UTICAJ POSLOVANJA NA PRIVREDNI SISTEM SRBIJE UVOD Promene sa kojima se suoavaju kompanije na

poetku ovog veka rezultat su uticaja vie faktora. Prvi faktor je globalizacija ogroman porast razmene i raspoloivost novih2

proizvoda i usluga, kao i dramatino poveanje mobilnosti inostranih investicija, kretanja ljudi i meunarodne konkurencije.3

Sledei faktor je uticaj savremenih komunikacijskih tehnologija. Brze promene svih oblika tehnologije omoguavaju brz pristup brojnim4

nainima komunikacija, uz niske trokove, to vodi otvaranju trita potroaima irom sveta. Ova dva faktora su uticala na promenu5

moi na tritu, od proizvoaa ka potroau ili krajnjem korisniku. U tom kontekstu, raspoloivost informacija u kompaniji, kao i6

odreivanje globalnih marki proizvoda i usluga postaje fenomen globalnog trita. Kljune rei: globalizacija, politika, sistem,7

meunarodna konkurencija, komunikacijske tehnologije, mo na tritu 1. PRISTUP FENOMENU GLOBALIZACIJE8

POSLOVANJA Najizraeniji trend dananjeg poslovanja jeste rastua globalizacija trita i usluga irom sveta. Ovo se odnosi na9

sve, od avioprevoznika do automobila, od bankarstva do brze hrane, od odee do kompjutera, od deterdenata do pelena za bebe, od10

elektronike do liftova, od sokova do softvera. Kompanije, bilo da su amerikog, japanskog ili nekog drugog nacionalnog porekla, ostvaruju11

sve vei deo prodaje na meunarodnim tritima. Opte usmeravanje kompanija svih vrsta u pravcu internacionalnih12

trita rezultiralo je nastankom veeg broja trita proizvoda, koja su po dometu vie globalna ili regionalna nego domaa. Dakle,13

trita koja su nekad bila ograniena nacionalnim prostorima sada su dobila meunarodne dimenzije.14

Strateki kurs Srbije je integracija u EU i izlazak domaih preduzea i privrede na evropsko i svetsko trite u konkurenciji velikog15

broja uspenih, izvoznoorijentisanih preduzea iz drugih zemalja, multinacionalnih kompanija sa svetski poznatim16

proizvodima brendovima, moderno organizovanim firmama sa primenom najsavremenije informatike17

tehnologije i moderno dizajnirane organizacione strukture, veoma obrazovanim, strunim i iskusnim menadmentom.18

Zadatak domaih preduzea je vrlo sloen i zahteva dobru pripremu, izbor adekvatne strategije, fleksiblnost u poslovanju,19

elastinost organizacione strukture, promiljen trini nastup, kompetentan rukovodei kadar, razvijen marketing20

program koji prati aktivnosti preduzea. Savremeni privredni tokovi u svetskoj privredi, a pogotovu kretanja u okviru regionalnih21

integracija, postaju sve dinaminiji i unapred usmeravani, koordinacijom ekonomske politike u meunarodnim ekonomskim22

regionalnim integracijama. Nauno-tehnika revolucija postavila je tehnoloki faktor u ulogu najbitnijeg pokretaa privrednog razvoja i23

pokrenula snaan proces reindustrijalizacije razvijenih zemalja Zapada, i ne samo njih. U takvim uslovima, uz rast meuzavisnosti24

nacionalnih privreda i uz sve izraeniju potrebu opiranja amerikoj i japanskoj konkurenciji (u pojedinim visokotehnolokim25

oblastima dominacije) gotovo je zavren proces formiranja jedinstvenog unutranjeg trita, EU, odnosno evropskog privrednog prostora.26

Proces globalizacije, zahvaljujui prevshodno dostignuima sredstava saobraaja i veza, pretvorio je nau27

planetu u globalno selo. Stvorile su se ogromne mogunosti koje pruaju podela rada i uporedne prednosti zemalja. Standardizacija je28

sutina procesa globalizacije svetske proizvodnje i trgovine. Samo prihvatanje standarda ne znai da su iezle prepreke za njihovu29

potpunu i stvarnu primenu u svim zemljama. Razlozi za to su razliiti jezici, valute i njihova stabilnost, nivo ekonomskog razvitka, tradicija, kultura ali i30

regionalno zatvaranje u pojedinim delovima sveta. Stvaranje evropskog ekonomskog prostora je proces koji traje, ali i31

dobija na dinamici. Sigurno je da e, kada to trite postane zaista jedinstveno, svi oni koji na njemu rade biti suoeni s mnogo eom32

konkurencijom nego do sada, pa mnogi u toj konkurentskoj utakmici nee izdrati ni opstati. Stvaranjem jedinstvenog33

evropskog prostora doi e do poveanja produktivnosti rada i unutranje podele rada u zemljama EPP, to e jo vie ojaati evropska34

meunarodna preduzea u proizvodnom, tehnolokom i marketinkom smislu. Znaaj meunarodnih35

aktivnosti preduzea svake nacionalne ekonomije, a pogotovu malih zemalja, je nesumnjiv i ujedno kljuni faktor36

razvoja i rasta u savremenim uslovima. Meutim, srpsko iskustvo je po mnogo emu bilo tokom niza godina praeno mnogim37

zabludama, negativnim rezultatima, optereeno zastarelim pristupima i neefikasnim reenjima.38

Integracija Evrope potvruje stav da klasini pojmovi o suverenitetu postepeno gube smisao, a da interesi dominiraju i postaju univerzalni39

principi savremenog sveta. Dakle, evropske promene pruaju preduzeima vee anse, ali one istovremeno upozoravaju da e40

se snositi jo vee posledice za promaaje i neadekvatno ponaanje. Preuzimanjem, kupovanjem i udruivanjem sa41

drugim preduzeima, pokuavaju se dostii veliine neophodne za opstanak na novom tritu i konkurentnost. To42

se sprovodi na razliite naine: od koncentracije na jednu lokaciju i prednosti to ih nosi masovna proizvodnja, do stvaranja grupa na vie lokacija. Upravljanje43

promenama i marketing strategija, kao preduslov meunarodnog poslovanja treba izvesti u krajnje nepovoljnom44

domaem i meunarodnom okruenju. Devastacija trita, prodaje i nabavke, kao i druge nevolje koje su pratile nau zemlju u poslednje45

dve decenije, doveli su do toga da se veina naih preduzea nalazi u poodmaklim stadijumima strategijske i operativne krize.46

Strategijsku krizu karakteriu ugroenost i erozija potencijala rasta, dok su indikacije operativne krize visoki trokovi, nedostatak inputa47

kao i ugroena likvidnost. Stalno poveavanje sloenosti upravljanja preduzeem, intenziviranje konkurencije,48

zahteva opta i posebna znanja, umea i vetine za donoenje upravljakih odluka. 2. RAZVOJ PROCESA GLOBALIZACIJE I49

NOVE TENDENCIJE U POSLOVNOM OKRUENJU Nova naunotehnoloka revolucija, informatika tehnologija, sve50

vie razvija meunarodnu podelu rada povezujui nacionalne ekonomije u jedinstvenu celinu preko svetskog51

trita. Dananji svet karakterie dominacija transnacionalnih kompanija, snano dejstvo drave u privredi i globalizacija52

svetske privrede. Proces globalizacije poinje formiranjem Severnoamerikog sporazuma o slobodnoj trgovini NAFTA (SAD,53

Kanada, Meksiko), Evropske unije, Istono-Azijska Unija (Japan i tzv. mali azijski tigrovi). Izmeu njih se vodi borba za dominaciju na54

svetskom tritu u svetskoj privredi. To uslovljava internacionalizaciju proizvodnje i kapitala u cilju ostvarivanja profitnog interesa.55

Ovaj proces se intezivira posle 70ih godina 20. veka. Tako finansijski kapital najrazvijenijih zemalja sveta uspeva povezati56

svaku taku (nacionalnu ekonomiju, preduzee) na zemaljskoj kugli, u jedno ,,globalno selo".1

1

Transnacionalne57

kompanije uklapaju svoj interes u dravni interes koliko je to god mogue, mada je prisutan izvestan sukob interesa. Naime,58

transnacionalne kompanije ele odrati svoju autonomnost maksimalno u cilju ostvarivanja profitnog interesa, zbog ega je i59

mogue da u nekim zemljama transnacionalne kompanije predstavljaju lokomotive razvoja, do onih koje vode tekim posledicama60

njihovog poslovanja. Danas se obino govori o svetskoj privredi, kako privredi transnacionalnih kompanija, koje posle 80-ih godina61

20. veka, kontroliu preko 50% svetske proizvodnje, 2/3 svetske trgovine, 3/4 meunarodnog transfera tehnologije, s tendencijom daljeg62

rasta. Primetno je, da se interesovanje gotovo svih zemalja sveta prebacuje sa ideoloko-politikog i vojnog kompleksa na ekonomskotehniko-tehnoloki63

razvoj. Zavisnost izmeu zemalja uspostavlja se preko novih tehnologija i finansijskih tokova (izvoz kapitala i proizvodnje).264

2

Imperativ razvoja nauke i tehnologije - informatika tehnologija, telekomunikacije, biotehnologija, genetski inenjering i sl.65

ubrzavaju proces globalizacije svetske privrede i dovode do meuzavisnosti u svetskoj privredi, koja se razliito odnosi na razvijene66

i nerazvijene zemlje. Dovoljno je napomenuti da razvijene zemlje razliito preferiraju saradnju sa ostalim zemljama. Njima odgovara saradnja67

oko snabdevanja sirovinama i energijom, jeftinom radnom snagom, korienje apsorpcionih mogunosti trita nerazvijenih68

zemalja i sl, to sve skupa ima za posledicu poveanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Pre 100 godina taj jaz je bio69

