PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: IZLAGANJE ORGANIZMA DRAŽIMA I SREDINI

Predmet: Psihologija učenja i inteligencije

Mirjana Beara, saradnica u nastavi

Najvažnije oblasti ranog iskustva (“oblici” RU)

A.Utiskivanje i eksponencijalno učenjeB. Izlaganje organizma prostim fizičkim

nestruktuiranim dražima (svetlo, temperatura, milovanje, zvuci...)

C. Izlaganje organizma strukturiranim dražima (sredini: bogatoj ili siromašnoj)

D. Lišavanje u normalnim socijalnim odnosima

Neka pitanja za početak:

Kakve posledice na organizam ima fizička stimulacija u ranom dobu?

Da li se životinje i ljudi bolje razvijaju u bogatoj ili siromašnoj sredini?

Kako na razvoj utiče rano lišavanje socijalnih odnosa?

Ad B. IZLAGANJE ORGANIZMA JEDNOSTAVNIM NESTRUKTUIRANIM FIZIČKIM DRAŽIMA

Izlaganje mladih organizama temperaturi, svetlu, buci, manipulisanje rukama, el.šokovima..

U laboratorijskim uslovima “stresne situacije” kao stimulacija Ovakve stimulacije imaju TRAJNE

efekte na razvoj i ponašanje organizma

Posledice rane stimulacije Mogu imati neposredno dejstvo i

odložene efekte (kod odraslih ž.) Fizičke: stimulisane životinje su

naprednije od nestimulisanih Bihejvioralne: stimulisane životinje se

bolje snalaze u stresnim situacijama, tolerantnije su na frustracije

Fiziološke posledice: neposredno i odloženo dejstvo (Levajn)

Levajnova hormonalna hipoteza Uočio da se kao neposredna posledica

stimulacije javlja veća količina hormona kore nadbubrega (steroida)

Kod odraslih, kao odloženo dejstvo, dešava se da se steroidi u stresnim situacijama oslobađaju brže ali i da se brže vraćaju na normalu nego kod nestimulisanih životinja

Ovo je visokoadaptivna pojava – efikasnije se reaguje na stres

Objašnjenje: stimulacija utiče na ranije sazrevanje nervnog mehanizma koji upravlja sistemom hipofiza – nadbubrežna žlezda

Alternativne hipoteze Poremećen odnos sa majkom je razlog

trajnih promena na organizmima prilikom stimulacije (uzimanjem u ruke ih odvajamo od majke i sl)

Promena u temperaturi tela usled odvajanja od majke je faktor ranog iskustva

“Efekat bake”: ako se istoj stimulaciji izlože majke, efekti su isti kao i kod stimulacije mladih. Majke prenose izmenjeni način reagovanja na svoje potomke, a oni na svoje potomke itd.

Značaj za ljudske bebe

Stavljanje u inkubator – kako utiče na razvoj?

Ad C. IZLAGANJE ORGANIZMA STRUKTUIRANIM DRAŽIMA (SREDINI)

Istraživanja Donalda Heba i drugih:Globalno i dugotrajno izlaganje

mladih organizama dejstvua. Osiromašeneb. Normalnec. Bogate sredine

Hebovo shvatanje:

Rano učenje je neprimetno i sporo ali je temelj kasnijeg efikasnog i brzog učenja

Efekti ranog iskustva u sredini su globalni, opšti, generalizovani – na percepciju, sposobnost učenja i rešavanja problema

Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini) Fon Zenden: ljudi koji su prvi put progledali

nakon operacije katarakte Ljudi su, nakon što su progledali, morali dugo

da uče da opažaju sasvim proste oblike i predmete (geometrijske oblike i figure)

Veoma teško su postizavali prepoznavanje složenih celina (npr. ljudskog lica)

Ali nisu imali problema sa razlikovanjem boja Kritike: uklanjanem sočiva prilikom operacije

i spontanim nistagmusom otežava se precizno viđenje oblika

Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini) Risen: opiti na 3 grupe šimpanza1. U potpunosti lišene vizuelnog iskustva do

16 meseci2. Delimično vizuelno lišavanje do 7 meseci3. Držane u mraku ali svakog dana 90

minuta normalnog svetlaZaključak: za normalno vizuelno opažanje

potrebno je adekvatno rano iskustvo ali i normalno organsko sazrevanje vizuelnog aparata

Eksperimenti...

