projektovanje informacionih sisema

Viša Poslovno - Tehnička ŠkolaUžice

Dragoljub R. Drndarević

U ž i c e, 2007.

Viša Poslovno Tehnička ŠkolaUžice

SADRŽAJ

1. UVOD....................................................................................................................... 42. OZNAČAVANJE PREDMETA POSLOVANJA.................................................8

2.1. UVOD........................................................................................................................................ 82.2. VRSTE OZNAKA.................................................................................................................... 82.3. VRSTE SISTEMA OZNAČAVANJA..................................................................................102.4. ZAGLAVLJA KARAKTERISTIKA PREDMETA............................................................112.5. POSTUPAK UVOĐENJA SISTEMA OZNAČAVANJA..................................................12

3. BAZE PODATAKA..............................................................................................143.1. ELEMENTI BAZE PODATAKA.........................................................................................143.2. ORGANIZACIJA PODATAKA........................................................................................... 153.3. MODELI BAZA PODATAKA.............................................................................................163.4. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA..................................................183.5. ELEMENTI SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA...........................19

4. FUNKCIONALNO MODELOVANJE................................................................214.1. FUNKCIONALNO RASTAVLJANJE...............................................................................21

4.1.1. Granice sistema................................................................................................................. 214.1.2. Stablo aktivnosti................................................................................................................ 23

4.2. ZAHTEVI KORISNIKA....................................................................................................... 244.2.1. Zahtevi iz dokumenata...................................................................................................... 244.2.2. Zahtevi intervjuom............................................................................................................ 244.2.3. Matrica odnosa.................................................................................................................. 24

4.3. TEHNIČKI PREDUSLOVI.................................................................................................. 254.3.1. Arhitektura sistema........................................................................................................... 254.3.2. Kadrovske potrebe............................................................................................................ 254.3.3. Dinamika realizacije i troškovi.........................................................................................25

5. INFORMACIONO MODELOVANJE................................................................265.1.1. Detaljno stablo aktivnosti.................................................................................................. 265.1.2. Rastavljeni dijagrami........................................................................................................ 265.1.3. Detaljna matrica odnosa.................................................................................................... 285.1.4. Dijagram toka podataka.................................................................................................... 28

5.2. ER DIJAGRAMI.................................................................................................................... 295.2.1. Kandidati za entitete.......................................................................................................... 295.2.2. Veze.................................................................................................................................. 305.2.3. ER model.......................................................................................................................... 305.2.4. Verifikacija ER dijagrama................................................................................................. 30

5.3. ATRIBUTI.............................................................................................................................. 315.3.1. Kandidati za atribute......................................................................................................... 315.3.2. Ključevi............................................................................................................................. 315.3.3. Normalizacija.................................................................................................................... 315.3.4. Atributi.............................................................................................................................. 32

5.4. POSLOVNA PRAVILA........................................................................................................ 325.4.1. Kardinalnost veza.............................................................................................................. 325.4.2. Referencijalni integritet..................................................................................................... 355.4.3. Poslovni domen................................................................................................................. 37

6. APLIKATIVNO MODELOVANJE....................................................................386.1. FIZIČKI DIZAJN.................................................................................................................. 38

6.1.1. Izbor SUBP....................................................................................................................... 386.1.2. Tabele i kolone.................................................................................................................. 396.1.3. Indeksi............................................................................................................................... 426.1.4. Način upravljanja podacima.............................................................................................. 42

2.


6.2. ŠEMA BAZE PODATAKA................................................................................................... 436.2.1. Tabele................................................................................................................................ 436.2.2. Indeksi............................................................................................................................... 436.2.3. Poslovna ogrničenja.......................................................................................................... 446.2.4. Šema baze podataka.......................................................................................................... 47

6.3. APLIKACIJA......................................................................................................................... 486.3.1. Meniji................................................................................................................................ 486.3.2. Forme................................................................................................................................ 486.3.3. Upiti.................................................................................................................................. 496.3.4. Izveštaji............................................................................................................................. 52

7. IMPLEMENTACIJA............................................................................................537.1. UVOĐENJE............................................................................................................................ 53

7.1.1. Vrednovanje softvera........................................................................................................ 537.1.2. Izmene u toku uvođenja.................................................................................................... 537.1.3 Izrada obrazaca i uputstava................................................................................................ 53

7.2. TESTIRANJE......................................................................................................................... 537.3. ODRŽAVANJE...................................................................................................................... 54

7.3.1. Praćenje rada, ispravke i izmene.......................................................................................557.3.2. Povlačenje sistema iz upotrebe.........................................................................................56

8. MODEL PREDUZEĆA........................................................................................578.1. DIJAGRAM CELINE POSLOVA PREDUZEĆA..............................................................578.2. STABLO AKTIVNOSTI POSLOVA PREDUZEĆA.........................................................588.3. RASTAVLJENI DIJAGRAM POSLOVA PREDUZEĆA.................................................58

8.3.1. Upravljanje........................................................................................................................ 598.3.2. Računovodstvo i finansije................................................................................................. 608.3.3. Marketing.......................................................................................................................... 618.3.4. Proizvodnja....................................................................................................................... 63

LITERATURA..........................................................................................................64

3.


1. UVOD

Informacioni sistemi primenjuju se u različitim delatnostima i zavisno od toga imaju svoje karakteristike. Osnovni cilj primene informacionog sistema u poslovnom sistemu je kvalitetniji, efikasniji i racionalniji rad tog poslovnog sistema. Da bi se postigao taj cilj informacioni sistem sistem treba da bude zasnovan na jedistvenoj bazi podataka, podržanoj odgovarajućim sistemskim i aplikativnim softverom. Projektovanje informacionog sistema kao dela poslovnog sistema je posebno važno. Pod projektovanjem se podrazumevaju faze izgradnje, uvođenja, praćenja i dogradnje informacionog sistema.

Biće date definicije nekih pojmova iz informatike koje će se koristiti.Informatika je nauka koja se bavi svim što je vezano za obradu podataka, odnosno informacija.

Pojam informatika nastao je spajanjem delova francuskih reči INFORmation i autoMATIQUE.Informacija je apstraktan pojam i praktično se izražava preko slova, brojeva, vrednosti fizičkih

veličina i sl. Izvedena je od latinske reči informatio (pojam, poruka, predstava). Fizičko predstavljanje informacija nazivamo podatak.

Sistem je skup elemenata koji su međusobno povezani i ponašaju se po određenim zakonitostima.

Informacioni sistem je skup metoda, postupaka i resursa oblikovanih tako da bi se potpomoglo postizanje nekog cilja.

Informacioni sistem je skup procedura projektovanih da skupljaju, obrađuju i diseminiraju informacije koje se koriste kao podrška planiranju, odlučivanju, koordinaciji i kontroli, a na osnovama kompjuterske tehnologije. U širem smislu informacioni sistem može biti nekompjuterizovan i kompjuterizovan.

Informaciona tehnologija je jedinstvo sredstava (elektronika, računarski hardver i telekomunikacije), metoda (celokupna oblast informacionih sistema) i postupaka (softver i podaci). Informaciona tehnologija je u suštini nastala spajanjem tri tehnologije: mikroelektronske, komunikacione i računarske. U užem smislu informaciona tehnologija je podsistem informacionog sistema i čine je tehnološke komponente informacionog sistema: hardver, softver, baze podataka, mreže, komunikacije i dr.

Poslovna informatika može se definisati kao aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti poslovnih sistema uz podršku informacione tehnologije. Definicija poslovne informatike data je na bazi objašnjenja pojma informatike kao kibernetske povezanosti nauke, tehnologije i aplikacije (sl. 1.1).

Sl. 1.1 Poslovna informatika

Poslovni sistem može se posmatrati kao sastav tri dela ili podsistema: 1. Izvođački, odnosno izvršni podsistem, usmeren ka ostvarivanju konkretnog cilja

poslovnog sistema (proizvodnja u širem smislu),2. Upravljački podsistem, čiji je cilj realizacija upravljačkih funkcija,3. Informacioni podsistem, odnosno poslovni informacioni sistem, koji doprinosi kvalitetu

poslovnog odlučivanja.

Poslovni informacioni sistem povezuje upravljačke i izvršne funkcije tako što informacije, formirane na osnovu poslovnih podataka (prikupljanje, obrađivanje i prezentacija), stavlja na raspolaganje upravljačkom podsistemu.

4.

NAUKA INFORMACIONA TEHNOLOGIJA

APLIKACIJA(DELATNOST)


Obrada podataka je proces pretvaranja podataka u informacije. Odlučivanje, u okviru poslovnog sistema, je proces pretvaranja informacija u odluke (sl. 1.2).

Sl. 1.2 Proces pretvaranja podataka u odluke

Poslovni informacioni sistem podrazumeva celinu svih navedenih komponenti informacionog sistema apliciranu na poslovni sistem.

Osnovni elementi informacionog sistema su (sl. 1.3): Hardware - materijalno-tehnička osnova, odnosno fizička realizacija računara i ostale

informatičke opreme, koja se koristi u informacionom sistemu; Software - nematerijalna, odnosno programska osnova, koju čine sistemski i

aplikativni softver; Orgware - organizacioni postupci i metodi koji povezuju sve elemente u funkcionalnu

celinu; Lifeware - kadrovska osnova koju čine ljudi i to profesionalno osoblje koje radi na

informacionom sistemu, kao i krajnji korisnici; Data - podaci i informacije, koji se posmatraju kao resurs; Netware - računarske mreže i oprema vezana za njih, koja služi za povezivanje i

komunikaciju između računara.

Sl. 1.3 Elementi informacionog sistema

Razvoj informacionih sistema - istorijski gledano, razvoj informacionih sistema može se podeliti u četiri faze na osnovu vrste informacionih sistema, uvedenih u određenom periodu. Na ove faze uticali su pre svega tehnički i ekonomski faktori. Datu podelu ne treba mešati sa generacijama razvoja računarske opreme.

1. DP (Data Processing) - informacioni sistemi za obradu podataka. Osnovna uloga ovih sistema je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija. Njihova primena se sastojala u zameni ručne obrade mašinskom, čime je povećana brzina, tačnost, kvalitet i obim obrade. Softverska rešenja se baziraju na klasičnim programskim jezicima, najčešće COBOL-u.

2. MIS (Management Information Systems) - upravljački informacioni sistemi. To su informacioni sistemi koji daju informacije rukovodstvu za donošenje odluka. Javljaju se kao posledica razvoja hardvera, pre svega mreža i softvera (savršeniji operativni sistemi, baze podataka, programski jezici i sl.). Baziraju se na višim programskim jezicima.

5.

Podaci Proces obrade

Informacije Proces odlučivanja

Odluke


3. DSS (Decision Suport Systems) - informacioni sistemi za podršku odlučivanju. Ovi sistemi pomažu rukovodstvu da rešava probleme koji nisu strukturirani, odnosno koji nisu rutinske prirode, već specifični. Korisnik donosi poslovne odluke direktno koristeći podatke, što omogućava korišćenje grafičkih mogićnosti, smanjenje obima papirne dokumentacija na ulazu i izlazu, korišćenje elektronske pošte itd. Baziraju se na programskim jezicima četvrte generacije.

4. ES (Expert Systems) - ekspertni sistemi. To su najnovija rešenja u razvoju informacionih sistema, koja se još ne nalaze u široj komercijalnoj upotrebi. Koriste se na najvišem nivou upravljanja, strateškom upravljanju. Grade se na osnovu znanja eksperata za dati problem. Ekspertni sistem je samoučeći, odnosno obogaćuje se baza znanja. Koristi prirodan jezik, čime je olakšano njegovo korišćenje. U izgradnji se koriste dva pristupa: razvijanje programa na bazi specijalizovanih programskih jezika (LISP, PROLOG i dr.) i izgradnja prototipova.

Karakteristike datih faza informacionih sistema prikazane su u tabeli 1.1.

Faza Fokus Opis poslovaInformacije

(izlazi)Softver Sistem analiza Dizajn

DP Podaci Struktuiran IzveštajiProceduralni

jeziciOpisna Opis toka obrade

MIS Informacije Polustruktuiran U mreži i hijerarhijskiViši programski

jeziciTok podataka Strukturna analiza

DSS Odluka PolustruktuiranRelacionipregled

Generatoriprograma

Prototip Prototip

ES Znanje NestruktuiranČinjenice,heuristike

Predstavljanjei zaključivanje

Izgradnjabaze znanja

Prototip saviše interakcija

Tabela 1.1 Karakteristike faza razvoja informacionih sistema

Projektovanje informacionih sistema - razvoj informacionih sistema (često se naziva i životni ciklus) je višegodišnji proces koji obuhvata niz faza, od planiranja, projektovanja, korišćenja, do zastarevanja, zamene i povlačenja iz upotrebe. U 1, gde su date osnove razvoja informacionih sistema, iznet je iskustveni pristup projektovanju, kao i metodi opisa i analize informacionih sistema. Prikazan je klasični, odnosno ručni i računarski metod, koji je tada bio u začetku. Detaljnije je dato nekoliko postupaka, a karakterističan je algebarski opis informacionih sistema, koji se bazira na prikazivanju infirmacionih sistema preko grafova. Sa razvojem informacionih sistema i sve složenijim zahtevima koji se pred njih postavljaju razvija se i tehnika i metodologija projektovanja. Metodi projektovanja informacionih sistema mogu se podeliti u dve grupe: klasični i metod prototipa.

Klasični metod - projektovanje informacionog sistema predstavlja skup sekvencijalnih faza. Izlaz iz jedne faze predstavlja istovremeno ulaz u sledeću fazu, pa se može preći na novu fazu tek kad je predhodna završena. Nedostatak je takođe što problemi u jednoj fazi zahtevaju reviziju predhodne, kao i to da sistem može biti pušten u eksploataciju tek kad je potpuno završen. Problemi se mogu delimično prevazići razbijanjem celog sistema na podsisteme, projektovanje tih podsistema i njihovo uklapanje u celinu, mada se kod uklapanja podsistema mogu takođe javiti problemi.

Metod prototipa je manje formalan i samim tim fleksibilniji u odnosu na klasični metod. Omogućava korisniku da menja i dodaje svoje zahteve tokom čitavog perioda razvoja. Karakteristike ovog metoda su veća brzina, niži troškovi razvoja, intenzivno uključivanje korisnika u proces razvoja, ali i relativno skup softver i školovan kadar. U razvoju sistema postoji jedan ili više preliminarnih modela prototipa, koji po pravilu ne obavljaju sve, već samo određene funkcije i čija je namena demonstriranje rešenja i preliminarno vrednovanje modela. U daljoj iterativnoj proceduri preliminarni model se oblikuje u radni model, koji mora da prihvati stvarne, a ne test podatke, realizuje stvarne procedure i daje željene izlaze. Na sl. 1.4 dato je poređenje klasičnog metoda i metoda prototipa.

6.


Sl. 1.4 Klasični metod i metod prototipa u projektovanju informacionih sistema

7.

Da lirešenje

radi

Projektovanje(logički i fizički model)

Ocena implementacijei održavanje sistema

Programiranje(i start sistema)

Definicijaproblema

Analizasistema

Ocenaizvodljivosti

Izbor podatakaza automatizaciju

Probni radprototipa

Izradaprototipa

Ne

Da

Uklapanje podsistema uinformacioni sistem


Sistem se ne uvodi autoritetom niti većinom, već ubeđenjem učesnika i timskim radom (F. Mitthof).

2. OZNAČAVANJE PREDMETA POSLOVANJA

2.1. UVOD

Termini : označavanje, šifriranje, numerisanje, kodiranje, obeležavanje.Oznaka je kratak i jednoznačan opis predmeta o kome se obrađuju informacije. Uvođenje sistema označavanja predstavlja sastavni deo procesa izgradnje informacionog

sistema. Potrebno je prvo formirati sistem označavanja i realizovati ga (izvršiti prešifriranje svih predmeta poslovanja) da bi se mogla formirati baza podataka.