6:1, pedesetih godina 20 veka 18:1, krajem 20. veka vie od 35:1, uz realne pretpostavke da e taj odnos poetkom 21. veka biti 47:1.70

Uz to prisutna je prezaduenost zemalja u razvoju, demografska eksplozija, i visok stepen nezaposlenosti, kao i nagomilavanje71

problema uslovljeni izvozom prljave tehnologije i nuklearnog otpada iz razvijenih u nerazvijene zemlje sveta. Dakle, globalizacija se72

uvukla u sve pore naih ivota, to e rei da je u principu ekonomske prirode, a prema MMF-u, ona oznaava veoma brzu integraciju73

ekonomije irom zemaljske kugle, prevashodno preko trgovine, finansijskih tokova, razmene tehnologije, informativne mree74

i meukulturnih i istorijskih naslea kretanja. Globalizaciju pospeuje sve bolji i efikasniji transport, komunikaciona i informaciona75

tehnologija, to sve skupa omoguava vei obim proizvodnje uz snienje trokova proizvodnje, brzinu i rastojanje kojima se prenosi roba sa76

jednog mesta na drugo, uz smanjenje trokova takve razmene, s jedne strane, i potpunije zadovoljavanje ukusa i potronje77

kod potroaa sa stanovita veeg izbora razliitih vrsta proizvoda i usluga, s druge strane. Globalizacija je prisutna u itavom78

svetu ukljuujui i podruje na kome mi ivimo. Jednostavno reeno, globalizacija i tranzicija su meusobno79

povezani, tim pre to se putem tranzicije oivljava trite i privatno vlasnitvo kao preduslov demokratizacije drutva. Stoga80

vlade svesno menjaju politiku smanjenja i eliminisanja prepreka da bi se kretanje robe, kapitala i usluga nesmetano81

odvijalo, pogotovo kada vlast kroz sopstveno delovanje sazna koliko ih takve barijere kotaju. S druge strane, mone kompanije82

menjaju svoju strategiju poslovanja i stavljaju akcenat na rast profita kroz smanjenje trokova, a ne preko poveanja83

cena roba i usluga. Iako globalizacija ima za cilj stvaranje jedinstvenog svetskog trita, ono nosi sa sobom i neke veoma znaajne negativne84

posledice, posebno za nerazvijene zemlje sveta. Tako se na primer, vei deo trgovine odvija unutar tri pomenute integracione celine85

- regiona (NAFTA, Evropska unija, Azijska unija) a ne izmeu zemalja koje pripadaju razliitim integracionim celinama.86

Istraivanja pokazuju da e zemlje lanice OECD kupiti robu iz svoje zemlje dva i po puta pre, nego da takvu robu kupi u drugoj zemlji. To87

znai, da se veina trgovine odvija unutar tri regiona, a ne izmeu svih regiona, to upuuje na zakljuak da ipak postoje bitne88

razlike u cenama istih proizvoda u razliitim zemljama. Iz svih pobrojanih nedostataka globalizacije, najbolniji je89

problem ve pomenuti jaz izmeu bogatih i siromanih. Prema statistikim podacima, odnos izmeu prihoda 20% najbogatijih i90

20% najsiromanijih zemalja se smanjio sa 15:1 na 13:1 u poslednjih trideset godina. Uz to, samo poreenje nije najbolje jer91

okosnicu globalizacije ne ini ba 20% najbogatijih zemalja, nego znatno manji broj, gde najznaajnije mesto ima 6-792

(grupa od 7 najrazvijenijih zemalja sveta). Tako globalizacija uveava mo multinacionalnih kompanija, pogotovo kada se93

zna da neke multinacionalne kompanije imaju vee prihode od pojedinih drava, mada i ova poreenja imaju nedostatak jer se94

porede razliiti podaci, prodaja i BDP. Ipak, najvea zamerka globalizaciji je to to je ona ocenjena kao pogubna za95

radnike. Krilitaca bie vie posla nosi sa sobom smanjenje plata. Radnici manje mogu uticati na uslove rada, a pregovaraka mo96

im opada. I sa ove strane, veina ulaganja odlazi u bogate zemlje. Tako je, na primer, 81% sredstava koje je Amerika plasirala van zemlje u97

zemljama koje imaju visoka primanja, a manje od 1% odlazi u zemlje gde su lini dohoci niski, mada su plate koje daju multinacionalne98

kompanije u zemljama sa niskim i srednjim linim primanjima u proseku 1,8 do 2 puta vea od prosenih plata u tim zemljama. Iz99

svih pobrojanih nedostataka globalizacije, najbolniji je problem ve pomenuti jaz izmeu bogatih i siromanih.3

3

Dobrica Vesi, Specifini oblici upravljanja ljudskim resursima, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2009, str. 233.

100

Meutim, glavna zamerka globalizaciji je da nisu sve zemlje profitirale globalizacijom, ve su i izgubile, pogotovo zemlje101

koje su bile protiv globalizacije. Ovo tim pre to zemlje koje su prihvatile globalizaciju nailaze na problem liberalizacije trgovine koja do102

dananjeg dana nema minimum elemenata fer pleja. I dalje bogate zemlje postavljaju prepreke uvozu poljoprivrednih i tekstilnih103

proizvoda, primarnih sirovina, obue i sl. iz nerazvijenih zemalja, gde ove zemlje imaju komparativne prednosti. Ove104

prepreke ili zabrane uvoza kotaju zemlje u razvoju preko 100 mlrd. godinje, to je dva puta vie od ukupne pomoi koje ove zemlje105

primaju. Informatika revolucija i snaan razvoj tehnologije i komunikacija doprinose visokom stepenu pokretljivosti106

kapitala koji doprinosi razvoju bogatih, a destabilizuje zemlje u razvoju. im se uoe prvi oblici krize, bogate zemlje, zahvaljujui107

mobilnosti kapitala, uspevaju da izvuku svoj kapital, to onda krizu jo vie produbljuje i ubrzava, dok je u nekim zemljama povlaenje kapitala108

od strane multinacionalnih kompanija bila kap koja je prelila au i izazvala ozbiljne ekonomske krize. Konstantan protekcionizam u4 Pero Petrovi, Privatizacija - iskustva Srbije i zemalja u tranziciji, igoja tampa, Beograd, 2006.

4

109

razvijenim zemljama, koji je evidentan, uprkos stalnoj prii o slobodnoj trgovini, u stvari je rezultat stava koji prevladava u110

razvijenim zemljama da je liberalizacija zapravo injenje ustupaka drugim zemljama. Najbolji primer za ovo je uvoenje carina na111

uvoz elika od strane Amerike administracije i protivmere EU i drugih zemalja. Ipak, na irenje globalizacije u poslednjoj deceniji112

je svakako najvie uticala navodna briga za bezbednost, u svakom moguem smislu. Dovoljno je pomenuti 11. septembar 2001.113

godine u Americi i to dovesti u kontekst vee kontrole i manje mobilnosti kapitala i ljudi koji prelaze iz jedne u drugu zemlju. U tom114

kontekstu, bezbednost zemlje se moe upotrebiti kao argument da drave moraju biti ekonomski nezavisne i same proizvoditi115

materijalna dobra od strateke vanosti, to bi u budunosti moglo imati dalekosene negativne posledice po meunarodnu116

trgovinu. Globalizacija je zavrnica integracije trita irom sveta. Multinacionalne kompanije su preduzea koja posluju simultano u117

mnogim zemljama. Globalizacija odraava jeftinije trokove transporta, bolju informacionu tehnologiju, i oslobaajuu118

politiku smanjenja barijera izmeu zemalja, sa ciljem postizanja efikasnosti iz visoke skale i specijalizacije. Multinacionalne119

kompanije prodaju istovremeno u mnogim zemljama. One takoe mogu, ako ele, i da proizvode u svetu gde je proizvodnja najeftinija, i uivaju120

korist obima ekonomije, mada e ipak prodavati mali deo na mnogo razliitih trita. Ovo ima tri efekta. Prvo, smanjuje ulazne barijere u121

odreenim zemljama. Strani multinacionalni potencijalni prodavac ne mora da nastoji da osvoji veliki deo trita, i zbog toga ne mora122

da mnogo smanjuje cenu da bi dostigao obim ekonomije, to proistie iz uspeha globalne trgovine. Drugo, mala domaa preduzea, ranije123

zatiena ulaznim barijerama, sada se suoavaju sa veom meunarodnom konkurencijom, i mogue je da ne preive. Tree,124

vea konkurencija, po proizvoaima sa niskim trokovima proizvodnje, dovodi do niih granica profita i niih cena. Ipak, ako postoji125

samo nekoliko multinacionalnih kompanija, one mogu izbaciti iz posla domaa preduzea koja proizvode po viim cenama, i onda se126

meusobno sudarati kako bi ponovo podigli cene. Neke od rasprava o globalizaciji aludiraju na to koji od ova dva127

ishodaje dominantan: da poetna cena pada ili da mogua naredna cena raste. 3. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE I128

MULTINACIONALNE KOMPANIJE Tehnoloki progres i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili su barijere za129

meunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje, te je povean interes za meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle130

ekspanzije meunarodnih ekonomskih transakcija. Treba imati u vidu da su osnovni nosioci globalizacije poslovanja131

transnacionalne kompanije, te se akcenat u globalnom poslovanju stavlja na kreiranje strategijske i konkurentske132

prepoznatljivosti, u to irim razmerama (ne beei od neophodnih lokalnih prilagoavanja). Dugoroni poslovi133

ekonomske kooperacije s inostranim partnerima treba da predstavljaju strateki razvojni cilj kako pojedinanih134

preduzea tako i privrede u celini (sa mikro i makro razvojnog aspekta). Ova strategija treba, da u najveoj moguoj meri, bude usklaena sa135

strategijom razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom i strategijom tehnolokog razvoja. Treba imati u vidu nove tendencije u136

meunarodnom poslovnom okruenju koja imaju ulicaj na poslovanje preduzea:5

globalizacija, regionalizacija,5 Pero Petrovi, Marketing strategija i meunarodno poslovanje preduzea, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1995, str. 53.

