1. Pojam razvoja preduzeća. Naučno tehnološki progres i razvoj preduzeća ? Razvoj celekupnog ljudskog društva, od nastanka pa do danas, predstavlja neprekidnu borbu sa prirodom, u cilju njenog pokoravanja.biološki sistemi-evolucija,filozofsko stanovište,kretanje, promena položaja, razvoj je promena sistema u novo, privreda i razvoj i rast,kibernetički princip razvoja-upravljački proces,istraživanje i razvoj,razvoj poslovnih sistema.Proces razvoja poslovnih sistema ima sledeće karakteristike:razvoj predstavlja opšti napredak, progres sistema,razvoj obuhvata kvantitativne i kvalitativne promene sistema,razvoj je dinamičan i kontinualan proces,razvoj je je kompleksan proces i sastoji se od više faza i aktivnosti,razvoj prati neizvesnost, jer se proteže u budućnost,razvoj je neophodan kod svih društvenih i privrednih sistema,razvoj je upravljački proces, kojim se mora upravljati u cilju efikasnog odvijanja.Naučno-tehnološki progres i razvoj preduzećaRazvoj nauke i tehnologije donosi u svim oblastima ljudskog života epohalne promene koje otvaraju nove etape u razvoju civilizacije.1. Glavni periodi razvojaModernu istoriju civilizacije karakterišu tri velika talasa promena:

poljoprivredna era,industrijska era iinformatička era.

Industrisku eru karakterišu je tri monopola: monopol svojine nad sredstvima za proizvodnju,monopol znanja i monopol informacija.Glavne posledice industrijske ere su eksplozivan rast proizvodnje i produktivnosti, kao i strukturne promene.Od pet mogućih pravaca razvoja,

menadžment preduzeća je krenuo pravcem sinteze. Rezultat takvog pravca razvoja je pojava dva nova pristupa: sistemskog pristupa ikontigentnog pristupa.

Informatička era:Značaj informatičke tehnologije u modernoj epohi ekvivalentan je zančaju parne mašine u industrijskoj revoluciji. Razumevanje pristupa menadžmenta preduzeća u ovoj eri zasniva se na novoj paradigmi menadžmenta pod uticajem nove tehnologije i socijalnog konteksta.Relevantna su tri aspekta:karakteristika informatičke tehnologije,nova padadigma,novi princip menadžmenta 2. TehnologijaMnoga se preduzeća danas suočavaju sa problemom uključivanja tehnologije u proces strategijskog menadžmenta, pre svega zbog odsustva odgovarajućeg angažovanja top menadžera ili neshvatanja strategijckog potencijala tehnološkog faktora. Tehnologija kreira nove industrije, transformiše postojeće ili ih uništava.

2. Istraživačko razvojnog rad i razvoj preduzeća?Razvoj svakog preduzeća direktno zavisi i od nivoa organizovanosti sopstvenog istraživačko-razvojnog rada, čijom realizacijom se i sam realizuje.Naučno-istraživački rad u privrednim preduzećima se bliže naziva istraživačko-razvojni rad i predstavlja neophodan potencijal za primenu najnovijih dostignuća naučno-tehnološkog progresa. Obično se pod pojmom istraživanja i razvoja u preduzeću, podrazumeva skup aktivnosti koje obuhvataju raznovrsna poboljšanja i unapređenja u proizvodnji i poslovanju uopšte.Istraživanje uvek prethodi razvoju, tako da nema razvoja bez istraživanja. Razvoj se nastavlja na istraživanja. Pored ovakvog shvatanja pojma razvoja stoji razvoj kao integralan i kontinualan proces prelaska preduzeća iz postojećeg u novo bolje stanje. Značaj istraživačko-razvojnog rada za preduzeće je isti kao i značaj razvoja, dakle odlučujući, što je logično s obzirom na usku povezanost istraživačko-razvojnog rada i razvoja preduzeća3. Inovacije i razvoj preduzeća?Pored naučno-istraživačkog rada i rezultata osnovnih i primenjenih istraživanja treba podsticati i razvijati pronalazaštvo i inovativni rad koji takođe mogu da pruže značajan doprinos tehnološkom i ukupnom razvoju pojedinih preduzeća i zemlje u celini.Pronalazaštvo i inovativni rad predstavljaju takvu delatnost u kojoj se dolazi do novih rešenja određenih tehničkih problema ili do inovacija i unapređenja tehničkih rešenja u privredi ili novih usluga u uslužnoj delatnosti. Pronalazak predstavlja novo rešenje određenog tehničkog problema koje se može primeniti u praksi. Tehničko unapređenje je takvo rešenje koje je nastalo racionalizacijom rada uz primenu poznatih tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka, koje donosi veću produktivnost, bolji kvalitet, uštedu u materijalu i energiji, bolje korišćenje kapaciteta, poboljšanje tehničke kontrole, zaštitu na radu,itd.Pod inovacijama se danas podrazumeva svako poboljšanje u bilo kojoj oblasti, učinjeno različitim tehničko-tehnološkim, organizaciono-upravljačkim, ekonomskim i drugim sredstvima i metodama, koje donosi efikasnije obavljanje poslova i bolje i efikasnije rezultate.Postoji sedam osnovnih izvora inovativnih mogućnosti, odnosno izvora za dolaženje do inovacija. To su sledeći izvori:neočekivano,nepodudarnosti, inovacije zasnovane na potrebi nekog procesa,promene u strukturi privrede ili tržišta,demografska kretanja i promene,promene u opažanjima, raspoloženjima i značenju,nova saznanja, naučna i nenaučna.Prva četri izvora se nalaze u okviru same organizacije-preduzeća-ustanove i predstavljaju unutrašnje izvore. Druga tri su spoljašnji izvori koji se odnose na promene van organizacije.

4. Razvoj, rast i faktori razvoja preduzeća?Razvoj preduzeća predstavlja proces prelaska preduzeća-organizacije iz postojećeg u novo, efikasnije stanje. To se odvija kroz neprekidno prilagođavanje promenljivoj okolini, i kroz mnogobrojne promene u svim područjima poslovanja preduzeća-organizacije.Rast preduzeća-organizacije, se

izražava, pre svega, kvantitativnim povećanjem:

proizvodnje ili usluga,kapacitetima-sredstvima,finansiskog stanja,radne snage i dr.2. Razvoj je kompleksniji od rasta i on podrzumeva-obuhvata kvalitativne promene u preduzeću-organizaciji, koje donose:poboljšanje budućeg funkcionisanja,izmenu strukture proizvodnje ili usluga,poboljšanje tehnike i tehnologije,poboljšanje organizacije rada,poboljšanje metoda rada,promenu organizacione strukture,razvoj proizvoda ili usluga,poboljšanje proizvodnih programa ili usluga,poboljšanje finansijske kondicije preduzeća,investiranje u nove kapacitete i programe,poboljšanje uslova rada.Rast i razvoj su dvakvalitativno različita ali i ne odvojiva pojma i oba su okrenuta budućnosti.Faktori razvoja mogu biti objektivni, subjektivni i faktori razvojne politike.Objektivni spoljašnji faktori su proizvodni uslovi, razvoj nauke i tehnike, okruženje, institucionalni uslovi i javno mišljenje. A unutrašnji su:finansijska snaga preduzeća, veličina, struktura proizvodnje, mogućnost održavanja i razvoj kapaciteta. Subjektivni faktori su radni kolektiv sa kadrovima i upravom, politika i stavovi, uslovi rada i života