Pravilnim izborom i odgovarajućom primenom i održavanjem sistema označavanja činilaca poslovanja stvaraju se uslovi za efikasnu primenu informacionog sistema, koji ima odlučujuću ulogu u upravljanju poslovnim sistemom.

Osnovni zahtev koji se postavlja pred sistem označavanja je da on omogući obradu podataka na računaru i da podrži primenu odgovarajućeg informacionog sistema za praćenje i upravljanje svim segmentima poslovanja preduzeća. Da bi to bilo zadovoljeno sistem označavanja treba da ispunjava sledeće zahteve:

- najvažniji zahtev je jednoznačna, precizna i potpuna identifikacija svakog predmeta poslovanja koji učestvuje u automatskoj obradi,

- smanjenje broja tipova i vrsta predmeta i kontrola i upravljanje stanjem u magacinu, - smanjenje pojava višestrukosti u označavanju na minimum,- da omogući decentralizovanu organizaciju označavanja, - da odgovara zahtevima informacionog sistema, odnosno da sadrži sve informacije o

karakteristikama činilaca od interesa za korisnike informacija,- da omogući jednostavan i udoban postupak označavanja, korišćenja i održavanja

sistema, - da omogući određeni vek trajanja sistema, odnosno, spreči njegovo „pucanje”,- da je prilagođen računarskoj obradi podataka.

2.2. VRSTE OZNAKA

- Identifikacionog broj,- Klasifikacioni broj

- Zapis osnovnih podataka,Identifikacioni broj (IB) - redni broj (može se dodeljivati automatski) koji jednoznačno i

nedvosmisleno identifikuje određeni predmet. Služi isključivo u svrhu identifikacije, bez uključivanja u njegovu strukturu organizacione podele ili bilo kakvog oblika klasifikacije. Ako se označavanje izvodi na više punktova (decentralizovano označavanje), vrši se zoniranje IB i određivanje punktova (definiše se dokumentom u obliku internog standarda).

Broj cifara IB: n = log N (za osnovu 10), N - ukupan broj predmeta poslovanja.Ukupan broj predmeta poslovanja određuje se analizom postojećeg stanja i procenom priraštaja

(na primer, za narednih 20 godina) i smanjenjem zbog unifikacije i dupliranja.Broj cifara IB za poslovni sistem srednje veličine (do 1000000 predmeta) je 6. Može se dodati

kontrolna cifra po potrebi. Primeri:

- Matični brojevi građana - vrše potpunu identifikaciju, ali imaju i elemente klasifikacije.1111111 22 33 44

1111111 - Datum rođenja,22 - Opština33 - Pol (00 - muški, 05 - ženski)44 - Redni broj upisa

- Telefonski brojevi - identifikacija sa zoniranjem.

8.


- Zone IB i punktovi označavanja u jednom poslovnom sistemu:

Predmeti Zona IBVeličina

zonePunkt

označavanjaSkladišta 000001-000500 500

Gotovi priozvodi - Valjaonica 000500-030500 30000Gotovi priozvodi - Finalizacija 030501-040500 10000

Mašine, uredjaji i spec. rezervni delovi 040501-050500 10000Specijalni alati 050501-055500 5000

Standardni elementi ugradnje 055501-105500 50000Elektro-materijal i delovi 105501-135500 30000

Standardni alati 135501-140500 5000Sirovine livnice 140501-143500 3000

Sirovine za proizvodnju 143501-150500 7000Pomoćni materijal i sitan inventar 150501-170500 20000

Kadrovi 170501-175500 5000Kupci i dobavljači 175501-185500 10000

Dokumentacija

Klasifikacioni broj (KB) - označava predmet prema unapred utrđenim karakteristikama koje su zajedničke za određenu grupu predmeta (na primer vrsta materijala, oblik, kvalitet i dr.) Služi za sortiranje i pretraživanje po datim karakteristikama od interesa za korisnike informacija. Osnova za izbor karakteristika za klasifikaciju su svojstva predmeta. Klasifikaciju prema nameni treba izbegavati. U klasifikaciju ne treba da bude uključena organizaciona podela. Klasifikaciju za pojedine grupe predmeta moguće je menjati u toku primene sistema (preklasifikacija) u cilju funkcionalnijeg sortiranja i pretraživanja. Klasifikacioni broj ne treba da bude suviše glomazan i preporuka je da on bude maksimalno 6 - 8 mesta (karaktera). Kao karakteri koriste se cifre (češće) i slova. Klasifikacija se izvodi do dubine da se omogući jednostavno vizuelno pretraživanje (na primer kada je broj predmeta veći od 100) ili do nivoa kada je moguće primeniti Zaglavlja karakteristika predmeta.

Primer:- Klasifikacija prvog mesta u jednom poslovnom sistemu.

0 - Proizvodi1 - Mašine, uređaji, oprema i specijalni rezervni delovi2 - Valjci i specijalni alati3 - Standardni elementi ugradnje4 - Standardni alati5 - Sirovine6 - Pomoćni materijal i sitan inventar (osim alata)7 - Kadrovi, kupci i dobavljači8 - Nosioci informacija, operacije, skladišta9 - Ostalo

- KB grupe predmeta iz osnovne grupe 6 - Pomoćni materijal i sitan inventar (osim alata)6132 (13- Za kancelarijsko poslovanje, 2 - Sveske, blokovi fascikle, registri i sl.)

Zapis osnovnih podataka (ZOP) - služi za nedvosmislenu identifikaciju određenog predmeta. Namenjen je za materijalne predmete poslovanja (prvenstveno standardne, a može se koristiti i za nestandardne). ZOP (sl. 2.1) sastoji se od:

- naziva predmeta, - identifikacionog dela oznake predmeta (standarda i izabranih karakteristika).

Struktura, broj mesta, način primene i dozvoljeni znaci utvrđeni su sa JUS M.A0.006.Naziv predmeta treba da bude što kraći i da na najbolji način karakteriše predmet. Ako se

naziv sastoji iz više reči, onda na prvom mestu stoji osnovna imenica. Naziv se može skratiti ako je to neophodno zbog broja mesta za upisivanje. Pri skraćivanju uvode se razumljive skraćenice, ali se po pravilu osnovna imenica ne skraćuje. Izuzetak su skraćenice koje su u širokoj primeni.

9.


Naziv se upisuje u polje dužine 18 mesta. U nazivu se koriste termini iz JUS-a, a za predmete koji nisu standardizovani koriste se interna upustva ili uobičajeni termini.

Naziv predmeta

Identifikacioni deo oznake predmeta

Standard Karakteristike predmeta18 18

18max 48max66max

Sl. 2.1 Struktura zapisa osnovnih podataka

Oznaka standarda u kome su utvrđene karakteristike predmeta se upisuje u polje maksimalne dužine 12 mesta. Za nestandardizovane predmete upisuje se oznaka odgovarajućeg tehničkog dokumenta na kome se zasniva dati predmet.

Izabrane karakteristike predmeta sadrže, na primer, podatke o merama, tolerancijama, izradi, vrsti, tipu, materijalu, termičkoj obradi, površinskoj zaštiti, boji i drugim karakteristikama koje identifikuju označeni predmet. Izbor i redosled karakteristika treba da bude jedinstven za sve predmete u okviru pojedinih grupa. U polje za karakteristike predmeta ne unose se one karakteristike koje su u standardu ili odgovarajućem tehničkom dokumentu jednoznačno definisane. Karakteristike se upisuju u polje dužine 18 mesta. Ukoliko je 18 upisanih mesta nedovoljno, može se upotrebiti još 18 upisnih mesta. Izbor i redosled karakteristika vrši se prema JUS-u ili drugim nacionalnim ili internim standardima.

2.3. VRSTE SISTEMA OZNAČAVANJA

Postoje uglavnom dve vrste sistema označavanja:- vezani (govoreći) sistem,- paralelni sistemVezani sistem koristi oznaku koja predstavlja spoj klasifikacionog i identifikacionog

broja u jednu celinu. Ta oznaka ujedno identifikuje predmet i jedan njen deo služi za klasifikaciju (govoreći deo). Oznaka je duga i kruta. Glavni problem je određivanje broja mesta, da ne dođe do toga da sistem postane tesan ili da neka mesta ostanu nepopunjena. Ovaj sistem je korišćen pri ručnoj obradi podataka, kao i u početnom periodu primene računara.

Primer:AAAAABBBCCCDD - Adresa stana

AAAAA - OpštinaBBB - Ulica CCC - Broj zgrade DD - Broj stana

Paralelni sistem sadrži identifikacionu i klasifikacionu oznaku i zapis osnovnih podataka, ali ove oznake nisu povezane i obrađuju se nezavisno (sl. 2.2). IB se dodeljuje nezavisno od ostalih oznaka i ne menja se. KB i ZOP se koriste paralelno sa IB. Za identifikaciju koristi se isključivo IB, za potrebe klasifikacije i sortiranja služi KB, a u izveštajima mogu se kombinovati sve tri oznake. KB i ZOP dobijaju značenje tek kada se dodaju IB, jer se tada vezuju za stvarni predmet označavanja.

Identifikacioni broj

Klasifikacioni broj Zapis osnovnih podataka

Sl. 2.2 Paralelni sistem označavanja

10.


Prednosti paralelnog sistema označavanja:- najkraća moguća oznaka i dobro iskorišćenje memorijskog prostora,- jednostavna upotreba i održavanje sistema,- pogodnost za računarsku obradu, - trajnost sistema s obzirom na proširenje i izmene,- omogućava decentralizovano označavanje.

Primer:

Identifikacioni broj Klasifikacioni brojZapis osnovnih

podataka150501 6132 Fascikla A4 bez mehanizma150502 6132 Fascikla A4 sa mehanizmom

2.4. ZAGLAVLJA KARAKTERISTIKA PREDMETA

Zaglavlja karakteristika predmeta služe da omoguće sortiranje, pretraživanje i izbor predmeta, uglavnom standardizovanih, posredstvom nešifrovanih podataka iz popisa karakteristika. Za predmete koji su obuhvaćeni sistemom za sortiranje po karakteristikama, izabrane karakteristike se upisuju u zaglavlje karakteristika u polja A-J (sl. 2.3). Redosled upisivanja pojedinih karakteristika ne predstavlja hijerarhisko rangiranje tih karakteristika.

(Naziv grupe činilaca, standard i KB).………………………………Oznaka A B C D E F G H J

Naziv karakteristikeOznaka u standardu

Jedinica mere

Sl. 2.3 Struktura zaglavlja karakteristika

Podaci o karakteristikama unose se u obliku brojnih vrednosti, slovnih oznaka ili kombinacije brojno - slovnih oznaka. U načelu koristi se nešifrovan oblik podataka.

U slučaju da opis kroz utvrđene karakteristike nije dovoljan, radi detaljnijeg definisanja predmeta koriste se dodatni podaci iz odgovarajućih dokumenata (na primer standarda, crteža).

Zaglavlje karakteristika može se dopuniti podacima, kao što su naziv predmeta, oznaka standarda, identifikacioni i klasifikacioni broj. Polja sa dopunskim podacima stavljaju se ispred i / ili iza polja sa karakteristikama koje su ušle u zaglavlje.

Uz zaglavlje karakteristika mogu ići i uprošćene slike predmeta. Na ovim slikama unose se oznake odgovarajućih dimenzija i drugih karakteristika prema oznakama u zaglavlju. Slike koje pripadaju istom zaglavlju numerišu se rednim brojevima počevši od broja 1. Polje za redne brojeve slika nalazi se ispred polja za podatke u zaglavlju karakteristika.

Raspored i dužina polja u zaglavlju karakteristika definisani su standardom DIN 4000, odnosno JUS A.A4.001 (zamenio JUS A.A0.070 od 1981. godine). Primer zaglavlja karakteristika predmeta dat je na sl. 2.4 (strana 12).

11.


Sl. 2.4 Zaglavlje karakteristika predmeta za pljosnate poluproizvode i pljosnate šipke

2.5. POSTUPAK UVOĐENJA SISTEMA OZNAČAVANJA

Formiranje i uvođenje sistema označavanja sastoji se od sledećih glavnih aktivnosti:- izrada sistema klasifikacije (KB i Zaglavlja karakteristika predmeta),- formiranje nomenklature, odnosno standardizacija naziva,- prešifriranje svih predmeta poslovanja po novom sistemu,- formiranje šifrarnika (nomenklature, kataloga),- provera, ispravke, dogradnja i održavanje novog sistema.

Šifrarnik predstavlja spisak predmeta poslovanja. Sadrži sve predmete ili predmete izabrane i sortirane po određenim zahtevima. Koristi se u različite svrhe pretraživanja, kao i pri označavanju novih predmeta (onemogućena je dodela postojeće oznake novom predmetu, kao i dodela nove oznake predmetu za koji oznaka postoji).

Primer:- Aktivnosti pri uvođenju novog sistema označavanja u jednom poslovnom sistemu

(tabela 2.1 – strana 13).

12.


DINAMIKA IZVRŠENJA

Red. AKTIVNOSTI IZVRŠIOCI 1997 1998 1999

broj 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2

1. Prikupljanje i analiza informacijaKonsultantski tim

2.Planiranje novog sistema iformiranje stručnog tima

Konsultantski tim

3. Formiranje sistema klasifikacijeKonsultantski tim i stručni tim preduzeća

4. Prešifriranje predmeta Stručni tim i operativni timovi preduzeća

5.Provera i ispitivanje novog sistema i formiranje

(prilagođavanje) dokumenata

Konsultantski tim i stručne službe preduzeća

6.Unos podataka na dokumentaciju i prelaz na novi

sistemStručne službe preduzeća

7. Kontrola i dogradnja novog sistema Konsultantski tim i stručni tim preduzeća

8.Formiranje dokumentacije (internih standarda) za

sistemKonsultantski tim

13.


9.Praćenje rada novog sistema Konsultantski tim, stručni tim preduzeća i

stručne službe preduzeća

Tabela 2.1 Aktivnosti, izvršioci i vreme uvođenja novog sistema označavanja

14.


3. BAZE PODATAKA

Baza podataka može se definisati kao nezavisan skup podataka uskladišten na medijumu za čuvanje podataka računara, koji omogućava različite načine njihovog pregleda u skladu sa potrebama.

Razvoj modela baze podataka prema logičkoj strukturi dat je na sl. 3.1. 2:

Sl. 3.1. Razvoj modela baze podataka

3.1. ELEMENTI BAZE PODATAKA

Osnovni elementi baza podataka su: entitet, atribut, ključ, polje, slog i relacija. Entitet je svaka realna činjenica, događaj ili pojava, bez obzira na svoju suštinu (na primer

sastanak, mašinska operacija i sl.). Atributi predstavljaju entitet, odnosno opisuju njegove osobine (na primer za entitet "mašina"

atributi su proizvođač, godina proizvodnje, snaga, ...).Ključ je jedan od atributa koji je jedinstven i služi za uređivanje i pretraživanje podataka. Naziva

se primarnim ključem i najčešće je to šifra, odnosno identifikacioni broj odgovarajućeg entiteta.Polje je osnovna jedinica baze podataka, sadrži jedan podatak i karakteriše se tipom (tekstualni,

numerički, datumski...).Slog ili zapis je grupa polja, odnosno skup podataka o jednom entitetu za odgovarajuće atribute.Relacija je veza između dva entiteta u cilju povezivanja određenih grupa podataka radi lakšeg

korišćenja tih podataka. Povezivanje je moguće samo ako entiteti sadrže zajedničke, ključne atribute kojima se vrši povezivanje (na primer atribut "šifra mašine" je ključ za entitet "mašina" i vrši povezivanje ovog entiteta sa entitetom "radni nalog" u kome se takođe nalazi kao jedan od atributa).

15.


Na sl. 3.2. data je hijerarhija podataka, iz koje se vide nivoi i odnosi pojedinih vrsta podataka u bazi podataka.