137

strategijske alijanse i dr. U narednim godinama oekuje se rast vezane trgovine, vrlo razliitih i sloenih meunarodnih transakcija koje se138

odvijaju u razliitim pojavnim oblicima, a cilj je da se uvoz na domae trite nadoknadi, komepenzira, izvozom na strano trite.139

Istovremeno, procenjuje se da e poslovi vezane trgovine postati sve kompleksniji, a tehnike usavrenije, uz veu orijentaciju na140

svi i povratne kupovine. Za ukljuivanje privrednih subjekata u meunarodne tokove ekonomska politika treba da141

stvori odredene preduslove: motivisanost preduzea za obavljanje meunarodnog poslovanja, marketing142

orijentisanost preduzea, na domaem i globalnom tritu, adekvatna razvijenost medunarodnog informacionog143

sistcma, orijentisanost preduzea na efektivnost, a ne samo na efikasnost poslovanja, strategijski pristup meunarodnom144

tritu rada, usluga, kapitala i informacija, sprega tehnoloke i marketing strategije i inovacije u strategiji i strukturi145

preduzea. 4. GLOBALIZACIJAI RAZVOJ SRPSKIH PREDUZEA U organizaciji privrede kao i trci za sticanje konkurentskih prednosti, svetski trendovi afirmiu146

kvalitet a ne kvantitet rasta. Strategijske alijanse su vrlo atraktivna ali i nuna forma savremenog privredivanja. Ukljuuju vrlo147

sloen proces istraivanja i upravljanja uopte a ne samo promenama. Strategijske alijanse se formiraju u cilju proirenja trita i148

stabilizacije privreivanja privrednih subjekata. Ovim alijansama se ostvaruje sinergija po osnovu kombinovanja149

asimetrinih kompetentnosti, te pacifikuju konkurenciju (mreom unakrsnog vlasnitva i eliminisanjem150

partikularizma). Strategijske alijanse preko dinamizma suprotnosti interesa ine obazrivim sve ukljuene partnere i time doprinose brem privrednom151

razvoju. U tom smislu strategijske alijanse mogu da odigraju znaajnu ulogu u osposobljavanju jugoslovenskih preduzea za152

efikasno ukljuivanje u svetske procese kretanja kapitala i transfera tehnologije. Osim toga, njihovim efikasnijim153

koricenjem treba da doprinese svojinsko transformisanje naih preduzea i tome prilagoen sistem upravljanja (smanjenja154

transakcionih trokova, umesto pojedinanog nastupa naih preduzea). Zatim, strategijske alijanse doprinose stvaranju tehnolokih i155

vertikalnih mrea, konzorcijalnih sporazuma, naroito u oblasti istraivanja i razvoja. Globalizacija izaziva6 Branko Rakita, Meunarodne marketing strategije, Nauna knjiga, Beograd, 1999.

6

trita

156

internacionalizaciju poslovanja i globalizaciju preduzea. Razvojno ponaanje preduzea je uslovljeno stanjem trita proizvoda i157

kapitala, razvojem inovacija i organizacionih formi. Uglavnom, u savremenim uslovima (preteno kao trka za sticanje konkurentskih158

prednosti) sve vie se potvrduje kvalitet, a ne kvantitet rasta preduzea. Nagli razvoj tehnologije, s jedne strane, i159

liberalizacija zakonske regulative s druge strane, afirmiu povezivanje preduzea u stalnoj tenji da se prilagoavaju160

poslovnom okruenju, i u tom pravcu preduzea povezivanjem (jaanjem meusobne zavisnosti) poveavaju161

konkurentsku poziciju na tritu. Dakle, pod uticajem globalizacije, stvaraju se strategijske alijanse i koalicije na osnovu kojih (putem sinergije) se povaava rast svih162

preduzea ukljuenih u poslovne alijanse. Upravo strategijske alijanse pretpostavljaju vrlo fleksibilne oblike strategije163

(marketing aranmani, licenciranje, istraivanje i razvoj, nabavka, franizing, zajednika ulaganja,164

konzorcijumi i slino) u smislu: poveanje obima prodaje (proirivanjem granica trita), pristup savremenim165

tehnologijama, sinergetski efekti (kombinovanje asimetrinih prednosti firmi), pristup retkim resursima, relativiziranje166

(olakanje) uslova ulaska na nova trita, intenziviranje meunarodnog poslovanja (kapitala i znanja). Strategijske7 Ibid., str. 126.

7

167

alijanse su, dakle, vrlo fleksibilna i atraktivna forma za realizaciju razvojnog ponaanja preduzea. Kombinovanje168

ekonomije obima i ekonomije irine sve vie zahteva drugaije poslovanje i organizacione aranmane kojima se samostalnost i169

samodovoljnost preduzea svesno podreuje propulzivnijem privreivanju. Dakle, umesto konkurentskih sudara zasnovanih170

na soliranju, trae se putevi koji e voditi pacifikaciji konkurencije, odnosno ispomaganju u otklanjanju barijera. Ukljuena171

preduzea imaju mogunost kombinovanja asimetrinih prednosti tako da obezbede obostrane koristi u nastupu na nova172

trita, s jedne strane, i tehnoloka podruja, s druge strane. Time se sve vie afirmiu modaliteti kombinovanog rasta, umesto173

istog internog ili esternog rasta. Razvojno ponaanje preduzea se sve vie oslanja na vei broj partnera i specijalne oblike saradnje, u cilju da174

ouva svoju vitalnost, odnosno da povea otpornost na udare sa trita. U tom smislu razvojno ponaanje preduzea i175

unutranja konfiguracija su u korelaciji sa relativiziranom samostalnou, samodovoljnou i granicama eksternog rasta.176

Savremeno preduzee ostvarivanjem sinergije moe da ostvaruje puteve svoga razvoja irokim spektrom mogunosti,177

koristei asimetriju u odnosima meu delovima, suptilne manevre na planu restruktuiranja poslovnog portfolia i zasnivanja veza sa okruenjem.8

8

Radovan Kneevi, Marketing, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006.

178

Prema tome, strategijske alijanse sve se vie javljaju kao racionalan oblik razvojnog ponaanja savremenog preduzea u179

njegovom nastojanju da se prilagodi izmenjenim trinim, tehnolokim i drutvenim trendovima. Procesi180

proliferacije poslovanja i razvezivanja preduzea vode ka ustanovljavanju raznih oblika saradnje u realizaciji181

odreenih poduhvata. Brojnost formi i potencijalnih partnera omoguavaju da se kroz alijanse obezbedi iroka182

skala koristi za ukljuene partnere. Oblici saradnje u alijansama, utvruju se zavisno od prirode posla i oekivanih rezultata. Tako one mogu obuhvatiti:183

sporazumno ulaganje kapitala (jedne u akcije druge firme), licenciranje, franizing, zajednika ulaganja, pruanje184

pomoi u proizvodnji, marketingu, istraivanju i razvoju. Uglavnom se koristi od alijansi mogu klasifikovati 9 1. kao sledee:9 Slobodan Filipovi, Globalizacija poslovanja i strategije menadmenta transnacionalnih kompanija", Novac i razvoj, br. 30-31/1996, str. 31.

185

Olakanje pristupa tri tu prodaje i nabavke (sporazumna realokacija pojedinih proizvoda): kombinovani186

nastup na odredena trita uz prevazilaenje barijera, promocija odredenih proizvoda uz vre aranmane, otvaranje, razvoj i187

kontrola kanala distribucije, ostvarivanje stabilnijih i kvalitetnijih izvora, snabdevanje sirovinama, komponentama i proizvodnim uslugama.188

Efikasnije upravljanje proizvodnjom (neutralisanje uskih grla, usavravanje proizvodnih procesa i transfer proizvodnog know-how): ravnomernije189

zapoljavanje kapaciteta, korienje superiorne kompetentnosti partnera, promocija novih proizvodnih procesa (pronalazaka).190

Koristi na podruju upravljanja proizvodom (uveanje vrednosti proizvoda odnosno efikasnije kompliciranje ponude):191

blagovremen razvoj proizvoda i iznoenje proizvoda na trite (licenca ili drugi oblik), efikasnije kreiranje istraivake i marketing pomoi192