5. Faktori razvojne politike?Faktori razvojne politike grupišemo prema njihovom uticaju u vremenu na:faktore stanja i faktore razvoja.Za novo preduzeće važe faktori razvoja a za postojeće (staro) važe i faktori stanja i faktori razvoja.1. Faktori stanja deluju u sadašnjosti ili je odražavaju, ali utiču i na formiranje razvojne politike. Faktori stanja su:postignuti obim poslovanjadosadašnji tempo razvojastruktura proizvodnje ili uslugapostojeće veličine jedinica kapacitetaprimenjena tehnologijanivo kooperacijestruktura i stručnost kadrasadašnji položaj na tržištupostojeća lokacijastanje naučno-istraživačkog radastanje organizacijesadašnja finansijska snaga itd.Faktori razvoja deluju u ostvarivanju samog razvoja. Faktori koji utiču na razvoj preduzeća-organizacije se mogu podeliti na:

eksterne i interne.U eksterne faktore razvoja spadaju: Tržište,tehnološki razvoj,privredna razvijenost zemlje,privredna politika zemlje.U interne faktore razvoja spadaju:veličina i tip preduzeća-organizacijeveličina-obim i struktura sredstavastruktura i broj kadrovaobim i nivo istraživačko-razvojnog rada,prozivodni-uslužni programkvalitet rukovodećeg kadraorganizaciona izgrađenost preduzećaodnosi u raspodeliraspoloženje kolektiva.6. Faze razvoja preduzeća?Razvoj preduzeća-organizacije odlikuje se stalnim promenama koje nastaju u okruženju, čime preduzeće obezbeđuje svoj sadašnji i budući opstanak. Uticaj brojnih promena i faktora, pre svega spoljašnjih je kompleksan te se razvoj preduzeća-organizacije odvija bez čvrstih tendencija i zakonitosti. Te zakonitosti ako se definišu predstavljaju faze razvoja A) Kod novog preduzeća može se uočiti pet faza razvoja:Osvajanje proizvodnje ili novih uslugaProizvodnja (usluge) sa maksimalnom efikasnošćuProizvodnja (usluge) sa stagnacijom efikasnostiOtežana ekonomska situacija Kritična fazaB) Kod preduzeća koje postoji može se uočiti četri faze razvoja (faza programiranja i dogradnje kapacitetaFaza ekspanzijeFaza usporavanja (zaostajanja)Kritična faza.

Prodaja

Vreme

I II III IV

7. Ciljevi i pravci razvoja preduzeća?Sistem obično ima više ciljeva koji su najčešće međusobno konfliktni i koji se moraju u manjem ili većem stepenu realizovati. Kao najznačajniji opšti ciljevi razvoja preduzeća-organizacije smatraju se sledeće:Održavanje efikasnog tekućeg i budućeg funkcionisanja preduzeća-organizacijeUsklađen i stabilan razvoj svih područja poslovanja, delova i celine preduzeća-organizacijeRazvoj novih proizvoda-usluga i procesaBrzi tehnološki razvojPovećanje produktivnosti rada i rentabilnosti poslovanjaOstvarivanje povoljnih-pozitivnih finansijskih rezultata.Povećanje ličnih dohodaka, i dr.Uz ovu listu mogu se dodati i vremenski bliže opredeljenih, operativnih ciljeva:Proširenje asortimana i uvođenje novih programaOsvajanje novih i poboljšanje postojećih proizvoda-usluga.Ovajanje novih tržištaRekonstrukcija i modernizacija kapacitetaPoboljšanje organizacije i menadžmentaSpecijalizacija kadrova i dr.Pravci razvojaPravci razvoja su usko povezani sa definianjem ciljeva razvoja i da od njih zavise.Razvojne koncepcije, odnosno pravci kretanja budućeg poslovanja preduzeća-organizacije mogu biti sledeći:ekspanzija (brzo širenje i rast preduzeća)kontrakcija (sužavanje proizvodnje, asortimana)konverzija (bitno se menja asortiman proizvodnje) integracija (trajna poslovna saradnja između preduzeća radi ostvarivanja većih efekata).Preduzeće može na sledeće načine da obezbedi svoj rast, ili izabere odgovarajuću politiku razvoja:Penetracija tržišta ( povećanje prodaje postjećem tržištu),Razvoj tržišta (modifikacija proizvoda i proširenje tržišta prodaje),Razvoj proizvoda-usluga (korenite izmene svojih proizvoda i nova tržišta),Diverzifikacija proizvoda (ivođenje potpuno novih proizvoda i investiranje u nove kapacitete).

8. Razvoj proizvoda (usluga) i proizvodnog programa?Razvoj proizvoda obuhvata:poboljšanje i inoviranje postojećih proizvoda-usluga iz postojećeg programa, razvoj i uvođenje novih proizvoda ili usluga.Razvoj proizvodnog programa ili programa-uslugaUopšteno posmatrano, razvoj proizvodnog programa obuhvata:Proširenje proizvodnog programa ili usluga-divrsifikacija.Pojednostavljenje proizvodnog programa-usluga ili simplifikacija je metod napuštanja postojećeg dela proizvodnog programa ili usluga i prelazak na specijalizaciju istih. Mogući način razvoja prozvoda ili usluga- Poboljšanje postojećih proizvoda-usluga- Razvoj novih proizvoda-usluga.A) Poboljšanje postojećih proizvoda-uslugaPoboljšanje ili usavršavanje postojećih proizvoda-usluga predstavlja skup aktivnosti za njihov razvoj usmeren na promenu svojstava-odlika.Poboljšanje ili usavršavanje postojećih npr. industrijskih proizvoda obuhvata:poboljšanje dizajna i konstrukcije,poboljšanje vizuelnog identiteta,poboljšanje osnovnih svojstava,poboljšanje kvaliteta sa aspekta trajnosti,poboljšanje kvaliteta sa aspekta funkcionalnosti,izmena materijala,poboljšanje načina rukovanja i korišćenja,poboljšanje načina održavanja,poboljšanje ambalaže i načina pakovanjapoboljšanje zaštite čoveka korisnikapoboljšanje sa aspekta zaštite životne sredine.B) Razvoj novih proizvoda-usluga.Razvoj novih prizvoda-usluga treba da bude permanentni proces kojim se najefikasnije realizuje celokupan razvoj određenog preduzeća.Pod pojmom novi proizvod, uobičajeno, podrazumevamo:potpuni novitet na tržištu,proizvod nov za proizvođača ali nije novitet na tržištu,

9. Faze procesa razvoja proizvoda-usluga. Sistem kvaliteta i razvoj proizvoda?Proces razvoja proizvoda se zasniva na:planiranju razvoja proizvoda irealizaciji razvoja proizvoda, preko sledećih osnovnih faza:Sakupljanje idejaSelekcija idejaPoslovna analizaRazvoj proizvodaTestiranje proizvodaKomercijalizacija.

1. Sakupljanje ideja za razvoj proizvoda-usluga

Osnovni izvori ideja za razvoj proizvoda-usluga:potrošači, naučno-istraživačke institucije,pronalazači i inovatori, konkurentska preduzeća, sopstveni razvojni sektori.

2. Selekcija idejaSelekcija ideja se sprovodi u više koraka do konačne selekcije uz korišćenje raznih kriterijuma.

3. Poslovna analizaNakon izvršene selekcije ideja za razvoj proizvoda u fazi poslovne analize se vrši sistematska analiza relevantnih faktora na osnovu kojih se prihvata data ili odbacuje određena ideja.

4. Razvoj proizvoda-uslugeAko su predhodne faze-analize pozitivne može se ići na realizaciju ideje.Proces razvoja novih proizvoda-usluga je različit za razne proizvode-usluge.

5. Testiranje proizvodaTestiranje proizvoda je različito za proizvode široke potrošnje i proizvode proizvodne potrošnje. U ovoj fazi se vrši i probno istrživanje tržišta, odnosno segmenta tržišta utvrđujući reakcije na novi proizvod.

6. Komercijalizacija.Faza komercijalizacije predstavlja uvođenje proizvoda u redovnu proizvodnju i organizovanje njegovog plasmana na tržište.Sistem kvaliteta i razvoj proizvoda-uslugaKvalitet proizvoda predstavlja skup važnih karakteristika koje odlučujuće utiču na uspešnost njegovog plasmana i životnog veka.Za različite proizvode i usluge primenjuju se i različiti tehnički uslovi kvaliteta sve do Totalnog menadžmenta kvaliteta (TQM). (ISO 9000 i 14000)10. Životni ciklus proizvoda?Životni ciklus proizvoda je vek njegovog trajanja na tržištu. On u osnovi sadrži četri faze:I . Faza uvođenja proizvodaII. Faza rastaIII. Faza zrelostiIV. Faza opadanja.

