program ekonomskih reformi 2016–2018. - radna verzija

1

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI 2016–2018. ‐ radna verzija

Poglavlje 4. PRIORITETNE STRUKTURNE REFORME U PERIODU 2016‐2018. ‐ radna verzija

Sadržaj:

4. PRIORITETNE STRUKTURNE REFORME U PERIODU 2016‐2018.

4.1. IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH PREPREKA ZA PRIVREDNI RAST I KONKURENTNOST I PREGLED PROGRAMA STRUKTURNIH REFORMI

4.2. PRIORITETNE STRUKTURNE REFORME PO OBLASTIMA

Upravljanje javnim finansijama

Infrastruktura

Sektorski razvoj

Poslovni ambijent

Tehnološka apsorpcija i inovacije

Trgovinska integrisanost

Zaposlenost i tržište rada

Socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva, promovisanje jednakih mogućnosti

PRILOG 1. Planirana dinamika sprovođenja prioritetnih strukturnih reformi

2

4.1. IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH PREPREKA ZA PRIVREDNI RAST I KONKURENTNOST I PREGLED PROGRAMA STRUKTURNIH REFORMI

4.1.1. Pregled najvećih identifikovanih prepreka za unapređenje konkurentnosti, privredni rast i zapošljavanje – po oblastima politika za unapređenje konkurentnosti

Za potrebe sagledavanja najvažnijih oblasti strukturnih reformi u narednom periodu, oslanjajući se na postojeće studije i analize, kao i na konsultacije među organima koji su učestvovali u pripremi Programa ekonomskih reformi, identifikovane su najveće prepreke u pogledu konkurentnosti, privrednog rasta i zapošljavanja. One su, u daljem tekstu, predstavljene po oblastima politika za unapređenje konkurentnosti, i to: upravljanje javnim finansijama, fizička infrastruktura, sektorski razvoj privrede, poslovni ambijent, tehnološka apsorpcija i inovacije, trgovinska integrisanost, zaposlenost i tržište rada, socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti za sve.

U oblasti upravljanja javnim finansijama, ključni izazovi odnose se na: visok stepen poreske evazije tj. visok nivo sive ekonomije u meri u kojoj je ona posledica zastarele organizacije i neefikasnog mehanizma kontrole, utvrđivanja i naplate poreza i drugih javnih prihoda, zatim, slaba realizacija planiranih kapitalnih investicija, ali i značajan prostor za efikasnije upravljanje ostalim budžetskim sredstvima. U tom pogledu, naročito je moguće unaprediti plansko‐budžetski sistem u okviru državne uprave, metodologiju za ocenu opravdanosti, planiranje i pripremu projekata i praćenje realizacije javnih investicija, ali i samo budžetsko računovodstvo i finansijsko izveštavanje.

U oblasti fizičke infrastrukture, ističu se sledeći ključni izazovi: nepotpuno izgrađena saobraćajna infrastruktura na najvažnijim tranzitnim rutama, ali i nedovoljno razvijena saobraćajna mreža, njena nedovoljna opremljenost savremenim tehničko‐tehnološkim sistemima, kao i nizak stepen povezanosti različitih vidova transporta. Nedovoljno efikasna i bezbedna saobraćajna infrastruktura ograničava rast produktivnosti, smanjuje mobilnost ljudi i robe i produbljuje regionalne razlike u nivou razvijenosti. Kada je u pitanju železnički saobraćaj, dugogodišnje izostajanje ulaganja u modernizaciju i održavanje infrastrukturne mreže i vozni park, ima za posledicu neadekvatan kvalitet transportnih usluga i nivo bezbednosti u saobraćaju.

Kada je u pitanju infrastruktura energetskog sistema, nju karakterišu zastareli, neefikasni proizvodni kapaciteti, takođe usled dugogodišnjeg izostanka odgovarajućeg nivoa investicija u nove energetske kapacitete, kao i u sistem preventivne zaštite elektroenergetskog sistema od elementarnih nepogoda, ali i u kapacitete same visokonaponske mreže. U pogledu tržišta energenata, postoji značajan prostor za veću diverzifikaciju izvora energije.

Ključne barijere za razvoj komunikacione infrastrukture, koji se ogledaju u delimičnoj pokrivenosti teritorije širokopojasnom internet mrežom, su komplikovane procedure i visoki administrativni troškovi prilikom investiranja u izgradnju komunikacione infrastrukture što ima za posledicu nedovoljnu komercijalnu isplativost gradnje infrastrukture u slabo naseljenim područjima. Sa druge strane, postojeći visoki tehnički kapaciteti širokopojasne pristupne mreže u vlasništvu javnog sektora su nedovoljno iskorišćeni.

U pogledu razvoja pojedinih sektora privrede identifikovane su sledeće ključne barijere koje se odnose na poljoprivredu, industrijsku proizvodnju i usluge. Problemi vezani za oblast poljoprivrede odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava (usitnjenost poseda bez dovoljno podsticaja za udruživanje), nepovoljan izbor kultura i niski prinosi kao posledica tehničko‐tehnološke zastarelosti i usitnjenih gazdinstava koja praktikuju ekstenzivnu proizvodnju, kao i nedovoljno visok stepen prerade u postojećoj prehrambenoj industriji. Ovi problemi delom su i posledica nedoslednog sprovođenja mera podrške poljoprivrednoj proizvodnji koje ujedno nisu usmerene na povećanje produktivnosti. Industrijska

3

proizvodnja u Srbiji, koja je kjlučna za unapređenje strukturnog debalansa u spoljnoj trgovini, je u celini nedovoljno razvijena u ukupnoj strukturi privrede. U vezi sa tim, osnovni izazovi u pogledu unapređenja konkurentnosti industrijske proizvodnje su: nedovoljno tehnološki savremena proizvodnja i fokus na proizvodima niže dodate vrednosti što se ogleda u visokom udelu sirovina u proizvodnji i izvozu, nedovoljno razvijeni tržišni mehanizmi i nedostatak konkurencije, dok je na strani industrijske politike zabeleženo odsustvo doslednog i ciljanog industrijskog razvoja i nedovoljno efikasno upravljanje sistemom podrške države za promovisanje investicija i izvoza.

U oblasti poslovnog okruženja, uočeni su sledeći ključni izazovi u pogledu konkurentnosti: nedovoljan pristup finansijskim sredstvima za mala i srednja preduzeća kao rezultat problema na strani ponude finansijskih instrumenata ali i na strani tražnje za njima, neadekvatan sistem korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, ali i strukturne organizacione manjkavosti u funkcionisanju nekoliko najvećih javnih preduzeća (EPS, Železnice, Srbijagas). Pored ovoga, identifikovano je i nepostojanje jedinstvenog pravnog okvira koji uređuje vrste, visinu i način prikupljanja i raspodele naknada, nedovoljno efikasan sistem inspekcijskog nadzora, nedovoljno efikasan proces izdavanja građevinskih dozvola. Pravni okvir stvara nepotrebne administrativne troškove usled dugih, komplikovanih i netransparentnih procedura u vezi sa poslovanjem privrednih subjekata u domenu odnosa sa javnom upravom. U pogledu poslovnog okruženja, izazov predstavlja i nedovoljno razvijena primena javno‐privatnog partnerstva kao načina finansiranja investicija u oblasti javnih usluga.

Ključni problemi u oblasti tehnološke apsorpcije i inovacija su: niska ukupna izdvajanja za nauku privatnog i javnog sektora, nedovoljna saradnja nauke i privrede u pogledu komercijalizacije istraživanja i inovativnih projekata, nedostatak istraživača (“odliv mozgova”), nedostatak insitucionalnog okvira za podršku inovacijama, neizvesnost finansiranja naučnoistraživačkih organizacija.

U oblasti trgovinske integrisanosti, ključni izazovi odnose se na usaglašavanje tehničkih propisa kako bi se unapredila infrastruktura kvaliteta i time omogućila necenovna izvozna konkurentnost privrede Srbije.

Visoka strukturna nezaposlenost (posebno visoka nezaposlenost mladih i visok udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnoj populaciji nezaposlenih), visoka neaktivnost radno‐sposobnog stanovništva, veliki nesklad između raspoloživog ljudskog kapitala i ekonomskih potreba, kao i ograničen domet aktivnih mera politike zapošljavanja glavni su problemi i izazovi tržišta rada u Srbiji.

Kako bi se negativni efekti fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi na društvo što bolje amortizovali, postoji značajan prostor da se u postojećim finansijskim okvirima unapredi kvalitet pružene socijalne zaštite. Osnovni izazovi u ovoj oblasti su rasprostranjena ugroženost siromaštvom, nedovoljan obuhvat i adekvatnost novčanih davanja, kao i nizak kvalitet usluga praćen slabim mehanizmima kontrole, regulacije, monitoringa i evaluacije.

4.1.2. Način i metodologija pripreme poglavlja 4. i 5. Programa ekonomskih reformi 2016‐2018 (ERP) koji se odnose na definisanje prioritetnih strukturnih reformi

Ministarstvo finansija je formiralo radnu grupu za pripremu celog Programa ekonomskih reformi 2016‐2018, koja se prvi put sastala 2. oktobra 2015. kada je i predstavljena metodologija za pripremu dokumenta od strane Evropske komisije. Republički sekretarijat za javne politike je, u saradnji sa Ministarstvom finansija, koordinirao rad na pripremi samog sadržaja poglavlja 4. i 5. ERP‐a, u okviru radne grupe koju čine koordinatori i drugi predstavnici iz nadležnih ministarstava, kao i ostale relevantne institucije (NSZ, NBS, RZS). Rad se odvijao u formi razmene priloga, diskusija na pojedinačnim sastancima sa relevantnim ministarstvima i institucijama za pojedine oblasti strukturnih reformi. Pored prvog sastanka cele radne grupe, organizovane su još dve celodnevne radionice na kojima su prisustvovali svi članovi, kao i savetnici iz

4

OECD‐a. Tokom izrade, na osnovu pojedinih verzija nacrta dokumenta, konsultovani su predstavnici Evropske delegacije u Srbiji kao i DG NEAR Evropske komisije, kako bi bili uzeti u obzir njihovi komentari i sugestije u pogledu adekvatne primene metodologije. U koncipiranju konačnog sadržaja poglavlja 4. i 5, biće uzeti u obzir i prikupljeni komentari i sugestije svih zainteresovanih strana koji budu pristigli na objavljenu radnu verziju do sredine januara 2016.

Kod prioritizacije reformi, vođeno je računa o efikasnosti otklanjanja ključnih strukturnih problema, kao i o makro‐fiskalnom okviru predviđenom Fiskalnom strategijom i sporazumom sa MMF‐om tj. trogodišnjim scenarijom u pogledu ukupnih budžetskih rashoda. Dodatno, u obzir su uzete preporuke sa Ekonomskog i finansijskog dijaloga između država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske iz maja 2015. godine.

Osnovni kriterijumi koje svaka reforma treba da zadovoljava su: (1) da je reforma značajna za ekonomski rast, konkurentnost i/ili otvaranje novih radnih mesta; (2) da će sprovođenje reforme početi u 2016. godini; (3) da su finansijska sredstva za sprovođenje reforme već osigurana (IPA, krediti, grantovi, budžet).

Prioritizacija reformi koje ispunjavaju osnovni kriterijum sprovedena je na osnovu metodologije koju je pripremio OECD, a koja predviđa bodovanje pojedinačnih reformi (kvalitativna procena sa numeričkim obeležjima) na osnovu tri ključna kriterijuma: veličine (a) uticaja na konkurentnost privrede i ekonomski rast, (b) uticaja na zaposlenost i (c) uticaja na fiskalnu održivost.

Bodovanje je sproveo Republički sekretarijat za javne politike u konsultacijama sa Ministarstvom finansija i OECD‐om, a rezultati bodovanja dodatno su diskutovani i unapređeni u okviru radionica na kojima su prisustvovali koordinatori za pripremu ERP‐a i drugi predstavnici ministarstava i drugih relevantnih institucija. 4.1.3. Pregled strukturnih reformi za period 2016‐2018.

RB Naziv strukturne reforme Broj poena* Pokazatelji izlaznog rezultata

1 TRANSFORMACIJA PORESKE UPRAVE 13 Kompozitni indikator efikasnosti i efektivnosti naplate poreza 2 UNAPREĐENjE UPRAVLJANJA

KAPITALNIM INVESTICIJAMA 10 % realizacije programski planiranih investicija ‐ BV: 40%

(2015.), CV: 70% (2018.) 3 IZGRADNjA DRUMSKO‐ŽELEZNIČKOG

KORIDORA 10 10 % izgrađenosti (u upotrebi) autoputa E‐75 ‐ BV: 37,74%

(oktobar 2015.), CV: 100% (2017.); % izgrađenosti (u upotrebi) autoputa E‐80 ‐ BV: 53,7% (oktobar 2015.), CV: 100% (2017.)

4 IZGRADNjA AUTOPUTA E‐763, BEOGRAD‐JUŽNI JADRAN (KORIDOR 11)

9 % realizacije izgradnje autoputa E‐763 ‐ BV: 0% (2015.), CV: 40% (2018.); Broj izgrađenih kilometara u upotrebi ‐ BV: 0 km (2015.), CV: 102 km (2018.)

5 DRUGA FAZA PAKET PROJEKTA KOSTOLAC B

9 % izgrađenosti objekta po godinama

6 IZGRADNjA MAGISTRALNOG GASOVODA NIŠ – DIMITROVGRAD

8 % izgrađenosti objekta po godinama – BV: 25% (2016.), 50% (2017.), 75% (2018), CV: 100% (2019.).

7 TRANSBALKANSKI KORIDOR 10 Broj km izgrađenih dalekovoda na godišnjem nivou – BV: 0 km (2015.), CV: 95 km (2018.)

8 RAZVOJ I UNAPREĐENJE NACIONALNE ŠIROKOPOJASNE KOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE

10 % domaćinstava koja imaju širokopojasni (broadband) pristup internetu ‐ BV: 55% (2014.), CV: 70% (2018.)

9 UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I POLOŽAJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

9 Stepen iskorišćenosti sredstava iz IPARD Programa;Broj podržanih projekata u oblasti prerade – BV: 0 (2016), CV: 463 (2020)

5

10 PODIZANJE KONKURENTNOSTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

10 Godišnja stopa rasta vrednosti izvoza prerađivačke industrije (u EUR) ‐ BV: 2,2% (2014.), CV: (); Učešće BDV prerađivačke industrije u BDP Srbije – BV: 15,7% (2014.), CV: ()

11 PAKET MERA ZA POBOLjŠANjE PRISTUPA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA ZA MSPP

13 Udeo kredita MSP u ukupnim kreditima privredi, (%) ‐ BV: 18,9% (2013.), CV: ()

12 REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA 10 Ukupan gubitak (u EUR) koji su ostvarila javna preduzeća čiji je osnivač RS – BV: 640.000.000 EUR (2014.), CV: 0 (2020.) % žena direktora i članova upravnih odbora JP u ukupnom broju direktora i članova upravnih odbora JP ‐ BV: 13% (2015), CV: ≥20% (2018.) 30% (2020.)

13 POJEDNOSTAVLJENJE PROCEDURA ZA POSLOVANJE PRIVREDE

9 Administrativno opterećenje privrede u % BDP‐a ‐ BV: 3,6% (2013.), CV: 3% (2018.)

14 USPOSTAVLJANJE ZAJEDNIČKE INFORMACIONE PLATFORMAE ZA SVE INSPEKCIJE NA REPUBLIČKOM NIVOU (E‐INSPEKCIJA)

10 Sve inspekcije na republičkom nivou koriste e‐inspekcije u 2018. godini.

15 PROGRAM ZA PODRŠKU INOVACIJAMA I TEHNOLOŠKOM RAZVOJU U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU

10 Broj prijavljenih patenata – BV: 58 (2015), CV: 103 (2018);Broj novoosnovanih inovativnih privrednih društava – BV: 156 (2015), CV: 296 (2018)

16 UNAPREĐENJE NACIONALNOG SISTEMA ZA INFRASTRUKTURU KVALITETA

9 Udeo izvoznika u ukupnom broju MSPP ‐ BV: 4,3% (2013.), CV: 7% (2020.); Učešće izvoza u ukupnom prometu sektora MSPP ‐ BV: 9,1% (2013.), CV: 14% (2020.)

17 USPOSTAVLjANjE SISTEMA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA U SRBIJI U CILjU PODIZANjA KOMPETENCIJA

13 Broj akreditovanih kvalifikacija u registru kvalifikacija (zasnovaih na standardu kvalifikacija i ishodima učenja) ‐ BV: 0 (2015.), CV: 70 (2018.); Broj funkcionalnih sektorskih veća ‐ BV: 0 (2015.), CV: 12 (2018.)

18 UNAPREĐENjE DELOTVORNOSTI MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA SA POSEBNIM FOKUSOM NA MLADE, VIŠKOVE I DUGOROČNO NEZAPOSLENE

11 Stopa dugoročne nezaposlenosti ‐BV: 11,2% (2014.), CV: 7% (2018.); Broj zaposlenih/radno angažovanih kroz mere aktivne politike zapošljavanja u toku godine ‐ BV: 16.800 (2014.), CV: 30.000 (2018.)

19 UNAPREĐENJE ADEKVATNOSTI, KVALITETA I TARGETIRANOSTI MERA SOCIJALNE ZAŠTITE

8 Rizik od siromaštva pre socijalnih transfera (% stanovništva) ‐BV: 51,1% (2013.); Rizik od siromaštva posle socijalnih transfera (% stanovništva) ‐ BV: 24,5% (2013.)

*Broj poena (od maks 15) prema metodologiji OECD‐a za prioritizaciju strukturnih reformi

6

4.2. PRIORITETNE STRUKTURNE REFORME PO OBLASTIMA

Oblast UPRAVLjANjE JAVNIM FINANSIJAMA

Iako su značajni napori uloženi u reformisanje javnih finansija u Republici Srbiji tokom prethodne decenije, u raznim podsistemima upravljanja javnim finansijama, uskladjenost i redosled realizacije reformskih aktivnosti nisu bili sasvim odgovarajući, što je dovelo do neujednačenog napretka u nekoliko ključnih oblasti upravljanja javnim finansijama. Zbog toga je Vlada Republike Srbije 28. novembra 2015. godine usvojila sveobuhvatni Program reformi upravljanja javnim finansijama 2016‐2020 (PR UJF), koji predviđa unapređenje poslovanja nadležnih insitucija u šest osnovnih širih oblasti: 1. Održivi srednjoročni makro‐fiskalni i budžetski okvir; 2. Planiranje i budžetiranje javnih rashoda; 3. Efikasno i efektivno izvršenje budžeta; 4. Delotvorna finansijska kontrola; 5. Računovodstvo, praćenje i finansijsko izveštavanje i 6. Eksterni nadzor javnih finansija. PR UJF opisuje osnovne izazove unapređenja UJF i predviđa 19 mera za njihovo unapređenje.

U preporukama ministarskog dijaloga iz maja 2015. godine u oblasti jačanja reforme javnih finansija istaknute su oblasti unapređenja budžetskog procesa i kapaciteta Poreske uprave. Upravo u ovim oblastima identifikovani su i u PR UJF neki od ključnih izazova u oblasti upravljanja javnim finansijama kao što su: 1. visoka poreska evazija tj. visok nivo sive ekonomije kao posledica zastarele organizacije i metodologije rada Poreske uprave, neefikasnog mehanizma kontrole, utvrđivanja i naplate poreza i drugih javnih prihoda; 2. slaba realizacija planiranih kapitalnih investicija, ali i prostor za efikasnije upravljanje ostalim budžetskim sredstvima što je posledica manjkavosti u plansko‐budžetskom sistemu u okviru državne uprave, oceni opravdanosti, planiranju pripreme projekata i praćenju realizacije.

Naime, visok nivo sive ekonomije, koja se u Srbiji procenjuje na oko 30% BDP‐a1, negativno utiče na budžetski deficit ali i na uslove poslovanja i investiranja, u znatnoj meri je posledica neefikasnog mehanizma kontrole, utvrđivanja i naplate poreza i drugih javnih prihoda. Neadekvatna organizacija rada Poreske uprave i procesa u njoj, sa neodgovarajućim obimom i strukturom ljudskih resursa i nepostojanjem odgovarajućeg sistema za procenu rizika, onemogućivali su da se ograničeni resursi usmere na obveznike koji su najskloniji nepoštovanju poreskih propisa.

Detaljan plan reforme Poreske uprave predstavljen je u okviru Programa transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine, koji je usvojen u junu 2015. Ovaj program predviđa dodatno pojednostavljenje i objedinjenje poreske procedure i bolje obučavanje osoblja, kao i poboljšanja operativne aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, što je ujedno u skladu sa preporukama Evropske komisije (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015. str. 50). Osim efikasnije naplate poreza, predviđena reforma će dovesti i do manjeg opterećenja procedurama za plaćanje poreza čime će se popraviti ova komponenta uslova poslovanja (detaljnije u oblasti « Poslovni ambijent, korporativno upravljanje, borba protiv sive ekonomije »). PR UJF pored ove mere predviđa i čitav niz dodatnih mera za unapređenje rada Poreske uprave.

U oblasti unapređenja budžetskog ciklusa naročito je važno adresirati neefikasnost sprovođenja planiranih javnih investicija, za koje su obezbeđena sredstva i koje su ekonomski opravdane budući da ovo predstavlja prepreku unapređenju konkurentnosti u smislu podizanja infrastrukturnih kapaciteta kao i korišćenje ostalih pozitivnih efekata samih radova izgradnje ovih projekata. Većina pojedinačnih projekata je sprovođena uz brojne probleme: od neodgovarajuće projektne dokumentacije, poteškoća u 1 MIMIC metodom (multiple indicators, multiple causes estimation) na bazi modeliranja, obim sive ekonomije procenjen je na 30,1% BDP u 2010. Godini HTC metodom (household tax compliance), zasnovanom na poštovanju poreskih propisa kod domaćinstava, na 24% BDP‐a u 2010. godini; Anketom o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika, na bazi prometa proizvoda i delimičnom ili potpunom radu na crno, na 21% BDP‐a u 2013, izvor: FREN, 2013, „Siva ekonomija u Srbiji: novi nalazi i preporuke za reformu“

7

eksproprijaciji zemljišta, nedovoljno dobre kontrole izvođača koja je dovodila ne samo do probijanja ugovorenih rokova već i do povećanja cene radova, sporog izdavanje građevinskih dozvola i drugo. Zbog toga je neophodno sistemski urediti i unaprediti planiranje i praćenje izvršavanja kapitalnih investicija.

Unapređenje sistema UJF jača transparentnost trošenja javnih sredstava, smanjuje rizik od pojave korupcije i doprinosi jačanju povoljne investicione klime u Republici Srbiji. Takođe, pripremljeni su i Nacrt strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru 2016‐2020 čije se usvajanje planira za prvi kvartal 2016, a za drugi kvartal 2016. se planira usvajanje Strategije za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima EU.

Prioritetna strukturna reforma 1. TRANSFORMACIJA PORESKE UPRAVE

Opis strukturne reforme

Ova reforma predviđa sprovođenje niza institucionalnih, organizacionih i kadrovskih promena definisanih u Programu transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine, koje će dovesti do uspostavljanja odgovarajuće organizacione, kadrovske i tehničko‐tehnološke infrastrukture unutar Poreske uprave, kao i do unapređenja efikasnosti i efektivnosti poslovnih procesa. Osnovni cilj predviđenih mera je stvaranje institucionalnog okvira koji će stimulisati obveznike na poštovanje poreskih propisa i koji će istovremeno biti efikasan u sistemskom otkrivanju i kažnjavanju onih koji to ne čine.

Trenutno stanje pripreme/realizacije strukturne reforme

Delokrug rada Poreske uprave RS definisan je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji na osnovu kojeg je omogućeno elektronsko plaćanje poreza i doprinosa kao jedan od ključnih preduslova za modernizaciju rada Poreske uprave. U okviru Poreske uprave je u funkciji i dalje se razvija centar podataka od značaja za konsolidovano izveštavanje i korišćenje podataka u druge analitičke svrhe (konverzija, mapiranja itd.). Uvođenjem elektronskih servisa, poreskim obveznicima je omogućeno da veći broj procedura za pripremu i plaćanje poreza obave elektronskim putem, čime se doprinosi transparentnijem radu poreskih organa i pojednostavljenju poreskih procedura, u smislu smanjenja broja poreskih prijava, optimizacije rokova za podnošenje i proveru ispravnosti obračunatog i plaćenog poreza. Na taj način smanjeni su troškovi u ispunjavanju poreskih obaveza i poboljšana naplata poreza. Puna primena elektronskih servisa za sve oblike poreza kod privrednih subjekata predviđena je do 2017.