(disperzija rizika), obezbeenje distribucije i postprodajne usluge, smanjenje trokova proizvodnje i marketinga u193

kompletiranju standarda, poveanje imida proizvoda (zajednikim oglaavanjem). Jaanje i efikasnije upravljanje194

tehnologijom (skupa i neizvesna tehnoloka istraivanja lake podnose alijanse): unakrsnim licenciranjem razvodnjavaju se195

trokovi, proiruje se istraivaki horizont, obezbeenje kritine mase istraivaa, involviranje vie partnera (bri196

proces difuzije inovacija), podsticaji za efikasniju realizaciju istraivanja. Sticanje i jaanje upravljakog i197

organizacionog know-how: razvoj novih upravljakih znanja, promocija nove kulture i organizacije poslovanja, unapreenje198

internog preduzetnitva. Jaanje finansijske snage: odreeni aranmani poveavaju ili ubrzavaju priticanje prihoda: znaajno199

se smanjuju odreeni izdaci za finansiranje pojedinih aktivnosti, razvodnjavanje trokova i rizika olakava finansijsku200

poziciju. Jaanje razvojnog potencijala: interni faklori (proizvodnja, marketing, istraivanje i razvoj), eksterni faktori201

(prevazilaenje barijera ulaska u grane, korienje anticipiranih mogunosti). Korienje alijansi za svrhe jaanja trine snage202

preduzee moe da se svede na: Individualno ispomaganje: pomaganje partnerima (potroai, distributeri,203

snabdevai. konkurenti) sa osnovnom idejom da se pomaui njima pomogne sebi u osiguranju ili proirivanju trita prodaje i nabavke.204

Stvaranje strategijskih mrea" (kolektivne snage): preko viestranog povezivanja grupe nezavisnih firmi, nastoji se205

obezbediti zajednika korist, mree koje su zasnovane na vertikalnom povezivanju (odnosno dodajnoj vrednosti koja206

otpada na svakog partnera u lancu), mree za zajedniko korienje tehnologije, mree za realizaciju multidisciplinarnih207

institucija, mree koje se zasnivaju na unakrsnom vlasnitvu. 5. EFIKASNOST POSLOVANJA SRPSKIH PREDUZEA U TRINIM208

USLOVIMA Razvijenost i funkcionalna sposobnost trita meri se njegovom konkurentnou. Tri bitna faktora odreuju209

konkurentnosti trita: otvorenost privrede prema inostranoj konkurenciji ili stepen liberalizacije spoljno- trgovinske razmene, prisustvo210

monopolskih i oligopolskih struktura u privredi, efikasnost antimonopolskog zakonodavstva. U sutini, konkurentsko211

trite podrazumeva visoko efikasnu privredu i preduzea, da bi izdrali konkurenciju na domaem i212

inostranom tritu. U tom smislu uloga drave je na sledeim aktivnostima: potpuno i planski otvaranje privrede i liberalizacija213

spoljnotrgovinske razmene (redukovanje visokih carinskih i vancarinskih zatitnih mehanizama), razbijanje vetaki214

stvorenih proizvodnih konglomerata i stimulisanje razvoja konkurentnih proizvodaa u delatnostima gde dominiraju monopolske215

strukture, dopuna antimonopolskog zakonodavstva (u primeni i sprovodenju). S druge strane, marketing ima najznaajniju ulogu u identifikovanju216

atraktivnih podruja poslovne aktivnosti, koja omoguava ostvarivanje konkurentske prednosti, identifikovanje217

mogunosti, ukoliko u preduzeu ne postoje snage za njihovo iskoriavanje. Marketing znanje kao vetina (know218

how) je neto to treba dodati jednoj ekonomiji da bi se stimulisao rast i razvoj. Marketing se smatra komponentom koja esto nedostaje u219

formuli razvoja. Kada se doda marketinko znanje i vetina, poslovanje e se prilagoditi potrebama trita a vei rast e slediti.220

Sva sloenost okruenja tangira i koncept upravljanja preduzeem, jer je trino orijentisano preduzee, prirodno, zavisno od okruenja, te veliki deo promena svoje221

unutranje konfiguracije menja zajedno sa promenom sistema veza sa okruenjem. Mogunosti i opasnosti za poslovni uspeh preduzea222

formiraju se u dinamizmu eksternih faktora, te je i upravljanje rastom i razvojem predominantno obeleeno odlukama iz223

domena ureivanja odnosa preduzea sa sredinom. Strategijsko upravljanje se odnosi na utvrivanje ciljeva preduzea i takvih224

veza sa okruenjem koje: omoguavaju da sledi te ciljeve, uvaavaju i usklauju mogunosti preduzea, da preduzee bude225

kontinuelno responzivno prema zahtevima okruenja. Uslonjavanje delatnosti, organizacione strukture i sistema vez a preduzea sa10 str. 57. Pero Petrovi, Marketing strategija preduzea, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1995,

10

226

okruenjem iniciralo je potrebu izgradnje tzv. paradigme strategijskog upravljanja koja u prvi plan stavlja ekstrovertni227

pristup, tj. anticipiranje tokova dogaaja u okruenju i osposobljavanje preduzea da, shodno tome, uspostavi228

produktivan i rentabilan odnos izmeu svoje delatnosti i izazova okruenja. Potom, amorfnost i turbulentnost okruenja sve vie229

afirmiu potrebu osposobljavanja preduzea da jaa svoju fleksibilnost, tj. sposobnost da blagovremeno iskoristi mogunosti,230

odnosno uz najnie trokove izbegne nepovoljne okolnosti u svom poslovanju. Tu je u pitanju potreba osposobljavanja preduzea da231

posluje u neizvesnosti koju nameu uslovi diskontinuiteta, te da predvia iznenaenja. Jedan od najvanijih momenata u232

razvijanju operativne strategije je prilagoavanje spoljnim faktorima okruenja. Vie bitnih momenata233

karakteriu savremene uslove poslovanja koji relativiziraju znaaj pojedinih opcija u strategijskom upravljanju (sagledavanju234

budunosti) rastom i razvojem preduzea, neke bi mogle biti: okruenja uslovljava dve krajnje opcije: da11 Momilo Milisavljevi, Ponaanje preduzea na globalnom tritu", Marketing, 2002, str. 6.

11

dinaminost

235

inicira nove trendove i promene (stvarajui, kroz proces inovacije nove proizvode i trita), brani postojeu poziciju (interna defanziva,236

fleksibilnost, tj. strategija korak po korak). diversifikacija delatnosti je sve ea (naroito koncentrina) u nastojanju da237

povea fleksibilnost, i osim postizanja ekonomije obima ostvarivanje tzv. ekonomije irine (scope economics) - kod238

diversificiranog preduzea (kroz njegovo organizaciono struktuiranje i koordinaciju delatnosti) stvaraju se uslovi za239

efikasnije obavljanje nekih zajednikih aktivnosti, odnosno ostvaruje sinergija u upravljanju (od zadatog portfolio delatnosti ostvaruje240

se vie od zbira individualnih strategija organizacionih delova u multiproizvodnom preduzeu); poveanje stepena241

internacionalizacije poslovanja i infiltriranje na vienacionalna trita. Ovakva orijentacija afirmie meunarodni marketing i242

strategijske opcije etnocentrinog, policentrinog i geocentrinog pristupa meunarodnoj poslovnoj aktivnosti;243

poveanje veliine i uslonjavanje delatnosti preduzea komplikuje probleme upravljanja usklaivanje nivoa244

decentralizacije i efikasnosti upravljanja (disperzija aktivnosti i internacionalizacija poslovanja zahtevaju245

uvaavanje specifinosti svake delatnosti i trita i njihovo efikasno ukljuivanje u optu strategiju preduzea). To uslovljava primenu246

portfolio koncepta i inauguraciju multidivizione organizacione forme; savremeno preduzee uvaava stremljenja i regulative247

drutvenoekonomskog sistema, te se kod opredeljivanja pravca, metoda i tempa rasta moraju ukljuiti i eksterna ekonomija i248

prioriteti u razvoju drutva. Preduzee se tretira kao vor proirenog drutvenog sistema koji ukljuuje razliite konstitutivne249

podsisteme kao to su: investitori, zaposleni, kupci, javnost, dobavljai i preprodavci; razvoj tehnologije i trita tangira proizvodnu i250

marketing filozofiju savremenog preduzea te ga tera na preispitivanje granice i strukture prostornog horizonta251

poslovanja. (Razvoj tehnologije, sistema upravljanja proizvodnjom kao i nivelacija potreba potroaa omoguavaju da se prostor za rast i252

razvoj trai na podruju modularne proizvodnje, grupne tehnologije i globalizacije trita); poveana ulaganja253

u istraivanje i razvoj kao i u opremanje i modeliranje upravljakog informacionog sistema, uslovljeno je irenjem254

prostornog i produavanjem vremenskog horizonta i u upravljanju savremenom proizvodnjom i marketingom. (da255

bi se preduzee osposobilo da ivi u uslovima neizvesnosti i upravljanja iznenaenjima, insistira se na oslanjanju na tzv.256

kontingentno, vievarijantno, uslovno planiranje koje bi omoguavalo da preduzee zahvaljujui fleksibilnosti i257

razvijenom informacionom sistemu, reaguje na opasnosti i anse uvek po planu, a ne na bazi inercije ili iznuenih poteza 6. PRISTUP258

GLOBALNOM TRITU SRPSKIH PREDUZEA Proces formulisanja globalne strategije u sutini je aktivnost stavljanja u odnos i usklaivanje259

kompetentnosti preduzea sa mogunostima i opasnostima u meunarodnoj sredini. Pristup globalnom tritu zahteva260

odgovarajui miks poslovnih funkcija, prilagoen ciljevima koji ele da se ostvare. Razliita ciljna trita imaju razliite etape u261

ivotnom ciklusu meunarodnog proizvoda. Analiza globalnog i individualnih nacionalnih i regionalnih trita osnova je da se262

definiu ciljevi i strategije za svako trite, predviajui njihovu meuzavisnost. Akcenat je na balansu izmeu globalnih,263

regionalnih i nacionalnih slinosti i razlika. Ciljevi preduzea pomau da se donese odluka o izboru atraktivnih trita, a pri tome264

su prisutne tri vrste ciljeva:12

kratkoroni i dugoroni prinos na investicije (profit i tok gotovine), uee na tritu (sposobnost12 Ibid., str. 6.