11. Razvoj tehnike i tehnologije?Pojam i razvoj tehnike U užem smislu pod tehnikom se podrazumevaju sredstva za rad..Tehnika je usko povezana i međuzavisna sa tehnologijom.Tehničko-tehnološki razvoj uopšte, karakteriše sledeće globalne etape:etapa manuelizacije,etapa mehanizacije,etapa automatizacije.Ove etape označavaju načine sjedinjavanja radne snage i sredstava za rad.Ukupan problem razvoja tehnike u preduzeću može se realizovati na dva načina:Uvođenje potpuno nove tehnikeModernizacija i poboljšanje postojeće tehnike.Kod izbora nove tehnike prednost ima ona varijanta koja:omogućava željeno povećanje proizvodnje,donosi predviđeno povećanje dobiti,donosi sniženje troškova proizvodnje,poboljšava i racionalizuje tehnološki proces proizvodnje,poboljšava kvalitet proizvoda,ima mogući duži vek,ima savremenije tehničko tehnološke karakteristike,ima relativno manje investicije.Pojam i razvoj tehnologijePod tehnologijom se, u najopštijem smislu, podrazumeva sjedinjavanje radne snage i sredstava za proizvodnju u radnom procesu. Tehnologija se bavi procesima. Po metodu naučnog istraživanja, tehnologija se definiše kao sistem organizovanja znanja za ostvarenje praktičnih ciljeva. To je skup znanja i veština kojima se vrši proizvodnja ili usluga.Razlikujemo tehnologiju:obrade materijala i tehnologiju obrade informacija.U pristupu proučavanju razvoja tehnologije u preduzeću su dve oblasti:proučavanje i poboljšanje postojeće tehnologije proizvodnje ili usluge,istrživanje i uvođenje potpuno nove tehnologije.Uvođenje nove tehnologije sopstvenim znanjem ili kupovinom licence ili know how.

12. Metode poboljšanja postojeće i razvoj nove tehnologije?a) Osnovne metode

1. studija rada2. osnovni ciljevi

proučavanja metoda rada3. analiza procesa i

operacija.U postupku proučavanja boljih metoda rada, koristi se standardnim postupkom koji obuhvata:Izbor aktivnosti-posla-rada koje ćemo ispitivatiSnimak podataka o postojećem metodu radaAnaliza podataka o postojećem metodu radaRadi analize podataka o postojećem metodu rada postavljaju su najčešće sledeća pitanja:svrha rada,mesto rada,redosled (vreme) rada,lice koje radi,način rada.Radi dolaska do boljih rešenja postavljaju se sledeća pitanja:šta (se radi)?gde (se radi)?ko (radi)?kako (se radi)?Nakon dobijanja odgovora postavlja se novo pitanje:zašto?, na taj način se detaljno ispituje svaki zavisni faktorDefinisanjem novog (boljeg) metoda rada je poslednja faza osnovnog postupka, faza kreativnog rada. Sprovođenje i kontrola novog matoda radab) Praktična primena metodeMetod razvoja nove tehnologijeUvođenje nove tehnologije sopstvenim znanjem ili kupovinom licence ili know how.…….. ……13. Mogućnosti poboljšanja i razvoja organizacije?Razvoj organizacije mora paralelno da prati razvoj ostalih područja razvoja kao i razvoj ukupnog sistema. U osnovi razvoj organizacije obuhvata razvoj navedenih ključnih komponenti sistema: organizacionu strukturu i funkcionisanje sistema. Za proučavanja Mogućnosti poboljšanja i razvoja organizacije može se primeniti kompleksna analitička metoda:-Ocena stanja poslovanja sistema po raznim osnovama,-Selekcija najvažnije poslovne problematike i karakterističnih uticajnih faktora,-Programiranje mera u cilju unapređenja poslovanja,-Ocenjivanje finansijskog efekta, koji se može oČekivati od realizacije programiranih mera,-Proveravanje celishodnosti-opravdanosti usvojenog organizacionog modela i efikasnosti njegovog funkcionisanja

14. Proces i faze procesa upravljanja preduzećem?Razvoj je proces kojim se mora upravljati. Upravljanje je dejstvo na objekat koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj datog objekta a koje je izabrano iz mnoštva mogućih dejstava, na osnovu za to raspoložive informacije.Upravljanje se vezuje na dostizanje ciljeva sistema i to treba da bude kontinualan proces.Novi pristupi upravljanju preduzećem govore o strateškom upravljanju.Prema kibernetskom pogledu upravljanje poslovnim sistemima ima sledeća obeležja:-upravljanje je složen društveni proces koji nosi karakteristike društvenog sistema u kome egzistira,-upravljanje je proces imanentan svakom poslovnom sistemu,-Upravljanje poslovnim sistemom je dinamičan proces,-Upravljanje poslovnim sistemom je kompleksan proces,-Upravljanje poslovnim sistemom danas nije moguće bez računara i informacionih sistema.Faze procesa upravljanjem preduzećem Složenost upravljanja poslovnim sistemom zahteva poznavanje teorijskih postavki i analizaFayol polazi od grupisanja poslova-aktivnosti preduzeća:Osnovna ili tehnička funkcija, komercijalna, finansijska, računovodstvana, administrativna i funkcija bezbednosti. Prema istom autoru funkcija upravljanja se sastoji iz sledećih elemenata-procesa:predviđanja, oganizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole.Drugi autori npr. Massie navodi sedam funkcija ili pod procesa koji čine proces upravljanja, pa i proces menadžmenta:odlučivanje, organizovanje, kadrovanje, planiranje, kontrolisanje, komuniciranje, vođenje-usmeravanje.Istraživanja za oblast industrijskog inženjerstva upravljačku funkciju u preduzeću deli na sledeće procese:planiranje,organizovanje-koordinacija,rukovodjenje-koordinacija-motivisanje i kontrola.

15. Upravljanje razvojem preduzeća i strateški menadžmentUpravljanje razvojem preduzeća?Upravljanja razvojem preduzeća je deo ili podproces upravljanja preduzećem, od koga zavisi budućnost preduzeća.osnovne su tri podprocesa upravljanja razvojem preduzeća:planiranje, realizacija, kontrola, koji podrazumevaju donošenje odgovarajućih odluka. A istovremeno svaki podproces ima takođe tri faze:-planiranje, realizacija, kontrola.Strateški menadžmentStrateški menadžment predstavlja novi, moderan pristup upravljanja preduzećem. To je kontinualan proces stalnog prilagođavanja promenljivoj okolini, u kome okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće, a samo preduzeće, takođe, vrši određen uticaj na okolinu u kojoj egzistira i kojoj se prilagođava.Strateško upravljanje preduzećem obuhvata:-utvrđivanje i definisanje ciljeva preduzeća,-određivanje strategije preduzeća,-realizacija definisane strategije i-kontrola realizacije i ostvarenih rezultata.................16. Informacije i informacioni sistem upravljanja razvojem preduzeća?Upravljački procesi i podprocesi odvijaju se preko:prijema, obrade, prenosa i korišćenja informacija.Ako nema informacija nema ni upravljanja, nema upravljačkih akcija koje, dejstvujući na određeni objekat, menjaju njegovo stanje, i tako mu omogućavaju da dostiže svoje ciljeve.Zato istrživanje informacija predstavlja primarni zadatak kojim se obezbeđuju neophodne informacije za odvijanje ukupnog procesa upravljanja.Informacije i informacioni sistemInformacija je sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Pod informacionim sistemom se podrazumeva organizovan način (sistem) sakupljanja, obrade, memorisanja-skladištenja, prenošenja i korišćenja informacija u cilju donošenja potrebnih odluka.Osnovni zadatak informacionog sistema je da obezbedi potrebne informacije za upravljanje određenim procesima ili sistemima.Oni bi trebali da integrišu teoretske postavke vezane za korišćenje metode odozgo na dole, sa implementacijom koja se izvodi metodologijom odozgo na dole.Postupak razvoja informacionog sistema (RIS) izvodi se kroz četri sledeće faze:Funkcionalno modeliranje,Informaciono modeliranjeAplikativno modeliranjeImplementacija.Uobičajeno je da se informacioni sistem koji služi za potrebe upravljanja određenim sistemom zove upravljački informacioni sistem.

