2

докторску дисертацију под називом: „Транзиционе привреде Европе: конвергенција, извоз и укупна факторска продуктивност“. На Економском факултету у Београду Мирјана Глигорић је изводила вежбе у својству демонстратора на предмету Национална економија школске 2006/2007 године, од јуна 2007. запослена је као сарадник у настави, а затим од јуна 2009. као асистент на ужој научној области Економска политика и развој - Национална економија. Током школске 2010/2011 и 2011/2012, изводила је и вежбе из предмета Технолошки развој и политика, односно школске 2012/2013 и 2013/2014 на предмету Монетарна економија. Поред тога, била је ангажована у извођењу вежби из предмета Национална економија на Војној академији школске 2007/2008. и 2008/2009. године. Кандидаткиња је учествовала на радним састанцима и тренинзима у оквиру пројекта FP7 FOCUS-BALKANS: Food consumer Science in the Balkans: Frameworks, Protocols and Networks for a better knowledge of food behaviours (2008-2011) одржаним у Словенији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији. У њеном научно и стручном профилисању значајну улогу су имали и бројни истраживачки семинари Народне банке Србије, на којима је активно била присутна.Кандидаткиња течно говори енглески језик, а поседује висок ниво знања у раду на рачунару, нарочито у употреби великог броја софтверских пакета Microsoft Office, EViews, SPSS, STATA, RATS, Mathematica и др. II СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

Објављени радови др Мирјане Глигорић сврстани су у две категорије: радови објављени пре избора у звање асистента и радови објављени после избора у звање асистента (који су даље класификовани према њиховом карактеру). Истраживачки пројекти на којима је ангажована као истраживач наведени су посебно, како је то учињено и у пријави на конкурс. А. Радови објављени пре избора у звање асистента

1. Gligorić, M. (2008). „Preterana samouverenost“, Ekonomska politika i privredni razvoj,

tematski zbornik posvećen velikanima naše ekonomske nauke akademiku Nikoli Čobeljiću i prof. Dragutinu Marseniću, redaktori: Rikalović, G., Jovanović Gavrilović, B., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-0950-9, str. 285-300. (M44)

2. Gligorić, M. (2008). “Exchange rate and trade balance: Econometric evidence for Serbia” [„Devizni kurs i spoljnotrgovinski bilans: Ekonometrijski dokaz za Srbiju“], odbranjena master teza na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. (M72)

Б. Радови објављени после избора у звање асистента

Докторска дисертација

1. Gligorić, M. (2016). „Tranzicione privrede Evrope: konvergencija, izvoz i ukupna faktorska

produktivnost“, odbranjena doktorska disertacija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2016. (M71)

3

Поглавља у монографијама

1. Gligorić, M., Ranđelović S., Marković, D. (2009). “Determinants of Foreign Direct Investments – Experience of Serbia”, Economic Policy and Global Recession, Volime 1, Prašćević, A., Cerović, B., Jakšić, M. (Eds.), Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISBN: 978-86-403-1011-6, pp. 377-389. (M14)

2.Gligorić, M., Janković, I. (2012). „Značaj doznaka za finansijsku stabilnost i privredni rast“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, naučna konferencija Privreda Srbije u drugom talasu krize: Izgledi za 2012.

godinu, redaktori: Đukić, P., Đukić, Đ., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN 978-86-403-1197-7, str. 125-139. (M44)

3. Stojanović, Ž., Gligorić, M., Marković, D. (2012). „Srbija na putu ka EU: Globalni rast cena hrane i uticaj na socijalni položaj stanovništva“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Evropska unija i Srbija

Od tranzicije do pridruživanja, redaktori: Arandarenko, M., Vujačić, I., ISBN: 978-86-403-1231-8, str. 205-220. (M44)

4. Jovanović Gavrilović, B., Gligorić, M., Molnar, D. (2012). “The Importance of the Quality of Economic Growth in the search for a Way out of the Crisis”, in: From Global Crisis to

Economic Growth: Which Way to Take?, VOLUME I, ECONOMICS, Cerović, B., Jakšić, M., Mladenović, Z., Praščević, A. (Eds.), Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Economics, ISBN: 978-86-403-1278-3, pp. 629-650. (M14)

5. Gligorić, M. (2014). „Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju: Novi izazovi u periodu krize“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Ekonomska politika Srbije u 2014: Mogućnosti privrednog rasta u

uslovima reformi i fiskalne konsolidacije, redaktori: Arsić, M., Šoškić, D., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1347-6, str. 269-283. (M44)

6. Jovanović Gavrilović, B., Gligorić, M. (2015). “Natural Disasters and Sustainable Development”, In: Catastrophic Risks and Sustainable Development, Kočović, J., Jovanović Gavrilović, B., Đukić, V. (Eds.), Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISBN: 978-86-403-1418-3, Ch. 2, pp. 27-46. (M14)

7. Gligorić, M. (2016).„Osnovni faktori i postupci koji mogu doprineti rastu ukupne faktorske produktivnosti u Srbiji“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Ekonomska politika Srbije u 2016. godini, redaktori: Šoškić, D., Arsić, M., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1482-4, str. 189-206. (M44)

Радови у домаћим и међународним научним часописима

1. Zakić, Z., Stojanović, Ž., Gligorić, M. (2009). „Nove institucije i agrarna politika Srbije u

uslovima krize“, Ekonomski vidici, časopis Društva ekonomista Beograda, zbornik radova Ekonomska politika i kriza, godina XIV, broj 4, ISSN: 0354-9135, UDK-33, str. 645-656. (M53)

2. Petrović, P., Gligorić, M. (2010). “Exchange Rate and Trade Balance: J-curve Effect”, Panoeconomicus, the Association of Economists of Vojvodina, ISSN: 452-595X, UDC 33, Volume 57, Issue 1, pp. 23-41. (M23)

4

3. Gligorić, M. (2011). “Exchange Rate Policy, Growth, and Foreign Trade in China”, Economic

Annals, Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISSN: 0013-3264, UDC: 3.33, Volume LVI, No. 190/ July - September 2011, pp. 103-139. (M24)

4.Gligorić, M., Janković, I. (2013). „Mogućnosti za značajnije usmeravanje priliva doznaka u štednju i investicije u Srbiji“, Ekonomski vidici, godina XVIII, br. 4/2013, Društvo ekonomista Beograda, ISSN: 0354-9135, COBISS.SR-ID 116154887, str. 495-506. (M53)