Rizici u sprovođenju prioritetne strukturne reforme

U pogledu transformacije Poreske uprave, identifikovani su sledeći ključni rizici: ograničena finansijska sredstva za sprovođenje programa transformacije, neadekvatna profesionalna osposobljenost zaposlenih za sprovođenje reformi. Poseban izazov predstavlja održavanje broja zaposlenih u odeljenju za informacione tehnologije zbog konkurentnosti zarada u privatnom sektoru.

Očekivani efekti na konkurentnost

Transformacija Poreske uprave podrazumeva savremenu i efikasnu administraciju, što će unaprediti naplatu poreza čime će se doprineti stabilnosti javnih finansija i povećati fiskalni prostor za investicije. Ova reforma će takođe omogućiti lakše i pravednije uslove poslovanja i manje opterećenje tj. trošak povezan sa plaćanjem poreza za poreske obveznike i bolju komunikaciju obveznika sa Poreskom upravom RS (oblast Poslovni ambijent).

Očekivani efekti na društvo

Kreiranje ekonomičnog i efikasnog institucionalnog mehanizma naplate javnih prihoda, omogućiće stvaranje boljih uslova za život građana, kroz korišćenje kvalitetnijih javnih usluga i unapređenu infrastrukturu. Maksimalna efikasnost Poreske uprave jača poverenje građana u institucije javnog sektora.

8

Indikator za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Kompozitni indikator efikasnosti i efektivnosti naplate poreza – BV: (), CV: ().

‐ Novoregistrovani poreski obveznici (u kalendarskoj godini) ‐ Rast novootkrivenih prihoda po godinama ‐ Stepen naplate zadatka

Prioritetna strukturna reforma 2. UNAPREĐENjE UPRAVLJANJA KAPITALNIM INVESTICIJAMA


Uspostavljanje jedinstvene platforme za planiranje kapitalnih projekata/ investicija i metodologije za analizu i planiranje kapitalnih projekata/investicija, ima za cilj da se ojača upravljanje ovim investicijama. Ova platforma podrazumevaće da svi potencijalni projekti prethodno budu podvrgnuti finansijsko–ekonomskoj analizi isplativosti (cost‐benefit analizi) radi prioritizacije. Planiranje javnih investicija uključuje ocenu predloženih kapitalnih projekata od strane budžetskih korisnika i izradu plana realizacije, usklađivanje planiranja, ocene i odabira svih kapitalnih projekata/investicija bez obzira na izvor finansiranja (republički ili lokalni budžeti, EU fondovi i drugi izvori) i zatim praćenje realizacije odobrenih kapitalnih projekata da bi se blagovremeno otklanjale prepreke i upravljalo rizicima. Upravljanje kapitalnim projekima obuhvaćeno je Programom RUJF za period 2016‐2020. godine, kao deo reformskih aktivnosti u okviru stuba Planiranje i budžetiranje javnih rashoda.


Formiranjem Odseka za ocenu kapitalnih projekata u Ministarstvu finansija, unapređen je institucionalni okvir. Na osnovu analize trenutnog stanja planiranja kapitalnim projektima iz svih izvora finansiranja, pripremljen je Izveštaj sa preporukama za unapređenje sistema upravljanja kapitalnim investicijama. U toku je priprema Uredbe o sadržini, načinu i oceni kapitalnih projekata kojom bi se ova oblast metodologoški i prosecno uredila.

Rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nedostatak i odliv stručnog kadra, kao i nedovoljna obučenost kadrova za sprovođenje ocenjivanja, vršenje prioritizacije predloženih projekata i upravljanje investicionim projektima predstavlja ključni rizik u pogledu reformisanja ove oblasti upravljanja javnim finansijama.


Povećanje realizacije kapitalnih/javnih investicija je antirecesiona i razvojna mera ekonomske politike koja ostvaruje značajne pozitivne efekte u kratkom roku i ima pozitivan efekat na ekonomski rast, znatno više od drugih javnih rashoda. Pored direktnih efekata na zaposlenost i rast po osnovu same izgradnje kapitalnih projekata, unapređenje kvaliteta fizičkog kapitala, posebno putne i komunikacione infrastrukture, povećava konkurentnost domaće privrede i stvara uslove za njen brži rast (detaljnije u odeljku Infrastruktura).


Efikasnije planiranje, praćenje i realizacija kapitalnih, posebno infrastrukturnih projekata ima pozitivan efekat na ekonomski rast, što se direktno reflektuje i na povećanje zaposlenosti stanovništva, zavisno od mesta realizacije i vrste projekta. Bolje upravljanje kapitalnim projektima podrazumeva i bolju selekciju onih projekata sa najvećim pozitivnim efektima na rast, ali i bolje sagledavanje pozitivnih socijalnih i razvojnih efekata na društvo i pojedine regione sa razvojnim izazovima. Oživljavanje građevinskog sektora, kroz upošljavanje (domaće) građevinske operative i pratećih industrija koje obezbeđuju potreban materijal za infrastrukturne radove, ima pozitivne efekte na povećanje standarda lokalnog stanovništva, socijalne sigurnosti i kvaliteta života.

9

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Procenat realizacije programski planiranih investicija – BV: 40% (2015), CV: 70% (2018).

Ostale reforme u oblasti UJF obuhvataju, izmedju ostalog, niz mera predviđenih Programom refome upravljanja javnim finansijama 2016‐2020 i Strategijom reforme javne uprave i tiču se reforme planiranja javnih politika, unapredjenje programskog buđetiranja, prognoza i planiranja, unapredjenje rada Poreske uprave, Uprave za trezor, Uprave za javni dug i Uprave carina, zatim unapređenja sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, finansijskog upravljanja i kontrole, unapredjenje zaštite finansijskih interesa EU, unapredjenje izvršenja budžeta, sistema javnih nabavki, eksetnih reviija i skupštinskog nadzora nad javnim finansijama.

Oblast INFRASTRUKTURA

1. Saobraćajna infrastruktura Ključne slabosti saobraćajnog sistema su nepotpuno izgrađena infrastruktura, nedovoljna opremljenost savremenim tehničko‐tehnološkim sistemima, kao i nizak stepen povezanosti različitih vidova transporta.. Nedovoljno efikasna i bezbedna saobraćajna infrastruktura ograničava rast produktivnosti, smanjuje mobilnost ljudi i robe i produbljuje regionalne neravnomernosti. Višegodišnji nedostatak finansijskih sredstava za modernizaciju i održavanje infrastrukturne mreže (uz zastareo železnički vozni park), ima za posledicu neadekvatan kvalitet transportnih usluga i nivo bezbednosti u saobraćaju.

Nepotpuno izgrađena putna infrastruktura i nedovoljna opremljenost savremenim tehničko‐tehnološkim sistemima. Putna mreža (44.604 km puteva) ima dovoljan kapacitet za sadašnji i procenjeni obim saobraćaja u srednjoročnom periodu, ali nije u potpunosti izgrađena u pogledu tehničko‐eksploatacionih performansi i ne može da pruži nivo usluga po evropskim standardima. Gustina puteva od 6,2 km na 1.000 stanovnika, znatno zaostaje za prosekom EU 28 (12,1), dok je u poređenju sa regionom viša samo od Bosne i Hercegovine i Albanije. Obim putničkog saobraćaja u Srbiji je u 2014. dostigao vrednost od 739 pkm po stanovniku, što je znatno ispod proseka zemalja EU 28 (1.265 pkm/st). Prema stepenu motorizacije Srbija se svrstava među natprosečno motorizovane evropske zemlje. Koridor 10 (drumsko‐železnički) i Koridor 7 (Dunav kao plovni put) čine osnov transportnog sistema u Srbiji. Od velikog značaja je i drumsko‐železnički pravac E‐763 Beograd – Južni Jadran, odnosno pruga E–79.

Zastarela železnička mreža. Srbija raspolaže sa 3.819 km železničke mreže. Trećina železničke mreže je elektrificirana, a svega 7,4% pruga je dvokolosečno. Nedovoljno ulaganje u železničku infrastrukturu i vozna sredstva u Srbiji, ima za posledicu visok stepen dotrajalosti pruga i pružnih objekata, slabe tehničko‐eksploatacione performanse infrastrukturnih kapaciteta i brzine kretanja koje su ispod projektovanih. Obim usluga železničkog putničkog saobraćaja u Srbiji beleži pad i u 2014. godini ostvareno je svega 63 pkm/stanovniku (putničkih kilometara po stanovniku). Za unapređenje same železničke mreže, al ii ukupne usluge železničkog transporta od ključne važnosi je i reorganizacija JP Železnica Srbije na principima efikasnog i održivog poslovanja (više u odeljku Poslovni ambijent: Reforma javnih preduzeća).

Nedovoljno efikasna i bezbedna saobraćajna infrastruktura. Neosavremenjena i dotrajala putna infrastruktura kao i porast obima drumskog saobraćaja ima uticaj na smanjenje bezbednosti u saobraćaju, povećanje troškova zbog smanjene prohodnosti saobraćaja na glavnim putnim pravcima i na povećanje negativnog uticaja na životnu sredinu. Uprkos smanjenju, broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji je I dalje relativno veliki (650 u 2013.). Sredinom 2015. usvojena je Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period 2015. do 2020. Propisi o vožnji i vremenu odmora vozača kamiona u domaćem transportu još uvek nisu doneti. Neophodno je dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima i opasnog tereta (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015. str. 48).

10

Nedovoljna bezbednost rečnog saobraćaja utiče da se nedovoljno koriste ekonomski povoljne mogućnosti trasporta rečnim plovnim putem. Imajući u vidu da se navigacioni uslovi na Dunavu često menjaju, projektom razvoja i instalacije sistema obeležavanja na plovnim putevima stvoriće se preduslovi za povećanje bezbednosti plovidbe, unapređenje upravljanja saobraćajem na unutrašnjim vodnim putevima, sprečavanje nesrećnih događaja i unapređenje efikasnosti unutrašnjeg vodnog transporta.

Izgradnja ove saobraćajne mreže kroz Srbiju, sprovodi se u skladu sa ciljevima iz Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji 2008‐2015. i Planom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. U skladu sa ovih dokumentima, intenziviranje aktivnosti za svaki vid saobraćaja podrazumeva: izgradnju, modernizaciju i unapređenje održavanja postojeće infrastrukture, poboljšanje konkurentnosti domaćih prevoznika, definisanje održivog načina finansiranja, uvođenje mera za racionalizaciju troškova, brže restrukturiranje javnih preduzeća, kao i uvođenje i primena inteligentnih transportnih sistema (ITS) čime će se postići efikasnije i ekonomičnije kretanje putnika i robe u svim vidovima saobraćaja.

Prioritetna strukturna reforma 3. IZGRADNjA DRUMSKO‐ŽELEZNIČKOG KORIDORA 10

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Realizacijom ovog projekta doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga, olakšaće se međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika. Izgradnja novog autoputa pozitivno će se odraziti na komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu i u znatnoj meri doprineti regionalnom razvoju i koheziji šireg područja Balkana. Ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije, sa tendencijom dalje modernizacije u skladu sa standardima EU u oblasti transporta. Koridor 10 u Srbiji obuhvata drumski koridor (835 km) i železnički koridor (769,3 km).

Drumski Koridor 10 gradi se u skladu sa sledećim projektima: projekat Sever ‐ autoput od mađarske granice do Novog Sada (108 km), projekat Jug od Niša do granice sa Makedonijom (E‐75 ‐ 152 km), projekat Istok od Niša do granice sa Bugarskom (E‐80 ‐ 86,9 km) i projekat Obilaznica Beograd.

Projekat rekonstrukcije (modernizacije) pruge Beograd ‐ Budimpešta jedan je od ključnih infrastrukturnih projekata u narednom periodu. Trilateralni memorandum o saradnji između Kine, Mađarske i Srbije u vezi sa izgradnjom železničke pruge između Beograda i Budimpešte potpisan je na samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope („16+1“) u novembru 2015. Poseban projeKat je izgradnja mosta Žeželj kod Novog Sada koji se nalazi na trasi međunarodne železničke pruge Beograd ‐ Novi Sad ‐ Subotica – državna granica sa Mađarskom.

Treći važeći projekat na železničkom koridoru 10 u Srbiji odnosi se na Modernizaciju i rehabilitaciju jednokolosečne pruge Niš ‐ Brestovac na deonici Niš – Preševo.

Dinamika sprovođenja projekata Koridora 10 i izvori finansiranja:

Završetak izgradnje deonica autoputa E‐75 i E‐80 (u daljem tekstu Projekat 3.1.) očekuje se u trećem kvartalu 2016., ugovaranje tunelske opreme na Južnom kraku E‐75 predviđeno je početkom 2016. godine, a završetak izgradnje tunela u drugom kvartalu 2017. godine (izvor finansiranja: EIB, EBRD, Svetska banka, budžet Srbije).

Početak izgradnje mosta Žeželj kod Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama (u daljem tekstu Projekat 3.2.) predviđen je za prvi kvartal 2016. godine, a završetak izgradnje početkom 2017. godine, pri čemu se završetak izgradnje pristupnih saobraćajnica očekuje u drugom kvartalu 2017. godine (Izvor finansiranja: EU

11

IPA 2009, Grad Novi Sad, AP Vojvodina, izgradnja pristupnih saobraćajnica se finansira iz sredstava IPA 2011/IPA 2015 i budžeta Srbije).

Kada je u pitanju modernizacija pruge Beograd – Budimpešta (u daljem tekstu Projekat 3.3.), krajem 2016. očekuje se završetak izrade planske dokumentacije i Idejnog projekta, ugovaranje u skladu sa definisanim modelom u drugom kvartalu 2017. godine, dok se krajem 2017. očekuje završetak deonice Stara Pazova ‐ Novi Sad korišćenjem sredstava ruskog kredita.

Jednokolosečna pruga Niš ‐ Preševo (151 km) predstavlja deo najstarije železničke pruge u Srbiji i jedan od najvažnijih delova železničkog Kridora 10 kroz Srbiju (u daljem tekstu Projekat 3.4.), kao glavni železnički pravac koji povezuje Makedoniju i Grčku sa ostatkom Evrope. Potpisivanje Finansijskog sporazuma IPA 2015 sa Evropskom komisijom i početak pripreme tenderske dokumenatacije za Modernizaciju i rehabilitaciju jednokolosečne pruge Niš ‐ Brestovac na deonici Niš ‐ Preševo planira se početkom 2016. godine nakon čega sledi izrada tenderske dokumentacije i raspisivanje tendera. Potpisivanje ugovora sa najpovoljnijim ponuđačem i početak radova koji traju tri godine planira se početkom 2017. godine (Izvor finansiranja: EU IPA i budžet Srbije).

Projekat 3.1. IZGRADNjA AUTOPUTA E‐75 I E‐80


Izgradnjom autoputa E‐80 Istočni krak (Niš ‐ granica Bugarske) ostvariće se bolje veze jugoistočne Srbije sa zapadnom, centralnom, južnom Srbijom i timočkim Podunavljem. Južni krak E‐75 obuhvata izgradnju autoputa između Grdelice i Levosoja. Realizacijom projekta ostvariće se efikasniji transport i poboljšati bezbednost saobraćaja na projektovanim deonicama. Rok za završetak kompletne putne infrastrukture na Koridoru 10 je mart 2017. godine.


Procena trenutne situacije ukazuje da su radovi na Južnom kraku završeni približno 37,7%, dok je na Istočnom kraku realizacija 53,7%. Preostalo vreme za izvođenje radova je 17 meseci. Projektovanje, nabavka i instalacija opreme u tunelima Predejane i Manajle realizovaće se naknadno (troškovi ušli u 2017. godinu).


Neblagovremeno obezbeđivanje sredstava u budžetu RS, problem vezani za eksproprijaciju, problem u ugovaranju tunelske opreme.


Integrisanjem u Transevropsku transportnu mrežu, a uzimajući u obzir geografsku poziciju, Srbija će kroz skraćenje vremena putovanja i smanjenje transportnih troškova, privlačiti međunarodne tokove roba i putnika i nastaviti razvoj kao ključna tranzitna zemlja.


Na kratak rok doći će do povećanja zaposlenosti vezane za izgradnju, ali će biti i povećana angažovanost domaćih preduzeća i zaposlenost lokalnog stanovništva. Takođe, poboljšaće se bezbednost u saobraćaju i skratiti vreme putovanja. Izmeštanjem tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona povećaće se efikasnost transporta i smanjiti troškovi korisnika puteva. Takođe, savremena saobraćajna infrastruktura obezbeđuje bolju povezanost naselja sa razvijenijim opštinama i regionom uopšte, pa se očekuje usporavanje negativnih migracija u južnom delu Srbije i razvoj lokalne privrede.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

12

1) Procenat izgrađenosti (u upotrebi) autoputa E‐75: BV ‐ 37,7% (oktobar 2015), CV – 100% (2017); 2) Procenat izgrađenosti (u upotrebi) autoputa E‐80: BV ‐ 53,7% (oktobar 2015), CV – 100% (2017);

Projekat 3.2. IZGRADNJA MOSTA ŽEŽELJ KOD NOVOG SADA SA PRISTUPNIM SAOBRAĆAJNICAMA


Most se nalazi na trasi međunarodne železničke pruge Beograd ‐ Novi Sad ‐ Subotica – državna granica sa Mađarskom, od km 75+083 do km 75+557 (Koridor 10) i sastavni je deo Projekta pruge Beograd – Budimpešta. Projektovani most je dug 474 m i sadrži dva železnička koloseka brzine od 160 km/h, dve saobraćajne trake za drumski saobraćaj širine 7,7 m i dve biciklističko pešačke staze širine 2,5 m.


Projekat se realizuje kroz dva ugovora: osnovni Ugovor ‐ Lot 1, koji obuhvata nabavku materijala, proizvodnju svih čeličnih elemenata i transport do gradilišta u Novom Sadu i osnovni Ugovor ‐ Lot 2, koji obuhvata izgradnju temelja i stubova, montažu čeličnih elemenata, instalaciju vešaljki, naguravanje lukova na projektovanu poziciju na stubovima, izgradnju betonske ploče mosta kao i demontažu privremenog MD 88 mosta. Izgradnja pristupnih saobraćajnica se realizuje kroz poseban ugovor. Do sada je prema LOT 1 realizovano 96%, a prema LOT 2 46% radova. Radovi na pristupnim saobraćajnicama su u pripremi.


Neobezbeđivanje kontinuiteta u izvođenju radova.


Izgradnjom novog mosta Žeželj ponovo će se normalizovati železnički saobraćaj na koridoru 10 (koji se trenutno odvija preko montažnog mosta brzinom do 20 km/h) i skratiti vreme putovanja.


Ključni uticaj ogleda se kroz povećanje bezbednosti, a zatim na kratak rok i povećanje zaposlenosti vezane za izgradnju, rast angažovanosti domaćih preduzeća, veću zaposlenost lokalnog stanovništva kao i skraćenje vremena putovanja.

Indikatori za praćenje sprovođenja prioritetne strukturne reforme 1) Izgrađen most u planiranom roku (kraj 2017.) 2) Izgrađene pristupne saobraćajnice u planiranom roku (kraj 2017.)

Projekat 3.3. MODERNIZACIJA PRUGE BEOGRAD ‐ SUBOTICA ‐ KELEBIJA (DRŽAVNA GRANICA SA MAĐARSKOM)


Modernizacija postojeće pruge u dvokolosečnu elektrificiranu prugu za putnički i teretni saobraćaj brzine do 200 km/h opremljene savremenim elektrotehničkim uređajima obezbediće visok nivo bezbednosti i usluga u prevozu putnika i robe u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. Ova pruga je deo indikativnog proširenja Transevropske transportne mreže. Vlade Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije potpisale su Sporazum o modernizaciji železničkog saobraćaja, gde je izgradnja brze pruge Beograd ‐ Budimpešta prioritet (izvođač treba da obezbedi 54% učešća usluga i roba kineskog porekla, dok je učešće robe i usluga iz Srbije 46%). U delu Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji 2008‐2015. godine, koji se odnosi na železnički transport – vizija 2015. godine, predviđeno je sklapanje sporazuma sa susednim zemljama u cilju povećanja prosečne brzine i konkurentnosti železnica.

13


U toku je izrada potrebne planske i tehničke dokumentacije.


Neblagovremeno obezbeđivanje sredstava za finansiranje radova i problemi vezani za eksproprijaciju.


Modernizovana dvokolosečna pruga velikih brzina će skratiti vreme putovanja od Budimpešte do Beograda sa 8 sati na manje od 3 sata, što će omogućiti povećanje obima međunarodnih tokova robe i putnika, kao i stvaranje povoljnih uslova za razvoj privrede i investiciona ulaganja u oblastima kroz koje prolazi železnički koridor. To će doprineti i većoj konkurentnosti železnice u odnosu na drumski saobraćaj, koji je sada primaran na ovom području Srbije.


Pozitivni efekti modernizacije pruge ogledaju se kroz povećanje bezbednosti i viši nivo povezanosti naselja u koridoru pruge denivelacijom putnih prelaza. Takođe, očekuje se razvoj lokalne privrede, bolja integrisanost tržišta rada usled lakše mobilnosti radne snage, povećanje zaposlenosti lokalnog stanovništva i veći životni standard.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Izrađen projekat za dobijanje građevinske dozvole.

Projekat 3.4. MODERNIZACIJA I REHABILITACIJA JEDNOKOLOSEČNE PRUGE NIŠ ‐ BRESTOVAC NA DEONICI NIŠ ‐ PREŠEVO


Projekat se fokusira na deonicu Niš ‐ Brestovac (23,4 km), kao prvu deonicu pruge Niš ‐ Preševo i predstavlja 15% njene dužine. Projekat obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju pruge za brzine do 120 km/h, kao i rekonstrukciju i modernizaciju svih elemenata železničke infrastrukture (donja i gornja konstrukcija, građevinski radovi, šinski radovi i radova na elektrifikaciji, rekonstrukciji stanica i signalizacionih i telekomunikacionih uređaja). Kroz ovaj projekat kapacitet, bezbednost i pouzdanost pruge će se povećati, kao i kvalitet usluga prevoza na pruzi Niš ‐ Preševo.


Studija izvodljivosti sa Idejnim projektom i Studija uticaja na životnu sredinu za deonicu pruge Niš ‐ Brestovac su izrađeni iz donacija EU juna 2013. Obnavljaju se lokacijski uslovi pošto su prethodni istekli, nakon čega sledi revizija Studije izvodljivosti sa Idejnim projektom od strane Republičke revizione komisije (RRK). Projekat je sastavni deo Akcionog dokumenta IPA 2015. Saglasnost Evropske komisije na program IPA 2015 se očekuje u poslednjem kvartalu 2015, nakon čega sledi potpisivanje finansijskog sporazuma, izrada tenderske dokumentacije i raspisivanje tendera.


Nedobijanje svih lokacijskih uslova, revizija izrađene dokumentacije od strane RRK i Izveštaj RRK do kraja 2015. godine.


Ključne komponente za modernizaciju železnice obuhvataju šine, pragove, nivelaciju, zastor i drugu opremu. Lokalne firme će imati mogućnost da isporuče mnoge od tih pozicija. Na kratak rok doći će do povećanja zaposlenosti vezane za izgradnju, kao i mogućnosti sklapanja ugovora o nabavci sa lokalnim

14

preduzećima. Istovremeno, vreme putovanja putničkih i teretnih vozova duž ovog dela biće smanjeno, čime se doprinosi povećanju obima saobraćaja u uslugama ukupnog putničkog i teretnog transporta između Južne i Zapadne Evrope.