17. Informacioni sistem za upravljanje razvojem preduzeća?Osnovni zadatak upravljačkog informacionog sistema je da obezbedi potrebne informacije za donošenje odluka u preduzeću. Upravljački informacioni sistem preduzeća je struktuiran na informacione podsisteme prema osnovnim poslovnim funkcijama, npr.:podsistem proizvodnje-usluga,podsistem marketinga,podsistem istrživanja i razvoja,podsistem finansija,podsistem kadrovskih i opštih poslova,podsistem upravljanja kvalitetom.Upravljački informacioni sistem za upravljanje razvojem i istrživanjem, je orjentisan kao: podrška odlučivanju i ekspertni sistem. To su interaktivni upravljački-informacioni sistemi koji omogućavaju korisnicima lak pristup podacima i modelima odlučivanja uz pomoć odgovarajućeg softvera koji omogućava komunikaciju između korisnika i:baze podataka,baze modela odlučivanja. Ekspertni sistemi su računarski sistemi-softveri koji sadrže organizovano znanje-intelektualnu podršku iz određenog specifičnog, područja ljudskog znanja u takvom stepenu kao ljudski eksperti.A) formiranje baze podataka Da bi se formirale baze podataka najpre treba napraviti skup informacionih podataka. Skup informacionih podataka sadrži dve osnovne grupe: interne i eksterne podatke.Osnovni skup internih podataka čine podaci o proizvodima, o tehnici i tehnologiji, o organizaciji, o kadrovima, ekonomsko-finansijski podaci.Osnovni skup eksternih podataka čine podaci o tržištu, o naučno tehnočkom razvoju, o društveno ekonomskim uslovima, o konkurenciji i drugim preduzećima. B) Obrada podataka i korišćenje informacijaObradu podataka definišemo kao proces u kome se vrši pretvaranje podataka u potrebne informacije, ili proces pretvaranja osnovnih u kompleksne - izvedene informacije.Cilj obrade podataka je, dobijanje informacija relevantnih za razvoj i razvojne akcije.

18. Formiranje informacionog sistema za razvoj proizvoda i usluga?Узећемо у разматрање процес развоја производа, који чини суштину глобалног процеса развоја и његово основно и најзначајније подручје. Тиме ће се отворити могућност да се оформи информациони систем за управљање развојем за пример предузећа које се посматра.Поћи ћемо поново од стварања базе потребних података. Према дефинисаном процесу развоја производа и одлукама које се у оквиру овог процеса доносе, може се прелиминарно утврдити скуп излазних информација потребних за доношења одлука о развоју производа а затим и базе података која је потребна за формирање скупа излазних информација.При формирању базе података, коришћен је у основи исти приступ, а такође и исти начин класификације података, као код базе података за развој предузећа. Ово је оправдано због тога, што је процес развоја производа део глобалног процеса развоја предузећа, па самим тим и база података за процес развоја производа представља део базе података за развој предузећа. У даљој разради требало би ићи на формирање информационог система за управљање развојем производа.Модел се може представити скупом табела које обухватају целокупну базу улазних података и излазних информација за управљање развојем производа, с тим што су подаци и информације одговарајуће дефинисани.Табеле садрже, на пример, за сваки податак из скупа улазних података, дефинисане следеће карактеристике: шифру података, назив организационих јединица које су задужене за сакупљање података, место где подаци иду на обраду и намену појединих података. Код скупа излазних информација назначени су и крајњи корисници информација.Уз табеле, модел може да садржи и блок дијаграмске приказе токова појединих излазних информација или група информација у процесу развоја производа, чиме се ближе дефинише начин коришћења информација. . Требало би напоменути да се из табела могу делимично видети глобални токови свих назначених информација, с обзиром да је обухваћено сакупљање сваког податка, место обраде и крајњи корисник.Класификација података у овом моделу је у основи иста као што је била при формирању базе података за развој предузећа. У складу са овом класификацијом извршено је и одговарајуће шифрирање свих података. За потребе управљања развојем (и уопште за процесе управљања и одлучивања) неопходно је одвојено приказати улазне податке и њихов даљи ток кроз информациони систем, а одвојено излазне информације добијене

обрадом података и спремне за коришћење. Модел је глобално подељен на два дела: део модела са улазним подацима и део модела са излазним информацијама1.1. Део модела са улазним подацима1.1.1. ЕКСТЕРНИ ПОДАЦИ1.1.1.1. Подаци о тржишту1. Општи подаци о тржишту2. Подаци о купцима3. Подаци о добављачима4. Подаци о конкуренцији1.1.1.2. Подаци о научно-техничком развоју1.1.1.3. Подаци о друштвено-економским условима1.1.2. ИНТЕРНИ ПОДАЦИ1.1.2.1. Подаци о производима и производном програму1.1.2.2. Подаци о техници и технологији1.1.2.3. Подаци о организацији и кадровима1.1.2.4. Економско-финансијски подаци1.2. Део модела са излазним информацијама1.2.1. Екстерне информације1.2.1.1. Информације о тржишту1. Опште информације о тржишту2. Информације о купцима3. Информације о конкуренцији4. Информације о добављачима1.2.1.2. Информације о научно-технолошком развоју1.2.1.3. Информације о друштвено-економским условима1.2.2. Интерне информације1.2.2.1. Информације о производима и производном програму1.2.2.2. Информације о техници и технологији1.2.2.3. Информације о организацији и кадровима1.2.2.4. Економско-финансијске информације.Развој је процес који се одвија у неизвесној будућности, тако да је неопходно активно учешће човека у доношењу развојних одлука и поред односног информационог система.

19. Strategija razvoja preduzeća (vezana za planiranje razvoja preduzeća) ?Strategija razvoja preduzeća predstavlja pravac-način kretanja preduzeća u budućnost radi dostizanja postavljenih ciljeva.Strategijom razvoja preduzeće definiše se odgovor na pitanje -kako se može stići do željenih razvojnih ciljeva.Strategija je vezana za buduće poslovanje preduzeća, za njegov rast i razvoj, pa se strategija definiše kao način vođenja procesa razvoja preduzeća.Skupovi pravila odlučivanja o ponašanju preduzeća u promenljivoj okolini u budućnosti, obuhvataju sledeća obeležja:-Kriterijume kojima se ocenjuje sadašnje i buduće delovanjeposlovanje firme. Kvalitativne oznake ovih kriterijuma se obično nazivaju zadaci, a željene kvantitativne oznake zovu se ciljevi.-Pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljnim okruženjem. Ova pravila se odnose na određivanje koji proizvod ili tehnologiju ili uslugu će firma razviti, kome će se proizvodi prodavati i kako ostvariti prednost nad konkurencijom. Skup ovih pravila naziva se proizvodno-tržišna ili poslovna strategija.-Pravila pomoću kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar same organizacije. Ovaj skup pravila naziva se administrativna strategija.-Pravila pomoću kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem. Skup ovih pravila naziva se operativna strategija.Poslovna strategija daje opšte pravce razvoja i mesto firme u budućnosti, koristi se za generisanje strateških projekata kroz istraživačke procese.Ciljevi predstavljaju krajnje domete koje firma želi da postigne, a strategija sredstva za postizanje tih dometa.Savremena teorija posmatra preduzeće kao skup različitih strateških poslovnih područja koja nude različite mogućnosti razvoU tom smislu moderni pristupi definišu dve osnovne strategije za moguće načine i pravce strateškog razvoja preduzeća:- portfolio i - kompetitivna strategija.1. Portfolio strategija se odnosi na izbor područja biznisa u kojima firma namerava da posluje u budućnosti. Portfolio strategija pruža odgovore na pitanje u kojim područjima će firma poslovati 2. Kompetitivna strategija odnosi na puteve ili načine koje će firma koristiti za poslovanje u izabranim područjima. kompetitivna kako će poslovati u novim područjima.

20. Portfolio strategija?Formiranje portfolio strategije zahteva da se, pored određivanja strateških područja poslovanja u kojima preduzeće namerava da posluje u budućnosti, definiše i način međusobnog povezivanja određenih strateških područja poslovanja.Portfolio strategiju karakterišu četiri osnovne komponente:vektor geografskog rasta,konkurentska (kompetitivna) prednost,sinergijastrateška fleksibilnost1. Vektor geografskog rasta označava obim i pravac budućeg poslovanja preduzeća Proizvod Misija

Sadašnji Novi

Sadašnja Penetracija tržišta Razvoj proizvoda

Nova Razvoj tržišta Diverzifikacija

Slika 28. Komponente vektora rastaKao što se vidi iz date matrice komponente vektora rasta su: penetracija tržišta, razvoj tržišta, razvoj proizvoda i diverzifikacija.- Penetracija tržišta označava pravac rasta preduzeća kroz povećanje učešća na postojećem tržištu za postojeće proizvode. - Razvoj tržišta predstavlja pravac kod koga se istražuju nova tržišta (potražnja) za postojeće proizvode. - Razvoj proizvoda je pravac rasta preduzeća u kome ono stvara nove proizvode radi zamene postojećih. - Diverzifikacija podrzumeva razvoj novih proizvoda i razvoj novih tržišta.2. Konkurentsku (kompetitivnu) prednost preduzeće bi trebalo da traži na svakom poslovnom području na kome deluje. Konkurentska prednost se može ostvariti preko novih proizvoda ili tehnologija.3. Sinergiju preduzeće treba da traži unutar svojih poslovnih područja, kroz npr. efikasan istraživačko-razvojni rad.4. Strateška fleksibilnost se može postići na dva načina za preduzeće. Prvi način je za firmu spoljni, i ostvaruje se kroz diverzifikaciju geografskih prostora na kojima firma deluje, kroz diverzifikaciju zadovoljavanja potreba i tehnologije. Drugi način postizanja strateške fleksibilnosti preduzeća je baziranje delovanja firme na resursima i kapacitetima koji su lako transferabilni unutar strateških poslovnih područja. Definisanje portfolio strategije preduzeća je izuzetno težak i složen zadatak.