5. Gligorić, M. (2014). “Paths of Income Convergence between Country Pairs within Europe”, Economic Annals, Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISSN: 0013-3264, UDC: 3.33, Volume LIX, No. 201/ April – June 2014, pp. 123-155. (M24)

Радови објављени у зборницима са конференција међународног и националног значаја и у

тематским зборницима

1. Molnar, D., Gligorić, M. (2009). „Savremeni pristupi problemu regionalnog razvoja u globalnom okruženju“, zbornik radova sa XIV naučnog skupa Regionalni razvoj i

demografski tokovi zemalja jugoistočne Evrope, redaktor: Aranđelović, Z., Niš: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu, ISBN: 978-86-85099-88-5, str. 45-56. (M33)

2. Gligorić, M., Molnar, D. (2009). „Rast kredita u Srbiji i povezani rizici“, zbornik radova sa naučnog skupa sa međunarodnim učešćem Inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja u

tranziciji, redaktor: Maksimović, LJ., Kragujevac: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, ISBN: 978-86-82203-99-5, str. 265-277. (M33)

3. Marković, D., Ranđelović, S., Gligorić, M. (2010). “The Role of Direct and Indirect Incentives in Attracting FDI in South-East European Countries”, Journal of International

Scientific Publication: Economy & Business, Sunny Beach, Bulgaria, Volume 4, Part 1, ISSN:1313-2555, pp. 194-207. (M33)

4. Stojanović, Ž., Popović, S., Gligorić, M. (2010). „Tržište hrane sa nutritivnom i zdravstvenom izjavom u Srbiji: stanje i perspektive“, tematski zbornik radova Ekonomska politika i razvoj, redaktori: Jovanović Gavrilović, B., Rakonjac-Antić, T., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1102-1, str. 39-54. (M44)

5. Jovanović Gavrilović, B., Gligorić M., Molnar, D. (2011). “Growth strategy in the post-crisis world”, Contemporary Issues in Economics, Business and Management, Babić, V. (Ed.), Kragujevac: Faculty of Economics, University of Kragujevac, ISBN: 978-86-6091-018-1, pp. 93-102. (M33)

6. Molnar, D., Marković, D., Gligorić, M. (2011). „Značaj kvaliteta poslovnog ambijenta u lokalnim samoupravama Srbije za privlačenje SDI“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, naučna konferencija: Reforme i ekonomski razvoj u tranziciji: Srbija i Zapadni Balkan, Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1144-1, str. 353-370. (M63)

7. Janković, I., Gligorić, M. (2012). “The Remittance Impact on Financial Stability and Economic Growth in the SEE Region and Serbia”, In the book of proceedings of the 1

st

International Scientific Conference Economic and Social Development,predavanje po pozivuuz pozivno pismo, 12-13 April 2012, Filipovic, D., Urnaut, A. G. (Eds.), Frankfurt am Main, Germany. Varazdin: Varazdin Development and Entrepreneurship Agency and Celje: Faculty of Commercial and Business Sciences, ISBN: 978-961-6825-49-8, pp. 101-111. (M31)

5

8. Janković I., Gligorić M. (2012). „Doznake kao stabilan izvor deviznog priliva u Srbiji“, u tematskom zborniku radova Ekonomska politika i razvoj, redaktori: Jovanović Gavrilović, B., Rakonjac-Antić, T., Stojanović, Ž., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1275-2, str. 215-236. (M44)

9. Gligorić, M., Janković, I. (2013). “Testing Stability of Remittance Inflows in Serbia“, in the book of proceedings of the 2

nd International Scientific ConferenceEconomic and Social

Development, predavanje po pozivu uz pozivno pismo, 5 April 2013, Filipovic, D., Urnaut, A.G. (Eds.), Paris, France, Varazdin: Varazdin Development and Entrepreneurship Agency and Celje: Faculty of Commercial and Business Sciences, ISBN: 978-961-6825-73-3, pp. 212-222. (M31)

10. Gligorić,M., Nojković, A. (2013). “Income Convergence and Structural Differences in Europe”, EACES 2013, EACES Workshop Competitiveness of Firms, Industries and

Countries - Cause and Solution of European Crises, 20-21 September 2013, Belgrade, Serbia. (M33)

11.Janković, I., Gligorić, M. (2014). “The Remittance Inflows’ Impact on Savings in the Serbian Economy”, In the book of proceedings of the 6

th International Scientific Conference on

Economic and Social Development and 3rd

Eastern European ESD Conference: Business

Continuity,predavanje po pozivu uz pozivno pismo, 24-25 April 2014, Bendekovic, J., Klacmer Calopa, M., Filipovic D. (Eds.), Vienna, Austria, Varazdin: Varazdin Development and Entrepreneurship Agency, ISBN: 978-953-6125-10-4, pp. 144-151. (M31)

12. Dragutinović-Mitrović, R., Gligorić, M., Cvetković, M. (2014). „Kvantitativna analiza tržišta“, Tržište hrane sa nutritivnom i zdrаvstvеnоm izјаvоm na Zаpаdnоm Balkanu: Stanje,

izazovi i pеrspеktivе, redaktori: Stojanović, Ž., Dragutinović-Mitrović, R., Ognjanov, G., Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, ISBN: 978-86-403-1370-4, str. 23-38. (M44)

13.Gligorić, M., Janković I.(2016).“The Impact of Remittances on Economic Growth and Access to Finance”, In the book of the proceedings of the 13

th International Scientific

Conference on Economic and Social Development, 14-16 April 2016, Vrankic, I., Tomic, D. (Eds.), Barcelona, Spain, Varazdin: Varazdin Development and Entrepreneurship Agency in cooperation with University North, ISSN: 1849-7535, pp. 81-89. (M33)

Осврти и стални прилози у билтену „Квартални монитор економских трендова и

политика у Србији“

1. Gligorić, M. (2013). „Nizak priliv stranih direktnih investicija: regionalni problem ili

specifičnost Srbije?“ Br. 34, jul-septembar 2013. 2. Gligorić, M., Janković, I. (2016).„Mogućnosti unapređenja ekonomskog potencijala doznaka

u Srbiji“. Br. 43, oktobar-decembar 2015. 3. „Platni bilans i spoljna trgovina“, стални прилог.