265

suoavanja sa konkurencijom), ulaz na tzv. vodea trita (posebno je bitan cilj u inicijalnoj fazi). Za poslovni uspeh na globalnom266

tritu potrebno je da preduzee raspolae odgovarajuim potencijalom. Na globalnom tritu i strunost i izvori preduzea267

bitno determiniu politiku, strategiju i strukturu preduzea. Pristup globalnim tritima pretpostavlja i razumevanje osnovnih determinanti nacionalne268

konkurentske prednosti. Karakter konkurencije i izvori konkurentske prednosti razlikuju se ne samo po granama ve i po segmentima269

(grupacijama) grane. Preduzea osvajaju i odravaju konkurentsku prednost poboljanjem, inovacijama i ukupnim uspehom.270

Prema Porteru etiri faktora doprinose naciji da uobliava sredinu u kojoj domaa preduzea konkuriu da unaprede ili271

ogranie kreiranje konkurentske prednosti: uslovi faktora - pozicija nacije u faktorima proizvodnje (struna radna snaga i272

infrastruktura), uslovi tranje karakter domae tranje za proizvode i usluge grane, povezane i podravajue grane - prisustvo ili273

odsustvo grana koje snabdevaju ili su povezane (a koje su meusobno konkurentne), strategija, struktura i rivalitet preduzea - uslovi u274

nacionalnoj privredi koji usmeravaju stvaranje, organizovanje, upravljanje preduzeem, kao i karakter domaeg rivaliteta.275

Porterova analiza determinanti nacionalnih prednosti, pokazuje da se uslovi za poslovni uspeh stvaraju prvo u nacionalnoj276

privredi, odnosno na domaem tritu. Dakle, najbitniji razlog meunarodnog uspeha je intenzivna konkurencija meu277

preduzeima unutar domaeg trita. Mnogi autori navode vie strategijskih opcija na globalnom tritu, odnosno razliite varijacije278

generikih strategija (vostvo u trokovima, diferenciranje i fokus - na osnovu trokova ili diferenciranja) koje se koriste na279

domaem tritu. Osnovne strategije, na globalnom tritu su: visokog uea

13

globalna strategija (veliko dominantno preduzee ekonomija13 Todorovi, Jovan, uriin, Dragan, i Janoevi, Stevo, Strategijski menadment, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

280

veliine), globalna strategija lokalnog uea (velika preduzea strategijsko diferenciranje), strategija globalne nie"281

(nedominantno velika i mala preduzea fokusiranje proizvoda), Potom, mogu se izdvojiti i etiri naina ostvarivanja282

konkurentske prednosti: globalna mega preduzea (opsluuju svetsko trite), preduzea orijentisana na283

geografske nie" (izbor ciljnih potroaa), tzv. evropski specijalisti (prisutna na nacionalnim i regionalnim tritima) odnosno regionalni specijalisti,284

preduzea korisnici portfolia" (velika diverzifikacija). Ove etiri strategije nisu meusobno iskljuive. Meutim, jedno od285

kljunih pitanja pri odluivanju u nastupu na novim tritima je da se pouzdano odgovori na pitanje da li preduzee ima konkurentnu286

prednost i da li je ona od koristi na novim tritima U traenju pouzdanog odgovora na ovo pitanje sa marketing aspekta koristi se287

kombinacija: interne analize, analize konkurencije, i eksterne analize. Na osnovu sagledavanja konkurentske14 Pero Petrovi, Savremena poslovna diplomatija, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 104.

14

288

prednosti moe se ii na traenje adekvatnih strategija nastupa na novim tritima. Smatra se, da su dobre one strategije koje se289

zasnivaju, s jedne strane - na kompetentnosti preduzea, a sa druge - na kritinim faktorima uspeha u grani. Globalna290

orijentacija znai da se preduzee ne ograniava samo u poslovnim aktivnostima na poznatim ili tradicionalnim tritima, ve i na291

nova atraktivna nacionalna trita (pri emu je bitno izabrati pravo vreme i pravi nain nastupa na novim tritima). Neki autori u tom smislu292

navode est tipova strategija: nastup na tritu sa irokom linijom proizvoda visokog kvaliteta (lideri u kvalitetu), inovatori (osobenost je veliko uee novih15 Ibid., str. 211-215.

15

293

proizvoda), preduzee sledi integrisanu strategiju (integracija, koncentracija potroaa), preduzee sledi294

strategijsku orijentaciju na ua trita (proizvodi nieg kvaliteta i skromniji marketing napor), preduzee orijentisano na trinu niu"295

(manji broj potroaa sa relativno uom linijom proizvoda), sinergetska grupa (orijentisana na relativno manju irinu trita sa manjim brojem novih296

proizvoda). 7. NEOPHODNOST INTERNACIONALIZA CIJE POSLOVANJA SRPSKIH PREDUZEA Savremena trita su dosta izloena297

protekcionistikim merama, pa tradicionalne forme ulaska postaju sve skuplje i neizvesnije, te internacionalizacija meunarodnih298

operacija i aktivnosti van sopstvenog nacionalnog prostora gotovo da nema alternative u koncipiranju ekonomskih odnosa299

sa inostranstvom. Nije vie dovoljno imati samo izvoz ili ulaganja u inostranstvu kao jedinu strategiju, te su mnogim preduzeima potrebne odreene proizvodne300

mogunosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu, da bi mogla da se bave meunarodnim poslovanjem. S druge strane, preduzea koja301

izaberu da prvo razviju domae trite pre ukljuivanja na meunarodna mogu sebe zatei totalno blokiranim od strane dobro302

uvrenih konkurenata usmerenih da opsednu njihova sopstvena domaa trita. Meutim, svako preduzee, pre303

svega, kod ukljuivanja u meunarodne tokove mora da vodi rauna o svim elementima poslovnog okruenja. Na304

mikro nivou, to bi praktino znailo, da se posebno istie nekoliko implikacija znaajnih za svaki privredni subjekt usmeren na305

globalnu scenu danas: afirmacija novih konkurenata, novih metoda konkurencije na svim delovima i u svim segmentima306

meunarodnih trita, pojava novih trita (i zemalja sa izvoznom ekspanzijom), pojava novih izvora ponude (po niim cenama),307

pojava novih potencijalnih partnera za proizvodnju i/ili marketing aranmane (dodatna aktivnost ali ujedno i razliita308

u odnosu na partnerstvo sa industrijalizovanim zemljama), suavanje dosadanjih proizvodnih linija tradicionalnih309

proizvoaa (traei trini prostor za one stavke gde mogu imati izvesne komparativne prednosti), ekonomija obima je310

neophodna preduzeima (proizvodnja u serijama kako bi mogla konkurisati na meunarodnim tritima), preduzea moraju311

ii u znaajnom stepenu, na internacionalizaciju svojih proizvodnih i marketing napora i resursa, u cilju opstanka na meunarodnim312

tritima. S druge strane, posmatrajui u globalu nain realizovanja meunarodnih operacija i danas, ukljuivanje u313

meunarodne tokove, preduzea iz skoro svih zemalja karakterie se korienjem irokog aspekta, varijacija i kombinacija, tako u314

pristupu (u poreenju sa samo 10-15 godina) te je danas sve tee pronai krupna ili vienacionalna preduzea koja potpuno sama,315

individualno preduzimaju odreene meunarodne aktivnosti. Ako i ima takvih, onda se oni realizuju u samom procesu316

internacionalizacije. Iako je proces internacionalizacije preduzea faznog karaktera, postoji velika razlika u mogunostima profilisanja317

inostranih operacija meu raznim preduzeima pod uticajem niza faktora: veliine preduzea, politike preduzea prema inostranim16 Mile Jovi, Meunarodni marketing, Savremena administracija, Beograd, 2000, str. 31.

16

318

grupacijama, duina vremena provedenog u operacijama u inostranstvu, industrijska grana kojoj pripada preduzee, vrsta319

proizvoda, broju i specifinosti zemalja u kojima se posluje, karakteristike domicilne zemlje, odnosno specifinosti320

nacionalne ekonomije. Meutim, profil inostranih operacija preduzea nije jednom zauvek dat, ve je podloan stalnim321

promenama u vremenu i po sadraju, usled ulaska na nova trita, promena metoda poslovanja na starim tritima, naputanje jedne322

vrste poslovnih aktivnosti na starim tritima bez preduzimanja ostalih, kao zamena za prethodne, itd. Zato se i mogu praviti razlike u323

dubini i irini angaovanja u inostranim operativnim zahvatima. To je, u stvari, stepenovanje internacionalizacije324

preduzea (u odnosu na to koju vrstu poslovne prakse konkretno preduzee primenjuje u svojim aktivnostima van nacionalnih325

granica), prema stepenu internacionalizacije prodaje (IDS), stepenu internacionalizacije proizvodnje (IDM),stepenu326

internacionalizacije imovine (IDA), i stepenu internacionalizacije dohotka, odnosno profita (IDP). U smislu faza ukljuivanja i327

angaovanja preduzea mogu se modelirati etiri tipa moguih orijentacija na meunarodnom tritu: etnocentrina328

