo znaš.

Sudija Sveta doneo je presudu, koja glasi da se Jagodinac kazni smrću.

Jagodinac se prodera: - Moja ruka žalbu pisati neće, niti dozvoljavam advokatima

prigovor na presudu. Ubeđen sam da će presuda biti pravosnažna za osam dana i da ću biti pogubljen. Bolje je i to nego da umrem u vlažnoj ćeliji.

Sudija Sveta bio je ubeđen da će se osuđeni na smrt predomis­liti i napisati žalbu. Kada je prošlo osam dana, a osuđeni Jagodinac nije napisao žalbu, sudija je počeo da razmišlja da li ih je ubio. Dokaza nije bilo. Nije hteo da ga grize savest kada ode u penziju. Poverio se ženi. Ona ga je tešila da i taj posao mora neko da radi, pa i ako pogreši nije on kriv. Ako nema zakona i kazne, nema ni slobode ni demokratije. Žena mu u šali reče da se ne bi udala za njega da nije postao sudija, jer je manji od nje i debeo.

Sudijina majka se suprostavi: - Nemoj ti nikog da potcenjuješ. Moj je sin najbolji na svetu.

A ti, da si imala boljeg, ne bi se udala za njega. Treba da shvatiš da ni njemu nije lako. Koliko vidim, tebe samo zanima novac, bez obzira na koji način je zarađen, a na njegovu dušu, san i savest ne misliš.

Sudijina majka nastavi da brani sina: - Slažem se da bude za svejednako. Prst za prst. Glava za glavu,

ali koliko vidim, pojedini se izvuku. Neki se osude na smrt, više radi javnosti da se zaplaše ostali koji nameravaju da počine slično delo, pa kasnije se žalbama kazna preinači na vremensku.

Sudijina majka se uozbilji i nastavi: - Moj sin ima izuzetan slučaj. Osuđeni na smrt neće da napiše

žalbu, niti to drugom dozvoljava. U tom slučaju moj sin postao je izvršilac ubistva bez rešenja višeg suda, pa će ga gristi savest do smrti.

Kada je prošao rok za žalbu i presuda postala pravosnažna, predsednik suda odredio je komisiju za izvršenje smrtne kazne nad Jagodincem. U sastav komisije odredio je jednog sudiju da bi kontrolisao da li se izvršioci pridržavaju zakona, zatim doktora da

94

izvrši pregled da li je okrivljeni sposoban i zdrav da podnese strel-janje i da ustanovi posle pogubljenja da li je posao obavljen savesno. Četiri žandarma će izvršiti zadatak.

Jagodinčev advokat Dobričina, hrabrio je i tešio osuđenog na smrt.

U određeno vreme izveli su Jagodinca van grada na pogubljenje. Istražni sudija koji je bio određen da po službenoj dužnosti sprovede izvršenje kazne po zakonu, prekide tišinu, pa reče:

- Ja sam određen da ovaj zadatak obavim do kraja, kao što sam bio određen da vodim istragu. Nisam siguran da je istraga u pot­punosti uspela. Nisam za sve kriv. Neki greh mora sa mnom podeliti drugi sudija. Kao što vidite, sada nema spasa. Jedino mogu da upitam osuđenog da li ima neku želju, koja će mu biti ispunjena u granicama mogućnosti.

Jagodinac mu se učtivo zahvali na pažnji i razumevanju. Poslednju želju ne može da mu ispuni. A to je da istragu vodi jedan dan i da sudi po pravdi.

Advokat Dobričina javi se za reč: - Kao što znaš, ja sam sve mere preduzeo da spasim svog

branjenika koji je sam sebi osekao glavu kada je priznao delo koje ne može da se dokaže. Po onoj narodnoj: Ako priznaš, pola se oprašta, ako ne priznaš, oprašta ti se sve.

Dobričina pogleda u prisutne i nastavi: - Vešanje podseća na samoubicu, pa bi moj branjenik ispao

velika kukavica. Streljanjem se krv proljeva, pa mu dođe kao neki heroj.

Advokat pogleda u Jagodinca koji ga je sa prekorom slušao: - Što se tiče moga rada i zalaganja, sve mi je plaćeno pošteno,

izuzev ovog dolaska, koji ću kasnije naplatiti od njegove žene. Savetujem ti da se držiš hrabro.

Jagodinac mu reče: - Tačna je stara izreka da se ubice vraćaju svojoj žrtvi,

pogotovu ako imaju obraza i savesti. Sudija dade znak vođi grupe žandara. Želja mu je ispunjena,

jer su ga pustili da priča sa njima i sada treba da ga pogube. Vođa 95

žandarma upita ga da li da mu vežu krpu preko očiju da ne gleda izvršenje kazne. Jagodinac odbi s napomenom da mu je ovako lakše da gleda. Želi do poslednjeg časa da gleda prirodu, njene lepote i zle ljude. Drugi žandarm prodera se i povika:

- Kada je mogao da pobije ćelu familiju, može da gleda i svoju smrt.