Б. Учешће на пројектима

• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 179005: „Rizici finansijskih institucija i tržišta u Srbiji – mikroekonomski i makroekonomski pristup“ (2011-),

• FP7 GLAMUR: “Global and Local Food chain Assessment: A Multidimensional performance-based approach” (2013-2016),

6

• FP7 FOCUS-BALKANS: “Food consumer Science in the Balkans: Frameworks, Protocols and Networks for a better knowledge of food behaviours” (2008-2011),

• Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu: „Snimak stanja i modelovanje sistema javnih skladišta za zrnaste kulture“ (2009),

• USAID: “Comparative regional study to identify gaps and weaknesses in collateral valuation methodologies, rules and regulations which impede access to finance in the Balkans” (2014-2015),

• USAID: “Comparative regional study on the potential impact on economic growth and credit availability from strengthening the legal and regulatory framework for nonbank financial institutions in the Balkans” (2014-2015).

III ПРИКАЗ НАЈВАЖНИЈИХ РАДОВА ОД ИЗБОРА У ЗВАЊЕ АСИСТЕНТА

У наставку ћемо представити изабране важније ауторске и коауторске радове кандидата др Мирјане Глигорић, настале у текућем изборном периоду (после избора у звање асистента). Докторска дисертација „Транзиционе привреде Европе: конвергенција, извоз и

укупна факторска продуктивност“, јануар 2016.

Предмет докторске дисертације др Мирјане Глигорић је свеобухватна анализа конвергенције, извоза и укупне факторске продуктивности. Циљ дисертације био је да се са различитих аспеката анализирају начини на које државе могу постићи одржив привредни раст. Закључци до којих се дошло су засновани на чврстим теоријским основама, а аргументовани су емпиријским резултатима добијеним применом одговарајућих економетријских техника. У првом делу дисертације, испитује се постојање конвергенције транзиционих европских земаља ка развијеним европским земљама. За период пре 2009. године за изучавање конвергенције коришћена је методологија која се базира на примени тзв. Pair-wise и Multy-country приступа, а како би се проверила робустност ових резултата, али и добили резултати за период после кризе, коришћени су тестови јединичног корена у панелу. Pair-

wise приступ (приступ посматрања у паровима) подразумева анализу стационарности временских серија израчунатих као разлике у нивоу производње по становнику за сваки пар посматраних земаља (24 европске земље - 276 временских серија). Идентификоване су земље које су бележиле дугорочну конвергенцију, сустизање, заостајање или дивергенцију у нивоу дохотка по становнику, при чему су и утврђени временски интервали када су се јавили ови случајеви. На основу Multy-country приступа, тј. анализе стационарности серија просечних мера израчунатих на основу дохотка више земаља, идентификована су горе наведена четири случаја за групе земаља за које су израчунате просечне мере. Налази указују да преовладава сустизање, док нема значајнијих доказа присуства дугорочне конвергенције међу свим земљама у узорку. Ипак, формирана су три клуба конвергенције које чине земље код којих се јавља дугорочна конвергенција - два су међу земљама у транзицији: Балтички и Вишеград+3, док трећи чине развијене привреде ЕУ. Резултати у панелу потврђују постојање дугорочне конвергенције у оквиру земаља наведена три клуба

7

и након 2009., тј. слично кретање дохотка земаља у сваком клубу и након настанка кризе. Међутим, налази су на нивоу на ком не треба занемарити могућност да у будућности чланице клуба промене клуб или да њихов доходак дивергира. Ово истраживање представља први случај испитивања конвергенције транзиционих и развијених европских земаља применом ове методологије, која је омогућила темељну анализу свих парова посматраних земаља. Предмет анализе у другом делу дисертације, под насловом Детерминанте извоза, су извозне функције. Циљ ове анализе представља проналажење одрживог модела раста. Поступак истраживања подразумева економетријску анализу извозних функција групе успешних транзиционих ЦИЕ земаља (В5 група: Чешка Република, Мађарска, Пољска, Словачка и Словенија), и поређења са другом транзиционом групом - релативно мање успешним ЦИЕ земљама (Б5 група: Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија и Румунија). Резултати указују да су извозне детерминанте обе наведене групе земаља бруто домаћи производ и реални ефективни девизни курс, док су стране директне инвестиције додатна детерминанта код В5 групе. Како СДИ указују на раст продуктивности, квалитета производа, знања, управљачких способности, реструктурирање, пораст конкурентности и сл., у дисертацији се закључује да је основна разлика између две посматране групе у начину улагања СДИ у претходном периоду – док су В5 земље искористиле тај прилив капитала за адекватно реструктуририрање привреда и производну интеграцију са ЕУ, Б5 земље их нису у довољној мери усмеравале у делатности које би биле стимулативне за извоз. Основни допринос у овом делу дисертације представља идентификовање најважнијих детерминанти извоза издвојених 10 транзиционих земаља, чиме се указало на основне факторе на које би требало да се усресреде друге транзиционе земље, па и Србија, како би стимулисале раст извоза и постигле брз и здрав привредни раст и развој у будућности. У овом делу добијен је велики броју емпиријских резултата и извршена веома широка анализа извозних функција посматраних земаља. При том, у анализи су коришћени нових методи оцењивања модела нестационарних панела. Тема трећег дела дисертације је укупна факторска продуктивност (TFP), као важан фактор дугорочног привредног раста и истакнут разлог постојећих разлика у дохотку између земаља. На основу спроведеног емпиријског истраживања, применом економетријских метода оцењена је вредност коефицијента еластичности производње у односу на капитал (α) и рад (β) у Србији. Такође, добијена је серија TFP за Србију из оцењене једначине, која се креће око константне вредности. Овај резултат имплицира одсуство раста TFP у Србији, а самим тим и изостанак привредног раста који би њоме био вођен. Даље, извршена је компарација добијене серије са подацима других истраживања за Србију и транзиционе европске земље и идентификоване кључне детерминанте TFP, што је од изузетне важности за процену могућности и начина за повећање TFP и дугорочно одржив раст у Србији. У овом делу као допринос се истиче чињеница да је спроведено истраживање,поред Арсић и др. (2012), прво ове врсте за Србију, као и да поставља темељ за даљу анализу TFP у домаћој привреди. Ова докторска дисертација представља вредан допринос научној области економске политике и развоја, као и примењене економетрије. Врло разноврсном, темељном и

8

детаљномеконометријском анализом добијени су бројни резултати и изведени закључци, који су значајни како са теоријског, тако и са практичног становишта. „Основни фактори и поступци који могу допринети расту укупне факторске

продуктивности у Србији“, Научно друштво економиста Србије са Академијом

економских наука и Економски факултет у Београду, Економска политика Србије у

2016. години, редактори: Шошкић, Д., Арсић, М., Београд: Економски факултет,

Универзитет у Београду, ISBN: 978-86-403-1482-4, 2016, стр. 189-206.