Realizacija izabrane opcije projekta ima pre svega efekat na samog korisnika, kroz uštedu na vremenu putovanja i uštedu na putnim troškovima. Smanjenjem emisija sa puteva ima pozitivan uticaj na javno zdravlje. Lokalni finansijski i ekonomski razvoj odraziće se na povećanje zaposlenosti, povećanje prihoda i društvene koristi, kao što su poboljšanje bezbednosti saobraćaja i smanjenje broja saobraćajnih nesreća. Razmere predloženog razvoja infrastrukture nisu takve da bi se očekivalo značajno povećanje investicija koje bi mogle da utiču na veću vrednost zemlje ili potražnju kuća.


1) Izrađen projekat za dobijanje građevinske dozvole.

Prioritetna strukturna reforma 4. IZGRADNJA AUTOPUTA E‐763, BEOGRAD‐JUŽNI JADRAN (KORIDOR 11)


Izgradnjom autoputa E‐763 (dužina kroz Srbiju od Beograda do Boljara, granice sa Crnom Gorom iznosi 258 km) unaprediće se putna mreža Republike Srbije pružanjem kvalitetnije i bezbednije usluge, kompatibilne po performansama i funkcionalno integrisane u Transevropsku transportnu mrežu. Koridor 11 će povezivati Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Protezaće se od Temišvara, preko Vršca, proći će kroz Beograd, pa dalje preko Čačka, Požege, Podgorice do Bara, a onda morskim putem, preko Jadrana biće povezan sa Barijem u Italiji. U delu Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji 2008‐2015. godine, koji se odnosi na razvoj transportnog sistema (vizija 2015. godine ‐ Dugoročni razvoj mreže javnih puteva), predviđena je izgradnja autoputa E‐763 Beograd – Južni Jadran, kao nastavak autoputa od Rumunske granice – Vršca – Pančeva – Beograda (E‐70; M1.9).


Deonica Ub – Lajkovac (12,5 km) je izgrađena u punom profilu, dok je u toku izgradnja deonica Obrenovac ‐ Ub , Lajkovac – Ljig i Ljig ‐ Preljina. Takođe su urađeni idejni projekti za deonice Surčin – Obrenovac i Preljina – Požega. Krajem 2015. sa Vladom Kine potpisan je Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje Autoputa E‐763, deonice Surčin ‐ Obrenovac i Preljina ‐ Požega. Za deonicu Požega ‐ Boljare (107 km) u toku je izrada Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) infrastrukturnog koridora i izveštaja o strateškoj proceni uticaja PPPPN na životnu sredinu.


Problemi u ugovaranju izgradnje deonica Surčin – Obrenovac i Preljina – Požega; Nepronalaženje načina finansiranja deonice Požega – Boljare; Neblagovremeno obezbeđivanje sredstava u budžetu RS, problemi vezani za eksproprijaciju.


Izgradnjom ove saobraćajnice ostvariće se bolja putna veza Srbije prema Crnoj Gori i luci Bar, kao krajnjoj destinaciji, što će omogućiti integrisanje Srbije u kontejnerske tokove i privlačenje međunarodnih tokova roba i putnika. Na kratak rok doći će do povećanja zaposlenosti vezane za izgradnju. Takođe će biti povećana angažovanost domaćih preduzeća i veća zaposlenost lokalnog stanovništva.


15

Područja u kojima je mreža saobraćajnica nerazvijena ili zastarela demografski odumiru, što je u poslednjih nekoliko godina obeležje Srbije. Stoga izgradnja autoputa Beograd ‐ Južni Jadran ne doprinosi samo ekonomskom razvoju društva, već i zaustavlja negativne demografske trendove. Bolja povezanost nerazvijenih i devastiranih područja sa razvijenim delovima Srbije, uz kraće vreme putovanja, manje putne troškove i veću bezbednost u saobraćaju, omogućiće bolje uslove života lokalnog stanovništva, razvoj preduzetništva i veći životni standard. Takođe, izgradnjom autoputa izmestiće se tranzitni tokovi iz urbanih gradskih zona, što će rasteretiti gradski saobraćaj i smanjiti zagađenost u urbanim sredinama.

Indikatori za praćenje sprovođenja prioritetne strukturne reforme 1) Procenat realizacije izgradnje Autoputa E‐763 ‐ BV: 0% (2015.), CV: 40% (2018.); 2) Broj izgrađenih kilometara u upotrebi – BV: 0km (2015.), CV: 102km (2018.)

Ostale strukturne reforme u oblasti saobraćajne infrastrukture:

Izgradnja intermodalnog terminala kao dela logističkog centra u Beogradu je projekat čiji je cilj doprinos dugoročnom održivom razvoju logističke infrastrukture i multimodalnog transporta u Srbiji. On će omogućiti integraciju svih transportnih sektora, povećanu mobilnost tereta, povećanje atraktivnosti i konkurentnosti Srbije kao zemlje tranzita uz smanjenje troškova transporta robe i uticaja teških teretnih vozila na životnu sredinu. Sa efikasnim intermodalnim transportnim sistemom, Republika Srbija će postati pouzdan i priznat partner u evropskom logističkom sistemu. Ovo bi trebalo da stimuliše dalje dugoročno investiranje u cilju uspostavljanja održive intermodalne platforme za budućnost.

Projekat Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav u Srbiji, između Bačke Palanke i Beograda (uključujući nadzor i ekološki monitoring nad radovima) i razvoj i instalacija sistema obeležavanja na plovnim putevima ima za cilj da obezbedi minimalnu dubinu i širinu plovnog puta u periodima malih voda na zajedničkoj deonici reke Dunav između Republika Srbije i Hrvatske (6 kritičnih sektora). Na taj način, plovidbeni uslovi na Dunavu bi postali predvidljiviji u smislu raspoloživih gabarita plovnog puta, pouzdaniji u smislu logistike i transportnog planiranja i konkurentniji u odnosu na uporedive vidove transporta.

2. Energetska infrastruktura

Ključne prepreke koje karakterišu elektroenergetski sistem Republike Srbije odnose se na zastarele, neefikasne proizvodne kapacitete, kao i nedostatak investicija u nove energetske kapacitete, nedovoljna ulaganja u sistem preventivne zaštite elektroenergetskog sistema od elementarnih nepogoda, nedovoljno razvijeno tržište prirodnog gasa, visoka uvozna zavisnost od nafte i naftnih derivata.

Zastareli, neefikasni proizvodni kapaciteti, kao i nedostatak ulaganja u nove energetske kapaciteta (prosečna starost praktično celokupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta u termo i hidro elektranama JP EPS je preko 25 godina) karakterišu elektroenergetski sistem. Imajući u vidu da potražnja za električnom energijom raste, primarni cilj je obezbediti energetsku stabilnost u zemlji, poštujući ekološke principe. Da bi JP EPS bio u mogućnosti da zadovolji povećane potrebe za električnom energijom planira između ostalog i izgradnju novog bloka u TE Kostolac B3 (snage 350 megavata). Poboljšanju energetske stabilnosti, ali i rejtinga srpske elektroprivrede znatno će doprineti izgradnja sistema za prenos električne energije 400kv naponskog nivoa “Transbalkanski koridor”, koji spaja tržišta istočne i zapadne Evrope.

Zbog nedovoljnih ulaganja u sistem preventivne zaštite elektroenergetskog sistema od elementarnih nepogoda, nedavne poplave su napravile velike štete u elektroenergetskom sistemu. Poplave koje su pogodile Srbiju u maju 2014. godine izazvale su poremećaj u radu energetskog sistema, a posebno elektroenergetskog. Najugroženiji je bio termo sektor, jer su površinski kopovi bili poplavljeni (najviše je pogođen rudarski basen “Kolubara“). Zbog prodora vode termo blokovi nisu mogli da rade normalno, dok je TENT A bio van pogona. Nastali poremećaji u proizvodnji uglja i električne energije odrazili su se na

16

energetski bilans Republike Srbije za 2014. godinu. Došlo je do značajnog pada domaće proizvodnje primarne energije isključivo zbog pada proizvodnje uglja za 21% u odnosu na proizvodnju iz 2013. godine (što je dovelo do povećanja uvoza sa 24,1% u 2013. godini na 31,7% u 2014. i 31,4% u 2015. godini).

Nedovoljno razvijeno tržište prirodnog gasa. Gasnu infrastrukturu u Srbiji karakteriše linijski transportni sistem prirodnog gasa sa samo jednim ulazom u zemlju, što je nepovoljno sa stanovišta energetske bezbednosti i razvoja tržišta. Domaće tržište prirodnog gasa je po svom obimu malo i opterećeno brojnim problemima: nepostojanje gasovodne mreže u svim delovima zemlje, visoki troškovi tranzita, ekonomski nepovoljni uslovi nabavke na evropskom tržištu, ogromni postojeći dugovi snabdevačima i dr. Razvoj ovog sektora zahteva obezbeđenje interkonekcije sa susednim državama, čime bi se otvorila mogućnost dopremanja prirodnog gasa i iz drugih pravaca snabdevanja pre svega iz pravca Bugarske. U skladu s tim je i preporuka EK da se ubrzaju pripremni radovi na izgradnji gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske kako bi Srbija obezbedila diversifikaciju izvora snabdevanja gasom (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015. str. 42). Obezbediti konkurentnost na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti, razvojem tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovim povezivanjem sa jedinstvenim tržištem energije EU, kao i intenzivnijim povezivanjem energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država jedan je od ciljeva u okviru Sporazuma sa MMF‐om.

Visoka uvozna zavisnost energetskog sistema Srbije od nafte i naftnih derivata. Srbija ima relativno nisko učešće sopstvene proizvodnje nafte u ukupnoj potražnji i dominantan uvoz iz jednog pravca snabdevanja. Cene derivata nafte su zbog toga direktno uslovljene promenama cene nafte tipa Ural i potrebno je razmotriti mogućnosti obezbeđenja novih pravaca snabdevanja sirovom naftom. Razvoj u oblasti transporta nafte i naftnih derivata u budućem periodu prvenstveno podrazumeva aktivnost na strateško‐razvojnom projektu izgradnje sistema produktovoda kroz Srbiju. Srbija se obavezala da najkasnije do 31. decembra 2022. primeni Direktivu EZ 119/2009 o minimalnim rezervama nafte i/ili derivata nafte. U cilju ispunjenja preuzete obaveze, u decembru 2013. donet je Zakon o robnim rezervama (SG 104/13 i 145/14‐dr. zakon). Jedno od merila za otvaranje Poglavlja 15 jeste da Republika Srbija dostavi Akcioni plan za usaglašavanje sa pravnim tekovinama o minimalnim rezervama nafte i derivata nafte u skladu sa Direktivom. Sve izvršne i stručne poslove u ovoj oblasti obavlja Uprava za rezerve energenata, organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike, koja je osnovana Zakonom o energetici iz decembra 2014. godine. Imajući u vidu da je Srbija još uvek u ranoj fazi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ne može da pruži precizne informacije o zalihama nafte (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015. str. 42).

Osnivanje Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti nije dalo značajne rezultate iako su potpisani ugovori sa 11 opština za adaptaciju javnih zgrada iz tog Fonda. Uvođenje energetskih menadžera treba da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015. str. 42). Takođe, relativno niska cena električne energije nedovoljno stimuliše energetsku efikasnost.

Prioritetna strukturna reforma 5. DRUGA FAZA PAKET PROJEKTA KOSTOLAC B


Cilj izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3 (snage 350 megavata) je zadovoljenje povećanih potreba za električnom energijom. Projekat obuhvata i proširenje kopa Drmno, odnosno povećanje proizvodnje uglja sa 9 na 12 miliona tona godišnje. Novi blok TEKO B3 biće zamenski proizvodni kapacitet (umesto starih blokova TEKO A1 i A2), što će obezbediti sigurnost u snabdevanju električnom i toplotnom energijom. Stari proizvodni kapaciteti se u zimskom periodu koriste za toplifikaciju Požarevca i okolnih naselja.

Trenutno stanje pripreme/realizacije strukturne reforme. Donet je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Narodne Republike Kine i Vlade

17

Republike Srbije. Potpisan je poseban Ugovorni sporazum za realizaciju Druge faze paket projekta Kostolac B (2013. godine) sa kineskom kompanijom CMEC.


Kašnjenje u dobijanju potrebnih dozvola i saglasnosti, udaljenost zemlje isporučioca ‐ rizik u transportu opreme, kao i činjenica da je projekat TEKO B3 prvi projekat takvog obima posle skoro 25 godina koliko ima od izgradnje bloka TEKO B2. Takođe, sama realizacija projekta nosi specifične operativne rizike jer se prvi put ugrađuje kotao sa nadkritičnim parametrima (pritisak sveže pare je oko 250 bara i temperatura oko 560oC) i radi konstrukcija prema traženim karakteristikama. Cilj nadkritičnih parametara je da se obezbedi veći neto stepen korisnosti bloka.


Izgradnja novog termobloka obezbediće zamensku električnu i toplotnu enegriju koja je neophodna zbog predviđenog potiskivanja starih proizvodnih kapaciteta iz upotrebe. Blok TEKO B3 zadovoljava sve ekološke standarde propisane zakonima Republike Srbije. Realizacija izgradnje od izuzetne je važnosti za razvoj energetike Republike Srbije zbog sigurnog i efikasnog snabdevanja energijom i energentima i uspostavljanja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskog sektora uopšte, što direktno utiče na konkurentnost i izvoznu sposobnost srpske ekonomije.


Izgradnjа novog termobloka doprineće rastu zaposlenosti u procesu proizvodnje električne energije i održavanja postrojenja, kao i potencijalne mogućnosti upošljavanja domaćih kompanija u toku remontnih aktivnosti. Takođe, novi termoblok ispunjava stroge kriterijume iz oblasti zaštite životne sredine, što će smanjiti negativne efekte na zdravlje stanovništva.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) % izgrađenosti objekta po godinama – BV: (), CV: ()

Prioritetna strukturna reforma 6. IZGRADNJA MAGISTRALNOG GASOVODA NIŠ – DIMITROVGRAD


Izgradnjom magistralnog gasovoda Niš ‐ Dimitrovgrad dužine 108 km obezbeđuje se diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz unapređenje sigurnosti snabdevanja Srbije, Bugarske i celog regiona. Značajno se rasterećuje severni deo gasovodnog sistema, čime se povećava i sigurnost snabdevanja tranzitnog pravca za Bosnu i Hercegovinu, kao i buduće snabdevanje Makedonije i Crne Gore. Pored pobolјšanja sigurnosti snabdevanja srpskog tržišta prirodnim gasom i dalјeg razvoja distributivne mreže kroz Srbiju, projekat omogućava integrisanje postojećih i budućih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa u jedinstven energetski sistem, što je smisao uspostavlјanja integrisanog regionalnog tržišta i odredaba Ugovora o energetskoj zajednici. Strateško planski okvir kojim je obuhvaćena oblast gasifikacije Srbije obuhvata Strategiju razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine i Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine.


Potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske (14. decembra 2012. u Briselu), koji predstavlјa osnovu za sprovođenje projekta gasovoda Niš ‐ Dimitrovgrad – granica sa Republikom Bugarskom. Kao deo Memoranduma, usvojen je Akcioni plan kojim se utvrđuju dalјi klјučni specifični koraci za Vlade, nacionalna i regulatorna tela, kao i nacionalne operatere transportnih sistema. Na prvom sastanku Koordinacionog odbora Projekta (CESEC ‐ 8. septembra 2015. u Briselu), potvrđen je visoki prioritet ovog projekta. CESEC je izradio predlog odgovarajuće Mape puta (Road Map), u

18

skladu sa dinamikom implementacije projekta kroz Bugarsku, te je shodno tome operativni početak Projekta planiran za drugu polovinu 2018. Takođe je potpisan Memorandum o sprovođenju prioritetnih projekata za Region od strane svih ministarstava energetike zemalјa regiona, uklјučujući i Evropsku komisiju (10. jula 2015. godine u Dubrovniku), pri čemu je među šest prioritetnih projekata za EU i region, prepoznata i gasna interkonekcija Srbija – Bugarska. Usvojena je Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora magistralnog gasovoda Niš‐Dimitrovgrad, sa elementima detalјne regulacije (SG 32/15).


Mogući rizici u sprovođenju strukturne reforme odnose se na mogućnost da se Bugarska povuče sa izgradnje bugarskog dela gasovoda, kao i na neblagovremeno obezbeđenje finansijskih sredstava za realizaciju projekta. Mogući su i problemi u sprovođenju tenderske procedure, kašnjenje u izradi projektno‐tehničke dokumentacije i ishodovanju neophodnih dozvola, kao i problemi u sprovođenju eksproprijacije zemljišta u smislu identifikacije vlasnika zemljišta.


Izgradnjom ovog gasovoda Srbija obezbeđuje drugi pravac snabdevanja prirodnim gasom, kao i potencijalni pristup drugim tržištima gasa, što će doprineti povećanju sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, ukupnom povećanju energetske efikasnosti korišćenjem gasa kao primarnog energenta, kao i zaštiti životne sredine. Postojeće i planirana skladišta prirodnog gasa na teritoriji Srbije integrisaće se u tržište prirodnog gasa u regionu što će smanjiti tranzitne troškove. Gasifikacija južnog i istočnog regiona Srbije, omogućiće brži privredni razvoj ovog dela zemlje i efikasniji način rešavanja razvojnih problema, unapređenje konkurentnosti ovih područja u odnosu na već gasifikovana i smanjenje disbalansa u privrednoj razvijenosti. Izgradnja gasovoda bi takođe omogućila korišćenje našeg transportnog sistema za tranzit prirodnog gasa u druge zemlje i na taj način ostvarivanje prihoda od naplate tranzitne takse.


Osim povećanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, predviđenom gradnjom se unapređuje konkurentnost privrednih društava u odnosu na regionalno tržište i angažuje dodatna radna snaga, čime se podstiče i lokalno zapošljavanje.


1) % izgrađenosti objekta po godinama: BV ‐ 25% (2016), 50% (2017), 75% (2018), CV ‐ 100% (2019).

Prioritetna strukturna reforma 7. TRANSBALKANSKI KORIDOR


Izgradnja dalekovoda i dogradnja transformatorskih stanica u okviru Transbalkanskog koridora obuhvata skup projekata za obnavljanje zastarele infrastrukture za prenos električne energije na području zapadne Srbije, povećavanje prekograničnih prenosnih kapaciteta, kao i podizanje nivoa sigurnosti napajanja električnom energijom potrošača u Srbiji. Ukupna dužina 400 kV dalekovoda planiranih za izgradnju u prvoj fazi projekta Transbalkanski koridor u narednom desetogodišnjem planskom periodu iznosi oko 350 km. Strukturna reforma se sastoji iz sledećih infrastrukturnih projekata: 1) Dvostruki DV 400 kV Pančevo – Rešica (Rumunija), 2) DV 400 kV Kragujevac 2 – Kraljevo 3 sa izgradnjom 400 kV postrojenja u TS Kraljevo 3, 3) Dvostruki DV 400 kV Obrenovac – Bajina Bašta sa izgradnjom 400 kV postrojenja u TS Bajina Bašta, 4) Dvostruki DV 400 kV Bajina Bašta – Pljevlja (Crna Gora) – Višegrad (Bosna i Hercegovina).

19

Strateški i pravni okvir koji podržava izgradnju koridora obuhvata Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400kV naponskog nivoa „Transbalkanski koridor“ i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025 godine sa projekcijama do 2030. godine.


Projekat 1 se nalazi u investicionoj fazi, tender za izvođača radova je završen, procedura potpisivanja ugovora je u toku. Završetak prve faze izgradnje Projekata 2 (ishodovanje građevinske dozvole) očekuje se u 2016. godini. Projekat 3 je u razvojnoj fazi, a u toku je proces prilagođavanja postojeće tehničke dokumentacije potrebama nacionalne legislative (studija opravdanosti sa idejnim projektom, studija uticaja na životnu sredinu). Proces eksproprijacije još nije započeo, a od njegovog toka će i zavisiti dinamika u narednom periodu. Projekat 4 je takođe u razvojnoj fazi, završena je izrada Studije izvodljivosti, Studije opravdanosti sa idejnim projektom i Studije uticaja na životnu sredinu. Pokrenuta je inicijativa prema MGSI za izradu Prostornog plana područja posebne namene.


Kompleksnost investicionih procedura, potencijalni problemi u procesu rešavanja imovinsko pravnih odnosa, neprihvatljivost visokonaponskih vodova za lokalno stanovništvo.


Gradnja prenosnog sistema suštinski predstavlja osnov i preduslov za razvoj privrede lokalnog i regionalnog karaktera, budući da je sadašnja mreža od 220 kV stara i nedovoljna za razvoj industrije i tehnološkog unapređenja u privredi zapadne i centralne Srbije. Razvoj prenosnog sistema Republike Srbije stvara konkurentsku prednost u odnosu na zemlje u regionu. Realizacijom grupe projekata "Transbalkanski koridor" smanjiće se nivo gubitaka u prenosnoj mreži i omogućiti priključenje obnovljivih izvora električne energije na prenosni sistem, sa direktnim efektom na poboljšanje energetske efikasnosti i pouzdanosti sistema. Izgradnja prenosnog sistema doprinosi spajanju energetskog tržišta Istočne i Zapadne Evrope, što vodi rastu izvoza i BDP‐a.


Predviđena izgradnja dalekovoda na Transbalkanskom koridoru podrazumeva angažovanje dodatne radne snage i podstiče zapošljavanje lokalnog stanovništva.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Broj kilometara izgrađenih dalekovoda na godišnjem nivou – BV: 0 (2015.), CV: 95 (65 km dvostrukog 400 kV dalekovoda i 30 km jednostrukog 400 kV dalekovoda do kraja 2018. godine).

3. Komunikaciona infrastruktura

Ključne barijere za razvoj komunikacione infrastrukture su nedovoljno izgrađena i neiskorišćena već postojeća mreža optičkih sistema, sistemska neuređenost ove oblasti kao i ne postojanje standardizovane komunikacione infrastrukture koja bi obezbedila brzo, pouzdano i sigurno povezivanje na internet svih korisnika u okviru ustanova.

U Srbiji postoje izgrađene mreže optičkih sistema koje nisu dovoljno iskorišćene, pa je neophodno obezbediti uslove za njihovo stavljanje u funkciju. Na osnovu postojećih kapaciteta u vlasništvu države (pre svega JP Elektroprivreda Srbije, JP Elektromreže Srbije, JP Pošte Srbije, Železnica Srbije AD, Emisione tehnike i veza AD) i potrebnih kapaciteta radi efikasnijeg pružanja javnih usluga, nameće se potreba za efikasnim korišćenjem već postojećih kapaciteta, njihovom održavanju i daljem razvoju. Trenutno je

20

neiskorišćena mreža optičkih kablova sa 80 čvorova koja je izgrađena na mreži dalekovoda ukupne dužine 6.000 km. Ova mreža predstavlja okosnicu za formiranje nacionalne širokopojasne mreže. Preko postoječih čvorova moguće je povezati državne i lokalne institucije.

Potrebno je sistemski urediti oblast kroz unapređenje legislative i javne investicije, kako bi Srbija mogla da dostigne zemlje EU u brzinama protoka interneta. Neophodno je smanjiti administrativne troškove, pojednostaviti procedure za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju optičkih mreža, kao i omogućiti zajedničko korišćenje postojećih raspoloživih kapaciteta. U tome će pomoći i usaglašavanje nacionalnog zakonodavnog okvira iz oblasti elektronskih komunikacija sa Direktivom 2014/61/EU Evropskog Parlamenta i Saveta od 15. maja 2014. o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina. Donošenjem planiranog Zakona o širokopojasnom pristupu urediće se uslovi i način razvoja širokopojasnog pristupa internetu, uključujući i izgradnju nacionalne optičke mreže sa velikim protokom na celoj teritoriji Republike Srbije.

Pored upravnih organa i ustanove obrazovanja, nauke i kulture u pogledu IKT infrastrukturne opremljenosti značajno zaostaju za razvijenim zemljama. Postojeća oprema u upotrebi u velikom broju slučajeva nije adekvatno iskorišćena, jer ne postoji standardizovana komunikaciona infrastruktura koja bi obezbedila brzo, pouzdano i sigurno povezivanje na internet svih korisnika u okviru ustanova. Akademska mreža Republike Srbije (AMRES), sa razgranatom optičkom infrastrukturom u preko 50 gradova u Srbiji i uspostavljenim međunarodnim optičkim linkovima je institucija sa izgrađenim stručnim i tehnološkim kapacitetom, koja može biti stožer daljeg razvoja IKT u obrazovanju. Na mrežu AMRES trenutno su povezane samo visokoškolske ustanove. U narednom periodu treba stvoriti uslove za povezivanje osnovnih i srednjih škola, objekta studentskog standarda, muzeja, biblioteka, arhiva i drugih ustanova na ovu mrežu.