(domae trite) orijentacija, policentrina (na trite vie zemalja) orijentacija, regiocentrina (regionalna orijentacija)329

orijentacija, geocentrina (svetsko trite) orijentacija. Meunarodni tokovi roba, usluga, znanja i kapitala danas su se toliko330

upleli u sve pore privrednog ivota na svim nivoima, da se u sve veoj meri mora raunati sa elementom inostranosti u planiranju,331

organizovanju i sprovoenju sopstvenih ekonomskih aktivnosti u najobuhvatnijem smislu. Internacionalizacija332

i multilateralizacija ovih tokova, pritom, poveava u takvim uslovima znaaj uspostavljanja i odravanja ekonomskih veza333

na meunarodnom planu u bilo kom vidu, stepenu i obimu. Internacionalizacija poslovanja i nastanak tzv. multinacionalnih ili334

transnacionalnih preduzea, aktuelizuje pitanje odnosa vrha preduzea i njegovih organizacionih delova, odnosno335

centrale i filijala. U okviru veeg broja modaliteta, esto se praktikuju: meunarodna diviziona struktura, globalna proizvodna336

struktura, matrina struktura. Modaliteti zavise od strukture delatnosti, njene geografske disperzije i preferisanog stila upravljanja,337

odnosno od disperzije aktivnosti, lokacije i nivoa samostalnosti organizacionih delova. U optem smislu, put internacionalizacije338

preduzea poinje usvajanjem meunarodnog koncepta marketinga. U uem smislu, put internacionalizovan ja privredne339

delatnosti poinje prvim prenosom proizvodnje u oblast inostrane nacionalne privrede, odnosno prvi prenos proizvodnje u340

inostranstvo znai prvi korak na putu nastajanja meunarodne firme. 8. NAIN I PROCEDURE OSVAJANJAINOSTRA341

NOG TRITA Postoji vie naina ulazaka i modela osvajanja inostranih trita. Neke od ovih naina opredeljuje tip (veliina i342

struktura) trita na koje se ulazi u cilju obavljanja odreenog biznisa. Neke pak opredeljuje tip i sadraj biznisa koji se implementira na343

konkretnom tritu. U svakom sluaju i tip trita i sadraj biznisa predstavljaju relevantne inioce koji utiu na stav preduzetnika na344

koji e nain ostvariti uspeh na inostranom tritu. Ukoliko bismo eleli da sistematizujemo odreene naine i modele moemo zakljuiti da su se u345

praksi uspeno pokazali i dokazali sledei strateki pristupi inostranih poslovnih nastupa. To su u osnovi dva strateka pristupa: globalni i nacionalni346

odnosno multinacionalni. Globalni pristup ostvaruje se na sledei nain: globalnim osvajanjem vie linija proizvoda (brani) i/ili usluga 347

primenom strategije masovnog marketinga na globalnim osnovama; globalnim fokusiranjem na348

odreene linije proizvoda primenom strategije diferenciranja na globalnim osnovama; globalnim349

fokusiranjem na odreene segmente kupaca primenom strategije segmentacije na gpobalnim osnovama;350

globalnim fokusiranjem na odreene trine nie - primenom strategije pozicioniranja na globalnim osnovama.351

Nacionalni odnosno multinacionalni pristup osvajanja inostranog trita ostvaruje se takoe na sledee naine: Osvajanjem vie linija proizvoda, i/ili usluga na352

jednom ili na nekoliko nacionalnih trita primenom strategije masovnog marketinga na nacionalnim inostranim tritima; fokusiranjem na izvesne linije proizvoda i/ili353

linije usluga na odreenim nacionalnim tritima primenom strategije, diferencijacije na nacionalnom354

odnosno nacionalnim tritima; fokusiranjem na izvesne segmente kupaca na odreenim nacionalnim355

tritima primenom strategije segmentacije na nacionalnom tj. nacionalnim tritima; fokusiranjem na prosperitetne356

trine nie na odreenim nacionalnim tritima primenom strategije pozicioniranja u pojedinanim357

nacionalnim/multin acionalnim relacijama; fokusiranjem na specifinim nacionalnim tritima zatitnog karaktera. Svaki znaajniji358

poslovni poduhvat zahteva studiozno promiljanje i precizan strateki nastup, koji se moe izvoditi na razliite naine. sa razliitim359

sredstvima i razliitim metodama. Tip i sadraj nastupa opredeljen je sa jedne strane karakterom trita, na kome se nastup360

izvodi, a sa druge strane opredeljen je i poslovnim ciljevima koji se ele ostvariti, kao i poslovnim mogunostima. preduzetnika, i361

njegove firme da opredeljene ciljeve ostvari. U principu napor usmeren na osvajanje inostranog trita bez obzira o kom tipu nastupa se radi17 Slobodan Kotlica, Osnovi preduzetnitva, Beograd, 2000.

17

362

(izvoz, uvoz, kooperacija, direktno ulaganje), izvodi se po odreenoj proceduri, koja u globalu obuhvata sledee faze363

delovanja:

18

Prva faza istraivanja i opredeljivanja u konkretnom preduzeu je analitika faza i sadri sledee18 Dragoslav Joki, Strategije top menadmenta, Autor i NIC Uice, Beograd, 2006, str. 117.

364

korake studijskog angaovanja: 1. Utvrivanje potreba i mogunosti za nastup na inostranom tritu. Navedenom365

prilikom utvruje se da li firma ima potrebe da osvaja i obavlja poslove sa inostranim tritem. Istraivanje domaeg i366

istraivanje interesantnih inostranih trita. U okviru ove faze utvruje se koji su poslovi profitabilni, a koje su zemlje pogodne za367

obavljanje unosnog biznisa. Navedenim istraivanjem utvruju se: ponuda i potranja (koliine i cene) odreenih artikala na domaem i368

inostranom tritu u cilju saznanja o obilnosti i nestaicama kao i o disparitetima cena, to moe predstavljati osnov za pokretanje369

odreenog posla; zakonski propisi, obiajno pravo, kultura sredine i sve drugo vezano za nepoznat ili nedovoljno poznat inostrani prostor na370

kome se moe otpoeti biznis. Opredeljivanje zemlje odnosno zemalja na ijem tritu e se pokrenuti i voditi inostrani biznis. Re je o izboru371

makrolokacije, a takoe i o izboru biznisa koji e se obavljati na toj makrolokaciji. Opredeljivanje ciljeva i strategije inostranog nastupa. U ovoj fazi372

pripreme potrebno je odrediti ciljeve koji se ele postii i strategiju delovanja usmerenu na ostvarivanje opredeljenih ciljeva.373

Utvrivanje internih performansi firme za obavljanje opredeljenog biznisa. U okviru ove faze istraivako programskog374

angaovanja opredeljuju se organizacioni, kadrovski, finansijski i drugi resursi firme za otpoinjanje i uspeno voenje375

planiranog biznisa. Opredeljivanje inostranih partnera i njihovog angaovanja za obavljanje planiranog biznisa. Re je o376

dobavljaima (ukoliko je u pitanju kupovina na inostranom tritu); kupcima (ukoliko je re o plasmanu proizvoda na inostranom tritu);377

poslovnim partnerima, saradnicima, angaovanim radnicima i drugima sa kojima e se obavljati planirani inostrani378

biznis Utvrivanje mikrolokacije na kojoj e se obavljati inostrani biznis navedeno pretpostavlja i obezbeenje te379

lokacije: zakup, kupovina, ili neto drugo. Utvrivanje vremena ostvarivanja pojedinih zadataka pripreme biznisa,380

kao i redosleda angaovanja pojedinih nosilaca pripremnih aktivnosti. Za obavljanje ovog posla najbolje je uraditi odgovarajui381

mreg plan, u kome e aktivnosti, nosioci aktivnosti i vreme njihovog angaovanja biti precizno opredeljeni. Ostale aktivnosti382

istraivanja i opredeljivanja. Ove aktivnosti mogu biti veoma razliite zavisno od tipa planiranog biznisa i zemlje gde se sprovodi pripremna383

i operativna implementacija. Druga faza pripremnih aktivnosti je veoma vana faza operativnih aktivnosti. Po384

pravilu obuhvata sledee poslove i zadatke: Uspostavljanje i voenje operativnih komunikacija sa opredeljenim domaim i385

inostranim partnerima sa kojima e otpoeti planirani posao. Poetna komunikacija moe da se uspostavi preko vlade,386

komore. strunih asocijacija. preko sajmova i privrednih izlobi, preko interneta i/ili neposredno. Ukoliko nastupa na inostranom tritu,387

koje im je apsolutno ili relativno nepoznato, ni jedan preduzetnik i ni jedna firma ne moe uspeno otpoeti niti voditi388

svoj posao, bez angaovane pomoi poslovnih ljudi ili firmi koji posluju na inostranom podruju, na kome se planira i vodi389

biznis. Zakljuivanje sporazuma (ugovora) sa domaim i inostranim kooperantima za kojeje izvreno390

opredeljivanje, sa kojima e se voditi inostrani biznis. Navedeno pretpostavlja upoznavanje i kooperanata sa relevantnim391

domaim a naroito inostranim propisima i standardima koji se tiu tehnikih, sanitarnih, ekolokih, kadrovskih, radno392

socijalnih i drugih uslova za obavljanje opredeljenog inostranog biznisa. Obavljanje pravnih formalnosti vezanih za nastup na393

inostranom tritu. Ovde je re o pribavljanju raznih izvozno-uvoznih i/ili drugih dozvola i saglasnosti od dravnih organa sopstvene vlade,394

kao i inostrane vlade, na ijem tritu se planira biznis. Kupovina, izgradnja i/ili zakup, a potom i opremanje poslovnog prostora.395