Sl. 3.2. Hijerarhija podataka

3.2. ORGANIZACIJA PODATAKA

Organizacija podataka predstavlja način uređivanja podataka u memoriji, što određuje način pristupa podacima. Načini organizovanja podataka mogu biti:

Serijski način - podaci su poređani po hronološkom redosledu unošenja. Ovaj način organizovanja podataka posebno se koristi pri hronološkom evidentiranju događaja (na primer evidentiranje otkaza mašine, radnih sastanaka i sl.).

Sekvencijalni način - podaci su organizovani prema unapred utvrđenom redosledu, a osnova za redosled podataka je primarni ključ.

Indeksirani način - u jednom fajlu podaci su smešteni serijski ili sekvencijalno, a pristup, odnosno pronalaženje podataka izvodi se preko indeksa koji se nalazi u drugom fajlu i koji omogućava direktan i brz pristup bez obzira na način smeštanja podataka.

Indeks-sekvencijalni način - omogućava direktan i sekvencijalni pristup podacima. Podaci su organizovani tako što poređani prema primarnom ključu, a veza između ključa i fizičke adrese sloga u memoriji uspostavlja se preko indeksa. Do adrese na kojoj se nalazi traženi slog dolazi se obradom indeksa, koji omogućava brz pristup podacima.

Direktan način - omogućava najbrži mogući pristup podacima. Između ključa sloga i njegove fizičke adrese uspostavlja se matematička veza (hashing algotitam), kojom se ključ transformiše u adresu. Savremeni operativni sistemi sadrže ove programe za transformaciju, koja se vrši nezavisno od korisnika.

16.


3.3. MODELI BAZA PODATAKA

Modeli baza podataka prema strukturi mogu biti 3, 4:a) Hijerarhijski model

Struktura hijerarhijskog modela (sl. 3.3) je u obliku drveta. Podaci su organizovani u entitete, pri čemu je entitet na najvišem nivou, tzv. koren. Svaki entitet višeg nivoa povezan je sa entitetom nižeg nivoa relacijom tipa roditelj - dete, tako da je jednom entitetu višeg nivoa podređeno više entiteta nižeg nivoa, a jedan entitet nižeg nivoa ima samo jedan nadređeni entitet. Hijerarhijskom strukturom može se prikazati odnos 1:više, dok se odnos više:više ne može dobro izvesti.

Sl. 3.3. Hijerarhijska struktura baze podataka za avionski rezervacioni sistem

Osnovni nedostatci hijerarhijskog modela, pored krutosti u predstavljanju podataka, su problemi pri unošenju, brisanju i ažuriranju. Unošenje bilo kog segmenta nije moguće ako ne postoji njegov nadređeni segment. Brisanje nadređenog segmenta dovodi do brisanja njemu podređenih segmenata. Problem ažuriranja je u tome što često ažuriranje jednog podatka zavisi od ažuriranja drugih podataka.

Pronalaženje korenog entiteta najefikasnije se izvodi pomoću indeksiranja. Na taj način SUBP ne pretražuje serijski sve entitete, već pretražuje samo listu indeksa korenih entiteta.

b) Mrežni modelMrežni model (sl. 3.4) je nastao kao posledica ograničenja hijerarhijskog modela. To je

u stvari varijacija hijerarhijskog modela i hijerarhijski model može se prevesti u mrežni i obratno. Zasniva se na mreži podataka u kojoj ne postoje nadređeni i podređeni entiteti i u nju je moguće ući sa bilo kog čvora. Mrežna struktura prikazuje relacije među podacima u obliku više:više. Sa ovom strukturom u odnosu na hijerarhijsku smanjuje se redudantnost i skraćuje vreme pristupa podacima, ali je sama struktura složenija, pa samim tim i implementacija komplikovanija.

Sl. 3.4. Mrežna struktura baze podataka studenata

17.


c) Relacioni modelU slučajevima složenijih veza hijerarhijski i mrežni model postaju nepogodni i zato je

razvijen relacioni model (sl. 3.5). Relacione baze podataka se zasnivaju na relacionoj algebri. U relacionoj bazi podataka podaci se organizuju u obliku dvodimenzionalnih tabela, sa vrstama u kojima su slogovi, različiti među sobom, i kolonama u koje se smeštaju određene vrste podataka. Relacioni modeli ispoljavaju snagu, posebno u slučajevima kada je potrebno povezati različite podatke iz više tabela, što je omogućeno zajedničkim elementom podataka u tim tabelama.

Sl.3.5. Relaciona struktura baze podataka učenika

d) Objektni modelObjektno orijentisana, odnosno multimedijalna baza podataka omogućava, za razliku od

predhodnih baza podataka, memorisanje i pretraživanje informacija u obliku teksta, slike i zvuka i njihovih kombinacija (crteži, dijagrami, multimedijalni dokumenti). To je posebno važno za pojedine poslovne sisteme, kao što su Radio, TV, projektni biroi, bolnice, škole i sl. Primer ovakve baze podataka dat je na sl. 3.6. Ona omogućava lekaru direktan pristup do fajla pacijenta, uvid u sve njegove nalaze, uključujući i one u obliku slika i dijagrama, kao i generisanje izlaza (nalaz, izveštaj dijagnoza, uput).

Sl. 3.6. Objektno orijentisana baza pacijenata

18.


Prednosti i nedostatci modela baza podataka Hijerarhijski i mrežni modeli odgovaraju, odnosno pokazuju određene prednosti kod primene

u sistemima kod kojih logička struktura poslovanja odgovara strukturi baze podataka. Tada dolazi do izražaja efikasnija organizacija i pristup podacima, lakša obrada i sposobnost pridodavanja velikog broja slogova. U datom primeru kod hijerarhijske strukture može se višestruko povećati broj letova na isto odredište jednostavnim dodavanjem novih slogova, bez bilo kakvih promena u strukturi. Slično tome, kod primera mrežne strukture može se menjati broj predmeta koje student sluša samo sa promenom broja slogova.

Hijerarhijski i mrežni modeli pokazuju često brojne nedostatke, posebno u pogledu fleksibilnosti. Na primer, ako bi se kod hijerarhijskog modela avionskog rezervacionog sistema postavio zahtev da se na osnovu imena putnika odredi kuda je on sve putovao u poslednjih nekoliko meseci, to bi zahtevalo relativno obiman programerski rad.

Prednost relacionih sistema je velika fleksibilnost kada su u pitanju različiti zahtevi i potreba za kombinovanjem podataka iz različitih izvora, kao i jednostavnost u projektovanju i održavanju i mogućnost dodavanja novih podataka bez remećenja postojećih programa.

Osnovna slabost relacionih sistema je relativno mala efikasnost, odnosno sporost pristupa podacima na disku, kada se pri selekciji vrši pretraživanje slog po slog, što dolazi do izražaja kada je broj podataka relativno veliki. U takvim slučajevima baza podataka može biti indeksirana i podešena da ubrza selekciju.

3.4. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA

Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP) je sistemski softver pomoću koga se organizuju, čuvaju i pretražuju podaci. Na sl. 3.7. data je veza SUBP sa okruženjem.

Sl. 3.7. Interakcije SUBP sa okruženjem

SUBP treba da omogući: lako i brzo kreiranje i ažuriranje BP, kontrolu redudantnosti podataka, jednostavan pristup podacima i izdavanje izveštaja i efikasno održavanje BP, kao i niz funkcija u pogledu sigurnosti i integriteta podataka, sinhronizacije rada i zaštite od otkaza.

Za razliku od klasične organizacije podataka, bazirane na međusobno nezavisnim datotekama, SUBP ima sledeće karakteristike (dato u delu 6.1.1.):

fleksibilnost - pošto su programi i podaci nezavisni, mogu se vršiti izmene podataka bez izmena u programima,

podaci su integrisani u jednoj bazi, što omogućava centralizovano upravljanje i zajedničko korišćenje tih podataka, kao i brži pristup,

podaci se u bazu unose samo na jednom mestu, čime se eliminiše redudantnost i smanjuje memorijski prostor, a to takođe doprinosi efikasnijem sprovođenju promena,

omogućeno je ostvarivanje "prirodnih" veza među podacima koje proističu iz prirode podataka i zahteva koji se postavljaju.

Bitni faktori vezani za kreiranje što efikasnijeg računarskog sistema za podršku informacionom sistemu su:

19.


1. Svrsishodnost i sadržaj - u samom početku rada treba definisati svrhu sistema, odnosno namenu, korisnike i njihove zahteve. Sadržaj podataka je bitan deo sistema i zato treba razmotriti koje podatke treba prikupljati, za koje korisnike i na koji način.

2. Pristup - treba obezbediti da različite službe mogu da pristupaju različitim podacima u skladu sa procedurama pristupa koje postoje u poslovnom sistemu, što posebno važi za sve menadžerske nivoe.

3. Organizacija - podatke treba organizovati tako da se oni mogu što lakše pozvati, ažurirati, sortirati i prezentirati.

4. Tačnost - u radu sa podacima postoji mogućnost grešaka, počev od prikupljanja netačnih podataka, do greški pri unošenju, kao i grešaka pri obradi. Neophodno je zato da se u svakoj ovoj fazi vrši redovna kontrola podataka od strane kadra koji radi u datoj fazi, kao i od strane menadžerskog dela.

5. Bezbednost - kod informacionih sistema sa velikim brojem korisnika, kakva je većina, bezbednosne procedure su sastavni deo tih sistema. Zadatak programera je, da na zahtev menadžera projektuju bezbednosne elemente sistema tako da sistem bude što sigurniji.

6. Troškovi - Najviši menadžment određuje finansijska sredstva, koja se ulažu u informacioni sistem da se ne ugroze njegove funkcije. Pored cene projektovanja sistema, opreme i uvođenja, potrebno je uključiti troškove održavanja rada sistema i njegovog proširenja.

3.5. ELEMENTI SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA

Osnovni elementi SUBP su: BP, softver SUBP, rečnik podataka i aplikacioni programi (sl. 3.8). Aplikacioni programi koriste rečnik podataka, a pišu se u jezicima koji su sastavni deo softvera SUBP. SUBP na zahtev aplikacionog programa izdvaja tražene podatke iz BP i prosleđuje ih na obradu.

Sl. 3.8 Elementi SUBP

Baza podataka fizički se smešta na nekom od memorijskih medija, najčešće na disku. Pri tome su podaci smešteni na jednom mestu, ne ponavljaju se i koriste ih sve aplikacije.

Softver SUBP deluje kao interfejs između aplikacionih programa i fizičke baze podataka. SUBP paket sadrži jezik za opis (definiciju) podataka (Data Description Language - DDL) i jezik za rad sa podacima (Data Manipulation Language - DML).

DDL se koristi za opis šeme baze podataka, odnosno njene logičke strukture (entiteta, atributa i njihovih veza). Sličan je COBOL-u i može se koristiti kao nezavisan jezik ili kao proširenje programskog jezika. DDL se koristi pri razvoju baze podataka.

DML služi za razvoj aplikacije. Programer pomoću ovog jezika vrši prenos podataka između baze i aplikativnih programa, pretraživanje i ažuriranje podataka, kao i druge operacije. Kod većine SUBP DML predstavlja deo, odnosno dodatni skup instrukcija osnovnog programskog jezika, najčešće COBOL-a i ima kompatibilnu sintaksu.

Aplikacioni programi predstavljaju interfejs korisnika sa bazom podataka. Aplikacioni program poziva elemente podataka, a SUBP ih pronalazi i isporučuje, tako da programer nema potrebe da specificira lokaciju podataka.

20.


Rečnik podataka je ustvari datoteka koja sadrži definiciju (opis) elemenata podataka, kao i karakteristike podataka (upotrebu, pripadnost, autorizaciju i zaštitu). Rečnik podataka se, pored ostalih namenskih programa, koristi za administraciju BP.

Administracija baze podataka je jedna od ključnih funkcija u radu sa BP, počev od kreiranja, pa do korišćenja i održavanja. Administrator pri kreiranju odlučuje koji će podaci i u kom formatu ući u bazu, određuje logičku i fizičku strukturu BP, određuje prava pristupa i obezbeđuje integritet i zaštitu BP, prati rad, vrši izmene, inoviranja, modifikacije itd. Kod distribuiranih (decentralizovanih) informacionih sistema, koji se koriste u većini poslovnih sistema, administrator BP je zadužen za rad BP u celoj mreži sa klijent-server arhitekturom.

Projektovanje informacionih sistema sastoji se u modelovanju procesa i podataka iz realnog sistema. Informacioni sistem u odnosu na realni sistem dat na sl. 4.0.

Sl. 4.0 Informacioni sistem i realni sistem

Razvoj informacionih sistema izvodi se kroz sledeće četiri faze 5:1. Funkcionalno modelovanje (model procesa)2. Informaciono modelovanje (model podataka)3. Aplikativno modelovanje (dizajn baze podataka)4. Implementacija (uvođenje, testiranje i održavanje)

21.


4. FUNKCIONALNO MODELOVANJE

Funkcionalno modelovanje predstavlja prvu etapu u projektovanju IS, u kojoj se vrši grubo rastavljanje poslovnih funkcija, da bi se u kasnijim etapama formirao niz dijagrama koji detaljnije prikazuju funkcije i njihove veze. U okviru funkcionalnog modelovanja takođe se planiraju tehnički resursi za realizaciju funkcija. Funkcionalno modelovanje se sastoji iz sledećih aktivnosti;

1. Funkcionalno rastavljanje2. Zahtevi korisnika3. Tehnički preduslovi

4.1. FUNKCIONALNO RASTAVLJANJE

4.1.1. Granice sistema

Nabrajaju se svi objekti koji će biti predstavljeni grafički, pomoću dijagrama koji predstavljaju granice sistema. Dijagrami su međusobno povezani i opisuju sistem hijerarhijski, odozgo na dole. Dijagrami se sastoje od pravougaonika i strelica.

Pravougaonici (sl. 4.1) predstavljaju aktivnosti (funkcije, procese). Svaki pravougaonik ima naziv aktivnosti i broj vezan za tekstualnim opisom.

Sl. 4.1. Pravougaonik

Strelice (sl. 4.2) predstavljaju podatke vezane za aktivnosti. Svaka strelica nosi naziv podatka. Strelice mogu biti pravolinijske i savijene pod 90o, a mogu se spajati i račvati.

Sl. 4.2. Strelice

22.


Pozicija u uloga strelica data je na sl. 4.3.

Sl. 4.3. Položaj strelica

- Strelice koje sa leve strane ulaze u pravougaonik - ulazi. One nose podatke koji se transformišu u izlaze. Prisustvo ulaza je opciono.

- Strelice koje na desnoj strani izlaze iz pravougaonika - izlazi. Izlazi su podaci, odnosno proizvodi aktivnosti. Svaka aktivnost mora imati bar jedan izlaz.

- Strelice koje odozgo ulaze u pravougaonik - kontrole. Kontrole (pravila, procedure, standardi) regulišu izvođenje aktivnosti. Kontrole se pri tome ne menjaju. Svaka aktivnost mora imati bar jednu kontrolu.

- Strelice koje odozdo ulaze u pravougaonik - mehanizmi. Mehanizmi su izvori koji izvode aktivnosti (ljudi, mašine, oprema). Prisustvo mehanizama je opciono.

- Strelice koje odozdo izlaze iz pravougaonika - pozivi. Pozivaju svoj pravougaonik na drugom, detaljnijem dijagramu, na istom ili drugom modelu. Imaju broj dijagrama i broj pozvanog pravougaonika.

Za prikaz metoda modelovanja dat primer ručnog dokumenta "Karton isplata" (sl. 4.4) za preduzeće koje se bavilo uvozno-izvoznim poslovima, a zbog potreba na tržištu počelo se baviti prevodilačkim poslom.

Sl. 4.4. Ručni dokument "Karton isplata"

23.


Prvi korak na najvišem nivou je formiranje dijagrama celine, koji se rastavljanjem prevodi u detaljnije dijagrame nižeg nivoa. Dijagram celine, predstavljen jednim pravougaonikom, kojim se definišu granice sistema, pod nazivom "Praćenje isplata" za dokument "Karton isplata" dat je na sl. 4.5.