S obzirom da se smatra da će investicije u sektor elektronskih komunikacija biti jedan od najznačajnijih podsticaja rasta BDP, smanjenja stope nezaposlenosti i modernizacije društva, Digitalna agenda za Evropu predviđa da do kraja 2020. godine 100% populacije EU ima širokopojasni pristup, s brzinama većim od 30Mbit/s, odnosno da 50% populacije ima pristup do vrlo brzih širokopojasnih priključaka (s brzinama većim od 100 Mbit/s). U 2014. godini 78% svih domaćinstava u EU‐28 imalo je širokopojasni pristup Internetu (prema Eurostatu), a u Srbiji svega 55% domaćinstava (izvor RZS). Do 2020. godine Srbija treba da dostigne i izjednači se sa nivoom EU prema pristupu širokopojasnom internetu kako je definisano u Digitalnoj agendi za Republiku Srbiju, koju čine Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine i Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji 2010‐2020. godine.

Prioritetna strukturna reforma 8. RAZVOJ I UNAPREĐENJE NACIONALNE ŠIROKOPOJASNE KOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE


Zakon o širokopojasnom pristupu treba da usaglasi nacionalni zakonodavni okvir iz oblasti elektronskih komunikacija sa okvirom EU, da obezbedi uslove i uredi način razvoja širokopojasnog pristupa internetu i omogući uspostavljanje JNTM. Sprovodjenje ove strukturne reforme obuhvata i konsolidaciju širokopojasne mreže u vlasništvu javnog sektora, povezivanje javnih ustanova na nacionalnu mrežu, povezivanje ustanova obrazovanja i kulture na Akademsku mrežu Republike Srbije, kao i izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture sa pristupnom mrežom u naseljima.


Zakon o širokopojasnom pristupu nalazi se u fazi pripreme, a usvajanje se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine. U Srbiji postoje izgrađene mreže optičkih sistema koje nisu iskorišćene.

21


Nepravovremeno pronalaženje izvora finansiranja, kako bi se ispoštovali definisani rokovi, loša saradnja između institucija, kao i institucija/preduzeća koja gazduju neiskorišćenim optičkim vlaknima.


Izgradnjom JNTM stvorila bi se platforma za razvoj savremenih e‐usluga (e‐uprava, e‐bankarstvo, e‐zdravstvo, elektronsko poslovanje) čime bi se se značajno poboljšali uslovi poslovanja u celoj zemlji, a posebno u ruralnim i nedovoljno razvijenim predelima. Na taj način stvorili bi se uslovi za smanjenje ekonomskog jaza tj. ujednačen regionalni razvoj, rast BDP, rast zaposlenosti, rast produktivnosti i poboljšanje efikasnosti.


Efekti na društvo su višestruki, a odnose se na: bolju komunikacionu povezanost svih tela u javnom sektoru, značajne uštede u troškovima telekomunikacionih usluga javnog sektora, efikasnije pružanje usluga građanima; stvaranje mogućnosti za razvoj i masovno korišćenje naprednih usluga u oblasti elektronskog poslovanja, elektronske uprave, e‐zdravstva, e‐obrazovanja.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) % domaćinstava koja imaju širokopojasni pristup internetu ‐ BV: 55% (2014.), CV: 70% (2018.)

Ostale strukturne reforme u oblasti komunikacione infrastrukture: U cilju razvoja informaciono komunikacione infrastrukture za ustanove obrazovanja, nauke i kulture potrebno je obezbediti brz, stabilan i bezbedan Internet pristup preko AMRESa svim korisnicima unutar ustanova. Paralelno sa povezivanjem pomenutih ustanova na AMRES planira se i izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža u školama kao i generalno opremanje škola informaciono komunikacionom opremom. Na ovaj način ispunili bi se infrastukturni preduslovi za dalji razvoj obrazovanja, nauke i kulture, što bi uticalo na poboljšanje informatičke pismenosti budućih školovanih kadrova kao i na povećanje broja stručnjaka u oblasti IKT.

SEKTORSKI RAZVOJ

1. Razvoj sektora poljoprivrede

Problemi vezani za ovu oblast odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, nedosledno sprovođenje u okviru sistema podsticaja, tehničko‐tehnološka zastalost dela sektora poljoprivrede, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slaba organizovanost u zadruge kao i nedovoljno razvijena prehrambena industrija čija se proizvodnja bazira na proizvodima sa niskim stepenom prerade.

Relativno visoko učešće sektora poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP u Srbiji (7,7% i 3,3% u 2014.) delimično je odraz povoljnih prirodnih uslova i resursa za poljoprivrednu proizvodnju, budući da poljoprivredno zemljište čini 65% teritorije, ali je u velikoj meri i posledica niskog tehnološkog nivoa ostatka industrije. Učešće poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu iznosi 6,6%, pri čеmu cео pоlјоprivrеdnо‐prеhrаmbеni sеktоr bеlеži učеšćе оd 21%, ali u strukturi izvoza dominiraju sirovine, u prvom redu žitarice. Таkоđе, pоčеtаk vаžеnjа Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju niје nеpоvоlјnо uticао nа izvоz pоlјоprivrеdnih prоizvоdа, јеr izmеđu 2013. i 2014. bеlеži pоrаst оd 14%, pri čеmu је i dаlје izvoz dаlеkо vеći оd uvоzа (zа 63%). U pоglеdu prоsеčnоg prinоsа žitаricа, Srbiја spаdа u rеd еvrоpskih zеmаlја sа niskim prinоsоm (4,8 t/hа) i skоrо dvоstrukо zаоstаје zа nајuspеšniјim (Bеlgiја 9,2 t/hа). Prethodno je posledica neadekvatne tehnologije, naročito na manjim gazdinstvima, ali i neadekvatnih kultura ili vrste poljoprivredne proizvodnje u pojedinim poljoprivrednim područjima i na manjim gazdinstvima.

22

Struktura gazdinstava je nepovoljna, jer je najveći broj gazdinstava male ili srednje veličine i praktikuje ekstenzivnu proizvodnju. Od ukupnog broja gazdinstava, 3,1% je veličine preko 20 ha i obuhvataju 44% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, gazdinstva do 5 ha čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su premale da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agro‐prerađivačima, a dodatni ograničavajući faktor je nedostatak veština i znanja proizvođača koji se ogleda u niskim prosečnim prinosima, naročito na manjim gazdinstvima. Zbog pomenutog načina proizvodnje, preko 20% ukupnog broja zaposlenih radi u sektoru poljoprivrede.

Brој rеgistrоvаnih pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа bеlеži kоnstаntаn pоrаst (2015. ukupnо 486.718 gаzdinstаvа, оkо 75% pоpisаnоg brоја), јеr је rеgistrаciја оsnоvni uslоv zа dоbiјаnjе svih оblikа pоdsticаја. Ukupan iznos subvencija beleži pad između 2014. i 2015. godine, sa 34,9 na 24,8 mlrd. RSD. Тrеnutnа pоlјоprivrеdnа pоlitikа Srbiје nе fаvоrizuје vеlikе prоizvоđаčе u оdnоsu nа mаlе i srеdnje, osim štо su u pоvlаšćеniјеm pоlоžајu pоlјоprivrеdni prоizvоđаči kојi sе bаvе prоizvоdnjоm u pоdručјimа sа оtеžаnim rаdоm u pоlјоprivrеdi kоd kоnkurisаnjа zа pоdsticаје kоd оdrеđеnih mеrа (prvеnstvеnо mеrа rurаlnоg rаzvоја). Izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz decembra 2014. godine, korisnici subvencija mogu biti registrovana gazdinstva koja imaju do 20 ha zasađene površine. Takođe, izmenama ovog zakona ukidaju se subvencije licima koja su uzela u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Prisutna je tehničko‐tehnološka zaostalost poljoprivrednog sektora, ali i prehrambene industrije. Kako je trgovina sa EU sada potpuno otvorena, niske performanse prehrambene industrije (koja je dugo poslovala zaštićena na domaćem tržištu) mogle bi biti ograničavajući faktor lanca poljoprivredne proizvodnje i prerade. Poljoprivreda Srbije dobro je mehanizovana u pogledu broja i snage traktora, međutim, traktori u srednjim i malim gazdinstvima uglavnom su polovni i dotrajali, a prisutan je nedostatak specijalizovanih poljoprivrednih mašina. Opremljenost objekata za smeštaj stoke je vrlo neujednačena i uslovljena je, pre svega, stepenom specijalizacije i veličinom stada. Prisutne su i velike regionalne razlike.

Osnovni pravci razvoja sektora poljoprivrede definisani su usvojenom Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014–2024. Pripremljeni su Nacionalni program za poljoprivredu 2015–2020. godine i Nacionalni program ruralnog razvoja 2015–2020. godine, koji predstavljaju srednjoročne dokumente u kojima su identifikovani ključni problemi sektora i u kojima su precizno razrađene mere za prevazilaženje pomenutih problema. Bazirani su na pomenutoj Strategiji, Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Nacionalnom programu za prihvatanje pravnih tekovina EU), pri čemu su podržani od strane Evropske Komisije. Usvajanje ovih dokumenata se očekuje do kraja 2015. godine.

U sektoru poljoprivrede postignut je određeni napredak u pogledu proširenja Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN ‐ Farm accountancy data network), kao i u pogledu implementacije IPARD programa (Izveštaj EK o napretku Srbije 2015, str. 38).

Prioritetna strukturna reforma 9. UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I POLOŽAJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA


Unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje sprovodiće se kroz institucionalni okvir predviđen za realizaciju IPARD programa 2014‐2020, Nacionalnog programa za poljoprivredu 2015‐2020. i Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2015‐2020. u kojima su definisane mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava na srednjeročnom nivou. IPARD programom su definisani prioritetni sektori u kojima je moguće postići najviši nivo konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava na domaćem i inostranom tržištu (sektori: mleko, meso, voće i povrće, ratarske kulture). Nacionalni programi i

23

IPARD program su komplementarni, i to na način da su IPARD mere namenjene ekonomski snažnijim poljoprivrednim gazdinstvima, dok nacionalne mere u fokusu imaju male poljoprivredne proizvođače, što do sada nije bio slučaj (nacionalne mere koristila su sva registrovana poljoprivredna gazdinstva).


U toku je uspostavljanje institucionalnog okvira. Okončanje procesa akreditacije svih struktura u Republici Srbiji od strane Evropske komisije neophodnih za sprovođenje strukturne reforme (u delu koji se odnosi na IPARD program) očekuje se u toku 2016. godine. Sprovođenje nacionalnih reformi za unapređenje konkurentnosti gazdinstava definisano je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kroz mere ruralnog razvoja, dok je plan njihovog usklađivanja sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom sadržan u strateškim dokumentima.


Neuspostavljene odgovarajuće administrativne strukture u punom kapacitetu (Upravljačko telo i IPARD Agencija); Nepovoljni uslovi predfinansiranja investicija (otežano finansiranje iz sopstvenih izvora i korišćenje kredita sa visokim kamatnim stopama); Nedovoljna iskorišćenost sredstava; Neuspostavljena struktura za podršku implementacije mera unapređenja konkurentnosti (izdavanje dozvola, promocija programa itd).


Kroz realizaciju investicija u izgradnju/adaptaciju objekta ili nabavku nove opreme i mehanizacije, stvoriće se uslovi za unapređenje konkurentnosti, korišćenjem novih tehnologija i kroz smanjenje troškova proizvodnje, što će dovesti do smanjenja cene koštanja i povećanja cenovne konkurentnosti proizvoda. Takođe, povećanje investicija u prerađivačke kapacitete doprineće povećanju proizvodnje proizvoda više faze prerade i povećanju vrednosti izvoza. Kupovinom nove opreme i mehanizacije i izgradnjom novih objekata smanjuju se troškovi amortizacije i održavanja, čime se smanjuju ukupni troškovi proizvodnje i povećava produktivnost.


Realizacija reformi iz IPARD i nacionalnog programa ima za cilj podizanje kvaliteta života i rada u ruralnim područjima Srbije i pružanje mogućnosti za ostvarenje dodatnih prihoda. Krajnji korisnici su poljoprivredni proizvođači, bilo da su fizička ili pravna lica, koji će ralizacijom svojih investicija direktno uticati na povećanje zaposlenosti u ruralnim područjima i poboljšati uslove rada na poljoprivrednim gazdinstvima. Za realizaciju investicija u okviru IPARD programa, jedan od propisanih uslova za povraćaj sredstava je da se na gazdinstvu primenjuju minimalni nacionalni standardi u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Sam predmet investicije mora da ispuni EU standarde iz ovih oblasti.

Indikatori za praćenje sprovođenja prioritetne strukturne reforme 1) Stepen iskorišćenosti sredstava iz IPARD Programa; 2) Broj podržanih projekata u oblasti prerade – BV: (), CV: 463 (); 3) Broj preduzeća koja investiraju u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora – BV: (), CV: 46 (); 4) Broj novostvorenih radnih mesta u oblasti prerade – BV: (), CV: 160 (); 5) Broj gazdinstava koja su modernizovala proizvodnju u primarnoj proizvodnji – BV: (), CV: 600 (); 6) Broj gazdinstava koja napreduju ka dostizanju standarda EU – BV: (), CV: 843 ()

2. Razvoj sektora industrije

Industrija Srbije opterećena je strukturnim slabostima, a najznačajnije su: nedovoljno razvijena industrija koja proizvodi razmenjive proizvode kao posledica nedovoljnog nivoa investicija, visok udeo sirovina u proizvodnji i izvozu, nedovoljno razvijeni tržišni mehanizmi i nedostatak konkurencije, odsustvo ciljanog

24

industrijskog razvoja i nedovoljno efikasno upravljanje sistemom podrške države za promovisanje investicija i izvoza.

Nedovoljan nivo investicija u sektor industrije, pre svega prerađivačke industrije i nekonkurentnost srpskih proizvoda uticali su na promenu privredne strukture, gde je došlo do rasta učešća BDV usluga i pada BDV industrije (udeo BDV industrije u ukupnoj BDV se konstantno smanjivao, sa 25,3% u 2001. na minimalnih 17,7% u 2010. godini). Od 2010. beleži se suprotan trend i rast udela BDV industrije. Ovaj trend reindustrijalizacije započet je velikim prilivom investicija u automobilskoj industriji i njenim dobavljačima (Fiat Automobili Srbija) kao i većim investicijama u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije kao i industrije električnih aparata i mašina. U istom periodu dolazi i do sužavanja trgovniskog deficita koji je pre krize u 2008. bio na nivou 25% BDP‐a, a od 2010. do 2014. je u proseku na nivou od 14% BDP‐a.

Dosadašnji industrijski razvoj uglavnom nije bio planski usmeravan. Mere industrijske politike nisu bile dovoljno fokusirane na ključne komparativne prednosti Srbije, prvenstveno u pogledu prioritizovanog sektorskog pristupa. Novi zakon o ulaganjima bi trebalo da podrži ulaganja u identifikovane prioritetne privredne grane.

Zbog nedovoljno razvijenih tržišnih mehanizama, domaće tržište ne može u potpunosti da odgovori na zahteve potencijalnih investitora. Nedostatak konkurencije ne podstiče kompanije da ulažu i inoviraju proizvodne procese, pa je izražen problem niske produktivnosti i usporenog tehnološkog restrukturiranja preduzeća. Ovo sve za posledicu ima nedovoljnu diversifikaciju proizvoda, i koncentraciju ka proizvodnji onih proizvoda sa niskom BDV.

Postojeći sistem podrške države za promovisanje investicija i izvoza je fragmentiran, nesinhronizovan, nedovoljno transparentan i nedostaju mu odgovarajući mehanizmi za evaluaciju. Za razvoj industrije ključan je priliv SDI i to u sektorima proizvodnje gotovih proizvoda i izvozno orijentisanim sektorima, kao i restrukturiranje i reinženjering koji podrazumeva tehnološku modernizaciju izvoznih oblasti. Potrebno je podsticati ulaganja u nove tehnologije, procese i usluge, ulaganja u proizvode sa većom dodatnom vrednošču i stepenom finalizacije, koji zadovoljavaju evropske i međunarodne standarde. Podsticanje privatnih i javnih investicija je preporuka iz Izveštaja EK o napretku Srbije za 2015. (str. 29).

Prioritetna strukturna reforma 10. PODIZANJE KONKURENTNOSTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE


Reforma predstavlja kombinaciju zakonodavnih i administrativnih mera i aktivnosti i obuhvata: prioritizaciju industrijskih grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj, izradu akcionih planova za njihovu implementaciju, izradu i usvajanje zakonskih i podzakonskih akata za realizaciju novih akcionih planova prioritetnih industrijskih grana, reformu rada agencija u nadležnosti Ministarstva privrede (MP) za realizaciju programa orijentisanih na podršku investicijama i izvozu i razvoj sistema monitoringa i evaluacije. Ova reforma će pomoći stvaranju fokusirane i bolje koordinisane politike razvoja industrijskog sektora, kao i unapređenju efikasnosti javnih institucija koji učestvuju u njenoj implementaciji. Reforme u sekotru prerađivačke industrije su ključne i to pre svega reforma sistema podrške investicijama i izvozu, definisana Strategijom i politikom razvoja industrije Republike Srbije od 2011‐2020. godine.


Tokom 2015. godine pripremljena je Analiza strateške svrsishodnosti institucija u nadležnosti MP, usvojen je Zakon o ulaganjima, utvrđena je Metodologija za prioritizaciju industrijskih grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj upotrebom kompozitnog Indeksa razvojnih potencijala.


25

Pogoršanje poslovnog okruženja ‐ pad rejtinga na “Doing business” listi; Neadekvatan pristup izvorima finansiranja; Neefikasnost javne administracije; Ograničen uticaj državnih programa i programa finansiranih iz stranih izvora.


Reforma će uticati na rast konkurentnosti domaće industrije kroz fokusiranje svih državnih aktivnosti na izabrane prioritetne industrijske grane. Kreiranjem predvidivog, jasnog i transparentnog sistem državnih podsticaja povećaće se stepen investicione aktivnosti u Srbiji što vodi i opštem privrednom rastu. Program podrške biće pripremljen u skladu sa zahtevima i potrebama privrednika i orijentisan na povećanje izvozne aktivnosti industrijskog sektora, posebno grana sa većom dodatom vrednošću, što takođe utiče na konkurentost i održiv rast BDP‐a.


Podizanje konkurentnosti sektora prerađivačke industrije kroz sistem podrške investicijama i izvozu, podrazumeva stvaranje povoljnijih i bezbednijih uslova za rad u skladu sa EU standardima, kao i zapošljavanje (najviše visokoobrazovanog) radno sposobnog stanovništva. Na taj način povećaće se i socijalna sigurnost i životni standard građana.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Godišnja stopa rasta vrednosti izvoza prerađivačke industrije (u EUR) ‐ BV: 2,2% (2014), CV: (); 2) Učešće BDP prerađivačke industrije u BDP Srbije – BV: 15,7% (2014), CV: ()

3. Razvoj sektora usluga

Ključni problemi sektora usluga: nemogućnost malih i srednjih preduzeća da iskoriste prednosti unutrašnjeg tržišta Evropske unije, nedovoljna obaveštenost o uslovima i postupcima za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga i otpočinjanje poslovanja, nisko učešće e‐trgovine, neiskorišćen turistički potencijal. Sektor usluga ima veliki udeo u BDP‐u Srbije (oko 55%). Međutim, u strukturi usluga niska je zastupljenost usluga zasnovanih na znanju, a nedostatak veština i znanja je uočen kao jedna od glavnih prepreka razvoju složenijih usluga tj. usluga sa većom dodatom vrednosti i onih koje se mogu pružati na međunarodnom nivou. Usluge zasnovane na znanju (knowledge‐intensive services) u 2013. zapošljavaju 24% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji (34% u ЕU28) i učestvuju sa 26% u BDP‐u (31,3% u EU28), dok sa druge strane usluge koje ne zahtevaju posebne veštine i znanja (less knowledge‐intensive services) zapošljavaju 41% ukupnog broja zaposlenih (42,6% u EU28) koji stvaraju svega 24% BDP (36,5% u ЕU28).

Mala i srednja preduzeća (MSP) ne mogu u potpunosti da iskoriste prednosti unutrašnjeg tržišta Evropske unije i da prošire svoje poslovanje izvan nacionalnih granica, što je uslovilo potrebu transponovanja Direktive o uslugama u domaće zakonodavstvo (Izveštaj EK o napretku Srbije za 2015, str. 32) kroz pripremu Zakona o uslugama, definisanje nacionalne liste usluga na koje će se zakon odnositi i preciziranje plana sektorskog usklađivanja propisa u ovoj oblasti. Aktivnosti koje su započete finansiraju se iz sredstava Norveške bilateralne pomoći. Istovremeno, pružaoci usluga ne mogu na jednom mestu naći sve informacije koje su im neophodne za početak poslovanja. Uspostavljanjem posebnog servisa Jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT), koja je detaljnije predstavljena u okviru oblasti Poslovni ambijent kao deo strukturne reforme broj 13, omogućiće se pružaocima usluga sve neophodne informacije o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava i dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Srbiji i državama EU, kao i da se sve procedure u perspektivi mogu obaviti elektronskim putem, što će značajno smanjiti troškove otpočinjanja poslovanja i obezbediti transparentnost.

Učešće e‐trgovine u ukupnoj trgovini je još uvek na niskom nivou. Kroz projekat IPA 2012 ''Razvoj elektronskog poslovanja'' započete su aktivnosti na prevazilaženju niskog nivoa informisanosti i

26

edukovanosti predstavnika MSP, s jedne, i potrošača, s druge strane. Pored podizanja svesti trgovaca i potrošača o prednostima e‐trgovine neophodno je nastaviti usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti e‐trgovine (Izveštaj EK o napretku Srbije za 2014, str. 48). Sa sadašnim nivoom razvoja nacionalne IKT infrastructure (detaljnije videti u odeljku Komunikaciona infrastruktura), MSP imaju potencijal za razvoj kanala prodaje posredstvom e‐trgovine i mogućnost za povećanje konkurentnosti, povećanje produktivnosti i generisanje više radnih mesta. Brži razvoj e‐poslovanja (npr. kroz uvođenje e‐faktura) dodatno bi poboljšalo konkurentnost domaćih kompanija.

U pogledu turističkih usluga, ciljevi koji su bili utvrđeni Strategijom razvoja turizma za period od 2005‐2015. godine, nisu ostvareni, delimično i usled posledica globalne ekonomske i finansijske krize i pada životnog standarda, kao i nedovoljno usmerenih mera u ovoj oblasti. Srbija, međutim, raspolaže značajnim turističkim potencijalom koji je moguće značajnije valorizovati u narednom periodu. Ovaj potencijal zasniva se pre svega na prirodnim resursima, povoljnoj klimi, termalnim banjama, planinskim centrima, potencijalnu za banjski i seoski turizam, kao i povoljan položaj za centar usluga u regionu za razvoj kongresnog turizma. Potrebno je pripremiti kapitalne projekate za bolju iskorišćenost ovih potencijala kroz unapređenje infrastructure i modernizaciju kapaciteta. Poređenjem indikatora stepena iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta2 Srbije i EU‐28 (17,2% i 23,9% u 2013., izvor Eurostat) može se videti manja efikasnost u privlačenju turista. Ipak, u prvih osam meseci 2015. u odnosu na isti period 2014. godine, broj turista u Srbiji veći je za čak 12,5%, broj noćenja za 9,2%, a devizni priliv je u prvih sedam meseci 2015. godine u porastu od 7% izraženo evrima. Ovaj rast je dodatno podstaknut posebnim merama Vlade za podsticaj domaćeg turizma.