Предмет овог рада је анализа основних детерминанти укупне факторске продуктивности (TFP). На основу тога, имајући у виду специфичности привреде Србије, предлажу се кораци које би креатори економске политике у Србији требало да предузму како би се повећао ниво TFP у наредном периоду. Овде се аргументује значај раста TFP, који се често истиче и емпиријски потврђује у економској литератури. Пре свега, TFP је основна детерминанта дугорочног привредног раста, значајно доприноси привредном расту, а и знатан део разлика у нивоу дохотка између земаља се може објаснити разликама у нивоу TFP. Резултати спроведеног истраживања на подацима за Србију за период 2006-2014 указују да се TFP кретала око константне вредности. У раду се истиче важност усмеравања економске политике у Србији на повећање продуктивности у непосредној будућности и издвајају могући правци који на првом месту подразумевају раст макроекономске стабилности, унапређење људског капитала, услова пословања, правног система, институција, као и побољшање инфраструктуре. “Natural Disasters and Sustainable Development”, In: Catastrophic Risks and Sustainable

Development, Кочовић, Ј., Јовановић Гавриловић, Б., Ђукић, В. (Eds.), Belgrade:

Faculty of Economics, University of Belgrade, ISBN: 978-86-403-1418-3, 2015, Ch. 2, pp.

27-46.

Предмет овог рада је проблематика повезаности природних катастрофа и одрживог развоја. Првенствено, у раду се полази од приказа идеје одрживог развоја, као и основних карактеристика савременог приступа одрживом развоју. Након тога, анализирају се учесталост и ефекти природних катастрофа, као и међузависност природних катастрофа и неодрживости развојног процеса. Дајесе приказ развоја идеје и имплементације одрживости привредног развоја у Србији, тј. пут конкретизације започет крајем 80-их година, затим преглед катастрофалних мајских поплава у 2014. години и њихових социо-економских ефеката. Након сумирања претходне анализе, аутори закључујуда привредни развој који је праћен климатским променама, превеликом потрошњом природног капитала, сиромаштвом и неједнакошћу повећава ризике од катастрофе и није дугорочно одржив. Наиме, природне катастрофе доводе до губитка људских живота, уништавања природне и друштвене инфраструктуре, као и до еколошке штете, што умањује могућности многих земаља (пре свега неразвијених и оних са средњим нивоом дохотка) да остваре нивоинвестиција и издатака за социјалну заштиту неопходних за остваривање одрживог развоја. Да би се прекинуо тај зачарани круг и спречио нагли раст катастрофалних ризика, истиче се неопходност за развојним моделом који узима у обзир критеријуме одрживости.

9

“Paths of Income Convergence between Country Pairs within Europe”, Economic Annals,

Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISSN: 0013-3264, UDC: 3.33,

Volume LIX, No. 201/ April – June 2014, 2014, pp. 123-155.

Конвергенцију дохотка у европским земљама је предмет истраживања овог рада. За разлику од радова других аутора из ове области, анализа је заснована на приступу посматрања у паровима (Pesaran, 2007), тј. анализи стационарности серија разлике нивоа дохотка свих парова посматраних земаља. На основу ове анализе идентификују се четири могућа случаја: дугорочна конвергенција, сустизање, заостајање и дивергенција. Резултати указују на то да сустизање преовлађује, а нису пронађени значајнији докази постојања дугорочне конвергенције на нивоу целог узорка. Ипак, појављују се три клуба конвергенције која се састоје од земаља које бележе дугорочну конвергенцију - два у земљама у транзицији и један који укључује развијене земље, што указује на сличне моделе раста у земљама које припадају сваком од клубова. На основу резултата истраживања, у раду се додатно упућује на могућност да путање доходака чланова клуба могу испољавати систематску тенденцију ка дивергенцији или промени чланства у будућности. „Квантитативна анализа тржишта“, Тржиште хране са нутритивном и

здравственом изјавом на Западном Балкану: Стање, изазови и перспективе,

редактори: Стојановић, Ж., Драгутиновић-Митровић, Р., Огњанов, Г., Београд:

Економски факултет, Универзитет у Београду, ISBN: 978-86-403-1370-4, 2014, стр. 23-

38.

Овај рад садржи поједине резултате квантитативног истраживања тржишта функционалне хране на Западном Балкану (ЗБ). Истраживање је првенствено обухватало издвајање и обраду релевантних секундарних података садржаних у референтним публикацијама националних статистичких завода,као и анализу заступљености производа са нутритивном и здравственом изјавом (НиЗ)на основу њиховог линеарног прегледа у хипермаркетима и специјализованим радњама у земљама ЗБи у водећим маркетима ЕУ. Анализирана је понуда и тражња за производима са НиЗ изјавом, структура тих производа по земљама ЗБ, те изјава према пореклу и изабраним категоријама производа. Резултати указују да у земљама ЗБ становништво у просеку има редовне оброке, мада је присутна висока учесталост смртности од хроничних незаразних болести и неповољна структура потрошње. Тржиште ЗБ у највећој мери је орјентисано на производе чије је порекло из неке од земаља ЗБ. Такође, у раду се показује да производи пореклом са територије ЗБ имају:већи број изјава него производи из ЕУ, затим изјаве које садрже непотпуне информације, као и здравственеизјаве општег типа – што је најчешће случај са производима из Србије и земаља у окружењу којима недостаје озбиљнија регулативау означавању хране. Зато се у раду изводи закључак да је на тржишту ЗБ неопходна боља регулација, као и едукација потрошача, чиме би се допринело квалитетнијој исхрани становништва.

10

„Могућности за значајније усмеравање прилива дознака у штедњу и инвестиције у

Србији“, Економски видици, година XVIII, бр. 4/2013, Друштво економиста Београда,

ISSN: 0354-9135, COBISS.SR-ID 116154887, 2013, стр. 495-506.