U tom momentu stiže opštinski kurir na konju koji je bio sav okupan u beloj peni od velike jurnjave i predade akt istražnom sudiji. Akt je glasio:

"Ako niste izvršili pogubljenje Jagodinca, obustavite pripremu i pustite ga na slobodu".

Kada je sudija pročitao akt, prisutni su svi bili iznenađeni. Advokat Dobričina poskoči od radosti i reče: - Ja sam, ljudi, nešto predosećao. Treba da zahvali mojoj

sposobnosti i zalaganju. U stvari, ja sam bio siguran da ih je neko drugi ubio, ali nisam želeo da se zameram tužiocu i sudiji. Pogotovu što skoro svake večeri igramo domine, uz kafu.

Dobričina se osmehnu: - Sada sam siguran da ćeš primiti veliki novac za izgubljeno

vreme i pretrpljeni strah. U stvari, strah nisi ni imao, jer si bio siguran u svog branioca koji se proslavio u sličnim slučajevima. Ovoga puta, kada primiš novac, podelićeš ga sa mnom. Sad mi je najpotrebniji za dovršenje vile.

Jagodinac još nije bio siguran da ga neće pogubiti. A kada se uverio da je slobodan, on reče:

- More, daću ti i moj deo, samo kada je glava na ramenu ostala i da se ne vraćam više u mračnu i vlažnu ćeliju.

Jedan žandarm ljutito reče: - Ovo mora da je bezakonje, koliko se ja razumem u zakon.

Sada moram pušku da čistim kanapom umesto olovom. Kada je Jagodinac došao kući, zatekao je svoju i Janoševu

familiju kako ga oplakuju. Svi su bili radosni kada su ga ugledali a domaćin Janoš bio je začuđen da mogu čoveka strelja'ti zbog njihovog tajnog odlaska u inostranstvo.

96

SADRŽAJ

Beleška o piscu Predgovor Recenzija (T. Živković) Recenzija (V. Vranić) Ustajem iz groba, da me sunce greje Ustajem iz groba, majku vam prokletu Ustajem iz groba, ganjaću vas kao pravog roba Ustajem iz groba, direktore prokleti Ustajem iz groba, znajte ljudi moji Ustajem iz groba, otvor'te mi pute Ustajem iz groba, još u snazi i najbolje doba Ustajem iz groba, da ja vidim novoga vladara Ustajem iz groba, znajte šta vas čeka Ustajem iz groba, policijo prokleta Ustajem iz groba, čujte braćo mila Ustajem iz groba, zbog planete svoje Ustajem iz groba, i menjam planetu Ustajem iz groba, naSa braćo draga Ustajem iz groba, jer ne znam za vreme Ustajem iz groba, ubico prokleta Ustajem iz groba, kao svetac pravi Ustajem iz groba, zbog rodbine svoje Ustajem iz groba, zbog komšije svoga Ustajem iz groba, zbog kulturnog sveta Ustajem iz groba, da poživim u novije doba

4 5 7 9

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Ustajem iz groba, u najgore doba Ustajem iz groba, brate mili Ustajem iz groba, da posetim svoju ženicu Ustajem iz groba, snajo moja mila Ustajem iz groba, došlo mi je vreme Tražim toga što kamenje valja Podela države Menjamveru Odoh majko na drugu planetu Oj tehniko Veru ne dam Svi pametni Sve države ovog sveta Ne pišem više Beograde Karađorđe ti si naše cvece Da ne beše novoga vladara Šta da kažem ja svojoj družini Volimo se Ostavi me Ne krijem se, nek' se zna Ostavi me draga iznenada Veseli se pile moje Veseli se kume Ostavi me u najgore doba Seks i droga Zaustavljam vreme Tajni klub Sviraj mala Ulicom idemo Cvetić u kosi Ti si moje sunce

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

Volim plave i garave 64 Ja te volim 65 Ko to kaže 66 Volimo se od glave do pete 61 Volim ženu, a volim i druge 68 Ja sam majstor 69 Ko to peva u tuđini kletoj 70 Dosta mi je svirke i veselja 71 Ljubi dragi, koristi priliku 72 Kauboj 73 Šetajući ulicom 74 Volimo se u srcu 75 Ne pušim više 76 Jednog dana 78 Sever i jug 79 Upozorenje 80 Sudija i advokat (pripovetka) 80