U cilju povećanja prihoda od turizma moguće je podsticati razvoj turizma ulaganjem u razvoj infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama, ulaganjem u projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, unapređenjem turističkog prometa domaćih turista i privlačenjem organizovanih grupa stranih turista. Pored ovih mera, najveći potencijalni doprinos turističkoj ponudi Srbije mogao bi poticati od strateškog razvoja ukupne banjske ponude, koji još uvek nije osmišljen.

Pored ove reforme, za celokupan razvoj sektora usluga predviđen je paket mera čiji je cilj veća transparentnost uslova poslovanja za pojedine vrste usluga u Srbiji što je u skladu sa evropskom Direktivom o uslugama (detaljnije u odeljku Poslovni ambijent, korporativno upravljanje, borba protiv sive ekonomije).

Oblast POSLOVNI AMBIJENT, KORPORATIVNO UPRAVLjANjE, BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE

Nedovoljno razvijeno poslovno okruženje posledica je ponajviše: nedovoljnog pristupa MSPP finansijskim sredstvima, neadekvatnog korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, nepostojanja jedinstvenog sistematskog zakona koji propisuje vrste naknada za korišćenje javnih dobara, nepostojanja efikasnog sistema inspekcijskog nadzora, nedovoljno efikasnog procesa izdavanja građevinskih dozvola, nedovoljno razvijenog javno‐privatnog partnerstva. U pogledu opštih uslova poslovanja, iako je popravljen rejting na međunarodnoj listi Svetske banke Doing business, gde je Srbija na 59. poziciji na rang listi od 189 zemalja u 2015. (68. pozicija u 2014.), postoji i dalje značajan prostor za unapređenje poslovnog ambijenta, naročito u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Neadekvatan pristup finansijskim sredstvima, neefikasan regulatorni i investicioni okvir, jedan je od osnovnih problema razvoja sektora MSPP u Srbiji (sektora koji generiše oko 2/3 zaposlenosti i oko 34% BDP Srbije). Pristup izvorima finansiranja u Srbiji je naveden kao najproblematičniji faktor poslovnog okruženja u Globalnom izveštaju o konkurentnosti 2015–2016. Svetskog ekonomskog foruma, a takođe je potreba za unapređenjem pristupa izvorima finansiranja MSP naglašena i u Izveštaju EK o napretku Srbije za 2015. (str 2 Stepen iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta predstavlja % ukupnog broja noćenja u jednoj godini od maksimalno mogućeg broja noćenja (broj ležajeva *365)

27

47). Ključni problemi pristupa izvorima finansiranju MSP su sledeći: regulatorni okvir koji utiče na formiranje kamatnih stopa banaka još uvek nije dovoljno podsticajan; neadekvatnost proizvoda i usluga banaka za MSP i koncentracija na druge tržišne segmente; nepostojanje značajnih alternativnih kanala za pristup finansiranju MSP; ograničen uticaj državnih programa i programa finansiranih iz stranih izvora; slabi finansijski kapaciteti MSP i pregovaračka pozicija u odnosu na banke.

Osnovni problemi funkcionisanja javnih preduzeća odnose se na aspekte neadekvatnog korporativnog upravljanja (sistem upravljanja i kontrole rada javnog preduzeća, odnosno skup najvažnijih pravila po kojima funkcioniše unutrašnja organizacija javnog preduzeća): nedostatak funkcije planiranja na strateškom i operativnom nivou, nizak nivo operativnih i finansijskih učinaka, nedostatak efikasnosti i nizak kvalitet usluga, nedostatak profesionalizma i dr. Poslovna neefikasnost javnih preduzeća determiniše performanse poslovanja celog poslovnog sektora (gubitak javnih preduzeća do juna 2015. iznosi 23,6 mlrd. RSD). Velika javna preduzeća u sektoru saobraćaja i energetike godinama su neefikasna, opterećena nenaplativim potraživanjima i kumuliranim gubicima.

Paralelno sa uvođenjem korporativnog upravljanja u sva javna preduzeća, u toku je reorganizacija i finansijsko restrukturiranje najvećih javnih preduzeća JP Elektroprivreda Srbije, JP Srbijagas i JP Železnice Srbije. Cilj ove reorganizacije je da ne bude u budućnosti više potrebe da Vlada daje nove subvencije, izdaje garancije i kredite za likvidnost ovih preduzeća. Organizacionim reformama u ovim preduzećima eliminisaće se poslovni gubici i povećati efikasnost u njihovom poslovanju, što će se usled njihovog velikog značaja pozitivno preneti na privredna kretanja i konkurentnost privrede.

Javna uprava uglavnom je neefikasna u pružanju usluga privredi i građanima. Ne postoji jedinstven zakon koji propisuje vrste naknada za korišćenje javnih dobara, obveznike, visinu, odnosno elemente za utvrđivanje visine naknada, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda, kao i nadležnost za kontrolu i naplatu. Formiranjem sveobuhvatne i ažurne elektronske baze administrativnih zahteva, građanima i privredi bi se omogućio lak pristup potrebnim informacijama i time izbeglo stvaranje neopravdanih dodatnih troškova i ušteda vremena potražioca javnih usluga. Administrativno opterećenje koje privredni subjekti u Srbiji snose iznosi oko 4% BDP (prema istraživanju USAID BEP projekta za 2013. godinu), a parafiskalno opterećenje 1,97% BDP (prema istraživanju NALED 2014. godine). U uporedivim zemljama, administrativno opterećenje koje snose privredni subjekti na nivou je od 2‐3% BDP‐a.

Veliki obim „sive“ ekonomije (oko 30% BDP‐a, detaljnije u odeljku Upravljanje javnim finansijama) nepovoljno utiče na privredne aktivnosti na domaćem tržištu i ograničava konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu. Tome je, pored nereformisane Poreske uprave (detaljnije izloženo u odeljku Upravljanje javnim finansijama), značajno doprinela i sistemska neuređenost u oblasti inspekcijskog nadzora. Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru (usvojen 15. aprila 2015. godine), kao i usvojeni podzakonski akti, uključujući i Odluku o obrazovanju Koordinacione komisije 23. jula 2015. (SG 66/15), trebalo bi da regulišu stanje u ovoj oblasti. Uspostavljanjem jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije (e‐Inspektor) omogućiće se efikasniji, efektivniji i združeni rad svih inspektorata, što će dovesti ne samo do smanjenja sive ekonomije, već i do povećanja budžetskog priliva od poreza i doprinosa.

Jedna od osnovnih determinanti niskog ranga Srbije na listi “Doing Business” vezana je za neefikasnost izdavanja građevinskih dozvola. U ovoj oblasti, u 2014. godini Srbija je zauzimala 178 poziciju dok je u 2015. popravila rang za čak 39 mesta. Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, uvodi se objedinjeni postupak koji obuhvata dobijanje lokacijskih uslova, svih neophodnih komunalnih priključaka, tehničkkih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola. U odnosu na prethodno zakonsko rešenje, sada se uspostavlja jedinstvena komunikacija između potencijalnog investitora i nadležnog organa, pri čemu je obaveza Republičkog geodetskog zavoda da komunicira sa ostalim državnim organima i organizacijama (uspostavljajući time jednošalterski sistem). Bitan deo sprovedene reforme je ukidanje naknade za uređenje

28

građevinskog zemljišta za proizvodne objekte (uključujući i skladišta), čime se smanjio trošak građenja. Od 1. januara 2016. godine, uspostaviće se sistem za elektronsko izdavanje dozvola koji će dodatno olakšati postupak i unaprediti brzinu njihovog pribavljanja.

Od stupanja na snagu Zakona o javno‐privatnom partnerstvu i koncesijama (2011.) i osnivanja Komisije za javno‐privatna partnerstva (2012.), u Srbiji je realizovan mali broj projekata javno‐privatnog partnerstva (JPP). Takođe, ne postoje veliki projekti JPP koji se trenutno sprovode u Republici Srbiji (izveštaj MMF‐a o Pripremi i izveštavanju o fiskalnim rizicima iz marta 2015.), ali postoji sve veća potreba i interesovanje za sprovođenje novih projekata. Potrebno je razviti kapacitete za procenu i izveštavanje o fiskalnim rizicima u vezi sa projektima JPP, imajući u vidu da postojeći kapaciteti nisu adekvatni. Vlada se obavezala da će izgraditi kapacitete u Ministarstvu finansija koji će biti u stanju da razumeju, procenjuju i izveštavaju o fiskalnim implikacijama, rizicima i dugoročnim neto koristima od projekata JPP (“stand‐by“ aranžman sa MMF‐om).

Prioritetna strukturna reforma 11: PAKET MERA ZA POBOLjŠANjE PRISTUPA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA ZA MSPP


Poboljšanje pristupa finansiranja za MSPP obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za MSPP, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenje sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja. Predložena reforma predstavlja implementaciju prioritetnih aktivnosti u okviru drugog stuba Strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015‐2020. godine. Stimulisanje privatnih ulaganja putem stvaranja državnih šema za podršku kreditiranja, kao i poboljšanje okruženja za privredne subjekte (posebno MSP) preporuka je iz Izveštaja EK o napretku Republike Srbije za 2015. (str. 47.)


Predložena reforma je nastavak primene reforme iz NERP za 2015. Do sada je sproveden niz mera i aktivnosti za njenu realizaciju. Aktivnosti na realizaciji prve tranše „Apeks zajma za MSP i druge prioritete III/A” Evropske investicione banke (EIB), u iznosu od 150 mil. EUR su u završnoj fazi. Započete su pripreme za vođenje pregovora sa EIB u cilju odobravanja druge tranše zajma vrednosti 150 mil. EUR. Vlada je u septembru 2015. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme sa budžetom od 200 mil. RSD. Zatražena su sredstva iz IPA 2016. za početak sprovođenja finansijskih instrumenata, u okviru Sektorskog planskog dokumenta za konkurentnost. Unapređeno je informisanje MSPP o raspoloživim izvorima finansiranja kroz uspostavljanje i redovno ažuriranje Portala Privredne komore Srbije (http://poslovanje.rs/). UniCredit banka je realizovala kreditnu liniju koja iznosi 30 mil. EUR pokrivenih EIF garancijom. Usluga održavanja obuke Investiciona spremnost je razvijena u saradnji sa projektom „Program objedinjene podrške inovacijama ‐ ISP“, koji je završen 2013. Preko projekta je pripremljena metodologija i obučene su akreditovane regionalne razvojne agencije za sprovođenje ove obuke. Obuka o investicionoj spremnosti je jedna od deset obuka koje se sprovode kroz Program standardizovanog seta usluga koje realizuju akreditovane regionalne razvojne agencije.

U pogledu unapređenja institucionalnog okvira za mikrofinansiranje, Narodna banka Srbije već duži period učestvuje u aktivnostima sagledavanja mogućnosti uvođenja ne‐depozitnih finansijskih institucija, sa posebnim osvrtom na one koje se bave kreditiranjem stanovništva i MSPP poznatije kao „mikro finansijske institucije“. Aktivnosti na analizi potreba uvođenja ove vrste institucija pomognute su i projektom USAID‐a – BEP (Business Enabling Project). Projekat je u razvojnoj fazi i za 2016. godinu nije određen ni jedan konkretan cilj u smislu regulatornog uređenja odnosno izmena domaćeg pravnog okvira od strane

29

nadležnih institucija, ali će analize i aktivnosti na finalizaciji ovog projekta biti nastavljene i tokom sledeće godine.


Makroekonomska i fiskalna nestabilnost; Potencijalna nedovoljna saradnja i koordinacija nadležnih državnih organa, organizacija i tela; Potencijalan nedostatak finansijskih sredstava (ako ne budu odobrena potrebna sredstva iz IPA fondova).


Unapređenje sistema finansijske podrške MSPP preko reformisanih javnih finansijskih institucija dovešće do osnivanja novih preduzeća/preduzetnika, modernizacije postojećih proizvodnih kapacetita, unapređenja proizvodnih procesa, poboljšanja kvaliteta proizvoda i usluga, što će u krajnjoj instanci povećati obim proizvodnje, izvoza i zaposlenosti i unaprediti konkurentnost sektora MSPP.


Povećanje aktivnosti sektora MSPP zbog povoljnijih uslova finansiranja će dovesti do otvaranja novih radnih mesta, povećanja tražnje na tržištu rada, kvalitetnije ponude radne snage, što će se odraziti na povećanje zaposlenosti, bruto zarada i životnog standarda građana.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Udeo kredita MSP u ukupnim kreditima privredi (izvor NBS) ‐ BV: 18,9% (2013.), CV: (); 2) Pristupačnost finansijskih usluga (GCI) ‐ BV: rang 110/144 (2015‐2016.), CV: rang <60 (2020.); 3) Ukupan broj MSPP (RZS) – BV: 315.412 (2013.), CV: 350.000 (2020.)

Prioritetna strukturna reforma 12. REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA


Predložena strukturna reforma obuhvata četiri mere: Mera 12.1. Uvodjenje korporativnog upravljanja u javna preduzeća; Mera 12.2. Reforma železnice; Mera 12.3. Reforma JP EPS i Mera 12.4. Refroma JP Srbijagas.

Uvodjenje korporativnog upravljanaja u javnim preduzećima obuhvata sledeće aktivnosti: izrada zakonskih i podzakonskih dokumenata; uvođenje sistema licenciranja menadžera i članova nadzornih odbora, unapređenje sistema praćenja i odgovornosti za preduzeća koja su u vlasništvu države. Uvođenje korporativnog upravljanja bazira se na dva ključna stuba koja povećavaju nivo transparentnosti rada i depolitizaciju javnih preduzeća: profesionalizacija menadžmenta i sistem kontrole rada. Unapređenje korporativnog upravljanja, preporuka je iz Izveštaja o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija za 2015 (Poglavlje 4.) i zajedničkih zaključaka sa ekonomskog i finansijskog dijaloga između država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske.

Ostale mere obuhvataju reformu 3 velika javna preduzeća u sektoru saobraćaja i energetike koja su godinama neefikasna, opterećena nenaplativim potraživanjima i kumuliranim gubicima. U okviru aranžmana sa MMF‐om Srbija se obavezala za uvođenje principa „čvrstog budžetskog ograničenja“ u poslovanje ovih preduzeća. Na predlog resornih ministarstava Vlada je usvojila programe korporativnog i finansijskog restrukturiranja velikih sistema JP Elektroprivreda Srbije, JP Srbijagas i Železnice Srbije a.d. u cilju unapređenja njihove organizacione strukture i sistema upravljanja, kao i uklanjanja negativnog uticaja na javne finansije i privredu.

30


U pogledu uvođenja korporativnog upravljanja u javna preduzeća, u okviru Ministarstva privrede formiran je Sektor za kontrolu i nadzor nad radom javnih preduzeća, formirana je Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, uvedeno je sistematsko analiziranje poslovanja javnih preduzeća.

Kompanija Železnice Srbije a.d. podeljena je, u skladu sa iskustvima iz zemalja EU, na 4 preduzeća: za putnički saobraćaj, za teretni saobraćaj, za infrastrukturu i holding kompaniju. Promene će pratiti i reorganizacija menadžmenta. Očekuje se početak funkcionisanja ugovornog odnosa između države i železničkih kompanija do kraja 2015. godine. Usvojena je studija od strane vladine međuresorne Radne grupe (15. oktobra) koja daje generalno dobre smernice (okvir) za nastavak procesa restrukturiranja Železnice Srbije. U okviru studije je i Plan reforme za 2017‐2020. godinu za smanjenje broja zaposlenih u železničkim kompanijama koji je identifikovan u saradnji sa Svetskom bankom i drugim MFI. U vezi sa socijalnim programom, u ovom trenutku ne može se govoriti o načinu rešavanja viška zaposlenih dok se ne postigne dogovor sa sindikatima i dok se precizno nedefiniše izvor sredstava za finansiranje i termin raspoloživosti tih sredstava.

Takođe, usvojen je plan korporativnog restrukturiranja JP EPS (u novembru 2014.) i plan finansijskog restrukturiranja JP EPS (u junu 2015.). Uspostavljena je nova organizaciona struktura EPS‐a (u julu 2015. koja podrazumeva postojanje zavisnih preduzeća za proizvodnju električne energije, za distribuciju i za snabdevanje. Po okončanju tekućeg procesa korporativnog restrukturiranja i finansijske konsolidacije ići će se na promenu pravnog statusa JP EPS u akcionarsko društvo (do 1. jula 2016. godine).

Usvojen je plan korporativnog restrukturiranja JP Srbijagas (u decembru 2014.) i uspostavljena je nova organizaciona struktura JP Srbijagas u avgustu 2015. koja uključuje postojanje zavisnih preduzeća za prenos i za distribuciju. U toku je priprema sveobuhvatnog plana restrukturiranja, uz konsultacije sa Svetskom bankom, s ciljem definisanja mera i reformi koje su potrebne za postizanje dugoročnije finansijske održivosti i konkurentnosti JP Srbijagas. U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike u pripremi je definisanje uslova za angažovanje nezavisne revizorske kuće koja će sagledati realno finansijsko stanje kompanije i definisati plan restrukturiranja, odnosno mere koje se mogu sprovesti u 2016. godini. Plan restrukturiranja biće završen do kraja marta 2016.


Povećanje nivoa transparentnosti rada i depolitizacija javnih preduzeća je više politički nego ekonomski proces, te se ključni rizik nalazi u političkoj podršci u uvođenju korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Takođe, rizik predstavlja spremnost naših obrazovnih institucija da pruže adekvatne i kvalitetne programe obuke vezane za korporativno upravljanje. Rizici u sprovodjenju restrukturiranja tri velika državna javna preduzeća su: neblagovremeno obezbeđivanje finansijskih sredstava neophodnih za restrukturiranje radne snage u novim kompanijama, reprogramiranje obaveza i potraživanja, rešavanje imovinsko‐pravnih pitanja.


Reforma javnih preduzeća treba da doprinese povećanju njihove efikasnosti putem smanjenja nepotrebnog trošenja resursa, povećanja obima i poboljšanja kvaliteta usluga, modernizaciju tehnologije i sl. Povećanje efikasnosti javnih preduzeća ima veliki značaj za povećanje efikasnosti ukupne privrede, kako zbog velike vrednosti usluga koje oni isporučuju, tako i zbog velikog dela društvenog bogatstva koje se nalazi pod njihovom kontrolom. Osposobljavanjem javnih preduzeća da posluju po tržišnim uslovima, ukinuće se državna pomoć i subvencije, što pozitivno utiče na javne finanasije i konkurentnost privrede.

Očekivani efekat od reforme železnice, jesu efikasnije železničke kompanije kao rezultat njihovog unapređenog institucionalnog, korporativnog i finansijskog upravljanja. Ugovorni odnos između države i

31

železnica će omogućiti da se na efikasan način upravlja sredstvima koja se iz Budžeta daju železničkim kompanijama u smislu konkretnog vrednovanja njihovog učinka i transparentnog trošenja sredstava koja se dotiraju železnici. Pored toga, a uzimajući u obzir i planirano restrutkruiranje radne snage, krajnji cilj mere jeste da srpske železnice budu konkurentne železnicama u regionu.

Plan finansijskog restrukturiranja JP EPS uključuje povećanje prihoda kroz efikasniju naplatu računa, niže tehničke i komercijalne gubitke, povećanje regulisane tarife za struju, smanjenje operativnih troskova što uključuje bolju efikasnost poslovanja, optimizaciju različitih ponuda za snabdevanje strujom i racionalizaciju broja zaposlenih. Unapređenje organizacione strukture i poboljšanje korporativnog upravljanja predstavlja prvi korak ka uspostavljanju finansijske samoodrživosti JP EPS.

Reforma JP Srbijagas će dovesti do efikasnijeg poslovanja koje će rezultirati smanjenjem izdvajanja iz budžeta po osnovu aktiviranig garancija JP Srbijagas. Osim reforme, sprovešće se i dijagnostička analiza sektora (po fregmentima) za distribuciju gasa, kako bi se sagledale mogućnosti za postizanje veće efikasnosti i ekonomije obima. Navedene aktivnosti sprečiće dalje pogoršanje finansijskog položaja JP Srbijagas i staviti preduzeće na putanju održivog poslovanja.

Očekivani efekti na društvo. Uvodjenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećama i restrukturiranje tri velika državna infrastrukturna preduzeća ima prevashodno za cilj povećanje efikasnosti rada javnih preduzeća i povećanje kvaliteta usluga koje pružaju građanima i privredi, čime se takođe smanjuje neproduktivno rasipanje novca poreskih obveznika.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme.

Indikatori za Meru 12.1: 1) % žena direktora i članova upravnih odbora JP u ukupnom broju direktora i članova upravnih odbora JP ‐ BV: 13% (2015.), CV: ≥20% (2018.) 30% (2020.); 2) Broj javnih preduzeća čiji je osnivač RS koja su imala gubitak – BV: 9 (2014.), CV: 0 (2020.); 3) Ukupan gubitak (u EUR) koji su ostvarila javna preduzeća čiji je osnivač RS – BV: 640.000.000 (2014.), CV: 0 (2020.)

Indikatori za Meru 12.2: 1) Iznos ili procenat smanjenja sredstava koje država izdvaja za železnički sektor 2) Procenat povećanja kvaliteta železničke usluge; 3) Procenat smanjenja vanrednih događaja usled unapređenja kvaliteta mreže.

Prioritetna strukturna reforma 13. POJEDNOSTAVLJENJE PROCEDURA ZA POSLOVANJE PRIVREDE


Uspostavljanje jedinstvenog javnog registra omogućiće privrednim subjektima i građanima pregled svih procedura koje je potrebno realizovati da bi se obezbedilo pružanje određene usluge, bez obzira na nivo vlasti, uključujući i sve troškove u vidu naknada, taksi i dr. Na ovaj način povećaće se predvidljivost poslovanja i smanjiti troškovi koje građani i privredni subjekti snose pri ostvarivanju zagarantovanih prava i ispunjenju obaveza nametnutih propisima. Takođe, ukloniće se informacione barijere za obavljanje poslovnih delatnosti u Srbiji. Uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT) jedan od zahteva Direktive o uslugama 2006/123/EZ čije je transponovanje obaveza preuzeta SSP‐om, poglavlje III, član 59. i isto je predviđeno Nacrtom zakona o uslugama. Ova reforma je definisana u Strategiji regulatorne reforme u RS za period 2012‐2014. i Strategiji za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015‐2020. godine.


32

U pripremi je Zakon o naknadama, Zakon o uslugama, Zakon o elektronskom poslovanju, Strategija razvoja sektora usluga sa akcionim planom (usvajanje na sednici Vlade se očekuje do kraja 2015.), Strategija regulatorne reforme i unapređenja sistema upravlajnja javnim politikama za period 2016‐2020. (javna rasprava je sprovedena u periodu 1‐21. oktobar 2015).


Kašnjenje u realizaciji donatorskih (IPA) sredstava iz kojih je planirano delimično finansiranje ove reforme u domenu analize i optimizacije procedura, neadekvatna saradnja i koordinacijlja nadležnih državnih organa, organizacija i tela na svim nivoima u pogledu popisivanja upravnih postupaka, administrativnih uslova i procedura, nekontinuirano održavanje jednom uspostavljenog registra, nedovoljna primena preporuka za pojednostavljenje procedura i smanjenje troškova od strane nadležnih ministarstava i drugih organa vlasti prilikom donošenja novih zakona, nemogućnost angažovanja dodatnih neophodnih ljudskih resursa.


Formiranjem sveobuhvatne i ažurne elektronske baze administrativnih zahteva, građanima i privredi bi se omogućio lak pristup potrebnim informacijama i time izbeglo stvaranje neopravdanih dodatnih troškova, ušteda vremena potražioca javnih usluga i povećanje efikasnosti pružaoca javnih usluga. Takođe usled smanjenja administrativnih troškova koje snose privredni subjekti u postupanju pred državnim organima, očekuju se dugoročni posredni uticaji u vidu osnivanja novih privrednih subjekata, povećanja ulaganja i privrednog rasta i odnosno povećanja formalne zaposlenosti.


Pozitivan efekat ove strukturne reforme je pravna sigurnost u postupanju pred državnim organima usled veće transparentnosti rada organa državne uprave, optimalnijeg poslovnog okruženja i smanjenja informacionih barijera za rast usluga.

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Administrativno opterećenje privrede u % BDP‐a – BV: 3,6% (2013.), CV: 3% (2018.).