21. Kompetitivna strategija?ili konkurentska strategija obuhvata utvrđivanje posebnih pristupa ili puteva koje će preduzeće da koristi da bi uspešno poslovalo na svakom poslovnom području koje je izabrano definisanjem odgovarajuće portfolio strategije.Preduzeća su tokom vremena koristila različite konkurentske strategije:- strategija maksimizacije učešća na tržištu (snižavanjem troškova i nižim prodajnim cenama),- prilagođavanje karakteristika proizvoda kupcu (istraživanje ukusa kupaca i razvijanje sposobnosti da se odgovori različitim potrebama kupaca). Noviji pristupi traže da se radi na razvoju ukusa i sklonosti kupca putem efikasne propagande i promocije čime se vrši diferencijacija tržišta.U savremenim uslovima se smatra da su za uspeh preduzeća u različitim poslovnim područjima najznačajnije sledeće strategije:Strategija maksimizacije učešća na tržištu.Strategija rasta preduzeća kojom preduzeće osigurava svojbudući rast.Strategija diferencijacije tržišta kojom se uspostavlja specifičan imidž proizvoda u svesti potencijalnih kupaca.Strategija diferencijacije proizvoda-usluga kojom se vrši diferencijacija učinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske.

22. Istraživačko razvojna strategija i razvojna politika preduzeća?Istraživačko-razvojna strategijaSa stanovišta istraživačko-razvojnog rada može se opredeliti za dve osnovne strategije preduzeća:- ofanzivna istraživačko-razvojna strategija i - defanzivna istraživačko-razvojna strategija.Ofanzivna istraživačko-razvojna strategija je primarna strategija za svako preduzeće. Ovom strategijom, preduzeće se u najvećoj meri oslanja na sopstveni istraživačko-razvojni rad, ali može se odlučiti i na kupovinu licence.Defanzivna istraživačko-razvojna strategija se zasniva u najvećoj meri na kupovini rezultata istraživačko-razvojnog rada putem licenci. S obzirom na svoje realne mogućnosti, naša preduzeća uglavnom vode defanzivnu istraživačko-razvojnu strategiju. Razvojna politika preduzećaRazvojna politika u osnovi, obuhvata globalno usmeravanje dugoročnih akcija preduzeća u pravcu ostvarivanja njegovih opštih ciljeva. Razvojnom politikom se definišu ciljevi razvoja. Razvojna politika podrazumeva anticipiranje niza promena u okruženju i smernica da se te promene iskoriste u svrhu boljeg poslovanja u budućnosti.Opšti postupak definisanja razvojne politike sadrži tri osnovne faze:Analizu dosadašnjeg razvoja - koja uključuje ocenu postojećeg stanja i utvrđivanje razvojnih mogućnosti.Definisanje ciljeva razvoja - željena stanja koja bi realizacijom trebalo dostići.Utvrđivanje pravaca razvoja - globalni pravci razvoja kojima serealizuju definisani ciljevi.

23. Proces planiranja razvoja preduzeća?Planiranje se najčešće definiše kao kontinualan proces svesnog i svrsishodnog određivanja i usmeravanja budućih aktivnosti sistema. Planiranje razvoja predstavlja sagledavanje mogućih budućih stanja u kojima se sistem može naći, i određivanje aktivnosti čijom bi realizacijom zauzeo u budućnosti najbolje stanje. Planiranje razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet. Plan, kao proizvod planiranja, je dokument u kome su zapisane planske akcije koje karakterišu budući razvoj preduzeća, i on ne sme biti statička kategorija. Obezbeđenje kontinuiteta planiranja razvoja se prikazuje na sl. 29.

Slika 29. Srednjoročni plan razvoja 1996 - 2000.

Postupak planiranja se ponavlja iz godine u godinu i tako se obezbeđuje stalno aktueliziranje srednjoročnog plana razvoja za duži period. Stalna pomeranja planova razvoja možemo grafički prikazati na sledeći način, kako je dato na sl. 30.

24. Pristup izradi planova razvoja i vrste planova?

Postupak izrade plana razvoja se odvija kroz nekoliko osnovnih faza, npr. srednjoročnog:Analiza razvoja u prethodnom periodu - analiza dosadašnjeg razvoja.Ocena dostignutog nivoa razvoja - ocena postojećeg stanja,sagledavanje razvojnih mogućnosti.Definisanje ciljeva razvoja - mogući ciljevi razvoja čijim ostvarenjem se dostižu željena buduća stanja.Definisanje opšte strategije razvoja - skup mogućih pravaca razvoja.Utvrđivanje potrebnih ulaganja za realizaciju nameravanog razvoja.Vrste planovaKriterijum vremenskog perioda na koji se planovi odnose daje tri vrste planova: - dugoročni, - srednjoročni i - kratkoročni planovi. a. Dugoročni planoviDugoročni plan preduzeća se izrađuje za period, od 10 i više godina.b. Srednjoročni planoviSrednjoročni planovi razvoja se utvrđuju za period od 5 godina i oni predstavljaju osnovne planove razvoja preduzeća. Srednjoročni plan se zasniva na dugoročnoj razvojnoj orijentaciji, odnosno na dugoročnim ciljevima i pravcima razvoja koji su utvrđeni u dugoročnim planovima razvoja.v. Kratkoročni planoviKratkoročne planove rade sva preduzeća i oni se rade za period za 1 godinu dana ili kraće.Struktura i sadržaj godišnjeg plana može biti skoro identična sa strukturom i sadržajem srednjoročnih planova. Operativni planovi imaju zadatak da konkretno razrade zadatke iz godišnjeg plana na kraće vremenske periode (mesec, nedelja), i obezbede njihovo izvršenje, čime se obezbeđuje izvršenje godišnjih planova, a takođe i kontinuelno i nesmetano odvijanje proizvodnog, odnosno poslovnog procesa.Ukupan plan razvoja odnosnog preduzeća predstavlja zbir pojedinačnih planova. Pojedinačni planovi se definišu prema strukturi poslovanja i razvoja, i ako je u pitanju proizvodno preduzeće, ono može imati sledeće pojedinačne planove:Plan prodaje,Plan proizvodnje,Plan nabavke materijalnih sredstava,Plan istraživačko-razvojnog rada,Plan investicija,Plan kadrova,Plan ukupnih troškova,Plan sticanja i raspodele prihoda, rashoda i dobiti,Plan pokazatelja rezultata poslovanja, i dr.