Дознаке представљају доминантан и стабилан прилив иностраних средстава великог броја земаља у развоју – што је случај и у Србији. Рецесија која је задесила многе земље са настанком глобалне кризе поново потврђује запажање економске литературе да су токови дознака знатно мање осетљиви на привредне циклусе и економске шокове него стране директне инвестиције и други приватни и државни токови капитала. Земље у развоју имају бројне краткорочне користи од прилива дознака, које се огледају у вишем нивоу животног стандарда, и тиме већој текућој потрошњи, нижем нивоу сиромаштва и неједнакости. Смисао овог рада је да укаже да би државе у већој мери могле да утичу на обезбеђивање привредног раста и развоја у дугом року путем већег усмеравањадознака у штедњу и инвестиције. Поред тога што дознаке битно смањују волатилност бруто домаћег производа, стварање могућности да се прилив дознака претежно одвија формалним каналима –кроз банкарски систем и финансијска тржишта – омогућилоби креирање релативно стабилног финансијског система, што би могло додатно да допринесе убрзању привредног раста и развоја. У том погледу,на крају рада аутори дајупрепоруке за Србију и сличне земље у развоју којима се упућује намогућности за ефикаснију употребудознака и остваривање већих користи – првенственовећег нивоа финансијске стабилности и доприноса дознака привредном растуу будућности. „Прилив страних директних инвестиција у Србију: Нови изазови у периоду кризе“,

Научно друштво економиста Србије са Академијом економских наука и Економски

факултет у Београду, Економска политика Србије у 2014: Могућности привредног

раста у условима реформи и фискалне консолидације, редактори: Арсић, М.,

Шошкић, Д., Београд: Економски факултет, Универзитет у Београду, ISBN: 978-86-

403-1347-6, 2014, стр. 269-283.

У раду се анализира кретање страних директних инвестиција (СДИ) у Србији, са фокусом на смањени прилив у периоду кризе, и дају се препоруке за политику привлачења СДИ у наредном периоду. Кретање СДИ се првенствено посматра са теоријског становишта, тј. врши се свеобухватна анализа ефеката и детерминанти СДИ. Овде се посебно представљају налази релевантне литературе у вези политике државних подстицаја страним инвеститорима, с обзиром на то да се модел за привлачење страних инвеститора у Србији у претходном периоду у великој мери заснивао на давању директних подстицаја. Запажа се да велики број резултата претходних теоријских и емпиријских истраживања, компаративна анализа кретања СДИ у Србији и земљама ЦИЕ, као и неопходно смањење фискалног дефицита и враћање јавних финансија на одрживу путању у Србији, говоре у прилог напуштању досадашње домаће праксе субвенционисања страних инвеститора. Ипак, како се у раду констатује, уколико се само укину субвенције, а не реализују реформе, СДИ ће опасти. Како СДИ представљају најпожељнији вид прилива страног капитала који доприноси уравнотежењу платног биланса, повећању производње, запослености и извоза, даје се закључак да језа Србију од изузетног значаја да пронађе алтернативне начине за даље стимулисање прилива СДИ. Дошло се до сазнања да би напори у домаћој економији првенственотребало да се усмере на побољшање услова

11

пословања,односно на унапређење ефикасности администрације, судства, уређивање јавних финансија, смањење фискалног дефицита и јавног дуга, смањење корупције и побољшање инфраструктуре.

“Testing Stability of Remittance Inflows in Serbia”, in the book of proceedings of the 2nd

International Scientific ConferenceEconomic and Social Development, 5 April 2013,

Filipovic, D., Urnaut, A.G. (Eds.), Paris, France, Varazdin: Varazdin Development and

Entrepreneurship Agency and Celje: Faculty of Commercial and Business Sciences, ISBN:

978-961-6825-73-3, 2013, pp. 212-222.

У периоду пре глобалне кризе, земље у развоју су бележиле висок прилив страних инвестиција и банкарског капитала, али је криза прекинула те токове, па чак и довела до повлачења средстава. Са друге стране, подаци показују да су дознаке наставиле да пристижу у великом обиму, чак и већем него раније. На основу економетриjске анализе месечних података (применом ARCH модела), у раду се тестира волатилност прилива дознака (на основу података о приливу текућих трансфера у Србији). Налази указују да су текући трансфери (а тиме и дознаке) прилично стабилан извор спољног финансирања на који креатори економске политике могу готово сигурно да рачунају. Стога се у раду констатује да, адекватном подстицајном политиком, којом би се стимулисале штедња и инвестиције у фиксни капитал и финансијске инструменте, ефекти могу бити видљиви не само у кратком, већ у средњем и дугом року.

“The Importance of the Quality of Economic Growth in the search for a Way out of the

Crisis”, in: From Global Crisis to Economic Growth: Which Way to Take?, VOLUME I,

ECONOMICS, Церовић, Б., Јакшић, М., Младеновић, З., Прашчевић, А. (Eds.),

Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Economics, ISBN: 978-86-403-1278-3, 2012,

pp. 629-650.

Глобална криза и спор опоравак земаља су покренула фундаментална питања из домена макроекономске теорије и политике. У фокусу овог рада је привредни раст, не само његов темпо (квантитативна страна раста), већ - што је посебно битно - и његов квалитет. Креатори политике широм света се суочавају са изазовом обезбеђивања раста, као и побољшања његовог квалитета. У раду се наглашава да је појам квалитета привредног раста веома комплексан и обухвата економске, социјалне и еколошке аспекте повећања производње. Истиче се да су са становишта квалитета раста битна средства (начин на који се раст остварује)и циљеви (резултати који се постижу у изразима људског благостања). Између темпа и квалитета привредног раста постоји тесна међузависност и тај моменат се апострофира у раду. Темпо раста се може значајно убрзати на рачун његовог квалитета. Међутим, пре или касније, када неквалитетан раст изазове успоравање привредне динамике, показује се да је то привремено убрзавање заправо постигнуто на штету будуће експанзије производње и дугорочне стопе раста.Зато је велики део рада посвећен приказу и критичкој валоризацији начина на које се манифестује брига за квалитет привредног раста у савременим условима.

12

„Србија на путу ка ЕУ: Глобални раст цена хране и утицај на социјални положај

становништва“, Научно друштво економиста Србије са Академијом економских

наука и Економски факултет у Београду, Европска унија и Србија Од транзиције до

придруживања, редактори: Арандаренко, М., Вујачић, И., ISBN: 978-86-403-1231-8,

2012, стр. 205-220.