Prioritetna strukturna reforma 14. USPOSTAVLJANJE ZAJEDNIČKE INFORMACIONE PLATFORME ZA SVE INSPEKCIJE NA REPUBLIČKOM NIVOU (E‐INSPEKCIJA)


Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije – e‐Inspektor vezano je za aktivnost sadržanu u Predlogu akcionog plana za implementaciju strategije e‐Uprave 2015‐2018. Ovom reformom ostvaruje se “unapređenje koordinacije inspekcija, zakonsko uređivanje i uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora” što cilj obuhvaćen Strategijom reforme javne uprave u RS i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.


U 2015. otpočela je koja predviđa izradu svih poslovnih procedura i pripremu tenderskog dokumenta za uspostavljanje informacione platforme e‐Inspektor. Popisani su poslovni procesi u svih 36 inspektorata na republičkom nivou. Urađena je procena hardverske infrastrukture potrebne za celokupan informacioni sistem (IS), koji uključuje i komunikaciju sa eksternim partnerima (APR, Uprava carina, Uprava za trezor).


Neblagovremeno ili nedovoljno obezbeđivanje sredstava u budžetu RS se mogu smatrati jednim od ključnih rizika sprovođenja ove reforme uzimajuću u obzir visoke troškove uspostavljanja zajedničke informacione

33

platforme. Potencijalni rizik je takođe u delu sprovođenja paralelnih reformskih procesa u oblasti unapređenja inspekcijskog nadzora, a posebno u delu razvoja kapaciteta inspekcija. Nalazi Analize efekata propisa vršene za potrebe izrade Zakona o inspekcijskom nadzoru pokazuju da većina inspekcija nema adekvatnu kadrovsku i tehničku opremeljenost, te je postoji rizik u pogledu povećanja efikasnosti postojećih kapaciteta po uvođenju e‐inspekcija, ali se time ne umanjuje potreba za angažovanjem dodatnih inspektora, njihove obuke i pružanja adekvatnih uslova za rad.


Razvijanjem efikasnog i jedinstvenog informacionog sistema omogućiće se efikasniji i efektivniji rad svih inspekcija, što će dovesti do pravilnijeg rada privrednih subjekata usled ciljane kontrole, sigurnijeg poslovnog okruženja usled bolje primene propisa, kao i manjeg opterećenja savesnih privrednih subjekata nepotrebnim i čestim inspekcijama. Takođe, ova reforma može dovesti i do smanjivanja sive ekonomije i povećavanja budžetskog priliva od poreza i doprinosa, kao i do rasta formalne zaposlenosti.


Bolјom koordinacijom inspekcijskog nadzora i razmenom informacija između inspekcija izbegava se preklapanje inspekcijskog nadzora koga vrše različite inspekcije, učestalost inspekcijskih poseta prema istom nadziranom subjektu i ponovno traženje istih stvari od istog subjekta. Tako se smanjuje administrativno opterećenje privrede i stvaraju uslovi za efikasnu alokaciju resursa inspekcija u isto vreme obezbeđujući veću transparentnost i pravnu sigurnost. U tom smislu očekuje se veće poverenje građana i privrede u institucije i veća stabilnost privrednog ambijenta.


1) Sve inspekcije na republičkom nivou koriste e‐inspekcije u 2018. godini.

Ostale reforme u ovoj oblasti

Uvođenje sistema elektronskog izdavanja građevinskih dozvola omogućiće efikasnu komunikaciju elektronskim putem podnosica zahteva za elektronske dozvole, organa lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja. Uvođenje ovog sistema je deo reforme postupka izdavanja građevinske dozvole, koja se od 1. marta 2015. sprovodi po objedinjenoj proceduri. Efekat ove reforme na konkurentnost ogleda se kroz rast dodate vrednosti građevinarstva, razvoj tržišta nepokretnosti, poboljšanje poslovne klime, privlačenje investicija i posledično razvoj mnogih privrednih grana, rast privredne aktivnosti i zaposlenosti. Realizacija ove strukturne mere predviđena je za prvi kvartal 2016.

Okončanje procesa privatizacije (pokretanjem stečajnog postupka, restrukturirarnjem i nalaženjem strateških partnera), prema novom Zakonu o privatizaciji i Zakonu o stečajnom postupku treba da bude realizovano do kraja 2015. (izuzeto je 17 strateški preduzeća). Očekivani efekti okončanja privatizacije su: pozitivan uticaj na javne finansije kroz smanjenje troškova iz budžeta RS koje iziskuju preduzeća sa velikim gubitkom, vraćanje sredstava u novčane tokove, povećanje produktivnosti preduzeća, stabilizacija privrednog okruženja i dugoročan pozitivan uticaj na privredni rast.

Oblast TEHNOLOŠKA APSORPCIJA I INOVACIJE

Ključni problemi u oblasti tehnološke apsorpcije i inovacija su: niska izdvajanja za nauku, nedovoljna saradnja nauke i privrede u pogledu komercijalizacije istraživanja i inovativnih projekata, nedostatak istraživača (“odliv mozgova”), nedostatak insitucionalnog okvira za podršku inovacijama, neizvesnost finansiranja naučnoistraživačkih organizacija.

34

Izdvajanja za nauku u Srbiji (1% BDP) su niža od proseka EU28 (2,01% BDP‐a u 2013. godini). Iz privatnog sektora dolazi svega 7,5% svih ulaganja u nauku, što je znatno ispod proseka EU28, gde čak 55% svih ulaganja u nauku čine investicije privatnog sektora.

I pored konstantnog rasta broja naučnih publikacija u Srbiji, nedostaje saradnja akademskih krugova sa privredom (Izveštaj EK o napretku Srbije za 2015. str. 64), kao i komercijalizacija istraživanja, što znatno umanjuje potencijal nauke u unapređenju konkurentnosti privatnog sektora. Pored niskih investicija, problem je i nedostatak ljudskih kapaciteta prouzrokovan značajnim odlivom mozgova kao i demotivisanošću istraživača (u Srbiji ima manje od 2.000 istraživača na milion stanovnika u odnosu na 5.000 u EU28). Značajni pomaci su napravljeni u prethodnom četvorogodišnjem ciklusu finansiranja naučnih projekata, kada je povećan broj finansiranih istraživača. Pored niskog broja istraživača, problem predstavlja i nedostatak mobilnosti između naučnoistraživačkih organizacija i privatnog sektora (zajedničke doktorske studije, mogućnost da istraživači provedu određeni period u privatnom sektoru, zajednički projekti i slično).

Dokazano je u međunarodnoj praksi da programe koje država sprovodi za podršku inovacionim aktivnostima u privatnom sektoru (sufinansiranje istraživanja i inovacija u privatnom sektoru) unapređuje njihovu efikasnost i ubrzava rast ovih preduzeća. Pored finansijske podrške države projektima javnog i privatnog sektora, važno je uspostaviti i institucionalni okvir za podršku inovacijama ‐ jedinice za transfer tehnologija, inkubatore za novoosnovana inovativna preduzeća i sl. Formalno je uspostavljana Centralna jedinica za transfer tehnologija u okviru Fonda za inovacionu delatnost iz projekta ”Istraživanje, inovacije i tehnološki transfer” IPA 2013, što će omogućiti komercijalizaciju određenog broja inovativnih projekata iz akademskog sektora i ojačati kapacitete postojećih jedinica za transfer tehnologija na univerzitetima. Poslovno‐tehnološki inkubatori u Srbiji u velikoj meri su nastali kao rezultat donatorskih projekata i suočavaju se sa problemom samoodrživosti, bez podrške naučnoistraživačkih organizacija ili budžetskih sredstava. Većina univerziteta u Srbiji je osnovala neku formu jedinice za transfer tehnologija, koje ne raspolažu dovoljnim ljudskim kapacitetima i finansijskim sredstvima za identifikovanje inovacija u okviru naučnoistraživačkih organizacija i njihovu komercijalizaciju.

Prioritetna strukturna reforma 15. PROGRAM ZA PODRŠKU INOVACIJAMA I TEHNOLOŠKOM RAZVOJU U

JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU


Pored podrške inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučnoistraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru, ova reforma uključuje i uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javnih naučnoistraživačkih organizacija i privatnih kompanija kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost. Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija instituta u Srbiji tokom 2016. godine, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte.


Formalno je uspostavljena Centralna jedinica za transfer tehnologija u Fondu za inovacionu delatnost, angažovani su međunarodni eksperti u ovom domenu i njene aktivnosti su pokrenute. Pripremljene su izmene i dopune Zakona o naučnoistraživačkom radu, kao i Nacrt strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbija 2016‐2020. godine „Istraživanja za inovacije“.


U pogledu realizacije ove reforme, identifikovani su sledeći ključni rizici: neadekvatno sprovođenje drugih predviđenih reformi u sektoru nauke i inovacija, niska zainteresovanost privrede i nauke za saradnju, nedostatak potencijalnih tehnologija za komercijalizaciju pri naučnoistraživačkim organizacijama, niska

35

zainteresovanost istraživača da učestvuju u procesu komercijalizacije, otpor zaposlenih istraživača u naučnim institutima.


Reforma će doprineti komercijalizaciji inovativnih ideja kroz uspostavljanje sistema za transfer tehnologija i zajedničkih projekata saradnje istraživača i privatnih kompanija što će se odraziti na povećanje konkurentnosti privatnog sektora in a veću relevantnost inovacija koje potiču iz naučne zajednice.


Reforma će uticati na otvaranje novih radnih mesta i povećanje zaposlenosti prvenstveno mladih kroz zajedničke projekte privatnog sektora i akademske zajednice. Projekti koji budu finansirani iz budžeta kroz program tehnološkog razvoja omogućiće projektno angažovanje najkvalitetnijih mladih naučnih radnika, studenata doktorskih studija. Takodje, doprineće podizanju inovacione kulture u društvu, povećanju stepena apsorpcije novih tehnologija, a samim tim i podizanju nivoa opšte obrazovanosti društva. Uz navedene efekte, nezavisnom evaluacijom i reorganizacijom instituta unaprediće se efikasnost i relevantnost njihovih istraživanja. U zavisnosti od prirode istraživanja kojima se instituti bave, ona će biti od koristi privredi i društvu u celini (npr. donošenje političkih odluka baziranih na činjenicama).

Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme 1) Broj uradjenih samoevaluacija instituta – BV: (), CV: 50 (); 2) Broj novoostvarenih projektnih partnerstava izmedju privrednog i akademskog sektora ‐ BV: (2015.), CV: (2018.); 3) Broj novoosnovanih inovativnih privrednih društava – BV: (2015.), CV ‐ (2018.); 4) Broj prijavljenih patenata – BV: (), CV: (); 5) Broj visoko kvalifikovanih kadrova zaposlenih kroz podržane projekte – BV: (), CV: ().

Oblast TRGOVINSKA INTEGRISANOST

Problemi vezani za ovu oblast obuhvataju zastoje u usklađivanju zakonodavstva sa STO i nedovršen proces usvajanja tehničkih propisa.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Takođe, Srbija je potpisnik niza Sporazuma o slobodnoj trgovini sa: Rusijom (2000), CEFTA (2007), EU (2008), Belorusijom, Turskom (2009), EFTA, Kazahstanom (2010), a u toku su pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini (FTA) sa Ukrajinom.

Finalizacija procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zavisi od usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravilima STO u našem slučaju, donošenja Zakona o genetički modifikovanim organizmima saglasno pravilima STO: reč je o sistemskom pitanju, a ne bilateralnim zahtevu bilo koje članice. Takođe, proces pristupanja će se okončati kada se završe svi preostali bilateralni pregovori o pristupu tržištu sa zemljama koje su inicirale ove pregovore, a reč je o Ukrajini, Ruskoj federaciji i Brazilu.

Dugoročno održiv privredni rast Srbije nije moguć bez povećanja izvoza, što pored jačanja ukupne konkurentnosti zemlje, stvara i pozitivnu sliku o funkcionisanju njene privrede. Evropska unija prepoznaje tehničke propise kao oblast u kojoj usaglašavanje nije postignuto u punoj meri i čini preduslov za uključivanje u međunarodne i evropske integracione tokove i obezbeđivanje slobodnog kretanja robe i usluga. Sprovođenjem Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji 2015‐2020. koja je usvojena na sednici Vlade u oktobru 2015. godine (SG 93/2015) obezbediće se uslovi za promet robe u skladu sa principima, pravilima i standardima jedinstvenog evropskog tržišta i relevantnih evropskih i međunarodnih organizacija, kao i puna primena zakonodavnog i institucionalnog okvira infrastrukture

36

kvaliteta. Srbija je svoje nacionalno zakonodavstvo u oblasti izvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u potpunosti usaglasila sa zakonodavstvom EU.

Usvajanjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i Zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom stvoreni su preduslovi za primenu Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) koji se primenjuje na carinskim teritorijama država članica EU, EFTA i Turske. Primena NCTS će, između ostalog, omogućiti ubrzanje carinskog postupka, vraćanje stranih prevoznika na domaće puteve i veću konkurentnost domaćih prevoznika koji obavljaju međunarodni drumski prevoz robe.

Prioritetna strukturna reforma 16. UNAPREĐENJE NACIONALNOG SISTEMA ZA INFRASTRUKTURU

KVALITETA


Reforma je prevashodno usmerena na dostizanje visokog stepena razvijenosti i ravnomeran razvoj ključnih elemenata sistema infrastrukture kvaliteta (IK): metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao i na punu i efikasnu primenu propisa koji se odnose na slobodno kretanje robe, bez nepotrebnih tehničkih prepreka u trgovini. Efikasan i međunarodno priznat sistem IK srpskim preduzećima i industriji omogućiće bolje uslove za sprovođenje tehničkih propisa i standarda za proizvode i sisteme upravljanja (bezbednošću, kvalitetom, zaštitom životne sredine i sl.) što je jedan od uslova za povećanje konkurentnosti srpske privrede. Strukturna reforma će se sprovoditi preko IPA projekata za jačanje kapaciteta nacionalnog sistema za IK i tela za ocenu usaglašenosti proizvoda. Ova reforma je usklađena sa ciljevima Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta za period 2015‐2020.


1) Tvining projekat IPA 2013 „Jačanje kapaciteta nacionalnog sistema za infrastrukturu kvaliteta i tela za ocenu usaglašenosti proizvoda u Republici Srbiji” sa partnerima konzorcijumom iz Republike Češke, započet je u oktobru 2015. godine; 2) U toku je projekat „Nabavka opreme telima za ocenjivanje usaglašenosti“ koji se finansira iz sredstava IPA 2013. Cilj projekta je podizanje tehničkih kapaciteta Direkcije za mere i dragocene metale i tela za ocenjivanje usaglašenosti u Republici Srbiji. Pripremljena je tenderska dokumentacija i dostavljena Delegaciji EU na ex‐ante kontrolu i odobravanje. Očekuje se raspisivanje tendera početkom 2016. godine. 3) U toku je priprema Akcionog plana za sprovođenje Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015‐2020.

Rizici u sprovođenju strukturne reforme. Nedovoljni kapaciteti za pripremu i primenu tehničkih propisa u nadležnim ministarstvima.


Uklanjanje nepotrebnih prepreka trgovini (nepotrebni tehnički i netehnički propisi utiču na porast troškova privrednika) kako bi se olakšala trgovina robom između EU i Srbije; što će omogućiti srpskim privrednicima da svoje proizvode uvoze i izvoze u skladu sa evropskim zahtevima i bez tehničkih prepreka, odnosno dvostrukih skupih ispitivanja i dvostruke sertifikacije. Jačanje sposobnosti da se proizvode dobra koja zadovoljavaju zahteve, pre sega, evropskog tržišta, povećava se izvozna aktivnost, unapređuje konkurentnost privrede, što vodi održivim stopama privrednog rasta.


Sprovodjenjem ove strukturne reforme direktno se obezbeđuje visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja ljudi zbog bezbednijih proizvoda, zaštita imovine, zaštita životne sredine i drugih javnih interesa. Takođe,

37

unapređuje se zaštita interesa potrošača i krajnjih korisnika proizvoda I podiže javna svest o značaju tehničkih propisa i standarda.


1) Udeo izvoznika u ukupnom broju MSPP ‐ BV: 4,3% (2013.), CV: 7% (2020.); 2) Učešće izvoza u ukupnom prometu sektora MSPP ‐ BV: 9,1% (2013.), CV: 14% (2020.).

Oblast ZAPOSLENOST I TRŽIŠTE RADA

Visoka strukturna nezaposlenost (posebno visoka nezaposlenost mladih), veliki nesklad između raspoloživog ljudskog kapitala i ekonomskih potreba, kao i ograničen domet aktivnih mera zapošljavanja glavni su problemi i izazovi tržišta rada u Srbiji.

Ukupan broj nezaposlenih lica radnog uzrasta u 2014. bio je 613.004 i manji je za 6,4% u odnosu na 2013. godinu. Stopa nezaposlenosti lica radnog uzrasta od 20,1% (EU 28 10,2%) niža je nego 2013. (23,0%). Međutim, očekuje se veliki priliv nezaposlenih lica usled okončanja procesa privatizacije, pokretanjem stečajnog postupka (188 preduzeća sa 5.000 zaposlenih) i restrukturiranjem preduzeća u državnom vlasništvu (155 preduzeća sa 54.000 zaposlenih). Nezaposlenost u Srbiji je dugoročnog karaktera ‐ čak 67,2% nezaposlenih lica traže posao duže od godinu dana. Zbog toga dolazi do zastarevanja znanja, pa se i verovatnoća nalaženja posla smanjuje proporcionalno dužini perioda nezaposlenosti, što može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada (Anketa o radnoj snazi 2014, revidirani podaci).

Veliki broj nezaposlenih lica, odnosno kritičnu grupu čine mladi od 15‐29 godina starosti (218.971 u 2014. godini). Stopa nezaposlenosti mladih (15‐29) od 37,8% u 2014. znatno je iznad opšte stope nezaposlenosti za starosnu grupu 15‐64 koja iznosi 20,1% (prema Anketu o radnoj snazi). Jedna od posledica nemogućnosti da se zaposle je odlazak mladih nakon završenih studija iz Srbije. Od 144 države za 2014. rangirane po kriterijumu sposobnosti države da „zadrži talenteˮ, Srbija se našla na 141. mestu, a 2015. na poslednjem mestu (od 140 zemalja), dok je na osnovu sposobnosti države da „privučeˮ talente Srbija i 2014. i 2015. zauzela pretposlednje mesto ‐ iza Srbije je ostala samo Venecuela (prema Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Visoka stopa neaktivnosti mladih (15‐29) od 54,5%, odnosno 71,8% za kategoriju mladih 15‐24, dodatno usložnjava izazove u ovom segmentu tržišta rada. Svaka peta mlada osoba uzrasta 15‐24 godine (20,2%) pripada tzv. NEET kategoriji (nije zaposlena, nije u sistemu obrazovanja, niti na obuci) što predstavlja značajan ekonomski izazov za zemlju (Anketa o radnoj snazi, revidirani podaci 2014).

Stanje u pogledu ljudskog kapitala i veština u Srbiji ne odgovara društvenim i ekonomskim potrebama. Nedostatak kvalifikacija, znanja, veština i kompetencija za kojima postoji potražnja na tržištu rada, ograničava zapošljavanje na ona radna mesta kod kojih ne postoje zahtevi u pogledu dodatnih veština (low skills jobs) i koji su nisko profitabilni.

Postignut je izvestan napredak u reformi sistema stručnog obrazovanja i obuke kako bi se bolje zadovoljile potrebe tržišta rada. Nacionalni okvir kvalifikacija treba da se završi i uporedi sa Evropskim okvirom kvalifikacija. U sistemu srednjeg stručnog obrazovanja, ukupno 56 kvalifikacija zasnovano je na standardima kvalifikacija i ishodima učenja (oko 25% obrazovnih profila koji se realizuju u srednjim stručnim školama). Reforma visokog obrazovanja koja je u toku treba da stavi poseban naglasak na važnost studijskih programa, jer stopa nezaposlenosti diplomaca sa visokim obrazovanjem (uzrasta 19–24) iznosi 40%, a emigracija mladih i stručnih ljudi je velika (Izveštaj o napretku RS 2015, str. 65).

Unapređenje metoda i tehnika savetodavnog rada sa nezaposlenim licima od ključnog je značaja za procenu zapošljivosti svakog pojedinačnog lica u skladu sa njegovim karakteristikama (stepen obrazovanja, radno

38

iskustvo, dodatna znanja i veštine, pol i dr.), kao i karakteristikama tržišta rada i ciljano uključivanje u one mere aktivne politike zapošljavanja koje će najviše doprineti konkurentnijem istupanju lica na tržištu rada.

Prioritetna strukturna reforma 17. USPOSTAVLjANjE SISTEMA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA U SRBIJI U CILjU PODIZANjA KOMPETENCIJA

Opis strukturne reforme. Svrha razvoja Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) je uređenje sistema kvalifikacija koje se stiču obrazovanjem i obučavanjem u skladu sa zahtevima društveno‐ekonomskog razvoja, obezbeđivanje podrške primeni koncepta celoživotnog učenja i omogućavanje lakše pokretlјivosti radne snage. Donošenjem integrisanog NOKS i Zakona o NOKS definisaće se ustanove i procesi, nadležna tela i institucije za akreditaciju ustanova/tela i programa po kojima se stiču kvalifikacije i uspostaviti sistem osiguranja kvaliteta u NOKS. Ovom strukturnom reformom predviđeno je i uspostavljanje Registra kvalifikacija i sektorskih veća, tela koja utvrđuju u datom sektoru potrebna zanimanja i kompetencije za pojedinačna zanimanja, kao i standarde kvalifikacija na osnovu kojih će biti razvijeni programi obrazovanja/obučavanja na svim nivoima, a kojima će se obezbediti veća kompetentnost radno sposobnog stanovništva koje tek stiže na tržište rada, ali i onog koje je potrebno prekvalifikovati ili dokvalifikovati. NOKS se referencira kod EOK (Evropski okvir kvalifikacija) i Registar kvalifikacija se vezuje za EU bazu kvalifikacija.


Stručni tim za izradu integrisanog NOKS priprema završni dokument koji će biti predstavljen nadležnim savetima u decembru 2015. godine, a potom i široj javnosti. Nacrt zakona je u fazi pripreme, a konačan predlog će biti pripremljen po završetku javnih konsultacija o NOKS. Priprema se stručno uputstvo i akcioni plan za uspostavljanje sektorskih veća od decembra 2015. godine. Uporedo se radi na pripremi postupka samoreferenciranja. U toku je priprema Nacrta zakona o regulisanim profesijama, odnosno o priznavanju kvalifikacija za javnu raspravu u skladu sa važećim direktivama EU.


Neadekvatna podrška socijalnih partnera u toku usvajanja NOKS i uspostavljanja sektorskih veća predstavlja jedan od značajnih izazova u sprovođenju ove strukturne reforme. Dodatni rizik predstvaljaju i nemogućnost uspostavljanja institucionalnog okvira, nemogućnost angažovanja adekvatnih stručnjaka zbog restriktivnih mera u oblasti zapošljavanja ili primene Zakona o javnoj nabavci usluga stručnjaka, kao i nedovoljni administrativni kapaciteti postojećih institucija i tela.


Novi programi obrazovanja/obučavanja obezbediće veću konkurentnost radne snage, sa kompetencijama potrebnim na tržištu rada, što bi trebalo da olakša i ubrza proces zapošljavanja. Dodatno, uspostavljanje NOKS‐a otvoriće prostor za unapređenje kvalifikacija i kompetencija neophodih za profitabilnija, visoko kvalifikovana radna mesta (high skilled jobs).


Razvojem NOKS‐a unapređuju se relevantnost i kvalitet obrazovnog sistema. Kroz unapređivanje relevantnosti (razvoj socijalnog partnerstva u obrazovanju) i kvaliteta obrazovnih programa, obrazovni sistem će bolje odgovarati na potrebe tržišta rada i obezbediti veću zapošljivost radne snage. Unapređivanjem kvaliteta obrazovanja doprineće se ostvarivanju vizije društva zasnovanog na znanju, ali i razvoju svakog pojedinca i njegovom aktivnom uključivanju u tokove savremenog društva. NOKS će obezbediti veću fleksibilnost obrazovnog sistema i mogućnost za podizanje nivoa obrazovanja celokupnog stanovništva, ali i uključivanje različitih osetljivih grupa u obrazovni sistem i svet rada.