25. Sadržaj pojedinačnih planova razvoja?Sadržaj pojedinačnih planova

Ukupan plan razvoja određenog preduzeća sastoji se od skupa međupovezanih pojedinačnih (komponentnih) planova. Svaki od ovih pojedinačnih planova sadrži plansku razradu i akcije u određenoj oblasti poslovanja.A) Plan prodajePlan prodaje bi trebalo da sadrži sledeće osnovne elemente:Naziv proizvoda ili uslugeJedinicu merePlaniranu količinu prodaje na domaćem i inostranom tržištu, i na pojedinim segmentima tržišta,Dinamiku planirane prodaje,Planiranu prodajnu cenu,Planirane uslove prodaje,Ukupnu vrednost planirane prodaje,Mere koje bi trebalo preduzeti radi realizacije plana prodaje.B) Plan proizvodnje ili uslugaPlan proizvodnje daje podatke o količinama pojedinih vrsta proizvoda (ili usluga) koje bi trebalo i koje je moguće proizvoditi u narednom planskom periodu.U okviru plana proizvodnje (ili kao poseban plan) radi se proračun (plan) raspoloživih i potrebnih proizvodnih kapaciteta. B) Plan istraživačko-razvojnog radaOvim planom treba definisati odgovarajuće istraživačko-razvojne zadatke koji će se, samostalno ili u saradnji sa drugim realizovati u toku planskog perioda.G) Plan investicijaInvesticije predstavljaju osnovno sredstvo za realizaciju razvoja svakog preduzeća. Planom investicija se vrši definisanje konkretnih investicionih zahvata, odnosno investicionih projekata, čijom realizacijom se dovodi do realizacije ukupnog razvoja. D) Plan nabavke materijalnih sredstavaPlan nabavke odnosi se na obezbeđenje svih potrebnih materijalnih sredstava - sirovina, materijala, delova, energije, fluida, i usluga, za realizaciju planirane proizvodnje. Plan nabavke se radi na osnovu podataka iz razrađene tehničke dokumentacije i plana proizvodnje.Đ) Plan kadrovaPlan kadrova obuhvata utvrđivanje potrebnih kadrova, po kvalifikacijama, neophodnih za realizaciju proizvodnje i celokupnog poslovanja u planskom periodu. Plan kadrova se izrađuje na osnovu plana proizvodnje, plana istraživačko-razvojnog rada i plana investicija. E) Plan troškovaPlan troškova obuhvata utvrđivanje ukupnih troškova koje će izazivati realizacija planirane proizvodnje. Troškovi se dele na direktne i indirektne, i definišu i planiraju po vrstama, nosiocima i mestu nastajanja.

Posebno se može raditi plan materijalnih troškova i plan amortizacije.Amortizacija se utvrđuje po propisanim stopama.Ž) Plan sticanja i raspodele prihoda, rashoda i dobitiPlan sticanja i raspodele, rashoda i dobiti, obuhvata utvrđivanje prihoda koji se dobijaju po različitim osnovama, definisanje različitih vrsta rashoda, utvrđivanje sredstava za lične dohotke, utvrđivanje dobitka ili gubitka, raspoređivanje dobiti...26. Investiciona politika?Realizacija bilo koje razvojne akcije ili aktivnosti kojom se, u okviru definisane razvojne politike ili plana razvoja, ostvaruje određeni razvoj, neophodno zahteva ulaganje znatnih finansijskih sredstava. Bez ulaganja sredstava, sve planirane razvojne mere i akcije, svi definisani razvojni programi ostali bi mrtvo slovo na papiru i ne bi se mogli ostvariti, a time ni realizovao određeni razvoj. U teoriji se sasvim opravdano smatra da se razvojna politika bliže određuje i realizuje investicionom politikom. Investiciona politika, dakle, predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja. Investiciona politika se bazira na nekim osnovnim načelima:-Usklađenost sa bazičnim ciljevima društva kao celine,-Usklađenost sa bazičnim ciljevima preduzeća,-Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzeća,Istraživanje kao osnova za vođenje investicione politike,-Objektivnost u odlučivanju o najpovoljnijim investicionim rešenjima,-Usklađenost sa politikom rasta životnog standarda.Postoji i određeni broj faktora koji determinišu definisanje investicione politike:

1. Nauka i tehnologija,2. Kadrovske i finansijske

mogućnosti preduzeća,3. Investicioni uslovi,4. Organizacione mogućnosti

preduzeća i dr.Investiciona politika predstavlja pripremni, odnosno planski deo realizacije odnosne investicije.

27. Razmatranje procesa odlučivanja i proces odlučivanja o razvoju preduzeća?

Pristup razmatranju procesa odlučivanjaProces odlučivanja se može shvatiti kao potproces globalnog procesa upravljanja preduzećem, u kome se donose odluke o izboru upravljačkih akcija iz skupa raspoloživih i o njihovoj realizaciji.Donošenje odluka je osnov procesa upravljanja, te se svaki upravljački proces i odvija donošenjem odgovarajućih odluka i njihovim pretvaranjem u akcije.Odlučivanje je proces kojim se priprema i donosi odluka, pa je odluka proizvod, rezultat procesa odlučivanja. Pod odlukom se podrazumeva "svesni akt samoopredeljenja subjekta u odnosu na jedan rezultat, u cilju postizanja određenog rezultata koji je poželjan za subjekat odlučivanja". Subjekt odluke je donosilac odluke ili odlučilac.Objekt odluke je predmet o kome se odlučuje, sama akcija koja je odlučivanjem izabrana, ili skup alternativnih akcija između kojih se vrši izbor.Jedna od osnovnih klasifikacija odluka je na strategijske, taktičke i operativne odluke, koje, pored vremenske distance na koje se odnose, donose i odgovrajuće rezultate odlučivanja. Proces odlučivanjaProces odlučivanja, kako je prethodno definisan obično se odvija kroz više osnovnih faza-koraka: 1. Evidentiranje problema2. Rangiranje problema3. Definisanje problema4. Sakupljanje činjenica5. Predviđanje budućnosti6. Formiranje modela7. Rešavanje problema8. Vrednovanje rezultata9. Donošenje odluka10. Kontrola izvršenja11. Analiza posledica izvršenja.12. Pri rešavanju konkretnih

problema za pripremu odluka koriste se kvantitativne metode, po sledećim fazama:13. Definisanje problema koji bi

trebalo rešiti14. Formulisanje ciljeva koje bi

trebalo dostići rešavanjem problema

15. Biranje kriterijuma za merenje dostizanja ciljeva

16. Iznalaženje mogućih alternativnih rešenja problema

17. Iznalaženje najbolje alternative18. Donošenje odluke o realizaciji

najbolje alternative.

28. Odlučivanje o razvoju preduzeća?Proces odlučivanja o razvoju preduzeća je deo šireg i celovitog procesa upravljanja

razvojem, kao integralnog procesa kojim se kontinuelno istražuje, planira, realizuje i prati razvoj preduzeća.Proces odlučivanja o razvoju obuhvata:

1. definisanje mogućih alternativa čijom realizacijom se dostižu ciljevi postavljeni u fazi planiranja,

2. odabiranje merila ili kriterijuma, na osnovu kojih će se vršiti vrednovanje raspoloživih alternativa,

3. neposredna priprema za izbor - vrednovanje svake alternative,

4. izbor najbolje alternative, i

5. donošenje odluke o realizaciji izabrane, najbolje alternative.

U istraživanju procesa odlučivanja o razvoju preduzeća, potrebno je:

1.glavne tačke odlučivanja u ovom procesu,

2.njihove osnovne karakteristike u odnosu na posmatrani proces upravljanja.

U procesu upravljanja razvojem preduzeća se odlučuje posle svakog definisanog cilja, zadatka, upravljačke akcije, poduhvata, plana, programa, projekta, itd. U skladu sa ovim pristupom može se konstatovati da se u procesu upravljanja razvojem preduzeća, vrši donošenje odluka kod:1. definisanja i izbora

strategije razvoja preduzeća,2. definisanja i izbora

razvojne politike preduzeća,3. definisanja i usvajanja

dugoročnog i srednjoročnog plana razvoja preduzeča,

4. definisanja i usvajanja pojedinačnih planova razvoja preduzeća,

5. selekcije i izbora razvojnih projekata,

6. izrade i ocene predinvesticionih studija,

7. izrade i ocene studije tržišta,

8. izrade i ocene investicionih programa,

9. izrade i usvajanja investiciono-tehničke dokumentacije,

10. konačnog odlučivanja o realizadji određenog investidonog projekta, itd.

29. Metode odlučivanja o razvoju preduzeća?

Postoji određeni skup kriterijuma i metoda koji se mogu upotrebiti i koji se upotrebljavaju u pripremi razvojnih odluka. Danas je razvijen veliki broj kvantitativnih metoda koje se koriste za rešavanje raznih upravljačkih problema, pa i za rešavanje problema donšenja razvojnih odluka.