У раду се полази од светске прехрамбене кризе 2007-2008. године. Анализирани су најважнији структурни фактори који су довели до раста глобалних цена хране. Посебна пажња посвећена је повећању цене нафте као доминантног енергента, алтернативној употреби пољопривредних производа за производњу био горива и повећању тражње БРИК земаља за храном. Ефекти повећања цене хране посматрају се двојако. У контексту актуелне аграрне политике ширења тржишта коју воде најразвијеније земље света овакав сценарио се може сматрати пожељним јер пружа могућности за даљи развој агросектора. Ипак, једнако значајне ефекте глобални пораст цене хране остварује на другој страни (страни тражње) - у домену промене структуре потрошње домаћинстава. Овде се истиче да је овај сегмент посебно битан за мање развијене економије јер може бити ограничавајући фактор њиховог будућег развоја. Имајући у виду положај Србије, у раду су првенствено анализирани ефекти светске прехрамбене кризе на стандард појединих социјалних група код нас. “Exchange Rate Policy, Growth, and Foreign Trade in China”, Economic Annals,

Belgrade: Faculty of Economics, University of Belgrade, ISSN: 0013-3264, UDC: 3.33,

Volume LVI, No. 190/ July - September 2011, 2011, pp. 103-139.

У овом раду дата је анализа значајног питања: утицај потцењене валуте на макроекономске варијабле - пре свега на привредни раст и спољнотрговински биланс земље, а затим на запосленост, девизне резерве, конкурентност, животни стандард. Такође, дате су оцене и образложене последице потцењености јуана, истакнута је потреба за његовом апресијацијом и наведени негативни ефекти који прате овакву меру. Посебна пажња је усмерена на спорне билатералне односе Кине и Америке и разлоге забринутости Америке због политике девизног курса коју Кина води. Наглашава се да, иако апресијација јуана значи смањење спољнотрговинског дефицита у Америци, она отвара питање даљег финансирања Америчког дефицита. Такође, ту су и други проблеми у функционисању америчке привреде до којих евентуална апресијација може довести услед ефеката Ј-криве, pass-through-а, већих трошкова инпута који се увозе из Кине и сл. У раду се даје закључак да је политика девизног курса Кине важно питање, али не и решење проблема које постоје у светској привреди - који имају дубље корене, што ипак не сугерише оправданостполитике девизног курса у Кини, нити њенезамене протекционистичком политиком. “Exchange Rate and Trade Balance: J-curve Effect”, Panoeconomicus, the Association of

Economists of Vojvodina, ISSN: 452-595X, UDC 33, Volume 57, Issue 1, 2010, pp. 23-41.

Овај рад се посебно издваја пошто је објављен у међународном часопису (SSCI листа). У раду је показано да депресијација девизног курса у Србији дугорочно побољшава спољнотрговински биланс, док истовремено доводи до ефекта Ј-криве у кратком року.

13

Резултати истраживања потврђују постојеће емпиријске доказе који важе за низ других привреда. Коришћени су и Јохансенов тест коинтеграције у векторском ауторегресионом моделу (VAR моделу) и ARDL приступ (Autoregressive distributed lag model, Pesaran, M.H., Shin, Y. and R.J. Smith, 2001). Коришћењем наведених метода добијене су сличне оцене, које показују да реална депресијација дугорочно побољшава спољнотрговински биланс. У раду је, уз помоћ модела корекције ка равнотежи као и функције импулсног одзива, показано да након депресијације динара прво долази до погоршања спољнотрговинског биланса да би се он касније опоравио, образујући Ј-криву. Резултати емпиријске анализе садржани у раду релевантни су и када је реч о економској политици како у Србији, тако и у другим европским земљама у транзицији. IV ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА НАУЧНО – ИСТРАЖИВАЧКЕ И СТРУЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Списак објављених радова др Мирјане Глигорић, који је дат у делу II овог извештаја, као и приказ најважнијих од њих у делу III овог извештаја, сведоче о њеном несумњивом доприносу научној и стручној литератури из области економске политике и развоја (посебно из области националне економије) и примењене економетрије. Научно - истраживачки опус др Мирјане Глигорић у највећој мери односи се на примену савремених економетријских метода у домену економске политике, привредног развоја, макроекономије, националне и међународне економије. Радови др Мирјане Глигорић су на високом теоријском и методолошком нивоу, што сведочи о њеној научној и стручној компетентности. Од избора у звање асистента др Мирјана Глигорић је написала и објавила, самостално или као коаутор, 26 радова, укључујући: докторску дисертацију, 7 поглавља у научним монографијама, 5 чланака у научним часописима, као и 13 радова у зборницима са конференција међународног и националног значаја и у тематским зборницима. Укупан коефицијент научне компетентности остварен током периода од избора у звање асистента износи 62. Др Мирјана Глигорић се током свог научно-истраживачког и стручног ангажмана у досадашњем сарадничком звању (асистент) развила у врсног истраживача који се бави проблематиком националне економије, посебно у области привредног развоја, привредног система и економске политике. Пошто је научна област којом се бави веома захтевна, имала је прилику да пружа допринос њеном унапређивању. Уз то, била је ангажована у начним и стручним расправама о важним текућим питањима нашег квалитета привредног раста, извоза, прилива страних директних инвестиција и девизних дознака из иностранства, као и тржишта здраве хране, институционалног окружења на локалном и регионалном плану, те социјалних изазова с којима се Србија суочава на путу према ЕУ. Збирне вредности коефицијената група и врста истраживачких резултата др Мирјане Глигорић указују на успешност њене научне и стручне активности:

Пре избора у звање асистента После избора у звање асистента М 44 (2) 1x2 =2 M 72 (3) 1x3 =3

М14 (4)3x4 = 12 M23 (4)1x4 =4 M24 (4)2x4 =8 M31 (3)3x3 =9

14

M33 (1)6x1 =6 M44 (2)7x2 = 14 М53 (1)2x1 =2 M63 (1)1x1 =1 M71 (6)1x6 =6

М (укупно) =5 M (укупно) = 62 О достигнутом високом нивоу оспособљености др Мирјане Глигорић у последњих пет година (према Минималним квантитативним захтевима за стицање појединачних научних звања - „Службени гласник РС”, бр. 110/05, 50/06 - исправка, 18/10 и 112/15) за самосталан научноистраживачки рад сведочи наредна табела:

Вредност коефицијената према Критеријумима

Остварени коефицијент компетентности

у последњих пет година Укупно 48>16 Од тога М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М43 +М44+М45+М51+М52+M53+M54

