Protisti su jednoćelijski, reĊe kolonijalni

mikroskopski sitni eukariotski organizmi koji

se meĊusobno veoma razlikuju po obliku tela,

naĉinu ţivota, ishrane i razmnoţavanja.

Otkrio ih je holandski nauĉnik Antoni van

Levenhuk posmatrajući pod mikroskopom kap

ustajale barske vode. Protisti se nalaze u

slatkoj, slanoj, brakiĉnoj vodi, u vlaţnom

zemljištu, na/u telu biljaka i ţivotinja.

U odnosu na domaćina, protisti mogu biti:

- ŠTETNI (PARAZITI)

- KORISNI

- NEUTRALNI

Po naĉinu ishrane, dele se na:

- AUTOTROFNE

- HETEROTROFNE

HETEROTROFNI PROTISTI

Postoji oko 65 000 vrsta heterotrofnih protista.Klasifikovani su u:

1. Heterotrofne protiste ameboidnog izgleda- AMEBE

2.Heterotrofne protiste sa biĉevima-

BIĈARI

3.Heterotrofne protiste sa trepljama-

TREPLJARI

-4.Heterotrofne protiste koji formiraju spore- SPOROZOE

Telo većine heterotrofnih protista je jednoćelijsko

(morfološki gledano). Fiziološki gledano ta jedna ćelija je

ĉitav organizam.

Ćelija je graĊena iz sledećih delova:

- ĆELIJSKOG OMOTAĈA

- CITOPLAZME SA ORGANELAMA

- JEDRA

ĆELIJSKI OMOTAČ

Ćelijski omotaĉ moţe biti:

1. Ćelijska membrana PLAZMALEMA

Ona je tanka i elastiĉna. Protisti koji je imaju, nemaju

stalan oblik tela, već promenljiv (AMEBOIDAN).

Imaju je amebe.

2. Ćelijska opna PELIKULA

Ona je ĉvrsta, manje elastiĉna, telu daje stalan oblik.

Imaju je biĉari i trepljari.

3. Oko pelikule/plazmaleme neki protisti mogu imati

LJUŠTURICU graĊenu od kreĉnjaka (foraminifera) ili

silicijuma (radiolaria).

CITOPLAZMA SA ORGANELAMA

Citoplazma je dvoslojna; spoljašnji sloj je gust i

homogen (ujednaĉene graĊe), dok je unutrašnji

sloj teĉan, reĊi i zrnast sa jedrom i organelama.

Protisti pored uobiĉajenih imaju i specifiĉne

organele:

1. HRANLJIVU VAKUOLU

Struji po citoplazmi raznoseći hranljive materije. U

njoj se vari hrana jer sadrţi brojne enzime.

2. KONTRAKTILNU VAKUOLU

vrši kontrakcija (grĉenje i opuštanje) puneći se i prazneći vodom

imaju je slatkovodne praţivotinje kod kojih, zbog veće koncentracije soli unutar tela, voda stalno prodire u organizam, te ona ima ulogu u:

1. izbacivanju viška vode – OSMOREGULACIJA

2. U izbacivanju štetnih produkata nastalih u toku ćelijskog disanja – ESKRECIJA

3. Moţe imati ulogu u RAZMENI GASOVA sa spoljašnjom sredinom

JEDRO

Praţivotinje imaju jedno jedro, ali mogu

imati i dva ili više jedra. Kod nekih postoji dva

tipa jedara:

1. VELIKO JEDRO

(VEGETATIVNO, MAKRONEUKLEUS) – Ima

ulogu u regulaciji ţivotnih aktivnosti

2. MALO JEDRO

(GENERATIVNO, MIKRONUKLEUS) – Ima

ulogu u razmnoţavanju

KRETANJE PROTISTA

Većina praţivotinja ima organele za kretanje:

1. LAŢNE NOŢICE (PSEUDOPODIJE)

Predstavljaju citoplazmatiĉne izvrate koji nastaju prelivanjem citolazme u jednom pravcu promenljive strukture; na jednom mestu nestaju, a na drugom se stvaraju.

Imaju ulogu u kretanju i u ishrani.

2. BIĈEVI (FLAGELUMI)

Dugi citoplazmatiĉni nastavci, ima ih 1-8, ali kod nekih i više. Protisti koji ih imaju se kreću talasastim pokretima. Imaju ulogu u kretanju, ishrani i primanju draţi.

3. TREPLJE (CILIJE)

Kratki citoplazmatiĉni nastavci, ima ih jako

mnogo, kreću se pokretima kao veslanje. Imaju

ulogu u kretanju, ishrani i primanju draţi.

4. NEPOKRETNI PROTISTI

Izazivaju bolesti (grupa Sporozoa)

ISHRANA PROTISTA

1. SAPROZOJNO se hrane protisti koji upijaju tečnesupstance celom površinom tela preko ćelijskemembrane. Većina parazita se hrani saprozojno. Za ovajnaĉin ishrane nisu potrebne posebne organele.