To su pre svega metode matematičkog programiranja ili šire gledano metode optimizacije čiji je cilj izbor optimalnog rešenja iz skupa raspoloživih. Ove metode se zovu i jednokriterijumske metode jer se odnose na rešavanje problema odlučivanja pri postojanju samo jednog kvantitativnog kriterijuma pomoću koga se meri stepen dostizanja postavljenog cilja, odnosno valjanost određenog rešenja.Skup ovih kvantitativnih metoda čine:1. Linearno programiranje2. Celobrojno programiranje3. Ciljno programiranje4. «1-0» programiranje5. Dinamičko programiranje .6. Heourističko programiranje7. Transportni metod8. Tehnike mrežnog programiranja9. Analiza odlučivanja10. Metod drvo odlučivanja11. Teorija igara12. Metod simulacije13. Modeli zaliha14. Markovljeva analiza, itd.

31. Realizacija razvoja preduzeća?Proces upravljanja razvoja zahteva da se nakon svih strategija i planova razvoja krene u investiranje, da se izvrši ulaganje određenih finansiskih sredstava i da se na taj način realizuju planirane razvojne akcije. Investicije predstavljaju način realizavije razvoja a proces investiranja predstavlja završni deo procesa razvoja koji vodi u neposrednu realizaciju. Nakon neophodnih istraživačkih aktivnosti, definisanje ciljeva razvoja i razvojne politike, kao i izrada odgovarajučeg plana razvoja, dolazi investiranje, koje obezbeđuje realizacija. Investicije su osnovna pretpostavka razvoja pa se razvoj preduzeca nalazi u funkciji investicija. Tamo gde se dosta investira gotovo je sigurno da će ta aktivnoas dovesti do bržeg razvoja. Posledice ne racionalnog i U pripremnom delu radi se predinv.studija, investicioni program i investiciono tehnička dokumentacija(investicioni projekti) pa se tek posle prelazi na realizaciju investicija.

30. Odlučivanje o investicionim projektima?Investiciono odlučivanje obuhvata najpre ocenu efikasnosti određenih projekata, a

zatim donošenje odluke da li će se razmatrani projekat realizovati ili koji je od razmatranih projekata najbolji, koristeći najčešće sledeće kritetrijume:a) Kriterijum neto sadašnje vrednostib) Interna stopa rentabilnostic) Rok vraćanjad) Cost-benefit analizaa) Kriterijum neto sadašnje vrednosti(NSV>0)Kriterijum neto sadašnje vrednosti obuhvata sadašnju vrednost neto efekata koji se ostvare u toku perioda eksploatacije investicionog projekta. Izračunava se prema sledećem obrascu:

b) Interna stopa rentabilnosti(NSV=0)Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu vrednost diskontne stope pri kojoj je kriterijum neto sadašnje vrednosti jednak nuli (NSV=0). Izračunava se prema obrascu:

c) Rok vraćanja(t<tmax)Rok vraćanja predstavlja period izražen u godinama za koji će neto efekti od investicije da povrate ukupna uložena sredstva.Izračunava se prema obrascu:

d) Cost-benefit analizaCost-benefit analiza predstavlja jednu složenu metodu koja se koristi za ocenu i donošenje odluka kod onih investicionih projekata koji donose značajne efekte široj društvenoj zajednici. Ova metoda se koristi za projekte koji donose i značajne indirektne i nemerljive efekte. Tu spadaju investicioni projekti u saobraćaju (putni, železnički, vazdušni i vodeni), zatim u poljoprivredi, krupni energetski projekti i projekti u društvenim delatnostima.

32. Upravljanje realizacijom investicija?Pored investitora, čija je zainteresovanost za brzu i efikasnu izgradnju investicionog

objekta sigurno najveća, u izvođenju investicionih objekata učestvuje veliki broj učesnika - projektanata, izvođača radova, montažera, raznih kooperanata, isporučioca opreme i podkooperanata, itd.Upravljanje realizacijom investicionih projekata primenom odgovarajućih upravljačkih metoda i tehnika danas se u svetu i kod nas koristi tzv. koncept upravljanja projektima (projekt menagement).1. Koncept upravljanja projektimaUpravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi potvrđen koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija obavljanja potrebnih aktivnosti da bi se određeni projekat realizovao na najefikasniji način.Koncept upravljanja investicionim projektima se definiše i prikazuje kroz razmatranje osnovnih faza opšteg procesa upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije.Može se reći da koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula:upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta.2. Organizacija za upravljanje projektimaTeorija i praksa predlažu tri osnovna tipa organizovanja organizacija za upravljanje projektima : funkcionalni, projektni i matrični. 3. Planiranje realizacije projektaPlaniranje realizacije investicionih projekata može biti:globalno-za više rukovodstvo i detaljno (operativno)-projektni tim opertivno prati i kontroliše delove i projekate u celini.U planiranju realizacije projekta moguće je definisati i koristiti, zavisno od primenjenog pristupa upravljanja projektom: planiranje vremena, planiranje resursa i planiranja troškova.4. Praćenje i kontrola realizacije projektaCilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se uporedi da li se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom, i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja, i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire.

33. Projekt i upravljanje projektom?Da bi se izašlo u susret zahtevima koji karakterišu savremeno

poslovanje, koristi se koncept upravljanja projektima koji omogućava:

1. fokusiranost na ciljeve, 2. fleksibilnost i 3. kontrolu nad ostvarivanjem

rezultata.Bez dobrog upravljanja projekti se odvijaju neplanirano i nekontrolisano, i zato:

1. “zahtevaju više vremena nego što je bilo planirano;

2. koštaju više nego što je očekivano;

3. ne isporučuje se ono što je potrebno krajnjim korisnicima;

4. nisu definisani ciljevi i kriterijumi kvaliteta;

5. i kao takvi, u mnogim slučajevima… se nikada ne završavaju”.

Karakteristike projekata su:1. Konačno definisani životni vek2. Definisani i merljivi rezultati3. Odgovarajući niz aktivnosti

kojima se ostvaruje rezultat4. Definisani resursi (ljudi, vreme,

troškovi)

Projekat se definiše kao “privremena organizacija koja je potrebna da bi se došlo do jedintsvenog i unapred definisanog ishoda ili rezultata za unapred određeni vremenski period uz pomoć unapred određenih resursa”.Rutinski poslovi za razliku od projekata-ponavljaju se i orijentisani su na proces, a ne na ciljeve.Kad se govori o projektu misli se pre svega na troškove, kvalitet i vreme.

34. Planiranje i priprema realizacije projekta?Planiranje projekta je proces koji za rezultat ima izradu plana koji omogućuje da se projekat uspešno vodi i završi.

Planiranje se uvek vrši, bez obzira na tip projekta, veličinu i trajanje.Planiranje projekta započinje nakon iniciranja projekta za koje se vezuje pojava određenih dokumenata:inicijalni projektni dokument, Project Initation referentni okvir projekta, Term of Reference predlog za realizaciju projekta, Project Proposal;specifikaiija zahteva.Osnovne aktivnosti obuhvataju:

1. identifikaciju pogodnog projekgnog ciklusa, koji obuhvata sve faze;

2. identifikaciju faza i zadataka unutar projekta na osnovu specifikacije i pristup koji će se koristiti (razlikuje se kod različitih donatora);

3. zadaci se moraju identifikovati i uključiti u planiranje. To će odrediti dužinu trajanja projekta;

4. identifikovati ključne rezultate, osnovne događaje i probleme;

5. utvrditi potrebne resurse i troškove, treba ih odrediti za sve potrebne oblasti i za to angažovati različite stručnjake;

6. napraviti inicijalni plan o aktivnostima, rokovima i rezultatima;

7. definisati uslove u okruženju kao što su tehnička infrastruktura, mogućnosti za istraživanje korisnika usluga i zahteve za njihovom obukom;

8. obezbediti stručnjake potrebnih profila;9. napraviti plan projekta i podeliti ga svim

zainteresovanim stranama;10. diskutovati i usaglasiti plan sa

zainteresovanim stranama.Postoji vreme koje se posvećuje planiranju i tokom faze realizacije projekta. Ono se posvećuje:1. stalnim promenama u spciifikacijama,

tokom projekga;2. kada vitalni resursi postanu nedostupni;3. kada dešavanja na drugim projektima

utiču na projekat.