Lokaciji na kome e se nalaziti poslovni objekti firme mora se pritom pokloniti puna panja. esto. upravo od izbora pogodne ili nepogodne lokacije396

zavisi i uspenost opredeljenog inostranog biznisa. Lokacija koja se opredeljuje i obezbeuje treba da je na pravom mestu gde su397

dobavljai (ukoliko je re o kupovini), odnosno gde su kupci (ukoliko je re o prodaji). Ukoliko je lokacija neodgovarajua u tom sluaju398

poveani su trokovi transporta proizvoda. to smanjuje cenovnu konkurentnost celog biznisa. Uspostavljanje operativnih poslovnih399

komunikacija sa opredeljenim klijentima (dobavljaima, kupcima i drugima); sa dravnim organima susedima i ostalim400

interesno zainteresovanim komitentima i upoznavanje navedenih sa firmom i biznisom. Trea faza implementacije inostranog biznisa401

je poslednja i bazina faza izvoenih aktivnosti, radi koje se sve prethodne faze posla i obavljaju. Implemntacija402

ustvari predstavlja tekue obavljanje opredeljenog biznisa. I ovaj deo posla, mora se osmiljeno, savesno i celovito obavljati, poto tek njegovi rezultati donose eljene403

finasijske, promotivne i/ili druge efekte. radi kojih je inostrani biznis i pokrenut. 9. UEE PREDUZEAIZ SRBIJE NA TRITIMA EU404

S obzirom na to da je Srbija u ekonomskom smislu mala zemlja, jedini nain da ona ostvaruje privredni rast je da njena preduzea405

internacionalizuju svoje poslovne aktivnosti i ponu u veoj meri da posluju na inostranim tritima. Za sada se rezultati koje su406

privredni subjekti Srbije ostvarili izvoznom aktivnou tokom poslednjih nekoliko godina, ne mogu smatrati zadovoljavajuim.407

Prisutno je oslanjanje na masovnu proizvodnju i svatarenje u izvozu, to nikako ne moe da bude dugorona408

strategija za izlazak na inostrana trita. Kao jedno od objanjenja slabih spoljnotrgovinskih rezultata Republike Srbije, a pre svega409

izvoza, navodi se nedovoljna konkurentnost domaih proizvoaa na inostranom tritu. To, zapravo, znai da domaa410

preduzea nisu sposobna da na inostranom tritu budu uspenija od drugih preduzea iz iste oblasti poslovanja. Imajui u vidu411

viegodinju izolovanost sa svetskog trita, a potom i injenicu da je sa dolaskom nove ekonomske vlasti kreiranje adekvatnog412

ambijenta za rast i razvoj domaih preduzea teklo dosta sporo (i jo uvek nije zavreno), izvozni rezultati Srbije ne predstavljaju413

iznenaenje. Samo jedan pogled na izvoznu strukturu Srbije dovoljan je za zakljuak da je generalno izvozna konkurentnost domae privrede414

slaba. Uee proizvoda visoke tehnologije, tj. sredstava za rad, u izvozu Srbije je veoma skromno. Posmatrano od 2000. godine, izvoz415

raste, ali se njegov rast najveim delom zasniva na rastu izvoza sirovinskih proizvoda i repromaterijala. Ovi proizvodi dominiraju19 Dobrica Vesi, Kvalitet strategijskog menadmenta u globalnom okruenju", saoptenje na meunarodnoj konfernciji ICDQM, Beograd, 18-19. 06. 2008, objavljeno u celini u zborniku radova: 11. Meunarodna konferencija upravljanje kvalitetom i pouzdanou, Beograd 2008, str. 158-163.

19

416

u izvozu Srbije. U njihovoj proizvodnji se koristi niska tehnologija, a iznos dodate vrednosti je mali ili ga uopte nema, pa se sa takvim proizvodima na inostranom tritu konkurentnost moe zasnivati jedino na cenama. Istovremeno, na o snovu kretanja417

ukupne vrednosti izvoza i vrednosti izvoza dominantnih sirovinskih i reprodukcionih proizvoda ne uoava se rast izvoza sa porastom418

cena ovih proizvoda na svetskom tritu ili porastom tranje za njima, to ukazuje na nedovoljne kapacitete za veu proizvodnju.419

Struktura izvoza u industrijske zemlje se, ipak, malo razlikuje u pogledu toga to je vea zastupljenost sredstava za rad u izvozu u zemlje u420

tranziciji nego u izvozu u razvijene zemlje. Moe zakljuiti da izvozni potencijal nae privrede karakterie niska konkurentnost sa visokim stepenom421

diverzifikacije i malim efektom ekonomije obima. Dakle, prioritet treba da imaju izvozno orijentisani profitabilni programi u metalskom i hemijskom kompleksu, mainogradnji i422

proizvodnji telekomunikacione opreme, ali i u tradicionalnim izvoznim granama kao to su drvna, tekstilna i industrija koe i obue,423

proizvodnja obojenih metala i prerada metala. 10. ZAKLJUAK Globalizacija je prisutna u celom svetu ukljuujui i podruje na kome424

mi ivimo. Jednostavno reeno globalizacija i tranzicija su meusobno povezani, tim pre to se putem tranzicije oivljava425

trite i privatno vlasnitvo kao preduslov demokratizacije drutva. Stoga vlade svesno menjaju politiku smanjenja i426

eliminisanja prepreka da bi se kretanje robe, kapitala i usluga nesmetano odvijalo, pogotovo kada vlast kroz sopstveno427

delovanje sazna koliko ih takve barijere kotaju. S druge strane, mone kompanije menjaju svoju strategiju poslovanja i428

stavljaju akcenat na rast profita kroz smanjenje trokova, a ne preko poveanja cena roba i usluga. Konkurentnost na meunarodnom429

planu zahteva od firmi da domae pozicije pretvore u meunarodne, odnosno da imaju globalnu strategiju nastupa. Strategija nastupa na430

inostranim tritima kao osnovu treba da ima sistem prikupljanja, obrade i distribucije informacija o izvoznim tritima, odnosno metode selekcije trita i431

proizvoda za data trita. Preduzee treba da u strategiju nastupa ugradi informacije o pojedinim tritima i strukturi tranje na njima (uz432

odgovore na pitanja koji proizvodi trae promociju u odnosu na plasman na odreenom tritu i na koja trita mogu i treba da se433

izvoze njihovi proizvodi). Marketing strategija je, u osnovi, nain uticaja i prilagoavanja preduzea ciljnim434

tritima. Strategijske odluke su povezane sa tim ili oekivanim promenama u okruenju. Marketing strategija se435

definie, polazei od marketinga kao poslovne koncepcije iji su elementi: potrebe, integralnost napora da se zadovolje i satisfakcija nosioca436

potreba uz ostvarenje ciljeva poslovanja. Pretpostavka racionalnosti marketing strategije je definisanje potreba pojedinih segmenata trita, izbor ciljnih trinih437

segmenata i stvaranje marketing miksa za svaki trini segment. U savremenoj privredi zadovoljenje potreba i zahteva odredenih trinih segmenata ponekad prevazilazi438

mogunosti pojedinanog preduzea, posebno kad se nastoji obezbediti znaajna konkurentska prednost na439

odredenom trinom segmentu. Jedna od osnovnih specifinosti prilagodavanja preduzea trinom ambijentu jeste poveanje440

pregovarake moi na tritu. Preduzee moe kroz dugoronu saradnju, da povea svoju stabilnost i uticaj na tritu i to441

putem poveanja nivoa zadovoljavanja potreba velikih kupaca, stvaranjem zajednikog imida, statusa i veeg uea na tritu.442

U praksi afirmisali brojni tipovi inostranog biznisa i strateki nastupi njihove implementacije. Modaliteta u ovom domenu ima443

onoliko, koliko ima mate u glavama inventtivnih preduzetnika. Veina ovih modaliteta moe se grupisati u jednom od tri bazina444

strategijska pristupa. To su: strategija spoljnotrgovinske razmene (uvoza i/ili izvoza), strategija kooperacije sa inostranim445

partnerom/partneri ma i strategija proizvodnih, prometnih ili finansijskih ulaganja u inostranstvu. Svaki stupanj446

internacionalizacije biznisa predstavlja i oznaava neku formu razvojnog napretka i menadmenta i firme. Tipian pravac zdravog447

razvoja mnogih firmi polazi od lokalnog ka nacionalnom (zemaljskom); od nacionalnog ka inostranom (meunarodnom),448

od meunarodnog ka globalnom. Preduzetnike firme koje uspeju da prevaziu poetneuslovljene ili nametnute pragove razvoja koje im449

namee poslovanje na inostranom tritu, dolaze u situaciju da svoj biznis stabilizuju i ustale, i da potom po osnovu prostorne450

diverzifikacije i ekonomije obima koje ostvaruju obezbede rentabilno poslovanje satrajno rastuim prinosima. poslovanje na451

inostranim tritima nosi brojne anse, ali takoe nosi i brojne opasnosti (rizike), koje u svakom pojedinanom sluaju i452

pojedinanoj situaciji treba uoiti (identifikovagi) i detaljno prouiti. Osvajanje inostranog trita za mnoge velike firme procesnog453