Univerzitet Berkli: pacovi koji su živeli u praznim kavezima i kavezima sa puno igračaka

Kod pacova koji su živeli u bogatoj sredini, ustanovljeno je da im je kora mozga bila znatno deblja od druge grupe pacovaa

Eksperimenti... Himovič: upoređivanje efekata ranog i

kasnijeg učenja na razvoj sposobnosti rešavanja problema

2 grupe pacova:1. Siromašna sredina pa bogata sredina2. Bogata sredina pa siromašnaNalaz: Prva grupa životinja premeštanjem u

bogatu sredinu NIJE USPELA da nadoknadi ono što je propustila u ranom periodu

Zadatak za razmišljanje:

Kako bi trebao da izgleda hipotetički eksperiment (sličan Himovičevom) na ljudima?

Hipotetički eksperiment na ljudima Dva jednojajčana blizanca razdvojiti po

rođenju Jedan treba da živi pod veoma

povoljnim uslovima Drugi pod nepovoljnim Posle nekoliko godina, treba ih obojicu

staviti da žive u jednakim, povoljnim uslovima

Na kraju im dati testove sposobnosti i uporediti rezultate

Prirodni “eksperimenti” na ljudima Pjeron: antropološki nalazi sa decom iz

primitivnih plemena Paragvaja Deca starija od 6 – 7 godina (u trenutku

pronalaženja) teško su se obučavala Mlađa deca (npr dvogodišnja usvojenica etnologa Velara) uspela su veoma da

napreduju (postala poznata naučnica)

Još neki eksperimenti Gregori i Valasova: studija S.B. Koji je

progledao u 52. godini Hjubel i Visel: vizuelni sistem najpre

vrši analizu pojedinih svojstava draži pa tek onda sintezu (celinu opažaja)

Blejkmur i Kuper: mačke koje žive svetu vertikalnih crno belih pruga: kasnije su neosetljive na vertikalne pruge (tj. njihovi neuroni)

Implikacije na razumevanje razvoja inteligencije

Heb: sistematizacija faktora razvoja (I – VI)

“Inteligencija A” (dejstvo faktora I) “Inteligencija B” (dejstvo faktora I –

V uz odsustvo faktora VI)

Ad D. LIŠAVANJE NORMALNIH SOCIJALNIH ODNOSA

Scott: primarna i sekundarna socijalizacija Primarna: u ranom periodu života jedinke,

efekti su trajni i ne mogu se u potpunosti izmeniti kasnijim učenjem (npr psi su postajali pitomi samo ako su imali kontakt sa ljudima u prvih 3-4 nedelje života)

Sekundarna: karakteristično je instrumentalno učenje

Naučnici koji su se bavili ranim iskustvom i socijalizacijom Frojd - psihoanalitička teorija Bolbi – studije dece koja odrastaju u

domovima bez roditeljskog staranja Margaret Ribl, Rene Špic: takodje

ispitivali razvoj dece u ustanovama Goldfarb: studije dugoročnih

posledica ranog odvajanja od majki Harlov: ispitivanja vezivanja kod

majmuna (attachment)

Teme za seminarski rad (iz 4. poglavlja):

1. Prikaz slučaja S.B. i značaj dobijenih nalaza (165 – 172)2. Materinsko staranje i mentalno zdravlje (193 – 205)3. Istraživanja H. Harlova i zaključci koji se mogu izvesti (207 – 212,

220 -227)4. Prikaz studija ranije izolovane dece i zaključaka (Klark i Klark) (229,

229 – 236, 246 - 247)5. Prikaz studija dece koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima i

zaključaka (Klark i Klark) - (229, 236 – 246, 246- 247)

Poželjno je koristiti i druge izvore i literaturu u vezi sa odabranom temom, kao i “Uputstva za čitanje i studiranje Psihologije učenja” (deo VI udžbenika S. Radonjića)

pauza