35. Realizacija projekta?Kada je već formiran tim, prvi zadatak rukovodioca projekta je da svim članovima tima prezentira objedinjeni program i plan aktivnosti uz kratak rezime već utvrđene

vizije i opštih ciljeva projekta. Važno je predočiti koje će efekte institucija, tim i svako pojedinačno imati od uspešne realizacije projekta i ustanoviti pravila rada koja se odnose na razmenu informacija i donošenje odluka, izveštavanje i praćenje realizaije.Izveštaj o početku rada je takođe važan. On uključuje rezime svih navedenih tema kao i projektnu organizaciju, listu članova upravljačkog tima (u složenijim projekgima), podatke o članovima tima i listu svih zainteresovanih strana.najvažnije je motivisati članove tima, pojedinci moraju da rade zajeno. Za donošenje odluka tima potrebnoje utvrditi proceduru.podatke treba organizovati, sastanci projektnog tima treba da se održavaju redovno. Sistem praćenja treba postaviti tako da se potencijalni problemi mogu lako uočiti. Kontrolu vrše članovi kontrolnog tima. Po završetku projekta važno je istaći šta je postignuto i šta su iskustva koja mogu poslužiti u budužnosti.

36. Pojam i izvori finansijskih informacija za menadžment razvoja i strategije?Menadžment razvoja i Strategijski menadžment koriste razne vrste finansijskih tehnika, metoda i analiza u procesu odlučivanja, npr.:metod neto sadašnje vrednosti

(NPV), interna stopa prinosa (rentabiliteta) (IRR),indeks profitabilnosti (PI), koncept analize osetljivosti i rizika, itd. Osnovni finansijski koncepti:finansijska analiza i planiranje,dugoročno i kratkoročno investiciono i finansijsko odlučivanje, struktura kapitala,leveridž,berze i berzansko poslovanje,međunarodnofinansijsko poslovanje, su discipline koje strčnjaci koji pripadaju timova za izradu diokumentacije i projekata razvoja i strategije moraju poznavati.1. Interni izvori relevantnih informacija o finansijama nalaze se u:Bilansu uspeha ,Bilansu stanja Izveštaju o kretanju sredstava (Funds flow Statement).2. Eksterni izvori finansijskih informacija relevantnih za strategijski menadžment mogu se navesti: -Javno prublikovani izveštaji,Izveštaji brokerskih firmi, Izveštaji rejting agencija(Hartije rangirane kao Aaa pokazuju najveći kvalitet i najmanji stepen rizika za investiranja u njih, dok su hartije rangirane sa Ba do C vrlo rizične za investiranje). Kratkoročne hartije od vrednosti rangirane po kvalitetu Prime 1, Prime 2, Prime 3 i Not Prime. Hartije od vrednosti koje su označene kao Not Prime ukazuju na visok rizik u njihovo ulaganje. Tržišni indeksi (Indeksi vodećih tržišta: Dow Jones 30, Nikkei 225, FTSE 100, CAC 40, DAX 30, i sl. Indeks celog tržišta: S&P500, TOPIX, FTAll Share, CAC General, Commerzbank, i sl., indeksi sektora, itd);Finansijska štampa 37. Analiza poslovne situacije?Cilj analize je da se utvrdi kakvo je postojeće unutar organizacije tako i kakvo je stanje na tržištu i u širem društvenom okruženju. Cilj je da se utvrdi ne samo postojeće stanje već i manifestovana kretanja i promene kao i ispoljeni trendovi relativnih promena što će sve u bližoj ili daljoj budućnosti dovesti preduzetničku ogranizaciju kvalitetivno drugačiju – povoljniju ili nepovoljniju poziciju. Analiza situacije pritom se posebno fokusira na prostorni i tržišni ambijent u kome se implementira ili treba da se implementira opredeljeni biznis.U praksi se obično koriste sledeće situacione analize tržišta i društvenog okruženja, privredne grane (Porterova analitaza), trendova razvoja, konkurencije, marketing mogućnosti, tehnoloških i organizacionih mogućnosti, finansijskih mogućnosti, vrednosti, plasmana, isplativostiSWOT analiza, BPEST analiza,socijalnih efekata poslovanja, druge analize...

38.Metodiposlovnog prognoziranja?U predviđanju tj. prognoziranju tržišnih i društvenih kretanja - u bližoj ili daljoj budućnosti, koji su značajni za polovanje određenih firmi, preduzetni menadžeri koriste više metoda i tehnika.

U principu većina metoda i tenika predvidjanja zasniva se na nekom od pet metodoloških pristupa:Ekstrapolacija vremenskih serija (ekstrapolacija trenda),Ekonomska analiza,Istraživanje ambijenta (istraživanje tržišta),Uočavanje i praćenje signala,Mišljenja i procene stručnjaka.Anticipiranje budućih privrednih i društvenih kretanja može se vršiti pomoću odredjenih metoda prognoziranja. Najviše se koriste:1. ekspertni stavovi (delfi metod,

metod nominalne grupe)2. metod istorijske ili funkcionalne

analogije3. kontekstualno preslikavanje4. model scenarija5. model osnovne determinante ili

model veznog razvoja6. model drveta mogućih ciljevaoperacione simulacije koje se izvode na osnovu raznih ekonomskih modela40. Strateško planiranje biznisa?Planiranje predstavlja izbor buduće pozicije preduzeća u odnosu na njegovo okruženje. Planiranje obuhvata adaptaciju organizacije na promene u okruženju. Funkcija planiranja obuhvata aktivnosti utvrđivanja ciljeva tekućeg poslovanja i razvoja, zatim predviđanja i definisanja budućih zadataka kao i uslova u kojima treba da se izvršavaju zadaci i ostvaruju ciljevi. Planovi koji se donose i implementiraju u preduzetničkom biznisu mogu biti različitog karaktera, kako po sadržaju i ciljevima za koje se donose tako i po vremenskom horizontu za koji se opredeljuju i usvajaju. Planovi se dele prema nivou na kome se donose, prema funkcionalnom obuhvatu, prema značaju, prema vremenu, prema načinu implementacije i ponovljivosti.41. Pripremne aktivnosti za otpočinjanje biznisa?Investiciona priprema i investiranje ostvaruje se kroz specifičnu proceduru i aktivnost menadžmenta koja se u teoriji i praksi biznisa naziva projektni menadžment. Investiciona priprema i investiciona implementacija u najvećem broju slučajeva predstavlja investicionu realizaciju opredeljenog biznis plana. Realizacija velikih i složenih projekata investicionih karaktera zahteva po pravilu uključivanje ne samo različitih menadžera specijalista i izvršioca projekta, već takođe ponekad i različitih organizacija specijalizovanog tipa. Ponekad zahteva i ukljičivanje poslovnih partnera koji se mogu pojaviti u različitom investicionom i poslovnom statusu. U pripremne aktivnosti spadaju sledeći zadaci: Izbor a potom i uvođenje odgovarajuće organizacione strukture, izbor kadra, obezbedjenje finansiskih i materijalnih resursa, izrada palna implementacije, pokretanje probne proizvodnje odnosno prometa, realizacija opredeljenog poduhvata.42. Implementacija strateškog biznisa?Implementacija biznisa izvodi se kroz tri bazične sekvence upravljačkih aktivnosti koje su međusobno povezane i uslovljene. To su standardne sekvence koje sedefinišu kao planiranje, realizacija i

kontrola sa eventualnom revizijom. Svaka od tri navedene sekvence izvodi se kroz tri posebne međusobno povezane faze a to su opet planiranje, realizacija i kontrola. Implementacija biznisa predstavlja implementaciju usvojenog biznisa a takodje i implementaciju opredeljene strategije razvoja firme. Implementacija biznisa izvodi se na taj način što se opredeljeni strateški ciljevi i zadaci provode na praktične operativne aktivnosti i ostvaruju kroz implementaciju usvojenih taktičkih i operativnih planova i drugih dokumenata i opredeljenja sa kojim je prethodno definisan biznis.43. Strateška kjontrola i revizija?Strateška kontrola i revizija su značajne funkcije preduzetničkog i top menadžmenta. Kontrola predstavlja aktivnost sa kojom top menadžeri utvrđuju da li se upravljačke aktivnosti nižih nivoa menadžmenta i izvršene aktivnosti odvijaju prema utvrđenom scenatiju. Strateška kontrola obuhvata poslove nadgledanja, ocene, merenja i poboljšanja operativnih planskih zadataka i aktivnosti. Revizija je korektivna menadžerska aktivnost koja sledi iza kontrole. Revizija se sprovodi kada se utvrdi da postavljena koncepcija nije dobra ili pak da je dobra ali njena implementacija nije dobra. Kontrola i revizija obavlja se u dve pojmovno odvojene dimenzije: Kontrola i revizija strateške koncepcije i kontrola i revizija strateške implementacije.