Sl. 4.5. Dijagram celine za "Praćenje isplata"

4.1.2. Stablo aktivnosti

Stablo aktivnosti uspostavlja vertikalne (hijerarhijske) veze između aktivnosti (sl. 4.6). Formira se postupkom odozgo na dole, pri čemu se složena aktivnost ("roditelj") rastavlja na više prostijih aktivnosti ("deca"), a zatim se rešavaju te proste aktivnosti, čime je rešena složena aktivnost.

Sl. 4.6. Stablo aktivnosti za "Praćenje isplata"

24.


4.2. ZAHTEVI KORISNIKA

4.2.1. Zahtevi iz dokumenata

Prikupljaju se dokumenta iz cele firme postupkom odozdo na gore. Posebno su važne službe za izradu propisa i internih standarda, kao i procedure Sistem kvaliteta (ulazna i izlazna dokumenta, izveštaji, propisi).

4.2.2. Zahtevi intervjuom

Koristi se postupak odozgo na dole, od najviših rukovodilaca do izvršilaca. Treba izvršiti pripremu za intervju (lista rukovodilaca, tema, vreme,...). Posle intervjua treba srediti odgovore, dati rezime i izdvojiti glavne probleme. Cilj je da se uoči redudantnost podataka, odgovornosti, i uopšte da se razume poslovanje.

4.2.3. Matrica odnosa

Matrica odnosa (sl. 4.7) je opciona. U njoj se definišu veze između aktivnosti (gornji nivo iz stabla aktivnosti) i dokumenata (ulazne i izlazne informacije). Analizom dokumenata određuju se entiteti. Entiteti se mogu opisati nekim osobinama (atributi), što se radi na sledećem nivou detaljisanja. Svakom entitetu dodaje se način na koji aktivnost koristi taj entitet preko CRUD matrica (C - Create, R - Retrive, U - Update, D - Delete)

Sl. 4.7. Matrica odnosa za "Praćenje isplata"

25.


4.3. TEHNIČKI PREDUSLOVI

4.3.1. Arhitektura sistema

Treba definisati potreban hardver i softver. Sa jedne strane arhitekturu treba zasnivati na najnovijim tehničko-tehnološkim dostignućima, a sa druge strane treba uzeti u obzir potrebe sistema.

4.3.2. Kadrovske potrebe

Od posebnog značaja je kvalitet i brojnost kadra i odgovarajuća obuka. Minimum potrebnog kadra je:

- Rukovodilac,- vodeći projektant za modelovanje procesa i podataka- vodeći projektant za softverska rešenja,- vodeći projektant za bazu podataka,- sistem inženjer,- referent dokumentacije.

Potrebni kursevi: Windows, Ms Word, BPwin, ERwin, Ms Access, Ms Excel, mrežni rad, Internet i njegovi servisi.

4.3.3. Dinamika realizacije i troškovi

Preporučuje se korišćenje nekog od softwerskih alata za upravljanje projektima (na primer Ms Project). Troškovi realizacije se posmatraju u okviru grupa poslova i opreme:

- razvoj aplikacije,- tehničko-tehnološki resursi,- eksploatacija.

26.


5. INFORMACIONO MODELOVANJE

Informaciono modelovanje izvodi se na osnovu definisanih funkcija u funkcionalnom modelovanju. Svaka funkcija predstavlja poseban projekat u informacionom modelovanju. Informacioni model pokazuje u kakvom su odnosu podaci u realnom sistemu. Informaciono modelovanje se sastoji od sledećih aktivnosti:

1. Detaljni zahtevi2. ER dijagrami3. Atributi4. Poslovna pravila

5.1. DETALJNI ZAHTEVI

5.1.1. Detaljno stablo aktivnosti

Detaljno stablo aktivnosti formira se za izabranu funkciju, pri čemu se vršI rastavljanje do primitivnih procesa. Način formiranja dat je u predhodnom poglavlju. Ovde se primenom CASE alata (Bpwin) nastavlja predhodni projekat i dobija novu dimenziju.

5.1.2. Rastavljeni dijagrami

Rastavljeni dijagrami dobijaju se na osnovu Dijagrama celine, Detaljnog stabla aktivnosti i Zahteva korisnika. Dijagrami sadrže pravougaonike i strelice.

Pravougaonici predstavljaju aktivnosti i crtaju se dijagonalno od gornjeg levog ugla prema donjem desnom uglu. Polazi se od Dijagrama celine (roditelj) i on se rastavlja na podređene (dete) dijagrame, koji se mogu dalje rastavljati, opisujući detaljnije aktivnosti (sl. 5.1).

Sl. 5.1. Rastavljeni dijagrami

Strelice u okviru dijagrama omogućuju horizontalno povezivanje aktinvosti. Strelice iz nadređenog dijagrama prenose se u podređeni dijagram i to kao granične strelice. Strelice unutar

27.


podređenog dijagrama su interne strelice. Strelice se mogu granati u iste ili različite skupove informacija, a takođe i udruživati, pa im radi jasnoće treba dati naziv. Povratne strelice - izlaz iz jedne aktivnosti predstavlja ulaz, kontrolu ili mehanizam neke predhodne aktivnosti (povratna petlja). Skrivene strelice - strelice koje se zbog prenatrpanosti radi jasnoće ne prikazuju u nižim, odnosno višim nivoima, ili strelice koje se javljaju kao kontrola u svakoj aktivnosti na nižim nivoima. Skrivene strelice se označavaju zagradama na delu strelice kod pravougaonika na dijagramu roditelj i na delu strelice od pravougaonika na dijagramu dete.

Ugao posmatranja - korišćenje FEO (For Exposition Only) dijagrama sa uprošćenjem za prikaz (prezentaciju).

Postojeći i budući model - ako je velika razlika između ova dva modela, pravi se treći kao prelazni.

Troškovni centri - mogu se formirati pomoću ABC alata za praćenje troškova. Tekstualni opis - pored dijagrama može se dati tekstualni opis svake aktivnosti do detalja.

Na osnovu Dijagrama celine i Stabla aktivnosti iz funkcionalnog modelovanja formiran je Rastavljeni dijagram (sl. 5.2).

Sl. 5.2. Rastavljeni dijagram za “Praćenje isplata”

28.


5.1.3. Detaljna matrica odnosa

Tokovi podataka, prikazani strelicama, povezuju se sa entitetima i sa svim ili sa pojedinim atributima tih entiteta. Ako se, pored načina korišćenja entiteta (CRUD matrica - dato u delu 3.2.3), definiše i povezanost entiteta sa atributima, dobija se IRUN matrica (može se formirati sa BPwin-om) (sl. 5.3).

Sl. 5.3. Detaljna matrica odnosa za “Karton isplata”

I - Insert, R - Retrive, U - Update, N - Null field

5.1.4. Dijagram toka podataka

Dijagram toka podataka (DTP) je grafički opis procesa, tokova podataka i skladišta podataka (kartoteka). Ugrađen je u BPwin.

DTP je skup procesa koji se paralelno izvršavaju, za razliku od dijagrama toka programa, koji je sekvencijalni proces. DTP se grafički opisuje preko procesa, toka podataka, skladišta podataka i spoljnih objekata.

Proces je niz operacija obrade podataka kojim se transformišu ulazni podaci ili podaci iz skladišta u izlazne podatke. Označen (referenciran) je brojnom oznakom, vezanom za nivo rastavljanja i nazivom. Grafički se predstavlja, za razliku od dijagrama aktivnosti, zaobljenim pravougaonikom koji može imati ulaze i izlaze sa bilo koje strane.

Tok podataka je put, grafički označen strelicom, kojim protiču grupe podataka (dokumenta, obrasci, formulari) između procesa. Tok podataka (strelica) ima jedinstveno ime, vezano za značenje podataka.

Skladište podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) služi za čuvanje podataka. Povezano je sa procesima preko tokova podataka. Omogućava akumuliranje sadržaja toka podataka. Grafički se predstavlja pravougaonikom bez desne strane.

Spoljni objekat vrši povezivanje sa objektima van celine datog sistema i predstavlja izvore i ponore tokova podataka. Predstavlja se dvostrukim pravougaonikom sa imenom objekta.

29.


DTP za aktivnost “Održavanje podataka o prevodiocima” sa sl. 5.2 dat je na sl. 5.4.

Sl. 5.4. Dijagram toka podataka za “Održavanje podataka o prevodiocima”

5.2. ER DIJAGRAMIU ovoj fazi vrši se modelovanje podataka i formiranje entitetnog dijagrama. Tehnikom “Model

podataka” definišu se entiteti , koji imaju svoje osobine, tj. atribute, a sve to je povezano vezama (relationships). Entiteti se pišu velikim, a atributi i veze malim slovoma.

5.2.1. Kandidati za entitete

Entiteti (objekti posmatranja) mogu biti realni (osoba, mašina, vozilo), apstraktni (preduzeće, radno mesto), događaji (prekršaj, prevoz) ili odnosi (student-predmet, muž-žena). Entitet je set, kolekcija, klasa ili skup, individualnih objekata, zvanih primerci, koji moraju imati različit identitet. Na primer, entitet OSOBA je skup svih osoba koje su primerci entiteta (sl. 5.5).

Sl. 5.5. Primerci entiteta OSOBA

Zavisno od interesa posmatranja, atribut može biti entitet i obratno. Na primer, ako je osnovni objekat inreresa kuća, onda je entitet KUĆA, a atribut Ulica, a ako je od interesa ulica, onda je entitet ULICA, a atribut Kuća.

Entitet: KUĆA - Atributi : Ulica, Kućni broj, Broj stanova, Broj spratova.Entitet: ULICA - Atribiti: Broj kuća levo, Broj kuća desno, Dužina kolovoza, Širina kolovoza.

30.


5.2.2. Veze

Veza predstavlja interakciju između objekata (entiteta), tj. njihovu međusobnu povezanost. Veze predstavljaju zavisnost, odnosno uzejamno dejstvo entiteta. Veze između entiteta definišu se glgolskim frazama (odnosi, važi, koristi, zahteva, sadrži,...). Definišu se nezavisni izavisni entiteti. Takođe se određuje entitet Roditelj i entitet Dete.

5.2.3. ER model

Nezavisni entitet (roditelj) ima jednu osobinu koja ga može jednoznačno identifikovati, tj. ima vlastitu identifikaciju (ne zavisi od drugih entiteta). Nezavisni entitet prikazuje se pravougaonikom u koji se unosi naziv entiteta u jednini.

Zavisni entitet je entitet čija egzistencija i identifikacija zavise od drugog ili drugih entiteta. Prikazuje se zaobljenim pravougaonikom sa nazivom. Zavisni entiteti dele se u četiri grupe:

- karakteristični (slab) entitet - ponavlja se više puta za jedan entitet od koga zavisi (OSOBA-ISPLATA),

- asocijativni entitet - vezan je za dva ili više entiteta (OSOBA-CERTIFIKAT-JEZIK),- projektni entitet - sličan asocijativnom entitetu, samo nema svoje atribute,- entitet kategorije - predstavlja potkategoriju entiteta (OSOBA-KONSULTANT-REDOVNI).

Veze su relacije kod relacionih modela, za razliku od pointera kod hijerarhijskih i mrežnih modela. Veza se prikazuje linijom koja povezuje dva entiteta, ima tačku na jednom kraju i glagolsku frazu duž linije. Veza dva entineta ima osobinu koja se naziva kardinalnost, koja pokazuje “koliko nečega” od dva entiteta može biti uključeno (sadržano).

Primer (sl. 5.6): OSOBA <koristi> jedan ili više TELEFON-a. To znači da je jedan entitet OSOBA (roditelj) povezan sa više entiteta TELEFON (dete). Postoje sledeći tipovi veza: identifikujuće, neidentifikujuće, veze kategorije i neodređujuće veze.

Sl. 5.6. Primer veze

5.2.4. Verifikacija ER dijagrama

Verifikacija ER dijagrama zahteva opštu proveru entiteta i to: naziva, pojavljivanja, zavisnosti i dr. ER dijagram (sl. 5.7) je rezultat analize dokumenta “Karton isplata” i informacija dobijenih na osnovu sprovedenog intervjua. Prikazani ER dijagram urađen je u ERwin-u. On se može prikazati i obliku izveštaja “Poslovna pravila” (za roditelj i dete).

Sl. 5.7. ER dijagram za “Karton isplata”

31.


5.3. ATRIBUTI

5.3.1. Kandidati za atribute

Pravila za izbor kandidata za atribute:- svaki entitet ima proizvoljan broj atributa,- određeni atribut pripada samo jednom entitetu,- atribut određenog pojavljivanja entiteta može imati samo jednu vrednost, pa primerak

entiteta za određeni atrbut ima jednu vrednost.

5.3.2. Ključevi

Za svaki entitet definiše se atribut ili kombinacija atributa, čije vrednosti jedinstveno identifikuju svaki primerak entiteta - primarni ključ. Ako ključ čini jedan atribut to je prost ključ, a u suprotnom složeni ključ.

Primarni ključ - Primer izbora primarnog ključa: Atributi entiteta OSOBA su: Šifra osobe, JMBG, Prezime, Ime, Plata, Stimulacija, Datum zaposlenja.

1. kandidat za ključ: Šifra osobe - jedinstven za svaku osobu,2. kandidat za ključ: JMBG - jedinstven, ali nemaju ga sve osobe (stranci),3. kandidat za ključ: Ime i prezime + Datum zaposlenja

Uslovi za izbor primarnog ključa:- ni jedan deo primarnog ključa ne može NULL (prazan) ili nedostajući,- atribut primarnog ključa ne sme menjati vrednost,- ključ treba da bude sastavljen od što manjeg broja atributa,- treba izbegavati ključeve koji u svojoj strukturi imaju grupisanje, klasifikaciju, datume i sl.

Na osnovu datih uslova za entitet OSOBA bira se atribut Šifra osobe kao primarni ključ.Alternativni i inverzni ključ - Alternativni ključ je atribut ili grupa atributa koji jedinstveno

identifikuju primerke entiteta, a nisu izabrani kao primarni ključ. Iz predhodnog primera za alternativni ključ uzima se JMBG, koji je jedinstven, a ne moraju ga imati sve osobe. Kao inverzni ključ uzeti su atributi Ime + Prezime, jer nisu jednoznačni.

Preneseni ključ je skup atributa koji nusu ključ u posmatranom entitetu, ali su ključ u nekom drugom entitetu. On povezuje entitet dete sa entitetom roditelj i ima oznaku FK (Foreign Key) u entitetu dete. Preneseni ključ može imati drugo ime, zavisno od uloge u drugom entitetu (Rolename).

Na sl. 5.8 dat je ER model sa ključevima za “Karton isplata”.

Sl. 5.8. ER model sa primarnim ključevima za “Karton isplata”

5.3.3. Normalizacija

U okviru normalizacije ukljanjaju se sve strukture koje stvaraju redudantnost podataka (“jedna činjenica na jednom mestu”). Svi atributi treba da su funkcijski potpuno zavisni od ključa, a međusobno funkcijski nezavisni.

Prva normalna forma (1NF) - posmatra se predhodni primer entiteta OSOBA i njegovih atributa kojima je dodat atribut Isplate. Pri prevođenju entiteta OSOBA u tabelu, atributi će preći u kolone. U

32.


kolonu Isplate treba smestiti više isplata, što krši 1NF. Rešenje da se atribut Isplate ukloni iz tabele OSOBA, odnosno da se formira novi entitet (tabela) ISPLATA sa atributima: Šifra osobe, Rb isplate, Datum isplate, Iznos. Drugi primer je višeznačna upotreba istog atributa - na primer, sa jednim atributom Datum zaposlenja i Datum odlaska daju se dve činjenice. Rešenje je u formiranju dva atributa: Datum zaposlenja i Datum odlaska. Dakle, model zadovoljava 1NF ako svi entiteti i atributi ne nose više činjenica (ugrađeno u ERwin).