2. HOLOZOJNO se hrane protisti koji na odreĊenom delu tela imaju otvore (ĆELIJSKA USTA) i kroz njih ulaze čvrste supstance, ĉiji se nesvareni delovi izbacuju kroz drugi otvor (ĆELIJSKI ANALNI OTVOR). U usmeravanju hranljivih ĉestica ka ćelijskim ustima ĉesto pomaţu organele (biĉevi ili treplje). Varenje hrane se obavlja unutar hranljivih vakuola.

DISANJE

Protisti dišu celom površinom

membrane, difuzijom razmenjujući gasove.

Kontraktilna vakuola moţe imati ulogu u ćeliskom

disanju.

RAZMOŽAVANJEKod protista postoje dve vrste razmnoţavanja:

1.BESPOLNO RAZMNOŢAVANJE

A) DEOBA ĆELIJE

Predstavlja pravilno, ravnomerno deljenje tela roditeljske jedinke na dve jednake ćerke ćelije. Moţe biti popreĉna i uzduţna. Postoji:

- BINARNA DEOBA kod koje se jedinka deli na dve, iste veličine

- MULTIPNA DEOBA kod koje se jedinka deli na veći broj manjih, ista veličine, pri čemu se prvo deli jedro a zatim citoplazma.

B) PUPLJENJE

Predstavlja delenje roditeljske ćelije na dve, kod kojih se razlikuju

krupna materinska ćelija i manja ćerka ćelija. Ovaj tip deobe je

neravnomeran. Može se formirati samo jedna ćerka ćelija ili se

istovremeno odvaja više ćerki ćelija.

2. POLNI OBLICI RAZMNOŢAVANJA:

U polnom razmnoţavanju uĉestvuju dve polne

ćelije - jedinke (GAMETI) i mogu biti jednaki po

veliĉini i izgledu, a mogu se razlikovati pri ĉemu

su muški gameti manji i pokretni, a ţenski veći i

nepokretni. Spajanjem dve polne jedinke nastaje

ZIGOT. Zigot prelazi u jedinku sledeće generacije

ili se deli i daje veći broj novih jedinki.

Kod nekih heterotrofnih protista dolazi do

privremenog spajanja dve jedinke, umnoţavanja

broja jedara u svakoj i razmene delova jedarnog

materijala preko citoplazmatiĉnog mostića, posle ĉega

se jedinke razilaze. Ova pojava je vaţna zbog

genetičke raznovrsnosti i zastupljena je kod trepljara.

Naziva se KONJUGACIJA.

Kada nastanu nepovoljni uslovi (zima, suša) mogu da

preĊu u stanju mirovanja, prestaju da se hrane i

razmnoţavaju, zaokrugljuju se i zaštićuju jednom

ĉvrstom opnom. Ovaj mirujući stupanj oznaĉava se

kao CISTA.

Ciste mogu da preţive u nepovoljnim uslovima. Kada

spoljašnji uslovi ponovo postanu povoljni, izlaze iz

njih i poĉinju da se hrane i dele.

KOLONIJALNE PRAŽIVOTINJE

MeĊu jedinkama unutar kolonija postoji podela

rada : neke imaju ulogu u razmnoţavanju, a

druge u obavljanju osnovnih ţivotnih

funkcija, u ishrani i kretanju.

Ćelije se meĊusobno razlikuju što predstavlja

KORAK KA VIŠEĆELIJSKOM

ORGANIZMU.

AMEBEOvi protisti nemaju na površini tela ĉvrstu opnu tako

da mogu da menjaju oblik tela. Mnogi obrazuju

ljušturicu. Najĉešće imaju jedno jedro.Kreću se

pomoću laţnih noţica koje imaju ulogu i u uzimanju

hrane. Hranu gutaju i vare u hranljivim vakuolama. U

telu moţe istovremeno biti više hranljivih vakuola.

Nemaju ćelijska usta. Nesvarene delove hrane mogu

izbacivati na bilo kojem delu tela. Slatkovodne vrste

imaju jednu kontraktilnu vakuolu koja je u vidu

meška. Dišu preko ĉitave površine tela. Razmnoţavaju

se deobom nadvoje, a neke i polno. U nepovoljnim

uslovima obrazuju ciste.

Ţive u slanim i slatkim vodama, a neke ĉak i na vlaţnim mestima u zemlji; mnoge su praziti razliĉitih ţivotinja. Najĉešće ţive pojedinaĉno, ali ima i kolonijalnih vrsta. U ovu grupu spada dizenteriĉna ameba koja stvara rane u zidu creva. Hrani se crvenim krvnim zrncima – ERITROCITIMA. Obrazuje ciste koje se sa izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu. Ĉovek se zarazi ako proguta ciste, a to se moţe desiti ako pije zagaĊenu vodu, jede neoprano povrće ili jede prljavim rukama. Ciste ove amebe mogu dugo da opstanu u slatkoj vodi. Ljudi koji su nosioci dizenteriĉne amebe su opasni po svoju okolinu, jer predstavljaju izvor zaraze. Bolest poĉinje krvavim prolivima što izaziva dehidrataciju. Bolest koju izaziva ova ameba se naziva DIZENTERIJA (SRDOBOLJA).