39


1) Broj akreditovanih kvalifikacija u registru kvalifikacija (zasnovaih na standardu kvalifikacija i ishodima učenja) – BV: 0 (2015.), CV: 70 (2018.); 2) Broj funkcionalnih sektorskih veća – BV: 0 (2015.), CV: 12 (2018.)

Prioritetna strukturna reforma 18. UNAPREĐENjE DELOTVORNOSTI MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA SA POSEBNIM FOKUSOM NA MLADE, VIŠKOVE I DUGOROČNO NEZAPOSLENE


Unapređenje efikasnosti i efektivnosti mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu analize potreba tržišta rada i položaja pojedinih kategorija nezaposlenih, uzimajući u obzir efekte mera na zapošljavanje, treba da doprinese blagovremenoj, adekvatnoj i kvalitetnoj integraciji ili reintegraciji nezaposlenih lica u svet rada. Razvojem sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica (kroz unapređenje metoda i tehnika savetodavnog rada, procene zapošljivosti i karijernog vođenja i savetovanja) i uključivanjem kroz pakete usluga za mlade, viškove i dugoročno nezaposlene u mere aktivne politike zapošljavanja prema potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog lica, doprinosi se podizanju zapošljivosti, zapošljavanju i samozapošljavanju. Mere se sprovode u skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011‐2020. i godišnjim Nacionalnim akcionom planovima zapošljavanja. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrđene su mere aktivne politike zapošljavanja, s tim što se nove mere u skladu sa potrebama tržišta rada mogu kreirati na godišnjem nivou Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja.

Trenutno stanje pripreme/realizacije strukturne reforme.

Usvojen je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2016. godinu. Realizacija aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period 2015‐2017. započete su u 2015. godini.


Neaktivnost nezaposlenih na tržištu rada; Neusklađenost ponude i tražnje, odnosno nedovoljna kvalifikovanost, deficit znanja i veština nezaposlenih u odnosu na potrebe poslodavaca; Nedovoljna spremnost poslodavaca za zapošljavanje/radno angažovanje lica iz kategorije teže zapošljivih.


Uključivanjem mladih, viškova i dugoročno nezaposlenih u „ciljane“ mere aktivne politike zapošljavanja, prema karakteristikama i interesovanjima lica, posebno ukoliko se radi o merama usmerenim ka sticanju znanja, veština i radnog iskustva ili zapošljavanju/radnom angažovanju, odnosno razvoju preduzetništva, doprinosi se unapređenju položaja ovih kategorija nezaposlenih lica na tržištu rada i preventiraju se nepovoljni migratorni tokovi (posebno mladih) i rad u sivoj ekonomiji.


U uslovima kada se mladi, viškovi i dugoročno nezaposleni zbog neposedovanja radnog iskustva i viših nivoa kvalifikacija, znanja i veština koje donosi razvoj novih tehnologija, suočavaju sa otežanim pristupom tržištu rada, ali i nestabilnošću održanja zaposlenja, stvaranje podsticajnog okruženja od presudnog je uticaja na stvaranje održivog i kvalitetnog ljudskog kapiatala kao ključnog faktora dugoročnog ekonomskog i društvenog razvoja. Sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade doprinosi se povećanju zaposlenosti mladih, lakšoj tranziciji mladih iz obrazovanja na tržište rada, socijalnoj uključenosti mladih.

Indikatori za praćenje sprovođenja prioritetne mere

40

1) Stopa dugoročne nezaposlenosti (udeo nezaposlenih godinu i više dana u ukupnom broju registrovanih nezaposlenih) – BV: 11,2% (2014.), CV: 7% (2018.); 2) Broj zaposlenih/radno angažovanih kroz mere aktivne politike zapošljavanja u toku – BV: 16.800 (2014.), CV: 30.000 (2018.); 3) Broj nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje koji su obuhvaćeni merama aktivne politike zapošljavanja – BV: 108.664 (2014.), CV: ()

Ostale reforme u ovoj oblasti

U okviru rada Ministarstva prosvete, u toku je reforma unapređivanja efikasnosti i upravljanja sistemom obrazovanja (uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju i nauci), u meri u kojoj su obezbeđena sredstva za njeno sprovodjenje. Obrazovni sistem Srbije je jedan od najvećih i najkompleksnijih sistema sa preko 170.000 zaposlenih u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, osnovnim i srednjim školama i na univerzitetima koji se finansiraju iz republičkog budžeta. Neophodno je uspostaviti jedinstveni informacioni sistem za praćenje obuhvata učenika i studenata, zatim indikatora kvaliteta obrazovanja na nivou institucija i sistema, kao i za praćenje efekata finansiranja. Ovakav sistem bi pružao neophodne informacije o potrebnim merama koje treba realizovati u cilju uključivanja što većeg broja dece u obrazovni sistem, unapređenja kvaliteta obrazovanaja i naučno‐tehnološkog razvoja.

Oblast SOCIJALNA INKLUZIJA, SMANjENjE SIROMAŠTVA, PROMOVISANjE JEDNAKIH MOGUĆNOSTI

Rasprostranjena ugroženost siromaštvom, nedovoljan obuhvat i adekvatnost novčanih davanja, kao i nizak kvalitet usluga praćen slabim mehanizmima kontrole, regulacije, monitoringa i evaluacije glavni su problemi i izazovi sistema socijalne zaštite u Srbiji.

Životni standard u Srbiji je na niskom nivou, a siromaštvo je rasprostranjeno. Stopa apsolutnog siromaštva prema potrošnji pokazuje da poslednjih godina između 6% i 9% ukupne populacije ne može da zadovolji ni osnovne potrebe. Stopa rizika siromaštva 2012. godine od 24,6% i stopa izrazite materijalne deprivacije od 27% pokazuju da je ugroženost značajno veća sudeći prema niskom dohotku i velikom broju stavki koje pojedinci u Srbiji ne mogu da priušte. Prema ovim indikatorima, a posebno prema riziku siromaštva, ugroženost u Srbiji je veća nego u zemljama EU (stopa rizika od siromaštva 16,6%, stopa izrazite materijalne deprivacije 9,9%). Osnovica za NSP u julu 2015. je iznosila 7.843 RSD, a uvećana približno 9.400 RSD. Adekvatnost davanja je nezadovoljavajuća kada visinu pomoći ocenjujemo sa aspekta mogućnosti zadovoljenja osnovnih potreba, odnosno izlaska iz apsolutnog siromaštva po potrošnji.

Rashodi za socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost u proteklim godinama iznosili su oko 25% BDP, pri čemu u strukturi izdataka dominiraju rashodi za neto penzije sa preko 13% BDP. Udeo rashoda za socijalnu zaštitu u BDP‐u u Srbiji (ispod 25%) niži je od proseka EU‐28 koji se poslednjih godina kreće na nivou od približno 29%.

Prvu grupu izazova predstavlja povećanje obuhvata i unapređenje adekvatnosti novčanih davanja usmerenih na siromašne, uz uvažavanje budžetskih mogućnosti. U uslovima savršene targetiranosti obuhvat stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva i ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć iznosio bi svega 15%. I podaci o broju pojedinaca i dece iz najsiromašnijeg kvintila po potrošnji, koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć i dečiji dodatak, upućuju na potrebu povećanja obuhvata ugroženih ovim novčanim davanjima. Obuhvat može da se poveća povećanjem prihodnog cenzusa, ali i relaksiranjem imovinskih i drugih uslova za ostvarivanje prava (kao što je, na pr. uslov da roditelji moraju da budu zdravstveno osigurani u programu dečijih dodataka).

41

Druga grupa izazova obuhvata unapređenje kvaliteta usluga, jačanje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacije. Reformski procesi u oblasti socijalne zaštite podrazumevaju ne samo potpuno drugačiji pristup korisnicima i njihovo postavljanje u centar sistema, već i uspostavljanje brojnih novih inovativnih i fleksibilnih usluga, uključivanje većeg broja pružalaca usluga iz nedržavnog sektora (OCD i privatnog) i povezivanje najrazličitijih aktera na lokalnom i nacionalnom nivou.

Na kratak rok izazov je završetak procesa standardizacije usluga i licenciranja ustanova socijalne zaštite i stručnih radnika, kao i izrada odgovarajućih podzakonskih akata, ali i uspostavljanje i jačanje programa edukacije. Izazovi mogu biti identifikovani i u sferi potrebe prilagođavanja usluga individualnim potrebama korisnika, unapređenja definisanja kriterijuma za izbor korisnika, unošenja elemenata evaluacije usluga iz perspektive korisnika, intenziviranja podrške OCD kao pružaocima usluga socijalne zaštite, kao i u oblasti unapređenja standarda i kvaliteta nege u institucijama za smeštaj.

Prioritetna strukturna reforma 19. UNAPREĐENJE ADEKVATNOSTI, KVALITETA I TARGETIRANOSTI MERA SOCIJALNE ZAŠTITE


Unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite obuhvata dve mere: 1) Povećanјe adekvatnosti novčanih davanјa i unapređenјe kvaliteta usluga socijalne zaštite putem izmena u zakonodavstvu; 2) Informaciono povezivanјe različitih sektora kako bi se obezbedilo da korisnici bez administrativnih prepreka mogu da ostvare socijalna prava i da se bolje targetira ukupna socijalna pomoć ka korisnicima.


Za povećanјe adekvatnosti novčanih davanјa i unapređenјa kvaliteta usluga socijalne zaštite neophodno je unapređenje postojećeg zakonskog okvira te je u prethodnom periodu formirana Radna grupa za rad na izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i Radna grupa za rad na izmeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tehničko opremanja centara za socijalni rad je izvršeno, a u toku je povezivanje svih centara za socijalni rad u jedinstvenu mrežu uz korišćenje softvera koji će obuhvatati sve postupke i usluge kao i evidenciju korisnika. Kao priprema za uvođenje informacionog povezivanja različitih sistema, sastavljen je popis potrebnih dokaza u procesu ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu.


Odlaganje usvajanja izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i smanjenje sveukupnih sredstava za ove namene. Za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sitema socijalne zaštite, neophodno je povezivanje više institucija, kao i otvaranje njihovih baza, što predstavlja jedan od najvećih potencijalnih rizika za sprovođenje ove mere.


Za uspešno sprovođenje strukturnih reformi, orijentisanih ka unapređenju konkurentnosti i rastu, neophodno je usaglašeno sektorsko delovanje i sprovođenje onih strukturnih reformi koje čine preduslov i osnovu za njihov dalјi rast. Neophodna reforma iz ovog ugla, interpretirana kao „horizontalna reforma“ koja je neophodna za uspešno funkcionisanje ostalih sektora je i reforma sistema socijalne zaštite. Reformom sistema socijalne zaštite omogućiće se izmeštanje socijalnih funkcija iz preduzeća i funkcionisanje pravičnog sistema podrške licima, uz osiguranje minimalnog životnog standarda.


Bolji obuhvat novčanim davanjima, pravednija raspodela raspoloživih sredstava, veća saradnja različitih sektora, povećana adekvatnost novčanih davanja, bolji kvalitet usluga socijalne zaštite, veća dostupnost

42

usluga, uspostavljeni kontrolni mehanizmi u sistemu socijalne zaštite učiniće društvo pravednijim i inkluzivnijim za sve socijalno ugrožene kategorije.


1) Udeo neto dohotka korisnika NSP u liniji rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo – BV: 57% (2014.), CV: 80% (2020.);

2) Udeo neto dohotka korisnika NSP u liniji rizika siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece – BV: 69% (2014.), CV: 80% (2020.);

3) Broj licenciranih pružalaca usluga u odnosu na broj onih koji još uvek nisu dobili licence (a koji mogu da budu u postupku licenciranja)

43

PRILOG 1. Planirana dinamika sprovođenja prioritetnih strukturnih reformi

Prioritetna strukturna reforma 1. TRANSFORMACIJA PORESKE UPRAVE Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Izraditi plan poštovanja poreskih propisa

Plan zadržavanja kvalitetnih kadrova, uzimajući u obzir postepenu izmenu starosne strukture

Analiza postojećeg stanja i inicijalni predlog buduće organizacione strukture

Aktivnosti vezano za uspostavljanje novog sistema za upravljanje rizikom

Predlog neophodnih izmena i dopuna ZPPPA i Krivičnog zakonika kako bi se proširila ovlašćenja i nadležnosti za poreske istrage

Usaglašeni predlog nove organizacione strukture na svim nivoima

Nastavak aktivnosti vezano za uspostavljanje novog sistema za upravljanje rizikom

Pregledati i revidirati ZPPPA u vezi sa primenom indirektnih metoda izračunavanja, kao i metoda procene koje su okrenute ka inspekciji knjigovodstvenih podataka poreskih obveznika na osnovu rizika/poslovanja

Početak pripreme za implementaciju usvojenog predloga nove organizacione strukture

Nastavak aktivnosti vezano za uspostavljanje novog sistema za upravljanje rizikom

Uspostaviti jedinicu za upravljanje rizicima kao posebnu organizacionu jedinicu i ojačati njen kapacitet, uspostavljanje metodologije upravljanja rizikom

Aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate.

Konačne pripreme za implementaciju predložene nove organizacione strukture PU

Redizajn sistema za upravljanje ljudskim resursima i razvoj nove generacije službenika.

Uspostaviti organizacionu jedinicu za pružanje usluga poreskim obveznicima

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Nastavak aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate.

Uvesti delotvorniji režim kazni za zakasnela plaćanja

Nastavak aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate.

Akivnosti vezano za uspostavljanje novog sistema obuke zaposlenih u skladu sa potrebama organizacije

Nastavak aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate.

Uspostavljanje sistema interne komunikacije između kontrole i poreskih istraga

Efikasno upravljanje zaplenjenom robom

Kompletiranje elektronskih servisa Poreske uprave

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Nastavak aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate, poresko –pravnih poslova i neporeskih funkcija, efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima, unapređenje elektronskih servisa i razvoj usluga poreskim obveznicima.

Nastavak aktivnosti vezano za unapređenje funkcije kontrole i naplate, poresko –pravnih poslova i neporeskih funkcija, efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima, unapređenje elektronskih servisa i razvoj usluga poreskim obveznicima.



44

Prioritetna strukturna reforma 2. UNAPREĐENjE UPRAVLJANJA KAPITALNIM INVESTICIJAMA Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016

Ocena projekata javnih investicija predloženih od strane budžetskih korisnika i izrada plana realizacije

Usklađivanje planiranja, ocene i odabira svih projekata javnih investicija bez obzira na izvor finansiranja (republički ili lokalni budžeti, EU fondovi i drugi izvori)

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Praćenje realizacije

odobrenih kapitalnih projekata i predlaganje mera za unapređenje planiranja i realizacije projekata javnih investicija

Prioritetna strukturna reforma 3. IZGRADNjA DRUMSKO‐ŽELEZNIČKOG KORIDORA 10 ‐ projekti: 3.1. Izgradnja autoputa E‐75 I E‐80 3.2. Izgradnja mosta Žeželj kod Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama 3.3. Modernizacija pruge Beograd ‐ Subotica ‐ Kelebija (državna granica sa Mađarskom) 3.4. Modernizacija i rehabilitacija jednokolosečne pruge Niš ‐ Brestovac na deonici Niš ‐ Preševo

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Ugovaranje tunelske opreme (3.1.) Početak izgradnje pristupnih saobraćajnica (3.2.) Potpisivanje Finansijskog sporazuma IPA 2015 sa Evropskom komisijom i početak pripreme tenderske dokumenatacije (3.4.)

Priprema tenderske dokumentacije i raspisivanje tendera po pravilima EU (3.4.)

Završetak izgradnje deonica (3.1.) Sprovođenje tenderske procedure (3.4.)

Izrađea planska dokumentacija n Idejni projekat (3.3.) Sprovođenje tenderske procedure i odabir najpovoljnijeg ponuđača (3.4.)

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Završetak izgradnje mosta (3.2.) Popisivanje ugovora sa najpovošnijim ponuđačem i početak radova koji traju tri godine (3.4.)

Završetak izgradnje pristupnih saobraćajnica (3.2.) Završetak izgradnje tunela (3.1.) Ugovaranje u skladu sa definisanim modelom finansiranja (3.3.)

Realizovan „Ruski kredit“ –deonica Stara Pazova – Novi Sad završena (3.3.)

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Kraj radova krajem 2019.

godine (3.4.)

45

Prioritetna strukturna reforma 4. IZGRADNJA AUTOPUTA E‐763, BEOGRAD – JUŽNI JADRAN (KORIDOR 11)

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Ugovaranje finansiranja deonica Surčin‐Obrenovac i Preljina ‐ Požega

Početak izgradnje deonice Surčin‐Obrenovac Upotrebna dozvola deonica Ub‐Lajkovac

Završetak deonice Ljig ‐Preljina

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Početak izgradnje deonice Preljina ‐ Požega

Završetak deonice Obrenovac – Ub i Lajkovac ‐ Ljig

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Izrada projektne dokumentacije za deonicu Požega ‐ Boljare

Prioritetna strukturna reforma 5. DRUGA FAZA PAKET PROJEKTA KOSTOLAC B

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Avansna sredstva u iznosu od 15% su uplaćena tokom 2015.godine. Početak svih rokova po ugovoru počenje 04.01.2016.godine. Sprovodjenje arheoloških isp

Izrada projektno tehniče dokumentacije za Postrojenje za hemijsku pripremu vode i čišćenje kondenzata

Priprema projektno tehničke dokumentacije za izgradnju objekta pumpne stanice rashladne vode i rezervoara mazuta

Izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju dimnjaka

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Izrada projektno tehničke dokumenatcije za glavne pogonske objekte

Izrada projektno tehničke dokumentacije za sistem FGD, transport uglja, pepela i šljake

Isporuka opreme Isporuka opreme

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Montaža oprme za termoblok i BTO sistem

Montaža oprme za termoblok i BTO sistem



46

Prioritetna strukturna reforma 6. IZGRADNjA MAGISTRALNOG GASOVODA NIŠ – DIMITROVGRAD Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Izrada planske dokumentacije, izrada elaborata za eksproprijaciju, istražni radovi, izrada idejnog projekta

Izrada planske dokumentacije, utvrđivanje javnog interesa, istražni radovi, izrada idejnog projekta, izrada studije opravdanosti, ishodovanje lokacijskih uslova, izrada projekta za građevinsku dozvolu, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu

Utvrđivanje javnog interesa, rešavanje imovinsko pravnih poslova, istražni radovi, izrada idejnog projekta, izrada studije opravdanosti, ishodovanje saglasnosti na idejni projekat i studiju opravdanosti, ishodovanje lokacijskih uslova, izrada projekta za građevinsku dozvolu, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu, ishodovanje energetske dozvole

Rešavanje imovinsko pravnih poslova, izrada projekta za građevinsku dozvolu, izrada projekta za izvođenje, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu, sprovođenje tenderske procedure

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Rešavanje imovinsko pravnih poslova, izrada projekta za izvođenje, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu, sprovođenje tenderske procedure

Izrada projekta za izvođenje, izrada studije procene uticaja na životnu sredinu, sprovođenje tenderske procedure

Izrada projekta za izvođenje, ishodovanje građevinske dozvole

Ishodovanje građevinske dozvole, izgradnja

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Izgradnja Izgradnja Izgradnja Puštanje u rad

Prioritetna strukturna reforma 7. TRANSBALKANSKI KORIDOR

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Početak gradnje DV Pančevo ‐ Rešica

Ishodovanje građevinske dozvole za DV Kragujevac ‐ Kraljevo

Priprema tehničke dokumentacije za DV Obrenovac – B. Bašta

Izrada prostornog plana za DV B. Bašta – Višegrad ‐ Pljevlja

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Početak rekonstrukcije TS Kraljevo 3, neophodne za uvođenje novog dalekovoda Kragujevac ‐ Kraljevo. Početak gradnje ovog dalekovoda. Početak rekonstrukcije TS Pančevo 2, neophodne za prijem novog dvostrukog DV‐a Pančevo ‐ Rešica.

Završetak rekonstrukcije TS Pančevo 2. Izrada urbanističkog/prostornog plana za DV B. Bašta – Obrenovac.

Završetak gradnje DV Pančevo – Rešica. Rekonstrukcija TS Kragujevac 2, neophodna za uvođenje novog dalekovoda Kragujevac ‐ Kraljevo. Izrada prostornog plana za DV B. Bašta – Višegrad ‐ Pljevlja

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Završetak rekonstrukcije TS Kragujevac 2.

Završetak gradnje DV Kragujevac ‐ Kraljevo

47

Prioritetna strukturna reforma 8. USPOSTAVLjANjE JEDINSTVENE NACIONALNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE (JNTM)

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Donošenje Zakona o širokopojanom pristupu

Povezivanje ustanova obrazovanja i kulture na Akademsku mrežu Republike Srbije

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Priprema i planiranje za uspostavljanje jedinstvene nacionalne telekomunikacione mreže (JNTM)

Izgradnja pristupnih širokopojasnih mreža u opštinama širom zemlje (početak)

Operativno uspostavljanje JNTM

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Izgradnja pristupnih

širokopojasnih mreža u opštinama širom zemlje (kraj prve faze)

Prioritetna strukturna reforma 9. UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I POLOŽAJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Priprema pravilnika i konkursa

Usvajanje pravilnika iraspisivanje konkursa

Objava poziva i sprovođenje konkursa

Implementacija mere (u skladu sa Planom objave poziva IPARD mera koji se donosi početkom godine za tu godinu i podzakonskim aktima)

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Implementacija mere (u skladu sa Planom objave poziva IPARD mera koji se donosi početkom godine za tu godinu i podzakonskim aktima)

Implementacija mere(u skladu sa Planom objave poziva IPARD mera koji se donosi početkom godine za tu godinu i podzakonskim aktima)



Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Implementacija mere (u skladu sa Planom objave poziva IPARD mera koji se donosi početkom godine za tu godinu i podzakonskim aktima)




48

Prioritetna strukturna reforma 10. PODIZANJE KONKURENTNOSTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Promocija Zakona o ulaganjima na lokalnom nivou – konferencija za jedinice lokalnih samouprava – partner SKGO Obuka predstavnika lokalnih samouprava za sprovođenje Zakona o ulaganjima – partner SKGO Izrada strateškog okvira i akcionog plana za reformu agencija u nadležnosti MP – formiranje i rad radne grupe Identifikacija prioritetnih industrijskih grana – formiranje i rad radne grupe Razvoj sistema monitoringa i evaluacije u okviru MP za praćenje i nadzor nad radom agencija

Obuka predstavnika lokalnih samouprava za sprovođenje Zakona o ulaganjima – partner SKGO Podrška lokalnim samoupravama u izradi lokalnih akata – partner SKGO Usvajanje strateškog okvira i akcionog plana za reformu agencija u nadležnosti MP Pokretanje postupka reforme agencija u nadležnosti MP – izrada podzakonskih akata Izrada strategije i akcionog plana za prioritetne industrijske grane – formiranje i rad radne grupe Razvoj sistema monitoringa i evaluacije u okviru MP za praćenje i nadzor nad radom agencija

Podrška lokalnim samoupravama u izradi lokalnih akata – partner SKGO Sprovođenje reforme agencija u nadležnosti MP Izrada strategije i akcionog plana za prioritetne industrijske grane – formiranje i rad radne grupe Završene 4 strategije i akciona plana za prioritetne industrijske grane Razvijeni ciljevi i indikatori za monitoring i evaluaciju rad Agencija u nadležnosti MP

Sprovođenje reforme agencija u nadležnosti MP Sinergija rada reformisanih agencija i akcionih planova za prioritetne industrijske grane kroz razvoj novih programa podrške investicijama i izvozu

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Implementacija novih programa podrške investicijama i izvozu

Implementacija novih programa podrške investicijama i izvozu

Implementacija novih programa podrške investicijama i izvozu Revizija industrijske politike

Revizija industrijske politikeEvaluacija efekata sprovedenih programa podrške investicijama i izvozu Unapređenje programa podrške investicijama i izvozu i razvoj novih (po potrebi)

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Implementacija novih programa podrške investicijama i izvozu