41>10

М11+М12+М21+М22+М23+М24+M31+М41

17>7

У последњих пет година вредност коефицијента компетентности др Мирјане Глигорић за радове груписане према категоријама наведеним у претходној табели, далеко превазилази вредност предвиђену Минималним квантитативним захтевима за стицање појединачних научних звања(научни сарадник). Осим тога, др Мирјана Глигорић је тренутно ангажована као истраживач на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја 179005: „Ризици финансијских институција и тржишта у Србији – микроекономски и макроекономски приступ“. Била је ангажована на пројектима: FP7 GLAMUR: Global and Local Food chain Assessment: A Multidimensional performance-based approach (2013-2016), FP7 FOCUS-BALKANS: Food consumer Science in the Balkans: Frameworks, Protocols and Networks for a better knowledge of food behaviours (2008-2011), Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду: Снимак стања и моделовање система јавних складишта за зрнасте културе (2009), USAID студије ”Comparative regional study to identify gaps and weaknesses in collateral valuation methodologies, rules and regulations which impede access to finance in the Balkans” (2014-2015) и USAID студије ”Comparative regional study on the potential impact on economic growth and credit availability from strengthening the legal and regulatory framework for nonbank financial institutions in the Balkans” (2014-2015). Она је имала запажена излагања на већем броју научних скупова, саветовања и округлих столова у организацији Научног друштва економиста и Друштва економиста Београда, као и на промоцијама часописа „Квартални монитор економских трендова и политика у Србији“.

15

V ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ПЕДАГОШКОГ РАДА

У свом наставном раду др Мирјана Глигорић је посвећено, стручно, креативно и одговорно обављала поверене послове, укључујући одржавање часова вежби, припрему и одржавање колоквијума и друге наставне и педагошке активности. Ангажованост Мирјане Глигорић, као и изражен смисао за педагошки рад на вежбама студенти су вредновали високом оценом свих претходних година (просечна оцена у студентској анкети школске 2014/15. износила је 4,53, а школске 2015/16. била је 4,65). Била је члан комисија за израду и одбрану већег броја семинарских и више завршнихрадова на Економском факултету Универзитета у Београду. VI ДОПРИНОС АКАДЕМСКОЈ И ШИРОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Др Мирјана Глигорић је дала значајан допринос раду и функционисању Економског факултета. Као члан Комисије за обезбеђење и унапређење квалитета на Факултету активно је учествовала у унапређивању процеса наставе, вредновања рада студената и статистичкој обради резултата студентских анкета. Такође, интензивно је била укључена у припрему докумената за акредитацију појединих студијских програма (како на основним, тако и на мастер студијама). Била је у два мандата (2009-2012 и 2012-2015) секретар Катедре за економску политику и развој, а од 2008. је секретар Комисије за обезбеђење и унапређење квалитета на Факултету. Као члан тима за промоцију, учествује у презентацијама и представљању Факултета у гимназијама и средњим економским школама. Од 2007. године ангажована је као сарадник при Фондације за развој економске науке (ФРЕН), где ради на изради ФРЕН-ове стручне публикације „Квартални монитор економских трендова и политика у Србији“ и доприноси формирању и унапређивању информационе базе за истраживања студената и млађих сарадника. Кроз ангажман на пројектима надлежних министарстава Владе Републике Србије својим истраживачким резултатима доприноси уобличавању одговарајућих мера економске политике и дефинисању адекватних привредно-системских решења. Такође, Мирјана Глигорић је била секретар пројекта FP7 GLAMUR (2013-2016) и FP7 FOCUS-BALKANS (2008-2011), секретар је пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја 179005 од 2011. Поред тога, члан је председништва Друштва економиста Београда. Била је члан комисије за избор најбољег рада студената на тему одрживог развоја у организацији француско-српске привредне коморе 2013. године. Била је заменик члана радне групе за израду Националног плана регионалног развоја при Министарству економије и регионалног развоја. Др Мирјана Глигорић активно учествује на скуповима у организацији Научног друштва економиста. Члан је и Scientific and Review

Committee of the Economic and Social Development (ESD) Conferences. Осим тога, повремено је присутна, поводом важних тема из економске стварности наше земље, како у појединим дневним листовима, тако и на другим медијима.

16

VII ИСПУЊЕНОСТ ЗАКОНСКИХ УСЛОВА И КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР У

ПРЕДЛОЖЕНО НАСТАВНИЧКО ЗВАЊЕ

О степену испуњености услова (предвиђених Законом и Ближим критеријумима за избор у звање наставника Универзитета у Београду за групацију друштвено-хуманистичких наука) за избор у звање доцента кандидаткиње др Мирјане Глигорић сведочи сумарни преглед квалитативних показатеља успешности њеног научно-истраживачког и наставно-педагошког рада, који је приказан у наредној табели:

Минимални критеријуми за избор наставника Универзитета у Београду (Гласник

Универзитета у Београду, Година LIII, број 183, 12. фебруар 2015)

Услови утврђени Законом

Ближи критеријуми Испуњеност критеријума

Докторат наука Научни степен доктора наука

Докторска дисертација успешно одбрањена 29.01.2016. године на Економском факултету Универзитета у Београду.

Способност за наставни рад

Позитивна оцена педагошког рада добијена у студентској анкети

У досадашњем раду са студентима показала завидне педагошке способности, што потврђују константно високе оцене које је добијала у редовним анкетама спроведеним на Факултету.

Научни, односно стручни радови објављени у научним часописима или зборницима, са рецензијама

Најмање један рад објављен у научном часопису са SCI листе, односно у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета, или најмање два рада објављена у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком

- Један рад на SSCI листи; - Два рада у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком.

Најмање један рад објављен у часопису водећег националног значаја, или поглавље у научној књизи/монографији, или рад у тематском зборнику радова са рецензијом, или превод изворног текста у облику студије, поглавља или чланка, односно превод или стручна редакција превода научне монографије/књиге или методичка публикација у области образовања и наставе

- Седам поглавља у научној књизи/монографији; - Три рада у тематском зборнику радова са рецензијом.

17

Један рад са научног скупа објављен у целини

- Десет радова са научног скупа објављених у целини (девет радова са међународног скупа објављених у целини и један рад са националног скупа објављен у целини).

Комисија је утврдила, на основу наведених збирних података и чињеница у Табели, као и претходних детаљних анализа и оцена, да др Мирјана Глигорић испуњава све прописане услове и критеријуме за избор у звање доцента.