Druga normalna forma (2NF) - entitet zadovoljava drugu normalnu formu ako zadovoljava 1NF i ako svaki atribut koji nije ključ potpuno zavisi od primarnog ključa. Ako bi se u predhodnom primeru u entitet ISPLATA stavio atribut Datum zaposlenja, vidi se da ovaj atribut zavisi od dela ključa entiteta ISPLATA, ali ne od celog ključa, što krši 2NF, ako podatak može biti pronađen kada se zna samo deo ključa. Rešenje je u prebacivanju atributa Datum zaposlenja u entitet OSOBA.

Treća normalna forma (3NF) - entitet zadovoljava 3NF, ako svaki njegov atribut koji nije ključ zavisi od ključa, i to celog ključa i ne služi ničem drugom osim ključa. Na primer, ako se u entitet ISPLATA ugradi atribut Suma isplata, ovaj atribut zavisi od atributa Iznos i može se izračunati.

5.3.4. Atributi

Definisanje atributa izvodi se u tri koraka:- identifikacijom atributa - na osnovu zahteva korisnika i poslovne dokumentacije,- alociranjem atributa - izvodi se u zavisnosti od toga da li atribut zavisi od ključa ili je opisni,- revizijom atributa - eliminišu se višestruke vrednosti atributa pojedinih entiteta.

Za atribute se može definisati: skup vrednosti, pravila dozvoljenih vrednosti, null vrednosti, međusobno isključivanje (na primer, atribut Pol - vrednost: muški, ženski).

5.4. POSLOVNA PRAVILA

Poslovna pravila su vezana za tzv. strukturna dinamička pravila integriteta koja se definišu sa trojkom: <Ograničenja, Operacije, Akcija>

Ograničenja mogu biti: - Strukturna - prikazana nad strukturom modela podataka,- Nad standardnim domenom - ograničenja na tip podatka (character, numeric,...) i na

dužinu podatka (character (30)),- Nad vrednosti domena - operatori poređenja (<, >, =,...), IN, BETWEEN, NOT NULL,- Na kardinalnost veza - entiteta roditelj prema entitetu dete i obratno.

Operacije koje standardno ugrožavaju ograničenja su operacije ažuriranja - IRD (I - Insert, R - Replace, D - Delete). Ove operacije omogućavaju: ubacivanje, izmenu i brisanje objekata sa proverom mogućnosti izvođenja operacije.

Akcije koje treba preduzeti kada neka operacija ažuriranja baze podataka naruši ograničenja: RESTRICT (R) - odbijanje, CASCADE (C) - prosleđivanje, DEFAULT (D) - pretpostavljeni objekat, SET NULL (SN) - eliminisanje, NONE - bez ograničenja.

5.4.1. Kardinalnost veza

Kardinalnost veze roditelj - dete definiše "koliko mnogo" primeraka roditelj je povezano sa "koliko mnogo" primeraka dete. Postoje četiri slučaja:

0, 1 ili više ( bez oznake) - svaki roditelj povezuje se sa 0. 1 ili više primeraka dete, 1 ili više (P) - svaki roditelj povezuje se sa 1 ili više primeraka dete, 0 ili 1 (Z) - svaki roditelj povezuje se sa 0 ili 1 primeraka dete, tačno n (n) - svaki roditelj povezuje se sa n primeraka dete,

33.


Kardinalnost veze dete - roditelj definiše se kao: Kardinalnost gde je dozvoljena NULL vrednost prenesenog ključa, što je moguće samo

za neidentifikujuće veze i obeležava se romboidom sa strane roditelj. Kardinalnost gde nije dozvoljena NULL vrednost prenesenog ključa.

Moguće su sve date varijante kardinalnosti za sledeće tipove veza: identifikujuće veze, neidentifikujuće veze, rekurzivne veze, veze kategorija, neodređujuće veze tipa "više prema više", N-arne veze.

Kardinalnost identifikujućih vezaKod identifikujućih veza ključevi entiteta roditelj učestvuju u identifikaciji entiteta dete, tj. svaki

primerak entiteta dete mora biti povezan sa bar jednim primerkom entiteta roditelj. Identifikujuće veze prikazuju se punom linijom koja povezuje roditelj i dete sa tačkom na entitetu dete (sl. 5.9).

Sl. 5.9. Kardinalnost identifikujuće veze

Kardinalnost veze tipa 1 : 0, 1 ili više data je na primeru entiteta ODELJENJE (roditelj) i entiteta OSOBA (dete) (sl. 5.10). Tip veze 1 : 0, 1 ili više preporučuje se za korišćenje, jer je najmanje ograničavajući.

Sl. 5.10. Kardinalnost identifikujuće veze tipa 1 : 0, 1 ili više

Kardinalnost neidentifikujućih vezaVeza je neidentifikujuća ako se može identifikovati primerak entiteta dete bez znanja

veze sa entitetom roditelj. Entitet roditelj ima svoj ključ i entitet deye ima svoj ključ. Entitet dete ima ključ roditelja kao opisni. Veza se prikazuje isprekidanom linijom sa tačkom na entitetu dete za vezu 1:0,1 ili više, 1:1 ili više itd. (sl. 5.11a) i sa rombom na entitetu roditelj za vezu 0 ili 1:0,1 ili više, 0 ili 1:1 ili više itd. (sl. 5.11b).

a)

b)Sl. 5.11. Kardinalnost neidentifikujuće veze

34.


Kardinalnost neodređujućih veza tipa više prema više

Neodređujuća veza tipa više prema više povezuje dva entiteta u kojoj je primerak jednog entiteta vezan sa 0, 1 ili više primeraka drugog entiteta i obratno. Veza se prikazuje punom linijom sa tačkama na oba entiteta. Na sl. 5.12 dat je primer ove veze prema kome OSOBA zna više JEZIKA i svaki JEZIK poznaje više OSOBA.

Sl. 5.12. Kardinalnost neodređujuće veze tipa više prema više

Pravilo je da se veza više prema više prevodi u vezu 1:više. Između entiteta OSOBA i JEZIK ubacuje se entitet CERTIFIKAT i veza OSOBA-JEZIK više prema više pretvara se u dve veze 1:više, odnosno 1:0,1 ili više. Entitet CERTIFIKAT ima ključ sastavljen od primarnih ključeva entiteta OSOBA i JEZIK (FK) (sl. 5.13).

Sl. 5.13. Prevođenje veze više prema više u dve veze 1:više

Kardinalnost za ostale tipove veza, objašnjava se analogno predhodnom.

Na sl. 5.14 za dosadašnji primer dat je puni atributivni model za ER dijagram, koji sadrži definisane atribute.

Sl. 5.14. Puni atributivni model za "Karton isplata"

OSOBA JEZIKzna

35.


5.4.2. Referencijalni integritet

Integritet entiteta onemogućava unošenje dva entiteta sa istom vrednosti primarnog ključa ili da je ključ NULL podatak.

Referencijalni integritet opisuje ponašanje kada, usled operacija održavanja, dolazi do narušavanja kardinalnosti veza. Definiše se za svaku vezu i to posebno za stranu entiteta roditelj, a posebno za dete, i to za operacije: Insert - I (ubacivanje), Delete - D (brisanje), Update - U (ažuriranje).

Moguće su sve varijante referencijalnog integriteta za sve date tipove veza za koje je određena kardinalnost.

Referencijalni integritet za identifikujuće veze - radi objašnjenja biće data pravila za ubacivanje, brisanje i ažuriranje, koja definišu akcije ("šta će biti") kad je primerak dodat, brisan ili ažuriran.

Pravila brisanja za identifikujuće veze: Akcija CASCADE omogućava da svi primerci entiteta dete, obuhvaćeni brisanjem

entiteta roditelj, budu obrisani - PARENT DELETE CASCADE (D:C) Akcija RESTRICT definiše ograničenje da primerak roditelj ne može biti obrisan dok

svi primerci dete, koji imaju preneseni ključ, ne budu predhodno obrisani.

Pravila ubacivanja i ažuriranja za identifikujuće veze: ne može se ubaciti / ažurirati primerak dete bez primerka roditelj - akcija RESTRICT za ubačenog / ažuriranog roditelj treba ubaciti / ažurirati i bilo koje dete čiji bi deo

primarnog ključa bio ključ roditelj - akcija CASCADENa primeru veze OSOBA - TELEFON (sl. 5.15) prikazana su pravila ubacivanja i ažuriranja.

Složeni ključ entiteta TELEFON sastoji se od prenesenog ključa entiteta OSOBA (šifra osobe) i sopstvenog ključa (broj telefona). Zbog toga se ne može ubaciti (I:R) ili izmeniti (U:R) telefon za koji ne postoji OSOBA. Obrnuto, pri ubacivanju ili izmeni primerka za entitet OSOBA, automatski sa akcijom CASCADE izvodi se ubacivanje (I:C) ili izmena (U:C) primerka TELEFON.

Sl. 5.15. Referencijalni integritet identifikujuće veze

Referencijalni integritet veze tipa 1 : 0, 1 ili više dat je na primeru gde je ODELJENJE (roditelj) povezano sa više primeraka entiteta OSOBA (dete) (sl. 5.16).

Sl. 5.16. Referencijalni integritet za tip veze 1: 0, 1 ili više

36.


Referencijalni integritet, definisan ovim tipom veze, pri izvođenju operacija ubacivanja, brisanja i izmene omogućuje izvođenje sledećih akcija (sl. 5.17):

Sl. 5.17. Akcije koje omogućuje referencijalni integritet za tip veze 1:0 ili više

Referencijalni integritet za ostale slučajeve kardinalnosti za identifikujuće veze, kao i za ostale tipove veza, objašnjava se analogno predhodnom.

Referencijalni integritet za dosadašnji primer dat je na sl. 5.18.

Sl. 5.18. Referencijalni integritet za "Karton isplata"

Komentar referencijalnog integriteta veze OSOBA-ISPLATA - pri operaciji brisanja entiteta OSOBA, ista operacija izvodi se akcijom CASCADE (D:C) nad entitetom ISPLATA (prvo se brišu sve ISPLATE za izabrani ključ OSOBE, a zatim i OSOBA). Pri ažuriranju entiteta OSOBA, ista operacija se izvodi akcijom CASCADE (U:C) i nad entitetom ISPLATA. Operacija ubacivanja entiteta OSOBA ne zahteva nikakvi akciju (NONE) nad entitetom ISPLATA. Entitet ISPLATA poseduje složen ključ i obe operacije izmene i ubacivanja ISPLATA zabranjene su akcijom RESTRICT (U:R, I:R), jer zavise

37.


od postojanja entiteta OSOBA. Operacija brisanja entiteta ISPLATE ne zahteva nikakvu akciju (NONE) nad entitetom OSOBA.

5.4.3. Poslovni domen

Svaki atribut ima u jednom trenutku vremena neku vrednost koju uzima iz skupa mogućih vrednosti koja se domen. Domen se definiše kao bazni i tipski.

Bazni domen predstavlja tipove podataka (Character, Numeric, Boolean,...).Tipski domen se definiše preko svog imena, baznog domena i prostih i složenih ograničenja, tj.

domen-pravila, kojima se definišu moguće vrednosti u domenu.

Prosta ogranučenja: relacioni operatori (operatori poređenja <, >, =, >=,...), IN lista vrednosti - eksplicitno navođenje svih dozvoljenih vrednosti (IN 'A,B,C'), BETWEEN rang domena - vrednosti iz domena uzimaju se iz užeg skupa vrednosti

(BETWEEN 20 AND 200), NOT NULL - za atribut koji ne može imati nula vrednost (ili se njegova vrednost ne

poznaje).

Složena ograničenja sastoje se od prostih ograničenja, povezanih logičkim operacijama AND, OR i NOT.

Poslovni domen za dosadašnji primer dat je u obliku tabele na sl. 5.19.

Sl. 5.19. Poslovni domen za "Karton isplata"

38.


6. APLIKATIVNO MODELOVANJE

Logički model, dobijen informacionim modelovanjem, pretvara se pomoću aplikativnog modelovanja u fizički model za izabrani SUBP. Baza podataka je skup uzajamno povezanih podataka, memorisanih sa kontrolisanom redudansom, koji služe različitim aplikacijama.

Aplikativno modelovanje se sastoji iz sledećih aktivnosti:6.1. Fizički dizajn6.2. Šema baze podataka6.3. Aplikacija

Aktivnosti 6.1. i 6.2. su podržane sa CASE alatom ERwin, a aktivnost 6.3. izvodi se u izabranom SUBP.

6.1. FIZIČKI DIZAJN

Fizičkim dizajnom prevodi se logički u fizički model, odnosno entiteti se prevode u tabele, a atrbuti u kolone.

6.1.1. Izbor SUBP

Ako se logički dizajn izvodi sa ERwin-om, on podržava, između ostalih poznatih SUBP, Access, koji će ovde biti korišćen. Struktura podataka formira se na sledeći način:

entiteti postaju tabele sa redovima i kolonama, atributi postaju kolone, koje su definisane nazivom i sadrže jednu vrstu podataka, primerci predstavljaju redove, koji se međusobno moraju razlikovati, u preseku reda i kolone nalazi se polje, koje može biti numeričko, alfanumeričko ili

alfabetsko.

Primer tabele sa tri kolone i tri reda za primer "Karton isplata":

ODELJENJESifrao Nazivo Mesto

10 Priprema Pancevo20 Razvoj Novi Sad30 Prodaja Beograd

Više međusobno povezanih tabela čini relacionu bazu podataka.

Funkcije SUBP - osnovne funkcije su memorisanje i održavanje podataka, kao i kontrolisani pristup do podataka u memoriji i njihovo pretraživanje. SUBP treba da omogući:

Menjanje postojećih podataka u okviru baze podataka, brisanje i dodavanje novih redova - zahteva poštovanje integriteta baze podataka, traženje zadatog reda - vrši se preko primarnog ključa,

39.


pretraživanje baze podataka - pomoću zadatih kriterijuma vrši se pretraživanje tabela i izdvajanje odgovarajućih redova.

Razlike između SUBP i datoteka - datoteke su vezane za korišćenje jezika treće generacije (viši programski jezici - FORTRAN, COBOL, PASKAL, C), kod kojih su programi formirani parcijalno, pri čemu su datoteke vezane za pojedine programe (sl. 6.1.). Kod takvog načina rada dolazilo je do redudanse podataka, tj. do ponavljanja podataka u različitim programima.

Sl. 6.1. Primer korišćenja datoteka

Za razliku od datoteka, SUBP omogućava: korišćenje podataka iz zajedničke baze podataka sa minimalnom redudansom (sl. 6.2), logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka - može se dopunjavati i menjati

struktura baze podataka bez posledica po programe, direktan pristup i rad sa podacima ovlašćenim licima, neprogramerima, preko jezika

jednostavnih za korisnika.

Sl. 6.2. Primer korišćenja SUBP

6.1.2. Tabele i kolone

Tabele se formiraju na osnovu entiteta, a kolone od atributa. ERwin to radi automatski. Postavljaju se sledeće default vrednosti:

Default Access Datatype - default tip i veličina kolone, na primer text (20) Reset Phisical Name - resetovanje fizičkih imena Referential Integrity Default - default vrednosti referencijalnog integriteta

40.


Postavljanjem default vrednosti prelazi se na realizaciju fizičkog modela. Na sl. 6.3. (strana 40) prikazan je logički i fizički model radi poređenja (fizički model preuzima imena tabela i kolona od imena entiteta i atributa logičkog modela, a u primeru su u fizičkom modelu korišćene skraćenice).

Sl. 6.3. Logički i fizički model podataka

Promena default vrednosti kolona vrši se pomoću ERwin editora, datih u daljem tekstu.Column Property Editor vrši izmene default vrednosti kolona. Za izabranu kolonu definišu se:

tip podataka, domen, validacija i default vrednost. Dati su tipovi podataka za izabrani SUBP (MS Access - tabela 6.1).

Tabela 6.1 MS Access tipovi podataka

TipPodatka

Opis Tipa Podatka

Byte Podtip od numeričkog tipa podatka NumberCounter Broj koji se automatski dodeljuje i ne menja se

Currency Novčani iznos koji predstavlja broj sa četiri decimaleData/ Time Datim i vreme

DoublePodtip od numeričkog tipa podatka Number sa pokretnim zarezom Double

Precision

IntegerPodtip od numeričkog tipa podatka Number. Predstavlja celobrojnu vrednost i

zauzima 2 bajta

Long IntegerPodtip od numeričkog tipa podatka Number. Prestavlja celobrojnu vrednost i

zauzima 4 bajtaMemo Obimni tekst od 32000 kataktera

OLE Object Objekat tipa slike, zvuka i animacije

SinglePodtip od numeričkog tipa podatka Number sa pokretnim zarezom obične

preciznosti

41.


Text Bilo koji tekst dužine do 255 znakovaYes/No Logički tip podatka (True/False)

Na sl. 6.4 dat je fizički model sa definisanim tipovima i veličinom podataka.

Sl. 6.4. Fizički model sa tipovima i veličinom podataka

Domain Editor definiše osobine domena: tip domena, NULL opcije, validaciona pravila, default vrednosti roditelj domena. Tip domena je dat nazivom koji definiše tip i veličinu podataka za sve atribute tog tipa u bazi podataka. Naziv domena ne mora imati isto ime kao kolona. NULL opcija: ako je zadata NULL vrednost polja, ono ne mora da ima vrednost i obratno. Fizički model podataka sa definisanim domenima dat je na sl. 6.5.

Sl. 6.5. Fizički model sa domenima

Validation Rule Editor definiše validaciona pravila ili ograničenja vrednosti (prihvatljive vrednosti za kolone). Koriste se operatori poređenja (>, <, =, >=,...), IN lista (IN'M','Z' za pol, BETWEEN opseg dozvoljenih vrednosti (BETWEEN 500 and 1000-za stimulaciju).

Valid Value Editor kreira validacione vrednosti, odnosno dodeljuje šire definicije vrednosti za validaciona pravila (IN'M','Z' - Valid Value = muski, zenski).

42.


Access Default Editor definiše default vrednosti za izabranu kolonu (IN'Govori','Pise', 'Cita' - Default vrednost = Cita).

6.1.3. Indeksi

Pomoću indeksa formiraju se specijalne tabele pod imenom Indeksi, u kojima se nalaze adrese redova, što omogućava brže pretraživanje. Indeks za primarni ključ formira se automatski, a mogu se formirati indeksi za svaku kolonu u tabeli koja se često pretražuje, kao i za više kolona zajedno. Oznaka indeksa sastoji se od "X" + oznaka ključa (PK, FK, AK, IE + n) + naziv tabele. Indeksi za tabele za dosadašnji primer dati su na sl. 6.6.

Sl. 6.6. Indeksi za "Karton isplata"

6.1.4. Način upravljanja podacima

Upravljanje podacima podrazimeva skladištenje, ponovno pristupanje i kontrolu postupka upravljanja podacima. Ova aktivnost ostvaruje se u okviru klijent - server arhitekture.

Integritet baze podataka definisan je pravilima integriteta: Rečnik podataka je baza podataka o bazi podataka (meta - baza podataka). Sadrži opise

tabela, relacija između tabela, objekte tipa formi, upita, izveštaje, makroe, kao i pravila integriteta. Integritet domena je dozvoljeni skup vrednosti, pri čemu svaka vrednost u polju mora

pripadati domenu te kolone. Integritet tabela je zadovoljen ako postoji jednoznačna identifikacija reda, koja se definiše

primarnim ključem i ne mogu postojati dva reda sa istom vrednosti ključa. Referencijalni integritet omogućuje vezu između tabela i kolona, pri čemu se za tabelu

dete definiše preneseni ključ, a za tabelu roditelj primarni ključ. Autoreferencijalni integritet definisan je spoljnim i originalnim ključem u istoj tabeli.

43.


Poslovna pravila su pravila koja zadaje korisnik (na primer, zabrana izmene podataka van radnog vremena)

Sigurnost podataka odnosi se na mehanizam zaštite podataka od neovlašćenog korišćenja, koji je ugrađen u SUBP. Polazi se od činjenice da je korisnik vlasnik tabele i da je samo on može koristiti, osim ako drugima ne dozvoli pristup. Za dodelu privilegije korišćenja drugim korisnicima primenjuje se GRANT naredba. Definiše se privilegija na operaciju (Select, Update, Insert, Delete) nad tabelom (naziv tabele) za subjekt (ime):

GRANT<privilegija>ON <tabela>TO<korisnik ili grupa korisnika>Primer: GRANT UPDATE ON ISPLATA TO PETAR

Zaključavanje podataka je mehanizam za upravljanje konkurentnim (uporednim) pristupom istim podacima. Realizuje se pri pokušaju izmene podataka.

Oporavak baze podataka vezan je za server i predstavlja povratak baze podataka u stanje pre softverskog ili hardverskog otkaza sistema. Najčešće se koriste jednostavni postupci oporavka, koji se sastoje u periodičnom kopiranju baze podataka na neku spoljnu memoriju. Najčešći otkazi su:

usled greške u operativnom sistemu ili u samom SUBP, usled greške u programiranju (narušavanje integriteta, deljenje sa nulomi sl.) otkaz koji deluje na celu bazu, ali je ne oštećuje (nestanak struje), fizička oštećenja (otkaz diska).

6.2. ŠEMA BAZE PODATAKA

Šema baze podataka generiše se na osnovu elemenata za izabrani SUBP, definisanih u fizičkom dizajnu. Šemu baze podataka čine fizičke tabele, kolone i relacije. Generisanje šeme baze podataka pomoću CASE alata izvodi se na dva načina:

direktnim inženjerstvom - iz logičkog i fizičkog modela dobija se baza podataka u izabranom SUBP,

inverznim inženjerstvom - iz postojeće fizičke baze podataka dobijaju se fizički i logički model, koji se pomoću CASE alata mogu menjati i dograđivati, a takođe se formira i dokumentacija. Posle kreiranja logičkog modela podataka može se izabrati isti ili drugi SUBP i formirati baza podataka.

6.2.1. Tabele

Tabele se kreiraju opcijom Create Table u ERwin prozoru Access Scheme Generation Report. Dobijaju se tabele sa nazivima i nazivima kolona, koji su preuzeti iz fizičkog modela. U dobijenu praznu tabelu u Access-u se unose podaci pojedinačno ili ubacivanjem gotovog fajla sa podacima. Nazivi tabela i kolona mogu se dodeliti i u Access-u, pri čemu treba biti dosledan u korišćenju skraćenica, koristiti iste nazive za iste tabele ili kolone i davati nazive u jednini.

6.2.2. Indeksi

Indeksi se kreiraju opcijom Create Index za jednu ili više kolona jedne tabele. Indeks se sastoji od stavki u kojima se pamte adrese redova sa datim vrednostima u indeksiranoj koloni (slično indeksu u knizi). Indeks omogućava direktan pristup redovima i tako smanjuje vreme pretraživanja i sortiranja, ali se nešto povećava vreme ažuriranja.

U jednoj tabeli može biti proizvoljan broj indeksa. Male tabele se ne moraju indeksirati, već se indeksiraju tabele koje imaju preko 200 redova i to do tri indeksa po tabeli.

44.


6.2.3. Poslovna ogrničenja

Preko poslovnih ograničenja prilagođava se fizički model za konkretnu bazu podataka. Ograničenjima se definišu domeni kolona, pravila referencijalnog integriteta, pravila integriteta tabela i dodatna pravila poslovanja. Ograničenja se daju za operacije Insert, Update i Delete i moraju biti zadovoljena da bi se operacija izvršila. Ograničenja se definišu izrazom CONSTRAINT + ime ograničenja (primarni ili preneseni ključ).

Ograničenja za kolonu ili za grupu kolona mogu biti: ograničenja nad primarnim ključem - primarni ključ je jedinstven, njegova kolona ne

može imati NULL vrednost ni u jednom redu, pa za primarni ključ SUBP kreira jedinstven indeks i dodatna NULL ograničenja. Vrednosti primarnog ključa se ne menjaju, već se samo može brisati red i dodati novi sa novom vrednosti primarnog ključa.

Ograničenje UNIQUE definiše jedinstven ključ tabele nad jednom ili više kolona, gde svaki red u jednoj koloni mora imati različitu vrednost i mora biti NOT NULL.

Ograničenje NOT NULL zabranjuje null vrednosti i definiše se isključivo nad kolonom. Ograničenje nad prenesenim ključem je ograničenje na vrednost jedne ili više kolona

koje koje postoje i u drugoj tabeli. Tabela u kojoj se nalazi preneseni ključ je dete, a tabela sa kojom je ona vezana je roditelj.

CHECK ograničenje odnosi se na jednu ili više kolona i ono je narušeno samo kada je izraz lažan, a istinite i nepoznate vrednosti ne narušavaju ga.

Poslovna ograničenja za primer "Karton isplata" data su na sl. 6.7.

Sl. 6.7. Fizički model i model baze podataka za "Karton isplata"

45.


Fizički model iz ERwin-a prelazi u model baze podataka Access, pri čemu se automatski uspostavljaju veze (relacije) između polja u različitim tabelama prema definisanim indeksima. Relacije se uspostavljaju po sličnosti (jednakosti) naziva, tipu i veličini polja (sl. 6.8).

Sl. 6.8. Access relacija za primer "Karton isplata"

Opcija Enforce Referential Integrity omogućava kontrolu kardinalnosti i referencijalnog integriteta baze podataka.

Kardinalnost relacija u Access-u može biti: jedan prema jedan - 1/1 - jedan red prve tabele je u odnosu sa jednim redom druge

tabele, jedan prema više - 1/m - jedan red prve tabele je u odnosu sa više redova druge tabele.

Referencijalni integritet u Access-u može biti: Cascade Update Releted Fields - pri izmeni sadržaja polja u prvoj tabeli omogućava

izmenu polja koja su u relaciji u drugoj tabeli, Cascade Delete Releted Fields - pri brisanju redova u prvoj tabeli omogućava brisanje

redova koji su u relaciji u drugoj tabeli.

Vidi se da su tipovi relacija u pogledu kardinalnosti i referencijalnog integriteta u Access-u mnogo jednostavniji od ERwin modela. To se manifestuje pri prelasku iz ERwin-a u Access, kao i u suprotnom postupku. U Access-u se pri izboru relacija mogu izabrati tri tipa veze (Join Type):

povezivanje redova koji u veznim poljima imaju iste sadržaje (Iner Join), povezivanje svih redova iz prve tabele i onih redova iz druge tabele čiji je sadržaj veznih

polja isti kao sadržaj u prvoj tabeli (Left Join), povezivanje svih redova iz duge tabele i onih redova iz prve tabele čiji je sadržaj veznih

polja isti kao sadržaj u prvoj tabeli (Right Join),

U narednom delu biće dato poređenje kardinalnosti i referencijalnog integriteta, zadatog u ERwin-u i dobijenog u Access-u na dosadašnjem primeru, gde se vidi razlika ova dva modela.

46.


Relacija RADNOM - RADNIK (sl. 6.9) - kardinalnost veze u ERwin-u je "1:1 ili više", a kardinalnost iste veze u Access-u je 1:. Referencijalni integritet u ERwin-u dat je po pravilu za neidentifikujuću obaveznu vezu "1:1 ili više", a u Acces-u je uključena opcija Cascade Update Related Fields, što znači da se promena vrednosti polja Sifrarm u tabeli RADNOM prosleđuje na polje Sifrarm u tabeli RADNIK.

Sl. 6.9. Kardinalnost i referencijalni integritet u ERwin-u i Access-u za relaciju RADNOM-RADNIK

Relacija RADNIK - ISPLATA (sl. 6.10) - kardinalnost veze u ERwin-u je "1:0,1 ili više", a kardinalnost iste veze u Access-u je 1:. Referencijalni integritet u ERwin-u dat je po pravilu za identifikujuću vezu "1:0,1 ili više", a u Acces-u su uključene obe opcije Cascade Update Related Fields i Cascade Delete Related Fields, što znači da se promena vrednosti polja Sifrar u tabeli RADNIK prosleđuje na polje Sifrar u tabeli ISPLATA, dok brisan red u tabeli RADNIK dovodi do brisanja redova u tabeli ISPLATA sa istom vrednosti polja Sifrar.

Sl. 6.10. Kardinalnost i referencijalni integritet u ERwin-u i Access-u za relaciju RADNIK- ISPLATA

Za ostale relacije u datom primeru analiza kardinalnosti i referencijalnog integriteta je analogna predhodnim.

47.


6.2.4. Šema baze podataka

Na sl. 6.11 dat je za dosadašnji primer konačni fizički model u ERwin-u, iz koga je generisana baza podataka u Access-u.

Sl. 6.11. Fizički model podataka za "Karton isplata"

Access generiše SQL skript za tabele, a verifikacija šeme baze podataka vrši se unošenjem test-podataka u odgovarajuće tabele. Primer za tabelu RADNIK dat je na sl. 6.12.

Sl. 6.12. Tabela RADNIK sa unetim test-podacima

48.


6.3. APLIKACIJA

U ovom delu biće data izrada aplikacije u konkretnom SUBP. Izložiće se opšte postavke, a primeri će biti dati za korišćeni SUBP - MS Access.

Izrada aplikacije vezana je za mrežnu, odnosno klijent - server arhitekturu. U primeni je dvoslojna i troslojna arhitektura. Dvoslojna klijent - server arhitektura obuhvata sa jedne strane server u kome se nalazi baza podataka i SUBP i sa druge strane klijente sa korisničkim aplikacijama i mogućnošću izrade tih aplikacija. Troslojna klijent - server arhitektura obuhvata server i klijente kao i dvoslojna, ali ima još jedan tzv. aplikativni server između prvog servera i klijenata, koji sadrži zajedničke aplikacije. Klijenti u trećem sloju imaju specifične aplikacije vezane za konkretne korisnike. Aplikacija na aplikativnom serveru i klijentima (klijent - aplikacija) koristi redove tabela, ima interfejs prema korisniku (Graphical User Interface), izvršava aplikaciju, proverava ulazne podatke, traži prijem podataka od servera.

Aplikacija klijent obuhvata: korišćenje aplikacije - korisnici vrše unošenje, pretraživanje i analiziranje podataka i

izradu aplikacije klijent, a administrator koristi programe za održavanje servera. razvojno okruženje obuhvata unos podataka, obradu, izradu upita i izveštaja, korisnički interfejs - tekstualni i grafički.

6.3.1. Meniji

Menijima se daje redosled izvođenja operacija korisnika, odnosno logično kretanje kroz aplikaciju. Meniji treba da zadovolje sledeće uslove:

da imaju jasan naslov, da izbor u meniju bude na jednom ekranu, da postoji izlaz bez izbora opcije, nazivi opcija treba da budu imenice.

6.3.2. Forme

Forme, odnosno obrasci omogućavaju unos podataka u tabele baze i pregled tih podataka. Najvažnije opšte postavke koje treba da ispune forme su:

forma treba da ima naslov, u formi samo dati polja koja korisnik popunjava, tekst poravnati na levu, a brojeve na desnu stranu, koristiti vertikalne kolone, jer su preglednije, u rasporedu polja kopirati obrazac sa koga se unose podaci, a pri tom grupisati srodna

polja i dati im nazive, uvesti kad je moguće polja sa default vrednosti, omogućiti slobodno kretanje između polja, omogućiti odustajanje od unosa podataka.

Forma za unos podataka u dosadašnjem primeru data je na sl. 6.13 (strana 49). Sastoji se od glavne forme i dve podforme. Glavna forma služi za unos podataka u tabelu RADNIK, prva podforma je vezana za tabelu ISPLATA, a druga podforma za tabele JEZIK i CERTIFIKAT. Podforme su povezane sa glavnom formom preko veznih polja, odnosno prenesenih ključeva, što se može videti na fizičkom modelu.

49.


Sl. 6.13. Fizički model i forma za unos podataka za "Karton isplata"

6.3.3. Upiti

Upiti se formiraju u opštem slučaju, bez obzira koji se SUBP koristi, pomoću SQL naredbi, definisanih ISO standardom. U Access-u se SQL naredbe ne koriste, već se koristi jednostavniji i udobniji način kreiranja upita pomoću QBE (Query by Example) u Design View. Međutim, u Access-u postoji opcija SQL View, u kojoj se može videti SQL nardba za formirani upit sa zadatim kriterijumima.

Biće date opšte, SQL naredbe za formiranje upita nad jednom i više tabela, kao i upita za održavanje baze podataka. Primena nekih karakterističnih naredbi biće proverena na dosadašnjem primeru.

Upiti nad jednom tabelom SELECT kolona - prikazuje kolone iz tabele. Upisuje se na početku naredbe. FROM tabela - definiše tabelu iz koje se prikazuju podaci. Upisuje se iza SELECT

naredbe.1. Primer: prikazati sve kolone u tabeli RADNIKSELECT SIFRAR, PREZIME, IME, SIFRARM, JMBG, RUKOV, DATUMZ, PLATA,

STIMUL, SIFRAO, POL, VRSTAFROM RADNIKNapomena: umesto navođenja svih kolona može se zadati SELECT *

50.


Reziltat upita je kompletna tabela RADNIK na sl. 6.14. (dobijena je ista tabela koja je data na sl. 6.12. pri verifikaciji šeme baze podataka unošenjem test-podataka).

Sl. 6.14. Tabela RADNIK za "Karton iasplata"

WHERE uslov selekcije - prikazuje redove sa ispunjenim uslovima selekcije. Uslovi selekcije zadati su sa sledećim operatorima:

- operatori poređenja (>, <, =, >=,...),- opseg (BETWEEN, NOT BETWEEN)- liste (IN, NOT IN),- uzorci (LIKE, NOT LIKE),- nepoznate vrednosti (IS NULL, NOT NULL),- višestruki logički uslovi pretraživanja (AND, OR).

2. Primer: prikazati podatke u kolonama Sifrar, Prezime, Ime, Plata, Sifrao iz tabele RADNIK za radnike koji rade u odeljenju 30.

SELECT SIFRAR, PREZIME, IME, PLATA, SIFRAOFROM RADNIKWHERE SIFRAO = "30"Rezultat upita dat je na sl. 6.15.

Sl. 6.15. Podaci radnika iz tabele RADNIK koji rade u odeljenju 30

3. Primer: prikazati spisak svih radnika iz tabele RADNIK koji imaju slovo "u" kao drugo slovo u prezimenu.

SELECT PREZIMEFROM RADNIKWHERE PREZIME LIKE "?U"Rezultat upita dat je na sl. 6.16.

Sl. 6.16. Lista prezimena radnika iz tabele RADNIK kod kojih je "u" drugo slovo u prezimenu

51.


DISTINCT kolona - prikazuje samo različite podatke iz izabrane kolone, Aritmetički izrazi - SELECT kolona(izraz), kolona (konst.) - izračunava vrednosti povezivanjem

naziva kolona i/ili konstanti sa aritmetičkim izrazima, SELECT kolona INTO nova tabela - kreira novu tabelu zadavanjem kolona postojeće tabele

(From tabela), ORDER BY kolona - sortira podatke po jednoj ili više kolona po rastućem (ASC) ili

opadajućem (DESC) redosledu, GROUP BY kolona - grupiše vrste (deli tabelu) u grupe sa istim vrednostima polja u zadatoj

koloni, GROUP BY ( u okviru WHERE) kolona - grupiše vrste u grupe sa istim vrednostima polja u

zadatoj koloni, zadovoljavajući istovremeno i uslove WHERE naredbe, GROUP BY (sa ORDER BY) kolona - grupiše vrste u grupe sa istim vrednostima polja u

koloni, zadatoj u naredbi GROUP BY i sortira ih po koloni zadatoj, u naredbi ORDER BY, HAVING uslov selekcije - koristi se sa naredbom GROUP BY i vrši selekciju grupa kao što

WHERE selektuje redove u okviru grupe, Grupni upiti - sa naredbom WHERE vrši se selekcija grupe redova, pa se na tu grupu redova

primenjuje izračunavanje sa jednom ili više funkcija (COUNT, AVG, SUM, MIN, MAX).

Upiti nad više tabela

Upiti nad više tabela formiraju se po istom principu kao upiti nad jednom tabelom, ulaganjem podupita u glavni upit. Koriste se date naredbe za upite nad jednom tabelom. Isti upiti mogu se dobiti pomoću naredbe za spajanje više tabela (JOIN). Ovom naredbom vrši se izbor podataka iz više tabela po određenom kriterijumu:

EQUAL JOIN - spajanje na jednakost, NOT EQUAL JOIN - spajanje na nejednakost, SELF JOIN - spajanje tabele sa samom sobom, INNER JOIN, LEFT JOIN, RIGHT JOIN - različiti oblici spajanja redova dve tabele (dato u

delu 6.2.3.), UNION - spaja rezultat dve SELECT naredbe i to tako što prikazuje sve redove izdvojene

prvom naredbom i one redove izdvojene drugom naredbom, kojih nema među redovima izdvojenim prvom naredbom.

Održavanje baze podatakaOperacije za održavanje baze podataka su:

INSERT INTO tabela (kolona) - kreira upit koji dodaje podatke u zadate kolone tabele, UPDATE tabela - kreira upit koji menja vrednost podataka u poljima koja odgovaraju zadatim

kolonama tabele i redovima prema zadatom uslovu (WHERE), ALTER TABLE naziv ADD kolona (ogranicenje) - dodaje novu kolonu u postojeću tabelu, DELETE FROM tabela - briše redove jedne ili više tabela prema zadatom uslovu (WHERE), DROP TABLE tabela - briše tabelu i njenu definiciju iz baze podataka.

6.3.4. IzveštajiIzveštaj se može kreirati korišćenjem predhodno datih SQL upita, kao i pomoću QBE upita. Deo

modela baze podataka za dosadašnji primer, za koji je formiran upit za izveštaj dat je na sl. 6.17.

52.


Sl. 6.17. Deo modela baze podataka za Izveštaj knjigovodstvu za "Karton isplata"

SQL naredba za definisanje upita izgleda ovako:SELECT DISTINCTROW SIFRARM, Nazivrm, RADNIK, Sifrar, RADNIK, Prezime,

RADNIK, Datumz, RADNIK, Plata, RADNIK, Stimul, [PLATA]+[STIMUL] AS UK, ODELJENJE, Nazivo, RADNIK, ImeFROM SIFRARM INNER JOIN ((RADNIK INNER JOIN ODELJENJE ON RADNIK, Sifrao

= ODELJENJE, Sifrao) LEFT JOIN ISPLATA ON RADNIK, Sifrar = ISPLATA, Sifrar) ON SIFRARM, Sifrarm = RADNIK, Sifrarm

GROUP BY SIFRARM, Nazivrm, RADNIK, Sifrar, RADNIK, Prezime, RADNIK, Datumz, RADNIK, Plata, RADNIK, Stimul, [PLATA]+[STIMUL], ODELJENJE, Nazivo, RADNIK , Ime

Od dobijenog upita sa alatom Report formiran je Izveštaj knjigovodstvu (sl. 6.18.).

Sl. 6.18.Izveštaj

knjigovodstvu za "Karton isplata"

53.


7. IMPLEMENTACIJA

Rezultat aplikativnog modelovanja je informacioni sistem, razvijen u izabranom SUBP. U toku implementacije izvode se sledeće aktivnosti:

1. Uvođenje,2. Testiranje,3. Održavanje.

7.1. UVOĐENJE

7.1.1. Vrednovanje softvera

Vrednovanje softvera je propisano serijom standarda ISO 9000, kojim se pored ostalog, definiše njegov kvalitet. Rezultat vrednovanja je ocenjivanje dela ili kompletnog softvera radi odluke o prihvatanju i puštanju u rad. Vrednovanje se izvodi kroz sledeće aktivnosti:

analizu zahteva vrednovanja - definisanje načina prikupljanja podataka, funkcionalnih zahteva i namene (zadataka),

specifikaciju vrednovanja - izbor metrike, karakteristika i kriterijuma vrednovanja, projektovanje vrednovanja - tehnike i troškovi primene vrednovanja, primenu vrednovanja - pomoću metrike ili poređenjem, izveštavanje o vrednovanju - analiza rezultata i izveštaj.

7.1.2. Izmene u toku uvođenja

Na osnovu primedbi, datih pri vrednovanju softvera, sprovode se izmene. Ako se koriste CASE alati, izmene se sprovode jednostavno i automatski se dobija dokumentacija sa ugrađenim izmenama.

7.1.3 Izrada obrazaca i uputstava

Korisnička uputstva treba da se formiraju za pojedinačne module i za kompletan sistem. Dokumentacija, pored papirnog, treba da bude i u on-line obliku (Read me, Help). Posebno je zbog preglednosti korisna grafička dokumentacija (hijerarhijski Top-down dijagrami, kojima se sistem može opisati od najvišeg nivoa do najsitnijih detalja). takođe je potrebno kreirati odgovarajuće obrasce kao nosioce informacija za unos u bazu podataka.

7.2. TESTIRANJE

Testiranje se izvodi u cilju provere i eventualnih korekcija sistema. Podrazumeva se testiranje posle završenog programiranja, a može se izvoditi i u toku izrade delova sistema. Testiranjem se proverava softver i oprema na kojoj će raditi. Posebno je važno testiranje mrežnog sistema, i to delova vezanih za višekorisničku obradu i kontrolu pristupa. Testiranje se uglavnom vrši postupkom simulacije realnog rada sistema, pri čemu se zadaju odgovarajući ulazi i dobijeni izlazi prate i porede sa očekivanim, odnosno predpostavljenim izlazima.

Za testiranje se moraju uneti podaci i to: stvarni podaci iz predhodnog sistema ili podaci za novi sistem (sa izmenjenim oznakama, nazivima i drugim atributima), a mogu se koristiti i probni (izmišljeni) podaci. Uneti podaci u pogledu njihovog opsega i broja moraju odgovarati realnom stanju. Da bi se zadovoljio broj podataka, oni se mogu na osnovu stvarnih ili probnih generisati pomoću odgovarajućih programa.

Testiranjem se vrši provera sa jedne strane unutrašnjosti sistema (programske strukture, tokova podataka, logike procedura), a sa druge strane funkcionalne interakcije sistema sa okolinom.

54.


Operativno gledano, testiranje se izvodi proverom modula, podsistema i celog sistema. Moduli se testiraju kao nezavisne celine. Pri tome se proveravaju ulazni dokumenti i obrasci za popunjavanje podataka, sistem označavanja (višestrukost oznaka - ID broja, greške u ostalim delovima oznake) i vrši se provera softverskog i hardverskog dela. Podsistemi se testiraju spajanjem više predhodno proverenih modula. Čest problem pri proveri je interakcija modula, zbog toga što se moduli često razlikuju s obzirom na učećše više softverskih inženjera u njihovoj izradi. Sistem kao celina testira se predhodnim uključivanjem jednog po jednog podsistema i proverom pri svakom novom uključivanju. Na kraju, pri preuzimanju, potrebno je izvršiti završno testiranje u okruženju korisnika i sa realnim podacima.

Korišćenje CASE alata sa jedinstvenim pristupom i grafičkim prikazom procesa i tokova podataka doprinosi jednostavnijem i efikasnijem testiranju.

7.3. ODRŽAVANJE

Napuštanje starog i prelazak na rad po novom sistemu je vrlo osetljiva faza u implementaciji i zahteva posebnu pripremu, jer greške koje se mogu javiti pri prelasku mogu, pored problema u obradi, stvoriti otpor prema njegovoj primeni. U pogledu načina i vremena prelaska koriste se tri metoda (sl. 7.1):

1. Direktni prelazak predstavlja potpunu i trenutnu zamenu starog sistema sa novim. Obično se odredi jedan dan kada je frekvenca rada najmanja ( vikend, praznik, godišnji odmor), kada je najlakše izvršiti prelazak. Direktni prelazak zahteva najmanje troškove, ali je rizik najveći, je se negativne posledice eventualnih grešaka teško mogu izbeći.

2. Prelazak na novi sistem sa paralelnim radom starog za izvesno vreme, zahteva unošenje podataka u oba sistema i upoređivanje dobijenih rezultata. Kada novi sistem postigne iste rezultate kao stari, obustavlja se rad starog sistema. Ovaj metod pruža najveću sigurnost, ali su troškovi rada u prelaznom periodu približno dvostruko veći, pa je potrebno u najkraćem vremenu izvršiti prelazak.

3. Postepen (kombinovan) prelazak na novi sistem vrši se faznim uvođenjem pojedinih novih podsistema i posle provere obustavlja se rad odgovarajućih delova starog sistema. Ovim načinom izbegavaju se nedostatci predhodna dva metoda, ali ako su podsistemi novog sistema usko povezani, mogu se pojaviti problemi u tim vezama pri uključivanju novih podsistema posle obustavljanja rada starih podsistema.

Sl. 7.1. Metodi uvođenja novog informacionog sistema

U pogledu izbora metoda preporučuje se primena paralelnog prelaska, posebno kada je novi sistem obiman i složen, vezan za različita područja rada i ako kadar koji radi na njemu nema dovoljno iskustva. To posebno važi za prelazak sa ručne na računarsku obradu. Postoje sistemi kao što su novčane transakcije u bankama preko terminala (Real-time pristup) kod kojih se mora primeniti direktan prelazak. Zbog svojih prednosti u primeni je dosta čest kombinovani prelazak. Svakako da u

Stari sistem

Stari sistem

Novi sistem

Novi sistem

Stari sistem Novi sistem

Direktno uvo|enje

Paralelno uvo|enje

Postepeno uvo|enje

55.


svakom konkretnom slučaju, prema uslovima u kojima se sistem gradi, uvodi i radi, treba odlučiti koji metod primeniti da bi se dobila što efikasnija, kvalitetnija i racionalnija obrada podataka.

7.3.1. Praćenje rada, ispravke i izmene

Praćenje rada sistema je bitna aktivnost i angažuje relativno veliki deo vremena kadra koji radi na sistemu. Praćenje treba vršiti kontinualno do kraja rada sistema, odnosno do njegove zamene. Kvalitetnim praćenjem poboljšava se funkcionalnost sistema i jednostavnije se uočavaju i ispravljaju greške i vrše izmene. Mogu se pratiti sledeći parametri: vreme upotrebe, urađeni poslovi, greške i nedostatci i dr.

Kadar (organizatori, programeri, sistem-analitičari, operateri) koji su bili uključeni u fazi implementacije, uglavnom nastavljaju posao u toku rada sistema. Spoljni saradnici, koji su bili angažovani pri projektovanju i delom pri uvođenju i testiranju, u većini slučajeva se u toku rada sistema angažuju povremeno za pomoć u određenim poslovima, što svakako zavisi od znanja i iskustva sopstvenog kadra.

Ispravka grešaka, uočenih kvalitetnim praćenjem rada sistema, izvodi se relativno jednostavno i rutinski, pogotovo ako je dobra dokumentacija sistema. Slična situacija je i sa poboljšanjem i dodavanjem novih funkcija, koje korisnik obično uočava i zahteva u toku rada.

Softverske izmene za vreme rada sistema prouzrokovane su uglavnom izmenama zakonskih propisa, kao i uslova i pravila poslovanja. SUBP treba da deluje kao amortizer, omogućavajući nezavisnost izmena korisničkog programa u odnosu na bazu podataka i obratno.

Hardverske izmene su takođe neminovne i prouzrokovane su uglavnom stalnim razvojem opreme, kao i zahtevima za dogradnju u mrežnoj arhitekturi.