(industrijskog i slinog) karaktera jedino je reenje jer se ukoliko ele razvoj, ponekad samo penetracijom (prodiranjem) inostranog trita454

mogu stvoriti neophodni uslovi za prevazilaenje ekonomskih, tehnolokih, trinih i/ili drugih pragova razvoja sa kojima se455

suoavaju. Bez savlaivanja tih pragova ove firme ne bi mogle da posluju uspeno i da se razvijaju. Brojne firme iz raznih grana poslovanja ak456

najvei deo svojih prihoda, svoga profita i/ili zaposlenosti ostvaruju na strani - u zemljama u kojima otvaraju svoje poslovne457

punktove razliitog tipa, ili pak u zemljama u kojima, kroz razne vidove poslovne kooperacije sa domaim (lokalnim) firmama obavljaju i458

razvijaju odreeni biznis. Sasvim je jasno da u savremenom drutvu, kao i pre njega, postoje nejednakosti. Stoga i ne udi da postoje459

razliite perspektive razvoja, pa i u ovom savremenom drutvu. Razlike, kada se pogledaju trenutni nivoi razvoja, u460

perspektivama su vie nego velike. Zbog toga se mora odvojeno govoriti o perspektivama razvijenih, srednje razvijenih i nerazvijenih461

zemalja. Razvojne perspektive ne pripadaju samo razvijenim zemljama, meutim utiu na sve globalne drutvene promjene.462

Razvijene zemlje su se prirodno i same nametnule kao lideri kreiranja ne samo svoje, ve i budunosti itavog sveta. Najbolji pokazatelj takvog463

pristupa je globalizacija, fenomen savremenog drutva koji upravo odslikava savremenog (zapadnog) oveka.464

Ona takoe ima za cilj ne samo da pokae jak uticaj razvijenih (zapadnih) sila na svet i svetske tokove, ve i da ih ustolii kao nosioce465

drutvenog razvoja. U sferi kulture insistira se na stvaranju graanina sveta, a to do homogenizacije ukusa, stvaranja466

obrazaca u oblaenju, ishrani i stilu ivota. Objektivno sagledavajui sliku globalizacije svijeta ne moe se tvrditi ni samo jedno ni467

samo drugo. To je pria o svetloj i tamnoj strani globalizacije. Tamna, destruktivna strana postepeno postaje nadmonija, dobija468

pretee razmere, pretvara savremenu arenu u svetsko drutvo rizika". Konstantan protekcionizam u razvijenim zemljama koji469

je evidentan, uprkos stalne krilatice o slobodnoj trgovini, je u stvari rezultat stava koji prevladava u razvijenim zemljama da je liberalizacija zapravo injenje470

ustupaka drugim zemljama. Najbolji primer za ovo je uvoenje carina na uvoz elika od strane Amerike administracije i protiv mere EU i471

drugih zemalja. Na meunarodnom tritu ne konkuriu drave ve preduzea, te je kvalitet menadera bitna pretpostavka za ostvarenje472

konkurentske prednosti u odredenoj grani. Menadment mora biti dugorono, a ne kratkorono orijentisan da akcentira inovaciju473

proizvoda, procesa i marketing metoda, da se sprema na prihvatanje podnoljivih rizika i da je spreman na poslovnu saradnju474

sa preduzeima iz drugih zemalja. U granama koje imaju globalni karakter, konkurentska prednost e sve vie zavisiti od sposobnosti475

menadmenta, a ne kao to je do sada bio sluaj od rada i kapitala, kao i raspoloivih prirodnih faktora. Meunarodna prednost esto se476

koncentrie u ogranienim industrijskim granama i jo ogranienijim segmentima. Sva se preduzea u meunarodnoj477

ekonomiji, suoavaju se nekom vrstom ogranienja. Inovativno orijentisan menadment e traiti i nalaziti478

nove tehnologije, uoavati potrebe za nekim proizvodima i uslugama, sagledavati mogunosti za novim izvorima i institutima479

proizvodnje i sl. Stepen inovativnosti, u dobroj meri zavisi od konkurentnosti privrede. Zatiene grane i preduzea od inostrane480

konkurencije nemaju sklonost ka inovaciji. Ni Srbija ne moe biti iskljuena iz procesa globalizacije. Njen sluaj je pun481

kontraverzi. Razlozi za kanjenje, su vezani pre svega za ostatke komandne ekonomije i ne do kraja sprovedene privatizacije drutvenog sektora482

privrede. S druge strane postoje objektivna ogranienja koja su uslovljena dugogodinjom izolacijom jugoslovenske483

privrede u svetskim drutvenim i ekonomskim tokovima. Ukljuivanje u meunarodne privredne tokove i meunarodnu484

podelu rada je sutinski deo strategije privrednog razvoja Srbije, gde susedne zemlje imaju poseban znaaj. Zemlje Jugoistone485

Evrope, a meu njima i Srbija, se nalaze u fazi radikalnih drutvenih i ekomskih reformi, i u meri ostvarivanja tih reformi486

ostvarivae se i ovi ciljevi, najpre preko Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, do punopravnog lanstvu u EU. Posebnu panju zasluuje:487

Regionalna saradnja zemalja Jugoistone Evrope. Postoji opta saglasnost da e dugoroni odriv ekonomski razvoj u Jugoistonoj Evropi488

biti mogu, jedino ako se zemlje ovog Regiona efikasno integriu u evropsku i svetsku privredu. Brojne inicijative i programi EU bile su489

za traenje reenja problema na mestu njihovog nastanka", dakle u odreenom regionu. U stvari, inicijativama i programima EU, sa490

svoje strane, podstie saradnju medju zemljama Jugoistone Evrope, kako bi se te zemlje pribliile nivou razvijenosti u EU. Razumevanje491

razlika izmeu stratekog planiranja i stratekog upravljanja ima sutinski znaaj u procesu upravljanja medjunarodnim492

marketing aktivnostima. Za opstanak i uspeh na medjunarodnom tritu, u sloenom konkurentskom okruenju, potrebno je i493

strategijsko i operativno upravljanje (sprovoenje odluka). U sutini, to znai da su strategija (sinonim za proces494

planiranja) i njena inplementacija (sinonim za podravajue planove i budete) dve neraskidive komponente procesa495

strategijskog upravljanja. Za implementaciju izabranih marketing strategija, a to posebno vai kada je u pitanju496

meunarodno okruenje, presudna je odreena podrka (podravajui planovi, programi, budeti). U praksi preduzea497

modaliteta u ovom domenu ima onoliko, koliko ima mate u glavama inventivnih preduzetnika. Veina ovih modaliteta moe se498

grupisati u jednom od tri bazina strategijska pristupa. To su: strategija spoljnotrgovinske razmene (uvoza i/ili izvoza), strategija499

kooperacije sa inostranim partnerom/partneri ma i strategija proizvodnih, prometnih ili finansijskih ulaganja u500

inostranstvu. Tipian pravac razvoja preduzea polazi od lokalnog ka nacionalnom (zemaljskom); od nacionalnog ka inostranom501

(meunarodnom), od meunarodnog ka globalnom. LITERATURA Drucker, Peter, Postkapitalistiko drutvo, PS Grme Privredni pregled,502

Beograd, 1995. Filipovi, Slobodan, Globalizacija poslovanja i strategije menadmenta transnacionalnih kompanija", Novac i razvoj, br. 30-31/1996.503

Joki, Dragoslav, Strategije top menadmenta, Autor i NIC Uice, Beograd, 2006. Jovi, Mile, Meunarodni marketing,504

Savremena administracija, Beograd, 2000. Kneevi, Radovan, Marketing, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006. Kotlica, Slobodan,505

Osnovi preduzetnitva, Beograd, 2000. Milisavljevi, Momilo, Ponaanje preduzea na globalnom tritu", Marketing, 2002.506

Peujli, Miroslav, Globalizacija - dva lika sveta, Beograd, 2000. Petrovi, Pero, Marketing strategijapreduzea , Institut za spoljnu507

trgovinu, Beograd, 1995. Petrovi, Pero, Marketing strategija i meunarodno poslovanje preduzea, Institut508

za spoljnu trgovinu, Beograd, 1997. Petrovi, Pero, Privatizacija iskustva Srbije i zemalja u tranziciji, igoja tampa, Beograd, 2006.509

Petrovi, Pero, Savremena poslovna diplomatija, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008. Rakita, Branko,510

Meunarodne marketing strategije, Nauna knjiga, Beograd, 1999. Todorovi, Jovan, uriin, Dragan, i Janoevi, Stevo,511

Strategijski menadment, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. Vesi, Dobrica, Kvalitet strategijskog menadmenta u512

globalnom okruenju", saoptenje na meunarodnoj konferenciji ICDQM, Beograd, 18-19.06.2008, objavljeno u celini u513

zborniku radova: 11. Meunarodna konferencija upravljanje kvalitetom i pouzdanou, Beograd 2008, str. 158-163.514

16. Vesi, Dobrica, Specifini oblici upravljanja ljudskim resursima, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2009.515

Dr. Dobrica VESI BUSINESS GLOBALISATION PROCESS AND ITS IMPACT ON SERBIA'S ECONOMIC SYSTEM ABSTRACT The changes companies516

are facing at the beginning of this century result from the impact of three factors. The first factor is globalisation - a huge increase in exchange and availability of new products and517

services and a dramatic increase in mobility of foreign investment, movement of people and international competition. Another factor is the impact of modern communications518

technology. Rapid changes in all forms of technology allow a rapid access to various ways of communication with low cost, what leads to opening of markets to consumers worldwide.519

These two factors have contributed to the change of power in the market from producers to consumers or end users. Within this context, the availability of information in the520

company as well as the determination of global brands and services becomes a phenomenon of global markets. Key words: globalisation, policy, system, international521

competition, communications technology, power of market.

522