Evaluacija efekata sprovedenih programa podrške investicijama i izvozu Unapređenje programa podrške investicijama i izvozu i razvoj novih (po potrebi)

49

Prioritetna strukturna reforma 11. PAKET MERA ZA POBOLjŠANjE PRISTUPA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA ZA MSPP

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Pregovori u vezi sa povlačenjem zajma APEKS kredita za dodatnih 150 miliona evra. Priprema APEKS zajma Izveštaj sa preporukama „Državna finansijska podrška za MSP“ Priprema akcionog plana za Pilot program – Novi finansijski insturmenti za državnu finansijsku podršku MSP Obuka u vezi sprovođenja finansijskih instrumenata, koju drži EIF kroz projekat EDIF

Priprema APEKS zajmaPriprema akcionog plana za Pilot program – Novi finansijski insturmenti za državnu finansijsku podršku MSP Razvoj 3 pilot programa novih finansijskih instrumenata Priprema programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme Sprovođenje programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme Izrada studije analize potreba za uspostavljanje alternativnih finansisjkih instrumenata sa predlogom investicione strategije. – EIB Obuka u vezi sprovođenja finansijskih instrumenata, koju drži EIF kroz projekat EDIF Priprema plana reforme javnih finansijskih institucija – formiranje radne grupe Priprema plana reforme javnih finansijskih institucija – rad radne grupe

Povlačenje zajma APEKS kredita za dodatnih 150 miliona evra. Razvoj 3 pilot programa novih finansijskih instrumenata Sprovođenje programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme Izrada studije analize potreba za uspostavljanje alternativnih finansisjkih instrumenata sa predlogom investicione strategije. – EIB Obuka u vezi sprovođenja finansijskih instrumenata, koju drži EIF kroz projekat EDIF Priprema plana reforme javnih finansijskih institucija – rad radne grupe

Povlačenje zajma APEKS kredita za dodatnih 150 miliona evra. Pregovori u vezi sa povlačenjem zajma APEKS kredita za dodatnih 200 miliona evra. Analiza efekata sprovedenog programa za opremu Izrada studije analize potreba za uspostavljanje alternativnih finansisjkih instrumenata sa predlogom investicione strategije. – EIB Obuka u vezi sprovođenja finansijskih instrumenata, koju drži EIF kroz projekat EDIF Priprema plana reforme javnih finansijskih institucija – rad radne grupe

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Pregovori u vezi sa povlačenjem zajma APEKS kredita za dodatnih 200 miliona evra. Izrada studije analize potreba za uspostavljanje alternativnih finansisjkih instrumenata sa predlogom investicione strategije. – EIB Početak sprovođenja projekta uspostavljanja finansijskih instrumenata finansiranog iz IPA 2016 Usvajanje plana reforme javnih finansijskih institucija

Povlačenje zajma APEKS kredita za dodatnih 200 miliona evra. Sprovođenje finansijskih instrumenata iz IPA 2016 Izrada zakonskih i podzakonskih akata vezanih za reformu javnih finansijskih institucija Novi godišnji ciklus sprovođenje program podrške za nabavku opreme za mala preduzeća

Povlačenje zajma APEKS kredita za dodatnih 200 miliona evra. Sprovođenje finansijskih instrumenata iz IPA 2016 Izrada zakonskih i podzakonskih akata vezanih za reformu javnih finansijskih institucija

Povlačenje zajma APEKS kredita za dodatnih 200 miliona evra. Sprovođenje finansijskih instrumenata iz IPA 2016 Evaluacija programa investicione strategije Analiza efekata sprovedenog programa za opremu

50

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Sprovođenje finansijskih instrumenata iz IPA 2016 Implementacija programa i monitoring njihove realizacije

Sprovođenje finansijskih instrumenata iz IPA 2016 Implementacija programa i monitoring njihove realizacije

Implementacija programa i monitoring njihove realizacije

Evaluacija efekata sprovedenih programa Izrada novih programa

Prioritetna strukturna reforma 12. REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA Mera 12.1. Uvođenje korporativnog upravljanja u JP

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Izrada Smernica za izradu godišnjeg plana poslovanja javnih preduzeća gde je osnivač RS Izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima – rad radne grupe

Izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima – rad radne grupe Usvajanje izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima Izrada Studije ‐ Analiza korporativnog upravljanja u javnim preduzećima gde je osnivač RS

Izrada Studije ‐ Analiza korporativnog upravljanja u javnim preduzećima gde je osnivač RS

Izrada Studije ‐ Analiza korporativnog upravljanja u javnim preduzećima gde je osnivač RS

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Analiza kapaciteta potencijalnih obrazovnih institucija za pružanje usluga obuke u oblasti korporativnog upravaljanja Formiranje radne grupe za definisanje sistema licenciranja direktora i članova nadzornih odbora u JP Rad radne grupe za definisanju sistema licenciranja direktora i članova nadzornih odbora u JP

Analiza kapaciteta potencijalnih obrazovnih institucija za pružanje usluga obuke u oblasti korporativnog upravljanja Rad radne grupe za definisanju sistema licenciranja direktora i članova nadzornih odbora u JP

Priprema zakonskih i podzakonskih akata za uvođenje sistema licenciranja direktora i članova nadzornih odbora u JP Analiza potreba za obukom (TNA) direktora i članova nadzornih odbora u javnim preduzećima

Priprema zakonskih i podzakonskih akata za uvođenje sistema licenciranja direktora i članova nadzornih odbora u JP Analiza potreba za obukom (TNA) direktora i članova nadzornih odbora u javnim preduzećima

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Sprovođenje obuka za direktore i članove nadzornih odbora u JP o korporativnom upravljanju Razvijanje procedura u MP za praćenje i evaluaciju efekata korporativnog upravljanja u JP

Sprovođenje obuka za direktore i članove nadzornih odbora u JP o korporativnom upravljanju Razvijanje procedura u MP za praćenje i evaluaciju efekata korporativnog upravljanja u JP

Implementacija procedura u MP za praćenje i evaluaciju efekata korporativnog upravljanja u JP

Analiza efekata uvođenja sistema korporativnog upravljanja u JP

51

Prioritetna strukturna reforma 13. POJEDNOSTAVLJENJE PROCEDURA ZA POSLOVANJE PRIVREDE Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2017 1. Usvajanje Zakona o uslugama 2. Usvajanje Zakona o elektronskom poslovanju 3. Usvajanje Zakona o naknadama 4. Model (mustra) za popis procedura 5. Priprema Akcionog plana za uspostavljanje JJR

1. Uspostavljanje upravljačke strukture za realizaciju projekta (Ministarstvo Privrede, Ministarstvo Trgovinem turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, RSJP) 2. Početak popisa procedura (mapiranje) 3. Popis taksi

1. Nastavak mapiranja 1. Donošenje Uredbe o radu Jedinstvene elektronske kontaktne tačke 2.Početak obuke o upravljanju procesima

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 1. Početak primene Zakona o naknadama 2. Opšti popis procedura IPA 2013 (početak)

1. Optimizacija procesa (iz ugla troška i vremena za biznis)

1. Priprema tehničke specifikacije ‐ softver ‐ hardver (1.000.000 EUR)

1. Završena tehnička specifikacija (1.000.000 EUR)

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 1.Završetak I faze uspostavljanja JEKT‐e ‐Portal na kome se mogu naći informacije koje su važne pružaocima usluga

1. Promo kampanja2. Obuka za operativno održavanje

1. Promo kampanja2. Obuka za operativno održavanje

1. Uputstvo za elektronizaciju 2. Završetak usklađivanja sektorskih propisa sa Direktivom o uslugama, odnosno Zakonom o uslugama

Prioritetna strukturna reforma 14. USPOSTAVLJANJE ZAJEDNIČKE INFORMACIONE PLATFORMA ZA SVE INSPEKCIJE NA REPUBLIČKOM NIVOU (E‐INSPEKCIJA)

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Faza I a) Popisivanje poslovnih

procedura b) Priprema ToR‐a za II

fazu projekta

Faza II a) Tenderska procedura za

fazu II b) Završetak faze I,

analitika svih procesa

Faza IIa) Ugovaranje izvođača

radova za fazu II b) GAP analiza

Faza II a) Projektovanje sistema

eInspektor b) Funkcionalna analiza

sistema

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Faza II a) Razvoj sistema

eInspektor za prve 4 inspekcijske službe

Faza II a) Testiranje sistema b) Produkcija sistema za

prve 4 inspekcijske službe

Faza IIIa) GAP analiza ostatka sistema

Faza III a) Projektovanje sistema

eInspektor b) Funkcionalna analiza

sistema

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Faza III a) Razvoj sistema

eInspektor za ostale 32 inspekcijske službe

Faza III a) Testiranje sistema b) Produkcija celokupnog

sistema

52

Prioritetna strukturna reforma 15. PROGRAM ZA PODRŠKU INOVACIJAMA I TEHNOLOŠKOM RAZVOJU U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Potpisivanje ugovora o direktnom grantu između Fonda za Inovacionu delatnost i ministarstva finansija ‐ IPA 2013 Priprema dokumentacije za kolaborativnu grant šemu ‐ IPA 2013, promotivne aktivnosti ‐ info dani Predaja aplikacije od strane Fonda za inovacionu delatnost ka Ministarstvu finansija ‐ IPA 14 Razvijanje priručnika za MG ‐ „Competitiveness & Jobs”

Otvorena vrata i radionice, priprema aplikanata za prijavljivanje ‐ IPA 2013 Krajem kvartala objava javnog poziv za kolaborativnu grant šemu – IPA 2013 Promotvne aktivnosti i prezentacija programa i krajem kvartala objava javnog poziva za MG ‐ „Competitiveness & Jobs” Početak realizacije programa tehnološkog razvoja ‐ MPNTR Uspostavljanje servisnih linija za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs” samoprocena institucija naučno‐istraživačkog sektora i analiza pilot institucija od strane međunarodnih eksperata ‐ „Competitiveness & Jobs”

Otvorena vrata, radionice, dostavljanje prijava ‐ IPA 2013 Kraj kvartala Potpisivanje ugovora o direktnom grantu između Fonda za inovacionu delatnost i Ministarstva finansija ‐ IPA 14 Konsultacije i otvorena vrata i krajem trećeg kvartala dostavnjalje prijava ‐ „Competitiveness & Jobs” Uspostavljanje servisnih linija za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs” samoprocena institucija naučno‐istraživačkog sektora i analiza pilot institucija od strane međunarodnih eksperata ‐ „Competitiveness & Jobs”

Ocenjivanje prispelih projekata i donošenje odluke o finansiranju i Početak realizacije odobranih projekate za kolaborativnu grant šemu ‐ IPA 2013 Priprema dokumentacije za grant šemu ‐ IPA 2014, promotivne aktivnosti ‐ info dani Ocenjivanje prispelih projekata i donošenje odluke o finansiranju ‐ „Competitiveness & Jobs” Uspostavljene servisne linija za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija: 1. za prikupljanje predloga projekata NIO, 2. evaluaciju predloga projakata i 3. definisanje strategije komercijalnog iskorišćavanja ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs” detaljan izveštaj samoprocene i pilot analize međunarodnih eksperata ‐ „Competitiveness & Jobs”

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Otvorena vrata i radionice, priprema aplikanata za prijavljivanje ‐ IPA 2014 krajem kvartala objava javnog poziv za grant šemu ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐„Competitiveness & Jobs” Kraj prvog kvartala objava 2 JP ‐ „Competitiveness & Jobs” Realizacija aktivnosti: 1. prikupljanje predloga projekata od strane TTO

Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Otvorena vrata, radionice, dostavljanje prijava ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost „Competitiveness & Jobs” Konsultacije i otvorena vrata po 2 JP krajem drugog kvartala dostavnjalje prijava ‐ „Competitiveness & Jobs” Realizacija aktivnosti: 1. prikupljanje predloga projekata od strane TTO iTTF, 2. evaluacija pristiglih predloga projakata i 3.

Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Ocenjivanje prispelih projekata i donošenje odluke o finansiranju i Početak realizacije odobranih projekate za kolaborativnu grant šemu ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Ocenjivanje prispelih projekata po 2 JP i donošenje odluke o finansiranju ‐ „Competitiveness & Jobs”

Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Implementacija projekata 2 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Realizacija aktivnosti: 1. prikupljanje predloga

53

iTTF, 2. evaluacija pristiglih predloga projakata i 3. definisanje strategije komercijalnog iskorišćavanja ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs” + razvoj novih servisnih linija Sprovođenje analize institucija naučno‐istraživačkog sektora, bazirana na metodologiji proistekloj iz analize pilot institucija iz 2016. Plan sektorskih reformi, uključujući i uvođenje sistema upravljanja baziranog na rezultatima, kako na nivou institucije, tako i pojedinaca ‐ „Competitiveness & Jobs”

definisanje strategije komercijalnog iskorišćavanja ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs”+ razvoj novih servisnih linija Sprovođenje analize institucija naučno‐istraživačkog sektora, bazirana na metodologiji proistekloj iz analize pilot institucija iz 2016. Plan sektorskih reformi, uključujući i uvođenje sistema upravljanja baziranog na rezultatima, kako na nivou institucije, tako i pojedinaca ‐ „Competitiveness & Jobs”

Realizacija aktivnosti: 1. prikupljanje predloga projekata od strane TTO iTTF, 2. evaluacija pristiglih predloga projakata i 3. definisanje strategije komercijalnog iskorišćavanja ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs”+ razvoj novih servisnih linija Sprovođenje analize institucija naučno‐istraživačkog sektora, bazirana na metodologiji proistekloj iz analize pilot institucija iz 2016. Plan sektorskih reformi, uključujući i uvođenje sistema upravljanja baziranog na rezultatima, kako na nivou institucije, tako i pojedinaca ‐ „Competitiveness & Jobs”

projekata od strane TTO iTTF, 2. evaluacija pristiglih predloga projakata i 3. definisanje strategije komercijalnog iskorišćavanja ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs”+ razvoj novih servisnih linija Plan sektorskih reformi, uključujući i uvođenje sistema upravljanja baziranog na rezultatima, kako na nivou institucije, tako i pojedinaca, usvojen od strane Vlade ‐ „Competitiveness & Jobs”

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Implementacija projekata 2 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Završetak projekta uspostavljanja servisnih linija za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija ‐ IPA 14 i „Competitiveness & Jobs

Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2013 Implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finasiranje, monitoring od strane Fonda ‐ IPA 2014 Implementacija projekata 1 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs” Implementacija projekata 2 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost ‐ „Competitiveness & Jobs”



54

Prioritetna strukturna reforma 16. UNAPREĐENJE NACIONALNOG SISTEMA ZA INFRASTRUKTURU KVALITETA

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije unapređenja infrastrukture kvaliteta Odobravanje EK za raspisivanje tendera za nabavku opreme za ocenjivanje usaglašenosti iz IPA 2013 Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta: ‐ priprema i usvajanje Osnove AP za neharmonizovano područje ‐ jačanje kontaktne tačke za pružanje informacija o tehničkim propisima i primenu Uredbe 764/2008/EZ ‐ podrška u pripremi Nacrta Zakona o metrologiji Pripreme ISS za podnošenje prijave za članstvo u CEN/CENELEC

Jačanje kapacitetanadležnih ministarstava za identifikaciju/uklanjanje prepreka u trgovini, u neharmonizovanoj oblasti i sprovođenje pravne analize propisa iz AP za neharmonizovano područje Donošenje novih tehničkih propisa, u skladu sa AP za harmonizovano područje i revidiranim NPAA Sprovođenje postupka javne nabavke i selekcija najboljih ponuđača – IPA 2013 Sporovođenje kampanje o potrebi prijavljivanja tehničkih propisa u fazi pripreme (prema zahtevima revidirane Uredbe o prijavljivanju) Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta: ‐ analiza zakonodavstva u oblasti metrologije i prethodno upakovanih proizvoda, održavanje okruglih stolova i prezentacija preporuka ‐ podrška pri transponovanju Direktive o aerosolima ‐dalje jačanje kontaktne tačke za pružanje informacija o tehničkim propisima i primenu Uredbe 764/2008/EZ ‐ podrška implementaciji REACH direktive Razvoj novih vrsta akreditacije i razvoj postojećih vrsta akreditacije u novim oblastima Pripreme ISS za podnošenje prijave za članstvo u CEN/CENELEC

Donošenje novih tehničkihpropisa, u skladu sa AP za harmonizovano područje Sprovođenje postupka javne nabavke i selekcija najboljih ponuđača Jačanje kapaciteta ISS za učešću u radu tehničkih komiteta evropskih organizacija za standardizaciju CEN i CENELEC Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta: ‐ analiza zakonodavstva u oblasti metrologije i prethodno upakovanih proizvoda, održavanje okruglih stolova i prezentacija preporuka ‐ ‐ održavanje obuka za sanitarne inspektore ‐ obuke imenovanim i ovlašćenim telima za ocenjivanje usaglašenosti odnosno potencijalnim notifikovanim telima razvoj novih vrsta akreditacije i razvoj postojećih vrsta akreditacije u novim oblastima

Donošenje novih tehničkihpropisa, u skladu sa AP za harmonizovano područje Raspodela opreme telima za ocenjivanje usaglašenosti Usvojen Akcioni plan za neharmonizovano područje sa rokovima za uklanjanje identifikovanih prepreka Usvojena Strategija sa Akcionim planom za preuzimanje i implementaciju evropskog zakonodavstva u harmonizovanoj oblasti Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta pripremom i donošenjem tehničkih propisa u harmonizovanoj oblasti Razvoj novih vrsta akreditacije i razvoj postojećih vrsta akreditacije u novim oblastima

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017

55

Sprovođenje Akcionih planova u harmonizovanoj i neharmonizovanoj oblasti ‐Transponovanje direktiva u skladu sa AP ‐Stavljanje van snage i inoviranje zastarelih tehničkih propisa u neharmonizovanoj oblasti Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta: ‐ priprema vodiča, publikacija i promotivnih materijala ‐ Oržavanje informativnih skupova o značaju IK za sve zainteresovane strane, posebno za industriju Priprema i sprovođenje AP za implementaciju Strategije

Sprovođenje Akcionihplaanova u harmonizovanoj i neharmonizovanoj oblasti Sprovođenje ostalih aktivnosti u okviru planiranih projekta : ‐ okruglih stolova za sve zainteresovane strane ‐ organizovanje 3 TV kampanje o značaju novog pristupa, tehnničkih propisa i CE označavanja ‐ sprovođenje AP za implementaciju Strategije

Sprovođenje Akcionihplanova u harmonizovanoj i neharmonizovanoj oblasti ‐Transponovanje direktiva u skladu sa AP ‐ Stavljanje van snage i inoviranje zastarelih tehničkih propisa u neharmonizovanoj oblasti sprovođenje AP za implementaciju Strategije

Sprovođenje Akcionih plaanova u harmonizovanoj i neharmonizovanoj oblasti ‐ Transponovanje direktiva u skladu sa AP ‐ Stavljanje van snage i inoviranje zastarelih tehničkih propisa u neharmonizovanoj oblasti sprovođenje AP za implementaciju Strategije

Prioritetna strukturna reforma 17. USPOSTAVLjANjE SISTEMA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA U SRBIJI (NOKS) U CILjU PODIZANjA KOMPETENCIJA

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Usvajanje dokumenta o NOKS Priprema za uspostavljanje sektorskih veća Priprema 2 profila / opisa sektora

Izrada zakona o NOKS i javna rasprava Priprema za refernciranje NOKS kod EOK Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o obrazovanju odraslih

Donošenje zakona o NOKSPriprema izveštaja o refernciranju NOKS kod EOK Uspostavljanje baze formalnih kvalifikacija Evidentiranje kvalifikacija u bazi Priprema 2 profila / opisa sektora

Priprema podzakonskih akata za uspostavljanjnje NOKS Prijava NOKS za referenciranje Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o NOKS

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Uspostavljanje registra kvalifikacija Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar) Priprema 2 profila / opisa sektora

Izrada programa obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o NOKS Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar)

Uspostavljanje Agencije za kvalifikacije Izrada programa obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija Priprema 2 profila / opisa sektora Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar)

Izrada programa obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o NOKS Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar)

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Priprema 2 profila / opisa sektora Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar) Izrada programa

Izrada programa obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o NOKS

Priprema 2 profila / opisa sektora Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar) Izrada programa

Izrada programa obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija Uspostavljanje 2 sektorska veća na osnovu zakona o NOKS

56

obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija

Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar)

obrazovanja / studijskih programa na osnovu standarda kvalifikacija

Izrada standarda kvalifikacija u 2 sektora i njihova akreditacija (upis u registar)

Prioritetna strukturna reforma 18. UNAPREĐENjE DELOTVORNOSTI MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA SA POSEBNIM FOKUSOM NA MLADE, VIŠKOVE I DUGOROČNO NEZAPOSLENE

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Analiza mera APZ u 2015. godini i izrada i usvajanje Izveštaja o realizaciji NAPZ za 2015. godinu; Zaključivanje Sporazuma o učinku NSZ za 2016. godinu; Objavljivanje javnih poziva/konkursa od strane NSZ za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa NAPZ za 2016. godinu;

Planirano je da sa Q2 počnerealizacija predmetnih aktivnosti i sprovodi se prema dinamici utvrđenoj u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade 2015‐2017. Odlučivanje po zahtevima podnetim po javnim pozivima/konkursima za realizaciju mera APZ i realizacija mera APZ

Realizacija i praćenje realizacije mera APZ Usvajanje NAPZ za 2017. godinu

Realizacija i praćenje realizacije mera APZ

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Analiza mera APZ u 2016. godini i izrada i usvajanje Izveštaja o realizaciji NAPZ za 2016. godinu; Zaključivanje Sporazuma o učinku NSZ za 2017. godinu; Objavljivanje javnih poziva/konkursa od strane NSZ za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa NAPZ za 2017. godinu;

Odlučivanje po zahtevima podnetim po javnim pozivima/konkursima za realizaciju mera APZ i realizacija mera APZ



Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Analiza mera APZ u 2017. godini i izrada i usvajanje Izveštaja o realizaciji NAPZ za 2017. godinu; Zaključivanje Sporazuma o učinku NSZ za 2018. godinu; Objavljivanje javnih poziva/konkursa od strane NSZ za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa NAPZ za 2018. godinu

Odlučivanje po zahtevima podnetim po javnim pozivima/konkursima za realizaciju mera APZ i realizacija mera APZ



57

Prioritetna strukturna reforma 19. UNAPREĐENJE ADEKVATNOSTI, KVALITETA I TARGETIRANOSTI MERA SOCIJALNE ZAŠTITE

Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 Q4 2016 Mapiranje postojećih vaninstitucionalnih usluga socijalne zaštite u mandate lokalnih samouprava

Revizija merila i kriterijuma za utvrđivanje cena usluga socijalne zaštite Izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Revizija merila i kriterijuma za utvrđivanje cena usluga socijalne zaštite ‐ završetak Povezivanje centara za socijalni rad u jedinstvenu mrežu (primenom softvera)

Povećanje pondera (davanja) za decu i mlade sa invaliditetom, relaksiranje imovinskih uslova, pre svega povećanje zemljišnog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemljišta kod staračkih domaćinstava, Povezivanje novčanih davanja sa odgovarajućim uslugama, preispitivanje opravdanosti postojanja davanja za pomoć i negu iz dva sistema (naknada po osnovu osiguranja i socijalno davanje) i analiza visine osnovnog dodatka za pomoć i negu drugog lica

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Povećanјe adekvatnosti novčanih davanјa

Završetak procesa standardizacije usluga i licenciranja ustanova socijalne zaštite i stručnih radnika, kao i izrada odgovarajućih podzakonskih akata, ali i uspostavljanje i jačanje programa edukacije Unapređenјa kvaliteta usluga socijalne zaštite

Širenje regionalnih centara za porodični smeštaj i usvojenje i definisanje i unapređenje njihove kontrolne funkcije

Usklađivanje zakonske regulative koja se odnosi na socijalnu zaštitu u cilju informacionog povezivanja različitih sektora

Informaciono povezivanje različitih sektora

Skraćivanje rokova za ostvarivanje prava

Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Jačanje inspekcijskih službi (povećanje broja zaposlenih, uspostavlјanje nove organizacije i načina rada)

program ekonomskih reformi 2016–2018. - radna verzija

Documents