Pouzdanost je bitan elemenat u toku rada informacionog sistema. Na pouzdanost se može uticati odgovarajućim izborom hardverskih i softverskih komponenti, kao i praćenjem i vođenjem dokumentacije o radu sistema. Pouzdanost se može posmatrati sa dva aspekta:

Pouzdanost u pogledu sigurnosti normalnog odvijanja procesa, koja može biti ugrožena zbog različitih smetnji (pogrešan unos podataka, greške u softveru, otkazi hardvera), koje treba utvrditi i preventivno sprečiti.

Pouzdanost u pogledu neovlašćenog pristupa može dovesti do različitih zloupotreba i štete po korisnika, zavisno svakako od vrste, značaja i stepena tajnosti poslovnog, a time i informacionog sistema. Mogućnost neovlašćenog pristupa postojala je u svakoj vrsti obrade podataka, pa i u današnjoj, računarskoj, koja ima svoje specifičnosti. Mere zaštite mogu biti:

o upravljanje pristupom, gde se korisnicima prema pravu pristupa dodeljuju odgovarajuće lozinke, a takođe se datotekama mogu dodeliti šifre,

o ograničenje u obradi i automatsko brisanje unetog dela programa,o upravljanje integritetom u cilju osiguranja nepovredivosti opreme i

programa u smislu svojevoljnih i neovlašćenih modifikacija.

Ekonomičnost je, pored kvaliteta, jedan od glavnih razloga uvođenja novog sistema. Potrebno je pratiti troškove rada sistema sa jedne strane i njegove ekonomske efekte sa druge strane.

Troškovi se sastoje od troškova opreme, prostora, materijala, zarada radnika i njihovog osposobljavanja i usavršavanja.

Ekonomski efekti koristi od novog sistema direktno treba da se mere povećanjem dohodka i zarada, kao i nizom drugih efekata koji proističu iz kvaliteta, funkcije i brzine rada sistema, koje je teže egzaktno izraziti.

56.


Cilj kontinualnog praćenja sistema je, pored ostalog, stalan uvid u troškove i koristi koje daje sistem i povratno dejstvo na smanjenje troškova, odnosno povećanje ekonomskih efekata.

7.3.2. Povlačenje sistema iz upotrebe

Povlačenje sistema iz upotrebe i zamena novim je neminovna faza na kraju njegovog radnog veka. Razlozi su:

tehnička zastarelost, jer tehnologija sistema (hardver i softver) posle određenog vremena postaje zastarela, sklona otkazima, a tome treba dodati i probleme u održavanju i servisiranju,

ekonomska zastaralost, koja se manifestuje većom cenom rada postojećeg od novih sistema, bez obzira na amortizovanost, pa i na tehničku pouzdanost.

Pre povlačenja postojećeg sistema iz upotrebe potrebno je na vreme planirati i izvršiti pripreme za uvođenje novog sistema. Na kraju može se konstatovati da se čitav životni vek informacionog sistema ciklično ponavlja.

57.


8. MODEL PREDUZEĆA

Informacioni sistem preduzeća predstavlja deo CIM sistema (Computer Integrated Manufacturing). CIM je poseban pristup u proizvodnim tehnologijama integrisanim na osnovama računara i novih informacionih tehnologija. Pored proizvodnje, CIM-om su obuhvaćene ostale aktivnosti, počev od projektovanja proizvoda, finansijskih i marketinških poslova, nabavke, prodaje, planiranja i razvoja, koje čine zatvoren sistem sa povratnom spregom sa ciljem poboljšanja poslovanja.

Informacioni sistem preduzeća, kao deo budućeg CIM sistema, predstavlja sistem koji se može relativno nezavisno i brzo razviti, koristiti i davati rezultate, a kasnije se uklapati u razvoj ostalih delova CIM sistema.

Biće dat model informacionog sistema preduzeća po standardu IDEF0, odnosno dijagramski model poslova preduzeća 6.

8.1. DIJAGRAM CELINE POSLOVA PREDUZEĆA

Dijagram celine (sl. 8.1) definiše granice poslovnog sistema, odnosno preduzeća koje se posmatra. Na dijagramu su date informacije i podaci preko kojih preduzeće vrši interakciju sa okolinom (ulazne i izlazne informacije, kontrole i mehanizmi). Može se zapaziti da su sva tri mehanizma data sa skrivenim strelicama, tako da se ti elementi neće pojavljivati na dijagramima nižeg nivoa.

Sl. 8.1. Dijagram celine poslova preduzeća

58.


8.2. STABLO AKTIVNOSTI POSLOVA PREDUZEĆA

Stablo aktivnosti (sl. 8.2) definiše aktivnosti, odnosno poslove koji se realizuju u preduzeću prema strateškoj odluci rukovodstva. Treba napomenuti da stablo aktivnosti ne predstavlja organizaciju preduzeća, iako tako može izgledati, jer je organizacija sklona promenama. Poslovi na stablu aktivnosti su raščlanjeni na dva nivoa. U daljem tekstu biće prikazani rastavljeni dijagrami poslova na prvom i drugom nivou.

Sl. 8.2. Stablo aktivnosti poslova preduzeća

8.3. RASTAVLJENI DIJAGRAM POSLOVA PREDUZEĆA

Dijagram celine poslova preduzeća se prema stablu aktivnosti razlaže na prvom nivou na četiri glavna posla: upravljanje, računovodstvo i finansije, marketing i proizvodnju (sl. 8.3). Sa dijagrama celine preneti su tokovi informacija, odnosno strelice na odgovarajuće poslove na rastavljenom dijagramu. Pored toga, dati poslovi su međusobno povezani strelicama koje predstavljaju interne tokove podataka između poslova na rastavljenom dijagramu.

Sl. 8. 3. Rastavljeni dijagram poslova preduzeća

59.


8.3.1. Upravljanje

Upravljanje preduzećem obuhvata poslove planiranja i odlučivanja, upravljanja kvalitetom i kadrovima, opšte poslove i rad na informacionom sistemu sa ciljem poboljšanja opšteg kvaliteta i finansijkog stanja preduzeća (sl. 8.4).

Sl. 8.4. Rastavljeni dijagram poslova upravljanja

Odlučivanje i planiranje sastoji se od sledećih aktivnosti:- Odlučivanje - definisanje problema, utvrđivanje situacije odlučivanja, formiranje

modela odlučivanja, izbor rešenja problema.- Planiranje - izrada plana rada preduzeća, praćenje i analiza realizacije tih planova,

izrada biznis plana.- Kalkulacija cene koštanja - kalkulacija izrade alata, pribora i uređaja, kalkulacija

mašine i kalkulacija cene proizvoda. Upravljanje kvalitetom sastoji se od sledećih aktivnosti:

- Izrada dokumenata sistema kvaliteta - definisanje zahteva, izrada, odnosno izmena dokumenata sistema kvaliteta i analiza, ocena, usvajanje i distribucija tih dokumenata.

- Definisanje plana kvaliteta - izrada plana kvaliteta i plana kontrolisanja i ispitivanja.

- Interna provera sistema kvaliteta - priprema, planiranje i izvođenje provere, analiz funkcionisanja sistema kvaliteta.

- Sprovođenje korektivnih mera - planiranje, sprovođenje i ocena efekata korektivnih mera.

- Statistička analiza kvaliteta - kontrola uzorkovanjem i kontrola primenom kontrolnih karata.

- Obuka za kvalitet - planiranje, priprema, izvođenje, provera i izveštavanje o obuci. Opšti i pravni poslovi sastoje se od sledećih aktivnosti:

- Fizičko obezbeđenje - kontrola i prijem stranaka, organizacija ulaska vozila, vođenje evidencije.

- Zaštita na radu - primena, kontrola i evidencija mera zaštite na radu.- Zaštita životne sredine - primena i kontrola mera zaštite životne sredine. - Protivpožarna zaštita - planiranje, analiza i kontrola zaštite od požara, rad

vatrogasnih jedinica i obuka za zaštitu od požara.

60.


- Pravni poslovi - pravno zastupanje, priprema opštih akata i ugovora, vođenje disciplinskog postupka.

Upravljanje kadrovima sastoji se od sledećih aktivnosti:- Praćenje organizacione stukture - analiza radnih mesta i kvalifikacione strukture

zaposlenih.- Obezbeđenje potrebnih kadrova - realizacija prijema radnika, zasnivanje radnog

odnosa, upoznavanje sa zaštitom na radu.- Dosije zaposlenog - dokumentacija radnika.

Razvoj informacionog sistema sastoji se od sledećih aktivnosti (sl. 8.5):

Sl. 8.5. Rastavljeni dijagram za poslove razvoja informacionog sistema

- Funkcionalno modelovanje - funkcionalno rastavljanje, definisanje zahteva korisnika i tehnički preduslovi.

- Informaciono modelovanje - definisanje detaljnih zahteva, kreiranje ER modela, kreiranje atributa i definisanje poslovnih pravila.

- Aplikativno modelovanje - definisanje fizičkog dizajna, kreiranje atributa i definisanje poslovnih pravila.

- Implementacija - uvođenje, testiranje i održavanje.

8.3.2. Računovodstvo i finansije

Računovodsvo i finansije obuhvata poslove finansija, računovodstva i praćenja novčanih sredstava (sl. 8.6 – strana 61).

Finansijska operativa sastoji se od sledećih aktivnosti:- Obrada finansijskih dokumenata - evidencija, kontrola i korekcija finansijskih

dokumenata i plaćanje.- Obračun ukupnih primanja radnika - akvizicija prisutnosti radnika, kontrola i

obračun zarada i naknada radnika.- Poslovi sa gotovim novcem - obračun za isplatu, naplatu i prijem, kao i podizanje,

izdavanje i uplata gotovog novca.- Odnosi sa bankama - uzimanje kredita, plasiranje sredstava i dr.

Računovodstvo sastoji se od sledećih aktivnosti:

61.


- Izrada i održavanje kontnog okvira, šifrarnika i pravilnika.- Izrada i kontiranje naloga za knjiženje.

Sl. 8.6. Rastavljeni dijagram poslova računovodstva i finansija

- Evidencija promene glavne knjige - evidencija podataka o zalihama, osnovnih sredstava i sitnog inventara, poslovnih partnera, stambenih kredita, knjiga akcionara i potraživanja od radnika.

- Evidencija promena u pogonskom knjigovodstvu - preuzimanje zaliha i troškova, praćenje nedovršene proizvodnje, stanja zaliha gotovih proizvoda i troškova.

- Kontrola ispravnosti knjiženja - definisanje naloga za korekciju iskazanog stanja.- Izrada obrazaca periodičnog i godišnjeg računa - formiranje bilansa stanja, uspeha,

tokova gotovine i dr.

8.3.3. Marketing

Marketing obuhvata, pored poslova nabavke, odnosno snabdevanja i prodaje i poslove istraživanja i razvoja (sl. 8.7). Iz tako širokog opsega poslova vidi se da je marketinška funkcija vrlo značajna u preduzeću.

62.


Sl. 8.7. Rastavljeni dijagram poslova marketinga Istraživanje sastoji se od sledećih aktivnosti:

- Istraživanje tržišta - plan i postupak istraživanja, izrada analize o istraživanju.- Analiza tržišnih cena - analiza uslova prodaje, cena konkurencije, određivanje

cene koštanja i izrada cenovnika.- Izbor ideja za novi proizvod - prikupljanje prijava, izbor i ocena ideja, izrada

analiza o novim proizvodima.- Reklama i propaganda - izrada plana propagande, izrada prospekata, anketa i

kataloga, analiza efekata reklame.

Razvoj sastoji se od sledećih aktivnosti:- Analiza sposobnosti za uvođenje novog proizvoda - idejno rešenje i projektovanje,

razrada tehnologije, definisanje resursa i ocena osvajanja novog proizvoda. - Planiranje razvoja novog proizvoda - mrežni plan, faze razvoja, plan obezbeđenja

kvaliteta, plan kadrova i materijala. - Razvoj proizvoda - projektovanje i konstrukcija alata, izrada tehnološkog

postupka, izrada alata, prototipa i nulte serije, izmene u dokumentaciji.- Standardi i licence - čuvanje (odlaganje) licenci i opštih standarda, označavanje

predmeta poslovanja, izrada zaglavlja karakteristika predmeta i kataloga predmeta poslovanja.

Snabdevanje sastoji se od sledećih aktivnosti:- Nabavka - obrada zahteva za nabavku, planiranje nabavke, prikupljanje ponuda i

izbor dobavljača, ugovaranje i praćenje nabavke.- Skladištenje - prijem i evidentiranje, kontrola i izdavanje materijala.- Reklamacije dobavljača - reklamacije na kvalitet i kvantitet, na neispunjavanje

komercijalnih uslova, reklamacije skrivenih mana.- Praćenje dobavljača - uvođenje novog materijala, odnosno dobavljača,

evidentiranje materijala, dobavljača i ocena pouzdanosti dobavljača.

Prodaja sastoji se od sledećih aktivnosti:- Planiranje prodaje - planiranje prodaje za domaće i inostrano tržište i analiza

planova.

63.


- Obrada upita i ugovaranje - obrada upita i izrada ponude, analiza dopunskih zahteva kupca, izrada i izmena ugovora.

- Reklamacije kupaca - Prijem i rešavanje reklamacija.- Pakovanje i skladištenje - prijem i skladištenje robe, otprema robe, obrada

izdatih naloga, provera stanja i izveštavanje.

8.3.4. Proizvodnja

U okviru proizvodnje, pored čisto proizvodnih funkcija, nalazi se planiranje proizvodnje, kontrola i ispitivanje proizvoda, kao i poslovi vezani za eksploataciju proizvoda (sl. 8.8).

Sl. 8.8. Rastavljeni dijagram poslova proizvodnje

Planiranje i praćenje proizvodnje sastoji se od sledećih aktivnosti:- Planiranje priozvodnje - planiranje kapaciteta, materijala, alata i aktivnosti.- Praćenje proizvodnje - lansiranje radioničke dokumentacije, praćenje

operacijskog mesta i međuskldišta, zatvaranje radnog naloga. - Održavanje mašina i opreme - prijem, pregled i remont mašina, korektivno

održavanje.

64.


Kontrolisanje i ispitivanje sastoji se od sledećih aktivnosti:- Kontrola kvaliteta u prijemu - kvantitativni i kvalitativni prijem.- Kontrola kvaliteta u pogonu - planiranje kontrole, kontrola kvaliteta prijema iz

magacina i kontrola u procesu.- Završna kontrola kvaliteta - priprema, sprovođenje i analiza završne kontrole.- Laboratorijska ispitivanja - ispitivanje uzoraka, međufazna kontrola i kontrola

kvaliteta gotovih proizvoda.- Održavanje merno-kontrolnih sredstava - planiranje nabavke, pregledi i

održavanje merno-kontrolnih sredstava.

Upotreba proizvoda sastoji se od sledećih aktivnosti:- Instalisanje i puštanje u pogon - priprema za ugradnju, instalisanje, vizuelna

kontrola, ispitivanje i rešavanje neusaglašenosti, dokumentovanje predaje proizvoda.- Praćenje proizvoda u upotrebi - praćenje proizvoda, kao i sugestija i reklamacija

kupaca i izrada odgovarajućih izveštaja.- Servisiranje proizvoda u toku eksploatacije - servisiranje proizvoda, izrada

dokumentacija, obuka korisnika i praćenje kvaliteta proizvoda.- Povlačenje proizvoda iz upotrebe - definisanje razloga za povlačenje, postupak

povlačenja usled uočene greške i praćenje povlačenja proizvoda.

1. Lazarević B., Informacioni sistemi, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1976.

2. Bulat V., Gavrić Z., Proizvodni informacioni sistemi, Viša tehnička škola za industrijski menadžment, ICIM, Kruševac, 2001.

3. Hanić H., Krsmanović S., Upravljački informacioni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

4. Stankić R., Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005.

5. Veljović A., Projektovanje informacionih sistema, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2003.

6. Veljović A., Modelovanje informacionih sistema, Megatrend, Beograd, 2005.

65.


By

ŽexBre!

66.

projektovanje informacionih sisema

Documents