Neke amebe oko svoje plazmaleme imaju

ljušturice od :

SILICIJUMA (RADIOLARIJE) – Imaju

ljušturice razliĉitog izgleda, nekada lepih

pravilnih geometrijskih oblika.

KREĈNJAKA (FORAMINIFERE) – Srodnici

ameba koji ţive u morima. Ljušturice izumrlih

foraminifera taloţile su se hiljadama godina i

obrazovale kreĉnjaĉke stene.

BIČARI

Predstavljaju najveću grupu heterotrfonih

protista. Veoma su raznovrsni po

izgledu, ţivotnom ciklusu i naĉinu ţivota.

Imaju manje ili više ĉvrstu opnu, tako da oblik

tela moţe biti manje – više postojan. Kreću se

pomoću biĉeva koji imaju ulogu u

usmeravanju hranljivih ĉestica ka usnom

otvoru. Najĉešćce imaju jedan ili dva biĉa, ali

ih moţe biti i više, nekada i veoma mnogo.

Poseduju usni otvor, ali nemaju odreĊeno

mesto za izbacivanje nesvarenih produkata

(ćelijski analni otvor). Obiĉno imaju jedno

jedro.

Organela za izluĉivanje je u vidu jednostavnog meška. Razmnoţavaju se deobom nadvoje, i to uzdužno, a neki se mogu razmnoţavati i polno. Obrazovanje cisti je ĉesta pojava. Široko su rasprostranjeni, naseljavaju slatke vode i mora, neki ţive slobodno, drugi sesilno, ili pojedinaĉno, ili u kolonijama. MeĊu protistima sa biĉevima ima parazita biljaka, ţivotinja i ĉoveka, a ima i onih koji su za svoje domaćine korisni. Na primer, neke vrste ţive u crevima termita i omogućavaju im da vare celulozu koja je osnovni sastojak njihove hrane – drveta.

Za parazite najĉešće je karakteristiĉan sloţen ţivotni ciklus koji ukljuĉuje smenu dva domaćinstva.

Predstavnici biĉara su:

TRYPANOSOMA – Izaziva bolest spavanja kod ĉoveka, oboljenje poćinje groznicom, a na kraju se javlja pospanost i dolazi do smrti. Ova bolest je rasprostranjena u Africi, a prenose je muve cece koje se hrane krvlju. Ĉovek je neotporan na ovu bolest, i ona se širi progresivno; obuhvata nervni sistem. Prepoznatljiva je po biĉu koji je strastao u membranu.

BIĈAR TRIHOMONAS – Ţivi u crevima i

polnim putevima muškaraca i ţena; prenosi se

putem polnog odnosa. Izaziva pojavu

neprijtnih simptoma (pojačan sekret).

Neophodno je leĉenje oba partnera.

LEISHMANIA – Izaziva rane na koţi i brojna

krvarenja u telu.

TREPLJARIU ovu grupu spadaju najkrupniji protisti. Kreću se

pomoću treplji. Kod većine, treplje postoje celog

ţivota, ali se kod nekih javlju samo u odreĊenim

etapama ţivotnog ciklusa. Treplje pokrivaju telo ili u

potpunosti ili su grupisane na pojedinim mestima u

snopove, ili su poreĊani u nizove. Telo je pokriveno

ĉvrstom opnom, te je njegov oblik stalan. Opna je

ĉesto vrlo interesantna. Izdeljena je na polja iz kojih

polaze jedna do dve treplje . U spoljašnjem delu

citoplazme mnogih vrsta postoje naroĉite organele za

odbranu i napad. Izbaĉene organele mogu zabosti u

telo ţrtve i ubrizgati otrovnu materiju koja deluje

paralizujuće. Te organele se nazivaju TRIHOCISTE.

Trepljari imaju dva jedra : veliko (vegetativno)

i malo (generativno). Imaju ćelijska usta i

taĉno odreĊeno mesto gde se izbacuju

nesvareni produkti. Ćelijska usta, smeštena na

dnu predusnog udubljenja nastavljaju se u

ćelijsko ţdrelo gde se formira hranljiva

vakuola. Kontraktilne vakuole pored

centralnog meška i odvodnog kanala imaju i

7–10 dovodnih kanalića. Razmnoţavaju se

bespolno, obiĉno popreĉnom deobom nadvoje.

Postoji i konjugacija kao oblik razmnoţavanja.

Neke su pokretne (paramecijum), mogu biti

sesilne (stentor i vorticela).

STENTOR

Nema dršku, izduţen je, izgleda kao trubica;

ima treplje samo na jendom kraju tela.

VORTICELA

Izgleda kao biljka; zvonce; ima treplje samo

na jednom kraju tela.

ZNAČAJ PRAŽIVOTINJA

- Znaĉajne karike u lancu ishrane

- Lenticele (imaju ulogu u formiranju

sedimenata – slojeva zemljine kore)

- Parazitske praţivotinje

POREKLO PRAŽIVOTINJA

Protisti vode poreklo od bakterija i

prokariota – monera. Prvo su nastali

biĉari, pa zatim svi ostali.