SREDA, 7. mart

INVESTICIJE

U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K)

Dakle, pazite! U investicije će spadati: investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća

kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu;

investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd.

investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće

imovine ili finansijskih instrumenata.  to je preraspodela, a ne investicija dakle, ni strane direktne investicije  -   ne

moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i

novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

Portfolio investicije

predstavljaju kupovinu ili prodaju inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija

od vrednosti,

što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP

dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu

ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

Dinamika

Pravilo 72 Ako podelite broj 72 sa nekom stopom

rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti

t = 72/r Ako uzimam kredit na 10 godina uz

kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

. r

dostizanje

 

Primer: Srbija i Grčka

60004400

A tek što su rezultati nestabilni…  

Kina - bila najrazvijenija na svetu prenekih 700 godina.

U normalnim vremenima, inflacija je tesnovezana za fazu privrednog ciklusa

Stopa inflacije je obično prociklična:raste u periodima ubrzanja privredne aktivnosti i pada sa njenim usporavanjem.

Stepen iskorišćenosti kapaciteta- dobar indikator cikličnih kretanja.

Nasuprot tome, stopa nezaposlenosti je kontraciklična

Kolika će biti stopa inflacije Ako zamrzavate cene? Limitirate marže? Putin Petrović

DVA KANALA UTICAJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA NA REALNU EKONOMIJU investicije su prvi kanal Drugi je potrošnja domaćinstava. Kada cene

akcija rastu ljudi smatraju da su bogatiji i troše više.

Šta je osnovna karakteristika finansijskih tržišta?

izrazita fleksibilnost cena

Koje još poznajete tržište na kome su cene fleksibilne? Tržište nekretnina Devizni kursevi Kamatne stope Cene akcija

Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP?

Kratak odgovor je – neće. Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are

Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window

Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa

Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

Prvi –rast u eur, drugi- stope rasta

Vidim trend

I još nešto

Vidim cikluse

Nezaposlenost:kontraciklična, zaostajuća varijabla

Inflacija je prociklična ali zaostajuća varijabla,

dostiže vrhjedan kvartal nakon što ga BDP već dostigne.

Kratkoročna kamatna stopa i zaposlenost su strogo prociklični.

P – peak,vrh; T-through, dolja

Proizvodnja, zaposlenost, plate, velikoprodajne cene i kamatne stope su prociklične i koincidirajuće,

dok su maloprodajne cene blago kasneća varijabla.

“Morski” i “slatkovodni” ekonomisti Kejnzove stavove zastupaju „morski”

ekonomisti - (Harvard, MIT, Jejl, Stanford, Berkli).

„Slatkovodni” – monetaristi iz Čikaga, Ročestera ili Minesote.

U Evropi manje očigledno: britanski i francuski ekonomisti više naginju kejnzijancima nemački i švedski ekonomisti -

monetaristi

Poslednjih godina – renesansa kejnzijanizma

političari u Francuskoj i Nemačkoj se zalažu za aktivniju fiskalnu i monetarnu politiku.

Kasnije ćete u ovoj knjizi naći objašnjenje zbog čega novi naglasak na aktivističke politike u stvari predstavlja posledicu zajedničke evropske valute, evra, koji je uveden 1999. godine.

(S-I)(X-Z)

(T-G)

Ostatak sveta

Država

Privatnisektor

Kružni tok dohotka

Figure 2.3 (a)

C

I

G

X-Z

Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji

Figure 2.3 (b)

GDP

C

I

G

X-Z

Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP)

NDP

BDP

C

Amortizacija

I

G

X-Z

Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)

Nacionalnidohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora

Lični dohodakNacionalni

dohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Da

(minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)

Ličniraspoloživi

dohodak

Lični dohodakNacionalni

dohodak

NDP

BDP

C

Posredniporezi

Amortizacija

I

G

X-Z

...

Lični raspoloživi

dohodakC

...koji se

S

Ličniraspoloživi

dohodak

Lični dohodakNacionalni

dohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

1) da li je budžetski deficit izazvan pozitivnom neto privatnom štednjom,

2) da li je rastom izvoza stvoren dohodak koji rezidenti jednostavno stavljaju na štednju, odnosno

3) da li je pad domaće investicione potrošnje izazvao recesiju koja je smanjila uvoz i poreske prihode, stvarajući tako suficit tekućeg bilansa i/ili budžetski deficit.

Tabela 2.7Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)

S-I T-G CA

USA -4.7 1.0 -3.7 Japan 10.3 -7.6 2.7 European Union 2.8 -2.5 0.3

Belgium 4.2 -1.0 3.2 Denmark -3.2 2.9 -0.3 France 4.6 -2.2 2.4

Germany -1.6 1.6 0.0 Italy 2.9 -2.3 0.6 Netherlands 4.2 -0.6 3.6

Spain 0.3 -1.4 -1.1 Sweden -0.6 2.3 1.7 UK -2.2 0.7 -1.5

2006 S-I T-G CA

SAD -3.6 -2.5 -6.1

Japan 6.1 -2.2 3.9

Belgija 1.2 0.8 2

Danska -1.3 3.7 2.4

Francuska 0.5 -1.7 -1.2

Nemačka 6.2 -1.1 5.1

Italija 1 -3.4 -2.4

Holandija 7.2 1.8 9

Španija -

10.6 1.9 -8.7

Švedska 4.7 2 6.7

V. Britanija -0.6 -2.8 -3.4

Evrozona 1.1 -1 0.1

Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP)