projektovanje popr. plete. prepletaja

Autor:redovni profesor Vojislav Gligorijević // [email protected]

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

677.025

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-Projektovanje poprečno pletenih

prepletaja / Vojislav R. Gligorijević. -Leskovac : V. Gligorijević, 2010 (Niš :

Torus). - 308 str. : ilustr. ; 30 cm

Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. -Tiraž 200. - Bibliografija: str. 304-308.

ISBN 978-86-914211-0-6

a) Плетење - ТехнологијаCOBISS.SR-ID 180885260

2

2

VOJISLAV R. GLIGORIJEVIĆ

Projektovanje poprečno pletenih prepletaja

Autor: Vojislav Gligorijević, redovni professor// [email protected]

3

3

PROJEKTOVANJE POPREČNO

PLETENIH PREPLETAJA

LESKOVAC, 2010.

4

4

Mari plete sa 4 igleGipsana slika iz oltara Majstora Bertramsa (1345-1415)

u Crkvi od Buxtehude. Muzej u Hamburgu.



5

5

PREDGOVOR

Naučno tehnička revolucija, koja se ostvaruje u svim oblastima nauke i tehnike,povećava ulogu tehnologije u tehnološkom procesu trikotažne proizvodnje. U tom

okviru u današnje vreme, poseban značaj dobija analiza i projektovanjetrikotažnih proizvoda kao jedno od sredstava za rešenje zadataka postavljenih

pred trikotažnom industrijom.U ovoj knjizi je obrađen deo materijala iz projektovanja poprečno pletenih

prepletaja, prema nastavnom programu na osnovnim studijama, master i jedandeo na doktorskim studijama.

U uvodnom delu knjige dati su opšti podaci o pletivu sa karakteristikamastrukture pletiva i njihovo određivanje. Po vrstama prepletaja data je strukturaprepletaja, grafički prikaz sa tehničkom patronom i proektovanjem desno-levih,

desno-desnih, desno-desnih ukrštenih-interlok i levo–levih prepletaja.Za različite vrste interlok prepletaje dato je podešavanje po sistemima mašine sa

prikazom strukture, grafičkog prikaza i tehničke patrone.Posebno su projektovani žakarni prepletaji kao neregularni kao dvobojni i trobojni

po bojama i vrstama sirovine uz slikovito prikazivanje uzoraka pletiva u boji.Na kraju knjige dato je projektovanje dodatnih i reljefnih žakarnih prepletaja,

kombinovanih i izvedenih kombinovanih uzorkovanih i složenih prepletaja.Ovom prilikom izražavam zahvalnost redovnom profesoru Kostadinki Ljapčevoj,

Tehnološko-metalurškog fakulteta u Skoplju na korisnim savetima i sugestijama.Takođe se zahvaljujem svojoj supruzi Zdenki Gligorijević, koja mi je sa dosta

strpljenja i pažnje omogućila da realizujem ovaj materijal.

Leskovac, 2010. Autor

6

6

PREFACE

Scientific and technical revolution, which is realized in all areas of science andtechnology, increasing the role of technology in the technological process of

knitwear production. In this context the present time, special importance is theanalysis and design of knitwear products as a means for solving the tasks set

before the knitwear industry.This book is paid to materials of the design cross-knitted weave, according to

the curricula at the undergraduate level, master and part of the doctoral studies.In the introductory part of the book are given general information about the

characteristics of the knitting structure of knitted fabrics and theirdetermination. By type of weave structure of weave data, graphic display withtechnical cartridge an designingd right-left, left-right, left-right cross-interlock

and weave from side to left.The different types of interlock weave given a set machine systems by the tree, a

graphical display and technical cartridges.Especially designed jacquard weave as irregular as two-color and tri-color bycolor and type of raw material to the imagery of the samples cloth color.At the end of the book is given and the design of additional relief jacquard

weave, combined and executed combination of sampled and complex weave.This opportunity to express gratitude to professor Kostadinka Ljapčevoj,Technology and Metallurgy, University of Skopje, with useful tips and

suggestions.Also like to thank his wife Zdenka Gligorijevic, which is me with a lot of patience

and attention provided to implement this material.

Leskovac, 2010. Author



7

7

PROJEKTOVANJE POPREČNO

PLETENIH PREPLETAJA

Opšti podaci o pletivuP l e t i v o je tekstilni proizvod sastavljen iz petlji međusobno prepletenih u određenom

poretku.Pletivo izrađeno kulirnim i pletaćim načinom razlikuje se od tkanine geometrijskim

preplitanjem pređe. U tkaninama duže pređe 1 (osnova) prepliću se sa poprečnim 2 (potka)pod pravim uglom (slika 1,a). Tkanina se dobija putem naizmeničnog provlačenja pređepotke sa pređama osnove podeljene na dva jednaka ili nejednaka dela po broju u zavisnostiod vrste prepletaja. Za tkaninu je karakteristična zatvorena površina, a takođe i odgovarajućamehanička svojstva i rastegljivost, koja odgovaraju osobinama prerađivanih pređa. Slika 1,bprikazuje raspored susednih osnovinih ili potkinih pređa pri podužnoj zapunjenosti tkanine,koja može biti manja, jednaka ili veća od 100%.

Pletivo dobijamo putem stvaranja petlji iz pređa prepletenih u petlje (slika 2). Pri tome je zaizradu pletiva potreban samo jedan sistem pređa (a) koji se poprečno upliće u petlje (b) ilisistem uzdužnih pređa (c i d). Različitom transformacijom osnovnog prepletaja dolazimo dokonstruktivnih varijanata, koje daju široku mogućnost za kvalitativne modifikacije i otkrivajuveću oblast njihove primene.

Pletivo, za razlku od tkanine. ima otvorenu površinu i pri mehaničkim delovanjem imamnogo veći stepen istezanja i od same pređe iz koje su bile stvorene petlje.

Zavese (slika 3) kao i til, čipke pletenice, ribarske mreže, proizvodimo tako što pređe 1jednog sistema idu po dužini, a pređe 2 drugog ili 3 trećeg sistema se prepliću pod uglom od45o.

Iz strukture i karakteristike mehaničkog istezanja proizilazi dobar, zdrav kvalitet kojiukazuje na korisnost odeće iz trikotažnih pletiva. Relativna rastegljivost i otvorena strukturauslovljavaju sposobnost prema dobrom održavanju toplote pletivom, ne ometaju neophodnutoplotnu razmenu i ne izazivaju povećanje znojenja.

8

8

b a cSlika 1. Šema elementarne tkanine platnenog prepletaja (prikazano crticama) –a ; b-

šema rasporeda susednih osnovinih ili potkinih pređa pri podužnoj zapunjenostitkanine manje, jednako ili veće od 100% i c- šema elementa pletiva.

Zavese (slika 3) kao i til, čipke pletenice, ribarske mreže, proizvodimo tako što pređe 1jednog sistema idu po dužini, a pređe 2 drugog ili 3 trećeg sistema se prepliću pod uglom od45o.

Iz strukture i karakteristike mehaničkog istezanja proizilazi dobar, zdrav kvalitet kojiukazuje na korisnost odeće iz trikotažnih pletiva. Relativna rastegljivost i otvorena strukturauslovljavaju sposbnost prema dobrom održavanju toplote pletivom, ne ometaju neophodnutoplotnu razmenu i ne izazivaju povećanje znojenja. Pri povezivanju određenog kvalitetastrukture pletiva sa svrsihodnim izborom vlakana pojavljuje se prijatan osećaj komfora uprocesu eksploatacije proizvoda. Stvaranjem pletiva putem povezivanja savijenih pređa,obezbeđuje se očigledno malo gužvanje pletenih proizvoda, koji se pri korišćenju istesirovine manje gužva od tkanih. Prema tome, pletivo odgovara savremenim potrebama kaomaterijal odeće za rad i odmaranje, komfornost u nošenju, zadržavanju toplote, lakonegovanje.

Pletivo, izrađeno kulirnim i pletaćim načinom, se sastoji iz elemenata preplitanja. Započetni deo procesa stvaranja petlji (slika 4) uzimamo savijeni deo pređe (a). Njegovimpovezivanjem sa sledećim savijenim delom iz prvog nastaje zamka (b); u to isto vreme iznovo savijenog dela pređe nastaje polupetlja.



9

9

Slika 2. Oblici savijenih delova pređe pri stvaranju pletiva iz sistema pređe

Slika 3. Zavesa Slika 4. Elementi preplitanja

Zahvaljujući dodavanju trećeg savijenog dela, iz polupetlje se dobija petlja (c), poslednjisavijeni deo pređe prelazi u polupetlju, a zamka ostaje bez promene.

Petlja je elementarna jedinica ili element preplitanja pletiva. Svaki početni red pletiva je redzamki, poslednji red je uvek red polupetlji.

Horizontalni raspored petlji nazivamo petljinim redom, vertikalni-petljinim nizom (slika 5).Na slici 6 prikazana je struktura petlji sa veznim elementima, sa kojima je petlja povezana

sa donjim i gornjim ležećim petljama. Svaka dva vezivna elementa stvaraju

10

10

jedinicu preplitanja, koja se nalazi u šrafiranom pravougaoniku. Jedan vezivni element sesastoji iz dve tačke kontakta, koje se nalaze u crnim tačkama polja. Veličinu petlji možemopojasniti iz slike 7.

Slika 5. Petljin red (PR-horizontalno; Petljin niz (PN-vertikalno), slika levopetljin red i niz prikazani su crvenom bojom

Pored petlje kao osnovni element poprečno pletenog pletiva, kao i osnovo pletenog, upletivu se pojavljuje i zamka kao element preplitanja u pletivu (slika 8). Na slici 9 kaoelement preplitanja pojavljuje se flotriranje, ili, podležanje pređe preko jednog niza (izdužene petlje). Zamka kao element preplitanja se pojavljuje i kod osnovo pletenih pletiva(slika 10 i 11). Zamka može da se prebaci preko dve ili više izduženih petlji ili nizova (slika12). Slika desno prikazuje flotiranje pređe ispod dve petlje ili niza.

Slika 6. Konstrukcija petlji Slika 7. Geometrija petlji



11

11

Slika 8. Zamka kao Slika 9. Flotiranje kao Slika 10. Zamka u osnovo pletenomelement pletiva element pletiva pletivu kao element pletiva

Slika 13 prikazuje petlju na desnoj strani (lice) sa povijenim stranicama 2 petlje koje senalaze iznad luka ili iglene glave petlje, i levu petlju ili naličje, gde je isturena iglena

glava petlje 1 i 3 iznad stranica petlje.

Slika 11. Zamka u pletivu: levo u zatvorenom polaganju satenai desno u potkinom polaganju. Gornji luk 1 predstavlja iglenu glavu, a donji 3 platinsku glavupetlji*.

* O iglenim i platinskim glavama petlji detaljnije vidi u knjizi Tehnologija pletenja Ideo autora Vojislava Gligorijevića

12

12

Slika 12. Zamka preko dve izdužene petlje ili dva niza, i desno flotriranjepređe ispod dve izdužene petlje ili dva niza

Sika 13. Poprečno pletene petljelice i naličje (desna i leva strana)



13

13

Slika 14. Osnovo pletene petlje Slika 15. Ivične petljelice i naličje (desna i leva strana)

Slika 15 prikazuje ivične petlje koje se stvaraju tako, da pređa koja ide izvan zone pletenjaide prema susednoj petlji, zatim se vraća u sopstvenu petlju i stvara treću stranicu petlje.Ivične petlje imaju od reda do reda naizmenične dve ili tri vertikalne stranice. Treća stranicaprelazi svaki put iz zadatog procesa stvaranja iz položaja a u položaj b , što jekarakteristično za pletivo u slobodnom stanju. Iz slike 15 vidimo da se ivične petlje stalnomenjaju sa po tri vertikalne stranice, pošto ivični savijeni delovi pređe, koji ne dobijajunikakvo preplitanje u glavama, leže prema pletivu kao treća stranica.Po rasporedu stranica i lukova petlji u pletivu razlikujemo četiri osnovne vrste prepletaja,izrađenih kulirnim i pletaćim načinom:

Desno-levi (jednolični ili jednoiglenični) DL; Desno-desni (dvolični ili dvoiglenični) DD; Levo-levi (dvonalični ili dvoiglenični) LL; Desno-desni (interločni ukršteni ili dvoiglenični) DDU

Jednolični desno levi ili jednostrani glatki prepletaj u literaturi ima i naziv kulirni prepletaj.Ima dve strane, jednu lepšu za naše oko kao lice, i jednu kao naličje (slika 16).

Slika 16. Desno-levi osnovni prepletaj

Lice pletiva ima stranice u obliku slova V (kao krljušti kod riba), a naličje ima iglene glave(kao crepovi na krovu)

Lice

14

14

Slika 17. Desno-desni osnovni prepletaj Slika 18. Levo-levi osnovni prepletaj

Desno-desni osnovni prepletaj (slika 17) ima naizmenično raspoređene desne i leve nizovepetlji.Levo-levi prepletaj (slika 18) ima raspoređene leve i desne redove petlji.

Slika 19. Pravilnija struktura petlji desno- Slika 20. Pravilnija struktura petlji levo-desnog prepletaja levog prepletaja

Slike 19 i 20 prikazuju pravilniji oblik petlji koji odstupa od idealnog.


Autor: Vojislav Gligorijević, redovni professor // [email protected]

21

21

Slika 21. Desno-desni ukršteni osnovni interlok prepletaj.

Slika 21 prikazuje strukturu i grafički prikaz (doleispod slike) interlok prepletaja. Ovo je ustvarikombinacija dva dvolična (desno-desna) prepletajaumrežena međusobno. Prema rasporedu između dvaniza dvoličnog prepletaja horizontalne iglene glavepetlji prekrivaju se nizovima drugog dvonaličnogprepletaja tako što su na obadve strane pletiva upoprečnom– rastegnutom stanju vidljive samostranice petlji.Na slici 22 data je jedna slikovitija struktura ovogprepletaja.

Slika 22. Desno-desni osnovni interlok prepletaj sa izgledom pravilnije strukture petlji

Na slici 23 data je geometrija petlji i uzdužni presek navedenih osnovnih prepletaja.Zavisno od vrste prepletaja, povezivanje pređe i povezanost sa ovim dovođenjem pređeu prostornu krivu izaziva delovanje sila elastičnosti pređa i unutrašnje naprezanje upletivu. Pletivo teži da zauzme položaj, u kome bi se ove sile mogle izkompenzirati. Uzavisnosti od vrste primenjenog osnovnog prepletaja pletiva se uvijaju u pravcu od

22

22

krajeva prema sredini. Pletivo osnovnog desno-levog prepletaja a uvija se premadesnoj strani-licu po gornjim i donjim krajevima i na levoj strani po bočnim krajevima.

Horizontalne i vertikalne linije preseka pojašnjavaju ovu tendenciju prema uvijanjupri uslovima, da savijeni delovi pređe teže da se isprave.

Desno-desni prepletaj b, levo-levi prepletaj c i interlok prepletaj d nemaju tendencijuprema uvijanju, pošto se sile, koje deluju u tom slučaju u pletivu u suprotnim pravcima,uzajamno poništavaju. Prikazani presek po dužini omogućava ovo razjašnjenje.

Slika 23. Geometrija petlji i presek po redovima i nizovima; leva i desna strana



23

23

Slika 24. Ispuštene petlje u desno-levom a i desno-desnom b prepletaju

Osim uvijanja, na istezanje pletiva znatno utiče geometrija petlji. U isto vreme koddesno-levih prepletaja istezanje je veoma malo, dok je kod desno-desnih visokaelastična rastegljivost i pre svega u pravcu petljinih redova. Na osnovu ovih uzorakazaključujemo da iglene glave petlji teže prema ispravljanju, tesno pritisnute premadrugim petljinim nizovima i pri delovanju sila u suprotnim pravcima mogućno jesuprotno istezanje.

Kod levo-levih prepletaja to se samo dešava u pravcima petljinih nizova. Stranicesavijenih petlji se takođe ispravljaju, izazivaju sabijanje u vertikalnom pravcu. Interlokprepletaj je malo rastegljiv kako u pravcu petljinih nizova, tako i u pravcu petljinihredova, pošto usled kombinacije dva desno-desna prepletaja skoro nema prostora zasabijanje i prema tome, sile, izazvane deformacijama pređe, uzajamno se poništavaju.

Pošto se pletivo stvara povezivanjem savijenih delova pređe sa već povezanimpolupetljama, ono se para po petljinim nizovima (ispuštena petlja); petljin niz u tomslučaju nazivamo mestom paranja ili jednostavnije ispuštenom petljom. Na slici 24prikazan je ovaj proces pri desno-levom prepletaju a, pri čemu se jedinica preplitanjamože parati u dva usmerena petljina niza po dužini. Na istoj slici b mogućno je paranjejedinice preplitanja samo u pravcu, suprotno njenom pletenju.

Petlje, raspoređene u jednom redu jedna do druge po širini pletiva, stvaraju h o r i z on t a l n i p e t lj i n r e d, raspoređene jedna iznad druge po vertikali, sastavljajuv e r t i k a l n i p e t lj i n n i z. Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednimsavijanjem jedne pređe oko igala

24

24

Pletiva delimo na k u l i r n a (poprečno pletena ) i o s n o v o v o p l e t e n a(uzdužno pletena iz osnove). Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednimsavijanjem jedne pređe oko igala. Petljin red osnovo pletenog pletiva stvaramoistovremenim naizmeničnim polaganjem osnovinih pređa oko igala mašine.

Razlikujemo pletiva dveju vrsta: j e d n o s t r a n a ili desno-leva (jednoiglenična) id v o s t r a n a ili desno-desna (dvoiglenična).

Jednostrana pletiva izrađujemo na mašinama sa jednom iglenicom-jednoiglenična,dvostrana pletiva-na mašinama sa dvema iglenicama-dvoiglenična. U nekimslučajevima jednostrana pletiva se mogu dobiti i na dvoigleničnim mašinama priuslovima korišćenja jedne iglenice.

Dvostrano pletivo može biti jednolično, dvolično i dvonalično. Na slici 25 prikazanaje struktura jednostranog kulirnog (slika 25,a) i osnovo pletenog (slika 25, b) prepletaja.Kao što se iz slike može videti, svaka petlja ovih prepletaja sastoji se iz baznog i veznogdela.Približno možemo računati, da se bazni deo petlji 1-2-3-4-5 sastoji iz dve stranice petlji1-2 i 4-5 i polukruga, ili gornjeg iglenog luka, 2-3-4.

Vezni deo 5-6-7 petlji kulirnog pletiva u obliku platinskih lukova, ili polukruga,povezuje bazni deo susednih petlji jednog petljinog reda. Vezni deo 5-6 osnovo pletenepetlje ima skoro prav odsečak i za razliku od veznog dela petlji kulirnog pletivapovezuje petlje, koje se nalaze u susednim ptetljinim redovima ili u redovima, koji senalaze na rastojanju nekoliko petljinih redova jedan od drugog. Prema tome, veznidelovi petlji osnovo pletenog pletiva ponekad povezuju međusobno petlje, koje nisuraspoređene u susednim petljinim nizovima, već u nizovima, koji se nalaze na nekomrastojanju jedan od drugog..

Slika 25. Struktura petlji kulirnog-a i osnovo pletenog-b pletiva

Na slici 26 prikazan je izgled: tkanine, pletiva, pletenice, tila, zavese i mreže.



25

25

Karakteristike strukture pletiva i njihovo određivanjePletivo karakterišemo sledećim osobinama i parametrima: raspletanjem, istezanjem,

uvijanjem, upletanjem, gustinom, dužinom pređe u petlji, modulom petlji, površinskommasom, debljinom, jačinom, oblikom stabilnosti i upletanjem, stepenom orijentacijeelementarnih jedinica (petlje), dužinskoj zapunjenosti, površinskoj i zapreminskojzapunjenosti i tako dalje.

Jedan od najvažnijih parametara pletiva je gustina, dužina pređe u petlji, modul iupletanje.

G u s t i n u p l e t i v a karakterišemo brojem petlji, koje se nalaze na jedinicinjegove površine. Za jedinicu površine uzimamo kvadrat pletiva sa stranama 10x10mm, 50x50 mm ili 100x100 mm. Gustinu određujemo u dva pravca: po horizontali i povertikali.

G u s t i n a p o h o r i z o n t a l i pokazuje, koliko se broj petljinih nizova nalazina određenoj jedinici površine, i označavamo je sa Gh.

G u s t i n a p o v e r t i k a l i pokazuje, koliki se broj petljinih redova nalazi naodređenoj jedinici površine, i označavamo je sa Gv

Stvarnu gustinu određujemo po uzorku pletiva, ili proizvoda izračunavanjem brojapetljinih redova i petljinih nizova na određenoj jedinici površine.

Pri projektovanju pletiva gustinu izračunavamo teoretski, polazeći od zadate podužnemase pređe ili finoće mašine. Pri proračunu gustine neophodno je da znamo petljinkorak A (slika 25,a) i visinu petljinog reda B, koji, sa svoje strane, mogu biti određenipo horizontalnoj i vertikalnoj gustini.

P e t lj i n i m k o r a k o m A ( slika 25, a) nazivamo rastojanje među osamasusednih petlji jednog petljinog reda. Petljinim korakom može biti određena veličinasuprotno proporcionalna gustini po horizontali:

A =50/Gh Gh = 50/A,

To jest, što je veća gustina po horizontali, time je manji petljin korak.

V i s i n o m r e d a p e t lj i B nazivamo rastojanje imeđu osama dveju susednihpetlji jednog petljinog niza (slika 27). Visina reda petlji, može biti određena kaoveličina suprotno proporcionalna gustini po vertikali:

B = 50/Gv Gv = 50/B.

Pravilna struktura pletiva u znatnoj meri zavisi od odnosa gustina. U jednostranomdesno-levom glatkom pletivu gustina po vertikali, kao po pravilu, veča je od gustine pohorizontali. Odnos gustine po horizontali prema gustini po vertikali nazivamo k o e f i ci j e n t o m o d n o s a g u s t i n e i označavamo sa slovom C.

C = Gh/Gv = 50/A : 50/B = B/A.

Pri projektovanju pletiva koeficijent odnosa gustine koristimo za određivanje visinereda petlji i gustine po vertikali:

26

26

B = CA; Gv = 50/B.

U p l e t a nj e p r e đ e u p l e t i v u je odnos dužine pređe u petlji utrošene zastvaranje petljinog reda petlji na dužini petljinog reda. S’obzirom da je dužina pređe upetljinom redu sa brojem petlji N jednaka Nℓ, a dužina petljinog reda NA, onda jeupletanje pređe

U = ℓ/A.

Slika 26. Izgled stukture tekstilnih proizvoda



27

27

Gustina pletiva ne daje punu predstavu o frekvenciji pletiva, pošto ona nekarakteriše zapunjenost vlaknastim materijalom slobodne vezne delove među pređama,iz kojih se sastoje petlje.

D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i je dužina pređe elementarne jedinice (petlje) uispravljenom stanju.

Eksperimentalno određivanje dužine pređe u petlji ostvarujemo samo za parajućapoprečno pletena pletiva. Za ovo nam je potreban uzorak površine pletiva dužine100mm i širine 100 petljinih nizova za jednostrana pletiva i 50 petljinih nizova zadvostrana pletiva. Paramo svaki red posebno ( ukupno 5 reda). Oparanu pređu pažljivoispravimo i izmerimo na ljeniru njenu dužinu. Srednju dužinu pređe u petljiizračunavamo po formuli

,/ nLx

gde je xL - zbir dužine elementarnih peđa u mm;

n ukupan broj petlji.

Za pletiva n = 500; Za dvostrana ili jednoiglenična pletiva sa propuštenimpetljinim nizovima

n = n(100+X1-X2),

gde je n-broj merenja;X1-broj propuštenih petljinih nizova sa one strane pletiva (uzorka), sa koje

vršimo brojanje 50 petljinih nizova;X2-broj propuštenih petljinih nizova sa suprotne strane pletiva.

Za dvoiglenična pres pletiva i zakarnih prepletaja (potpuni žakar) ∑n = n∙2∙50; zapletiva prepletaja nepotpuni žakar ∑n = 0,5n∙(1+0,5Nb); gde je Nb-broj boja u jednompetljinom redu; za pletiva kombinovanih prepletaja sa povezivanjem jednostranih idvostranih prepletaja ∑Lx = ∑Lp+∑g i ∑n = 100n1+50n2, gde je ∑Lp-zbir dužinepređe u redovima prepletaja patent (desno-desni), ∑g- zbir dužine pređe u redovimaprepletaja glatkog (desno-levi), n1- broj redova u pletivu patentnog prepletaja sadužinom pređe u jednom redu Lp, n2- broj redova u pletivu glatkog prepletaja sadužinom pređe u jednom redu Lg.

Prostornost po širini a izračunavamo po formulia = η A,

gde je η- skretanje veznih delova pređe;A- petljin korak

Naprimer, za pletiva glatkog prepletaja (kao na slici 25 i 27) a =A.

28

28

Slika 27. Šema strukture pletiva

S t e p e n i s p r a v lj a nj a elementarnih jedinica određujemo po sledećimformulama:Po dužini

= h/ℓ,Po širini

= a/ℓ,gde je h, a- udaljenost elementarnih jedinica (petlji) prema dužini i širini.

S t e p e n o r i j e n t a c i j e elementarnih jedinica određujemo kao odnos zbiraprojekcije njenih delova na datom pravcu ∑pd prema dužini pređe u petlji. Stepen

orijentacije elementarne jedinice po dužini d i po širini š izračunavamo poformulama:

d = ∑pd / ℓ ; š = ∑pš / ℓ ,

gde je ∑pd, ∑pš – zbir projekcija delova petlji saglasno na uzdužnom pravcu (po dužini) ipo širini.

Primer. Za slučaj, koji je dat na slici 27, možemo prihvatiti, da je ∑pd = 2h = 2(B+dt)i ∑pš = A+4dt.Onda je

d = 2(B+dr)/ ℓ ; š = (A+4dr)/ ℓ .

Za određivanje p u n o ć e p l e t i v a prof. A.S. Dalidovič uvodi formulu d u ž i ns k o g m o d u l a p e t lj i, koji pokazuje, koliko se teoretskih prečnika pređe nalaze(smeštaju) u dužini pređe jedne petlje ℓ, to jest,

mL = ℓ/dt,



29

29

gde je mL-dužinski modul petlji;ℓ- dužina pređe u petlji, mm;dt -teoretski prečnik pređe (bez vazdušnih međuprostora), mm.

Pri jednoj te istoj gustini punoća pletiva se može menjati u zavisnosti od prečnikapređe, odnosno njene debljine. Zatim pri jednakim gustinama više gušćim trebamoračunati pletiva sa najmanjim modulom petlji.

Smanjenje modula petlji može biti postignuto povećanjem prečnika pređe ilismanjenjem dužine pređe u petlji. Shodno tome, što je manji dužinski modul petlji, timebiće gušće pletivo.

Davanjem modulu petlji za pletiva određenu vrednost, možemo odrediti dužinu pređeu petlji pletiva u zavisnosti od prečnika pređe. U proračunima uopšte je pravilo dapođemo od modula petlji, odnosno njegove vrednosti.Pored dužinskog modula petlji, za potpuniju karakteristiku pletiva određujemopovršinski i zapreminski modul petlji.

P o v r š i n s k i m o d u l p e t lj i mp takođe karakteriše punoću i stepenporoznosti pletiva. Površinski modul petlji utvrđujemo preko prečnika pređe d uslobodnom stanju:

mp = AB/ℓd .

Z a p r e m i n s k i m o d u l p e t lj i karakteriše zapreminsku propustljivost kao izapreminsku masu pletiva. Određujemo ga preko površine poprečnog preseka pređe,koji približno možemo računati kao površinu elipse:

Mv = 16 ,2pdd

ABM

gde je M-debljina pletiva, mm;

dp- debljina pređe u pletivu, mm.Osobine i spoljašnji oblik pletiva u znatnoj meri zavisi od njegove strukture, ili

prepletaja.D u ž i n s k a z a p u nj e n o s t karakteriše zapunjenost delova pletiva pređom po

visini reda petlji ili po širini petljinog koraka. Izračunavanje dužinske zapunjenostipletiva otežano je zbog složenog oblika elementarnih jedinica (petlje) i njihovoguzajamnog rasporeda.

Za jednostavnije prepletaje, na primer desno-leve (kulirne glatke), zapunjenost semože izračunati po formuli, koju je predložio prof A. N. Solovjev;

Po veritkaliEv = 2dtGv;

Po horizontaliEh = 4dtGv,

gde je dt-teoretski prečnik pređe.

P o v r š i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosom projekcijepređe u petlji prema površini petlje, ograničenom visinom reda petlji i širinom petljinogkoraka. Za jednostavnija pletiva površinska zapunjenost se može izračunati po formuliprof. A.N. Solovjeva

Es = 100 (dtℓ-4 2td )/ (AB).

30

30

Z a p r e m i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosomzapremine pređe u petlji pletiva prema zapremini petlje.

Ev = (∂/∂p) 100,

gde je ∂- srednja masa pletiva u grm-3, koju izračunavamo po formuli

∂ = QM-1,

gde je Q-površinska masa 1m2 pletiva u gramima;M-debljina pletiva u mm;∂p-srednja gustina pređe u grm-2.

Z a p u nj e n o s t m a s e određujemo odnosom mase pređe pletiva premamaksimalnoj njegovoj masi ( prema punoj zapunjenosti ukupne zapremine pletivasirovinom iz koje se sastoji pređa)

Em = (∂ / p )100,

gde je p - specifična gustina sirovine iz koje je izrađena pređa, gr cm-3.

Z a p r e m i n s k a p o r o z n o s t pokazuje delove vazdušnih međuprostorameđu pređama

Rv = 100- Ev.

U k u p n a p o r o z n o s t pokazuje delove svih vazdušnih međuprostora u pletivu,kako među pređama, tako i u unutrašnjosti pređe

Ru = 100- Em.

Z a p r e m i n s k i k o e f i c i j e n t p l e t i v a određujemo formulom

Kv = ./100/ mEU g a o z a k r i v lj e n o s t i petljinog reda –to je ugao nagiba petljinog reda prema

liniji, suprotno uzdužnom savijanju pletiva, a ugao zakrivljenosti petljinog niza-ugaonagiba petljinog niza prema savijanju pletiva ili ivica (krajeva).

Ugao zakrivljenosti možemo izmeriti uglomerom sa greškom ne više od 1o.

Skupljanje za vreme pletenjaPletivo, koje je za vreme pletenja u nestabilnom položaju radi unutrašnje

deformacione energije, se po pravilu skuplja još na samoj mašini za vreme pletenja takoda se menjaju njegovi geometrijski parametri. Povlačni, odnosno zatezni valjci stalnodrže pletivo u napetom stanju i s’vremenon na vreme popustaju pletivo, da bi se istonamotalo na robne valjke. Promena širine pletiva je definisana sa skupljanjem.

s (%) = 100i

si

ŠŠŠ

,

gde je Ši- širina pletiva na iglama (mašini);Šs-širina skinutog pletiva.



31

31

Skupljanje je zavisno od širine iglenice, vrste i kvaliteta materijala kao i gustinepletiva i iznosi od 6% do 18%.

Suva relaksacijaSkupljanje pletiva se po skidanju sa mašine još produžava 5 do 20 dana. Po isteku

ovog vremena pletivo relativno ima stabilno stanje, pošto je sve to vreme prosto ležalao.To je samostalna promena mera novog pletiva, koja dolazi pod uticajem vremena iokoline (toplota, vlaga) sa zakašnjenjem do ravnotežnog stanja pri unutrašnjimnapetostima. Pošto je pletivo bilo pri pletenju stalno napeto u uzdužnom pravcu radidelovanja zateznih valjaka, dolazi za vreme relaksacije po pravilu do izrazitog izduženjai manje primećenog, odnosno potpunog negativnog poprečnog skupljanja.

Skupljanje pletiva definišemo kao i gore.

,100(%)1

21

L

LLss

gde je L1- dužina po skidanju sa mašine;L2-promenjena dužina.

Pri suvoj relaksaciji pletivo je samo, u relativno stabilnom stanju, pod uslovom, da nebudu samostalne promene mera samo onda ako se ne menjaju uslovi njegovogodržavanja. Pri promenjenim uslovima relaksacija se lako produžava.

Mokra relaksacijaAko je pletivo duže vreme potopljeno u vodi, koja ima dodato sredstvo za

omekšavanje i osušeno bez napetosti, tada prelazi u relativno stabilno stanje sa nekimvećim stepenom relaksacije.Međutim, ako više puta ponavljamo pranje i sušenje bez napetosti, najbolje sepribližavamo potpunoj relaksaciji, to je stanje, kad ima pletivo minimalni obimunutrašnje deformacione energije i kada je pri najmanjoj tendenciji prema promenioblika postignuta najveća oblikovna stabilnost.

Promene se definišu kao i ranije

smr (%) = .1001

21

L

LL

Skupljanje pri pranju je ponovo u smeru petljinih nizova i u smeru petljinih redova.Negativna vrednost skupljanja u smeru reda petlji nam kaže , da se pletivo za datiprocenat raširilo.

Pletiva pamučnih proizvoda , koja su bila mokro relaksirana, za vreme pranja mogu sepromeniti za 5 do najviše 10%.

Geometrija petljiPetlja kao elementarna jedinica strukture pletiva zavisi od više faktora:

podužne mase pređe; fizičko-mehaničkih karakteristika pređe; gustine pletanja;

32

32

ulaznog zatezanja pređe u procesu pletenja; sile povlačenja pletiva; trenja pređe između radnih elemenata za stvaranje petlji.

Englez F.T. Peirce je godine 1947 postavio model koji se temelji na površinskojgeometriji petlje, pri čemu je pretpostavio da su lukovi iglenih i platinskih glava petljijednaki, kružnog oblika i da se međusobno dodiruju. Lukovi petlji prelaze u stranicetangencijalno, kao na slici 28.Sa slike dužina pređe u petlji jednak je

,24 SaD

gde je prečnik luka D =3d, a visina reda petlji B = ,242

2 dd odnosno

B = 2d .3Korak petlji za desno-leva glatka pletiva A = 4d, gde je d prečnik pređe. Saizračunavanjem dužine S i a i zamenom u jednačini za ℓ dobićemo da je ℓ =16,66d.Ovo je ustvari dužinski modul petlji mL; ℓ∕d = mL=16,66.Fletscher i Roberts su na osnovu eksperimenta korigovali ovu jednačinu na

ℓ = 2B+A+5,98d.

Slika 28. Peirceov model petlji



33

33

Za izračunavanje vrednosti prečnika pređe d odnosno, ℓ=2B+A+4,56d, podmikroskopom su određivali prečnik d. Oba autora su pored toga opazila, da oscilujemnožitelj prečnika d u granicama između 4,18-6,74.

Dalidovič je za model petlji uzeo prostororni oblik., po kome su igleni i platinskilukovi petlji jednaki i kružni i prelaze u stranice petlji po sekanti (slika 29,a i b).Za parametar pletiva uzeti su:

dužina pređe u petlji; prečnik pređe kao jedan nezavisni ulazni faktor; korak petlji i visina reda petlji; jačina petlji kao zavistan ulazni faktor;

Inverzno podeljena veličina je gustina po vertikali i horizontali. To su analogni faktoriza podešavanje pletiva ( broj nizova i redova u 1m, odnosno površinske gustine- brojpetlji u 1m2 ). Prečnik pređe je uzet kao jedna nepromenljiva veličina, prečnici lukapetlji su opisani kao polukrugovi, ograničeni sa iglenom glavom petlji i stranicamapetlji i imaju jednu zajedničku horizontalnu osovinu i samo podešavajući prečnik pređe.Petljine stranice su definisane kao segmenti AC i BD.

Idealan oblik petljeSlika 29. Model Dalidoviča a i b

Geometrijski model desno-levog glatkog kulirnog pletivaDosadašnja ispitivanja definisanja konfiguracije osnovnog elementa glatkog pletiva

nisu dali zadovoljavajuće rezultate.G. A. V Leaf, A. Glakin i J. Chamberlain su dali definiciju geometrije konfiguracije

osnovnog elementa pletiva relaksirane petlje (slika 30).Oba ova modela temelje se na pretpostavkama različitih geometrijskih modela petlji.

34

34

Jedan od najpouzdanijih metoda je podela petlji na četiri simetrična dela. Kaoosnova uzeta je trodimenzionalna ponavljajuća elementarna jedinica četvrtine petlji AB(slika 31).Ovo pravilo, da je elementarna jedinica simetrična četvrtini petlji, nije pouzdanaposebno kod pređe sa većim brojem zavoja. Geometrijska interpretacija je otežana zbogtrodimenzionalnog oblika pletene strukture koja povećava matematičku kompleksnost.W.J. Shanahan i R. Postle su na bazi simetrije četvrtine petlji smatrali da je petlja uravnotežnom stanju pod uticajem sile F i momenta M, koji leži u ravni pletiva inormalan je na osu pređe (slika 32,a). Pretpostavili su da je pređa u neprekidnomkontaktu sa tačkama I i I′ u smeru normalnom prema ravni pletiva. Veličine sile P imomenta su izvedene iz stanja minimalne energije, međutim u energetsko stanje morada se uključi i pomeranje tačaka sile i momenta.

B. Hepworth i G.V. Leaf su pretpostavili da je kontakt između pređa u glatkompletivu aproksimiran sa sistemom kontakta između dve tačke, bez trenja i da sile delujunormalno na osu pređe.

Sile P i P’ (slika 32, b) su izvedene na osnovu pretpostavke simetrije četvrtinepetlji.

Slika 30. Geometrija osnovne konfiguracije elementarne jedinice u pletivua-Chamberlainov geometrijski model; b-Leafov i Glaskinov model

Veličina bezdimenzione veličine P ,/ Bč gde je č - dužina pređe u četvrtini petlje,B- krutost savijanja pređe, je varirala u propisnim granicama na kraju svakog trećegsegmenta četvrtine petlji da bi se stvorio razmak između pređe.

Na slici 33 dat je geometrijski model sa tri projekcije centralne ose pređe koji jepostavio R. Postle.



35

35

Slika 31. Tri projekcije simetrične četvrtine petlji AB proje-ktovane u tri ravni

Slika 32. Delovanje sila i momenata u desno-levom pletivua-prema Shanahan-u i Postle-u; b-prema Hepworth i Leaf-u dodirne tačke CP.

Pri postavljanju modela pošao je od sledećih pretpostavki: da je petlja simetrična i da se razmatra samo njena četvrtina ABC; da nema povezanosti u tački B preplitanja petlji; da se četvrtina petlji ABC može podeliti na dva dela AB i BC; da segment petlji AB stvara deo zavojnice konstantnog prečnika d sa uglom

zavojnice α i da je paralelan sa osom z. ;

36

36

da je ugao pokriven sa zavojnim segmentom AB slika 33,a , i u x-y ravni jejednak uglu β (slika 33,c) preko koga određujemo pozicuju tačke preplitanja B;

da segment BC stvara deo kruga u ravni (slika 33,b) praveći ugao sa ravnipletiva;

da je kontakt napravljen između pređa preplitajućih petlji. Udaljenost BB’usmerena je u ravni pletiva između tačaka preplitanja susednih petlji;

Petljina struktura, proizašala iz navedenih pretpostavki, je ekvivalentna seriji kružnihpetljinih segmenata BCB povezanih zajedno sa uvijanjem dveju pređa preplitanjempetlji jedne oko druge da bi se stvorila serija zavojnih segmenata BAB’ (slika 33,a).

Za rezultantni model uzeta su dva geometrijska modela α i β. Ovi parametri određujuoblik i dimenzije modela.

Slika 33.Geometrijski model glatkog kulirnog pletivasa tri projkekcije centralne ose pređe u razmeri parametara α i β

Elastične osobine glatkog kulirnog pletivaPletivo kao tekstilni proizvod se karakteriše velikom rastegljivošću i elastičnošću. Za

vreme delovanja spoljašnjih sila pletivo se znatno razvlači u svim smerovima, kako usmeru redova, tako i u smeru nizova.

Relativno maksimalno istezanje petlji po dužini (slika 34) iznosi

.100max

B

BBd



37

37

Po širini

.100max

A

AAš

gde je Amax- maksimalni korak petlji;Bmax- maksimalna visina reda petlji;A-korak petlji pre istezanja;B-visina reda petlji pre istezanja.

Dužina pređe u petlji maksimalno istegnute petlje je

ℓ = 3πdt+2Bmax , odnosno, B = ,2

3 td

gde je uzet teoretski prečnik pređe dt.Dužina pređe u petlji pri maksimalnom poprečnom istezanju petlji je

.3,,3 maxmax tt dAodnosnoAd

U obe jednačine smo uzeli da je Amax = 2Bmax .U poprečnom pravcu desno-levopletivo je 100% više istegljivo nego li u uzdužnom pravcu.Maksimalno istezanje pletiva po dužini u % određujemo izrazom

Imax =

,32

100 minmax

sd

d

B

B

gde je dmin i ds- minimalni i stvarni prečnik pređe.

Jačina desno-levog pletivaPod jačinom pletiva podrazumevamo otpornost unutrašnjih sila u pletivu protiv

delovanja spoljašnjih sila ( sa dinamometrom) koje pokušavaju da naruše njegovustrukturu. To je ustvari otpor pletiva na prekid pri najvećem mogućem opterećenju kojemože da podnese pletivo, a da se pri tome ne prekine, odnosno razruši.

Kada se pletivo isteže u pravcu nizova opterećene su stranice petlji. Akopretpostavimo da su stranice petlji vertikalne, onda širina uzorka će biti 2Gh stranicepetlji u jedinici gustine pletiva.

Na slici 35,a dat je oblik površine uzorka pletiva za eksperimentalna ispitivanja.Usmerenu jačinu u smeru petljinih redova Fp.r. i u smeru petljinih nizova Fp.n.

određujemo sa standardnim uzorcima, koji imaju širinu 100mm, i 50mm (slika 35,a i d)jačina se nanosi na uži deo uzorka (50mm ili 25mm). Za pletiva se najčešće vršeispitivanja sa radnim veličinama uzorka 50x25 mm. Ovakav oblik obezbeđuje prekiduzorka u srednjem radnom delu, što dozvoljava da se tačnije odredi prekidna sila i drugekarakteristike. Smer jačine je teoretski dat sa zbirom jačine svih pređa, koje se upoprečnom smeru u uzorku suprostavljaju prekidu.

F ,,,...,. vhvhpnprp kGF

gde je Fp- jačina upotrebljene pređe (N);kv=2 (prekid dveju pređa u petlji);kh=1 (prekid jedne pređe u petlji).

38

38

Teoretsko izračunavanje vrednosti je znatno veće od eksperimentalno određenihvrednosti, koje se kreću u granicama 1/2 do 1/3 izračunatih.

Slika 34. Promene strukturnih parametara petlji glatkog kulirnog pletiva

Slika 35.Oblik modela eksperimenta uzorka pletiva



39

39

Uvijanje desno-levog pletivaKao što smo već ranije naglasili desno-levo pletivo se uvija u redovima prema

ivicama sa leve na desnoj strani, i obrnuto po nizovima sa desne na levu stranu.Posledica uvijanja pletiva su torzione napetosti koje se pojavljuju u procesu oblikovanjapetlji.

Torzione sile F i F’ (slika 36) imaju iste vrednosti i izazivaju obrtno uvijanje stranicapetlji. Stranice petlji su povezane sa platinskim i iglenim lukovima petlji tako da sesprečava obrtno uvijanje, ali se zato pojavljuje spreg sila čiji se spoljašnji moment možeizraziti kao

Ms = (a+2d)F,a unutrašnji moment

Mu = -aFtorz.

Pod pretpostavkom da su torzione sile jednake F = F’, ukupni obrtni moment bićejednak

M = Ms+Mu = 2d F,gde je a- širina petlji;

M-ukupni moment.Usled momenta uvijanja petlje se uvijaju izvan ravni pletiva što dovodi do deformacije ispiralnosti pletiva u kome redovi i nizovi nisu vertikalni u strukturi pletiva većodstupaju od tog položaja ; čas levo ,čas desno.

Slika 36. Uvijanje desno-levog pletiva

Sile pritiska u petljama desno-levog pletivaPri jednoosnom istezanju pletiva, sile pritiska između susednih petlji se povećavaju u

smeru normalnom na izduženje u odnosu na petlje pre istezanja (slika 37,a). Kada sepetlje istežu u smeru nizova, pod pritiskom pređe se približavaju (slika 37,b) time sepovećavaju sile između prepletenih pređa i klizanje istih.

Kada se petlje, odnosno pletivo isteže u pravcu redova ( slika 37,c) pređe se takođepribližavaju i dolazi do povećanja sile između isprepletenih pređa i dalje smanjenjeklizanja pređe. Petlje se znatno deformišu po širini.

40

40

Analiza sila kod istezanja desno-levog pletivaU mnogim radovima poznatih istraživača W.J. Shanahan i R. Postle ispitivane su

povlačne sile u pravcu redova petlji. Pri niskom opterećenju pletiva dolazi dodeformacije oblika petlji. Analiza ovih promena pre svega zavisi od elastičnih svojstavapređe i njenog ponašanja u procesu pletenja.U svom radu su pretpostavili dvo-dimenizionalnu konfiguraciju strukture pletiva koju supredložili D.L. Munden i R. Postle (slika 38 i 39).Na osnovu predloženog modela ispitali su i izračunali krivu opterećenja-izduženja upravcu redova. Spoljašnja sila Fs deluje u pravcu redova i podržana je sa iglenomglavom petlji BCD i platinskom glavom ili lukom B’’C’’D’’ ( slika 42).

Na slici 43 prikazano je delovanje unutrašnjih sila u dvo-dimenzionalnoj strukturipetlji relaksiranog pletiva. U tačkama preplitanja B i B’ sila F deluje paralelno u pravcuredova. Svaka petlja je sastavljena iz dva različita oblikovana dela-iglene glave BCD istranice petlji B’A BS’obzirom na parametar η data je formula za igleni luk

X = XB + Rℓ (sinη – sinεo)gde je : ,oL

Z = ZB+ Rℓ (cosη-cosεo),

gde je (XB, ZB)- koordinate tačke Bpr;εo- ugao preplitanja petlji,o,η-ugao između prečnika luka i Z ose,oRℓ -prečnik luka, mm.

Slika 37. Sile pritiska između pređa i deformacija petljiu desno-levom glatkom pletivu

a- neopterećeno pletivo sa mestima pritiska po širini i dužini; b-opterećenje u pravcunizova petlji sa deformacijom petlji po visini; c-opterećenje u pravcu redova petlji, sadeformacijom petlji po širini.



41

41

Moment savijanja kod tačke Bpr je FXB, odnosno R = ,B

pr

FX

B

gde je R- prečnik luka iglene glave BCD;Bpr-krutost na savijanje pređe.

Stranica petlji B’AB stvara prevojni elastični deo u tački B, sila F deluje u pozitivnompravcu ose Z, a u tački B’ sila deluje u suprotnom pravcu.

Rezultujući oblik dat je izrazomdM/ds = Fsinθ,

gde je M-moment savijanja;θ- nagib Z ose prema tangenti krive u bilo kojoj tački;s-dužina luka od A do B’AB.

Slika 38. Prenos spoljašnjih sila u pletivu preko iglenih i platinskihglava petlji

Moment savijanja je dat izrazom

M = Bpr ,ds

d

gde je Bpr-krutost na savijanje pređe;dθ/ds-krivina krive u bilo kojoj tački petlje.

Biaksijalno opterećenje desno-levog pletivaKada se pletivo istovremeno isteže u pravcu redova i nizova petlji (biaksijalno

opterećenje) zakrivljeni elementi pređe u dodirnim tačkama petlji se ispravljaju, apletivo će se deformisati iz zakrivljene petljine konfiguracije u izjednačenu petljinustrukturu. Slika 40 predstavlja jedan jednostavan model koji predstavlja geometrijustrukture pletiva.

Neka je dužina pređe u petlji (slika 41) ; hr- visina između redova petlji; A- korakpetlji; d- prečnik pređe; nagib pređe ( dužina varijable podeljena sa ℓ/2- πd).Sabiranjem pojedinih segmenata u petlji dobićemo polovinu dužine pređe u petlji poizrazu

42

42

ℓ/2 = A/2 + h/sinθ + πd.Ako nagib petlje eleminišemo, dobićemo

A’/2 + .1

'

'21

2

'

h

d

h

Ovaj izraz daje vezu između dužine pređe u petlji ℓ, visine redova petlji h, korakapetlji A i prečnika pređe d. Svaka dodirna tačka u pletivu predstavlja stanje deformacijeu pletivu. Pri opterećenju pletiva isto se izdužuje u oba smera, odnosno u pravcu redovai nizova. Pojedine dodirne tačke koje opisuju geometriju pletiva zavisiće pre svega odveličine primenjenog opterećenja. Koliko će biti izduženo pletivo u oba smera zavisi odprečnika pređe, dužine pređe u petlji, odnosno od gustine pletenja.

Kod istezanja pletiva u pravcu redova (slika 42) minimalna visina između redova jeh’min = 4d’.Maksimalni korak između nizova : A’max = 2(1- 4,62d’).Kod maksimalnog istezanja u smeru nizova petlji (slika 43) minimalni korak izmeđunizova A’min = 8d’., odnosno h’max = 1-4d’.Ako uzmemo da je zatezanje pređe Fp, opterećenje pređe u smeru nizova i redova Sn iSr, dobićemo izraz određene relacije između opterećenja i geometrije

Sn/Sr = .

'

'211

'

'21'

2

2

h

d

h

dh

Projektovanje kulirnog glatkog prepletaja, njegovastruktura i osobineGlatkim nazivamo jednostrano ili jednostruko kulirno pletivo, koje se sastoji iz petlji,

jednakih po obliku i po veličini.Na slici 44 prikazana je struktura pletiva na strani lica i naličja. Na strani lica (slika

44,a) vidljive su u osnovnom stranice petlji, koje prekrivaju u određenim mestimaplatinske i iglene glave petlji ili lukove. Na strani naličja (slika 44,b) iglene i platinskeglave prekrivaju u određenim mestima stranice petlji.

Usled ovakve strukture pletivo ima lepu glatku površinu, ili fakturu. Uporedo sa ovimono ovladava redom pozitivnih osobina i zato se široko koristi pri izradi rublja,proizvoda za gornje odevne predmete, čaraparskih i rukavičarskih proizvoda, a takođemedecinskih i drugih proizvoda specijalne namene.

Pletivo karakterišemo sledećim parametrima i osobinama.Raspletenost pletiva. Pletivo ima visoku raspletenost. Ovo je jedan od osnovnih

nedostataka, pošto se negativno održava na jačinu proizvoda.



43

43

Slika.39. Delovanje unutrašnjih sila u petlji

Slika 40. Matematički model desne strane pletiva Slika 41. Biaksijalno opterećenjepri biaksijalnom opterećenju osnovnog elementa petlji

44

44

Slika 42. Maksimalno izduženje pletiva u pravcu redova petlji

i

Slika 43. Maksimalno izduženje pletiva u pravcu nizova petlji

Ako pletivo izrađujemo u vidu površine sa ivicama, njega možemo oparati samoodozgo naniže, to jest u pravcu , suprotno pletenju. Paranje pletiva odozdo naviše nijemogućno, pošto se pređa zateže na krajevima pletiva (ivice).

Ako dođe do prekida pređe u jednoj petlji, koja se nalazi u zategnutom stanju, možeda dođe do paranja celog petljinog niza.

Paranje petljinih nizova zavisi od stepena zatezanja pletiva, koeficijenta trenja pređe opređi, od dužine pređe u petlji i gustine pletenja.

Petlje se mogu lako rasparati pri znatnom istezanju pletiva po ili istovremenonjegovim jačim istezanjem po dužini i po širini. Na primer, ženske črape, koje suočigledno jako nategnute na nozi, pri prekidu jedne petlje brzo se paraju po susednimpetljinim nizovima. Provedena istraživanja su pokazala, da pri istezanju po širiniprepletaj se para lakše, nego pri istezanju po dužini. Ovo objašnjavamo time, što se priistezanju pletiva po širini lukovi petlji rašire i petlje se lako iskliznu jedna od druge; sasmanjenom dužinom petlji paranje pletiva se smanjuje.



45

45

Pri jednoj te istoj dužini petlje raspletanje pletiva je obratno proporcionalnokoeficijentu trenja pređe o pređi. Naprimer, pletivo izrađeno iz poliamida lakše se para,nego pletivo izrađeno iz pamučne pređe, koja ima feći koeficijent trenja.

Za smanjenje paranja pletiva preporučujemo sledeće: umanjiti stepen istezanja pletiva; umanjiti dužinu pređe u petlji pri jednakoj debljini pređe ili uvećati debljinu

pređe pri jednakoj dužini pređe u petlji ; uvećati koeficijent trenja pređe o pređi.

Uvijanje pletiva. Uvijanjem pletiva nazivamo njegovu sposbnost uvijanja sa krajevaprema sredini pletiva.

Uvijanje pletiva sa strane lica na naličju proizilazi po liniji vertikalno petljinom nizu,a sa naličja na licu-po liniji horizontalno petljinom redu. Uvijanje pletiva sa krajevaproizilazi pod dejstvom sile elastičnosti u pređama, savijenih u petljama, koje težeprema ispravljanju. Pri većem broju petlje se skraćuju sa krajeva njihovih lukova,ispravljaju, i uvijaju sa krajeva. Na slici 45 prikazana je promena položaja petlji pletivau procesu uvijanja. Na slici 45,a prikazan je u preseku petljin red, a na slici 45,b- petljinniz. Oblik uvijanja pravougaonog uzorka pletiva dat je na slici 45,c.

Stepen uvijanja pletiva zavisi od elastičnosti pređe i gustine pletiva. Glatko pletivo izvunene pređe uvija se jače, nego pletivo, izrađeno pri takvim istim uslovima iz pamučnepređe, pošto vuna ovladava znatno većom elastičnošću, nego pamuk.

Na uvijanje pletiva utiče takođe krutost pređe: što je veća krutost, time je većeuvijanje.

Pletivo sa većom gustinom uvijanja je jače, pošto ima povećani stepen savijanjapređe, a shodno tome, veću silu elastičnosti.

Uvijanje pletiva je jedna od negativnih osobina, pošto je otežano šivenje proizvodaposle krojenja. Zato je neophodno da pletivo pre krojenja podvrgnemo drugim vrstamavlažno-toplim obradama sa ciljem stabilizacije petlji i smanjenju elastičnosti pređe. Istotako uvijanje glatkog pletiva široko se koristi kao pozitivna osobina u uzorkovanimprepletajima, gde sile, uvijanjem pletiva sa strane lica prema naličju i sa strane naličjaprema licu, dozvoljavaju da se dobije pletivo sa različitim reljefastim uzorcima.

Istezanje pletiva. Ova osobina pletiva isteže se pod delovanjem priloženih sila.Istezanje se pojavljuje kao jedna od pozitivnih osobina pletiva.

Istezanje se karakteriše veličinom deformacije pri istezanju pletiva i veličinomnjegovog izduženja pri prekidu, koja u zavisnosti od vrste prepletaja i osobine pređemože biti elastična i neelastična (preostala). Elastično izduženje (ili elastičnadeformacija ) pletiva pri njegovom izduženju-očigledno je važna osobina pletiva, umnogim uslovima njegove primene. Proizvodi iz pletiva sa elastičnim izduženjemočigledno su udobna za nošenje, dobro pokrivaju telo i namesto stim ne ograničavakretanje i ne gubi svoj prvobitni oblik po skidanju istezujućih opterećenja. Nelestaičnoizduženje pletiva računamo njegovim nedostatkom, tumačenjem neželjenomdeformacijom u procesu nošenja proizvoda.

46

46

Slika 44. Struktura petlji glatkog prepletaja sa grafičkim prikazomi tehničkom patronom

Ranije se ovaj prepletaj koristio pre svega pri izradi čaraparskih, rukavičarskih iproizvoda za rublje, u kojima je samo rastegljivost bila neophodna i ocenjivana kaopozitivna osobina.

U današnje vreme na svetskom tržištu sve više se pojavljuju nove vrste proizvoda izglatkih pletiva, naprimer muških košulja, ženskih bluza, džempera, pulovera, žaketa,svitera i drugo., u kojima se veća istegljivost pletiva skoro javlja kao njihov nedostatak.

Za povećanje oblika stabilnosti pletiva i proizvoda pri njegovom dobijanjuprimenjujemo pamučnu i vunenu pređu, veštačke i sintetičke niti, izabirajući ih sapovećanim koeficijentom trenja i većom adhezijom. Prema tome, pletiva sa ciljemdobijanja veće krutosti i manje istegljivosti apretiramo.

Stepen iztezanja pletiva suprotno je proporcionalan debljini pređe i upravoprpoporcionalan dužini pređe u petlji, to jest., što je finija pređa i veća dužina pređe upetlji u datom prepletaju, time je veća njegova rategljivost. Shodno tome, za smanjenjeistegljivosti pletiva dovoljno je da povećamo gustinu pletenja ili da primenimo pređu sagrubljom finoćom koliko nam to finoća mašine dozvoljava.



47

47

Pri istezanju pletiva po dužini visina njegovih petljinih redova se povećava domaksimum, a petljini koraci smanjuju do minimuma. Na slici 46,a prikazana jestruktrura pletiva glatkog prepletaja rastegnutog po dužini. Kako vidimo iz slike, dužinapređe u petlji u datom slučaju stvorena je iz prečnika njegovim poluobimom, u kojem surazmeštena tri uslovna prečnika pređe dus ( u sabijenom stanju), i dve stranice petlji, izkojih je svaka posebno jednaka približno maksimalnoj visini reda petlji B.

Shodno tome, dužina pređe u petlji može biti predstavljena kao

ℓ = 3πdus + 2Bmax,odakle je

Bmax = .2

3 usd

Slika 45. Šema uvijanja uzorka glatkog pletiva sa krajeva

Slika 46. Struktura glatkog prepletaja, istezanje po dužini i po širini

48

48

Pri istezanju pletiva po širini njegov petljin korak A se povećava do maksimuma naračun skraćenja do minimuma dužine stranica petlji ili visine reda petlji B. Na slici 46,bprikazana je struktura glatkog prepletaja, rastegnutog po širini. U datom slučaju dužinapređe u petlji sastoji se iz prečnika rastegnutog luka, koji je jednak tri uslovna prečnikapređe dus, i maksimalnom petljinom koraku Amax, to jest.,

ℓ = π3dus + Amax,

odakle jeAmax = ℓ - 3πdus.

Istezanje pletiva obično određujemo laboratorijskom metodom na dinamometru priispitivanju uzorka na jačinu. Njegovo istezanje prikazujemo u procentima u odnosu naprvobitnu veličinu ispitivanog uzorka.

Gustina pletiva. Gustinu pletiva, takođe kao i gustinu savkog drugog pletiva,određujemo po broju petljinih redova ( Gv) i petljinih nizova (Gh), koji se nalaze naodređenoj jedinici površine pletiva. Za jedinicu dužine najčešće uzimamo 50mm.

Pri teoretskom izračunavanju gustine najpre izračunavamo gustinu po horizontali izdate vrednosti petljinog koraka A,

Gh = 50/A,Petljin korak određujemo po broju prečnika pređe , koji su razmešteni po širini baznog

dela petlji. Saglasno preporukama prof. A. S. Dalidoviča, za orijentacioni proračunpetljinog koraka prihvatamo 4d (d- stvarni prečnik pređe u slobodnom stanju).

Prečnik pređe, ili debljina kako se u mnogim radovima naziva, zavisi od vrstevlakana, iz kojeg je izrađena pređa, i od njene podužne mase. Tačno određivanjeprečnika pređe nije moguće, pošto se pređa, savijena u petlje, nalazi pod delovanjemreaktivnih sila elastičnosti i ima vazdužne međuprostore.

P r e č n i k p r e đ e za pređe malih uvoja izračunavamo formulom

d = ,28

tTodnosno d = o,oo357 ,1tT

gde je - specifična gustina vlakana ili materijala, iz kojeg je izrađena pređa, gr cm-3,Tt-podužna masa pređe u tex.

Preko uslovnog prečnika pređe i podužne mase možemo izračunati dužinski modulpetlji po formuli

mL = .28

tT

U tabeli date su vrednosti gustine vlakana , i 28 za najčešće upotrebljenihu trikotažnoj industriji.

Prečnik pređe d bitno zavisi ne samo od gustine vlakana, nego i od strukture pređe,oblika poprečnog preseka, uvijenosti vlakana i drugih morfoloških karakteristika. Osimtoga, neizbežno je bitna neravnomernost pređe po debljini, pri čemu ona nije jednaka za



49

49

različite vrste pređa. Pri proračunu nije moguće uzeti sve osobine, svojstvene pređama,posebno ako se ona sastoji iz dve ili nekoliko komponenata (vrste vlakana). Zatim zaodređivanje modula petlji možemo koristiti uprošćenu formulu

,32

tTm

Prihvatanjem da je vrednost 28 približno jednaka 32 za sve vrste pređe( niti). Priovome trebamo imati u vidu, da vrednosti modula petlji moramo odrediti za svaku vrstupletiva sa uzimanjem u obzir vrstu prepletaja, njegovu namenu i vrstu primenjene pređe.

Modul petlji najbolje karakteriše petljinu strukturu pletenih proizvoda kako sa stranegeometrijske, tako i fizičko-mehaničke, odražavajući upotrebne vrednosti obeležjapletiva: gustinu, istezanje, debljinu i površinsku masu 1m2.

Nizom istraživačkih radova po teoretskom obrazloženju strukture petlji pletivapotvrđena je prvostepena važnost modula petlji kao parametra, koji karakterišegeometrijske i fizičko mehaničke osobine pletiva. U osnovi ovih radova dato jeizučavanje krutosti pređe pri savijanju i upredanju na oblik i osobine petlji pletiva.

Vrednosti gustine vlakanaVrste vlakana 28

Pamučno 1,52 1,23 34Viskozno 1,52 1,23 34

Polivinilhloridno 1,49 1,22 34Poliestarsko 1,38 1,18 33

Acetatno 1,36 1,17 33Vuneno 1,32 1,15 32

Poliakrilonitrilno 1,17 1,08 30Poliamidno 1,14 1,07 30

Polipropilensko 0,91 0,96 27

Na osnovu analize veze između modula petlji i krutosti pređe pri savijanju izveden jezaključak, da unutrašnje ili spoljašnje sile, koje izazivaju bilo koju relativnudeformaciju pređe u petljama ili petlji pletenog proizvoda u celosti, suprotno suproporcionalne kvadratu modula petlji. Što je manji modul petlji, time će biti manjevrednosti unutrašnjih sila i manji nivo potencijalne energije deformacije petlji, što značiveća nestabilnost oblika petlji.

Prekomerno smanjenje modula petlji otežava proces stvaranja petlji i negativno utičena eksploataciju stabilnosti pletiva, pošto povećane sile uzajamnim delovanjem itrenjem u tačkama kontakta pređe dovode do povećanog dela nepovratne deformacijepletiva.

Na osnovu rečenog zaključujemo, da za svaku vrstu sirovine, prepletaja, proizvodaodređene namene odgovaraju svoje optimalne vrednosti ili neki interval vrednostimodula petlji, pri kojem pletivo dobija najbolje korisne deformacione osobine ili,suprotno, najbolju stabilnost za vreme eksploatacije.

Zavisnost između dužine pređe u petlji i iglenim korakom mašine nemazadovoljavajuće analitičko rešenje radi mnogobrojnih faktora, koji utiču na tu zavisnost.

50

50

Eksperimentalna istraživanja na čaraparskim mašinama su pokazala zavisnost dvemajednačinama:

,63,0

15,2

;25,0

2

max

min

t

Tt

t

Tt

t

t

gde je min - minimalna vrednost dužine pređe u petlji, dobijene pri punoj brzini radaautomata i korišćenjem kvalitetne pređe;

max - maksimalne vrednosti dužine pređe u petlji pri tim istim uslovima;t-igleni korak mašine.

U opšte možemo reći da u industriji trikotaže razlikujemo dva prečnika pređe ili niti: teoretski dt ili računski dr; u slobodnom stanju d.

Teoretski prečnik pređe smatramo da je bez vazdušnih prostora među pojedinimvlaknima u pređi.

U procesu pletenja u takvo stanje mogu da dođu samo pojedini delovi pređe, naprimer, pod pritiskom pletaćih organa. Pređa u slobodnom stanju ne podleže delovanjusila i radi vazdušnih prostora među pojedinim vlaknima ima prečnik d td .

Pri projektovanju pletaćih mašina ne koristi se teoretski prečnik pređe već se razmatrasamo srednji prečnik d u slobodnom stanju.

Ako posmatramo poprečni presek jednožične pređe pod mikroskopom možemo videtida je presek nepravilnog oblika. Međutim, ako prihvatimo da poprečni presek pređe imakružni oblik onda se pređa može posmatrati kao cilindar očigledno velike dužine L ukm. Tada će prečnik takvog cilindra imati neki srednji prečnik d.

Masa u gramima cilindrične pređe dužine 1m, Tt = 0,25 πd2ρ, gde je ρ-specifičnagustina pređe u gr cm-3; d-prečnik pređe u mm.

Masa 1 km pređe biće Tt = 250 πd2ρ, odakle je

d

tT21057,3 = .0357,0 1tT

Iz navedene formule se vidi da stvarni prečnik pređe ne zavisi samo od njene podužnemase, već i od njene gustine ρ. Ako označimo da je k = 3,57 ,1010 2/12 dobićemo

d = k .tT

Pređa koju upotrebljavamo u pletioni najčešće se podvrgava upredanju da bi sepovećala njena jačina. Najčešće koristimo dvožičnu pređu koja ima veću jačinu odjednožične, jer u procesu pletenja pređa trpi velika naprezanja. Pređa finoće 18,5 tex



51

51

(dve jednožične kardirane) ima jačinu na kidanje 280 cN, a pređa zajedničke podužnemase 37 tex-165cN. Jačina pređe je manja za 1,7 puta.

Razmotrićemo srednji prečnik dvožične končane pređe dsr. Pri određivanju ovogprečnika treba uzeti u obzir da u procesu pletenja na kružnim mašinama sa obrtnimcilindrom pređa dvožična dobija manji broj uvoja ( slika 47 ).

Provedena istraživanja su pokazala da poprečni presek dvožične pređe ima oblikelipse sa osama d i 2d gde je d prečnik jednožične pređe.

Pri prelazu od preseka 1-1 na presek 2-2 ova elipsa se okrene za 900. Projektovanjemna horizontalnoj ravni preseka 1-1 i 2-2, koje se nalaze na različitoj visini, možemoprihvatiti da srednji prečnik pređe ima odgovarajuću stranu pravougaonika čija jedijagonala jednaka 2d, odnosno

dsr = 2d sin 450 = 1,41 d.

U tabeli date su vrednosti koeficijenta k za različite vrste pređa i niti.Ako idemo preko zajedničke podužne mase pređe Ttz = 2Tt, dobićemo da je

dsr = k .41,1) dTty

Za određivanje stvarnog prečnika pređe moramo uzeti u obzir koeficijent punoćepređe q, koji nam pokazuje veličinu prostora vlakana prema ukupnom prostoru pređe.

Stavrni prečnik pređed = k’ ),(mmTt

gde je k’ = 2/ .q

Koeficijent punoće pređe q za grublju pređu kreće se u granicama 0,45 do 0,60. Takonaprimer za beljenu pamučnu pređu sa gustinom vlakana ρ = 1520 kgm-3 koeficijentpunoće pređe q = 0,49 i dobijemo da je k = 0,0412. Gustina pređe (ρq), koja se koristi utrikotažnoj industriji po preporukama prof. Dalidoviča, i koeficijent k su dati u tabeli.

Posle određivanja gustine po horizontali izračunavamo visinu reda petlji, na osnovuveličine petljinog koraka i koeficijenta odnosa gustine C:

B = CA.Po teoriji pletenja pri projektovanju glatkog prepletaja usvajamo da je C = 0,865,

odakle jeB = 0,865∙4d.

Dužina pređe u petlji. Za karakteristike pletiva veći značaj ima dužina pređe u petlji,od koje zavisi njegova masa, gustina, jačina i istezanje.

Dužina petlje može se odrediti stvarno po uzorku pletiva ili teoretskimizračunavanjem (posle izračunavanja gustine) po formuli, koju je predložio prof. A.S.Dalidovič.

Po računskim formulama dužinu pređe u petlji ustanovljavamo u zavisnosti odveličine petljinog koraka A, visine reda petlji B i prečnika ili debljine pređe d. Izstrukture petlji (slika 25) vidimo, da lukovi 2-3-4 i 5-6-7 sačinjavaju polukrug saprečnikom D. Svaka od stranica petlji približno je jednaka visini reda petlji B. Shodnotome dužina petlji je

ℓ = πD+2B.

52

52

Slika 47. Šema dvožične pređe sa poprečnim presecima

Iz slike vidimo, da jeA = 2D-2d,

Odakle jeD = A/2+d,

gde je d-stvarni prečnik pređe.Zamenom vrednosti D u prvoj jednačini, dobićemo

ℓ = π(A/2+d)+2B,ili

ℓ = 1,57A+πd+2B.Tabela vrednosti koeficijenta k

Vrsta pređe i niti k Vrsta pređe i niti k

Pamučna nebeljenaPamučna beljenaPamučna (viskozna)Vunena češljanaVunena vlačenaLanena i konopljinamokro predenaLanena i konopljinasuvo predenaAcetatna cel vlaknaPoliamidnaVisoko zapreminskaPoliamidno-monovlaknoViskozne nitiPoliamidne nitiPoliesterske nitiPoliamidni filamentmanje upreden

0,0395280,0411090,0420580,0411090,043007

0,038579

0,0490150,0411090,0490150,0569

0,03320,0411130,0468050,043643

0,0380

PoliesterskaPoliakrilonitrilnaPoliamidna svilaViskozna ibakaramonijačna svilaPređa odpoliakrilonitrilnihvlakanaPređa od viskoznih ibakaramonijačnihvlakanaPoliakrilonitrilna svilaPređa od poliesterskihVlakanaPoliesterska svilaPrirodna svilaPređa od svilenih otpa-dakaPređa od acetatnih

0,0411090,03860,044271

0,034785

0,046801

0,038960,044271

0,0411090,0379470,037947

0,041109



53

53

Poliamidni filamentviše upreden 0,0370

vlakana 0,04108

Tabela vrednosti koeficijenta k za računski i stvarni prečnik pređePređa ∂ Računski/k ∂.q Stvarni/k

Pamučna sirovaPamučna beljena

VunenaRejon

AcetatnaPoliamidna

PoliakrilonitrilnaPoliakrilonitrilna-

vuliminoznaLanena

Prirodna svilaViskozna veštač-

ka svilaPoliesterska

Bakar amonijač-na veštačka svila

TriacetatnaPolipropilenska

1,5201,5201,3201,5001,2501,1401,170

-

1,501,360

1,501,38

1,501,280,91

0,02890,02890,03100,02910,03190,03340,0330

-

0,02910,0306

0,02910,0303

0,2910,03150,0374

0,8250,74480,7000,7550,6900,6750,7600,190

0,7550,743

0,7550,776

0,7550,4980,365

0,03930,04130,04200,04100,04290,04340,04090,0819

0,04260,0480

0,04100,0459

0,04100,05050,0590

Ako stranice petlji razmatramo kao hipotenuzu pravouglog trougla sa katetom,jednakom visini reda petlji B i prečnikom pređe d , formula za izračunavanje dužinepređe u petlji dobiće oblik:

ℓ = 78,5/Gh+2 .22 ddB

Stvarnu dužinu pređe u petlji određujemo po uzorku pletiva. Oparamo jedan red petlji,izmerimo oparanu dužinu pređe i kao rezultat podelimo na broj oparanih petlji ilinizova;

ℓ = L/n,gde je ℓ- dužina pređe u petlji, mm;

L-dužina pređe u n petlji, ili nizova u mm;n- broj oparanih petlji.

Površinska masa 1 m2 pletiva. Masa pletiva zavisi od dužine pređe u petlji, iz kojihse ono sastoji, njegove gustine i podužne mase pređe, iz koje je ono izrađeno.

Površinsku masu 1m2 glatkog pletiva određujemo, polazeći od dužine pređe u datompletivu i podužnom masom pređe:

Q = L∙Tt/1000,gde je Q- površinska masa 1m2 pletiva, gr;

L-dužina pređe u datom pletivu, mm;Tt-podužna masa pređe, tex.

Dužinu pređe L u datom pletivu iskazujemo preko dužine pređe u petlji u mm., i brojapetlji n pletiva, tada je

Q = ℓ∙n∙T t/1000.Broj petlji u datoj dužini površine pletiva može biti iskazan preko njegove gustine:

54

54

n = Gh∙Gv∙S∙1000/5∙5 ,gde je S-površina pletiva, mm2.

Zamenom vrednosti n u prethodnoj jednačini, dobićemo formulu površinske mase1m2 glatkog pletiva:

Q = 0,4 Gh Gv ℓ Tt/ 1000,gde je 400- koeficijent, koji pokazuje, da se u 1m2 pletiva površina, jednaka 25 cm2, nakojoj izračunavamo gustinu, uklapa 400 puta.

Debljina pletiva. Debljina pletiva M zavisi od vrste prepletaja i prečnika pređe, izkojeg je ono izrađeno. Izražava se u mm i određuje brojem prečnika pređe d unjegovom preseku. Debljina glatkog kulirnog pletiva nešto je veća od d.

Jačina pletiva. Jačina pletiva karakteriše se njegovom prekidnom opterećenju. Uvećini slučajeva jačinu određujemo na dinamometru istovremeno sa određivanjemistegljivosti.

Jačinu pletiva određujemo po dužini i po širini, njegovim istezanjem u odgovarajućimpravcima.

Skupljanje pletiva. Skupljanjem pletiva nazivamo relativnu promenu njegove širineili dužine za dati interval vremena ili usled određenih procesa njegove obrade.

Skupljanje pletiva zavisi od odnosa njegovog petljinog koraka i iglenog korakamašine, na kojoj se ono izrađuje. Sa povećanjem petljinog koraka A skupljanje pletivase smanjuje, a sa povećanjem iglenog koraka t povećava.

Skupljanje pletiva se iskazuje u procentima. Ako je širina pletiva pri njegovoj izradibila Šp, a posle skidanja i odležavanja jednaka Ap, to će skupljanje po širini Sš iskazanou procentima, biti

Sš = ,1001100

t

A

ŠAŠ

p

pp

ili

Sš = .1001100 11

A

A

A

AA

Skupljanje po dužini Sd jednako je

Sd = .1001100 11

B

B

B

BB

Skupljanje pletiva po širini naročito je vidljivo neposredno po skidanju sa mašine. Istiproces skupljanja se produžava neko vreme ne samo u procesu odležavanja, već i uprocesu nošenja i naročito posle dorade.

Elementi petljine strukture, grafički prikaz i tehničke patronePletivo se dobija iz jedne pređe ili sistema osnovinih pređa putem stvaranja petlji i

njihovim uzajamnim preplitanjem.U osnovne elemente pletiva u grafičkom prikazu spadaju petlja 1 (slika 48,a), zamka

2 i flotiranje pređe 3.Raspored tačaka (slika 48,b) označava raspored igala na mašini pri pletenju reda petlji

desno-levih prepletaja (jednostruki ili jednostrani).



55

55

Za desno-desne prepletaje (dvostruki ili dvostrani) red petlji je označen tačkama u dvanivoa sa razmakom za polovinu iglenog koraka t mašine (slika 48,c), ili jedna tačka(igla) nasuprot drugoj, što odgovara rasporedu igala za desno-desne ukrštene-interlokprepletaje (slika 48,d).

Još jednom ćemo napomenuti da u osnovne geometrijske parametre pletiva spadajudužina pređe u petlji, petljin korak i visina reda petlji. Za analizu strukture pletivapredložen je metod geometriskog modelovanja. Mnogi istraživači analizu pojedinihdelova petlji sveli su na iznalaženje oblika savijenog tankog tela (slika 49). Pri ovomese oblik neistegnute homogene otpornosti pređe na savijanje iskazuje pomoćuspecilajnih funkcija.

Sličan pristup se primenjuje sa više faza-stepenaaproksimativnosti proračuna pređe u uslovimapletenja prema njenom realnom stanju. Ovajmetod ima prednosti nad geometrijskim, jer uzimau obzir osobine pređe i daje zavisnost veličinepetlji od reoloških karakteristika pređe.Slika 48. Elementi petljine strukture i njihovgrafički prikaz

Kod složenijih prepletaja analitički opis oblikapetlji je veoma otežan. Zato se za proračun dužinepređe u petlji koristi drugi metod- empirijski ukome je dužina petlji povezana sa parametrima

pletiva π/2, π i 2. Ovi parametri se nalaze eksperimentalno za svaku vrstu prepletajaposebno. Ovaj metod, kao i bilo koji drugi empirijski metod iz bilo koje nauke, ne možese uzeti za univerzalnim.

Površina koju zauzima jedna petlja je

S = AB (mm2).

U saglasnosti sa Kastiljanovim principom stvarni oblik ravnoteže tela razlikuje se odsvih mogućih oblika tela po tome što za njihove veličine deformacija ima minimalnevrednosti. Potencijalna energija deformacije savijanja pređe u petlji je

W = (1/2) 1

0

2 ),2/( EIdzM

gde je veličina energije proporcionalna momentu savijanja. Jasno je da minimumuenergije odgovaraju minimalne vrednosti momenta savijanja. Odnos Klebša temelji sena proporcionalnosti krivine- zakrivljenosti 1/ρ pri deformaciji momenta savijanja:

M = EI/ρ,

gde je EI- krutost poprečnog preseka pri savijanju.

Tada je za ravnotežno stanje petlji neophodna minimalna krivina pređe u petlji štoodgovara maksimalnoj površini petlje S.

56

56

Nađimo maksimum funkcije S = AB = f(A,B) pri ukupnoj raspoloživoj vezi međupromenljivim

φ (A,B) = ℓ-xA-yB-zd = 0.

Ako pojedinačne izvode po A i B izjednačimo sa nulom, dobićemo:

∂φ/ ∂A = B – λ = 0;∂φ/∂B = A – λy = 0,

Odakle jeB = λx; A = λy.

Zamenom ovih vrednosti u uslovnoj vezi

ℓ - λxy – λxy – zd = 0možemo odrediti λ:

λ = (ℓ - zd)/(2xy).

Zamenom vrednosti λ u izraz sa S, dobićemo

S = (ℓ - zd)2/(4xy);Pri ovome je

A = (ℓ- zd)/(2x); B = (ℓ-zd)/2y.

Slika 49. Element modela petlji

Za kvalitet ocene ravnotežnog stanja pletiva uvodi sekoeficijent odnosa gustine:

C = B/A = Gh/Gv = x/y.Odstupanja od ovih vrednosti dovode do neravnotežnog

stanja i mogućnosti deformacije pletiva. Kako je u izrazu za

dužinu petlje glatkog prepletaja x = π/2, y = 2, koeficijent gustina za ravnotežno stanjeiznosiće:

C = B/A = x/y = π/4 = 0,785.Između petljinog koraka, visine reda petlji i dužine pređe u petlji postoji određena

empirijska veza u obliku:A = A(ℓ, T t); B = B(ℓ, Tt).

Pri istezanju pletiva menja se rastojanje dso među tačkama fiksiranim u pletivu prinjihovom premeštanju u prostoru. Relativna promena određene dužine izražava se nasledeći način:

ε = (ds – dso)/dso ;

gde je ds-rastojanje između novog položaja tačaka u deformisanom stanju pletiva.



57

57

Deformacija može biti po dužini i širini, odnosno

εd = ( B – Bo)/Bo ,

εš = (A – Ao)/Ao .

Ovi parametri se javljaju kao mera deformisanosti pri istezanju pletiva. Međutim, onine zadovoljavaju važne potrebe aditivnosti (sabirljivosti) dve redosledne deformacije.

Realno dozvolimo da se pređa početne dužine Lo ispituje u dva redosledna izduženja ito ΔL1 i ΔL2. Razmotrićemo dva slučaja kada izduženje ide sa prekidima i neprekidno.Rezultati u oba slučaja moraju biti jednaki.Relativno izduženje pri deformaciji sa prekidima:

ε1 + ε2 = ΔL1 / ΔLo+ ΔL2 / (Lo+ ΔL1) = ,/ 12

11 LLLLLLL oooo Neprekidno

ε1 + ε2 = ./)()/ 1212

12121 LLLLLLLLLLLLL ooooo

Upoređivanjem oba izraza vidimo da je ε1+2 ε1 + ε2, to jest, zbirna deformacija seostvaruje neprekidno i nije jednaka zbiru redoslednih deformacija. Ovo ne odgovara ustvarnosti jer razlike između ε1+2 i ε1 + ε2 vremenom iščezavaju i izduženja ΔL1 i ΔL2

postaju mala po upoređenju sa Lo.Kada ΔL nije malo, onda pri većim izduženjima dolazi do beskonačno male promene

dužine dL prema tekućoj veličini dužine L. Tada beskonačno malo relativno izduženjeodređujemo izrazom:

dεH = dL/L.

Iz početnih graničnih uslova, kada deformacije nema, pri L = Lo , dobijamo:

ε H = .ln/ln/ LLLLdLL

L

o

o

Deformaciju ε H nazivamo deformacijom izstezanja po Genki.Razmotrićemo sada dva redosledna izstezanja pri deformacijama:

Prekidnoj

;/ln 2121 ooHH LLLL

Neprekidnoj

,/ln 2121 ooH LLLL

Odakle je H21 = HH

21 , to jest rezultat ne zavisi od redosleda operacija istezanja.Za ovo određivanje neophodno je da razmatramo veće uzdužne deformacije koje sukarakteristične za pletivo. Međutim, mi u tehnologiji trikotaže primenjujemo isključivooblik deformacije za slučaj malih deformacija.Različite vrste prepletaja, kojeizrađujemo na trikotažnim mašinama, mogu se prikazati crtanjem petlji, što daje

58

58

najverniju sliku pletiva, ili pak crtanjem na patronen papiru. Tehnička patrona jejedan slikoviti prikaz uzorka pletiva. Prikazuje se na kariranom papiru gde svaki kvadratili pravougaonik odgovara jednoj petlji ili igli. Sa kvadratima označavamo zadnjuiglenicu mašine, a sa pravougaonicima prednju iglenicu mašine.

U kvadrate i pravougaonike upisujemo uslovne oznake za: petlju, zamku, skretanupetlju, polurazvučenu, razvučenu, platiranu, plišanu, ispuštenu i tako dalje.

Na slici 50 prikazane su tehničke patrone u kojima vodoravni red predstavlja jedan nizpetlji ili jednu iglu mašine, a horizontalni red predstavlja jedan red petlji pletiva.

Još jednom ćemo napomenuti da u osnovne geometrijske parametre pletiva spadajudužina pređe u petlji, petljin korak i visina reda petlji. Za analizu strukture pletivapredložen je metod geometrijskog modelovanja. Mnogi istraživači analizu pojedinihdelova petlji sveli su na iznalaženje oblika savijenog tankog tela (slika 49). Pri ovomese oblik neistegnute homogene otpornosti pređe na savijanje iskazuje pomoćuspecilajnih funkcija.

Sličan pristup se primenjuje sa više faza-stepena aproksimativnosti proračuna pređe uuslovima pletenja prema njenom realnom stanju. Ovaj metod ima prednosti nadgeometrijskim, jer uzima u obzir osobine pređe i daje zavisnost veličine petlji odreoloških karakteristika pređe.

Za desno-leve prepletaje, koji se stvaraju na jednoj iglenici, tehnička patrona (slika50,a), se sastoji iz kvadrata, međutim ova patrona može biti samo iz pravougaonika, jerse ovi prepletaji mogu dobiti i na dvoigleničnim mašinama, ali samo na jednoj odiglenica, prednjoj ili zadnjoj. Ova patrona služi i za crtanje, odnosno prikazivanje levo-levih prepletaja, gde se prvi red označava kao prednja iglenica sa petljama na licu, adrugi red u patroni označava zadnju iglenicu sa petljama na naličju.

Kada se prepletaj stvara na obadve iglenice (desno-desni) onda se koristi patrona sakvadratima i pravougaonicima (slika 50,b), gde kvadrati predstavljaju zadnju iglenicu, apravougaonici prednju iglenicu. Neparni nizovi u patroni se prikazuju na licu, a parni nanaličju.

Za crtanje desno-desnih ukrštenih-interlok prepletaja tehnička patrona (slika 50,c)sadrži jedan horizontalni red za cilinder iglenicu i jedan red iznad njega uži za tanjirastuiglenicu. Oba ova reda zajedno sačinjavaju jedan kompletan red petlji, koji se sastoji izdva umrežena desno-desna reda petlji. Petlje koje se stvaraju u cilinder igleniciprikazujemo na licu, a petlje koje se stvaraju u tanjirastoj iglenici-na naličju.

Slika 50. Tehničke patrone.



59

59

Brojeve redova kod svih patrona označavamo odozdo na gore u pravcu pletenja.Brojevi nizova se označavaju zavisno od smera okretanja cilindra. Ako se cilinderokreće u smeru skazaljke na satu onda označavanje poćinje sa desna na levo i obrnuto.Za ostale prepletaje koji se dobijaju na kružnim mašinama, a ne spadaju u grupi interlokmašina, koristimo patrone za desno-desne prepletaje (slika 50,b).

Na slici 51 dat je izgled tačkastog papira koji se upotrebljava za šematsko prikazivanjepetlji. Umesto tačaka mogu se koristit i vertikalne crtice koje takođe označavaju igle,kao tačke. Vodoravni red tačaka koristimo pri šematskom prikazivanju desno-levih ilevo-levih prepletaja. Sa rasporedom tačaka u šahovskom rasporedu prikazujemošematski prikaz desno-desnih prepletaja.

Na slici 52 date su uslovne oznake za pojedine vrste petlji koje se stvaraju u procesupletenja pletiva.

Slika 51. Šema igala

Izvedeni glatki prepletajI z v e d e n i m nazivamo takav glatki prepletaj, u kojem su među susednim

petljinim nizovima jednog glavnog (osnovnog) prepletaja razmešteni jedan, dva ilinekoliko petljinih nizova drugog prepletaja. Stvaranje od glavnih nove neodređeneprepletaje ima niz preimućstva usled povezivanja u njima dva ili nekoliko prepletaja sapozitivnim osobinama.Kako u većini glavnih prepletaja veznih delova među petljinim nizovima nema, to za

razmeštanje dopunskih petljinih nizova pri stvaranju izvedenih prepletaja iz glavnihpetlje izvedenih prepletaja moraju imati izduženije vezne delove. Kao rezultat togaizvedeni prepletaji ovladavaju manjom rastegljivošću po širini. Prema tome, oni semanje raspliću pri prekidu pređe u petlji. Ovo objašnjavamo osobinama njihovestrukture:

pri prekidu pređe u petljama jednog glavnog prepletaja petlje drugih glavnihprepletaja sprečavaju dalje raspletanje petlji.

Jedan od najjednostavnijih kulirnih izvedenih prepletaja je glatki izvedeni prepletaj(slika 53).On predstavlja povezivanje dva glatka prepletaja, i kao takav ima naziv dvostruki glatkiprepletaja.

Osnovno preimućstvo izvedenog glatkog prepletaja je njegova povećana otpornost narasplitanje pri prekidu pređe u petljama., što je posebno važno za čaraparske, sportske idruge proizvode, koji se posebno nose u nategnutom stanju.

60

60

Rastegljivost izvedenog prepletaja po dužini i širini je manje rastegljiv od glavnogprepletaja. Manja rastegljivost po širini objašnjava se prisustvom horizontalnih veza,koje su raspoređene na strani naličja prepletaja.

Jačina po širini skoro je za dva puta veća od jačine po širini jednostrukog glatkogprepletaja. Ovo se objašnjava prisustvom veza, koje pojačavaju otpornost pri prekiduuzorka za vreme njegovog ispitivanja. Po dužini ima skoro istu jačinu kao i jednostavniglatki prepletaj

Kako se iz slike vidi petljini nizovi 1 jednog glatkog prepletaja ređaju se preko jednogsa petljinim nizovima 2 drugog glatkog prepletaja. Petlje prvog i drugog glatkogprepletaja, dobijaju se iz različitih pređa 3 i 4, u horizontalnim petljinim redovimaređanjem preko jednog u šahovskom rasporedu. Pozadi svake petlje na naličjuraspoređeni su vezni delovi pređe, koji su približno jednaki jednom petljinom koraku.

Negativne osobine strukture i spoljašnjeg oblika izvedenog glatkog prepletajapojavljuju se u tome, što su u ovom prepletaju bazni delovi petlji pletiva priljubljenijedan uz drugi i nemaju vezne delove.

Slika 53. Izvedeni glatki prepletaj; a-struktura prepletaja; b-grafički prikaz; c-tehničkapatrona sa petljama naličja

Projektovanje izvedenog glatkog prepletajaDužina pređe u petlji

ℓ = 2,57A+2B+πd,odnosno,

ℓ = 128/Gh+100/Gv+πd.Korak petlji A = 3,5d;Visina reda petlji B = 3d; Koeficijent odnosa gustine C = B/A = Gh/Gv = 0,857.

Površinska masa 1m2 pletiva izračunava se po istoj formuli kao za glatki prepletaj.



61

61

Desno-levi pres prepletajPres prepletaj (slika 54) nazivamo onaj prepletaj u kojem sve petlje ili samo pojedine

imaju po jednu ili više zamki nabačene preko iglenih glava petlji. Pres prepletaj jedobio po samom konstruktoru mašine koji je prvi patentirao i primenio presu u procesupletenja na špicastim iglama. Presa je upravo omogućila izradu zamki po prvi puta uistoriji pletenja. Danas se ovi prepletaji dobijaju na svim mašinama na jednoj iglenici ,opremljenje odgovarajućim uređajima za uzorkovanje.

Pri izradi ovog prepletaja pređu polažemo na sve igle, međutim odbijanje polupetlji saigala se ne vrši uvek na svim iglama. Tamo na iglama gde želimo da dobijemo zamku,polupetlje zadržavamo u glavama igala, a na ostalim se iste prebacuju preko glave igalaradi stvaranja novih petlji. Pri stvaranju zamki na iglama uz pomoć prese, presa nepresuje vrhove špiceva onih igala na kojima želimo da dobijemo zamku. U zavisnosti odnazubljenja prese dobićemo i odgovarajući raspored zamki. Tako naprimer, ako je presanazubljena 1+1, onda se svaka druga igla presuje i na tim iglama se stvaraju petlje. Naiglama gde presa nije presovala igle stvoriće se zamke.

Na mašinama sa jezičastim iglama pri stvaranju zamki igle se podižu u zahvatnipoložaj u kome zadržavaju polupetlju i prihvataju novopoloženu pređu kao zamku. Unarednom redu polupetlja i zamka se zajedno prebacuju preko glave igala. Odbijenepetlje sa zamkama mogu se naizmenično stvarati ili da se uzastopno na iglama naneseviše zamki, čiji broj zavisi od vrste prepletaja, finoće mašine, gustine pletenja kao iuzorka koji želimo da dobijemo. Presovane petlje, radi izduženja pređe, imaju većudužinu i oblik.

Slika 54. Pres prepletaj; a, d-struktura prepletaja; b-grafički prikaz; c-tehnička patrona

Pres petlja (petlja sa zamkom slika a i d) 2, stvorena u prvom petljinom redu, izdužilase za dva petljina reda. Susedne petlje 1 i 3, dobijene iz te iste pređe, saglasno tome seskratile po dužini u odnosu na ostale neizdužene petlje. Zamka 4,odnosno 2 (slika d) uobliku malo savijenog dela pređe, raspoređena iza luka izdužene petlje, vidljiva je samona levoj strani pletiva. U svojstvu baznog (osnovnog) prepletaja pri izradi pres pletiva,primenjujemo desno-leve glatke prepletaje, a ponekad i uzorkovane prepletaje.

62

62

Kombinacijom pres petlji sa običnim, menjamo njihovuveličinu i raspored, i pri tome dobijamo različitestrukturne i uzorkovane efekte.

Desno-levi prepletaji sa zamkama, dobijeni na ravnim ikružnim pletaćim mašinama sa jezičastim iglama bezupotrebe prese, spadaju u keper prepletaje.

Na slici 55 dat je jedan primer strukture desno-levogduplo zahvatnog prepletaja (Double Tuck). Nizoviprepletaja (igle) označeni su brojevima od 1-5. Sistemi zapletenje označeni su brojevima 6-10. Prvi red petlji pletese na sistemu 6, drugi na sistemu 7 i tako dalje. Pletaćapozicija 11 je za iglu broj 3 (Knitting position for needleNo.3). Zahvatna pozicija 12 je za iglu broj 3 (Tuckingposition for needle No. 3). Zahvatna pozicija 13 za iglubroj 3 (Tucking position for needle No.3). Pletaća

pozicija 14 za iglu broj 3 ( Knitting position for No.3).Slika desno 15 prikazuje podešavanje igle kod zahvatanja pređe sa sistemom broj 4.

(Position of the needle during tucking of feder No.4).U nizu prepletaja na igli 3 u drugom, trećem i četvrtom redu prikazana je izduženapetlja sa duplim zamkama preko iglene glave petlje.

Slika 55. Desno-levi duplo zahvatni prepletaj

d



63

63

Projektovanje desno-levih pres prepletajaPri projektovanju desno-levih pres prepletaja neophodno je da uzmemo u vidu

sledeće osobine:Sve zamke u petlji teže da se isprave i na taj način povećavaju korak petlji:

Apr = Ag+2dnz ,

gde je Ag-korak petlji glatkog prepletaja;Apr-korak pres petlji (izdužena petlja sa zamkom);nz-broj zamki na iglenoj glavi petlje.

Srednji korak petlji

Asr = ( ,pn

ApAn prg

,

pn

ApAn prg

n,

pn

ApAn prg

n·Ag+ p·Apr)/n+p ,

gde je n-broj petlji u glatkom prepletaju;p-broj pres petlji, pri uslovima da pres petlja ima jednu zamku preko iglene glave

petlje. Površina pres petlje se smanjuje u poređenju sa glatkom petljom usled toga što

zamke ne utiču na povećanje širine pletiva. Smanjenje površine pletiva ipovećanje površinske mase pletiva zavisi od broja zamki.

Koeficijent skraćenja površine određujemo formulom

β = (M-m)/M,gde je M-broj petlji u raportu;

m-broj zamki u raportu.Visina reda pres petlji Bpr određuje se iz površine petlje

Sβ = Asr∙Bpr;Bpr = S β/Asr.

Modul pres petlji se uvećava za koeficijent β, to jest

mpr = mg/ β,

gde je mg- modul petlji glatkog prepletaja.

Površinska masa 1m2 pres pletiva može se izračunati na dva načina: izračunavanjem gustine po vertikali sa uzimanjem u obzir svih zamki, a masu

1m2 izračunavamo po formuli za glatki kulirni prepletaj; prihvatanjem gustine po vertikali za stvarnu gustinu i istu delimo sa

koeficijentom skraćenja površine β,

Q = 4∙10-4Gh∙Gv∙ℓ∙Tt∙S∙β-1[grm-2].

64

64

Razmotrićemo podrobnije projektovanje strukture pres prepletaja u kome imamojednu i dve zamke preko iglenih glava petlji kao na slici 56. kao što smo već rekli prespetljama nazivamo one petlje koje imaju preko iglene glave jednu ili više zamki. Presprepletaj na slici sadrži dve vrste elemenata petljine strukture:

petlje 1, 2, 5, 8, 9, 10, 11 i tako dalje; zamke 4, 6, 7.

Petlje 1, i 8 u petljinim nizovima III i VII imaju preko iglene glave jednu, odnosnodve zamke i nazivamo ih presovanim petljama. Pres petlje se karakterišu indeksom K,koji pokazuje, koliko zamki ima pres petlja. Naprimer, pres petlja 1 ima jednu zamku,njen indeks je jednak jedinici, a indeks pres petlje 8 jednak je dva.

Pletivo se karakteriše različitom veličinom i konfiguracijom petlji, radi nekih petljikoje presujemo, i zbog osobenosti procesa stvaranja petlji.

Pres petlje 1 i 8 izdužene su po visini usled prezatezanja pređe iz susednih sa njimapetlji petljinog reda. Visina reda tih pres petlji

Bpr ≤ (K+1)Bg,gde je K-indeks pres petlji;

Bg-visina reda petlji glatkog ili osnovnog prepletaja.Petlje 2, 11, 12, 13, povezane su sa pres petljama veznim delovima, i smanjuju se po

veličini usled njihovog zatezanja. Stepen zatezanja se povećava sa povećanjem indeksapres petlji K. Pri tome indeks pres petlji pri svakom načinu dobijanja pletiva jeograničen; obično se ograničenje pojavljuje i kod visine pres petlji Bpr.

Petlje 3, 9, 10, povezane sa zamkama, po veličini i obliku razlikuju se od petlje 5osnovnog prepletaja. Obično one imaju veći kružniji oblik i veću veličinu, negopetlje 5.

U pletiva pres prepletaja, izrađena iz elastičnih pređa (niti), zamke 4, 6, 7, teže da seisprave i zauzmu manje napregnuti oblik, uzajmno delujući sa susednim petljama ipokazuju uticaj na promenu petljinog koraka među različitim petljinim nizovima.Naprimer, petljin korak u redu II, među petljinim nizovima II i III, AII (II, III) >A, gde jeA-petljin korak osnovnog prepletaja, u tom istom redu, međutim među petljinimnizovima I i II- AII (I, II)<A, to jest AII (I, II) <A < AII (II, III). U petljinom redu III- AIII(V, VI)

<A<AIII (VI, VII). Pri ovome širina pletiva pres prepletaja, koji sadrži određeni brojpetljinih nizova i petljinih redova, povećava se po upoređenju sa pletivom osnovnogprepletaja, koji takođe sadrži broj petljinih nizova, samo pri zadatom rasporedu zamki.Ona se povećava, ako zamke sadrže: u svakom petljinom redu i petljinom nizu; upetljama, raspoređenih preko jednog petljinog reda i petljinog niza; u kombinaciji prvihdveju vrsta, kojih ima najmanje u dva petljina niza.

Pletiva pres prepletaja mogu biti regularna i neregularna. R e g u l a r n i m nazivamotakva pletiva, čije se petlje na svakoj njegovoj strani dobijaju sa jednakim brojemciklusa ili faza u procesu stvaranja petlji. N e r e g u l a r n a pletiva sadrže petlje,dobijene na različiti broj ciklusa stvaranja petlji.

Pletiva pres prepletaja na bazi glatkog, čija je struktura data na slici 56, spadaju uneregularna jer su u njemu svi petljini nizovi I, II, IV, V, VI, VIII, IX povezani sajednim ciklusom stvaranja petlji, pres petlja 1 niza III-sa dva ciklusa stvaranja petlji,petlja 8-sa tri ciklusa.



65

65

Slika 56. Struktura pletiva desno-levog pres prepletajana strani naličja sa parametrima

Struktura regularnog pres prepletaja na bazi glatkog prikazana je na slici 57,a. Ovakvopletivo nazivamo jednostrukim zahvatnim. Svaki njegov petljin red stvara se iz dvasistema pređe a i b. Pletivo sadrži dva elementa strukture: Pres petlje 1 i 3 i zamke 2, 4.Zamke se stvaraju iz svakog sistema pređe u svakom petljinom redu preko jednogpetljinog niza sa pomeranjem po petljinim redovima za veličinu petljinog koraka Apr ,kao što je prikazano na slici 57,c. Susedne petlje 1, 3 u petljinim nizovima pomerene supo vertikali za polovinu visine reda petlji Bpr. Na strani naličja pletiva imamo strukturusa malim mrežastim romboidnim ćelijama. Zamke pres petlji nisu vidljive na strani licapletiva, zatim, ako za pletenje petljinog reda primenjujemo raznobojne pređe, na stranilica dobićemo uzorke u vidu vertikalnih raznobojnih pruga širine Apr, na višesistemnimmašinama-uzorke iz raznobojnih pres petlji, raspoređenih u šahovskom rasporedu.Širina raporta prepletaja Rš = 2, visina- Rh = 1.

Na slici 57,b prikazana je struktura regularnog jednostrukog pletiva na bazi glatkog sauvećanim raportom prepletaja po širini ( Rš = 4, Rh = 1). U ovom pletivu sve petljetakođe imaju zamke: petlje, povezane iz pređe a- zamke iz pređe b, a petlje iz pređeb- zamke iz pređe a.

66

66

Slika 57. Struktura i grafički prikaz regularnog jednostrukog kulirnogprepletaja sa parametrima

Razlike u njihovim osobinama sastoje se u tome, što petlje nizova III, IV, V imajujedne zajedničke zamke; ove zamke raspoređene su na strani naličja pletiva, i zatežu sedelovima osnovnog prepletaja, sastavljen iz petljinih nizova III, IV, V i povezuju se nastrani naličja pletiva, usled čega se u pletivu stvaraju uzdužni reljefni valjčići. Grafičkiprikaz prepletaja prikazan je na slici 57,d. Ako u pletivu povećavamo broj petljinihnizova, koji imaju zajedničke zamke, to postoji mogućnost lakog zatezanja petlji,povezanih sa zamkama, ili prekidu zamki pri eksploataciji pletiva, ukoliko se povećavadužina zamki, koje slobodno leže i ne pričvršćuju se na strani naličja pletiva. Usledovoga na bazi jednostrukih regularnih pletiva pres prepletaja dobijamo obojene uzorkesa ograničenom širinom raporta.

Na slic 58 prikazana je struktura (a) i grafički prikaz (b) neregularnog jednostrukogkulirnog pletiva na bazi glatkog, koji je dobio ime jednostruki ili desno-levipoluzahvatni prepletaj. Sve petlje raporta prepletaja 1, 2, 3 imaju različite veličine ikonfiguraciju. Ukoliko su zamke u jednostrukom poluzahvatnom prepletaju raspoređeneu svakom drugom petljinom nizu preko jednog reda, petljin korak poluzahvatnog Apz,kao i zahvatnog, Az biće veći od koraka glatkog, odnosno baznog prepletaja.



67

67

Slika 58. Struktura i grafički prikaz neregularnog jednostrukog kulirnog poluzahvatnogprepletaja

Na slici 59 prikazana je struktura (a,b) i grafički prikaz (c) neregularnog jednostrukogkulirnog pletiva, koji je dobio naziv Mikromeš (mikro-mala petlja; meš- čvrsta petlja).Zamke pri pletenju pletiva stvaraju se u svakom drugom petljinom redu preko jednogpetljinog niza, kao što je prikazano na slici 59,c. Širina raporta prepletaja Rš = 2, visinaRh = 3.

U ovakvom pletivu (slika 59,a), izrađeno iz maloelastičnih pređa (niti), petljepovezane veznim delovima sa pres petljama 2, imaju smanjenu veličinu usledprezatezanja pređe iz petlji 1 u pres petlje 2. Ako sve petlje u redovaima II, IV stvaramosa smanjenom dužinom pređe u petlji, to se petlje 1, koje se nalaze u tim redovima,mogu zategnuti toliko, da pri paranju pletiva ne mogu da izkliznu iz njihovih baznihdelova petlji 3 u poslednjem petljinom redu.

Pletivo sa zategnutim petljama, izrađenih iz elastičnih više filamentnih pređa (slika59), imaju oblik male mrežaste strukture sa romboidnim ćelijama, čije su stranestvorena zamkama Z.D e b lj i n a pres pletiva je veća od osnovnog glatkog prepletaja. U opštem oblikumožemo je odrediti po formuli

Mpr ,ssg eKdM gde je Mg- debljina osnovnog pletiva (glatkog);

K-indeks pres petlji;ds-srednji prečnik pređe;es- broj petljinih slojeva pletiva, u kojem imamo zamke.

68

68

Pletiva pres pletiva su malo rastegljiva , radi prisustva u njemu zamke i pres petlje,koje se više orijentišu u pravcima istezanja.

P r e k i d n o o p t e r e ć e nj e neregularnih pletiva pres prepletaja je manje, negoli u pletiva osnovnog prepletaja, pošto se u njemu pojavljuje neravnomerna raspodelaopterećenja po elementima petljine strukture: sa zamkama i petljama.

Slika 59. Struktura i grafički prikaz neregularnog jednostrukogkulirnog pletiva „Mikromeš“

D u ž i n a p r e đ e u z a m k a m a može biti određena (slika 56) kao polovinadužine elipse sa osama a = nApr, b = Bz(1+K):

ℓ = 0,25π[nApr+Bz(1+K)],



69

69

gde je n- broj petljinih nizova, koji imaju zajedničke zamke;Apr-petljin korak pres petlji;Bz-visina petlji u petljinom redu sa zamkama (visina zamke);K-indeks pres petlji.

U regularna pletiva pres prepletaja, izrađenih iz elastičnih niti, sa uzimanjem u obzirhipoteze o težnji petlji iz elastičnih niti da zauzmu najveću površinu, površinu elipse sadatom većom osom uzimamo sa maksimalnim vrednostima, pošto se elipse pretvaraju ukrug, to jest pri uslovima

nApr = Bz(1+K).Odavde sledi, da je

Bz = nApr /(1+K),

a k o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e sa uzimanjem u obzir visine zamke

Cz = Bz/Apr = nApr/[A(1+K)] = n/(1+K).

Za regularna pletiva pres prepletaje, naprimer jednostrukog zahvatnog (57,a), prin =1, K=1

Cz= Bz/Apr = 1/(1+1) = 0,5.

Ukoliko su u regularnom jednostrukom zahvatnom prepletaju susedni nizovi pomerenijedan u odnosu na drugog za polovinu visine reda pres petlji, a Bpr = 2Bz,

C = 2Cz = Bpr/Apr = 1,

gde je Bpr-Visina reda pres petlji.

Koeficijent odnosa gustine za pletiva pres prepletaje, naročito neregularnih, koji jegornjim formulama dat , razlikuje se od stvarnih vrednosti, ukoliko se konfiguracija ivelična petlji u takvom pletivu određuje ne samo osobinama pređe, savijene u petljamadate dužine, no i osobenostima procesa izrade pletiva.

U zavisnosti od načina i uslova procesa izrade pletiva mogu se menjati dužine pređe uzamkama, pres petljama i petljama susednih petljinih nizova, povezanih sa zamkama ipres petljama veznim delovima. Sa uzimanjem u obzir ove dužine pređe u elementimastrukture za svaku od vrsta pletiva pres prepletaja izračunavamo zasebno. Računajući,

da su petlje raporta pres prepletaja srednje dužine

R obično šire i kraće petlje ℓosnovnog prepletaja. Zatim srednje vrednosti petljinog koraka i visine reda petlji moguse odrediti po formulama

;2 sgpr KdAA

;2 sgpr KdAA

;2 sgpr KdAA

;2 sgpr KdAA

;2 sgpr KdAA

;2 sgpr KdAA

70

70

,sgpr KdBB

gde je Ag, Bg-odgovarajući petljin korak i visina reda petlji osnovnog prepletaja;K- indeks pres petlje;ds-srednji prečnik pređe.

Pri projektovanju pletiva određujemo i s r e d nj u d u ž i n u p r e đ e u r a p o rt u prepletaja

R = ,/ 211 1

1 2

mmm m

z

gde je ℓ- dužina pređe u petlji;m1- broj petlji u raportu prepletaja;ℓz- dužina pređe u zamci;m2- broj zamki u raportu prepletaja.

Naprimer, za jednostruki poluzahvatni prepletaj

R = (ℓ + ℓ4(z))/(3+1),Za jednostruki zahvatni

R =( ℓ1+ ℓ2 (z))/2,

gde je ℓ1, ℓ2, ℓ3- dužine pređe u petljama;ℓ4(z), ℓ2 (z)- dužina pređe u zamkama.

Dužine pređe ℓ1, ℓ2, ℓ3 izračunavamo po formuli za glatki prepletaj, pri čemu zajednostruki poluzahvatni, izrađen načinom bez faze završavanja,

Apr=

;Apr B1+B2 B3; B3= Bpr; B1 0,4 Bpr; B2 0,6 Bpr; Bz = B2.Za jednostruki poluzahvatni nezavisno od načina izrade pletiva B1 = Bpr;

Bz = 0,5 Bpr.Dužinu pređe u zamkama određujemo po formuli koju smo već dali na prethodnoj

strani.

P o v r š i n s k u m a s u regularnog i neregularnog pletiva pres prepletajaodređujemo različito.

Regularno pletivo nezavisno od vrste obojenja uzorka i veličine njegovog raportasadrži jednake elemente petljine strukture: petlje i zamke. Njegova površinska masaodređuje se po odgovarajućim formulama za jednostruke i dvostruke, glavne i izvedeneprepletaje sa uzimanjem u obzir dopunsku potrošnju pređe na zamkama. Naprimer, zajednostruki regularni pres prepletaj

Q = 4∙10-4Gh∙Gv∙Tt(ℓpr+ℓz),

Za dvostruka (desno-desna)Q = 8∙10-4∙Gh∙Gv∙Tt (ℓpr+ℓz).



71

71

Iz navedenih formula vidimo, da površinska masa pletiva pres prepletaja je veća odpletiva osnovnog prepletaja. U neregularna pletiva, u kojima se uzorkovani efektistvaraju rasporedom pres petlji po osnovi osnovnog prepletaja u određenom rasporedu,zamke takođe uvećavaju površinsku masu pletiva.

Za neregularna pletiva sa parametrima Rš, Rh, ℓg, Ag, Bg,

R , Ršu, Rhu, p,

gde je Rš, Rh- odgovarajuća širina i visina raporta;Ag, Bg-petljin korak i visina reda petlji osnovnog prepletaja;

R -srednja dužina pređe u petlji na delu pres prepletaja, gde se stvara uzorak;Ršu, Rhu-odgovarajući raporti delova prepletaja, gde se stvara uzorak;p- broj delova pres prepletaja u raportu uzorka,

Potrošnja pređe za stvaranje jednog raporta u metrima

LR = [RšRhℓg+p(

R -ℓg)]/1000.

Masa jednog raporta u gramima,

QR = 10-6Tt [RšRhℓg+p(

R -ℓg)].Površinska masa 1m2 pres pletiva,

Q = 4∙10-4∙Gh∙Gv∙Tt [RšRhℓg+p(

R -ℓg)]/( Rš∙Rh).

Slika 60. Desno-levi –zahvatni Mašenfest i Mikromeš (dijagonalni) prepletaj

72

72

Slika 61. Desno-levi-zahvatni prepletaj Slika 62. Desno-levi-zahvatni dvobojniuzorkovani prepletaj

Slika 63. Desno-levi-izvedeni uzorkovani dvobojni prepletaj

Slika 64. Desno-levi-izvedeni dvobojni Slika 65. Desno-levi-izvedeni dvobojniprepletaj sa ukrštenim flotiranjem pređe uzorkovani prepletaj



73

73

Slika 66. Desno-levi-izvedeni dvobojni Slika 67. Desno-levi-zahvatni (pres-uzorko-prepletaj sa početnim flotiranjem u vani) dvobojni prepletajusmerenim petljinim redovima

Slika 68. Desno-levi-poluzahvatni dvobojni Slika 69. Desno-levi-poluzahvatni-(Keper) prepletaj dvobojni razmešteni (skretani Keper)

prepletaj

74

74

Slika 70. Desno-levi-izvedeni dvobojni Slika 71. Desno-levi (Petinet, Ažurflotirani sa zamkama prepletaj kulirni) prepletaj

Slika 72. Desno-levi-dupli zahvatni (Pres uzorkovani) Slika 73. Desno-levi dupli polu-prepletaj zahvatni(dupli keper) prepletaj



75

75

Slika 74. Desno levi-platirani dvobojni Slika 75. Desno-levi-obostrano platiraniprepletaj dvobojni prepletaj

Slika 76. Desno-levi-Dupli Slika 77. Desno-levi-Nopasti Slika 78. Desno-levi-poluzahvatni-razmešteni prepletaj Nopasti-razmešteni(dupli keper) prepletaj prepletaj

76

76

Slika 79. Desno-levi-uzastopno-platirani Slika 80. Desno-levi-izvedeni-platiranisa flotiranjem prepletaj sa flotiranjem prepletaj



77

77

Slika 81. Desno-levi-plišani Slika 82. Desno-levi-uzorkovani-plišprepletaj prepletaj

Slika 83. Desno-levi-Futer Slika 84. Desno-levi-platirani-Futer prepletajprepletaj

Na čaraparskim automatima „Uniplet“ izrađuje se maloparajući pres prepletaj-Mašenfest (slika 85) slični kao na slici 60. Jedna druga kombinacija maloparajućih presprepletaja (slika 86) sa raportom 1:3 : a-sa čaraparskog automata 12Da; b-sa mašine14Da.

Na slici 87 data je struktura polaganja elastomernim nitima po principu polaganjafuternih niti, i principu polaganja potkinih niti.

Čarape sa upletenim nitima i nitima sa prekidnim platiranjem izrađuju se u prepletajuprikazanim na slici 89.

78

78

Slika 85. Maloparajući pres prepletaj “Mikromeš”

a bSlika 86. Maloparajući pres prepletaj sa raportom 1:3

a bSlika 87. Struktura polaganja elastomernih niti: a-po principu futernog;

b-po principu potkinog polaganja kod desno-desnih prepletaja



79

79

Slika 88. Struktura prekidnog platiranja elastomernim nitima

Slika 89. Struktura prepletaja sa upletenim iuvučenim elastomernim nitima

Na slici 90 data je struktura “Mikromeš” prepletajasa tri različite kombinacije prepletaja izrađenih načetvorosistemnom čaraparskom automatu finoće 34“Zodiak” (Italija) i I4Da (Čehoslovačka).Karakteristično za ovu grupu prepletaja je da se zarazliku prepletaja na slici pod a, prepletaji pod b i cpraktično ne paraju od ivice.

Na slici 90, d prikazana je struktura jednostrukogpres prepletaja, u kojem na strani lica vidimo okruglepetlje 1, raširene na račun susednih zamki 2. Ovuvrstu prepletaja izrađujemo iz bleštavih pređa ili niti,

uzorke stvaramo iz figura, koje se sastoje iz petlji sa različitim sjajem. Pri ovomeneophodno je uzeti u obzir da najveći sjaj imaju pres petlje sa većim indeksima( trojni, četvorni i tako dalje). Jednostavnije petlje imaju manju visinu i veću krivinupređe, zatim one jače rasejavaju svetlost i pokazuju veću mračnost (zagasitost), negopres petlje.

Da bismo održali osobine kulirnih pletiva, pres petlje raspoređujemo u prepletaju, naprimer preko tri petlje glatkog prepletaja po horizontali i preko jednog petljinog reda povertikali sa skretanjem za jednu petlju u svakom sledećem presovanom redu. (slika 90,e). Širina raporta prepletaja u ovom slučaju jednaka je 4 niza ili petlje, a visina 8 reda. Usvakom petljinom nizu pres petlje su raspoređene sa određenim intervalima. Zatim priprekidu petlje b paranje petlji je u pravcu, suprotno pletenju( po strelici S1), i može da ide po celoj dužini čarape. U pravcu pletenja (po strelici S2)paranje petlje e rasprostire se do pres a. Maksimalna dužina paranja za ovaj prepletaj upravcu pletenja jednaka je 6 petljina reda. Ovakve prepletaje nazivamo malorastegljivim. Oni se široko koriste za izradu ženskih čarapa i dobili su naziv„Mikromeš“.

Na slici 90,f prikazana je patrona različitih vrsta pres prepletaja tipa „Mikromeš“.Najveću rasprostranjenost dobili su prepletaji sa povezivanjem u petljinim redovima

80

80

pres petlji i glatkih petlji 1+3 (slika,a, b) pri visini raporta 8 i 16 petljinih redova.Povezivanje petlji može biti različito: 1+2 (slika,a), 1+4 (slika,d). Najveće su-prostavljanje prema paranju petlji poseduje prepletaj sa povezanim pres i glatkimpetljama 1+1 (slika, e). Pres petlje u njemu se stvaraju u neparnim petljinim nizovima uprvom redu i u parnim petljinim nizovima u trećem redu. Ovakav redosled pres petljidaje prepletaju mrežasti efekat.Paranje u suprotnom pravcu (od početka) prema vrhu čarape znatno je otežano radi jakonategnutih petlji P i zamki Z. Raport ovih prepletaja po visini iznosi 4 petljina reda, a poširini 2 petljina niza.

Na slici 91 prikazana je kombinacija glatkih pres prepletaja kao poluzahvatni izahvatni

Jednostruki ili jednostrani poluzahvatni pres prepletaj (slika 91,a) ima petljine nizovepovezane sa jednim petljinim nizom pres petlji (petlje sa zamkama).Jednostruki ili jednostrani zahvatni prepletaj (slika 91, b) ima sve pres petlje.Povezivanje pres petlji zavisi od raporta po širini. Pri raportu prepletaja 1+1 pres petljese povezuju u šahovskom rasporedu u svakom petljinom nizu.Slika 91,c prikazuje osnovo pleteni pres prepletaj koji se izrađuje sa jednim polagačemsa punim uvodom osnovinih pređa pri zahvatnom polaganju pređe. Iz slike vidimo, dase petljini nizovi stvaraju jednom pređom ( niz 2-iz pređe b, niz 3-iz pređe a i takodalje). Na slici 91,d, data je struktura troiglenog atlasa u kome se petlje ne presuju uprelomnim redovima. Kao rezultat toga petlje se stvaraju samo od srednjih polaganja, apri okretnom ili prelomnom polaganju dobijamo zamke, povezane petljinim nizovima.Zamke se stvaraju naizmenično čas levo, čas desno. Petlje nemaju nagib i raspoređenesu pravo.

Slika 91,e prikazuje takođe osnovo pleteni pres prepletaj u kepernom polaganju sanabačenim zamkama Z (tri) preko iglenih glava petlji P. Jedna strana grupe zamkipriljubljena je prema baznim delovima petlji uz pomoć dva vezna dela P1 i P2. a drugastrana zamki se podiže naviše, stvarajući time bobice, ili ispupčenja, na strani naličjapletiva.

Jedna vrsta osenčenih prepletaja (slika 91,f) prikazuje raspored glatkih petlji sapresovanim u vidu pruga, kao naprimer, poluzahvatni 2+2. Što je manja visina redapetlji time je veća krivina pređe. Glatke petlje imaju manju visinu u poređenju sa prespetljama, imaju veću rasejanost i svetlost, nego pres petlje koje imaju tamniju senku.Glatke petlje daju veću bleštavost od pres petlji. Ova bleštavost je naročito izražajnakod pletiva izrađena od prirodne svile.Slika 91,g prikazuje kombinaciju pres prepletaja sa zamkama nabačenih preko jedne ilitri izdužene petlje a .

Na slici 91,h prikazana je struktura pres petlji sa povezanim petljama 1+1. Pres petljesmanjuju dužinu pređe u susednim petljama glatkog prepletaja na račun njenihpreraspodela za vreme pletenja.

Pri razvlačenju po širini glatke petlje još više se umanjuju zbog razlike u dužini petljiu parnim 2, 4, 6 i neparnim 1, 3, 5 redovima. Zatim pri prekidu petlje a oslobađanjepetlje b je otežano zbog male dužine petlje c, što smanjuje paranje prepletaja upravcima, suprotno pletenju ( po strelici S).



81

81

Pri pletenju naizmnično redove glatkog prepletaja 2, 4, 6 (slika 91,i) sa manjomdubinom kuliranja, nego redovi sa pres petljama, dobijamo petljinu strukturu, kojaposeduje povećanu otpornost prema paranju. Ovakav prepletaj nazivamo presprepletajem 1+1 ili “Mikromeš”.

Kao rezultat promene odnosa gustine pletenja u redovima glatkog prepletaja 2, 4, 6dužina petlji c nešto se smanjuje, pošto se njenja iglena glava zateže u pletivu premaiglenoj glavi pres petlje a1, stvara originalne čvorove iz upletenih pređa, a petlja b seširi, pridobijajući oblik poluzahvatne petlje.Pri prekidu, naprimer, petlja a slobodno petlji b teško se oslobađa iz zategnute u

čvor upletene pređe petlje c. Zato čarape povezane ovakvim prepletajem, ne paraju sepri rastezanju u mestima prekida, pošto pokidana petlja a pokazuje zatvorenost sa svihstrana čvorovima, stvorenih zategnutim petljama.

Na slici 92 data je struktura glatkog prepletaja na desnoj strani sa jednomkombinacijom polaganja zamke u središnjem petljinom nizu gde se nalaze sve izduženepetlje. Flotiranje pređe takođe ide preko izduženih petlji jednom ispod (slika b) i jednomiznad izdužene petlje (slika c).

Na slici 93 prikazana je struktura desne strane glatkog prepletaja sa potkinimpolaganjem (slika,a) naizmenično ispod i iznad nizova petlji po redovima kao kodpolaganja potke pri tkanju platnenog prepletaja. Slika-b prikazuje polaganje potke povertikali po nizova naizmenično ispod i iznad platinskih lukova petlji.

Na slici 94 prikazana je desna strana glatkog prepletaja sa različitim kombinacijamaprebacivanja petlji iz jednog petljinog niza u susedni, tehničkom patronom i šemomprebacivanja petlji iz jednog niza na susedni.

z

82

82

d

Slika 90. Struktura prepletaja “Mikromeš”

Na slici 95 prikazana je desna strana desno-levog prepletaja takozvani “Prošivna čipkaAžur”. Slika 96 prikazuje levu stranu desno-levog prepletaja sa flotiranjem pređe uodnosu 1+1. Kao što se iz slike vidi flotirajuća pređa se upliće u obliku zamki saplatinskim lukovima osnovnog prepletaja

Desna strana petlji u patroni (slika, a) je prikazana velikim slovom V. Polje u patronioznačeno slovom h prikazuje petlju koju prebacujemo na susedni niz petlji. Šemaprebacivanja desno od patrone to jasno prikazuje. Prebacivanjem petlje u pletivu sestvara jedan otvor ili “Ažur” što pletivu daje poseban efekat. Slika pod b prikazujejednu drugu varijantu prebacivanja petlji sa dve susedne igle levo i desno na petljamasusednh nizova. U patroni je označeno slovims d i b. Poseban način prebacivanjastranice petlji preko dva petljina niza prikazuje slika, c. U drugom nizu u trećem redu



83

83

desna stranica petlji se prebacuje preko sopstvene i susedne iglene glave i povezuje salevom stranicom sa petljom susednog niza u istom redu. U tehničkoj patroni označenoje sa dva slova n , a u šemi desno od patrone slovom V.

Poseban način prebacivanja petlji prikazuje slika, d, gde se u drugom nizu petlji udrugom redu desna stranica petlji prebacuje preko iglene glave petlje u susednom nizu udrugom redu, prebacuje preko sopstvene nepotpune iglene glave i dalje povezuje sadesnom stranicom petlje u drugom redu susednog niza. Leva stranica petlje u trećemredu trećeg niza povezuje se sa platinskim lukovima petlje u četvrtom redu drugog niza.Ovakvim načinom prebacivanja petlji dobijamo u pletivu manje i veće otvore, kao što jena slici prikazano.

84

84

h i

Slika 91. Struktura jednostrukih (desno-levih) glatkih pres prepletaja

Slika 92. Desno-levi prepletaj sa zamkom-a flotiranjem pređe-b,cna desnoj strani



85

85

Slika 93. Desna strana glatkog prepletaja sa potkinim polaganjem pređeLinke warenseite- leva strana prepletaja (naličje) ; Rechte warenseite- desnastrana prepletaja (lice).

Slika 94. Desna strana glatkog prepletaja sa elementimaprebacivanja petlji, tehničkom patronom i šemom prebacivanja petlji

86

86

Slika 95. Prošivna čipka “Ažur” Slika 96. Desno-levi flotirani 1+1 prepletaj

Na slici 97 prikazan je desno-levi dvobojni flotirani prepletaj. Po samom načinuflotiranja pređe i uplitanjem u sam osnovni prepletaj ime je dobio “Harmonikaprepletaj”. Flotirajuća pređa se upliće u odnosu 1+2 i istovremeno levo i desno stvarapo dijagonali osnovne petlje, slično kao u harmonici. Ovakva vrsta prepletaja može dase dobije samo na mašinama koje su opremljene specijanim uređajem za uzorkovanje.

Na slikama 98-106 dati su grafički prikazi desno-levih izvedenih prepletaja. Pojedinestrukture petlji, koje su date gore prikazane su i u obliku grafičkog prikaza.

Slika 97. Harmonika prepletaj



87

87

a b

cSlika 98. Reljefni pres prepletaji

Na slici 98,a prikazan je reljefni uzorak na pletivu pres prepletaja dobijenogpovezivanjem delova, koji se sastoje iz glatkih ili drugih petlji glavnih prepletaja, saizduženim pres petljama, koje imaju veći broj zamki. U ovakvim prepletajima delovi,

88

88

koji se sastoje iz jednostavnih petlji, zatežu se pres petljama i deluju reljefno,stvarajući reljefne bobice na površini pletiva. Tako, naprimer, u jednostrukomprepletaju, (slika 98, b) pres petlja A zateže delove od jednostavnih petlji B, stvarajućiod njih reljefne bobice (uzvišenja).

Na slici 98,c prikazan je uzorak pletiva dvostrukog pres prepletaja sa reljefnimjednobojnim uzorkom, dobijenog na mašini interlok. Kako se vidi iz uzorka, u datomslučaju izdužene pres petlje povezuju se sa petljama patenta normalne veličine, usledčega na pletivu stvaramo male reljefne uzorke, sa uspehom primenjene na pletivu zaženske bluze.

Slika 98,c imitira sa uspehom ažurna efektna pletiva jednostrukih i dvostrukih presprepletaja dobijeni putem stvaranja svetlosti u mestima rasporeda pres petlji sa većimindeksima, to jest sa većim brojem zamki. Mređuprostore među pres jako zategnutimpetljama i susednim petljinim nizovima iz jednostavnih petlji stvaramo usled težnjizamki prema ispravljanju. Pri tome se pojavljuju sile elastičnosti koje pomeraju susednepetljine nizove od pres petlji, i među njima stvara otvore, podsećajući na svetle ažurneprepletaje. Ovakve prepletaje takođe nazivamo paukovom mrežom.

Slika 99. Desno-levi izvedeni prepletaj Slika 100. Desno-levi pomereni Presuzorkovani 1+1 prepletaj

Slika 101. Desno-levi-Keper prav Slika 102. Desno-levi-Keper razmešteni“Poluzahvatni”prepletaj “LASKOTE”, “Mašenfest” prepletaj



89

89

Slika 103. Desno-levi-Dupli prav Keper Slika 104. Desno-levi-Dupli Keperrazmešteni prepletaj

Slika 105. Desno-levi-Nopasti pravprepletaj

90

90

Slika 106. Desno-levi-Nopasti razmešteni Slika 107. Desno-levi-“MIKROMEŠ”prepletaj prepletaj

Struktrura i projektovanje futernih prepletajaPletiva futernih prepletaja u osnovni prepletaj sadrže dopunske pređe, nepovezane u

petlje; ove dopunske pređe upletu se u osnovne putem zatezanja nekih petlji prekozamki futernih pređa. Naziv futerna pređa dobila je po samom aparatu futer, koji je prviputa primenjen na mašinama sa špicastim iglama, kao naprimer „Francuski rundštul“ idruge. Pri izradi pletiva futernih prepletaja futerne pređe se provlače na iglama u oblikuzamki, odvode se prema polupetljama i zbacuju zajedno sa njima na novostvorenepetlje.

Na slici 108, prikazana je struktura pletiva futernog prepletaja na bazi glatkogkulirnog prepletaja. Ovi prepletaji u literaturi , kao i mnogi drugi imaju i druge nazive, kao naprimer: desno-levi, jednostruki, jednostrani, glatki, glatki kulirni i tako dalje.

Ovo pletivo sadrži futernu perđu F, zamku 1 koju u nekim petljinim nizovimazbacujemo zajedno sa polupetljama na novostvorene petlje. Zamke 1 jednog petljinogreda povezuju se veznim delovima 2, ležeći na strani naličja pletiva. Futerna pređapričvršćuje se u osnovnu u tačkama a, b, c platinskim glavama ili lukovima.

U mestima presecanja futerne pređe sa platinskim glavama futerna pređa vidljiva jena strani lica pletiva među susednim petljinim nizovima. Ova pojava je nedostatak



91

91

pletiva futernih prepletaja na bazi glatkog. Ovaj nedostatak odstranjujemo izradompletiva platiranih futernih prepletaja, koji spadaju u grupi uzorkovano kombinovanih. Uplatiranom futernom prepletaju (slika 108, b) zamka 1 futerne pređe F raspoređena jemeđu platiranom P i osnovnom O pređom. Pri ovome se ne ulepšava samo izgled stranelica pletiva, već i jačina pričvršćenja futerne pređe u osnovnu. U jednom petljinom redukulirnog pletiva futernih prepletaja mogu se polagati nekoliko futernih pređa. Uzavisnosti od broja takvih pređa razlikujemo:

j e d n o s t a v n e , udvostručene, utrostručene futerne prepletaje.

Pletiva futernih prepletaja mogu biti stvorena na bazi svih poznatih prepletaja. Povrsti glatkog prepletaja, kao osnovnog, u kojem su upletene futerne pređe, futernapletiva mogu biti: jednostruka kulirna (slika 108,a,b), dvostruka kulirna (slika 108,d), iosnovo pletena (slika 109).

U pletivu futerne pređe mogu izvršavati ulogu podstavnih (slika 108,a, b), vezujućih(slika 109,e), uzorkovanih (slika 109,f), skeletnih (slika 108,d), a takođe istovremenovezujućih i uzorkovanih (slika 109,e).

Na slici 108,b prikazana je struktura kulirnog pletiva futernog prepletaja sapodstavljenim (uvučenim) pređama na bazi izvedenog glatkog prepletaja. Podstavljenefuterne pređe skoro su neprimetne na licu pletiva, i pletivo se može koristiti umestoplatiranog futernog prepletaja, čiji je proces izrade veoma složen.

U kulirnom pletivu futernog pletiva na bazi patenta (desno-desni) 1+1 ( slika 108,d)skeletne futerne pređe a i b uvezane su sa ciljem smanjenja rastegljivosti patenta poširini. Zamka 1 iz pređe a raspoređena je samo na licu petljinih nizova, a vezni deo 2-među nizovima na licu i naličju. Zamke 1’, 3, 3’ iz pređe b povezane su kako na licu,tako i na naličju petljinih nizova, a vezni deo 2 obavija platinske glave osnovnih petlji.Uvezivanje futernih pređa u poslednjem slučaju obezbeđuje njenu jačinupričvršćivanjem u osnovni prepletaj.

Na slici 109,a, d prikazana je struktura osnovo pletenih futernih prepletaja na bazitrikoa sa podstavljenim futernim pređama i različitim vrstama futernih petlji. Futernepređe u osnovo pletenom pletivu stvaraju zamke i vezne delove. F u t e r n e z a m k eab i cd -delovi futerne pređe prepliću se sa veznim delovima petlji osnovnogprepletaja. F u t e r n i v e z n i d e l o v i bc i da povezuju se redosledno, stvarajućiu procesu pletenja futerne zamke.

Futerne zamke i futerni vezni delovi u celini stvaraju n e z a m k a s t e f u t e –r n e p e t lj e. Razlikujemo otvorene i zatvorene nezamkaste futerne petlje.

O t v o r e n e nezamkaste futerne petlje nazivamo u tom slučaju, kao prepleteniistoimeni vezni delovi futernih i osnovnih pređa (slika 109,b, d), to jest ulazni veznidelovi futernih pređa prepliću se sa ulaznim veznim delovima osnovnih ili izlaznimveznim delovima futerne- sa izlaznim veznim delovima osnovnih.

U z a t v o r e n i m nezamkastim futernim petljama prepliću se raznoimeni veznidelovi (slika 109,b,d), to jest, ulazni vezni delovi futerne pređe- sa ulaznim veznimdelovima osnovne pređe.

Osnovo pleteno pletivo futernih prepletaja sa podstavnim pređama (slika 109,a-d)karakteriše se sa visokom jačinom pričvršćenja (fiksiranja) futernih pređa u osnovni

92

92

prepletaj i niskoj vazdušnoj propustljivosti. Futerni vezni delovi stvaraju na naličjupletiva gustu pokrivenost; naročito racionalnim javlja se priprema, u kojoj u svojstvuosnovnih i futernih primenjujemo različite vrste tekstilnih pređa.

Na slici 109,e prikazana je struktura pletiva, u kojem se futerne pređe pojavljujuistovremeno povezujućim i uzorkojućim. Polaganje futernih pređa iza igala upravljažakar aparat. U pletivu stvaramo uzorkovane efekte zahvaljujući povezivanju direktnimotvorima (delovi III) sa delovima I i II manje i više gusto pokrivenim futernimpređama.

Na slici 109,f prikazana je struktura pletiva sa uzorkovanim futernim pređama.Uzorci vrste VEZA (vezenje) stvaraju se polaganjem futernih pređa F1 i F2 na naličjupletiva prepletajem triko. Analogni uzorci mogu biti dobijeni na bazi jednostrukihkulirnih prepletaja.

Osobine pletiva i metode proračuna. Dopunske futerne pređe, upletene uosnovno pletivo bilo kog prepletaja, bitno menjaju njegove osobine. Rasporedom nastrani naličja jednostrukog pletiva ili među baznim delovima petlji u dvostrukom,futerne pređe povećavaju debljinu pletiva.

Debljina pletiva uvećava se otprilike za debljinu futerne pređe, ako je u osnovniprepletaj upleten jedan njihov sistem, i na debljinu nekoliko pređa, ako je njihov brojsistema veći od jedinice i oni su položeni tako da se presecaju.

M = Mg+ndsf ,

gde je Mg-debljina glatkog ili osnovnog pletiva;n-broj sistema presecajućih futernih pređa;dsf- srednji prečnik futerne pređe.

Futerne pređe u pletivu obično čupavimo, tako da se na strani njegovog naličja stvarazbijena dlakava površina. Osnova ovakvog pletiva skoro se ne para: Dlačice različitihpređa upadaju u bazne delove petlji, sprečavaju njihovo raspuštanje, prema tome,pojačavaju, priljubljenje prema pletivu, prihvatanjem futernih pređa.

Jednostruko pletivo futernih prepletaja uvija se sa krajeva, kao i pletivo baznogprepletaja, međutim uvijenost njegova je manja u onim pravcima petljinih redova ilinizova, gde je priložena futerna pređa. Pletiva sa futernim pređama, orijentisanim upravcima istezanja, kao i pletiva potkinih prepletaja, malo su rastegljiva. Rastegljivostpletiva futernih prepletaja je veća, nego potkina pletiva; u njima su zamke i veznidelovi futernih pređa, naprimer, umetnute uzduž petljinog reda (slika 108, a, c, d; 109,e), više savijene, nego vezni potkini delovi.Pri razvlačenju pletiva futernih prepletaja na opterećenje prihvatanje futernih pređa ,

više je orijentisano u pravcima istezanja, nego li u petljama osnovnog prepletaja; uprvom redu biće razrušene futerne pređe, a zatim osnovne, što dovodi do nejednakogstepena iskorišćenja jačine pređe i ispoljava se kao nedostatak.

Pri složenim deformacijama ovakvog pletiva, veličine koje se približavaju premarazaranju, futerne pređe mogu menjati svoj položaj relativno osnovnim pređama. Ovepromene se ne uspostavljaju pri relaksacionim procesima i dovodi do smanjenjapokazatelja oblika stabilnosti pletiva.



93

93

Slika 108. Struktura pletiva futernih prepletaja

U pletiva futernih prepletaja (slika 108,a, c i d) neki delovi futernih pređa raspoređujuse u veznim delovima među petljinim nizovima, uvećavajući petljin korak Af.Povećanje petljinog koraka u petljinim nizovima sa zamkama futerne pređe ab mogudovesti do promene petljinog koraka A1 među susednim petljinim nizovima, ne imajućizamke, pošto je Af≠ A≠A1, pri čemu je Af >A<A1, gde je A-petljin korak osnovnogprepletaja. Takve promene petljinog koraka opažamo, ako su zamke futernih pređa usvakom petljinom redu raspoređene u jednom te istom petljinom nizu. Obično futernepređe raspoređene po petljinim redovima su pomerene, tada je A1≈A.

Srednji petljin korak za takva pletiva pri polaganju futerne pređe po raportuRf = a+b određujemo saglasno formuli

./ fff RbAaAA

Ukoliko zamke futernih pređa obično polažemo samo na jednu iglu ( Rf = 1+b),gornja formula dobija oblik

./ fff RbAAA

94

94

Futerne pređe obično su punije od osnovnih, zatim Af ≈ 2(dsg+dsf), gde je dsg i dsf-

srednji prečnik osnovne i futerne pređe.U jednostavnim jednostrukim pletivima na bazi glatkog koeficijent odnosa gustinemože biti isti kao u glatkom prepletaju. Sa povećanjem broja futernih pređa, položene ujednom petljinom redu, on se uvećava i može se odrediti po formuli

C = B/A = [Bg+(r-1)dsf]/

fA ,

gde je Bg- visina reda petlji osnovnog prepletaja (baznog);r-broj futernih pređa, položenih u jednom petljinom redu pletiva;df-srednji prečnik futerne pređe;

fA - srednji petljin korak pletiva futernih prepletaja.

Dužina futerne pređe(slika 108,a) sastoji se iz zbira dveju zamki ab i veznog dela bc.Dužina zamki može biti izračunata kao polovina dužine elipse sa poluosama 0,5Af i dsf;dužina veznog dela bc u znatnom stepenu zavisi od načina i tehnoloških uslova izradepletiva futernih prepletaja, Naprimer, oni se uvećavaju pri smanjenju zatezanja futernepređe u procesu stvaranja petlji, uvećavanjem izlaza grla platine iza leđa igala, kada seproces stvaranja petlji izvršava sa učešćem platina.

Dužinu ovog veznog dela sa manjom greškom možemo izračunati preko iglenogkoraka pletaće mašine t sa uzimanjem tehnološkog upletanja futerne pređe priodležavanju pletiva:

ℓ bc = (Rf-1)t (1-Ku),

gde je Ku- koeficijent upletanja futerne pređe. Za pamučnu pređu Ku ≈ 0,02-0,03. Tadaje

Lf = ℓ ab+ℓbc = 0,5π(0,5

fA +dsf)+(Rf-1) t (1- Ku).

Dužina futerne pređe , koja se dodaje na jednu osnovnu petlju

ℓf = Lf/Rf,

gde je Lf- dužina futerne pređe u raportu njenog polaganja;Rf-raport polaganja futerne pređe.

Pri izvesnoj veličini ℓf površinska masa pletiva se određuje po formuli za potkineprepletaje,u kojoj umesto dužine potkine pređe, koja se odnosi na jednu petlju,postavljamo veličinu ℓf .

Na slici 110 data je struktura futernog prepletaja čiji se osnovni prepletaj razlikuje odosnovnih prepletaja navedenih gore. Naime ovo je pres futerni prepletaj na bazijednostrukog zahvatnog prepletaja. Karakter pričvršćenja futerne pređe f u petljinustrukturu (slika 108,a) svuda je jednak: pređa je raspoređena u vidu veznog dela bc, nastrani naličja i visi na platinskim glavama osnovnih petlji prepletaja u vidu zamki bc. Upres futernom prepletaju (slika 110) platinske glave osnovnog prepletaja ukrštavaju sesa pres zamkama PZ.

U mestima preseka futerne pređe sa platinskim glavama osnovnih petlji ujednostavnom futeru prve ulaze na strani lica pletiva. Ova pojava je jedna od bitnih



95

95

nedostataka jednostavnog futera, pošto se stvara neravnomerna površina na stranilica pletiva.

Slika 109. Struktura i grafički prikaz osnovo pletenih pletivafuternih prepletaja

Na jedan petljin red osnovnog prepletaja mogu biti položene j e d n a ili d v efuterne pređe, a kao rezultat toga stvaraju se jednostruki ili dvostruki futerni prepletaji.

96

96

Ovakvi prepletaji primenjujemo u osnovi za tople odevne proizvode. Jedna odosnovnih njihovih osobina je sposbnost zadržavanja toplote. Istraživanja su pokazala,da dlačice, stvorene kao rezultat rasčešljavanja futernih pređa, povećava toplotnasvojstva pletiva u proseku za 50%. Polaganjem druge futerne pređe povećava sekoeficijent zadržavanja toplote pletiva pri drugim jednakim uslovima samo za 10%.Slika 111 prikazuje strukturu jednostavnog jednostrukog futera ( slika 111,a) idvostrukog (slika 111,b). Po slikama vidimo, da se futerna pređa f polaže na iglama uredosledu preko tri igle na četvrtu (1:3). U tim mestima, gde se pređa futerna polažepod iglu, ona leži slobodno na naličju. Tamo, gde se ova pređa polaže na iglu, onapreseca susedne vezne delove (platinske glave) i izlaze na strani naličja pletiva.Obavijajući osnovnu pređu O , pređa f opet prelazi na strani naličja pletiva.

Na slici 112 data je struktura pletiva futernih prepletaja, izrađeni na bazi osnovnog izpres petlji 1+1. Futerna pređa f u ovom pletivu raspoređena je između petlje 1 i zamke2 pres petlj P. Osnovno pres pletivo futernih prepletaja može da se sastoji iz glatkih ipres petlji, raspoređene ne samo preko jedne, već i u drugom rasporedu (2+2, 2+1 itako dalje). Isto tako za dobijanje pletiva bolje rastegljivosti i manje površinske masenajbolje i celishodnije u svojstvu osnovnog je da koristimo povezivanje pres i glatkihpetlji u odnosu 1+1.

Polaganje futernih pređa, u zavisnosti od namene pletiva, može biti nekoliko vrsta.Najviše rasprostranjeni raporti polaganja su 1+2 i 1+3 za jednostruka pletiva futernihprepletaja i 1+3- za dvostruka. Polaganje 1+1 primenjujemo pri izradi samo težihpletiva (tipa suknenih) a takođe pletiva, koja se ne podvrgavaju čupavljenju.

Polaganje futernih pređa može biti pravo, to jest bez skretanja (slika 113,a), saskretanjem (slika 113,b), i mešovito ( slika 113,c). Pri pravom polaganju futerna pređau bilo kom pletaćem sistemu polaže se na jednu te istu iglu. Za ovo trebamo, da je brojigala u cilindru mašine deljiv bez ostatka sa brojem igala u raportu polaganja. Priskretanom polaganju futernu pređu u jednom pletaćem sistemu polažemo sa sketanjemrelativno polaganju futerne pređe u prethodnom pletaćem sistemu. Polaganje sadijagonalnim skretanjem dobijamo, kada je broj igala u cilindru deljiv sa brojem igala u

raportu sa ostatkom.

Slika 110. Struktura pres futernogprepletaja

Pri mešovitom polaganju futerne pređepravo polaganje povezujemo sa skretanimpolaganjem. Za dobijanje mešovitogpolaganja neophodno je, da broj sistema nebude deljiv broju igala u raportu polaganja.

Pri izradi platiranog pletiva, pored futernepređe, u pletenju učestvuju dve pređe-osnovna i platirajuća, pri čemu osnovna

pređa se uvodi u jedan pletaći sistem, a platirajuća u drugi. Zatim za zbacivanje jednogpetljinog reda platiranog pletiva futernih prepletaja trebamo dva pletaća sistema, štosnižava produktivnost mašine.



97

97

Slika 111. Struktura jednostrukog i dvostrukog kulirnogpletiva futernih prepletaja

Slika 112. Struktura pletiva futernog prepletaja nabazi osnovnih pres petlji

98

98

Slika 113. Grafički prikaz polaganja futernih pređa

Na slikama 114-116 dati su grafički prikazi razmeštenog 1+1 futernog prepletaja,žakarnog futera i vezivno podstavnog futernog prepletaja.

Slika 114. Razmešteni futer 1+1 Slika 115. Žakarni futer



99

99

Slika 116. Vezivno podstavni futerni prepletaj

Struktura i projektovanje platiranih prepletajaVrste pletiva i njihova struktura. Pletivo ili prepletaji, povezani iz dve paralelno

raspoređene pređe tako, da se jedna pređa nalazi na licu pletiva, a druga na naličju,nazivamo platiranim, ili pletivo, u kojem su sve ili neke petlje stvorene iz dve ili višepređa, pri čemu pređe u baznim delovima petlji su raspoređene tako, da osnovne petljeleže na naličju pletiva, a platirajuće na licu baznih petlji, nazivamo pletivom platiranihprepletaja.

Pletiva platiranih prepletaja možemo dobiti na bazi bilo kog glavnog prepletaja.Delimo ih na glatka i uzorkovana pletiva. Uzorkovana pletiva mogu biti promenljiva,prekidna, dodatna i vezena. Na bazi pletiva platiranih prepletaja dobijamo obojene,reljefne i ažurne uzorkovane efekte. Pletiva platiranih prepletaja mogu biti kako kulirna, tako i osnovo pletena, jednostruka i dvostruka.Na slici 117 prikazana je struktura poprečno pletenog platiranog prepletaja na bazikulirnog glatkog: a- strana lica; b-strana naličja; c- strana lica sa parametrima petljinestrukture. Iz slike vidimo, da je struktura petlji glatkog prepletaja ostala od ranije ista,izmenjen je samo njihov sastav: svaka petlja se sastoji iz dve pređe. Pređa, koja ulazi nastrani lica petlji, nazivamo platiranom ili pokrivnom, a na naličju-osnovnom.

100

100

Petlje pletiva imaju složeni prostorni oblik, njene petljine stranice su savijene.Ovo lepo vidimo na bočnom preseku petlji (slika 117,a,c, izgled AA’ i YY). Zatimpređe u iglenim i platinskim glavama (lukovima) su pomešane, i na strani naličja samovidimo platinske glave platirane pređe.U glatkom pletivu platiranih prepletaja, dobijena na bazi glatkog (slika 117,c), petlje sustvorene iz dve pređe: osnovne O i platirane P. Platirana pređa je i ovde raspoređena nalicu pletiva, a osnovna na naličju. Pri izradi pletiva iz pređe jednake debljine na stranilica vidljiva je samo platirana pređa P, sa naličja-samo osnovna pređa O. Kako vidimoiz uzdužnog ili bočnog preseka pletiva petljinih nizova, na strani lica vidimo deloveosnovne pređe samo u oblasti platinskih glava petlji.

U Glatkom pletivu dvostrukih platiranih prepletaja platirana pređa je raspoređena nastrani lica petlji, a na naličju-unutar pletiva.U uzorkovana pletiva platiranih prepletaja, kao i u glatkom, sve petlje stvaramo iz dve

pređe (osnovne i platirajuće), međutim u nekim mestima, saglasno raportu uzorka,raspored pređe u baznim delovima petlji se menja: osnovna pređa izlazi na strani lica, aplatirajuća- na strani naličja pletiva. Na bazi promenljivih pletiva platiranih prepletajastvaramo obojene i osenčane uzorkovane efekte. Uzorci na bazi takvog pletiva nemajučiste i jarke boje. Ovo objašnjavamo time, što su u baznim delovima petlji pređeraspoređene jedna ispod druge; poseduju neravnomernost po debljini i čupavost, pređejedne boje, naprimer osnovne, pokazuju uticaj na osenčenost pređe druge boje (platirane).

U prekidnom pletivu platiranih prepletaja uporedo sa petljama, stvorenim iz dve(osnovne i platirajuće) pređe, imamo petlje, stvorene samo iz jedne pređe. Strukturatakvog prepletaja prikazana je na slici 118,a. U njemu većina petlji stvorena je izosnovne pređe O i platirajuće P. Petlje Po sastoje se samo iz osnovne pređe O,platirajuće pređe zajedno sa petljama Po izvlače se na naličju pletiva u vidu veznihdelova petlji. Ukoliko je veći redosled ovakvih petlji u jednom petljinom redu, utolikoje veća dužina veznih delova. Vezni delovi se smanjuju istezanjem pletiva po širini, a unjegovom slobodnom stanju ugibaju se i mogu se prekinuti pri eksploataciji proizvoda.Osim toga uzorci u boji na bazi prekidnih pletiva platirannih prepletaja mogu biti samomaloraportni.

c

Slika 117. Struktrura poprečno pletenog platiranog prepletaja



101

101

Značajno veću primenu dobijaju prekidni prepletaji pri povezivanju ažurnihuzorkovanih efekata. Pri izradi takvog pletiva u svojstvu korišćenja osnovne iplatirajuće pređe, znatno se razlikuju po debljini, naprimer u svojstvu osnovne- tankemono-ili komplesne niti , u svojstvu platirane- visoko zapreminske niti ili pređe. Pripolaganju na igle osnovne O i platirane P pređe u skladu sa grafičkim prikazom (slika119,a) pletu se ažuri osnovnog pletiva, čija struktura je prikazana na slici 117,b.Kod uplitanja pređa znatna je razlika po debljini, sve petlje, stvarajući raport prepletajapo visini Rh, imaju različite veličine ( B1, B2, B3, B4 ) i oblik.

Slika 118. Sruktura pletiva jednostrukih platiranih prepletaja: a- prekidni; b-dodatni;c-vezeni

Ovo objašnjavamo različitoj elastičnosti osnovne i platirane pređe, savijenih upetljama, i različitim uslovima stvaranja petlji u procesu stvaranja petlji. Na primer,stvaranjem iz dve pređe petlje niza I u petljinom redu 1 dobijamo najmanje po visinired petlji B1 i ima oblik zamke. Pređe ove petlje, težeći da se isprave, znatno uvećavajuširinu odbijenih na njima petlje reda 4, stvorene iz tanje pređe, i zatežu bazni deo petljiprema petljinom redu 1. Uvećavanje po širini i visini petlje iz jednožične tanke pređestvaraju u pletivu otvore O, imitirajući takozvane ažure( otvore).

Petlje reda 2 pri stvaranju zatežu se kroz petlje reda 1 i smanjuju veličinu i dobijajuuvećanje (B2B1). Petlje reda 3, zatežu se perko uvećanog reda petlji 2, i suprotno,stvaraju umanjenje (B3<B2). Po analognom razlogu petlje reda 4 biće uvećane (B4»B3).

Pri stvaranju uzoraka sa ažurom u osnovnom pletivu u saglasnosti sa raportom uzorkapredviđeni delovi pletiva, povezani iz osnovne i platirane pređe nemaju svetlinu.

U dodatnom pletivu platiranih prepletaja (slika 118, b) osnovno pletivo je stvoreno izpetlje a, povezane u jednu pređu, a delovi platiranih petlji b se sastoje iz dve pređe. Ovidelovi dobijamo putem dodatne i upletene platirane pređe P zajedno sa osnovnompređom O. Kada platirana pređa ne stvara petlje u svim redovima raporta uzorka, to će

102

102

se u tim mestima, gde petlje nema, pređe istegnuti na strani naličja u vidu veznihdelova uzduž petljinih nizova dodatnog pletiva.

U vezenim pletivima platiranih prepletaja (slika 118,c) kao i u dodatnim, uporedo saosnovnim petljama a, stvorene iz jedne pređe, sadrže delove petlji b, stvorene izosnovne i platirane pređe, položene u svakom petljinom redu najviše u dva susednapetljina niza. Izdvajanje veza i dodatnog pletiva platiranih prepletaja u pojedine grupe,bez obzira na sličnost strukture, objašnjavamo time, što pri izradi vezenog pletivaplatiranu pređu polažemo na iglama polagačima, slično kao na osnovo pletaćimmašinama, a dodatnu- dopunskim vodičima pređe, koji mogu polagati pređu na svakizadati broj igala.

Raznobojne platirane pređe za vez, upliću se sa osnovnim petljama, stvarajući upletivu zadebljane delove i uzorkovane efekte, slične vezenju.

Slika 119. Grafički prikaz i struktura prekidnog pletiva platiranog prepletaja sa ažurnimuzorkovanim efektom

Osobine pletiva i projektovanje njegove strukture. Svojstvima pletivaplatiranih prepletaja određujemo vrstu prepletaja i osobine pređe, korišćene za njegovuizradu. Zakonitost promene svojstava kulirnih i osnovo pletenih pletiva platiranihprepletaja su različiti.

Kulirni glatki i uzorkovani promenljivi platirani prepletaji održavaju strukturu isvojstva osnovnog prepletaja. Takva svojstva ili osobine, kao raspletanje i uvijenost sakrajeva, a takođe orijentacija petlji u petljinim nizovima i petljinim nizovima iredovima u pletivu, koeficijent odnosa gustine pri datom modulu petlji, parametar



103

103

istegljivosti i prekidnog opterećenja ova pletiva mogu biti izmenjena putem izborapolaznih pređa. Naprimer, primenom u pletiva platiranih prepletaja pređe sa različitimpravcem zavoja, mogućno je odstraniti iskrivljene petljine nizove, korišćenjemrazličitih po osobinama pređe za stranu lica i naličja pletiva- poboljšanja njegovehigijenske osobine i tako dalje.

Površinska masa 1m2, gustina pletenja po horizontali i vertikali, dužina pređe u petljikulirnog glatkog i uzorkovanog promenjlivog pletiva platiranih prepletajaizračunavamo po istim formulama za glatki i izvedeni prepletaj, sa učešćem zbirne ilizajedničke podužne mase pređe. Pri korišćenju u svojstvu osnovne i platirane pređerazličitih vrsta i podužnih masa, površinsku masu možemo odrediti po formuli

Q(o+p) = 4∙10-4 GhGv( ℓoTto+ℓpTtp),

gde je ℓo i ℓp- odgovarajuća dužina pređe u petlji osnovne i platirajuće;Tto, i Ttp- odgovarajuće podužne mase osnovne i platirajuće pređe.

U glatkom pletivu platiranih prepletaja dužina platirane pređe u petlji obično je za 3-5% veća, od osnovne.

Rastegljivost pletiva platiranih prepletaja određujemo po formulama za osnovniprepletaj; Pri određivanju prekidnog opterećenja uzimamo u obzir njihove srednjepokazatelje za osnovnu i platiranu pređu.

Kulirni uzorkovano prekidni, dodatni i vezeni platirani prepletaji, sadrže delove,različite po debljini, stvaranjem platiranih i osnovnih petlji. U prekidnom pletivu bitnose smanjuje rastegljivost i prekidno opterećenje po širini radi prisustva veznih delova.

Pri proračunu površinske mase ili gustine prekidnog platiranog prepletaja trebamoimati u vidu, da se iz platirane pređe petlje ne stvaraju svuda. U onim mestima, gde seiz te pređe ne stvaraju petlje, na strani naličja pletiva zategnuti su vezni delovi petlji.

Ako je širina i visina pravougaonog raporta uzorka u pletivu saglasno Rš i Rh, a Nop-broj petlji, stvorenih iz osnovne i platirane pređe, onda će dužina pređe, utrošena zapletenje jednog raporta biti

LR = Lo( R)+ Lp( R) = ℓoRšRh+(RšRh-Nop)ℓp+ANop,

gde je ℓo i ℓp- dužina pređe u petlji osnovne i platirane petlje;A-petljin korak.

Masa jednog raporta uzorka u gramima

QR = ( Lo( R)Tto+ Lp( R)Ttp)10-6

Površinska masa pletiva u gr m-2, određuje se po formuli

Q = QR n R,

gde je nR-broj raporata na površini pletiva od 1m2.

nR = 4∙102 GhGv/( RšRh),

104

104

Zamenom vrednosti QR i nR dobićemo

Q = 4∙10-4 GhGv {ℓoRšRhTto+[(RšRh-Nop)ℓp+ANop]Ttp}/ (RšRh).

Analogno određujemo površinsku masu dodatnog i vezenog pletiva platriranihprepletaja. Pri izračunavanju utroška platiranih dodatnih i vezenih pređa ustanovljavamosa uzimanjem broja platiranih petlji u raportu uzorka; prema tome, iznad toga, uzimamou obzir utrošak dodatnih (vezenih) pređa u veznom delu petlji.

Na slici 120 prikazana je šema pojedinih faza u procesu stvaranja platiranih prepletajana špicastim i jezičastim iglama.

Polupetlja Pp podiže se naviše klizeći po telu igle uz pomoć platine. Špicaste iglenemaju radno kretanje. Jezičaste igle imaju radno kretanje: podižu se na fazu zatvaranjai opuštaju na fazu preplitanja u odnosu na odbojnu ravan, u kojoj se zadržava polupetlja.

Položaj I –polaganje. Pređu polažemo na različite nivoe: 1-bliže kukici igle, 2-dalje. Uprocesu unošenja, sledi jedan za drugim, pređe ulaze ispod kukice igala, pri čemuzadržavaju položaj, kada se pređa 1 nalazi bliže prema kukici igle, pređa 2- dalje.Veoma je važno, da se dati položaj pređe u novostvorenu petlju ne menja do momentapovezivanja.

Položaj II- povezivanje. Suština ove faze sastoji se u tome, da se polupetlja, povezujesa iglenim glavama novih petlji, pritiskivanjem poslednje, i samim tim fiksira položajpređe u novoj petlji, kojom određujemo uslove unošenja i iznošenja.

Položa III- formiranje ili stvaranje, započinje izvlačenjem. Pri ispunjenju formiranjanova polupetlja, ne menja položaj svojim spajanjem 1 i 2, provlačeći se kroz novoformiranu petlji.Razmatrajući strukturu nove petlje, mi vidimo, da pređa 1 je izašla na strani naličja

pletiva i pojavljuje se kao osnovna, a pređa 2- na strani lica pojavljujući se kaoplatirana.

Odavde proizilaze osnovna pravila tehnologije pletenja platiranih petlji: položajem pređe u petlji određujemo uslovima izvršenja faze polaganja i

iznošenja.; pređa, položena bliže prema kukici igle, stvara naličje, a pređa, položena dalje

od kukice igle,-stranu lica pletiva; pri pletenju u režimu rada igala neophodno je menjati uslove dodavanja pređe.

Ova pravila primenjujemo za bilo koji tip mašine.Na slici 119 date su varijante rasporeda platirane i osnovne pređe ispod kukice igala.

Slika 119,a prva pod kukicu igle ulazi pređa 2, a za njom pređa 1, koja je vidljiva napovršini pletiva na licu. Slika 119,b , prikazuje stranu naličja petlje iz pređe 1, a na licu–petlju iz pređe 2.

Pri procesu stvaranja petlji na kružnim mašinama (slika 119,c) pređa 1 izlazi na stranilica, međutim ukoliko igle zbacuju petlje u susednim petljinim redovima u raznimstranama, na strani lica pletiva biće vidljive petlje iz pređe 1, kao i iz pređe 2.

Na slikama ranije datih prikazana je struktura desno-levog (jednostrukog) platiranogdvobojnog prepletaja (slika 74), obostrano platiranog dvobojnog prepletaja (slika 75),uzastopno platiranog sa flotiranjem (slika 79) i izvedenog platiranog sa flotiranjemprepletaj (slika 80).



105

105

Na slikama 122-124 dati su grafički prikazi platiranih prepletaja za osnovni,obostrano platirani i izvedeno platirani prepletaj.

Struktura i projektovanje plišanih prepletajaVrsta pletiva i njegova struktura. Pletiva, izrađena iz osnovne pređe svih glavnih,

izvedenih ili uzorkovanih prepletaja sa uplitanjem dopunskih pređa ili snopom štapelnihvlakanaca u osnovni prepletaj, stvaranjem uvećanih platinskih glava ili lukova, iliveznih delova za čupavljenje, nazivamo plišanim prepletajima. Pletiva plišanihprepletaja razlikujemo:

po vrsti osnovnog prepletaja (kulirni, osnovo pleteni, jednostruki, dvostruki, nabazi glavnih, izvedenih i uzorkovanih prepletaja);

po načinu rasporeda veznih delova u pletivu (na strani lica, naličja, dvostruki); po načinu pričvršćenja plišanih veznih delova u osnovnom prepletaju (sa

upletenim veznim delovima u petlje, potkini, futerni ), po vrsti veznih delova za čupavljenje ( petljasti, sečeni, krzneni).

Prema tome, pletiva plišanih prepletaja mogu biti glatka, kulirna i uzorkovana. Nabazi plišanih prepletaja dobijamo čupavljena i krznena pletiva i proizvode, ćilime,plišane reljefne i obojene uzorkovane efekte. Glatki pliš ima na naličju plišane petljesaglasno svakoj osnovnoj petlji. Plišani prepletaji mogu biti potpuni i nepotpuni uzavisnosti od toga , gde se stvaraju plišani uvojci ili vezni delovi. Ako se vezni delovistvaraju među svim petljinim nizovima, onda je pliš potpuni, ako se stvaraju prekojednog ili više petljinih nizova, onda je nepotpuni.

Na slici 123,a prikazana je struktura k u l i r n o g g l a t k o g p e t lj a s t o g p l i ša n a s t r a n i n a l i č j a pletiva plišanog prepletaja na bazi glatkog.

Petlja 1 iz osnovne pređe a stvara osnovu glatkog pletiva. Petlja 2 iz plišane pređeb upletena je zajedno sa osnovnom, međutim platinske glave 3 ovih petlji uvećavaju sepo upoređenju sa osnovnim i stvaraju na strani naličja pletivo petljastog, ili vučenogpliša. U u z o r k o v a n o m p e t lj a s t o m pletivu plišanih prepletaja na naličju nabazi glatkog uzorci se stvaraju na strani naličja pletiva iz platinskih glava 3 plišanepređe, koje su raspoređene po uzorku.

Na slici 125,b prikazana je struktura sečenog pliša na naličju pletiva plišanihprepletaja na bazi glatkog. Po strukturi takvo pletivo se razlikuje od petljastog,izrađenog takođe na bazi tog prepletaja, ali uvećane platinske glave ( plišani uvojci) unjemu su isečeni. Sečenje petlji i plišanih pređa može se izvršavati u procesu izradepletiva na pletaćoj mašini ili na specijalnim mašinama za sečenje i šišanje.Na slici 125,c prikazana je struktura glatkih petlji u krznenom pletivu plišanogprepletaja na naličju na bazi glatkog. Za razliku od sečenog u njemu umesto pređe ilikompleksne niti u osnovni prepletaj iz niti 1 upleteni su snopovi štapelnih vlakana 3,čupanih iglama iz predene trake. Usled toga krajevi 2 upletenih vlakana različite dužinestvaraju pliš. Na osnovu takvog pletiva dobijamo veštačko krzno.

106

106

Slika 120. Šema izvršenja pojedinih faza stvaranja platiranih petlji našpicastim i jezičastim iglama

Slika 121. Varijante rasporeda platiranih i osnovnihpređa ispod špicastih igala



107

107

Slika 121. Prekidni platirani prepletaj: a, c-struktura; b-uzorak pletiva

Slika 122. Desno-levi platirani prepletaj Slika 123. Desno-levo obostrano platiraniprepletaj

108

108

Slika 124. Desno-levi izvedeni platirani prepletaj

Slika 125. Kulirna pletiva plišanih prepletajaa-struktura glatkog petljastog (vučenog) pliša na strani naličja;

b-struktura uzorkovanog sečenog pliša na strani naličja;c-petlja uzorkovanog krzna na strani naličja



109

109

Slika 126. Struktura dvostranogpetljastog

(vučenog) plišanog prepletaja

D v o s t r a n o p e t lj a s t opletivo plišanih prepletaja na bazinaličja glatkog prepletaja( slika 126) izrađeno je iz dva sistemapređe; osnovne a i plišane b. Osnovnopletivo plete

se iz osnovne pređe a, koje stvara bazni i vezni deo petlje 1 uobičajene dužine. Pređa b,upletena je zajedno sa osnovnom, pri dobijanju svakog petljinog reda na naličju stvarauvećane vezne delove 2 i 3. Ukoliko na strani naličja glatkog prepletaja petljini redovise zbacuju povremeno na licu i naličju pletiva plišane petlje iz uvećanih veznih delovaraspoređuju se na obadve strane pletiva, značajno uvećavaju njegovu debljinu M, ashodno tome, povećavaju parametre zapreminskih i toplotno zaštitnih osobina.

U svim razmotrenim varijantama kulirnih pletiva plišanih prepletaja osnovna i plišanapređa upliće se zajedno, stvarajući bazni deo petlji iz dve pređe, kao u pletivimaplatiranih prepletaja.

Zajedničkim upletanjem osnovne i platirane pređe obezbeđujemo pouzdanopričvršćenje plišane pređe u pletivu. Nedostatak ovakvog upletanja je pojava uvećanepotrošnje plišane pređe i ograničenje u izboru podužnih masa tih pređa pri preradi namašinama određene finoće.

Na slici 125 prikazana je struktura plišanih prepletaja: a-osnovo pleteni; b, c, d-poprečno pletenih.

O s n o v n o p r a v i l o d o b i j a nj a p l i š a n i h p r e p l e t a j a sastoji se usledećem.

Povećanje platinskih glava, ili veznih delova, u plišanoj petlji stvaramo različitomdubinom kuliranja osnovne i plišane pređe. Pri konstantnom položaju odbojne ravnidubina kuliranja za plišanu pređu mora biti sa većom dubinom kuliranja od osnovnepređe

hk.p > hk.o .Za ispunjenje navedenog pravila na mašini je neophodno imati :

specijalne platine, kukice ili druge dopunske detalje, pomoću kojih stvaramodopunsku ravan kuliranja za plišane pređe;

dodavanje osnovne i plišane pređe sa raspodelom ili razdelno.

Osobine i projektovanje pletiva.Plišane petlje u pletivu plišanih prepletaja uvećavaju njegovu debljinu M. Zatim

povećavaju zapreminske parametre i poboljšavaju toplotno zaštitna svojstva proizvodaiz tog pletiva.

110

110

Pri upletanju plišanih pređa zajedno sa osnovnim pletiva plišanih prepletajapridobijaju oblik, analogan strukturi pletiva platiranih prepletaja. U ovom slučajuparametri petljine strukture osnovnog prepletaja A, B, ℓ, Q i tako dajle, izračunavamo sakorišćenjem formule za pletiva platiranih prepletaja. Dužina plišanih pređa u petljiplišanih ( petljastog i sečenog) pletiva izračunavamo sa uzimanjem u obzir njegovestrukture i način izrade.

Na slici 128 prikazane su pojedine operacije procesa stvaranja petlji pri izradiplatiranog pliša na pletaćoj mašini sa jezičastim iglama, koje rade redosledno (slika 126,a) i preko jedne igle (slika 128,b). Iz slike je vidljivo, da je dubina kuliranja osnovnepređe O znatno manja od dubine kuliranja plišane pređe P.

Pri radu igala preko jedne (1+1) moguće je dobiti pliš na bazi dvostranog glatkogprepletaja. Pri njegovom pletenju sa jednim pletaćim sistemom radi jedna grupa igala,uključene preko jedne (1+1), a u drugom sistemu-druga grupa igala, uključene u tajtakođe redosled.

Poprečno prugasta pletivaStruktura i osobine. Poprečno prugasta ( ringl-pletiva ) nazivamo takva pletiva, u

kojima petljini redovi stvaramo iz različitih pređa, po vrstama, osobinama ili boji.Ovakva pletiva izrađujemo pri perodičnoj promeni pređa, polaganjem na iglama. Pletivamožemo dobiti na bazi svih poznatih glavnih i izvedenih glatkih kulirnihprepletaja.Razlikujemo povezujuća pletiva, ili poprečno prugasta, izrađena na ravnopletaćim mašinama i kružno pletaćim mašinama. Na slici 131,a prikazana je strukturapoprečno povezujućeg pletiva, izrađenog na ravno pletaćim mašinama iz pređe a i brazličitih boja. Promena ili smena pređe izvršava se na krajevima pletiva, zatim u timmestima se stvaraju ivični vezni delovi, čija dužina zavisi od broja petljinih redova ivisine raporta uzorka Rh, pri čijem stvaranju vodiči pređe a i b u radu ne učestvuju.

Na slici 131,b prikazana je struktura poprečno prugastih pletenih prepletaja na baziglatkog, izrađenog na mašini pri konstantnom pravcu stvaranja petljinih redova,naprimer na kružno pletaćim mašinama. U ovakvom pletivu u mestima povezivanja(smene) pređe pojavljuju se zadebljani delovi petlji iz dve pređe a i b, a prelaz od prugejedne boje prema prugama druge boje ostvaruje se stepenasto. Prema tome, na naličjupletiva ostaju isečeni krajevi pređe a i b.

U poprečno pletena pletiva, izrađena na višesistemnim kružno pletaćim mašinama, umestima priključenja vodiča pređe proizilazi skretanje uzorka na broj petljinih redova,koji je jednak broju pletaćih sistema. Zadebljane pruge pletiva sa pomerenim uzorkom ivisećim krajevima pređe moraju biti odstranjena pri krojenju, zatim promena vodičapređe u svim pletaćim mašinama mora se izvršavati na jednim te istim iglama.

U poprečno pletenom pletivu sa obojenim uzorcima smena pređe u petljinim redovimane menjaju njegovu strukturu i osobine. Osobine takvog pletiva ostaju iste, kao i kodpletiva osnovnih prepletaja.Podvrste poprečno prugastih pletenih prepletaja su s p i r a l n a p l e t i v a. Ona seizrađuju na višesistemnim kružno pletaćim mašinama pri snadbevanju pletaćih sistemapređama različitih boja. U spiralna pletiva, za razliku od poprečno pletenih, nemaskretanje uzorka pri promeni boja pruge, a takođe nema zadebljanja, čvorova i krajevaodsečenih pređa, pošto se pri njegovom dobijanju vodiči pređe ne menjaju. Maksimalna



111

111

visina raporta poprečno pletenih uzoraka spiralnog pletiva jednaka je brojukompleta pletaćih sistema (komplet jednog petljinog reda raporta uzorka, neophodnih zaizradu jednog petljinog reda raporta uzorka). Redoslednost smenjivanja petljinih redovarazličitih boja u raportu uzorka zavisi od redoslednosti snadbevanja pletaćih sistemapređama. Obojene pruge, stvorene u petljinim redovima , u takvom pletivu seraspoređuju po spiralnoj liniji; stepen njihovih nagiba prema horizontali povećava se pripovećanju broja pletaćih sistema ( raport uzorka po visini Rh) i smanjenju broja igala namašini.

Slika 127. Struktura plišanih prepletaja

Na slikama 128 i 129 dat je grafički prikaz osnovnog i uzorkovanog pliša.

112

112

Slika 128. Proces stvaranja petlji pri izradi platiranog pliša jezičastimiglama u raporedu 1+1.

Slika 129. Grafički prikaz desno-levog Slika 130. Uzorkovani plišosnovnog pliša

Nagibni ugao petljinog reda možemo izračunati formulomtgα = ns B/Ni A,

gde je ns- broj pletaćih sistema mašine;B-visina reda petlji;Ni- broj igala u iglenici;A-petljin korak.

Ovaj nedostatak spiralnog pletiva sa obojenim poprečno pletenim uzorcima posebnoje vidljiv u gornjim ramenima proizvoda, koje nosimo na ispust sa šavom i pojasom.Zato ne treba primenjivati ovu vrstu pletiva za izradu takvih proizvoda, kao džempera,jakni, suknji i tako dalje.



113

113

Poprečno pletena pletiva koristimo za dobijanje poprečno obojenih pruga iliosenčenih uzoraka. Njih primenjujemo, ako je neophodno da smanjimo neravnomernostpletiva u pravcu petljinih redova pri preradi neravnomernih po debljini kompleksnih nitiili pređa na ravno pletaćim mašinama.

Iz ovakvog pletiva dobijamo delove regularnih i poluregularnih proizvoda ( u tomslučaju, istovremeno sa smenom boje, vrstom i debljinom pređe, možemo menjatistrukturu izrađenog pletiva).

Osobenosti procesa izrade. Za pletenje poprečno pletenih pletiva koristimomehanizam smene pređa. Princip rada bilo koji od njih sastoji se u tome, da se smenjujupređe u saglasnosti sa dobijenim raportom uzorka iz poprečnih pruga.

Pri izradi poprečno pletenih pletiva na mašinama, koje imaju konstantan pravacstvaranja petljinih redova, naprimer na kružno pletaćim mašinama, broj vodiča pređe nvjednak je broju boja nb u raportu uzorka. Pri pletenju poprečnih pruga na mašinama sapromenljivim pravcem stvaranja petljinih redova, naprimer na ravno pletaćimmašinama, broj vodiča pređe zavisi ne samo od broja boja pređe u raportu poprečnopletenih uzoraka nb, već i od broja petljinih redova u prugama uzorka.

Pri parnom broju petljinih redova u svakoj pruzi uzorka broj vodiča pređe nv , kao ina kružno pletaćim mašinama, jednak je broju boja nb pređe u raportu uzorka. U tomslučaju smena pređe izvršava se po jednoj ivici izrađenog pletiva na jednoj straniiglenice. Pri neparnom broju boja pređe u raportu uzorka i neparnom broju petljinihredova u svakoj pruzi broj vodiča pređe nv takođe je jednak broju boja pređe, međutimuključenje vodiča proizilazi na raznim stranama iglenice.

Pri neparnom broju petljinih redova u nekim prugama poprečno prugastih pletivatrebamo primeniti dopunske vodiče pređe. Broj dopunskih vodiča pređe određujemo poformuli

nv = nb +1.

U ovom slučaju vodiče pređe takođe priključujemo na oba kraja iglenice.Pri neparnom broju boja pređe u raportu uzorka nb i neparnom broju petljinih redova u

pruzi uzorci ne mogu biti dobijeni bez praznih hodova glave (radilice) pletaće mašine.Ovakvo povezivanje boja pređe i broja redova u prugama pletiva ne treba primenjivati,pošto uvođenje praznih hodova, koje koristimo za specijalno uključenje vodiča pređe,smanjuje produktivnost pletaće mašine.

114

114

Slika 131. Struktura poprečno prugastog pletiva: a-izrađenog na ravnopletaćoj mašini ; b-izrađenog na kružno pletaćoj mašini

Na slici 132 prikazano je povezivanje krajeva pređe. Krajevi pređe mogu biti povezanina dva načina: uvezivanjem čvora ručno pomoću uređaja za vezivanje čvorova,automatski ili stavljanjem jedne pređe na drugu i zajedničkim povezivanjem obejupređa u petlju. Na slici 132 prikazan je drugi način povezivanja. U redu a prva i drugapređa zajedno su povezane na iglama 5, 6, 7, 8; posle toga prva pređa se isključuje izrada, a druga produžava stvaranje petlji na iglama 9, 10, 11 u sledećim redovima b, ci tako dalje.

U mestima povezivanja stvaraju se zadebljani delovi (petlje, vezane iz dve pređe) istepenasti prelaz od jedne pruge prema drugoj. Visina stepenica zavisi od gustinepletenja i od broja pletaćih sistema.

Na slici 133 prikazana su dva primera uzoraka iz poprečnih obojenih pruga. U prvomprimeru (slika 133,a) visina raporta uzorka Rh sastoji se iz visine pruge prve boje h1 ivisine pruge druge boje h2, to jest

Rh = h1+ h2.U pletiva sa većim brojem obojenih pruga, kao u drugom primeru (slika 133,b),

ukupna visina raporta uzorka sastavljena je iz visine pojedinih pruga. U tom slučajuRh = 3h+2h1+h2.

Broj petljinih redova u zajedničkoj visini raporta ili visini svake pruge upojedinačnosti jednak je:

Nr = Rh/B ili Nr = h/B,gde je Nr- broj petljinih redova;

B-visina reda petlji.



115

115

Slika 132. Povezivanje krajeva pređe

Na slici 134 data je struktura poprečnog pletiva. Pređa A stvara petlju jedne boje uredovima I i II, a u redu III ova pređa biva isključena na polvini petljinog reda izamenjujemo je pređom B druge boje. Posle stvaranja jednog petljinog reda pređa Bbiva uključena i zamenjuje opet pređu A. Isključenje (presecanje) pređe A i B događase uvek u određenom mestu, zavisno od uzorka. U datom slučaju ove pređeisključujemo u petljinom nizu 4.

Uzdužno prugasta pletivaUzdužno prugasta pletiva ili vertikalne pruge nazivamo pletiva , u kojima pojedine

grupe petljinih nizova stvaramo iz pređe, različitih po boji, vrsti vlakana i tako dalje.Ove grupe petljinih nizova mogu biti povezane međusobno na različite načine. Najvećuprimenu imaju dodatana povezivanja i zaobilazna povezivanja.

Pri d o d a t n o m p o v e z u j e m o kraj pruge, stvoren grupom petljinih nizova,stavljanjem jedne na drugu. Radi ovoga susedni vodiči pređe polažu pređu na jedne teiste igle, na kojima stvaramo krajnje petljine nizove obojenih pruga pletiva. Kao rezultatmeđu prugama raznih boja dobijamo zadebljane šavove, što se javlja kao nedostatakdatog načina.

U zavisnosti od broja igala, na kojima istovremeno polažemo pređu raznih boja ,razlikujemo jednoiglena, dvoiglena i troiglena dodatna povezivanja.

116

116

Slika 133. Uzorci izpoprečno pletenih

obojenih pruga

Na slici 135 prikazana jestruktrura uzdužnoprugastih pletiva sadvoiglenim dodatnimpovezivanjem. Kakovidimo po strukturiprepletaja, krajnji levi idesni petljini nizovi 1, 2 i5, 6 stvaraju vertikalnedvobojne pruge, koje se

sastoje iz jednakih petlji A i B. Dva srednja petljina niza 3 i 4 sastoje se iz petlji,dobijenih putem istovremenog polaganja na dve igle pređe A i B. Ovi nizovi petlji supovezujući.

Ovakvo povezivanje uzdužno prugastih pletiva primenjujemo pri izradi čarapa, ukojima dužinu i gornji deo stopala pletemo iz pređe jedne vrste, a visoku petu i stopaloza povećanje jačine proizvodaiz pređe druge vrste sa većom jačinom.

Zaobilazno povezivanje često primenjujemo pri pletenju pletiva na koton mašinama.Pri tom načinu vodič pređe, položivši pređu na određenji broj igala, pri suprotnomkretanju počinje polaganje ne na tim istim iglama , na kojima je završio, već zaobilaziza nekoliko igala desno ili levo. Na slici 134 prikazana je struktrura uzdužno prugastogpletiva sa dvoiglenim zaobilaženjem (skretanjem) (intarzija).

Na slici 137 data je jedna kombinacija dodatnog uzdužno prugastog pletiva povezanpetljinim nizovima 3 i 4 stvoreni iz dve pređe, a petljini nizovi svake pruge pletiva izjedne pređe: nizovi 1 i 2 iz pređe b, niz 5 i 6 iz pređe a. I u ovom slučaju ovakavnačin povezivanja pruga u pletivu dovodi do njegovog zadebljanja u povezujućimdelovima, što umanjuje kvalitet pletiva. Prema tome, povezivanje delova stvaramo izpređe dve boje, zatim u uzdužno prugastim pletivima nema jasne granice među prugama

iz pređe različitih boja, što takođe negativnoutiče na njegov kvalitet.

Slika 135. Struktura leve strane popečnoprugastog pletiva

U zavisnosti od broja igala, na kojimaistovremeno polažemo pređu različitimvodičima pređe, povezivanje delova upletivu može se sastojati iz jednog, dva iliviše petljinh nizova. Dodatno povezivanjepletiva može biti dobijeno na pletaćimmašinama, koje imaju jednostrani ilidvostrani pravac stvaranja petljinih redova.



117

117

Pri izradi dodatnog uzdužno prugastog pletiva na mašinama sa jednostranim pravcemstvaranja petljinih redova krajnje petlje povezanih petljinih nizova u svakom petljinomredu imaju viseće krajeve pređe (na slici 137 to nije prikazano) koji se pojavljuju zbogpresecanja veznih delova. Vezne delove presecamo noževima utomatski pri izradipletiva na pletaćoj mašini.Dodatno povezivanje pruge pletiva na mašinama sa jednostranim pravcem stvaranjapetljinih redova dobijamo na nekoliklo igala, obično na četiri, da bi sprečili izkliznućekrajeva presečenih veznih delova iz baznog dela (osnovnog) petlji.

U v i š e i g l e n o m uzdužno prugastom pletivu (slika 138) njegove susedne prugepovezujemo sa nekoliko petljinih nizova na taj način, da se u petljinim nizovima izjedne pređe a upliću petljini nizovi iz druge pređe b. Višeigleno povezivanje uzdužnihpruga u pletivu odstranjuje nedostatak dodatnog njihovog povezivanja, kod kojih dolazido povećanja debljine pletiva u mestima povezivanja pruga.Debljina pletiva na delu višeiglenog povezivanja neznatno se razlikuje od debljinesusednih pruga. Pri višeiglenom povezivanju pruge pletiva, izrađene iz različitih bojapređe, prelaz od pruge jedne boje prema prizi druge boje po liniji petljinog redakarakteriše se smenjivanjem raznobojnim petljinim nizovima.

Kao i dodatna, višeiglena uzdužno prugasta pletiva mogu se izraditi na pletaćimmašinama sa konstantnim i promenljivim pravcem stvaranja petljinih redova. U prvomslučaju kranji petljini nizovi povezivanje imaju krajevi pređe presečenih veznih delova.Ovi krajevi pređe mogu lako izkliznuti iz osnovnog dela petlje, prethodnog petljinogreda. Zatim takvo povezivanje pruga na mašinama sa konstantnim pravcem stvaranjapetljinih redova možemo primeniti samo pri preradi pređe sa većim koeficijentom trenjapređe o pređi i većom gustinom pletenja. Pri dobijanju povezivanja na mašinama sapromenljivim pravcem stvaranja petljinih redova ovaj nedostatak odstranjujemo i krajnjipetljini nizovi 3 i 6 višeiglenog povezivanja pri deformaciji pletiva se ne paraju.

Slika 135. Struktura uzdužno prugastog pletiva 136. Struktura uzdužno pruga-sa dvoigenim dodatnim povezivanjem stog pletiva sa dvoiglenim zaobila-

ženjem

118

118

Slika 137. Dodatno uzdužno prugasto pletivo

Slika 138. Višeigleno uzdužno prugasto pletivo

Zaobilazna uzdužno prugasta pletiva (slika 139) povezane pruge sadrže petljinenizove, stvorenih u svakom petljinom redu iz različitih pređa (naprimer a i b); nekepetlje ovih nizova imaju jednostrane vezne delove P1 i P2, karakteristične za glatkakulirna pletiva, kao i za osnovo pletena pletiva. Preplitanjem, petlje povezivanjempetljinih nizova stvaraju nestabilne zamke.

Zaobilazno povezivanje u uzdužno prugasta pletiva može da sadrži 1, 2, 3 i višepetljinih nizova. U takvom povezivanju pređe polažemo tako, da petlje iz pređe jedneboje zalaze u susednim petljinim redovima na petlje iz pređe druge boje. Zatim granicasusednih pruga pletiva, upletenih iz pređe različite boja, imaju zubčasti oblik. Debljinapletiva u zaobilaznom povezivanju neznatno se razlikuje od debljine pletiva sauzdužnim prugama. Za dobijanje jasne granice među susednim uzdužnim prugamapletiva primenjujemo presovano i futerno povezivanje.U p r e s o v a n a uzdužno prugasta pletiva (slika 140) delove povezanih prugastvaramo petljinim nizovima, koji se sastoje iz pres petlji, povezanih sa petljinimredovima jedne pruge pletiva veznim delovima P1 i P2 a sa petljinim redovima druge



119

119

pruge- zamkama Z. Pri pres načinu povezivanjem pruga dobijamo jasne granicemeđu uzdužnim susednim prugama pletiva. Debljina pletiva u oblasti pres povezivanjaneznatno se razlikuje od debljine povezujućih delova.

Slika 137. Zaobilazno uzdužno prugasto pletivo

U f u t e r n a uzdužno prugasta pletiva (slika 141) delove susednih pruga, stvorene izuzajamno prepletenih zamki Za i Zb, povezujemo iz pređe a i b. Zamke se raspoređujuna strani naličja pletiva. Zatim, zahvaljujući futernom zaobilasku, povezujemo uzdužnepruge pletiva obezbeđujući jasno razgraničenje pruga na strani lica. Debljina pletiva uoblasti povezivanja pruga neznatno se razlikuje od debljine u njegovim povezanimprugama.

Uzdužno prugasta zaobilazna i pres pletiva izrađujemo samo na onim mašinama, gdese menja pravac stvaranja petljinih redova.

Iz uzdužnih prugastih pletiva (split pletiva) izrađujemo sportske, gornje, donje ičaraparske proizvode sa uzdužno prugastim obojenim uzorcima. Pletenje ovakvogpletiva primenjuje se u slučajevima, kada je neophodno da dobijemo delove proizvodaiz pređe različitih vrsta, naprimer delovi stopala i podizanje čaraparskih proizvoda.

Kako vidimo iz strukture petlji, pri stvaranju petljinih nizova 2 i 4 pređa A zaobilaziza dve igle udesno; pređa B izvršava takođe zaobilaženje ulevo pri stvaranju petlji unizovima 3 i 5.

Načini procesa izrade uzdužno prugastih prepletaja. Kao što smo većnapred rekli, uzdužno prugasta pletiva izrađujemo na pletaćim mašinama sa frontalnim iredoslednim kretanjem igala, sa konstantnim i promenljivim pravcem stvaranja petljinihredova. Zaobilazna uzdužno prugasta pletiva možemo plesti samo na mašinama sapromenljivim pravcem stvaranja petljinih redova.

Nezavisno od načina stvaranja delova povezivanja pruga u uzdužno prugastom pletivuza proces izrade ovog pletiva karakteristično je sledeće:

broj vodiča pređe jednak je broju povezanih pruga pletiva; petljini redovi svih pruga izrađujemo istovremeno, pri čemu igle svake pruge

dobijaju svoju pređu;

120

120

igle, koje stvaraju delove povezivanja susednih pruga pletiva, dobijaju pređuod oba susedna vodiča pređe naizmenično, određenom vrstom povezivanja ( udodatnom i višeiglenom- istovremeno ili zaobilazno redosledno u svakompetljinom redu, u zaobilaznom- u različitim petljinim redovima).

Slika 140. Pres uzdužno prugasto pletivo

Slika 141. Futerno uzdužno prugasto pletivo

Kako vidimo iz strukture petlji, pri stvaranju petljinih nizova 2 i 4, pređa A zaobilaziza dve igle udesno; pređa B izvršava takođe zaobilaženje ulevo pri stvaranju petlji unizovima 3 i 5.

Na slici 140,a prikazan je grafički prikaz zaobilaznog prepletaja uzdužno prugastogpletiva, izrađenog na ravno pletaćoj mašini. Pruge pletiva A, B, C stvaraju se izrazličitih pređa, uvedene u odgovarajuće vodiče pređa Va, Vb, Vc. Delove povezanimeđu susednim prugama A i B izrađujemo na iglama 5, 6, među susednim prugama Bi C-na iglama 11, 12; igla 1- špicasta ( na grafičkom prikazu prikazana sa tačkom).Pravac stvaranja petljinih redova pletiva označeno je strelicama. U petljinom redu Ipređu polažemo vodičem Va na iglama 1, 2, 3, 4, vodičem Vb-na iglama 5, 6, 7, 9, 10,vodičem Vc-na iglama 11, 12, 13, 14, i tako dalje. U momentu operacije stvaranjavodiči Va i Vb skreću u pravcima stvaranja petljinog reda I za dva iglena koraka. Kaorezultat ovog skretanja u petljinom redu II pređa vodiča Va polaže se na iglama 6, 5, 4,3, 2, 1, pređa vodiča Vb-na iglama 12, 11, 10, 8, 7, pređa vodiča Vc-na iglama 14, 13.



121

121

Analogno u momentu operacije stvaranja petlji reda II vodiči Vb i Vc skreću za dvaiglena koraka u pravcima stvaranja tog petljinog reda. Shodno ovome, petljin re III bićestvoren na tim istim iglama, kao i red I, a red IV na tim takođe iglama, kao i red II, itako dalje.

Na slici 142,b prikazan je grafički prikaz uzdužno prugastog prepletaja izrađenog nakružno pletaćoj mašini sa reverzibilnim kretanjem iglenog cilindra. U svakom odpletaćih sistema uplićemo pređu vodičima Va, Vb, Vc, Vd. U prvom sistemu konstantnorade igle 1, 2, 3; u drugom- 5, 6, 7; u trećem- igle 9,10,11; u četvrtom-igle 13, 14, 15.Na iglama 16, 4, 8, 12 stvaramo petljine nizove zaobilaznim povezivanjem; na njimapolažemo naizmenično pređu među pletaćim sistemima.

U petljinom redu I, naprimer, na iglu 4 polažemo pređu vodičem Vb drugim pletaćimsistemom. U petljinom redu II pri suprotnom obrtaju cilindra na tu iglu polažemo pređuvodičem Va prvog sistema. U sledećim petljinim redovima redosledno polažemo pređuponavljanjem. Analogno polažemo i uplićemo pređu na iglama 16, 12 povezivanjemdelova.

Višesistemne kružno pletaće mašine sa revezibilnim kretanjem iglenog cilindrakoristimo za izradu uzdužno prugastih sportskih pletenih proizvoda.

Intarzija pletivaStruktura. Kulirna pletiva, kod kojih granične ili susedne delove stvaramo u

saglasnosti sa uzorkom iz različitih po vrsti i boji pređa, a povezivanje delova (petljinihnizova) predstavljeno kao zaobilazno, presovano, futerno, dodatno ili višeiglenopovezivanje, nazivamo pletivom sa intarzijom.

Na slici 143 prikazana je struktura pletiva sa intarzijom, u kojem se povezivanjesusednih delova izvršava futernim prepletajem. Ovakvo pletivo izrađujemo iz tri pređerazličitih boja a, b, c. Unutrašnje ivice pletiva stvaramo po uzorku iz pređe a i b,unutrašnje ivice iz pređe b i c povezuju petljine nizove 8 i 9. Osobenost razmatranogpletiva sa intarzijom je jasna granica među delovima, izrađenih iz razlčitih pređa.Zamke pređe nisu vidljive na strani lica pletiva. Prema tome, dati način povezivanjasusednih delova, obezbeđuje prisustvo veznih delova u svim petljinim redovima (I- IX)po unutrašnjim ivicama.

Pletivo intarzija dobijamo na ravnim i kružnim pletaćim mašinama, koje imajupromenljivi pravac stvaranja petljinih redova. Susedne pruge pletiva sa intarzijom, kao ipri izradi uzdužno prugastih pletiva, povezujemo na dva načina:

promena zamaha kretanja vodiča pri neizmenjenom kretanju svih igala iglenice; izborom igala po uzorku pri konstantnom zamahu kretanja vodiča pređe.

Prvi način primenjujemo na ravno pletaćim i koton mašinama, drugi- navišesistemnim kružno pletaćim mašinama sa reverzibilnim kretanjem iglenog cilindra.Broj vodiča pređe, neophodnih za izradu pletiva sa intarzijom, nezavisno od načinanjegovog dobijanja jednak je broju povezanih po uzorku uzdužnih pruga pletiva.Kretanje vodiča V1 ograničava se unutrašnjim spoljnim podupiračem (poluga II) iunutrašnjim 1 (poluge I i II), vodiča V2-podupiračima 1 i 2 (poluge I i II) , vodičemV3-podupiračima 2 i 3 (poluge II i III), vodiča V4-podupiračima 3 i 4 (poluge III i IV),vodiča V5-podupiračima 4 i 5 (poluge III, IV i V), vodiča V6-podupiračima 5 (polugeIV i V) i spoljašnjim podupiračem (poluga V). Podupiračima se vrši izbor vodiča u

122

122

saglasnosti sa zadatim uzorkom. Prema tome, u zavisnosti od vrste povezivanjapruge pletiva svaki podupirač dodatno skreće za jedan ili dva iglena koraka u tom ilidrugom pravcu u saglasnosti sa time, sa koje strane dolazi prema podupiraču vodičapređe( s’leva ili s’desna).

Slika 142. Grafički prikaz prepletaja zaobilaznog uzdužnoprugastog pletiva: a-izrađenog na ravno pletaćoj mašini;

b-izrađenog na višesistemnoj kružno pletaćoj mašini

Ažurni prepletaji, struktura i osobinePletiva ažurnih prepletaja nazivamo kulirnim pletivom, u kojem se neke petlje protežu

ne samo preko svoje, već i susednih petljinih nizova. Ovakvo pletivo dobija seprimenom dopunskog procesa prenosa petlji ili zamki na susedne igle. Osobinestrukture pletiva jednostrukih (jednoigleničnih) ažurnih prepletaja vidljivo je iz slike145. Pri dobijanju takvog pletiva na susedne petljine nizove možemo prenositi petljekako sa njihovim skidanjem sa igala, na kojima se one stvaraju (kao petlje 4, 2, 7), takoi bez njihovog skidanja sa igala ( kao petlja 5); mogućno je prenositi zamke (kao zamka1).

Pri prenosu petlji u pletivu stvaramo ažurne otvore. Naprimer, pri prenosu petlje 3petljinog niza 2 u petljinom redu IV na susedni petljini niz desno na igle, sa kojeprenosimo petlju, u početku stvaramo zamku (petljin red V), koju zatim u petljinomredu VI zbacujemo na osnovni deo petlje baznog prepletaja.



123

123

Slika 143. Struktura pletiva sa intarzijom

Usled ovoga ažurni otvori gore ograničavamo zamkom, a dole platinskom glavom.Veličina ažurnog otvora po vertikali av ≈2B B2 , njegova veličina po horizontaliah A, gde su A i B odgovarajući petljin korak i visina reda petlji.

Veličina ažurnih otvora može biti uvećana uvođenjem u proces izrade pletivadopunske operacije u procesu stvaranja petlji. Pri neophodnosti uvećanja veličineažurnog otvora po vertikali (kao otvor 8 u petljinom nizu 2) uvećavanjem indeksazatvaranja njenih zamki. Ovo postižemo tako, da iglu, sa koje skidamo petlju, nepresujemo (naprimer, u petljinom redu XI).

U opštem slučaju veličinu ažurnog otvora po vertikali određujemo saglasno formuliav = B(1+K),

gde je B-visina reda petlji;K-indeks zamki, iskazan u petljinim redovima (za pletiva iz kompleksnih niti i

pređe K≤3).

124

124

Slika 144. Šema postavljanja vodiča pređe i podupirača naunutrašnjim i spoljašnjim ivicama pri izradi

pletiva sa intarzijom

Slika 145. Struktura pletiva jenostrukog ažurnog prepletaja



125

125

Pri neophodnosti uvećanja veličine ažurnog otvora po horizontali ah (kao otvor 6)petlje susednih petljinih nizova prenosimo u suprotnim pravcima: naprimer, petlja niza3-levo, a petlja niza 4-desno. U tom slučaju na iglama, stvorenih petljinih nizova 3 i 4, upetljinom redu II, pojavljuju se jedne zajedničke zamke; na dalje na tim iglamastvaramo jednu uvećanu petlju ( petljini redovi III i IV). Za stvaranje petlji u svakompetljinom nizu pri jednom od načina dobijanja ažurnog otvora na jednu od igala,stvaramo sparenu petlju, prenosom petlje susednom petljinom nizu (petlju 3 prenosimou red IV na iglu, stvarajući petljin niz 3); pri drugom načinu sparene petlje (ili zamke)zbacujemo sa jedne igle.

Pri navlačenju jednog istog osnovnog dela petlje na dve susedne igle (kao petlja 5petljinog niza 6 u petljinom redu I) stvaramo ažurne otvore sa manjim veličinama, negooubičajene: av ≈ B, ah<A.

Takođe pri prenosu petlje sa igle na susedni petljin niz zajedno prenosimo petljenavlačenjem druge petlje tog istog petljinog reda, u pletivu na tim mestima ažurni otvorise ne stvaraju. Ovakvim načinom prenosa petlji dobijamo takozvani „unakrst“.

Za odstranjivanje ažurnog otvora u pletivu ( što je naprimer neophodno pri širenjupletiva putem prenosa petlji) umesto prenosa petlje na iglu navlačimo petlju prethodnogpetljinog reda, kako je to prikazano na slici 145 (petlja 2 petljinog niza 5 u petljinomredu VII prenesena na iglu navlačenjem petlje prethodnog petljinog reda VI).

Putem rasporeda ažurnih otvora na pletivu po raportu uzorka mogu se dobiti različitiažurni uzorkovani efekti. Struktura pletiva ažurnog prepletaja na bazi glatkog prikazanaje na slici 146.

U svakom petljinom redu saglasno uzorku stvaranja ažurnih otvora, pri čemu ujednom petljinom redu petlje prenosimo na susedni niz levo, a drugu-na susedni petljinniz desno. Kao rezultat ažurni uzorak na pozadini sadrži male mrežaste delove bezotvora.

U pletivu dvostrukih ažurnih prepletaja (slika 147) prenos petlji može se izvršiti najednoj strani pletiva (prenos petlje 1 na jednoj iglenici) i sa jedne strane na drugu(prenos petlje sa jedne iglenice na drugu). Uzorkovani efekti na bazi pletiva dvostrukihažurnih pepletaja ispoljavaju se u još većem stepenu, nego na bazi jednostrukihprepletaja; pri prenosu petlji sa nekih igala na susedne jednih te istih ili suprotnojiglenici, kao i u jednostrukim prepletajima, stvaraju se ažurni otvori. Veličina ažurnihotvora po vertikali av takođe, kao i u pletiva jednostrukih ažurnih prepletaja, može bitiodređena po formuli koju smo dali na prethodnoj strani. Veličina ažurnih otvora pohorizontali ah u pletivu na bazi patenta je manja, nego u pletiva jednostrukih prepletaja,pošto u patentnim prepletajima petljini nizovi na naličju zalaze na licu; zamke, zatvarajuažurne otvore gore, razmicaju petljine nizove patenta, međutim to razmicanje jeneznatno. Pri prenosu petlji sa lica i naličja petljinih nizova na susedne ( kao ažurniotvori 2 u petljinim redovima IV i V i petljinim nizovima 22 i 23) veličina ažurnogotvora po horizontali ah se uvećava, pri čemu za razliku od pletiva jednostrukihprepletaja ove otvore dobijamo bez dopunskih operacija procesa stvaranja petlji, poštose zamke, njenim zatvaranjem, stvaraju na iglama različitih iglenica.

Na bazi dvostrukih kulirnih prepletaja dobijamo ažurne i reljefne uzorkovane efekte.Na toj istoj slici prikazani su reljefni uzorkovani efekti na bazi patenta, dobijenih putemprenosa petlji i isključenjem igala iz rada.

126

126

U jednom slučaju petlje prenosimo na jednu stranu pletiva: u petljinom redu I petljepetljinih nizova na licu 5, 7 prenosimo na susednoj takođe strani; petlje niza 5prenosimo levo na iglu niza 3, a petlju niza 7-desno na iglu niza 9. Posle prenosa petljiigle petljinih nizova na licu 5 i 7 isključujemo iz rada. U petljinom redu II analognoprenosimo petlje niza 3 i 9, a posle prenosa petlji ove igle takođe isključujemo iz rada.U petljinom redu III prenos petlji nema; u redu IV petlje nizova 1 i 11 penosimosaglasno na igle nizova 3 i 9 a igle nizova 3 i 9 isključujemo iz rada. U petljinom reduV prenosimo u tom istom pravcu petlje nizova 3 i 9; u petljinom redu VI sve igleisključujemo iz rada. Kao rezultat u pletivu na pozadini ili osnovi petljinih nizova nalicu stvaramo saglasno uzorku delove pletiva, koji se sastoje iz petlji naličja.

U drugom slučaju analogne uzorke postižemo putem prenosa petlji sa jedne stranepletiva na drugu. Kao i u prethodnom slučaju, stvaramo reljefne uzorke iz petlji naličjana osnovi petlje lica, ovaj uzorak povezuje se sa ažurnim otvorima, dobijenih priuključenju igle u rad

Slika 146. Struktura pletiva sa ažurnim uzorkovanim efektom

Na slici 148,a data je struktura pletiva sa reljefnim uzokom „pletenica“, stvorenaputem prenosa petlji sa njihovim ukrštavanjem na jednoj strani pletriva. Pletivo jeizrađeno na bazi patenta složenog raporta: petlje nizova 4, 5, 6, 7, 8, 9 na licu, a petljenizova 1, 2, 3, 10, 11, 12 na naličju. U petljinom redu III petlje nizova 7, 8, 9 prenosimona iglama suprotnim iglenicama i zbacujemo u petljinim redovima IV i V na straninaličja.Igle, stvarajući petljine nizove na licu 4, 5, 6 i naličju 7, 8, 9, skreću u susret jednadrugoj, a redosled polaganja pređe na iglama nizova 4, 5, 6, 7, 8, 9 održava. U petljinimredovima III, IV, V stvaramo unakrsne delove glatkog prepletaja. U tim redovimapetljini nizovi na licu glatkog prepletaja 4, 5, 6 ukrštavaju se sa petljinim nizovima nanaličju 7, 8, 9. U petljinom redu VI petljine nizove 7, 8, 9 prenosimo na igle, stvarajući



127

127

nizove 4, 5, 6 i zbacujemo nadalje na strani lica pletiva; nizove 4, 5, 6 prenosimo naigle nizova 7, 8, 9 i takođe zbacujemo. Delove glatkih petlji ukrštavamo u redovima III,IV, V, VI, uvijanjem na strani naličja, povećavajući debljinu pletiva.

Slika 147. Struktura pletiva dvostrukog ažurnog prepletaja

Kao rezultat ovoga u pletivu na poleđini petljinih nizova na naličju 1, 2, 3 (levo) i 10,11, 12 (desno) stvaramo reljefne uzorke iz prepletenih petljinih nizova u vidu pletenice(slika 148,b).

Osobine pletiva ažurnih prepletaja zavise od stepena promene strukture glavnih iliizvedenih prepletaja, na bazi kojih dobijamo ova pletiva. Stepen promene osobinepletiva glavnog ili izvedenog prepletaja određujemo brojem prenešenih petlji, zamki (iliažurnih otvora), premeštenih prema jedinici površine ili raportu prepletaja pletiva. Akobroj prenesenih petlji u pletivu nije veliki (do 10% ukupnog broja petlji u raportuuzorka), to će i osobine njegove promene biti neznatne; ili suprotno, ako je brojprenesenih petlji veliki, to će se osobine pletiva baznog prepletaja bitno promeniti.Naprimer, pri stvaranju ažurnih otvora u svim petljinim nizovima pletiva (kao slika 146)znatno se smanjuje njegova raspletenost (otežano je ispuštanje petljinih nizova), što jeposebno važno pri izradi čaraparskih proizvoda. Pri prenosu ne samo baznih delovapetlji,već i zamki mogu biti odstranjeni uvijanjem jednostrukog pletiva uzduž petljinihnizova. Na slici 149 prikazana je jedna od varijanti takvog pletiva. U pletivu zamke I i IIparnih petljinih nizova 2, 4, 6, i tako dalje, u svakom petljinom redu prenesemo nasusedne petljine nizove u različitim pravcima. Kao rezultat svaka petlja u svakompetljinom redu sadrži bazni deo i zamku. Ukoliko bazni deo petlje i zamke poddelovanjem sile elastičnosti teže da se zaokrenu na suprotnoj strani, kako je prikazano

128

128

na slici strelicama, delovanje ovih sila u svakoj petlji pletiva se uravnotežava, apletivo se ne uvija sa krajeva. Pletiva ovakvih jednostrukih prepletaja paraju se samo upravcima, suprotno pletenju, i može biti iskorišćeno u svojstvu jednostrukih ivicačaraparskih proizvoda ili manžetni, pojaseva gornjih odevnih proizvoda.

Slika 148. Pletivo sa reljeffnim uzorkovanim efektom „Pletenica“:a-struktura; b-šema uzorka

Pletiva sa prenesenim petljama imaju smanjenu rastegljivost, pošto sadrže u petljinimredovima ne samo petlje, već i zamke, a stepen prezatezanja pređe iz zamki prirazvlačenju pletiva uvek je manji, nego li iz baznih delova petlji.

Prekidno opterećenje pletiva ažurnih prepletaja takođe je manje, nego u pletivabaznog prepletaja, budući da je stepen orijentacije delova pređe u petlji, suprostavljajućise prekidu, u pravcima istezanja uvek manji u mestima ažurnih otvora. Prema tome, nadelovima sa prenesenim petljama pletivo je manje rastegljivo, usled čega se smanjujestepen ravnomernosti raspodele opterećenja po petljinim nizovima i petljinim redovimapletiva pri prekidu, što dovodi do smanjenja njegovog prekidnog opterećenja.

U pletiva ažurnih prepletaja neki osnovni delovi petlje se ukrštavaju, radi čega sepovećava debljina pletiva. Posebno postoji povećanje debljine pletiva pri prenosu petljiunakrsno (kao na slici 146). Delovi ukrštenih petlji pletiva u petljinim redovima III i VIsadrže po tri petljina niza jednostrukog prepletaja, koji, uvijanjem na strani naličja,znatno povećava debljinu pletiva i shodno tome, reljefnost uzorka.



129

129

Slika 149. Struktura pletiva jednostrukog ažurnog prepletaja saprenesenim zamkama i desno mrežastim ažurnim otvorima „Sačmarica“

Na slici 150 prikazana je jedna druga kobinacija strukture ažurnog prepletaja,dobijenog pri različitim varijantama prenosa petlji. Rimskim brojevima je prikazan brojredova petlji, a arapskim broj nizova. Kako vidimo iz slike, u redu I jedna petlja jeprenesena sa igle 3 na iglu 2 (levo), a njena susedna petlja-sa igle 4 na iglu 5 (desno).Kao rezultat toga u redovima II, III i IV stvaramo otvore. U petljinom redu IV drugapetlja s’leva zaokreće se u izlazni položaj, to jest, prenosi se suprotno sa igle 2 na iglu3. U petljinim redovima VII i IX petlje prenosimo sa igle 2 na iglu 3. U datom slučajuoperacija prenosa se ne izvršava u svakom redu, već preko reda.

Jedna druga kombinacija strukture ažurnih otvora prikazana je na slici 151,a, b, c, d.Iz slike vidimo, da otvor I (slika,a) preseca petljin niz 2, zatim petlj a je udvojena sapetljom b. Ažurni otvor zatvaramo zamkom Z. Udvajanje petlje ostvarujemo prenosompetlje a sa igle 2 na iglu 3 (desni prenos) ili sa igle 2 na iglu 1 (levi prenos, slika, b).Ako u jednom petljinom nizu napravimo više otvora sa jednostranim prenosom(slika,c),onda stvaramo niz sa nagnutim petljama. Možemo izvršiti istovremeno prenosdve petlje u jednom petljinom redu (slika,d, otvor I); Tada se površina otvora povećava.Na slici 151, e prikazan je jedan ažurni okrugli otvor, koji se dobija na specijanoj mašiniza izradu čipki.

Pletiva ažurnih prepletaja možemo projektovati sa korišćenjem računskih formula zapletiva, na bazi kojoj se stvaraju. Trebamo uzeti u obzir, da je proces prenosa petljipovezan sa povećanjem baznog dela petlji osnovnog prepletaja; ovo povećanje jeneophodno radi toga, što dužina pređe u petlji baznog dela mora biti dosta tačna zaizvršenje operacije skidanja petlje sa igala pri uzajamnom delovanju sa njenim pletaćimorganima, a takođe za prenos petlji na iglama jedne iste ili suprotne iglenice. Ishod iznavedenog je da za pletiva ažurnih prepletaja uzimamo veće vrednosti modula petlji upoređenju sa baznim prepletajima. Stepen povećanja modula petlji zavisi od načinaizrade pletiva ažurnog prepletaja, konstrukcije igala i finoće pletaće mašine.

Površinska masa pletiva ažurnog prepletaja, izrađenog pri prenosu petlji unakrst ili priprenosu petlji na igle bez skidanja sa igala, izračunavamo po formulama za bazniprepletaj. U pletiva, dobijena sa skidanjem petlji sa igala, ažurne otvore zatvoreni

130

130

zamkom, čija je veličina manja nego li pređe u petlji, stvaramo na iglama priobičnom procesu stvaranja petlji.

Iz navedenog sledi, da je površinska masa pletiva ažurnih prepletaja sa zamkamamanja, nego pletiva baznog prepletaja.

Ako je Rh i Rš –odgovarajuća visina i širina pravougaonog raporta uzorka, izražena ubroju petljinih nizova i petljinih redoa, a Na –broj ažurnih otvora, zatvoreni zamkama, uraportu uzorka, to će dužina pređe u raportu uzorka biti,

LR = ,1000/zahš NRR

gde je -dužina pređe u petlji pletiva baznog prepletaja; z-dužina pređe u zamci ažurnog otvora.

Masa raporta uzorkamR = zahš NRR Tt/ (1000∙1000).

Površinska masa pletiva ažurnog prepletaja može biti određena formulom

Q = QR nR,

gde je nR- broj raporata uzorka na površini pletiva od 1m2.Broj raporata određujemo formulom

nR = 100 Gh Gv / (5∙5 RšRh).Zamenom konačno dobijamo

Q = 4∙10-4 GhGvTt /zahš NRR ( RšRh).

Iz navedene formule vidimo da se površinska masa 1m2 ažurnog prepletaja, izrađenogiz pređe određene podužne mase pri zadatoj gustini pletenja, smanjuje sa povećanjembroja ažurnih otvora Na u raportu uzorka i smanjenjem dužine zamki ℓz. Broj ažurnihotvora u raportu uzorka ne može da pređe 0,5 RšRh, ili 50% broja petlji u raportuuzorka. Na slici 150 prikazan je karakter promene površinske mase ili gustine pletivabaznog prepletaja i zavisnosti od broja ažurnih otvora u raportu uzorka, iskazanog uprocentima od ukupnog broja petlji u raportu, pri vrednostima ℓz/ℓ = 0,7. Iz grafikavidimo, da minimalna površina pletiva ažurnog prepletaja može da iznosi 85% odpovršinske mase pletiva baznog prepletaja.

Pletiva ananasnih prepletajaStruktura i osobine. Pletivom ananasnih prepletaja nazivamo kulirnim pletivom u

kojem su neke petlje navučune preko drugih petlji, stvorene iglama i platinama. (slika152). Pri izradi pletiva ananasnih prepletaja neke iglene glave petlji, stvorene platinama,navlačimo na igle. Ažurne otvore 2, 3 dobijamo pri navlačenju iglenih glava petlji,stvorenih platinama, na dve susedne igle; otvori 1, 4-pri navlačenju iglenih glava petlji,stvorenih platinama, na jednu susednu iglu.

Karakteristično za ove prepletaje je razlika u visini baznih delova petlji, ograničenimažurnim otvorima. Ovo povezujemo sa time, što se pri navlačenju platinskih glava petlji



131

131

P na bazni deo petlji ove glave uvećavaju. Uvećanje platinskih glava petlji Pproizilazi usled prezatezanja pređe iz dve bazne petlje, povezivanjem sa platinskimglavama petlji P. Kao rezultat ovoga visina baznih petlji, povezanih sa platinskimglavama petlji P, se smanjuje. Stepen smanjenja visine baznih delova petlji, povezanihsa veznim delovima, raste pri navlačenju jedne platinske glave na dve susedne igle; onazavisi takođe od toga, za koliko petljinih redova je istegnuta.

Slika 150. Struktura ažurnogprepletaja

platinska glava (vezni deo). Naprimer, uažurnom otvoru 3, vezni deo V1,povezivanjem baznih delova petljinizova II i III, navlači se na bazni deopetlji susednih petljinih nizova. Stepenzatezanja baznih delova petlji,povezanih sa veznim delovima V1, većije, nego u ažurnim otvorima 1 i 4. Uažurnom otvoru 2 vezni deo V3 navlačise na bazni deo petlji susednih petljinihnizova V i VI i, prema tome, isteže seza dva petljina reda, a vezni deo V2

navlači se na bazni deo petlji susednihnizova u jednom te istom petljinomredu. Shodno ovome, stepen zatezanjabaznog dela petlji, povezanih sa veznimdelovima V2 i V3, biće različit u ažurnimotvorima.

U pletivu ananasnih prepletaja usledsmanjenja visine nekih baznih delovapetlji, osim ažurnih stvaramo reljefneuzorkovane efekte.

Veličina otvora u pletivu ananasnih prepletaja kao i u pletiva ažurnih prepletaja, jeograničena. Veličina po horizontali (širina) otvora ah ≈ A, veličina po vertikali (visina)otvora av određuje se, kao i za pletiva ažurnih prepletaja po formuli koju smo dalinapred. Veličina K u formuli za pletivo ananasnih prepletaja pokazuje, za kolikopetljinih redova je istegnut vezni deo u ažurnom otvoru.

Pletivo ananasnih prepletaja može biti dobijeno na bazi jednostrukih ili dvostrukihglavnih i izvedenih kulirnih prepletaja. Pri izradi pletiva ananasnih prepletaja na baziizvedenih kulirnih prepletaja količinski uzorkovane efekte povećavamo. Ukoliko upletivu izvedenih prepletaja među petljinim nizovima jednog prepletaja upletemopetljine nizove takođe tog istog prepletaja, vezni delovi, presecanjem petljinih nizova,mogu biti preneseni u raznim pravcima i na raznim iglama pletaće mašine.

132

132

Ako, naprimer, prenosimo vezni deo izvedenog glatkog prepletaja na igle, koje nerade u datom pletaćem sistemu, a zatim uplitamo vezne delove zajedno sa pređomdrugog pletaćeg sistema, stvaramo ananasni prepletaj, prikazanim na slici 153. Pri

njegovoj izradi parne petljine nizove baznog prepletaja izvedenog glatkog pletemo izpređe a, neparne-iz pređe b. Ako premestimo vezne delove, stvorene iz pređe a i b usvakom pletaćem sistemu, u kome ne rade igle, kako je prikazano na slici strelicama, azatim upletemo prenesene vezne delove zajedno u petlju sa pređom datog sistema,svaka petlja pletiva biće sastavljena iz dve pređe: pređe, upletene u datom sistemu,veznog dela, prenesen na iglu.

Dobijeno pletivo po svojoj strukturi i osobinama slično je pletivu osnovo pletenihplatiranih prepletaja.

Pletiva ananasnih prepletaja ovladavaju većom površinskom masom, nego pletiva, načijoj se bazi oni stvaraju. Ovo objašnjavamo time, što je dužina pređe, koja dolazi napetlju sa prenesenom platinskom glavom (vezni deo), veća , nego u pletivu baznogprepletaja , za veličinu izduženja veznog dela ∆ℓ. Veličina izduženja (priraštaj) veznogdela zavisi od načina izrade pletiva ananasnih prepletaja.

Površinska masa pletiva ananasnih prepletaja može biti određena po formuli

Q = 4∙10-4 GhGvTt[ RšRhℓ+nR∆ℓ]/﴾ RšRh﴿,

gde je ∆ℓ- priraštaj dužine pređe u petlji pri prenosu platinske glave (vezni delovi);nR- broj petlji u raportu uzorka sa prenesenim veznim delovima.

Iz date formule sledi, da se površinska masa pletiva ananasnog prepletaja, izrađenogiz pređe određene podužne mase pri zadatoj gustini pletenja, uvećava sa povećenjembroja petlji u raportu uzorka sa prenesenim veznim delovima (ili broja ažurnih otvora) ipriraštaju dužine pređe u petlji ∆ℓ.



133

133

eSlika 151. Struktura ažurnih otvora

Slika 152. Struktura pletiva jednostrukog Slika 153. Struktura pletiva ananasnogananasnog prepletaja prepletaja na bazi izvedenog dvostrukog

Pletiva neravnomernih prepletajaStruktura i osobine. Kod neravnomernih prepletaja jedne petlje se znatno razlikuju

od drugih po svojim veličinama, a upletanje pređe na delovima petlji sa različitimveličinama isto tako nazivamo neravnomernim. Pletiva neravnomernih prepletaja mogubiti kulirna i osnovo pletena.

Petlje uvećavamo ili umanjujemo veličinom polaganja u pletivu u određenomredosledu, što daje mogućnost dobijanja različitih uzorkovanih efekata. Takođe upletivu saglasno uzorku stvaramo petlje naglim povećanjem veličine, i takve petljeimitiraju ažurne otvore, a samo pletivo-pletivo sa ažurnim uzorkovanim efektima.

Na slici 154 prikazana je struktura pletiva neravnomernih prepletaja na bazijednostrukog trikoa. U njemu petlje 1 u nekim petljinim nizovima, naprimer u nizovimaII i III, imaju znatno manju dužinu nego petlje običnih 2 i uvećanih 3 veličina.Razmeštanjem po uzorku, petlje manjih veličina zatežu se delovima pletiva i stvarajureljefne uzorkovane efekte. U datom slučaju prepletaj triko ima oblik mreže saromboidnim ćelijama, neki delovi koji se zatežu petljama smanjuju veličinu iovladavaju manjom providnošću.

Pletiva neravnomernih prepletaja mogu biti izrađena na bazi glavnih i izvedenihdvostrukih prepletaja. Osobine pletiva neravnomernih prepletaja mogu se razlikovati odpletiva baznih prepletaja. Ako u takvom pletivu po raportu uzorka stvaramo petljeuvećanih veličina, to će se njegova površinska masa povećavatii, suprotno, pri stvaranjunekih petlji umanjenih veličina smanjiti.

134

134

Pletiva neravnomernih prepletaja mogu biti izrađena na dva načina: načinompromene dužine nekih petlji u procesu stvaranja petlji i načinom raspuštanja petlji.

Po prvom načinu izrade dužinu pređe u petlji u osnovi određujemo dubinom kuliranja,koju pri stvaranju nekih petlji menjamo. Za ovo na jednoigleničnim pletaćim mašinamakoristimo platine sa dopunskim nosevima. Pri dobijanju petlji obične veličine petljestvaramo sa bradom platine. Pri pletenju petlji uvećanih dužina platine izdižemo zatoliko, da petlje stvaramo na njihovim grebenima. Izbor platina za stvaranje petljirazličitih veličina ostvarujemo na mašinama sa mehanizmom odabiranja iglala.

Takođe efekat se može dobiti pri kuliranju pređe iglama, spuštanjem na različituvisinu relativno jednoj odbojnoj ravni. Pletivo u tom slučaju izrađujemo na pletaćimmašinama, koje imaju igle nekoliko pozicija i nekoliko kanala brava (radilice), usvakom od kojih spuštač igala može biti postavljen na potrebni nivo nezavisno oddrugih.

Pri izradi osnovo pletenih pletiva dužinu pređe u petlji regulišemo u osnovipromenom zatezanja osnovine pređe. Zatim za dobijanje petlji raznih dužina neophodnoje individualno menjati zatezanje pređe.

Načinom ispuštanaja petlji koristimo preimućstvo pri izradi pletiva jednostrukihneravnomernih prepletaja na dvoigleničnim pletaćim mašinama. Naprimer, komplet zaizradu uzorka (slika 155,a) koji sadrži šest pletaćih sistema I-VI (slika 155,b). Upletaćim sistemima I-V rade sve igle tanjiraste (ploče) iglenice. U tim istim sistemima usaglasnosti sa uzorkom rade samo neke igle cilindrične iglenice, naprimer, u sistemimaI i II –igle 1, a u sistemima III i IV-igle 2. U sistemu V igle tanjiraste iglenice ne rade,one zadržavaju ranije stvorene petlje, a sve petlje cilindrične iglenice se zbacuju. Poddelovanjem sile zatezanja pletiva petlje, dobijene na iglama cilindra, se raspuštaju. Kaorezultat raspuštanja ovih petlji značajno se uvećava dužina nekih petlji, izrađenih naiglama tanjiraste iglenice. Pri takvom načinu pletenja stvaramo pletivo neramnomernihprepletaja, imitirajući ažurne. Sistem VI u tom slučaju koristimo za otvaranje jezičaka

igala specijalnim otvaračima ili četkicama.

Slika 154. Struktura osnovo pletenog pletivaneravnomernog prepletaja

a



135

135

Slika 155. Patrom uzorka pletiva neravnomernog prepletaja (a) i principijelna šemanjegovog dobijanja na višesistemnoj kružno pletaćoj mašini (b)

Kulirna pletiva sa prenesenim polupetljamaOve prepletaje izrađujemo sa smanjenim raspuštanjem petljinih nizova i imaju zato

primenu u izradi čaraparskih proizvoda.Problem povezivanja maloparajućih čarapa postao je posebno aktuelan u momentu

masovne proizvodnje veštačke svile. Paranje proizvoda iz veštačke svile skoro je za 3,5puta veća, nego li proizvoda takvog istog prepletaja izrađenih iz pamučne pređe.

Ovu vrstu pletiva pletemo na Koton mašinama Firme Tekstima.Petlje a, b i c zbacujemo ili prenosimo istovremeno na petlje dva susedna niza: 2 i 3,

3 i 4, 5 i 6. Spuštanje ili prenos petlje niza 2 može da ide do petlje a. Dalji prenos nećebiti, pošto se petlja a pričvrstila (priljubila) na susedni niz.Prenos polupetlji ostvarujemo specijalnim mehanizmom- dekerima ili smetnjacima

(detaljnije vidi Tehnologija pletenja I deo).Raport prepletaja sa prenesenim polupetljama može biti različit. U jednom petljinom

redu prenos polupetlji može se ostvariti preko jedne igle (1+1), preko dve na treću(1+2), preko tri na četvrtu (1+3). Pri izradi raporta u osnovi imamo za cilj da smanjimou petljinom nizu broj glatkih petlji među dvema prenesenim petljama. U redu 1 (slika156), prenesene polupetlje a i c raspoređene su preko dva petljina niza (raport 1:2).Trouglastim strelicama prikazani su smetnjaci (igle 2 i 5); raport njihovog postavljanjaje takođe 1:2.

Slika 156. Struktura malorastegljivog prepletajasa prenesenim polupetljama

Glatka dvostruka pletivaPatent, njegova strukturai osobineStruktura patentaKarakteristična osobenost strukture i spoljašnji

izgled dvostrukih prepletaja je pojava petljinihnizova na licu i naličju. Petljini nizovi na licu

136

136

stvaramo na prednjim iglama iglenice, na naličju na iglama zadnje iglenice. Poskidanju pletiva sa mašine levi nizovi petlji se uvlače među desnim nizovima, tako da saobadve strane vidimo desne nizove. Razvlačenjem pletiva po širini jasno se uočavaju ilevi nizovi petlji. Ova pletiva takođe nazivamo i desno-desnim jer se stvaraju nadvoigleničnim mašinama, kao i radi ponašanja pletiva po skidanju sa mašine.

Po klasifikaciji ove prepletaje delimo na patentne ili desno-desne i levo-leveprepletaje.

Patent takođe možemo nazvati dvostrukim dvoličnim kulirnim prepletajem, u kojemse sa obeju strana naizmenično menjaju nizovi petlji na licu i naličju. Ponovljeni deoovakvog smenjivanja nazivamo raportom. U zavisnosti od redosleda ređanja petljinihnizova na licu i naličju u raportu razlikujemo patent 1+2, 2+2, 2+1, 3+2 i tako dalje.Prvi broj ovakvog zapisa pokazuje broj petljinih nizova na licu, rapoređenih redosledno,a drugi-broj na naličju.

Patent prepletaj (slika 157,a), pored strukture petlji, možemo prikazati i grafički (b) satehničkom patronom (c). Kao što vidimo tehnička patrona se sastoji iz pravougaonika ikvadrata. Pravougaonik označava iglu u prednjoj iglenici, a kvadrat iglu u zadnjojiglenici. U našem slučaju smo uzeli ukupno 4 igle prednje iglenice i 4 igle zadnjeiglenice. Petljini nizovi koji se stvaraju na prednjim iglama prikazujemo na licu sauslovnom oznakom „vertikalna crta“ a petljine nizove u zadnjoj iglenici prikazujemona naličju uslovnom oznakom „polumesec“.

U patentu 1+1 petljini nizovi na licu i naličju ređaju se preko jednog. Na slici 158prikazana je struktura takvog prepletaja ( tri projekcije). Kako vidimo iz slike, petljinniz 1 skreće za polovinu petlji po horizontali relativno petljinom nizu 2.

Osobine i parametri patentaPatent ima sledeće osobine i parametre.Raspletenost. Pozitivna osobina patenta 1+1 za razliku od desno-levog glatkog

prepletaja je ta, što se on raspliće samo u pravcu suprotno pletenju. Pri prekidu pređe ujednoj od petlji, koja odgovara njenom petljinom nizu. para se samo odozgo naniže, tojest , u pravcu suprotno pletenju.

Pri prekidu petlje u patentu sa drugim povezanim petljinim nizovima na licu i naličjumogu se parati u oba pravca, dok je donji kraj takvog patenta uvek fiksiran (učvršćen).

Rastegljivost. Kao pozitivna osobina patenta se pojavljuje njegova veoma dobrarastegljivost po širini.

Patent 1+1 razvlači se po širini skoro za 3,5 puta više, nego li po dužini. Poddelovanjem sile elastičnosti zaklonjeni petljini nizovi na licu približavaju se jedanprema drugome, posle čega se patent razvlači brzo skraćujući se po širini poprimajućiprvobitani oblik i veličinu. Ove osobine patenta široko se koriste pri izradi trikotažnihproizvoda i njegovih delova, koji se mogu dobro razvlačiti po širini i ujedno sa tim, daprilegnu maksimalno prema telu.

Pri određivanju rastegljivosti patenta po širini uzimamo u obzir petlje, rapoređene nalicu i naličju pletiva.

Na slici 158 prikazana je struktura patenta 1+1, rastegnutog po širini. Kako vidimo izslike, dužina petlji patenta u datom slučaju sastoji se iz odsečaka 1-2, 2-3, 3-4, 4-5, i 5-6.



137

137

Odsečci 1-2, 3-4, 5-6, stvaraju polovinu maksimalnog petljinog koraka, to jestAmax/2; odsečci 2-3 i 4-5 u zbiru stvaraju obim sa prečnikom, jednakim 3d.

Dužina petlji patenta, rastegnutog po širini, bićeℓ = Amax/2 +3πd,

odkle jeAmax = 2(ℓ-3πd).

Shodno tome, rastegljivost patenta po širini za dva puta je veća od rastegljivosti glatkogpletiva, a rastegljivost njegova po dužini ista je kao i u glatkom pletivu.

Uvijanje i širina pletiva. Patent sa jednakim rasporedom petljinih nizova na licu inaličju u raportu, kao naprimer 1+1, 2+2, za razliku od desno-levog glatkog pepletajase ne uvija sa krajeva. Ovo se objašnjava time što delovanje sile elastičnosti u petljinimnizovima na licu uravnotežavamo delovanjem tih sila na naličju petlji.

Pri većem broju petljinih nizova na naličju, koji su raspoređeni redosledno, patent ,kao i glatki prepletaj, uvija se sa poprečnim krajevima na onu stranu, gde je raspoređenveći broj petljinih nizova na licu.

Delovanje sile elastičnosti u petljinim nizovima patenta odražava se na njegovu širinu,pošto se pod delovanjem tih sila petljini nizovi na naličju zavlače iza nizova na licu. Upatentu 1+1 petljini nizovi jedne strane zalaze za polovinu petljinih nizova na licudrugih. Zatim širinu patenta određujemo sa uzimanjem u obzir zalaska petlji i bez toga.

Slika 155. Struktura patenta 1+1 –a; grafički prikaz-b; tehnička patrona-c

138

138

Slika 158. Struktura patenta 1+1, rastegnutog po širiniBez učešća zalaska petlji širinu patenta 1+1 određujemo kao

Šp = An,gde je Šp- širina patenta;

A-petljin korak;n-broj petlji u jednom redu.

Sa uzimanjem u obzir zalazka petlji jednih u druge za veličinu 0,5A širina patenta1+1 biće

Šp = An/2.

Iz navedenog sledi, da pri jednakim uslovima pripreme (izrade) širina patenta 1+1 uslobodnom stanju za dva puta je manja od širine glatkog prepletaja.

Patent ima značajan procenat upletanja po skidanju sa mašine, to jest, širina uslobodnom stanju mnogo je manje od njegove širine pri izradi na mašini. Ovo jeneophodno uzeti u obzir pri proračunu njegove izrade.

Gustina. Gustinu patenta, takođe kao i glatkog prepletaja, karakterišemo u dvapravca: po horizontali i po vertikali. Gustinu po horizontali određujemo brojem petljinihnizova na jedinicu dužine, najčešće, 50mm. Ovakvu gustinu nazivamo s t v a r n o m ioznačavamo je na jednoj strani pletiva kao Gh’, a na drugoj strani kao Gh’’.

Pri teoretskim izračunavanjem gustinu patenta po horizontali određujemo popetljinom koraku A ili po širini petlje a.

Pri ovome neophodno je da uzmemo u obzir, da je širina patenta jednaka petljinomkoraku samo u patentu koji se razlikuje u kvalitetu, izrađenog iz elastičnih pređa (unjemu petljini nizovi na licu sa obeju strana se dodiruju). Zatim gustinu takvog patentapo horizontali i odgovarajućim njenim petljinim korakom, saglasno teoriji pletenja,nazivamo uslovnom i označavamo je odgovarajućim Gh.u i Au.

Uslovni petljin korak Au određujemo, polazeći od pečnika pređe d, i prihvatanjem poA.S. Dalidoviču, sa 4d. Uslovnu gustinu po horizontali Gh.u nalazimo po formuli



139

139

Gh.u = 50/a, ili Gh.u = 50/A .

Za patent sa različitim smenjivanjem u raportu petljinih nizova na licu i naličjuodređujemo redukovanu gustinu po horizontali. R e d u k o v a n o m nazivamo gustinupo horizontali patenta bilo kog raporta, navedenog prema raportu 1+1. Redukovanugustinu označavamo sa Gh.r.

Redukovanu gustinu po horizontali izračunavamo po navedenom petljinom koraku,koji saglasno teoriji pletenja je jednak približno 5d.

Gh.r = 50/Ar .

U patentu, izrađen iz pređe visokog kvaliteta i sa malim modulom petlji , redukovanagustina po horizontali prvobitno je jednaka uslovnoj, međutim u procesu nošenja ona sesmanjuje, pošto pletivo postepeno gubi svoju elastičnost.

Među redukovanom i stvarnom gustinom patenta postoji sledeća zavisnost:

Gh.r = (Gh’+ Gh’’) ﴾1-1/NR﴿,

gde je- NR-broj petljinih nizova u raportu.Gustinu patenta po vertikali određujemo, polazeći od njegove uslovne gustine i

koeficijenta odnosa gustine, koji za patent usvajamo 0,865, to jest

Gv = Gh.u/C = Gh.u/0,865.

Praktičnu gustinu patenta po vertikali ustanovljavamo na jednoj od njegovih stranaizračunavanjem broja horizontalnih petljinih redova u pletivu na jedinici dužinenaprimer od 50mm.

Dužina pređe u petlji. Teoretsku dužinu pređe u petlji patenta određujemo poformuli, koju primenjujemo za izračunavanje dužine pređe u petlji glatkog prepletaja:

ℓ = 78,5/Gh.u + 222 dB d.

kako vidimo iz formule, dužinu pređe u petlji patenta nalazimo, polazeći od uslovnegustine po horizontali Gh.u.

Praktičnu dužinu pređe u petlji patenta ustanovljavamo paranjem jednog petljinogreda, pri čemu broj oparanih petlji izračunavamo po obeju njegovih strana:

ℓ = ,,,, nn

L

gde je L-dužina pređe u petljinom redu;

n’- broj petlji, oparanih po jednoj strani patenta;n’’- broj petlji, oparanih po drugoj strani patenta.

Površinska masa 1m2. Masu patenta određujemo ili po njegovoj zauzetoj površini, ilipo broju petlji u proizvodu.

140

140

Masu pletiva po njegovoj zauzetoj površini izračunavamo takođe, kao i masuglatkog pletiva. Osobenost proračuna se sastoji u tome, što gustinu patenta uzimamo nastrani lica i naličja pletiva, odnosno.

Q = 0,8

.1000

''' tvhh TGGG

Kao što smo napred naveli pri izradi patenta možemo koristiti različiti raspored igala uprednjoj i zadnjoj iglenici. Tako naprimer na slici 159 prikazana je struktura patenta urasporedu petljinih nizova, ili igala, dva na licu, dva na naličju, jedan na licu, dva nanaličju i jedan na licu (2:2:1:2). Ispod strukture prepletaja prikazan je šematski prikazprepletaja i raspored igala u prednjoj i zadnjoj iglenici. Crvenim tačkama označene su

igle koje su van radnog položaja. Ovaj prepletaj se izrađuje na velikim kružno pletaćimmašinama. Slika 160 prikazuje slikoviti prikaz izrade ovog prepletaja sa cilindričnim(vertikalnim) i tanjirastim (horizontalnim) iglama.

Na slici 161 prikazan je glatki patent 1:1 sa strukturom petlji (d), grafičkim prikazompetlji (b i c), i tehničkom patronom (a) sa zadebljanim vertikalnim linijama kojeoznačavaju petljine nizove na licu, i tanjom vertikalnom linijom, koja označava petljinenizove na naličju. U šemi levo oznakama V i O označeni su desni i levi, ili petljininizovi na licu i naličju, koji se naizmenično ređaju.

Slika 162 prikazuje uzorkovani patent 2;2 sa strukturom petlji (d), grafičkim prikazompetlji (c) šemom (a) i patronom (b).

Na slici 163 prikazan je rebrasti patent 3:4:3:1 (a) i pleteni „Plise“ (b-f). Jedan primerpletenog patenta sa flotiranjem pređe prikazuje slika 1

Slika 159. Struktura patenta sa grafičkim Slika 160. Prikaz uplitanja pređe naprikazom petlji i rasporedom ili šemom igala cilindričnim i tanjirastim iglama



141

141

Slika 161. Glatki patent 1:1

Slika 162. Uzorkovani patent 2:2

Slika 163. Rebrasti patent 3:4:3:1 (a), i pleteni „Plise“ (b-f)

142

142

Slika 164. Patent sa flotiranjem

Slika 165. Dvobojni i trobojni uzorkovani patent

Slika 166. Ilustracija jednog patent pletiva sa plastificiranim uzorkovanjem



143

143

Slika 165 prikazuje dvobojni i trobojni uzorkovani pleteni patent. Jedan primer pletivasa plastificiranim uzorkovanim prepletajem prikazuje slika 166.

Slika 167 prikazuje grafičke prikaze raznih varijanti izdubljenog (šupljeg) prepletajasa šemom uzorkovanja i tehničkom patronom.

Slika 167. Razne varijante izdubljenog (šupljeg) prepletaja

Slika 168.Grafički prikaz platiranog Slika 169. Ažur prepletajprepletaja sa položajem polupetlje natelu igle i položene pređe osnovne iplatirajuće u glavi igle

144

144

Slika 170. Rebrasti patent prepletaj Slika 171. Skretani prepletaj

Slika 172. Rebrasti skretani prepletaj Slika 173.Talasasti prepletaj



145

145

Slika 174. Talasasti skretani prepletaj

Slika 175. Talasasti ažurni prepletaj Slika 176. Talasasti ažurni razmešteniprepletaj

146

146

Slika 177. Zahvatni prepletaj Slika 178. Zahvatni rebrasti prepletaj

Slika 179. Zhvatni skretani prepletaj Slika 180. Poluzahvatni prepletaj



147

147

Slika 181. Zahvatni rebrasti skretani preplet

Slika 182. Poluzahvatniskretani prepletaj

148

148

Slika 183. Poluzahvatni rebrasti prepletaj

Slika 184. Poluzahvatni rebrasti skretani prepletaj



149

149

Slika 185. Dupli poluzahvatni prepletaj Slika 186. Dupli zahvatni prepletaj

Slika 187. Nopasti prepletaj

150

150

Slika 188. Nopasti skretani prepletaj

Slika 189. Nopasti razmešteni prepletaj

Poluzahvatni prepletajPoluzahvatni pepletaj spada u dvostruke ili desno-desne prepletaje i može se dobiti na

ravno pletaćim mašinama. Na jednoj strani pletiva do izražaja dolaze petlje sazamkama, a na drugoj strani glatke petlje. Petlje sa zamkama imaju oblik perli po komeje dobio ime “Perlfang” ili “Perlaš”.Desna i leva strana se po ovome razlikuju, i



151

151

najčešće za lice bira se strana sa zamkama. Na strani naličja, slika 188,a u osnovividimo petljine nizove na licu, koji se sastoje iz izduženih petlji 1 naizmeničnoraspoređeni sa petljinim nizovima na naličju, koji se sastoje iz dve veličine petlji:umanjene 2 (zategnute na račun povećanja susednih izduženih petlji) i raširene skorokružne 3 (povećane na račun susednih zamki).

Na strani lica, slika 190,b u osnovi vidimo petljine nizove na licu iz glatkih petlji, ukojima se jako izdužuju okrugle raširene petlje 3. Upravo ove petlje imaju oblik perli.

Na strani petljinih nizova na licu veće petlje 3 poređane su naizmenično sa manjimpetljama 2, koje su u pletivu malo vidljive.

Na strani lica petljini nizovi na licu raspoređeni su naizmenično sa petljinim nizovimana naličju koji imaju izdužene petlje 1. Petljini nizovi naličja na strani lica skoro se nevide.

Na slici 191 data je jedna struktura koja daje jedan verniji izgled ovog prepletaja sazamkama Z i petljama sa tri različite veličine i konfiguracije petlji;. Slika 192 prikazujeraport po širini Rš, po visini Rh, korak petlji poluzahvatni Apz i petlje 1, 2 i 3 različiteveličine i konfiguracije. Grafički prikaz dat je na slici-b. Raport po širini je dva niza, povisini dva reda.

Slika 190. Poluzahvatni prepletaj : a-naličje; b- lice; c-grafiki prikaz; d-tehnička patrona

Proces izrade poluzahvatnih prepletaja se sastoji u sledećem: na iglama obeju iglenica(zadnja i prednja) stvaramo petlje na licu i naličju, isto kao kod patenta, a u sledećemredu na iglama zadnje iglenice stvaramo zamke, a na iglama prednje-petlje. Ovo jeujedno i raport prepletaja po redovima. Razlika u odnosu na patent se sastoji u tome, štona drugoj (zadnjoj) iglenici stvaramo izdužene petlje-pres, na prvoj (prednjoj)- petljekoje se zatežu i umanjuju; kada na zadnjoj iglenici na iglama nabacujemo zamke, naprednjim iglama stvaramo uvećane raširene petlje.

152

152

a bSlika 191. Struktura petlji poluzahvatnog prepletaja sa dva

različita izgleda: a- Pv veća petlja, Psr srednja petlja, Pm manja petlja, Z zamkapreko izdužene petlje (pres); b- 1 okrugla petlja (perla) , 2 zamka preko izdu-

žene petlje

Slika 192. Struktura i grafički prikaz poluzahvatnog prepletaj

Postoje različite kombinacije ovog prepletaja i mogu se videti kao grafički prikazinapred.Na slici 193 data je struktura poluzahvatnog prepletaja u rasporedu petljinih nizova 2:2.



153

153

Projektovanje poluzahvatnih prepletajaRadi različitog oblika i veličine petlji kod izračunavanja dužine pređe u petlji pri

izračunavanju uzimamo srednju dužinu pređe po formuli

ℓsr = ,4

... pspmzpv

gde je ℓsr- srednja dužina pređe u petlji;pv. -dužina pređe u većoj petlji;

z - dužina pređe u zamci;

pm. - dužina pređe u manjoj petlji;

ps. - dužina pređe u srednjoj petlji.

Slika 193. Poluzahvatni prepletaj 2:2

Dužina veće petlje može se izračunati po formuli

pv. = (π/2) V+(π/2) dz+2B+2πd,

gde je V-vezni deo pređe između lukova susednih petlji na naličju pletiva;dz-zajednički prečnik pređe (udvostručene).

Dužina manje petlje

pm. = (π/2) A –(π/2)V-(π/2)dz+4dz+2πd;

Dužina srednje petlje

154

154

ps. = πB;

Dužina zamkeℓz = (π/2﴿A-(π/2) d

Zamenom navedenih dužina pređe u petlji u formuli za srednju dužinu petlji dobijamoℓsr = 0,785A+1,28B+4d,

odnosnoℓsr = 40/Gh+64/Gv+4d.

Koeficijent odnosa gustineC = B/A =0,785/1,28 = 0,61.

Modul petljiAmin.p. = B/C = 4d/0,61 = 6,56d;

ℓmin.p. = 14,24d = 19du;

mL = ℓ/d; mLmin = 19.Površinska masa 1m2

Q = 1,6 10-3 ℓsr GhGv TZahvatni prepletajZahvatni prepletaj ,slika 194, sastoji se iz jednakih petlji, takozvanim pres petljama, sa

zamkama na obadve strane pletiva. U narodu kod nas je poznat kao “dvojanac” jer saobadve strane ima istu strukturu. Na obadve strane prepletaja, kao i kod patenta, petljininizovi na licu smenjuju se sa petljinim nizovima na naličju. Na strani lica petljini nizovise ne dodiruju jedan sa drugim. Ovo objašnjavamo time što se u njihovim nizovima,koji teže da se isprave, pojavljuju sile elastičnosti, koje razmiču susedne petljine nizove.Zahvatno pletivo je znatno šire od patenta i po skidanju sa mašine ima manji procenatupletanja po širini.

Slika 194. Zahvatni prepletaj sa strukturom-a, grafičkim prikazom-b i tehničkompatronom-c.

Prepletaj izrađujemo na dvoigleničnim ravno pletaćim mašinama tako da na iglamajedne iglenice u jednom hodu radilice mašine izrađujemo petlje, a na drugoj iglenici



155

155

zamke i obrnuto, u drugom hodu radilice na jednoj iglenici stvaramo zamke, a nadrugoj petlje.

Na slici 195 prikazan je zahvatni prepletaj sa ažurnim otvorima. Kao što se iz slikevidi preko izduženih petlji nabačene su po četiri i tri zamke koje omogućavaju stvaranjevećih i manjih ažurnih otvora.

Reljefni zahvatni prepletaj prikazuje slika 196. Karakteristično za ovaj prepletaj je tošto se preko glatkih petlji nabacuje više zamki, u našem slučaju po tri.

Kao rezultat proizilazi zatezanje pletiva po dužini, usled čega njegova površinapostaje neravnomerna, odnosno reljefna. Zamke se nabacuju u svakom šestom redu.Glatke petlje su zatvorene među zamkama u vidu šestougaonika. Raspored petlji je ušahovskom rasporedu iz dve boje. Po skidanju pletiva sa mašine na pletivu se pojavljujubobice koje pletivu daju reljefastu površinu.

Slika 195. Zahvatni prepletaj sa ažurnim Slika 196. Reljefni zahvatni prepletajotvorima

Projektovanje zahvatnih prepletajaDužinu pređe u petlji izračunavamo kao srednju dužinu, koja se sastoji iz dužine

petlje i preko nje nabačene zamke, odnosnoℓsr = (ℓp+ℓz)/2 ;

ℓp = (π/2)A-(π/2)V-(π/2)dz +2B+3πd;

ℓz = (π/2)V+B,ili

ℓsr = (ℓp+ℓz)/2 = (1,57A-1,57dz+3B+9,42d)/2.

Kako je dz = 1,41d, dobićemoℓsr = 0,785A+1,5B+3,6d,

iliℓsr = 40/Gh+3,6d+75/Gv.

Koeficijent odnosa gustine

156

156

A = (ℓ-3,6d)/1,57; B = (ℓ-3,6d)3;

C = B/A = Gh/Gv = 1,57/3= 0,52.

Modul petljiAmin = B/C = 4d/0,52 = 7,7d;

ℓmin = 15,6d = 21du,odnosno

mL = 21du.

Skretani prepletajiKod skretanih prepletaja (slika 197) sve petlje ili njihovi delovi zauzimaju nagibni

položaj i ukrštavaju se međusobno. Pri izradi skretanih prepletaja sve novostvorenepetlje, ili neke od njih, provlače se kroz prethodno stvorene petlje, koje nisu raspoređeneu svojim petljinim nizovima, već u susednim ili se nalaze od njih na rastojanju odnekoliko petljinih koraka.

Ove prepletaje možemo dobiti samo na dvoigleničnim mašinama, koje imajumehanizam za skretanje iglenice. Princip njegovog dobijanja sastoji se u tome što sejedna iglenica posle, stvaranja petljinog reda, skreće u odnosu prema drugoj za jednu iliviže iglenih koraka ili podele. Kao rezultat ovog skretanja bazni deo petlji ili nekolikood njih naginju se i ukrštavaju međusobno.

Slika 197. Skretani patent prepletaj Slika 198. Skretani zahvatni prepletaj

Pri izradi pletiva skretanih prepletaja, koristimo pre svega zahvatni, poluzahvatni ipatent prepletaj. U većini slučajeva njih pletemo sa isključenjem iz rada delove igala,pošto one dozvoljavaju da se dobiju različiti uzorci u obliku cik-cak linije, kvadrata ilidrugih više složenijih figura. Prema tome, propušteni petljini nizovi smanjujupovršinsku masu 1m2 pletiva.Pri izradi patenta 1:1, slika197, sa punim brojem radnih igala skretanjem iglenice zajedan igleni korak ne dobijamo skretane petljine nizove, i petlje zadržavaju vertikalni



157

157

položaj. Kao rezultat skretanja iglenice proizilazi samo neznatno zadržavanje petljinihnizova, usled čega su petljini nizovi na licu i naličju raspoređeni u “potiljak”, a ne ušahovskom rasporedu, kao i obično.

Za dobijanje skretanog patent prepletaja 1:1, neophodno je skrenuti iglenicu za dvaiglena koraka. Kako vidimo iz slike, sve petlje patenta raspoređene su koso, petljininizovi imaju cik-cak liniju, odnosno strukturu i petlje lica su iskošene u jednu stranu,naličja u drugu stranu.

Struktura skretanog zahvatnog prepletaja dobijena pri punom broju radnih igala,prikazana je na slici 198. Pri njegovoj izradi skretanje iglenice izvodimo sa dva hodaradilice posle stvaranja na iglama petlje u licu, bez zamki za jedan igleni korak, u levo,a zatim udesno. Kako vidimo iz uzorka, svi petljini nizovi na licu imaju cik-cakstrukturu i sastoje se iz nagibnih petlji.

Struktura poluzahvatnog prepletaja prikazana je na slici 200.a. Kako vidimo iz slike, uovom prepletaju nagibne glatke petlje na licu glatkog, ukrštavaju se sa presovanimpetljama (petlje sa zamkom). Pri njegovoj izradi iglenica skreće za jedan igleni korakulevo ili udesno, posle stvaranja na iglama uvećanih petlji glatkog prepletaja. Presovanepetlje, ili petlje sa zamkama, raspoređene na naličju, u datom slučaju nemaju nagib. Naslici 200 data je struktura kombinovanog neskretanog patent prepletaja sa petljamanormalne veličine 1 i izduženim petljama 2 preko kojih pređa flotira.

Slika 201. Skretani poluzahvatni prepletaj Slika 202. Kombinovani patent prepletaj

Posebno i detaljnije razmotrićemo dobijanje skretanih prepletaja na bazi nepotpunogpatenta. Pri stvaranju nepotpunog patenta delove igala isključujemo iz rada. Na slici201, a prikazana je struktura sličnog pletiva. Pri njegovom dobijanju igla 6 iglenice I2isključene su iz rada, sve gle iglenice I1 uključene su u radu i stvaraju petljine nizove.Posle dobijenog petljinog reda I iglenice I1 skreće za jedan igleni korak t udesno, kakoje prikazano na slici 203,b. Pri ovom skretanju petljini nizovi na licu 1, 3, 7, i tako dalje,(kao na slici 202,a) ukrštavaju se sa petljinim nizovima naličja 2. 4, 8 i tako dalje.Petlja a petljinog niza 5 neće se ukrštavati sa petljom parnog petljinog niza, pošto igla,koja nju stvara, iskjlučena je iz rada. Zatim petlja a u petljinom redu I ostaje bez nagiba.Posle pletenja petljinog reda II iglenica I1 skreće iz položaja II (kao na slici 201,b)ulevo za jedan igleni korak, vraćajući se u početni položaj I. Pri ovom skretanju petlja

158

158

b (kao na slici201,a) petljinog niza 5 takođe neće se ukrštavati sa petljom parnogpetljinog niza i ostaje prava. Ako pri dobijanju petljinog reda III iglenica I2 skrećeulevo iz položaja I, u kojem ona ostaje posle stvaranja reda II, biće ukrštavanjepetljinih nizova na licu 3, 5, 9 sa odgovarajućim petljinim nizovima naličja 2, 4, 8, itako dalje. U tom slučaju petlja c niza 7 neće se skretati saglasno drugoj petlji i onaostaje prava, kao na slici 201,a.

Slika 201. Struktura i grafički prikaz skretanog nepotpunog patenta

Povezivanjem nagibnih i pravih baznih delova petlji nepotpunog patenta možemostvarati na pletivu skretane prepletaje obuhvaćenim uzorkovanim efektima. Za dobijanjeuzoraka neophodno je pridržavati se pravilom parnih igala. Nazovimo igle suprotneiglenice, koje stvaraju ukrštene petlje pri skretanju iglenice baznih petlji, p a r n i m (naslici 201,b one su raspoređene po liniji OO). Petlje, dobijene na iglama, koje nisu parnena suprotnoj iglenici, neće imati nagib.

U procesu stvaranja petljinog reda pletiva skretanih prepletaja na bazi dvostrukogzahvatnog, naprimer poluzahvatnog i zahvatnog, pri skretanju iglenice kao i uveknagnuti bazni delovi petlji nemaju zamke. Petlje sa zamkama ostaju prave. Zahvaljujućiovome možemo dobiti različite uzorkovane efekte iz pravih i nagnutih petljinih nizova.Naprimer, skretanjem iglenice u suprotnom pravcu za jedan igleni korak u svakomdrugom petljinom redu, na bazi poluzahvatnog dobijamo pletivo, sa petljinim nizovimajedne strane koji su pravi, a druge strane petljine nizove u cik-cak strukturi. Na bazizahvatnog možemo plesti pletivo sa cik-cak strukturom petljinih nizova kako na obejustrana, tako i na jednoj. Na slici 202,a prikazana je struktura zahvatnog prepletaja sacik-cak strukturom raspoređenih petljinih nizova na jednoj njegovoj strani. Za njegovuizradu iglenicu I1 skrećemo za jedan igleni korak u suprotnom pravcu u svakom drugompetljinom redu, kao što je prikazano na slici 203,b.

Ako pri pletenju zahvatnog prepletaja iglenicu skrećemo u suprotnom pravcu za jedanigleni korak u svakom petljinom redu, možemo dobiti pletivo skretanog prepletaja, čijeće petlje biti iskošene u jednu te istu stranu. Pletivo, izrađeno na mašini, neće imati



159

159

pravougaoni oblik, već oblik paralelograma. Ako ne skrećemo iglenicu u jednom odpetljinih redova, možemo promeniti pravac nagiba petljinih nizova i dobiti pletivo sazupčastim ivicama. Korišćenjem osnovnog pravila stvaranja petlji sa nagibom upetljinim redovima, gde nemamo zamke, možemo plesti zahvatni prepletaj sa cik-cakstrukturom petljinih nizova na obadve njegove strane. Ako pri izradi nepotpunogdvostrukog pletiva primenjujemo pravilo parnih igala, možemo znatno proširitiasortiman uzoraka, dobijenih na bazi skretanih prepletaja.

Slika 202. Struktura i grafički prikaz skretanog zahvatnog prepletaja

Pletivo skretanih prepletaja izrađujemo prvenstveno na ravnim dvoigleničnimmašinama, pošto se iglenice mogu skretati samo u tom momentu, kada se radilica iliglava mašine nalazi u krajnjem položaju, a sve igle su izvedene iz kanala brave.Pletiva skretanih prepletaja kraća i šira pletiva baznih prepletaja, izrađujemo na jednomte istom broju igala pri jednoj te istoj dubini kuliranaja.

Pletiva prevezanih prepletajaStruktura i osobine. Pletiva prevezanih ili uvezanih prepletaja nazivamo kulirnim

pletivom, čije se bazne petlje uvezuju pređom. Ovakvo pletivo možemo izraditi sanajmanje dva pletaća sistema pređe putem dopunskog zatezanja novih petlji preko petljiiz uvezanih pređa. Na slici 203 prikazana je struktura pletiva uvezanog glatkog iizvedenog prepletaja. U prvom slučaju (slika 203,a) glatke petlje iz pređe a dodatnoprodiru preko petlje iz uvezane pređe b na taj način, što u početku petlja 2 prolazi krozpetlju 1, a zatim petlja 1-kroz petlju 2. U tom slučaju (slika 203,b) vezni deo izvedenogglatkog prepletaja, povezuje bazne petlje 2 parnih petljinih nizova, stvorenih iz pređe b.i suprotno, vezni delovi, povezujući bazne petlje 2 parnih petljinih nizova iz pređe b

160

160

uvezuju bazne petlje 1 neparnih petljinih nizova iz pređe a. Na ovaj način, usvakom petljinom nizu uvezane bazne petlje 1 i 2 izvedenog glatkog prepletajapokazuju uvlačenje preko petlji 3 i 4 iz pređe veznih delova.

Slika 203. Struktura pletiva uvezanih prepletaja glatkog-a, i izvedenog-b

Petlje 2 (kao na slici 203,a) iz uvezane pređe po svojim veličinama znatno su manje,nego petlje 1 glatkog prepletaja. Visina glatkog reda petlji B2 otprilike je za 2,5 putaveće visine reda petlji iz uvezanih pređa B1.

Uvezani glatki prepletaj teško se para pri prekidu pređe u petljama i može se primenitiza izradu teško parajućih pletenih proizvoda.

Pri razvlačenju dužina bazne glatke petlje se uvećava po visini, opterećene dodirnimpređama glatkog prepletaja, dok petlje takođe iz uvezanih pređa ostaju neopterećene. Priuzdužnom razvlačenju mešaju se tačke kontakta među uvezanim i osnovnim pređama.Ovo mešanje donosi nepovratni karakter, i razvlačenje po dužini glatkog prepletaja sene vraća u početni položaj, pri relaksacionim procesima, što dovodi do gubitka oblikastabilnosti pletiva uvezanih glatkih prepletaja. Pri razvlačenju po širini znatno je manje,nego u glatkom prepletaju, veličine petlji iz uvezanih pređa umanjuju se koeficijentomrazvlačenja pletiva. Pri takvom razvalačenju opterećenje poprimaju uvezane pređe, apređe glatkih petlji opterećene su u manjem stepenu. Kao i pri razvlačenju po dužini, prirazvlačenju izvedenog glatkog prepletaja po širini, radi nepovratnih pomešanih tačakakontakta među osnovnom i uvezanom pređom, smanjuje se oblik stabilnosti pletiva, štoje jedan od nedostataka ovih prepletaja.

Ovaj nedostatak u nekoj meri odstranjujemo u pletivu uvezanih prepletaja na bazizahvatnog( kao na slic 203,b). U takvom pletivu obične petlj 1 i 2 i uvezane 3, 4stvaraju se naizmenično sa dva sistema pređe a i b. kao i u uvezanom glatkomprepletaju, u uvezanom zahvatnom ili dvostrukom (desno-desnom) prepletaju



161

161

B2 ≈2,5 B1. Razvlačenje pletiva ovog prepletaja po širini je veće, nego dvostrukog iuvezanog glatkog, pletivo se teško para i može se iskoristit za izradu čaraparskihproizvoda. Uvezani prepletaji mogu biti dobijeni i na bazi drugih osnovnih i izvedenihprepletaja.

Širina i dužina skretanih prepletajaPri projektovanju proizvoda sa primenjenim skretanim prepletajima neophodno je

imati u vidu da se širina takvog prepletaja povećava na račun nagiba skretanih petlji, adužina skraćuje. Širina pletiva se povećava usled toga što se petljini nizovi razmiču imeđu njima razmeštaju skretane petlje. Kao rezultat nagiba petlji visina petljinih redovase smanjuje i na račun ovoga pletivo postaje kraće. Tako je širina skretanih prepletaja,zahvatnih i poluzahvatnih, za 3% veća, od širine običnih zahvatnih i poluzahvatnihprepletaja.

Pletiva skretanih prepletaja u većini slučajeva imaju propuštene petljine nizove.Shodno tome, njihova širina još zavisi od broja isključenih igala i od njihovog rasporedau iglenicama, to jest od toga koliko pravih, propuštenih i cik-cak stvorenih petljinihnizova ima u raportu uzorka, u kojoj od iglenica (prvoj ili drugoj) su isključene igle i dali odgovaraju rasporedu igala i principu dobijanja brazdi. Što je više uključeno igala uiglenicama, time će manja biti širina proizvoda. Pri jednom te istom broju isključenihigala, najmanju širinu imaće pletivo u kojem je više pravih petljinih nizova.

Proizvodi, izrađeni u patentu, zahvatnom ili poluzahvatnom prepletaju sa propuštenimpetljinim nizovima, ovladavaju većom elastičnošću, nego proizvodi, povezani ovimprepletajima bez propuštenih petljinih nizova. Ove osobine uzimamo u obzir priodređivanju veličine projektovanih proizvoda.

Grafički prikazi dvostrukih prepletajaKao što smo već naveli pored strukture preplataja iste možemo prikazati i grafički,

kako bi sebi olakšali posao pri prikazivanju nekih veoma složenih prepletaja. Zapletenje određene vrste prepletaja na mašini neophodno je da imamo grafički prikaz itehničku patronu na osnovu kojih ćemo prosuditi da li postojeći prepletaj možemoizraditi na mašini. Na osnovu tehničke patrone mi možemo prikazati i strukturuprepletaja, gde ćemo videti dali ovaj prepletaj možemo raditi na datoj mašini. To senajbolje može videti pri povezivanju petlji, jer postoje neke kombinacije koje smo mizamislili da pletemo, ali to nam sama struktura petlji ne potvrđuje, jer se neke petljejednostavno ne mogu povezati. Na slikama 204-244 prikazani su različiti prepletaji ugrafičkom prikazu na osnovu kojih možemo prikazati tehničku patronu i strukturu ovihprepletaja.

162

162

Slika 204. Osnovni patent prepletaj Slika 205. Rebrasti patent 2:2 prepletaj

Slika 206. Poluokrugli prepletaj

Slika 208. Talasasti prepletaj

Slika 207. Talasasti neprekidni prepletaj



163

163

Slika 209. Talasasti prekidnipreskočni prepletaj

Slika 210. Poluzahvatni prepletaj Slika 211. Zahvatni prepletaj

164

164

Slika 213. Dupli poluzahvatni prepletaj

Slika 214. Dupli zahvatni prepletaj Slika 215. Skretani prepletaj

Slika 212. Zahvatni rebrasti prepletaj



165

165

Slika 216. Poluzahvatni skretani prepletaj

Slika 217. Skretani prepletaj Slika 218. Poluzahvatni rebrasti skretaniprepletaj

166

166

Slika 219. Talasasti prekidni prepletaj Slika 220. Zhvatni rebrasti skretaniprepletaj

Slika 221. Nopasti prepletaj Slika 222. Nopasti preskočni prepletaj



167

167

Slika 223. Nopasti skretani prepletaj Slika 224. „Perlette“ prepletaj

Slika 225. Platirani prepleta

168

168

Slika 226. Poluzahvatni preskočni prepletaj

Slika 227. Švajcarski prepletaj



169

169

Slika 228. Filet prepletaj

Slika 229. Francuski prepletaj Slika 230. Holandski prepletaj

170

170

Slika 231. Reljefni krep prepletaj Slika 232. Žakarni reljefni krep prepletaj

Slika 233. Dvobojni žakarni jednostavni reljefni prepletaj



171

171

Slika 234. Trobojni žakarni jednostavni Slika 235. Žakarni duplo reljefni krepreljefni prepletaj prepletaj

Slika 236. Dvobojni žakarni dupli reljefni prepletaj

172

172

Slika 237. Trobojni žakarni dupli reljefni prepletaj

Slika 238. Žakarni zahvatni I prepletaj Slika 239. Žakarni zahvatni II prepletaj

Slika 240. Dvobojni žakarni prepletaj



173

173

Slika 240. Dvobojni žakarni poluokrugli Slika 241. Trobojni žakarni prepletajprepletaj

Slika 242. Trobojni žakarni poluokrugli prepletaj

174

174

Slika 243. Belgijski prepletaj Slika 244. Flamanski prepletaj



175

175

Uzorkovana pletivaUzorkovana desno-desna pletiva izrađujemo na ravno pletaćim i kružno pletaćim

mašinama koje su opremljene odgovarajućim uređajima za uzorkovanje. Prikazaćemografičke prikaze i izgled pojedinih pletiva bez dublje analize, jer nam to obim knjige nedozvoljava.

Na slici 245 prikazan je grafički prikaz uzorkovanog prepletaja i sam izgled pletiva,izrađenog na ravno pletaćoj mašini finoće 8er, Firme H. Stoll&Co.Na slici 246 prikazan je sam izgled pletiva sa rasporedom igala u prednjoj iglenici 2:1(dve igle sa dugom drškom i jedna igla sa kratkom drškom). U zadnjoj iglenici jeobrnuto 1:2. Pletivo se plete na ravno pletaćoj mašini finoće 12er.

Jednu od kombinacija uzorkovanog pletiva prikazuje slika 247, koje se izrađuje naravno pletaćoj mašini finoće 8er. Izgled bušenih karata (desno) sa duplim bravama:28

Na ravno pletaćoj mašini Specijal, finoće 4er izrađuje se skretano pletivo (slika 248),koje ima namenu za zimske odevne predmete. Raspored ili šema igala u prednjojiglenici je: dve igle u radnom položaju, jedna van radnog položaja i tako dalje. U zadnojiglenici prva igla je van radnog položaja, druge dve u radnom položaju i tako dalje.

Slika 245.Slika 249 prikazuje uzorak pletiva sa rasporedom igala u obe iglenice 1:1: jedna igla

sa dugom drškom, jedna igla sa kratkom drškom i tako dalje.Uzorak pletiva (slika 250) je urađen sa istim rasporedom igala kao na slici 246.

Osmoredno Ringl uzorkovano pletivo sa 2x2 poruba i rasporedom igala prikazuje slika251. Uzorkovano pletivo dvobojno zahvatno II poluokruglo (crevasto) dato je na slici252.

Jednobojno nopasto pletivo sa raporedom igala i porubom 1x1 prikazano je na slici253.

176

176

Na slikama 254-265 dat je izgled specijalnih vrsta pletiva sa ravno pletaćih, osnovopletaćih Rašel i Ketenštul mašina sa odgovarajućim sastavom lanca i vrstom materijalaiz koga je ispleteno pletivo; jedni dobri primeri za realizaciju u našoj trikotažnojindustriji.

Slika 246.

Slika 247.

Slika 248. Slika 249.



177

177



Slika 254.

178

178

Slika 255.

Slika 256. = Viseće petlje



179

179

Slika 257.

180

180

Slika 258.

Slika 259.

filament



181

181

Slika 260.

Slika 261.

Slika 262.

182

182

Slika 263. Original snimak Slika 264. Original snimak

Slika 265.

Levo-Leva pletivaStruktura i osobine levo-levih pletivaD v o n a l i č n a (levo-leva) nazivamo dvostruke prepletaje, u kojima sa obeju strana

vidimo leve petlje ili petlje naličja. Glave petlji neparnih horizontalnih redova nalaze sena jednoj strani pletiva, a glave petlji parnih-na drugoj strani. Usled nagiba petlji



183

183

njihove glave sa obeju strana pletiva izvlače se napred, a stranice se nalaze uvučenemeđu petljinim redovima naličja i vidljive su samo pri razvlačenju pletiva po dužini,gde će se uočiti i naizmenično raspoređeni petljini redovi na licu i naličju.Slika 266 prikazuje strukturu osnovnog levo-levog prepletaja sa grafičkim prikazom itehničkom patronom.

Na slici 267,a prikazana je struktura dvonaličnog prepletaja. Po strukturi vidimo, dapetljini poluredovi lica 1 ređaju se preko jednog sa naličja 2. Slika 267,b daje uzdužnipresek petljinog niza. Sve petlje prepletaja naginju se prema horizontali, pri čemu petlja1 se zaokreće suprotno satnoj skazaljci, a petlja 2-u suprotnu stranu satne skazaljke.

Na osnovu iznetog možemo dati sledeći zaključak: u slobodnom stanju dvonalično pletivo sastoji se iz petlji, nagnutih pod nekim

uglom prema ravni pletiva; nagibni ugao petlji upravo je proporcionalan udvostručenoj debljini pređe i

suprotno proporcionalan petljinom koraku i visini petljinog reda; pri razvlačenju levo-levog pletiva po dužini on se izdužuje; pri tome se povećava

rastojanje među susednim petljinim redovima i raste stepen savijanja petljinihglava;

pri oslobađanju levo-levog pletiva od razvlačnih sila ono se skraćuje uslednagiba petlji i približavanja petljinih redova jedan drugome;

Skraćenje levo-levog pletiva uvećava se sa povećanjem debljine pređe, njeneelastičnosti i sa smanjenjem dužine petlji, pošto pri tim uslovima petlje imaju većinagib.

Slika 266. Struktura osnovnog levo-levog prepletaja-a; grafički prikaz-b;tehnička patrona-c

Raspletenost pletiva. Levo-levo pletivo se lako raspliće, kao i kulirna glatka, pošto seono sastoji iz petlji lica i naličja, čija je struktura takođe kao kod glatkog pletiva.

Debljina pletiva. Kada razmatramo bočnu projekciju levo-levog pletiva lakoustanovimo, da je njegova debljina približno jednaka 4d. Shodno tome, debljina levo-levog pletiva dva puta je veća od kulirnog glatkog pletiva i približno je jednaka debljinipatenta.

184

184

Uvijenost pletiva. Levo-levo pletivo ne uvija se sa krajeva, pošto težnja premauvijanju jednog petljinog reda parališe težnju prema uvijanju drugog reda.

Dužina pređe u petlji. Pri određivanju dužine pređe u petlji levo-levog pletivaneophodno je uzeti u obzir, da petlje u njemu leže u ravni, nagnute u odnosu premapovršini pletiva pod nekim uglom. Dužina petlji abcdefg (slika 266,a) sastoji se iz zbiradužine odsečaka (delova) ab+bc+cde+ef+fg+. Luk ab+cde+fg sačinjava obim saprečnikom d, to jest zbir njihove dužine jednak je πd. Prečnik d obima može bitiiskazan preko petljinog koraka A i debljine pređe d:

d = 0,5A+d.Odakle je

πd = π(0,5A+d).

Delovi bc i ef jednaki su među sobom. Na slici levo deo bc predstavljen je kaoprojekcija na površini; projekciju dela bc možemo izraziti preko visine reda petlji B idebljine pređe d. Iz trougla hcf vidljivo je, da je

(bc)2 = (hb)2 + (hc)2,Kako je he jednako debljini pređe d, hc-visini reda petlji B , dobićemo

(ec)2 = B2 + d2.

Iz trougla eci (slika 267,b , levo) imamo(ec)2 = (ei)2 + (ic)2,

ali kako ic predstavlja bočnu projekciju delova ec, ei jednaku približno dve debljinepređe 2d, ec- stvarnu veličinu dela petlje, koju trebamo odrediti.

Shodno tome,(ec)2 = (2d)2 +B2+d2 = B2+ 5d2.

Iz slike 267,b vidimo, da deo ec, predstalja ustvari pravougaonu prizmu, u kojoj jevisina –B, širina i deblina-2d, odnosno

ec = .5 22 dB

Pošto petlja sadrži dva dela ec, njena dužina može biti izražena na sledeći način

ℓ = 78,5/Gh+ πd + 2 .5 22 dB Gustina po horizontali. Gustina po horizontali levo-levog pletiva određuje se isto

tako, kao i gustina po horizontali glatkog pletiva, to jest po dužini petlji, petljinogkoraka i debljine pređe u slobodnom stanju. Petljin korak

A =d

.

Ako je dužina petlji nepoznata, onda preporučujemo da se petljin korak po teorijipletenja iskaže preko debljine pređe d. Tako, pri projektovanju vunenog levo-levog



185

185

pletiva petljin korak prihvatamo da je 5d do 6d u zavisnosti od potrebne gustine. Zapletiva iz pamučne pređe i veštačke svile petljin korak je jednak 5d.

Slika 267. Struktura levo-levog prepletaja sa uzdužnim presekom

Gustina po vertikali. Gustina po vertikali levo-levog pletiva pri jednakim uslovimaznatno je veća, nego gustina dvostrukih i glatkih pletiva. Ovo objašnjavamo time, štopetlje u levo-levim pletivima zauzimaju nagibni položaj i petljini redovi teže da sepribliže jedan drugom. Zatim sa povećanjem gustine pletiva po vertikali (prinepromenjenoj gustini po horizontali) koeficijent odnosa gustine C ovog pletiva seumanjuje. Za levo-leva pletiva iz vunene pređe koeficijent C treba prihvatiti od 0,4-0,5. Pri ovome neophodno je uzeti u obzir, da sa povećanjem gustine koeficijent C sesmanjuje, a sa smanjenjem gustine- povećava.

Pri projektovanju levo-levog pletiva bolje je poći od zadatog modula petlji, pošto sapovećanjem dužine pređe u petlji širina pletiva se takođe povećava. Ovo se odnosi zapletiva izrađena iz elastičnih pređa. Pri proračunu pletiva, namenjenog za izradu gornjihodevnih predmeta, modul petlji biće jednak oko 24-25, za marame-oko 27-29.

Površinska masa 1m2. Masu 1m2 levo-levog pletiva određujemo takođe kao i masuglatkog pletiva, po formuli.

Q = 0,4∙10-3 GhGv Tt.

Rastegljivost. Levo-levo pletivo zahvaljujući osobinama njegove strukture primaksimalnom razvlačenju jednako se razvlači i po širini i po dužini. Uzorak pletivakvadratnog oblika biće ravnomerno razvlačen u oba pravca. Ova osobina levo-levogpletiva je veoma cenjena pri izradi proizvoda, kao marame, koje trebaju da imajujednaku rastegljivost po širini i po dužini.Različite kombinacije strukture levo-levih prepletaja

Na narednim slikama dali smo razlčite kombinacije levo-levih prepletaja koji se sauspehom primenjuju u trikotažnoj industriji za izradu različitih vrsta proizvoda.

a-Osnovni levo-levi prepletaj sa naizmeničnim rasporedom redova na licu inaličju, odnosno sa desnim i levim petljama;

186

186

b-Levo-levi preskočni prepletaj u kome se desne petlje vide po jednojdijagonali, a leve po drugoj;

c-Levo-levi skretani prepletaj sa nagnutim (skretanim ) petljama, koje seukrštavaju;

d-Levo-levi prekidni prepletaj u kome se u pojedinim redovima pojavljuju desnei leve petlje (lice i naličje);

e-Levo-levi prekidni preskočni prepletaj u kome se u pojedinim redovimapojavljuje različiti broj desnih i levih petlji;

f-Levo-levi izvedeni prepletaj sa izduženim levim petljama i flotiranjem pređe; g-Levo-levi izvedeni jednopovezujući prepletaj u kome su zamke nabačene

preko izduženih petlji u šahovskom raporedu; h-Levo-levi ažurni; i-Levo-levi zahvatni; j-Levo-levi poluzahvatni; k-Levo-levi duplo zahvatni; l-Levo-levi duplo poluzahvatni; m-Levo-levi nopasti; n-Levo-levi nopasti preskočni; o-Levo levi platirani.

Na slikama a-o data je struktura prepletaja sa većim brojem petlji u drugoj boji.



187

187

f g

h i

188

188



189

189

190

190



191

191

192

192

Dvopatentni, ili interlok pepletaji , njihova struktura i osobineStruktura dvopatentnih prepletajaD v o p a t e n t n e, ili i n t e r l o č n e, p r e p l e t a j e nazivamo izvedenim

patentom, ili desno desnim, u kome se međusobno povezuju dva desno-desna prepletaja,kod kojih se vezni delovi petlji međusobno ukrštavaju. Ovaj prepletaj na našempodneblju je poznat pod imeno „uktršteni rad lica“, naime patent se naziva kaoprepletaj lica, jer kako smo napred naveli, sa obadve njegove strane se vide petlje lica.U engleskoj literaturi je poznat pod imenom „Interlok“, ili ukršteni prepletaj.

Na slici 268,a prikazana je struktura interlok prepletaja. Iz slike je vidljivo, da petljininizovi na licu i naličju, dobijeni iz crne pređe, predstavljaju jedan patent 1:1, anizovi, stvoreni iz bele boje pređe- drugi patent 1:1. Pređe crne i bele boje, prelaze izjedne iglenice u drugu, ukrštavajući se međusobno. Raspored igala u cilindričnojiglenici je u rasporedu 1:1 ( jedna igla sa dugom drškom, jedna igla sa kratkom drškom,i tako dalje). U tanjirastoj iglenici, koja se nalazi iznad cilindrične iglenice, rasporedigala je takođe 1:1, stim da je u rasporedu prva igla sa kratkom drškom, druga igla sadugom drškom, i tako dalje. Na ovaj način dobili smo raspored igala takav, da senaspram igle duge drške u cilindričnoj iglenici nalazi igla kratke drške u tanjirastojiglenici. Kako dva sistema učestvuju u stvaranju jednog kompletnog reda petlji, (jedansistem stvara petlje samo na iglama kratke drške cilindrične i tanjiraste iglenice, a sadrugim sistemom samo na iglama duge drške obeju iglenica), izbegnuta je mogućnostda se u procesu pletenja igle cilindrične iglenice sudare sa iglama tanjiraste iglenice, štoje nedozvoljivo, jer bi u tom slučaju došlo do loma igala i ostalih pletaćih organa kojiučestvuju u procesu pletenja. Sa ovakvin načinom dobijanja pletiva produkcija mašineje upola manja, jer u stvaranju jednog kompletnog reda petlji učestvuju dva pletaćasistema.

Za razliku od patenta, kod interloka petljini nizovi ni pod kojim uslovima se nepojavljuju (vide), tako da sa obe strane pletiva vidimo samo petlje lica, po čemu jedobio i naziv dvoličnim.

Slika 268. Struktura interlok prepletaja sa grafičkim prikazom



193

193

Osobine i parametri interlok prepletajaRaspletenost. Interlok, kao i patent, raspliće se, ili para, samo u pravcima, suprotno

pletenju. Interlok se znatno manje para, nego patent, što se objašnjava osobenostimanjegove strukture.

Debljina. Interlok pletivo ima značajnu debljinu, koja je približno jednaka debljinipatenta. Ovo objašnjavamo osobenostima njegove strukture i pojavom njegovihpozitivnih osobina, pošto vazduh, koji se nalazi u njegovoj strukturi, povećava njegovetoplotno zaštitne osobine, što je posebno važno kod izrade i eksploatacije proizvoda zarublje i sport.

Debljina pletiva je upravo proporcionalna podužnoj masi pređe, iz koje je pletivoizrađeno. Naprimer, debljina pletiva izrađenog iz pamučne pređe pri koeficijentuupredanja α = 90-112, jednaka je,

Mp.p = 7,2 Tt/1000.

Debljina pletiva izrađenog iz veštačkih pređa pri koeficijentu upredanja α = 16-20jednaka je

Mv.p = 4,3 Tt/1000.Pri određivanju debljine uzorka pletiva, kao i kod drugih vrsta prepletaja, neophodno jeda primenimo jednake uslove, to jest da obezbedimo jednaku silu zatezanja na uzorkupletiva.

Površinska masa 1m2 pletiva. Masu 1m2 određujemo po istoj formuli, kao kodpatenta

Q = 8∙10-4ℓGvGh Tt .

Dužina pređe u petlji. Dužina pređe u petlji sastoji se iz zbira delova ab, bcd, de, iefg ( slia 267,a). Za razlku od dužine petlje glatkog prepletaja, gde su delovi bcd i efgjednaki međusobom, u petlji interloka ovi delovi ili lukovi mogu imati različitu dužinu.Tako, naprimer, ako su u pamučnom interlok pletivu lukovi, ili iglene glave, jednakemeđusobno po dužini, to će u interlok pletivu, izrađenog iz veštačke pređe, luk efg bitimanji od luka bcd. Ovo objašnjavamo time, što je debljina veštačke pređe skorodvostruko manja od njene širine. Zatim dužinu petlje interloka, izrađenog iz pamučnihpređa, određujemo po formuli za glatki prepletaj pri uslovima, da je petljin korakinterloka Ai = 3,5d, a širina petlji ai = 4d.

Gustina po horizontali. Gustina po horizontali Gh u osnovi zavisi od debljine pređe,iz koje je izrađeno pletivo, i u manjem stepenu od dužine pređe u petlji. Ako je pređadeblja, odnosno grublja, time će biti i veća dužina petlje, manja gustina pletiva i većaveličina petljinog koraka A.

Gustinu po horizontali izračunavamo preko petljinog koraka A ili praktičnimodređivanjem iz uzorka pletiva. Pri određivanju gustine po horizontali neophodno je dauzmemo u obzir, da su kod pletiva 1:1 susedne petlje u susednim nizovima pomerene po

194

194

vertikali za 0,5 B ( polovinu visine reda petlji). Zatim zbir dva petljina korakainterloka, je manji, nego kod patenta, za debljinu pređe d, to jest,

2Ai+d = 2Ap,gde je Ai- petljin korak interlok pletiva;

Ap- petljin korak patent pletiva 1:1.Ako prihvatimo da je petljin korak patenta 1:1 jednak 4d, to će pri jednakim uslovima

izrade za interlok biti 3d.Na osnovu petljinog koraka, gustina po horizontali se može izračunai po formuli

Gv = 50/A .

Gustina po vertikali. Gustina po vertikali Gv u znatnom stepenu karakterišespoljašnji oblik pletiva. Ona, kao i gustina po horizontali, zavisi od dužine petlji idebljine pređe, iz kojih je izrađeno pletivo. Ukoliko je veća dužina petlji i debljinapređe, time je manja gustna po vertikali.

Gustina po vertikali može se odrediti i praktično, ili izračunavanjem preko visine redapetlji B.

Pri proračunu visine reda petlji i gustine po vertikali upravljamo se po gustini pohorizontali Gh, petljinog koraka A i koeficijenta gustine C:

B = A/C; Gv = Gh/C.

Koeficijent odnosa gustine za interlok pletivo 1:1 kreće se u granicama 0,865 do 1,3.Od ovog koeficijenta zavisi rastegljivost pletiva; što je manji koeficijent C ( veća

gustina po vertikali), time je manja rastegljivost. Za dobijanje pletiva sa većomrastegljivošću neophodno je da povećamo koeficijent C, to jest umanjimo gustinu povertikali.

Pri projektovanju pletiva za gornje odevne predmete koeficijenat C preporučujemo dase bira od 0,865 do 0,9, za rublje od 1,1 do 1,2. Za dobijanje jednostavnijih proizvodakoeficijent C može biti doveden do 1,3.

Pri datoj dužini petlje, gustine po horizontali i debljine pređe, gustinu po vertikalimožemo odrediti saglasno formulama:

za pamučno interlok pletivo

Gv = ;6,3

90100

dGh

za interlok pletivo iz veštačke svile

Gv = d

Gh

5,190100

Pri projektovanju interlok pletiva preporučujemo da se uzima modul petlji m: zainterlok pletivo 1: iz pamučne pređe-35 i manje, iz veštače svile-30 i manje.



195

195

Rastegljivost. Značajna elastična rastegljivost pletiva je jedna od njegovihkarakterističnih obeležja i pozitivnih osobina. Usled elastične rastegljivosti interlokpletivo dobija široku primenu pr izradi rublja, gornjih i rukavičarskih proizvoda.

Proizvodi, izrađeni iz pletiva, udobni su za nošenje, pletivo prileže telu i ne otežavakretanje.

Pri razvlačenju pletiva po širini ono se skraćuje po dužini. Ovo uzimamo u obzir prikrojenju pletiva, saglasno povećanju veličine proizvoda, koji se može skratiti prinjihovom razvlačenju u procesu nošenja.

Rasteglivost pletiva iz pamučne pređe

.7510

7,1315,1

3

th

TG

iz veštačke svile

.7510

5,1215,1

3

th

TG

Na slikama a) do o) data je različita struktura interlok prepletaja:

196

196



197

197

198

198



199

199

o)Grafički prikazi interlok prepletaja : a- desno/ desni/ukršteni osnovni, interlok; b-desno/desni/ukršteni, platirani interlok; c-desno/desni/ukršteni, rebrasti interlok;d-desno/desni/ukršteni, duplo ukršteni crevasti interlok 3:3. e-desno/desni/ukršteni, poprečno reljefni interlok “BOURRELET”; f-desno/desni/ukršteni talasasti interlok neprekidni; g- desno/desni/ukršteni, interlok“PIQUETTE” crevasti, “CROSSMISS”; h-desno/desni/ukršteni,interlok-dupli pike u crevu; i-desno/desni/ukršteni, interlok “PIQUETTE”;j-desno/desni, interlok “Pin tuck I”.

a) b)

c)

200

200

d) e)

f



201

201

g) h)

202

202

i) j)



203

203

204

204



205

205

206

206



207

207

208

208



209

209

210

210



211

211

212

212



213

213

214

214



215

215

Žakarni prepletajiStruktura i osobineOd svih vrsta uzorkovanih pletiva najveću rasprostranjenost u trikotražnoj industriji

imaju pletiva žakarnih prepletaja. Ovo objašnjavamo time, što žakarni prepletajidozvoljavaju da se na pletivu i proizvodima dobiju različiti reljefni uzorci u bojisloženog oblika. Uzorci mogu biti raspoređeni raportno ili po delovima, a redosledrazmeštanja obojenih petlji unutar raporta može biti bilo koji.

Princip dobijanja žakarovih prepletaja sastoji se u tome, da se svaka od pređe polažesamo na određeni broj igala, uključene u radu redosledno, koji zavisi od uzorka ilimustre, a takođe i od polaganja pređe na datim iglama, kada polupetlje sa tih igalaobavezno zbacujemo. Ovim dobijeni žakarni prepletaji razlikuju se od dobijanjapoluzahavtnih, zahvatnih i drugih u ovoj grupi, pri čijem pletenju pređu polažemo nasve igle.

Petljini redovi na licu žakarnih prepletaja ne stvaraju se odjednom, već za neki periodi sastoji se iz petlji, dobijenih iz dve ili nekoliko različitih pređa. Kod jednostrukih ilidesno-levih žakarnih prepletaja, u mestima propuštenih petlji pređe, koje ne polažemona igle, raspoređuju se na naličju u obliku veznih delova pozadi među susednimpetljama, dobijenih iz druge pređe.

Pletiva žakarnih prepletaja izrađujemo na bazi svih glavnih prepletaja i njihovihizvedenih, i mogu biti kulirna i osnovo pletena, jednostruka i dvostruka, jednobojna ilivišebojna. U zavisnosti od broja pređe i boje mogu biti dvobojni, trobojni i vižebojni.

Na slici 269 data je struktura žakarovih prepletaja, jednostruki po strukturi i sastavu, isvaki njihov regularni red veže se iz jednog te istog broja pređe. Na slici 269,a, b i cprikazana je struktura regularnih žakarnih prepletaja: a-jednostrukih (jednoiglenični), b ic- dvostrukih (dvoiglenični). Iz slike je vidljivo, da pri pletenju bilo kog reda prepletajaučestvuju dve pređe c i d.

Od jednostrukih prepletaja istoimene petlje u redu povezujemo međusobno veznimdelovima, koji su raspoređeni na strani naličja iza petlji, stvorene pređama druge boje (kao na slici 269,a).

Žakarove petlje (na slici šrafirano) sastoje se iz izdužene petlje 1 i veznog dela(flotirajući, viseći) 2. Ako označimo broj pređa, koje učestvuju u pletenju jednog reda saNb, tada će broj veznih delova, koji se nalaze u sastavu žakarnih petlji, biti jednak (Nb-1).

Kod dvostrukih prepletaja žakarove petlje imaju analognu strukturu i stvaraju se sajedne strane pletiva, koju nazivamo licem, na kojoj je ispletena šara. Drugu stranupletiva nazivamo naličjem (kao na slici 269,b,c).

Regularne dvostruke žakarne prepletaje delimo na potpune i nepotpune po strukturi ipravilu stvaranja strane naličja pletiva.

Kod dvostrukih prepletaja svaka pređa, koja učestvuje u stvaranju reda petlji nalicu,upliće sa na iglama druge iglenice i jednom redu lica sagalsno Nb redova naličja(slika 269,b). Na onim mestim, gde se od pređe ne stvaraju petlje na strani lica pletiva,ona se, uplitanjem na iglama druge iglenice, raspoređuje u vidu vezih delova 2 izapetlje lica 1, koja je povezana iz druge pređe i povezuje dve susedne petlje u redunaličja. Na ovaj način u pletivu se pojavljuju elementi glatkog kulirnog prepletaja (

216

216

petlje 3, 4, 5), to jest, petlje sa veznim delovima zajedno sa platinskim glavama ililukovima. Broj veznih delova, koji ulaze u sastav žakarove petlje biće jedna (Nb-1).

Slika 269. Struktura žakarnih pletiva (a-e)



217

217

Različitim obeležjem potpunih dvostrukih žakarnih prepletajana strani naličja pletivapređa svake boje stvara horizontalne pruge.

Kod nepotpunih žakarnih prepletaja svaka pređa, koja učestvuje u stvaranju reda lica,upliće se na strani naličja iglenice preko igle, to jest, po pravilu stvaranja izvedenogglatkog prepletaja (slika 269,c)

Sastav žakarne petlje u redu lica se ne menja (izdužena petlja 1 i vezni deo 2). Brojveznih delova, koji ulaze u sastav žakarove petlje, jednak je (Nb-1). Svakom redu nalicu prepletaja odgovara Nb/2 reda na naličju.

Nepotpuni dvostruki žakarni prepletaji imaju sledeća negativna obeležja. Kod dvobojnih nepotpunih žakarnih prepletaja petljini redovi naličja sastoje se

iz petlji prve i druge pređe, raspoređene preko jedne. Pređa svake boje može stvarati na strani naličja vetikalne pruge, kad u parnim

sistemima ovladava redoslednost povezivanja prve i druge pređe. Kad jeredoslednost narušena, to će naličje biti žareno. Naprimer, I sistem jesnadbeven belom bojom, II i III sistem-crvenom, IV sistem-opet belom bojom,dalje se redoslednost ponavlja; jednobojne petlje biće raspoređene ušahovskom rasporedu.

Kod trobojnih žakarovih prepletaja naličje je šareno. Na slici 269 prikazana ješema rasporeda petlji iz tri boje na naličju pletiva. Iz šeme vidimo da sujednobojne petlje razmeštene u šahovskom rasporedu.

Slika 270. Šema rasporeda petlji triju bojana naličju pletiva

Neregularni žakarni prepletajiOvi prepletaji se sastoje iz petlji različitih po

strukturi i sastavu; žakarne petlje u njimastvaraju se neregularno i smenjuju se saosnovnim petljama osnovnog prepletaja, načijoj se bazi oni izrađuju.

J d n o s t r u k i p r e p l e t a j i . Na slici269,d prikazana je struktura neregularnogjednostrukog žakarnog prepletaja. Žakarnepetlje smenjuju se sa osnovnim petljama

glatkog prepletaja i sastoje se iz izduženih petlji, koje stvaramo iz različitih pređa. Tako,petlju 1 stvaramo pređom d, vezni deo 2-pređom c.

U našem primeru žakarne petlje zbacujemo sa igala preko petljinog reda i imamo pojedan vezni deo. Ako bi se one zbacivale dva reda uzastopno imali bi po dva vezna dela.Očigledno, broj veznih delova pokazuje, koliko puta redosledno žakarne petlje nezbacujemo sa igala, čime određujemo njen indeks: jedan vezni deo-jedna žakarna petlja,dva vezna dela-udvostručena žakarna petlja, tri vezna dela utrostručena žakarna petlja itako dalje.

218

218

Visina žakarnih petlji Bž je veća, od visine osnovnih petlji Bo glatkog prepletaja,odnosno

Bž < nBo ,

gde je n-broj redova osnovnog prepletaja, koji odgovara jednom žakarnoj petlji.

Ove osobine strukture petlji u osnovi je početno stanje stvaranja osenčenih i reljefnihjednostrukih žakarnih prepletaja.Posmatrajmo sada sliku 269,e, koja sadrži dva elementa petljine strukture: petlje 1, 6 ivezne delove 4, 8. Petlje 1, 6 koje se presecaju veznim delovima nazivamo žakarnim.Petlje žakarne se razlikuju po veličinama i konfiguracijom. Petlje 1, 6 usledprezatezanja pređe iz petlji 2, 9, se uvećavaju, odnosno istežu. Visina baznog dela petlji,povezane sa žakarnim petljama se smanjuje, pošto je B1 i B2<B, gde je B visina redapetlji pletiva baznog prepletaja.

O s e n č e n i j e d n o s t r u k i p r e p l e t a j i dobijaju se putem stvaranjapetljinih nizova ili delova, koji se sastoje iz žakarnih petlji, na pozadini glakogprepletaja. Kako su stranice u petljama glatkog prepletaja više povijene, nego užakarnim petljama ( oni su istegnuti), to se odražava na njihovu bleštavost, koja jemanja, nego kod žakarnih petlji.

R e lj e f n i j e d n o s t r u k i p r e p l e t a j i dobijaju se pri izradi žakarnih petljivisokog indeksa na pozadini glatkog prepletaja. Žakarne petlje stežu glatke petlje i,okruživanjem tih delova, primoravjajući njihovo stvaranje reljefnim.

D o d a t n i d v o s t r u k i p r e p l e t a j i. Na slici 271,a prikazana je strukturatakvog prepletaja, a na slici 271,b- grafički prikaz polaganja pređe po sistemima zasvaki red (1-5) pri njegovom stvaranju.

Mi vidimo, da se u dodatnim prepletajima ređaju petlje patenta 1:1 sa petljamaglatkog prepletaja, koje se povezuju paralelno na licu i naličju, odnosno na cilindričnoj itanjirastoj iglenici. Osnovna pređa (bela) upliće se na svim iglama tanjiraste iglenice nasistemima II, IV, VI i tako dalje., a na iglama cilindra- delimično. Dodatna pređa (crna)stvara petlje samo na sistemima cilindra I, III, V i tako dalje., saglasno raportu uzorka.Na onim mestima gde se dodatna pređa ne upliće, ona se raspoređuje u vidu veznihdelova među patentnim petljama osnovnog prepletaja.

Za pletenje jednog reda dodatnog žakarnog prepletaja trebamo dva pletaća sistema.R e lj e f n i d v o s t r u k i p r e p l e t a j i. Na slici 272,a prikazana je struktura

ovog prepletaja, na slici 272,b grafički prikaz polaganja pređe po sistemima mašine zasvaki petljin red (1-4) pri njegovom stvaranju.

Reljefne žakarne dvostruke prepletaje stvaramo na bazi dodatnih prepletaja, kadajednom osnovnom redu (sistemi ( III, VI, IX) odgovaraju dva reda dodatnog glatkogprepletaja, povezanih na jednim te istim iglama ( sistemi I, II i tako dalje.,).

Za pletenje jednog reda reljefnog prepletaja neophodna su tri pletaća sistema.Na osnovu iznetog možemo zaključiti sledeće:

Za sve vrste prepletaja žakarne petlje imaju jednaki sastav, odnosno izduženepetlje i vezne delove raspoređene na naličju.



219

219

Petlje i vezni delovi stvaraju se različitim pređama ( za regularne prepletaje)ili odnose se prema različitim redovima pletenja (za neregularne prepletaje).

Svaka pređa stvara žakarne petlje delimično, saglasno raportu uzorka.Na slici 272,a prikazan je dvostruki žakarni dvobojni prepletaj. Na parnim i neparnimiglama izrađujemo petlje jedne boje. Na jedan petljin red lica dolazi dva reda petlji nanaličju. Svaki red naličja plete se sa dva pletaća sistema.

Za pletenje trobojnog žakarnog prepletaja (slika 273,b) neophodno je pripremiti triboje pređe. Brave cilindra (podizači igala) pri tome zauzimaju takođe isti položaj, kao ipri pletenju dvobojnog žakarnog prepletaja; Za stvaranje jednog reda trebamo četiri ilišest sistema, u zavisnisnosti od uzorka. Ako želimo dobiti trobojno pletivo sapozadinom od jedne boje, to za stvaranje jednog reda neophodno je četiri sistema. Utom slučaju petlje boje I biće raspoređene na parnim i neparnim iglama, petlje boje II-samo na parnim iglama, a petlje boje III-samo na neparnim iglama. Jednom redu petljina licu odgovaraće dva reda petlji naličja. Pređe po bojama pripremamo u sledećemrasporedu.

Sistemi Boje pređa1, 2, 5, 6, 9, 10……………I

3, 7, 11……………… II4, 8, 12……………… III

Ako trebamo dobiti trobojni interlok žakarni prepletaj sa povezivanjem pređe svihboja na parnim i neparnim iglama, to za stvaranje jednog reda neophodno je 6 sistema.Jednom redu petlji lica odgovaraće tri reda naličja.

Na jednocilindričnim čaraparskim automatima možemo plesti kako regularne, tako ineregularne žakarne prepletaje.

Dužine veznih delova (flotirajući ili viseći delovi) mogu smanjiti kvalitet proizvoda,smanjiti rastegljivost, i ograničiti raport uzorka po širini. U procesu nošenja proizvodadužine veznih delova se mogu pokidati, što u znatnoj meri smanjuje jačinu proizvoda.

Na slici 273,a prikazana je jedna drugačija struktura neregularnog prepletaja, u komese petljini nizov 2, 4, 6 sastoje iz date ili neke druge boje, smenjujući se sa petljinimnizovima glatkog prepletaja 1, 3, 5, 7. Redosled smenjivanja može biti različit: 1:1, 1:2,i tako dalje (slika 273,b)

Na slici 274 data je jedna struktura dvobojnog neregularnog žakarnog prepletaja sadrugojačijim povezivanjem. Na naličju petlji iz pređe jedne boje slobodno leže veznidelovi druge boje. Slika 275 prikazuje strukturu jednostrukog neregularnog jednobojnogpletiva žakarnog prepletaja. Ima primenu za izradu rublja i lakših gornjih proizvoda.Kako vidimo iz strukture prepletaja pređe a, c, e stvaraju petlje na svim iglama, a pređeb, d, f- naizmenično čas na parnim, čas na neparnim iglama. Žakarne petlje suraspoređene u šahovskom rasporedu.

Slika 276 prikazuje osenčeni jednostruki žakarni prepletaj koji se dobija pripovezivanju petljinih nizova ili delova iz žakarnih petlji sa petljama glatkog prepletaja,u kome se petljini nizovi 1, 2 i 3 sastoje iz žakarnih petlji, a nizovi 4 i 5 iz petlji licaglatkog prepletaja. Pri ovakvom povezivanju petlji na pletivu stvaramo uzorke izvertikalnih bleštavih pruga.

220

220

Na slici 277 prikazana je takođe struktura osenčenog reljefnog jednostrukogžakarnog prepletaja dobijenog pri povezivanju izduženih žakarnih petlji visokogindeksa sa delovima, koji se sastoje iz glatkih petlji.

Na slici 277,a prikazana je struktura potpunog dvobojnog pletiva žakarnog prepletajau kome svakoj petlji lica žakarne petlje odgovaraju dve petlje naličja. Radi ovogagustina po vertikali na naličju u datom slučaju biće dva puta veća od gustine po vertikalina licu. Na slici 277,b data je struktura potpunog trobojnog pletiva žakarnog prepletajau kome je gustina po vertikali na naličju tri puta veća od gustine na licu. Petljini nizovilica sastoje se iz izduženih žakarnih petlji, koje imaju boje saglasno uzorku, a petljininizovi naličja sastoje se iz petlji triju boja, koje se smenjuju u određenom redosledu.

Slika 270. Struktura i grafički prikaz dodatnogdvostrukog žakarnog prepletaja



221

221

Slika 272. Struktura i grafički prikaz rejlefnog žakarnog prepletaja i polaganjepređe po sistemima

222

222

Slika 273. Struktura dvobojnog i trobojnog žakarnog prepletaja

a b

Slika 274. Struktura neregularnih trobojnih prepletaja

Na slici 279 prikazana je struktura dvobojnog i trobojnog nepotpunog pletivažakarovih prepletaja. U nepotpunom dvobojnom pletivu .slika 279,a u svakompetljinom redu petlje dveju boja smenjuju se preko jedne. Karakteristično za spoljašnjiizgled na strani naličja je pojava naličja dvobojnih vertikalnih pruga širine jednogpetljinog niza. U trobojnom nepotpunom pletivu žakarnog prepletaja (slika 279,b) usvakom prvom petljinom redu na strani naličja takođe se smenjuju petlje dveju boja, nou drugom petljinom redu još se pojavljuju petlje treće boje, koje se smenjuju prekojedne sa petljama prve boje.



223

223

Slika 275. Struktura regularnog Slika 276. Struktura neregularnog pletivažakarnog prepletaja žakarnog prepletaja

Slika 277. Struktura osenčenog Slika 278. Struktura reljefnog jednostrukogpletiva žakarnog prepletaja pletiva žakarnog prepletaja

224

224

Slika 279. Strukture potpunog pletiva žakarnih prepletaja

Slika 280. Strukture nepotpunog pletiva žakarnih prepletaja

Pri izradi trobojnog žakarnog pletiva na kružno pletaćoj mašini šest pletaća sistemastvaraju tri reda na naličju i dva reda na licu, a pri izradi dvobojnog- tri reda naličja i trireda lica. Odnos gustine po vertikali nepotpunog pletiva obratno je proporcionalanbrojevima boju pređa u određenom redu pletiva, to jest,

Gv.n/Gv.l = Nb.l /Nb.n.

Na slici 281,a i b prikazani su uzorci pletiva žakarnih prepletaja u boji.Na slici 282 prikazano je reljefno dvostruko pletivo žakarnog prepletaja dobijenog pri

povezivanju žakarnih petlji visokog indeksa na jednoj strani pletiva sa glatkim petljama.Na slici 283 prikazan je uzorak reljefnog žakarnog pletiva.Dodatno pletivo žakarnih prepletaja ima jedan deo petlji koji se sastoji iz dodatne

pređe, a drugi deo iz dve pređe: osnovne i dodatne. Pri izradi dodatnog pletiva jedna



225

225

pređa se polaže samo na iglama prednje iglenice, a druga samo na iglama zadnje iprednje iglenice saglasno uzorku. Pređu, koja stvara petlje na iglama zadnje iglenice,nazivamo dodatnom, a pređu, koja stvara petlje na obema iglenica,-osnovnom. Petlje,dobijene iz osnovne i dodatne pređe, povezuju se samo u onim mestima, gde osnovnapređa stvara petlje na iglama obeju iglenica.

Na slici 284 prikazana je struktura pletiva žakarnog prepletaja, gde se pređe 1, 2, 3, 4,i 5 pojavljuju dodatnim i stvaraju petlje samo na jednoj strani pletiva, u to isto vremekao pređe I, II, III, IV,i V javljaju se kao osnovne i stvaraju petlje na obema stranamapletiva u redosledu, koji zavisi od uzorka.

Na slici 285 prikazan je uzorak dvobojnog dodatnog pletiva žakarnog prepletaja.

Slika 281. Uzorci pletiva žakarnih prepletaja u boji

Slika 282. Struktura reljefnog dvostrukog Slika 283. Uzorak pletiva žakarnogpletiva žakarnog prepletaja prepletaja sa reljefnim uzorkom

226

226

Slika 284.Struktura dodatnog dvo- Slika 285. Uzorak dvobojnog dodatnogstrukog žakarnog prepletaja žakarnog pletiva

Projektovanje žakarnih prepletajaKod regularnih pletiva sve petlje skoro su jednake po veličini. Svaki njihov red se

stvara regularnim polaganjem onoliko pređa, koliko je boja u izrađivanom pletivu, naprimer, kod dvobojnog-dve pređe, trobojnog-tri pređe.

Kod neregularnih pletiva petlje imaju različitu veličinu, pošto se u njemu petljiniredovi stvaraju iz jedne ili nekoliko pređa.

Broj veznih delova, raspoređenih pozadi petlji jednostrukog pletiva žakarnihprepletaja, zavisi od broja boja pređe uvedenih u rad.

Tako, za trobojno jednostruko pletivo žakarnih prepletaja na svaku petlju jedne bojeleže po dva vezna dela drugih boja.

Dužinu pređe u veznim delovima pletiva žakarnih prepletaja izračunavamo po formuli

Lv = 0,4 A(Nb-1)GvGhS,

gde je Lv-dužina pređe u veznim delovima pletiva površine S;Nb-broj boja pređe u svakom redu;S-površina uzorka pletiva u m2.

Površinska masa jednostrukog regularnog pletiva žakarnih prepletaja sastoji se iz masepređe stvorenih petlji glatkog prepletaja, i mase veznih delova, to jest.,

Q = 0,4∙10-3ℓGvGhSTt + 0,4∙10-3A (Nb-1) GvGhS Tt,ili

Q = 0,4∙10-3(ℓ+ANb-A) GvGh S.



227

227

Dužinu pređe u petlji u jednostrukom regularnom pletivu žakarnih prepletajaodređujemo po formuli za glatki prepletaj. Visina reda petlji B za dvobojno pletivomora biti ne manje od 4d, pošto prema dve debljine pređe petlji neophodno je dodatibroj debljine pređe veznih delova.

Indeks žakarnih petljiKao što smo već rekli žakarna pletiva imaju žakarne petlje sa različitim indeksima,

koji pokazuju, sa koliko veznih delova se preseca bazni deo žakarne petlje. Indeksžakarne petlje u takvom pletivu zavisi od boje petlji u narednom petljinom redu pripripremi mašine za pletenje obojenim pređama jednog kompleta pletaćih sistema.Posmatrajmo sliku 286,a, b regularnog potpunog jednostrukog pletiva žakarnihprepletaja koji se mogu dobiti od najmanje dva sistema pređe a i b. Sve petlje se pletusa jednakim brojem pletaćih sistema, svaku petlju preseca vezni deo; sve petlje imajujednak indeks i visinu petljinog reda Bž. Broj pletaćih sistema, neophodnih za stvaranjejednog petljinog reda, kao što smo veće rekli, kompletom. U našem slučaju jedankomplet sadrži dva pletaća sistema. Ako pletemo, naprimer, trobojno pletivo, jedankomplet mora da sadrži tri pletaća sistema.Kod neregularnih nepotpunih jednostrukih pletiva (slika 286,c) uzorak ne stvaramo usvim petljinim nizovima, kao naprimer I, III, V, VII i tako dalje. U parnim petljinimnizovima II, IV, VI, VII upliću se u svakom petljinom redu pređe svih boja. Dužinaveznih delova u pletivu, nezavisno od njegovog uzorka ℓ ≈ 2A, gde je A-petljin korak.

Slika 286. Jednostruko pletivo žakarnih prepletaja sa strukturom regularnogpotpunog pletiva-a, grafičkog prikaza-b, strukture neregularnog

nepotpunog pletiva-c

228

228

Naprimer, za trobojno pletivo prvu boju uvodimo na prvom sistemu kompleta,drugom-pređom druge boje i trećem-pređom treće boje ( slika 285, c) indeks petlji biće

KI[i-﴾i+1],

gde je i-broj petlji u datom petljinom redu, koji određujemo na sledeći način: Ako se broj petlji u narednom petljinom redu ne menja, indeks petlji biće

KI(i-i) = Nb-1, gde je Nb broj boja pređe, koje stvaraju jedan red petlji pletiva Pri prelazu sa prve boje na treću KI(1-3) = Nb+1, Pri prelazu sa treće boje na prvu KI(3-1) = Nb-Nb=0, Pri prelazu sa druge boje na prvu i sa treće na drugu KI(2-1), (3-2) = Nb-2, Pri prelazu sa prve boje na drugu i sa druge na treću KI(1-2), (2-3) = Nb.

Srednja visina baznog dela žakarne petlje, u svakom njenom petljinom nizu određuje sepo formuli

,/1....11 21 iKBKBKBB IiIIžI

gde je B-srednja visina reda petlji u neuzorkovanom petljinom nizu;Ki- indeks petlji i-tog petljinog reda;i-broj petljinih redova u datom delu;I-broj petljinih nizova.

U jednostrukom preskočnom iglenom pletivu žakarnih prepletaja veličina žiB

jednakaje za sve njegove petljine nizove:

žiB

=

)1(ižB .žB

NB ž

bB.

U veoma gusta pletiva žakarnih prepletaja pri B ≈ 2d, žB

= 2Nbd, gde je d-srednji

prečnik pređe. Naprimer, za trobojni prepletaj žB

= 6d, a maksimalni indeks petljiKmax = 4.

Bž max = (1+KI max)B = 10d.

Različita visina žakarnih petlji dovodi do pogoršanja čistoće uzorka, pošto se međustranicama petlji provlače vezni delovi.

U potpunom dvostrukom pletivu žakarnih prepletaja na bazi patenta, sa strane lica,naprimer trobojnog pletiva pri učestvovanju jednog kompleta pletaćih sistema za triciklusa stvaranja petlji, upliće se po jedna žakarna petlja u svakom petljinom nizu visine

žB

= NbB, a sa naličja-tri petljina reda visine B svakog. Osobenost pletenja takvogpletiva je pojava stvaranja petljinih redova naličja iz pređe samo jedne boje, zatim nanjegovom naličju svuda su vidljive jednobojne horizontalne pruge.

Kod nepotpunih pletiva žakarnih prepletaja razlika u visinama petlji na licu manja je,nego u potpunim. Ova razlika smanjuje se sa smanjenjem boje u raportu uzorka.

Visina žakarnih petlji date boje određuje se po formuli

Bži = [﴾1+KI [i- ﴾i+1﴿]﴿Bn]/2,



229

229

gde je K I[i-﴾i+1﴿]- indeks žakarnih petlji , koji se izračunava po formulama koje smoveć dali;

Bn- visina reda petlji na naličju.

Srednju visinu žakarnih petlji, kao i za preskočni igleni jednostruki i dvostruki žakarniprepletaj, izračunavamo po već datim formulama.

Za dvostruko nepotpuno pletivo odnos među visinama petljinih redova na licu inaličju određujemo po formuli

2/nbž BNB

.

Na strani naličja svaki bazni deo petlji preseca jedan vezni deo, a susedni petljininizovi na naličju smešteni su jedan nasuprot drugom, kao i u izvedenim glatkimprepletajima, za ½ visine petlji. Zatim minimalne vrednosti petljinog koraka unepotpunom pletivu Amin = 3,5d, a minimalne vrednosti visine reda petlji na naličjuBmin.n ≈3d, gde je d srednji prečnik pređe.

U gustom nepotpunom pletivu žB

= 0,5Nb∙3d; za trobojno pletivo žB

= 4,5d, amaksimalna visina žakarnih petlji najvećeg indeksa (Kmax =4)

Bmax = [﴾1+Kmax﴿3d]/2 = 7,5d.

Pri proračunu potpunog pletiva žakarnih prepletaja svaku njegovu stranu razmatramokao glatki prepletaj sa jednakom gustinom po horizontali i različitom po vertikali.Gustinu žakarnih prepletaja određujemo po petljinom koraku i visinom reda petlji zasvaku stranu pletiva odvojeno.

Za potpuno žakarno pletivo preporučujemo da se petljin korak kreće

A = 4d-5d,Visina reda petlji na naličju za dvobojni prepletaj

Bn = 2,5d,Za trobojni

Bn = 2d,Visina reda petlji na licu

BL = Bn Nr,gde je Nr- broj redova petlji na naličju, koji dolaze na jedan red petlji lica. Za dvobojnižakarni prepletaj Nr = 2; trobojni Nr = 3.

Za nepotpuni žakarni prepletaj preporučujemo da se prihvati petljin korakA = 4,4d,

Visina reda petlji na naličjuBn ≈ 3d,

Visina reda petlji na licu

BL = Bn ,.

.

nb

Lb

N

N

gde je Nb.L- broj boja peđe u petljinom redu na strani lica;Nb.n- broj boja pređe u petljinom redu na strani naličja.

230

230

Znajući vrednosti A, Bn, i BL, možemo odrediti odgovarajuću gustinu:

Gv = 50/A; Gv.L = 50/BL; Gv.n = 50/Bn.

Dužinu pređe u petlji na naličju izračunavamo kao dužinu petlje izvedenog glatkogprepletaja sa veznim delovima, a dužinu petlji na licu-kao dužinu petlje glatkogprepletaja, to jest,

ℓn = 1,57A+2Bn+πd+A;ℓL = 1,57A+2Bn+πd,

iliℓn= 116/Gh+100/Gv.n+ πd.

ℓL = 78,5/Gh+100/Gv.L+ πd.Površinsku masu 1m2 pletiva nepotpunog žakarnog pletiva izračunavamo formulom

Qn.ž = 0,4∙10-3GhGv.LTt(ℓL+ ℓnNb/2).

Površinsku masu 1m2 potpunog pletiva žakarnih prepletaja izračunavamo sledećimnačinom

Qp.ž = Qn+QL = 0,4∙10-3ℓnGhGv.nTt + 0,4∙10-3ℓLGhGv.L Tt

Kako je Gv.n = Gv.L Nb, dobićemo konačnu formulu

Qp.ž = 0,4∙10-3GhGvTt(ℓL+ℓnNb).

Određivanje specifične potrošnje pređe u pletivupo bojama i vrstama sirovinePovršinska masa 1m2 pletiva u celini je neophodna za izračunavanje opštih normi

potrošnje sirovine, proveru pravilnosti primenjenih ustanovljenih tehnoloških režima.Isto tako pojavom novih hemijskih vlakana, koja se sve češće primenjuju u mešavini savunom, pamukom, svilom i tako dalje, neophodno je da znamo tačnu potrošnju pređe iliniti po korišćenim komponentama, pošto je njihova vrednost različita. U zavisnosti odprimenjenog uzorka potrošnja pređe ili niti po bojama je različita. Preporučujemosledeće formule za izračunavanje potrošnje pređe po bojama i vrstama sirovine.

Dvobojni potpuni žakarni prepletajMasa pređe prve boje ili vrste sirovine u 1m2 pletiva određuje se formulom

Q1 = 0,4∙10-3GhGv.LTt1(n/R (ℓL)+ℓn),

gde je R-ukupan broj petlji u raportu uzorka na strani lica;n- broj petlji lica u raportu uzorka iz pređe prve boje ili vrste sirovine.

Masa pređe druge boje ili vrste sirovine u 1m2 pletiva

Q2 = 0,4∙10-3GhGv.LTt2[﴾1-n/R﴿ℓL+ℓn].



231

231

Trobojni potpunu žakarni prepletajQ1 = 0,4∙10-3GhGv.LTt1 ﴾n/R(ℓL)+ℓn﴿Q2 = 0,4∙10-3GhGv.LTt2﴾m/R(ℓL+ℓn);

Q3 = 0,4∙10-3GhGv.LTt3[﴾1- (m+n)/R﴿ℓL+ℓn],

gde je Q1, Q2, Q3 - odgovarajuće mase svake komponente u 1m2 pletiva;m- broj petlji lica u raportu uzorka iz pređe druge boje ili vrste sirovine;

Dvobojni nepotpuni žakarni prepletajQ1 = 0,4∙10-3GhGv.LTt1(n/R (ℓL)+ 0,5ℓn),

Q2 = 0,4∙10-3GhGv.LTt2[﴾1-n/R﴿ℓL+ 0,5ℓn].

Trobojni nepotpuni žakarni prepletaj

Q1 = 0,4∙10-3GhGv.LTt1 ﴾n/R(ℓL)+ 0,5ℓn﴿

Q2 = 0,4∙10-3GhGv.LTt2﴾m/R(ℓL+ 0,5ℓn);

Q3 = 0,4∙10-3GhGv.LTt3[﴾1- (m+n)/R﴿ℓL+ 0,5ℓn],

Projektovanje dodatnih i reljefnih žakarnih prepletajaDodatni i reljefni žakarni prepletaji karakterišu se: vrstom, podužnom masom

prerađivane pređe i raportom uzorka. Raport uzorka karakterišemo ukupnim brojempetlji u raportu na strani naličja pletiva (R); brojem patent petlji (n); brojem petljiglatkog prepletaja; brojem petlji dodatnog glatkog prepletaja ( I (R-n)).

Za dodatni prepletaj I = 1, za reljefni prepletaj I ≥2.Raport uzorka određujemo sledećim gustinama.

Gh.u- ukupna gustina po horizontali na naličju pletiva; Gv.u- ukupna gustina po vertikali na naličju pletiva; Gh.gl.o- gustina po horizontali osnovnog glatkog pletiva; Gv.gl.o- gustina po vertikali osnovnog glatkog pletiva; Gh.p.o- gustina po horizontali osnovnog patent pletiva; Gv.p.o- gustina po vertikali osnovnog patent pletiva; Gh.d.gl- gustina po horizontali dodatnih glatkih petlji; Gv.d.gl- gustina po vertikali dodatnih glatkih petlji.

Razmotrićemo postupak izračunavanja parametara navedenih prepletaja. Određujemo prečnik prerađivane pređe. Vrednosti koeficijenta gustoće biramo

iz ranije datih tabela; Određujemo visinu reda petlji:pletiva

Bu = 50/Gv.u;

232

232

dodatnog glatkogBd.gl = 50/Gv.d.gl;

glatkog osnovnogBgl.o = 50/Gv.gl.o;

patentnih petljiBp.o = 50/Gv.gl..o;

Određujemo petljin korak:ukupan

Au = 50/Gh.u;osnovni glatki

Agl.o= 50/Ggl..o;dodatni glatki

Ad.gl = 50/Gd.gl;patent osnovnih petlji

Ap.o = 50Gp.o.

modul petlji izračunavamo po formulim = ℓ/d.

On karakteriše zapunjenost petlji vlaknima pređe. U zavisnosti od modula petljimenjamo stepen sabijenosti pređe u petlji, geometriju petlji. U dodatnom i reljefnomprepletaju minimalnim dužinama još uvek ovladavaju glatke osnovne i dodatne petlje,tako da modul petlji izračunavamo po njima.

Naprimer, orijentaciono određujemo dužinu petlje osnovnog glatkog prepletaja poformuli

ℓgl.o = 1,57 Agl.o+2,0Bgl.o+3,14d,a zatim nalazimo modul petlji

m = ℓgl.o /d.

Preciznije vrednosti prečnika prerađivane pređe pri m<13,3

d = ℓ/13,3. Određivanje dužine pređe u petlji glatkog prepletaja:

dodatnog pri m≥18,3ℓd.gl = 1,57 Ad.gl+3,14d+ 2 ;2

.2 dB gld

dodatnog pri m<18,3

ℓd.gl = ;2/1214,357,1 22

... ddAdBdA gldgldgld

osnovnog pri m≥18,3ℓgl.o = 1,57 Agl.o+3,14d+ 2 ;2

.2 dB ogl

osnovnog pri m <18,3

ℓgl.o = ;2/1214,357,1 22

... ddAdBdA ogloglogl



233

233

Dužinu petlji glatkog patentnog prepletaja ( računamo da se patent petlje sastoje izdve glatke petlje) izračunavamo analogno onim slučajem, kada je grupa patent petlji popetljinom redu veća od 8.

Određivanje srednje dužine petlji osnovnog prepletaja pri malim grupisanjempatent petlji

ℓsr.o = ℓgl.o﴾1+ n/R﴿;osnovnog pri većem grupisanju patent petlji po petljinom redu

ℓsr.o =

;2 ..

R

nRn oglpgl

dodatne petljeℓsr.d.gl = I/R [ℓd.gl pnAnR ].

Određivanje mase:

1m2 pletivaQ = 0,4∙10-3 Gh.uGv.u﴾ℓsr.oTto+ℓsr.pTt d.﴿ ;

Potrošnja pređe na 1m2 pletivaQo = 0,4∙10-3Gh.uGv.uℓsr.oTto;

Potrošnja dodatne pređe na 1m2 pletiva

Qd. = 0,4∙10-3Gh.uGv.uℓsr.dTt d .

Kombinovani prepletajiU zavisnosti od načina povezivanja prepletaja (pletiva) različitih klasa ili podklasa

razlikujemo prepletaje jednostavne kombinovane, izvedeno-kombinovane, uzorkovane isloženo kombinovane. Svaku od ovih podklasa pletiva kombinovanih prepletaja uzavisnosti od sastava povezujućih elemenata delimo na grupe. Broj različitih varijanatapletiva kombinovanih prepletaja neograničeno je veliki, zato u daljem razmotrićemosamo tipične varijante za svoje podklase ili grupe.

Pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja. Jednostavnekombinovane prepletaje stvaramo redoslednim smenjivanjem u jednom raportuelemenata nekoliko podklasa glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja sa klasomglavnih ili izvedenih; pri ovome različite podklase prepletaja smenjujemo redoslednored za redom, međutim u svakom petljinom redu podklase prepletaja su jednake. Pletivajednostavnih prepletaja mogu biti dobijena povezivanjem u petljinom redu samokulirnih, ili samo osnovo pletenih, ili kulirnih i osnovo pletenih prepletaja. U trikotažnojindustriji najveću primenu imaju pletiva, koja povezuju elemente dvostrukih ijednostrukih prepletaja. Povezivanjem, naprimer, jednog petljinog reda patenta i jednogreda glatkog, stvaramo jedan kompletan red jednostavnog dvostrukog neregularnogjednostranog potpunog reljefno-dodadtnog pletiva žakarnog prepletaja, sa petljinimredom patenta možemo dobiti pletivo jednostavnog kombinovanog prepletaja (slika287,a). Povezivanjem petljinog reda patenta sa redovima glatkog na jednoj i drugoj

234

234

strani, stvaramo jedan kompletan red jednostavnog dvostrukog regularnog potpunogdvostranog dodatnog pletiva žakarnog prepletaja, sa petljinim redom patenta takođemožemo dobiti pletivo jednostavnih kombinovanih prepletaja (slika 287,b).Pletiva razmotrenih kombinovanih prepletaja imaju manju rastegljivost po širini, nego

patent, i usled toga, povećanu termostabilnost. Rasteglivost pletiva ovih prepletaja poširini određujemo dužinom veznog dela glatkog prepletaja a i b, čija je rastegljivost podužini takođe kao u patentu i glatkom prepletaju. Pletiva primenjujemo za izradu termostabilnih proizvoda. Površinska gustina ovog pletiva je veća, nego pletiva prepletajapatent na račun veznih delova, presecajući u nekim petljinim redovima bazne delovepetlji. Pletiva su neuravnotežena i uvijaju se na stranu, stvorenu petljama glatkogprepletaja.

Na slici 288 prikazan je grafički prikaz pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja,u kojem povezujemo petljine redova kulirnim uzorkovanim prepletajem i glavnim iliizvedenim. Kako vidimo iz slike 288,a redovi glatkog prepletaja povezuju se saredovima dvostrukog pres prepletaja, koji imaju zamke na obeju strana. Dobijenopletivo predstavlja dva glatka prepletaja, složenih na strani naličja i povezani zamkama.Svaka od njegovih strana može biti raspletena nezavisno od druge. Ovo daje mogućnostpletenja obe njegove strane iz pređa različitog vlaknastog sastava, boja i podužne mase.Pletiva slične vrste dobijaju naziv dvoslojnim.

Na slici 288,b prikazano je polaganje pređe u jednostavnom kombinovanomprepletaju, dobijenog pri smenjivanu petljinih redova punog patenta (redovi 2 i 4) saredovima nepotpunog patenta (redovi 1 i 3). Sa redom nepotpunog patenta sastavljamojedan petljin red potpunog dvobojnog pletiva žakarnog prepletaja. Pletivo sa jedne odnjegovih strana ima fakturu malo ćelijske mreže, stvorene baznim petljama, pomerenejedna prema drugoj za polovinu visine reda petlji. Rastegljivost pletiva po širini, manjaje od patenta, radi prisustva veznih delova V, povezujući susedne petljine nizove najednoj strani pletiva.

Na slici 288,c prikazano je polaganje pređe u pletivu, povezivanjem petljinih redovadva patenta (interlok) sa redom pres izvedenim patentom, a na slici 288,d- petljiniredovi dva patenta (interlok) sa polaganjem futerne pređe F. Pletiva kombinovanihprepletaja sa sličnim polaganjem pređe na bazi dva patenta imaju naziv interločni pike.Ovakvo pletivo, posebno izrađujemo u saglasnosti sa grafičkim prikazom, prikazanimna slici 288,d, koji ima znatno manju rastegljivost po širini, nego interlok, radi prisustvazamki iz futerne pređe.

Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja jedna od važnijih karakteristika jeredosledno smenjivanje petljinih redova unutar raporta prepletaja i visine raporta.

Naprimer, pri smenjivanju u jednom prepletaju dva reda glatkog i jednog redaizvedenog glatkog prepletaja ( slika 289,a, b) stvaramo jednostavan kombinovanprepletaj, koji se sastoji iz petljinog reda glatkog 1 i petljinog reda 2, 3, koji sadržežakarne petlje Ž. Pri smenjivanju tih istih petljinih redova, ali u drugoj redoslednosti(slika 289,c,d) u svakom petljinom redu pletiva stvaramo žakarne petlje Ž, i pletivotreba klasirati u klasu uzorkovanih žakarnih prepletaja. Različiti rapored žakarnih petljiu razmatranim varijantama pletiva utiče ne samo na fakturu pletiva već i na njegoveosobine.Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja važan značaj ima i visina raporta.Tako, pri smenjivanju u jednom raportu dva petljina reda patenta, imamo zamke na



235

235

jednoj njegovoj strani, sa jednim petljinim redom patenta stvarajući uzorkovanipoluzahvatni prepletaj. U njemu sve petlje jedne strane imaju zamke. Pri smenjivanjupetljinog reda patenta, koji sadrži zamke na jednoj strani, sa dva reda patenta bez zamkistvaramo pletivo jednostavnog kombinovanog prepletaja. Analogno pvezivanje jednogreda patenta sa jednim redom ili nekoliko redova glatkog dobijamo jednostavnijireljefni-dodatni žakarni prepletaj, koji nazivamo ripsom ili prugastim somotom. Takođepovezivanjem jednog reda patenta sa dva reda glatkog na jednoj ili drugoj straniprepletaja, izrađujemo dvostrani potpuni dodatni žakarni prepletaj, koji nazivamomilanskim patentom. Pri smenjivanu petljinih redova glatkog sa dva reda patentastvaramo pletivo jednostavnog kombinovanog prepletaja.

Izvedeni kombinovani prepletaji. Pletiva izvedenih kombinovanih prepletajadobijamo putem smenjivanja u jednom petljinom redu petlje različitih prepletaja. Zarazliku od izvedenih prepletaja u takvom pletivu među petljinim nizovima jednogaprepletaja upliću se petljini nizovi drugog prepletaja, to jest povezuju se elementiprepletaja različitih podklasa.

Pletiva izvedenih kombinovanih prepletaja mogu biti kulirna, osnovo pletena, kulirnoosnovo pletena. Ona mogu biti stvorena povezivanjem elemenata samo dvostranih,jednostranih ili dvostranih i jednostranih prepletaja.Na slic 29o,a prikazana je varijanta izvedeno-kombinovanog prepletaja na bazi patenta.U petljinom redu nepotpunog patenta , naprimer raporta 2:1 upleten je red nepotpunogglatkog prepletaja. Pri smenjivanju petljinih nizova, stvoreni na pletaćim sistemima 1,2,i 3, 4 , plete se jedan dvostruki regularni jednostrani potpuni dodatni žakarni prepletajjednostavnijeg povezivanja.

Slika 287. Struktura i grafički prikaz kulirnog (poprečnog) pletiva jednostavnihkombinovanih prepletaja

236

236

Slika 288. Grafički prikaz kulirnog pletiva jednostavnihkombinovanih prepletaja

Slika 289. Struktura i grafički prikaz jednostrukog kulirnog pletiva



237

237

U svakom sledećem redu petlje patenta, sa upletenim među njima petljama glatkogprepletaja. pomeraju se za jedan petljin korak. Pletivo ima jednaki broj petlji u raportuna strani lica i naličja i ne uvija se sa strane. U praksi on je dobio ime francuski pike(slika 291,a ). U njemu bazni delovi petlji nepotpunog patenta petljinih nizova 1 i 2 poliniji petljinih redova zatežu se veznim delovima 3, 4 tako, da na jednoj strani pletiva

A1> A2, a ,5,0 21 AAA

gde je

A - srednji petljin korak. Ukoliko vezni delovi 3 i 4povezuju petljine nizove patenta, skrenuti po redovima za jedan petljin korak, jednastrana pletiva imaće saćastu fakturu.Promenom smenjivanja petljinih redova, dobijamo pletivo drugih izvedenih-kombinovanih prepletaja tipa pike. Na slici 289,c,d prikazan je grafički prikaz kulirnogosnovo pletenog pletiva izvedeno-kombinovanog prepletaja. U jednom od njih (slika290,c) među petljinim nizovima glatkog upleteni su petljini nizovi lančića sa zatvorenimpetljama, u drugom (slika 290,d) među glatkim nizovima u saglasnosti sa raportomuzorka b stvaramo petljine nizove trikoa. Struktura prepletaja prikazana je na slici 290,b. U njemu svaka bazna petlja 1 prepletaja triko nabačena je na glatkoj petlji 2. Pletivoima osobine slične glatkom pletivu, i može se primeniti za izradu sportskih proizvoda iuzdužno-prugaste uzorke.

Kao i u pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja, u pletivu izvedeno-kombinovanih prepletaja veću vrednost ima redosled smenjivanja petljinih redovaunutar jednog raporta ili redosled dopune jednog prepletaja petljinim nizovima drugog.

Na primer, ako u pletivu francuski pike (290,b) imamo redosled smenjivanja petjinihredova ( umesto smenjivanje 1, 2, 3, 4 primenjujemo smenjivanje 1, 4, 2, 3), dobićemopletivo sa drugim osobinama i fakturom; ovakav prepletaj nazivamo švajcarski pike.

Slika 290. Grafički prikaza pletiva izvedeno-kombinovanihprepletaja

Uzorkovani kombinovani prepletajiUzorkovani kombinovani prepletaji u jednom petljinom redu ili raportu imaju

povezana nekoliko uzorkovana prepletaja.Oni mogu biti dobijeni povezivanjem samokulirnih, ili samo osnovo pletenih, a takođe kulirnih i osnovo pletenih prepletaja; unjegovom raportu mogu se sadržati elementi kako dvostrukih, tako i jednostrukihprepletaja. Broj varijanti pletiva uzorkovanih kombinovanih preplettaja očigledno je

238

238

veliki, posebno pri kombinaciji nekoliko klasa prepletaja. Ovakve varijante smoposebno već razmatrali kod futernih, potkinih, filetnih i drugih prepletaja.

Slika 291. Struktura pletiva izvedeno-kombinovanih prepletajafrancuski pike-a; kulirno osnovo pleteno-b

Na slici 292,a prikazan je grafički prikaz pletiva jednostavnijih pres žakarnihprepletaja. U pletivu petljini redovi nepotpunog patenta, imaju na jednoj strani zamke(redovi 2, 4), dopunjeni petljinim redovima izvedenog glatkog prepletaja ( redovi 1, 3).Pletivo povezujemo obeležjem dveju klasa uzorkovanih prepletaja: pres zamke i veznideo žakarni. Pletivo ovakvog prepletaja nazivamo burlet, ono se pojavljuje kaodvoslojni, ukoliko svaka od njegovih strana može biti izrađena iz pređe različite vrste iliboje. Pletivo ima smanjenu rastegljivost, kao i pletiva jednostrukih prepletaja dvostrukoglatkih, primenjuje se za izradu termostabilnih gornjih proizvoda.



239

239

Slika 292. Grafički prikaz i struktura pletiva kombinovanihpres-žakarnih prepletaja:

a ,b- na bazi interloka; c- na bazi jednostrukog prepletaja

Na slici 292b prikazan je grafički prikaz pletiva pres-žakarnog prepletaja, pri čijojizradi igle, stvarajući jednu od njegovih strana, rade po uzorku. U sistemu 1 na svimiglama iglenice I1 stvaramo petlje, a na svim iglama iglenice I2-zamke. U sistemima 2 i3 pređu polažemo samo po uzorku samo na iglama iglenice I2. U dobijenom pletivu obestrane povezane su međusobno zamkama, prema tome, na jednoj njegovoj stranistvaramo dvobojni uzorak. Obe strane pletiva mogu se izraditi iz pređe različite vrste.

Na slici 292,c prikazana je struktura jednostrukog regularnog pletiva pres-žakarnogprepletaja. U pletivu ove vrste dužine veznih delova 1, 2, 3, karakteristične su zajednostruke regularne žakarne prepletaje sa povećanom širinom raporta, upliću se uosnovni prepletaj kao zamke. Petljini redovi pletiva (slika 291,c) stvaraju se iz dvasistema pređe a i b. Ovo pletivo ovladava boljim osobinama, nego li jednostrukaregularna žakarna pletiva.

Na slici 293,a prikazana je struktura kulirnog pletiva kombinovanog pres-futernogprepletaja, koji se primenjuje za dobijanje uzoraka tipa vezenih na strani naličja

240

240

jednostrukog pletiva. Pri stvaranju pletiva (slika 293,b) futerna pređa a polaže se upetljinom redu I i IV glatkog prepletaja iz osnovne pređe b sa raportom polaganja 1:1.U petljinim redovima II i III svaka četvrta igla sa umetanjem na njoj futerne pređe nepresujemo. Usled toga futerna pređa u vidu zamke 3 (slika 293,a) zateže se na timiglama zajedno sa pres petljama 1, stvarajući u osnovni prepletaj iz petlje 2 talasastiuzorak. U petljinom redu IV (slika 293, b) futerna pređa polaže se na tim istim iglama, au redovima V i VI ponovo ne presuje svaku četvrtu iglu, ali sa skretanjem u odnosu naredove II i III za dva iglena koraka. Na strani naličja iz futerne peđe stvaramo uzorak uvidu mreže; pletivo ovog prepletaja primenjujemo za imitaciju mreže na tankimčaraparskim proizvodima. Za uzorke futerne pređe izabiramo znatno manje finoće, negoosnovne.

Slika 293. Struktura i grafički prikaz pletiva kombinovanogpres-futernog prepletaja



241

241

Slika 294. Uzorkovani kombinovani prepletaji:a-struktura potkino-futernog prepletaja; b, c- struktura i grafički prikaz kulirno-osnovo

pletenog pletiva pres-žakarnog prepletaja

Na slici 294,a prikazana je struktura pletiva potkino-futernih prepletaja. Pletivoizrađujemo iz četri sistema pređe a, b, c i d. Osnova za stvaranje lančića iz pređe d.Lančić povezujemo u pletivo polaganjem futerne pređe a. Potkine pređe b i c uplićuse među petljinim nizovima lančića i ukrštavaju se sa futernim pređama a, kako jeprikazano na slici. Futerne pređe u odnosu prema potkinim pojavljuju se kao osnovne.Pri većoj gustini pletenja pletivo ima sa naličja podobnu tkanu strukturu. Osobinenjegove približne su osobinama tkanine. Za smanjenje površinske gustine pletiva ovevrste neke igle isključujemo iz rada, a petljini nizovi, stvoreni njima, zamenjujemodopunskim potkinim pređama.

Na slici 294,b, c prikazane su strukture i grafički prikaz kulirno-osnovo pletenogpletiva pres-žakarnog prepletaja. Njegova osnova stvara se iz dva sistema pređa a i bzahvatnim jednostrukim prepletajem. U veznim delovima među nekim petljinimnizovima u saglasnosti sa raportom uzorka širine Rš upleten je lančić iz pređe c. Svakaosnovo pletena petlja lančića 1 ima zamke 2 i vezni deo 3 iz pređe a i b kulirnogprepletaja, zahvaljujući čemu petljini nizovi lančića sigurno su pričvršćeni u osnovnopletivo.

Za dobijanje jednog petljinog reda pletiva neophodno je da imamo jedan kompletpletaćih sistema, u našem slučaju tri. U prvom sistemu na igle, odabrane po uzorku,polažemo osnovnu pređu c i stvaramo od nje petlje. U drugom sistemu osnovnu pređu adobijaju sve igle, izuzev radnih u prvom sistemu, pri čemu na svakoj drugoj igli od njihstvaramo zamke. U trećem dobijaju pređu osnovnu b sve igle; u tom sistemu zamke većstvaramo na neparnim iglama.

Složeni kombinovani prepletaji. U ova pletiva povezujemo u jednom raportuelemente dveju ili nekoliko podklasa kombinovanih prepletaja.

242

242

Na slici 295,a prikazan je grafički prikaz jedne od varijanti pletiva složenihkombinovanih prepletaja. U njemu petljini redovi nepotpunog patenta, dopunske redovenepotpunog glatkog ( sistemi III i IV, I i VI ), povezujemo sa petljinim redovimapatenta 1:1 ( sistemi II i V). Petljini redovi pletiva, ispleteni na sistemima III i IV, I iVI, imaju obeležje izvedenih-kombinovanih prepletaja. Dobijeno pletivo razlikuje se odpletiva francuski pike manjom površinskom gustinom, isto tako fakturom jedne odnjegovih strana, koja ima više krupnije mrežaste ćelije, povećanu termostabilnost, ipletivo izrađujemo iz elastičnih pređa i niti.

Na slici 295,b, c prikazana je struktura i grafički prikaz kulirno-osnovo pletenogpletivo složenog žakarnog prepletaja. U njemu petljini redovi I, II, V izvedeno-kombinovanog kulirnog osnovo pletenog prepletaja povezujemo sa petljinim redovimaII, IV i tako dalje glatkog prepletaja. U pletivu sve bazne petlje 1-5 kulirnog i osnovopletenog prepletaja povezujemo veznim delovima, karakterističnim za kulirna pletiva,što pridaje ovom pletivu osobine kulirnog pletiva. Za dobijanje jednog petljinog redapletiva koristimo komplet od tri pletaća sitema. U sistemu I na iglama, odabrane pouzorku, polažemo osnovnu pređu a i stvaramo od nje petlje. U sistemu II iz pređe bstvaramo petlje na iglama, koje ne rade u prvom pletaćem sistemu; na sistemu III sveigle upliću petlje iz pređe c.

Na slici 296 dat je jedan specijalni trobojni kombinovani prepletaj koji se sastoji izdesno-desnog rebrastog prepletaja, desno-desnog interlok, i desno-levog izvedenogprepletaja. Ovo je ustvari švjacarski overnit prepletaj , čiju strukturu smo već prikazalikao jednobojnu. Slika 297 prikazuje jedan kombinovani trobojni prepletaj koji se sastojiiz desno-desnog rebrastog, desno-desnog interlok i desno-levog izvedenog prepletaja.Ovaj prepletaj, čiju smo strukturu ranije dali kao jednobojnu, nazivamo francuskiovernit prepletaj.



243

243

Slika 295. Složeni kombinovani prepletaji:a-grafički prikaz interlok kulirnog pletiva; b, c-struktrura i

grafički prikaz kulirno-osnovo pletenog pletiva

Slika 296. Struktura trobojnog švajcarskog overnit prepletaja sa grafičkim prikazom-a

Na slici 298 prikazana je jedna grafička kombinacija žakarnog trobojnog prepletaja, ana slic 299,a dvobojni žakar sa kružnom poleđinom, i pod b dvobojni žakar sakepernom poleđinom.

Uzorkovani trobojni žakar u grafičkom prikazu dat je na slici 300. Uzorkovani žakarniduplo reljefni dvobojni prepletaj prikazuje slika 301.

Grafički prikaz uzorkovanog petinet prepletaja dat je na slici 302 sa povijenimpolupetljinim prenosom. Slika 303 prikazuje uzorkovani intarzija prepletaj u grafičkom

244

244

prikazu kao desno-levi- a, i desno- desni b i c. Jedan krstasti dvobojni srazmernopolupetljama prikazuje slika 304.

Slika 297. Struktura trobojnog francuskog overnit prepletajasa grafičkim prikazom-b




245

245


Slika 302.

246

246

Slika 303.

Slika 304.



247

247

Specijalni uzorkovani žakarni prepletajiU ovom poglavlju prikazaćemo specijalne uzorke koji se mogu dobiti na ravno

pletaćim mašinama “Dubied”. Pojedine vrste prepletaja prikazaćemo grafički saodgovarajućim rasporedom igala i polaganjem pređe, i sa izgledom samog pletiva. Nekevrste prepletaja prikazaćemo samo sa izgledom pletiva, ili samo sa grafičkim prikazom.Da bi se olakšalo čitaocu razumevanje ove materije, u uvodnom delu ovog poglavljadaćemo najosnovnija uputstva za početak stvaranja petlji na samoj mašini, sa izgledomosnovnih radnih organa, koji učestvuju u procesu pletenja.

Početak stvaranja prvog reda petlji. Na slici 305,a prikazan je raspored igala uprednjoj i zadnjoj iglenici sa položenom pređom u glavama igala u obliku mreže. Slikapod b, prikazuje kako to u stvarnosti izgleda na mašini. Posle stvaranja mreže,naizmenično na prednjoj i zadnoj iglenici pletemo, kretanjem radilice mašine levo idesno stvaramo po jedan red petlji, najpre na prednjim iglama, a zatim na zadnjimiglama. Sa ovim smo napravili početak za pletenje. U narednom redu uključujemo igleobeju iglenica za stvaranje kompletnog reda. Na ovaj način dobijamo osnovni patentprepletaj, ili desno-desni, koji se koristi pri stvaranju početka (ranfle) pri izradiodređenih delova proizvoda.

Slika 305. Pletenje mreže

Kako izgleda polukružno pletenje, ili crevasto (šuplje), na samoj mašini prikazujeslika 306,a , izgled pletiva dat je na slici b.

Izgled desno-levog pletiva na zadnjoj iglenici prikazuje slika 307,a, sa izgledompletiva na slici pod b.

Slika 308,a prikazuje izgled pletiva u patentu na svim iglama mašine, a slika pod bizgled jednog reda petlji na samoj mašini u procesu pletenja.

248

248

Ako se na jednoj od iglenica, u našem primeru zadnjoj, stvaraju uzastopno četri redaglatkog prepletaja, sa naredna dva uzatopno desno- desna na svim iglama prednje izadnje iglenice, dobićemo talasasti prepletaj, sa izgledom grafičkog prikaza i pletiva(slika 309).

Slika 310,a prikazuje raspored igala u prednjoj iglenici 3+3 i zadnjoj sve igle uradnom položaju, sika pod b prikazuje jedan poluzahavtni red, kada se na prednjimiglama stvaraju petlje, a na zadnjim iglama zamke (neprerađeni uvojci petlje). Kada se uzadnjoj iglenici (slika c) rade zamke samo na neparnim iglama, a u prednjoj iglenicirade sve igle petlju, skretanjem iglenice dobićemo izgled pletiva kao na slici d. Ovo jeustvari desno-desno poluzahvatno pletivo, ili perlaš, kako se u narodu naziva.

Slika 306. Crevasto pletenje

Ustvari to je desno-desni nopasti skretani prepletaj sa grafičkim prikazom i izgledompletiva kao na slici..

Jedno desno-desno pres pletivo prikazuje slika 311. U grafičkom prikazu u prvomredu pletenja na neparnim iglama prednje i zadnje iglenice se stvaraju petlje, a naparnim-zamke. U drugom redu sve igle rade petlju. Kako izgleda pletivo prikazuje slikapod b.Jednu kombinaciju dvobojnih vertikalnih pruga sa karo prepletajem prikazuje slika 312.

Izgled pletiva sa padajućim petljama sa grafičkim prikazom, dat je na slikama 313 i314. Izgled jednog pletiva sa faltama prikazuje slika 315. Slika 316 prikazuje intarzijusa grafičkim prikazom kao dvobojno u glatkom pletenju, i trobojnom intarzijom



249

249

grafičkim prikazom (slika 317). Slika 318 prikazuje intarzija trobojno žakarnopletivo sa vertikalnim prugama. Slika 319 prikazuje grafički prikaz trobojne intarzijaprepletaj. Intarzija pletivo u glatkom prepletaju napred sa izgledom pozadine dat je naslici 320. Jedan uzorkovani dvobojni žakarni prepletaj sa grafičkim izgledom-a inopastim pletivom-b dat je na slici 321.

Slika 307. Pletenje glatkog pletiva u zadnjoj iglenici

Slika 308. Patent pletivo sa punim iglama

250

250

Slika 309. Skretani nopasti prepletaj : a-raspored igala; b-jedna kombinacija grafičkogprikaza; c-druga kombinacija grafičkog prikaza; d-pletivo



251

251

Slika 310. Talasasti prepletaj

Slika 311. Desno-desno pres pletivo

252

252

Slika 312. Dvobojni karo u kombinaciji sa vertikalnim prugama

Slika 313. Jedna kombinacija pletiva sa padajućim petljama



253

253

Slika 314. Jedna druga kombinacija pletiva sapadajućim petljama

254

254

Slika 315. Izgled pletiva sa faltama

Slika 316. Dvobojna intarzija u glatkom pletenju na zadnjoj iglenici



255

255

Slika 317. Dvobojna intarzija na iglama obeju iglenica

Slika 318. Izgled intarzija trobonog pletiva

Slika 319. Grafički prikaz trobojnog intarzija prepletaj

256

256

Slika 320. Intarzija pletivo sa pozadinom u glatkom prepletaju



257

257

Slika 321. Nopasti intarzija žakarni prepletaj sa grafičkim prikazom-a, i izgledompletiva gore-b

Na žakar ravno pletaćim mašinama možemo izraditi uz pomoć igala duge i kratkedrške različite kombinacije žakarnih prepletaja. Na slici 322 prikazan je grafički prikazžakarnog prepletaja sa prelaznim patentom na 2/3 igala, u kombinaciji sa polukružnimpletenjem naizmenično na iglama duge i kratke drške, i skretanjem iglenice za jedanigleni korak.

Različitim rasporedom igala duge drške, sa isključenjem iz rada parnih igala prednjeiglenice i odgovarajućim skretanjem iglenice, možemo dobiti tri razlučite vrste pletiva,kao na slici 323.

Slika 324 prikazuje skretano pletivo sa izgledom prednje i zadnje strane, kaovertikalne pruge, ali ovde sa različitim izgledom petlji, i različitim rasporedom pruga.

Na slici 325 prikazano je skretano pletivo sa desnim porubom pletiva u cik–cak liniji,čime se dobija odgovarajući izgled proizvoda, kao na primer početak na odevnimpredmetima.

Na slici 326 prikazano je skretano pletivo sa desnim porubom pletiva u cik–cak liniji,čime se dobija odgovarajući izgled proizvoda, kao naprimer početak na odevnimpredmetima.U kombinaciji poluzahvatnog prepletaja, isključenjem redosledno šest igala u zadnjojiglenici, kao na grafičkom prikazu (slika 327) i skretanjem iglenice, možemo dobitirazličite kombinacije pletiva. Jedna kombinacija rasporeda igala sa pletenjempoluzahvatnog prepletaja (slika 328) ,daje izgled pletiva sa dva skretana niza i jednimnizom petlji u izgledu na perlaš (perle).U jednom hodu radilice sa duplim bravama (slika 329) možemo sa dva posebna vodičapređe da ispletemo dva reda različite vrste pletiva: a- desno-desni; b-polukružni; c-zahvatni; d-poluzahvatni; e- 2/3 patent prepletaj.

Jednu specijalnu kombinaciju prepletaja sa više različitih redova pletenja prikazujegrafički prikaz na slici 330.

258

258

U kombinaciji pletenja 2/3 patenta i glatkog pletiva na iglama zadnje iglenicedobijamo izgled pletiva kao na slici 331. U kombinaciji punog patenta sa 2/3 patentadobijamo pletivo kao na slici 332.

Posebne motive, sa 24 reda, možemo dobiti sa duplim sistemima i grafičkim prikazomprepletaja i izgledom pletiva kao na slici 333.



259

259

Slika 322.

260

260

Slika 323.



261

261

Slika 324

Motiv sa 14 redova prikazuje slika 334. Sa 12 redova slika 335.Odgovarajućim rasporedom igala i isključenjem iz rada odgovarajući broj igala,

možemo dobiti desno-desne potkine prepletaje, kao na slikama 336 i 337. Izgled jednogplatiranog fantazija pletiva prikazuju slike 338 i 339.

Izgled dvobojnog žakarnog pletiva sa četiri i dva niza u jednoj boji, i ostalih nizovapetlji u drugoj boji, prikazuje slika 340,a na desnoj strani kao lice, i levoj strani-b kaonaličje pletiva.Žakarno pletivo sa keperom kao dvobojno, prikazuje slika 341. Kombinacu grafičkogprikaza sa šemom rasporeda petlji ispletene sa jednim sistemom prikazuje slika 342.Kombinaciju sa duplim sistemom prikazuje slika 343.

Trobojno žakarno pletivo sa vertikalnim prugama, grafičkim prikazom i šemomrasporeda petlji prikazuje slika 344.Četvorobojno žakarno pletivo sa grafičkim prikazom prikazano je na slici 345.

Na slici 346 dat je izgled pletiva različitih kombinacija uzorkovanja kao dvobojna,trobojna i četvorobojna.Jednostavni reljefni dvobojni prepletaj u grafičkom prikazu prikazuje slika 347. Duplireljefni prepletaj kao dvobojni sa grafičkim prikazom prikazuje slika 348. Izgledtrobojnog reljefnog pletiva sa grafičkim prikazom kao vevenit, dat je na slici 349. Slika350 daje izgled pletiva duplo reljefnog žakarda sa prirodnim motivima. Slika 351prikazuje trobojno žakarno reljefno uzorkovano pletivo, kao vevenit. Na kružno pletaćojmašini Vevenit izrađuje se jedno duplo reljefno žakarno pletivo sa flotiranjem pređe,slika 352

Dvobojni žakar kao trobojni pleteni prikazuje grafički izgled slika 353.Izgled pletiva sedmoiglene pletenice daje slika 354.

262

262

Slika 325.



263

263

Slika 326.

264

264

Slika 327.

Slika 328.



265

265

Slika 329.

266

266

Slika 330.

Slika 331.



267

267

Slika 332.

268

268

Slika 333.



269

269

270

270

Slika 334



271

271

Slika 335.

272

272

Slika 336.

Slika 337.



273

273

Slika 338.

274

274

Slika 339.



275

275

Slika 340.

276

276

Slika 341.



277

277

Slika 342.

278

278



279

279

Slika 343.

Slika 344.

280

280

Slika 345.



281

281

Slika 346.

282

282

Slika 347. Dupli reljefni prepletaj



283

283

Slika 348.

Slika 349.

284

284

Slika 350.

Slika 351.



285

285

Slika 352.

Slika 353.

286

286

Slika 354.

Struktura levo-levih prepletaja, grafički prikazi tehnička patronaZa jednostavnije prikazivanje strukture levo-levih, kao i ostalih prepletaja, kao što

smo već naveli pri projektovanju levo-levih prepletaja, koristimo se grafičkim prikazomi tehničkom patronom. Za bolje razumevanje ove materije podrobnije ćemo navestinajosnovnije strukture levo-levih prepletaja sa grafičkim prikazom i tehničkompatronom.

Na slici 355,a prikazana je struktura levo-levog prepletaja (lice) u kome se u petljinimredovima i nizovima menjaju leve i desne petlje. Tako naprimer u redu 1 prva petlja jedesna, druge dve leve i tako dalje. U nizu I sve su petlje desne, ali u nizu II prva i petapetlja su leve, ostale desne. Slika 355,b prikazuje tehničku patronu sa uslovnimoznakama desne i leve petlje, gde se jasno vidi promena desnih i levih petlji u redovimai nizovima. Slika 355,c prikazuje grafički prikaz, ili polaganje pređe na levo-levimiglama, gde se petlje stvaraju naizmenično na prednjoj strani iglenice(igle) (desna petlja1) i zadnjoj strani iglenice (leva petlja 2).

Slika 356 prikazuje levo-levi prepletaj 1:1, to je ustvari osnovno levo-levo pletivo kaolice u kome se naizmenično menjaju levi i desni redovi petlji.

Slika 357 prikazuje takođe levo-levi prepletaj kao naličje, jer se prvi red stvara naprednjoj strani igle prednje iglenice, a drugi red na drugoj strani igle zadnje iglenice.Kod pletiva na licu je obrnuto kao na prethodnoj slici.

Na ostalim slikama 358 do 369 data je struktura različitih vrsta pletiva, odnosnoprepletaja na strani lica i naličja sa tehničkim patronama i grafičkim prikazomprepletaja. Na osnovu ovih primera možemo lako napraviti tehničke patrone i grafičkeprikaze za strukturu prepletaja koju smo dali napred bez patrone i grafičkog prikaza.



287

287

Slila 355. Struktura petlji-a; tehnička patrona-b; grafički prikaz petlji-c

288

288



289

289

Slika 356. Struktura petlji 1:1 na naličju-d; tehnička patrona-e;grafički prikaz-f

290

290

Slika 357. Struktura petlji 3:3 na licu-a; tehnička patrona-b; grafički prikaz-c



291

291

Slika 358. Struktura petlji na licu-a; tehnička patrona-b;grafički prikaz-c

Slika 359. Struktura zrnastog (punog) 1:1 prepletaja na licu-a;tehička patrona 1:1 –b; grafički prikaz-c

292

292

b cSlika 360. Struktura petlji na naličju-a; tehnićka patrona-b; grafički prikaz-c

Slika 361. Struktura zrnastog pletiva 1:2 na licu-a;tehnička patrona-b; grafički prikaz-c



293

293

Slika 362. Struktura zrnastog pletiva 1:2 na naličju-a;tehnička patrona-b;grafički prikaz-c

294

294

Slika 363. Struktura karo pletiva na licu 5:3-a;tehnička patrona-b; grafički prikaz-c



295

295

b

cSlika 364. Struktura karo pletiva na licu 5:3;

tehnička patrona-b; grafički prikaz-c

Desne petlje

Leve petlje

296

296

Slika 365. Struktura karo levog pletiva 5:3 na naličju-a;tehnička patrona-b; grafički prikaz-c



297

297

Slika 366. Struktura karo pletiva 4:4 na licu sa zajedničkim redovima desnihpetlji-a; tehnička patrona-b; grafički prikaz-c

298

298

Slika 367. Struktura karo pletiva 4:4 na naličju sa zajedničkim redovimadesnih petlji-a; tehničkom patronom-b; grafičkim prikazom-c

Različiti uzorci levo-levih pletivaIzgled osnovnog levo-levog pletiva sa grafičkim prikazom prikazuje slika 368. Izgled

levo-levog pletiva u obliku pirinča, sa grafičkim prikazom dat je na slici 369. Izgledlevo-levog pletiva u obliku ječma, sa grafičkim prikazom dat je na slici 370. Irski levo-levi prepletaj sa izgledom pletiva i grafičkim prikazom dat je na slici 371.Jedna veoma interesantna kombinacija pletiva su levo-leve petlje sa glatkim, ili, desno-levim petljama. Slika 372 prikazuje tri različite varijante ovih pletiva.

Dvobojni levo-levi žakarni prepletaj sa grafičkim prikazom i izgledom pletiva u komese pojavljuju levo-leve petlje, prikazuje slika 373.



299

299

Platirano levo-levo pletivo, koje ima samo dve strane koje su platirane ušahovskom rasporedu (slika 374). Levo-levo pletivo sa manjim i većim pletenicamadato je na slici 375, i grafičkim prikazom polaganja i prenosa petlji.

Slika 368.

300

300

Slika 369.



301

301

Slika 370.

Slika 371.

302

302

Slika 372.

Slika 373.



303

303

Slika 374.

Slika 375.

304

304

SADRŽAJ

Predgovor 5Opšti podaci o pletivu 7Karakteristike strukture pletiva i njihovo određivanje 25Geometrija petlji 31Geometrijski model desno-levog glatkog kulirnog pletiva 33Elastične osobine glatkog kulirnog pletiva 36Jačina desno-levog pletiva 37Uvijanje desno-levog pletiva 39Sile pritiska u petljama desno-levog pletiva 39Analiza sila kod istezanja desno-levog pletiva 40Biaksijalno opterećenje desno-levog pletiva 41Projektovanje kulirnog glatkog prepletaja, njegovastruktura i osobine 42Elementi petljine strukture, grafički prikaz i tehničke patrone 54Izvedeni glatki prepletaj 59Projektovanje izvedenog glatkog prepletaja 60Desno-levi pres prepletaj 61Projektovanje desno-levih pres prepletaja 63Struktrura i projektovanje futernih prepletaja 90Struktura i projektovanje platiranih prepletaja 99Struktura i projektovanje plišanih prepletaja 105Poprečno prugasta pletiva 110Uzdužno prugasta pletiva 115Načini procesa izrade uzdužno prugastih prepletaja 119Intarzija pletiva 121Ažurni prepletaji, struktura i osobine 122Pletiva ananasnih prepletaja 130Pletiva neravnomernih prepletaja 133Kulirna pletiva sa prenesenim polupetljama 135Glatka dvostruka pletivaPatent, njegova struktura i osobine 135Poluzahvatni prepletaj 150Projektovanje poluzahvatnih prepletaja 153Zahvatni prepletaj 154Projektovanje zahvatnih prepletaja 155Skretani prepletaji 156Pletiva prevezanih prepletaja 159Širina i dužina skretanih prepletaja 161Grafički prikazi dvostrukih prepletaja 161Uzorkovana pletiva 175Levo-Leva pletiva 182Različite kombinacije strukture levo-levih prepletaja 185Dvopatentni, ili interlok, pepletaji , njihova struktura i osobine 192Osobine i parametri interlok prepletaja 193Grafički prikazi interlok prepletaja ’ 199Žakarni prepletaji 215Neregularni žakarni prepletaji 217Projektovanje žakarnih prepletaja 226Određivanje specifične potrošnje pređe u pletivupo bojama i vrstama sirovine 230Dvobojni potpuni žakarni prepletaj 230



305

305

Trobojni potpunu žakarni prepletaj 231Dvobojni nepotpuni žakarni prepletaj 231Trobojni nepotpuni žakarni prepletaj 231Projektovanje dodatnih i reljefnih žakarnih prepletaja 231Kombinovani prepletaji 233Izvedeni kombinovani prepletaji 235Uzorkovani kombinovani prepletaji 237Složeni kombinovani prepletaji 241Specijalni uzorkovani žakarni prepletaji 247Struktura levo-levih prepletaja, grafički prikazi tehnička patrona 286Različiti uzorci levo-levih pletiva 298

LITERATURA 305

***Bez saglasnosti autora nije dozvoljeno presnimavanje,umnožavanje i distribucija ovog materijala u celosti ili pojedinih

delova.Autor

LITERATURA

1. Cook D.L., Grosbeg P. The Load - Extension properties of warp knitted Fabrics.- “Text.Res.J.”., 1961, VI, p.636.2. Hearle J.W.S., Grosberg P.,Bacher S. Structural Mechanics of Fibers, Yarns and Fabrics.-“Wiley Interscience”, 1969, VI, p.456.3. Popper P. The theoretical Behavior of a Knitted fabric Subjected to biaxial Stresses.- “Text.Res.J.”, 1966, N 2, p.148.4. Smirfitt J.A. Some physical properties.- “J.T.I.”, 1965, 56, p. 298.5. Konopasek M. Metod issledovanija peteljnoi strukturi trikotaža.- “Izvestija vuzov. Tehnologijalegkoi promišlennosti”, 1968, No 1, s. 81.6. Bencman A.M., Garbaruk V.N. Ob ustoičivosti formi petlji v trikotaže.- “Izvestija vuzov.Tehnologija legkoi promišlennosti”. 1969, No 3, s. 105.7. Dalidovič A.S. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva. M., Gizlegprom, 1970.8. Novaderekin P.I. Analiz sušcestvujošcih metodov issledovanija uprugih svoistv trikotaža.-“Legkaja promišlennost”, 1946, N 9, s. 21.9. Doyle P.J. Foundamental aspects of the design of knitted Fabrics.- “J.T.I”, 1953, p. 561.10. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnih fabrik. M., “Legkaja industrija”, 1968. 286 s.11. Galanina O.D., Prohorenko E.G. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva.M., “Legkajaindustrija”, 1975.12. Dalidovič A.S. Osnovi teorii vjazanija. M., “Legkaja industrija”.1975.13. Marisova O.I. Trikotažnie risunčatie perepletenija.M., “Legkaja industrija “, 1970.14. Kacenelenbogen A. M., Galanina O.D. Mašini i tehnologija osnovovjazaljnogo proizvodstva.M., “Legkaja industrija “,1966.15. Šalov I.I., Mihajlov K.D. Mašini i tehnologija krugločuločnogo proizvodstva. M., “Legekajaindustrija “,1968.

306

306

16. Gligorijević V, Tehnologija pletenja. Leskovac, 1980.17. Filatov V.N. Assortiment i tehnologija proizvodstva tekstilno-galanterejnih izdelija.18. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotaža. M., Legprombitizdat, 1986.19. Marisova O.N. Trikotažnie risunčatie perepletenija. M., 1984.20. Kobljakov A:I., Kukin G.N., Solovjev A.N. i drugi. M., Legprombitizdat, 1986.21. Galanina G.K., Vladimir N.K., Vera I.G., Renata J.S. Spravočnik po pletačestvo. Prevod saruskog na bugarskom. Sofija, 1980.22. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija “,1977.23. Offerman P., Tausch-Marton., Grundlagen der maschenwarenteschnologie, Berlin, 1977.24. Krivada J. i kolektiv , Tehnologie pletarstvi, Praha, 1969.29. Sevostjanov A.G. i drugi, Mehaničeskaja tehnologija tekstiljnih materijalov. M.,Legprombitizdat,1989.25. Offerman P., Tauš-Marton H., Osnovi tehnologija trikotažnogo proizvodstva, prevod sanemačkog, Moskva 1981.26. Gligorijević V., Stupica I., Srđak M., Petrović T., Dinamika zatezanja niti u procesu pletenja,Tekstil Vol. 40 broj 9 str. 415-420 ., Zagreb, 1991.27. Gligorijević V., Uzajamno dejstvo pletaćih organa na zatezanje i trenje pređe pri osnovinompletenju, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 37/1995, Banja Luka.28. Gligorijević V., Uticaj dubine kuliranja na dužinu petlji osnovopletenog pletiva, Glasnikhemičara i tehnologa Republike Srpske, 38/1996, Banja Luka.29. Gligorijević V., Bakalovska M., Stabilnost oblika petlji i određivanje najpovoljnijih parametarapređe i pletiva, uslov kvaliteta pletiva, Tekstil, Zagreb, 5/1975.30.Gligorijević V., Dinamika automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil, Zagreb,6/1978.31. Gligorijević V., Statičke karakteristike automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil,Zagreb, 8/1978.3832. Gligorijević V., Uzroci nastajanja uzdužnih pruga i deformacija petlji u pletivu, Tekstil,Zagreb, 12/1978.33. I. Stupica., I. Emri., V. Gligorijević., Uticaj sila i oscilovanje niti u zoni pletenja na prugavostpletiva, Tekstil Vol. 36 sv. 5 str. 239-243., Zagreb, 1987.34. Gligorijević V., Dinamika zatezanja i trenje pređe u procesu pletenja, Zbornik radova 9,Leskovac, 1995.35. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa,Leskovac, 1-2/199636. Gligorijević V., Otpornost pređe i deformacija petlji u pletivu, Referat na Simpozijumu uLjubljani, 1983.37. Gligorijević V., Stupica I., Emri I., Uticaj sila i oscilovanje niti u pletaćoj zoni, Referat naSimpozijumu u Ljubljani, 1987.38. Gligorijević V., Stupica I., Einfluss der Fadenzugkraft und Fadenschwanken in derMaschenbildungszone auf der Warenstreifigkeit, Referat na XXXI IFWS Kongresuinternacionalne federacije stručnjaka za prepletanje i pletenje, Sofija, 1987.39. Gligorijević V., Uticaj debljine niti i usmeravajućih uređaja na zatezanje niti, Referat naSimpozijumu u Ljubljani, 1988.40. Gligorijević V., Stupica I., Merenje mehaničkih veličina električnim putem i analiza greški,Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1989.41. Gligorijević V., Relaksaciona i elastična svojstva desno-desnog pletiva, Savetovanjehemičara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 20-21. jun, 1996.42. Gligorijević V., Influence of dynamics on tension and friction of yarn during the knittingprocess, 14. Savetovanje na hemičarite na Makedonija, Skopje, 1996.43. Gligorijević V., Uvod u tehnologiju pletenja za prvi razred srednjih škola, Leskovac, 1970.44. Gligorijević V., Projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole, Leskovac, 1973.



307

307

45. Gligorijević V., Zbirka rešenih zadataka iz projektovanje pletenina za srednje tekstilneškole, Leskovac, 1976.46. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavodaza udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979.47. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavodaza udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.48. Gligorijević V., Tehnologija pletenja I deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, 1996.49. Gligorijević V., Tehnologija pletenja II deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, 2000.50. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva,Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd.51. M. Đorđević,V.Gligorijević, D. Radivojević, Deformacione karakteristike desno-levih i desno-desnih pletiva, Tekstilna industrija, 5-6 (maj-jun), 2001. godina Beograd.52. D.Radivojević.,M.Đorđević., M. Stamenković., V. Gligorijević., Relaksacione karakteristikedesno-desnih pletiva, Tekstil i praksa, Leskovac, ISSN-0305-7033 vol.XXXX, 1, god..2001,str.13-18.53. V. Gligorijević., M. Đorđević., M. Stamenković, The influence of the force of yarn tension inthe compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left knittedfabrics,The Indian Textile Journal, Mumbai (India), July 1999, str. 8-13.54. Đorđević M., Gligorijević V., Relaxation Processes and Balance of the Interlok KnittedFabrics. Vlakna a textil 7 (4) 177 (2000).Bratislava, Slovačka Republika.55. M. Đorđević., V.Gligorijević., Dinamics yarn tension on flat weft machines, Maschen-Industrie, Internationales Fachmagazin der Maschenveredlung, MaschenkonfektionMaschentrends ,2001.56. V. Gligorijević., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa,Leskovac, 1996.57. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje i pređe pri osnovinom pletenju, Naše stvaranje,Leskovac, 1997.58. Gligorijević V., Đorđević M., Uticaj dinamike kretanja igle i kulir-platine na promenu silezatezanja pređe, Tekstil i praksa, Leskovac, 1997.59 .V. Gligorijević., M. Đorđević., Uticaj sile zatezanja pređe u fazi kuliranja na ravnomernoststrukture desno-levog pletiva, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 40/1998, BanjaLuka.60. Gligorijević V., Đorđević M., The influence of the force of yarn tension in the compensationaland knitting zone on the structure uniformity of the right-left knitted fabrics, 31. Simpozij onovostih v tekstilstvu, Ljubljana, 1997.61. Gligorijević V., Aktuelno stanje i perspektive novih pređa u trikotažnoj industriji, SimpozijumSavremeni pravci razvoja tekstilne industrije u trećem milenijumu, DP Niteks, Niš, 22-24. 10.1997., Zbornik radova.62. Gligorijević V., Đorđević M., Dynamic of stretching power on flat-colle machines, XVKongres na hemičarite i tehnolozite na Makedonija, 2-4. oktobar, 1997, Skoplje, Zbornik izvodaradova.63. M. Đorđević., V. Gligorijević., K. Ljapčeva., M. Stamenković., Sile zatezanja pređe u fazikuliranja desno-levog pletiva, Zbornik izvoda radova,III simpozijum, Savremene tehnologije i privredni razvoj, Tehnološki fakultet, Leskovac, 23 i 24.oktobar 1998. godine.64. Gligorijević V., Đorđević M., Analiza sila zatezanja pređe u pletaćoj zoni ravne - kulirnemašine, VI Savjetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 19-20. novembar,1998, Zbornik izvoda radova.65. Gligorijević V., Đorđević M., Dimitrovski K., Ristić N., Relaxation processes and balance ofthe interlock knitted fabrics, 33. Simpozij o novostih v tekstilstvu, Ljubljana, 2000.66. V. Gligorijević., M. Đorđević., J. Stepanović., N. Ćirković., Dinamika zatezanja pređe uprocesu kuliranja, XVII Congress of the chemists and technlogists of Macedonia , Skoplje,Macedonia, 18-20 october, 2001.67. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva,Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd.68. Garbaruk V. N., Proektirovanie trikotažnih mašin. Leningrad, 1980. 122s.

308

308

69. Efremov E.D., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1958/6.70. Kuznecov V. A., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1961(2)/6.71. Ignatova L.P., Miljčenko I. S. Recenzija na knjigu Dalidovića A.S., “Osnovi teorije vjazanija”,

Legkaj promišlennost., 3/1950.72. Gligorijević R. V., Uticaj dinamičkih karakteristika mehanizama za zatezanje osnove na

prugavost pletiva. VTO Tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1986, 47 s.73. Kagan V. M., Rasčet otbirajuščih koles kruglovjazaljnih mašin.-Trudi VNIL tekmaš, 1969/15,

35-72 s.74. Higam, J. K., Textile REs. 48 (1978), 562 s.75. Malabon, R. W., Knitting Times 42 (1973), 66-68 s.76. Kagan V. M., Vzaimodejstvie niti s rabočimi organami tekstilnih mašin.-M., Legkaj i pišcevaj

prom., 1984.77. O.I. Marisova. ‘’Trikotažnie risunčatie perepletenija’’. Izd-vo ‘’Legkaj industrija’’, Moskva.,1970.78. L.P. Rovinskaj., N.F. Zibina, Proetirovanije tehnologičeskih parametrov trikotažnih poloten ičuločno –nosočnih izdelija., Sankt-Peterburg., 2002.79. Genzer M. S., Birger D. S. Trikotažnie izdelija iz himičeskih volokon. M., ‘’ Legkaj industrija’,1972.80. V. Savnik., Pletenje I. VDO Fakulteta za naravoslovje in tehnologijo VTOZD tekstilnatehnologija, Ljubljana, 1985.’81. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva., M., 1986.82. Kudrjavin L. A., Šalov I. I. Osnovi tehnologii trikotažnogo proizvodstva., Moskva, 1991.83. Korlinski W. Podstawy dziewiarstwa. Warszawa, 1988.104. Laboratornij praktikum potehnologija trikotažnogo proizvodstva/ L.a. Kudrjavin, E.P. Pospelov, N.A. Solovev I dr. M.,1979.84. Laboratornij praktikum po tekstilnomu materialovedenio: Učb. Posob. Zja vuzov/KobljakovA. I., Kukin G. N., Solovjev A. N. I dr.- 2-e izd., pererab. i dop.- M., Legprobitizdat, 1986.85.Kuznecov B. A. Rasčet i proektirovanie petleobrazuščej sistemi osnovovjazaljnih mašin.- M. :Legprombitizdat, 1989.86. A. M. Kacenelenbogen, O. D. Galanina., Mašini i tehnologija osnovovjazalnogoproizvodstva, izdanie vtoroe, pererabotanoe i dopolnenoe., Moskva, 1966.87. Wirkerei- und Strickerei-Technik, Coburg., 1969-1972.88. F.A. Mojsenko., N.P. Buhonjka., Osnovi budovi i kompjuternogo dizajnu trikotažu., Kijev,2007.89. Kudrjavin Lev Nikolaevič, Viktorov Vkadimir Nikolaevič, Danilov Boris Dimitrievič i drugi.,Laboratornij praktikum po tehnologii trikotažnogo proizvodstva., Moskva, 1999.90. The Textile Institute, International Headquarters, 1st Floor, St James’s Buildings, OxfordStreet, Manchester Mi 6FQ, United Kingdom.91. Bearbeitet von Dipl.-ing. Klaus- Peter Weber.,Die Maschen-bindungen der Kettenwirkerei.,Technologische und bindungstechnische Grundlagen der einfachen und kombiniertenMaschenbindungen., Karl Mayer e. V. 6053 Obertschausen, August, 1970.92. Maschen-industrie., 3/2002.93. Pavko-Čuden, Alenka., Enostavne kulirne vezave/ Alenka Pavko-Čuden.- Ljubljana,Naravoslovnotehiška fakulteta, Oddelek za tekstilstvo, 1998.94. G.Krasij., V.Kersek., V. Gamreckaj., R. Saharnaj., Spravočnik po pletačestvo.,”Tehnika” .,Sofija-1980.95. Edouard Dubied& Cie Sa, Neuchatel, Schweiz., 1967

projektovanje popr. plete. prepletaja

Documents