2. Др Жељко Драгојевић

I ОСНОВНИ БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Жељко Драгојевић је рођен 16. августа 1961. године у Брчком, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је, како наводи у пријави, 1984. године на Економском факултету у Београду на смеру пословна економија (Business Management) Маркетинг – Спољна трговина. У пријави није наведена просечна оцена остварена на основним студијама. Међутим, кандидат наводи у пријави да је 1983. године као студент генерације на смеру спољне трговине Економског факултета у Београду похађао програм студентске размене према споразуму између СФРЈ и САД. Према конкурсној пријави, 1988. године Кандидат је одбранио усмени магистарски испит на Правном факултету у Београду, а 1992. и магистарски рад на истом факултету, под називом «Економска сарадња и уговорно регулисање односа између СФРЈ и земаља Нордијског Савета», чиме је стекао звање магистра правно-економских наука. У пријави Кандидата није наведена просечна оцена остварена на магистарским студијама. Докторирао је 2009. године на Мегатренд Универзитету (сада Џон Незбит Универзитету у Београду) – Геоекономски факултет (садашњем Факултету за међународну економију), са темом «Утицај глобализације и регионализације на економски положај привредних субјеката у привредама у транзицији са освртом на Републику Србију». Од 1986. до 1988. био је запослен у «GENEX» Београд на спољнотрговинским пословима. Потом је до 1998. године радио у Министарству спољних послова. Од 1999. до 2002. био је извршни директор у предузећу «Sabom Export» и консултант «Gulf Business Council Company – Kuwait». Његово искуство у настави укључује место асистента и, касније, наставника на Факултету за менаџмент МСП (2002-2006), Високој пословној школи у Чачку (2007-2008) и Државном Универзитету у Новом Пазару (2009-2012). У пријави на конкурс нису наведени прецизнији подаци о изборима у наставничка звања. Изводио је наставу на предметима: Међународне Финансије, Јавне финансије (Факултет за менаџмент МСП – основне студије), Међународна економија и финансије, Менаџмент спољне

трговине, Глобална економија и пословна дипломатија (Висока пословна школа у Чачку – основне студије), Међународни маркетинг, Спољнотрговонско пословање, Животна

средина и развој, Међународна економија (Државни Универзитет у Новом Пазару – основне студије), Менаџмент истраживања, Глобална економија (Државни Универзитет у Новом Пазару – последипломске студије).

18

Стекао је искуство у раду на пројектима од билатералног и међународног значаја. Навео је да говори енглески и шпански, а служи се руским језиком. II ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ

Објављене радове др Жељка Драгојевића, наводимо онако како је то учињено и у пријави на конкурс, иако неки нису правилно оцењени по Критеријумима Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Такође, евидентно је да негде недостају релевантни подаци. Списак свих радова:

Магистарски рад

Magistarski rad (1992), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa odobrenjem BU: „Ekonomska saradnja i ugovorna regulisanja odnosa između SFRJ i zemalja Nordijskog Saveta“; Докторска дисертација

Doktorska disertacija (2009), Fakultet za međunarodnu ekonomiju (GEF) Megatrend Univerzitet u Beogradu: „Uticaj globalizacije i regionalizacije na ekonomski položaj privrednih subjekata u privredama u tranziciji, sa osvrtom na R.Srbiju“;

Прихваћено решење проблема у области макроекономског, социјалног и проблема

одрживог просторног развоја реценз. и прихваћено на међународном нивоу (М81)

1. Grupa autora: Ž.Dragojević - (Dlesk, Kostić), Fakultet za menadžment MSP (2003), Elaborat

slobodne privredne zone „Sveti Nikola“, prihvaćeno rešenje problema u oblasti makroekonomskog, socijalnog i problema održivog prostornog razvoja, recenzovano i prihvaćeno od Vlade Crne Gore (M81);

• без достављеног доказа о прихваћеном макроекономском решењу • не бодује се према Критеријумима за стицање звања наставника • не може се признати као категорија М81

Решење проблема у области макроекономског, социјалног и проблема одрживог

просторног развоја (М82)

1. Ž.Dragojević (2005), „Mogućnosti upotrebe obnovljivih (prijateljskih) izvora energije“, Bgd, EU (EAR)-program CARDS (ref.no. 04/ser01/10/006), Institut za strateški razvoj, preduzetništvo i poslovne procese-Rukovođenje naučnim projektima, potprojektima i zadacima (odeljak 3.1) (M82);

• без потребног доказа о прихваћеном макроекономском решењу • не бодује се према Критеријумима за стицање звања наставника • не може се признати као категорија М82

19

Лексикографске публикације (М42)

1. Grupa autora: Ž. Dragojević -(Kostić, Dlesk, Mitrović i dr.), Fakultet za menadžment MSP (2004-05), „Sveobuhvatni savremeni Leksikon menadžmenta“;

• без података о броју страна, рецензентима, и одредницама које је написао кандидат • може се признати као категорија М46

Зборници скупова националног значаја – Предавање по позиву са скупа националног

значаја штампано у целини (М61)

1. Ž. Dragojević, (2004), „Mala i srednja preduzeća i ekonomska politika Srbije“, referat, okrugli sto na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća u Beogradu (objavljeno u e-magazinu),

• без података о броју страна и теме округлог стола, називу Зборника радова у коме

је објављено • не може се признати као категорија М61

2. D. Arizanović, Ž. Dragojević, Mrđa N, (2006) INVESTICIONI PROJEKTI: Analiza-Ocena-

Realizacija-Unapređenje, seminar za menadžere srednjeg i višeg ranga u privredi Srbije, predavanje na temu: „Globalizacija i uticaj okruženja na poslovanje“, AGEA-Beograd, Poslovni klub „Lola Instituta“, mart 2006;

• недостају подаци о броју страна и називу публикацији у којој је рад објављен • семинари се не бодује према Критеријумима за стицање звања наставника • не може се признати као категорија М61

Рад у научном часопису (М53)

1. Ž. Dragojević, (2007), „Ekonomska politika Evropske Unije u oblasti agrara, politike regionalnog razvoja i konkurencije-tri studije slučaja“, Bgd., recenz. prof. dr B. Ilić, prof. dr V. Petković (red. Prof. u penziji Ekon. Fakulteta BU) „Nauka i Biznis“, br. 3-4, ISSN: 1452-6816 naučno-stručni časopis VPŠ Čačak, str. 148-159;

• часопис се не налази у бази КОБСОН • није на списку часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство

науке објавило за 2007. годину • не може се признати као категорија М53

Рад у часопису националног значаја, sci index http://scindex.ceon.rs/static/ (M52)

20

1. Ž.Dragojević(2010)„Preduslovi konkurentnosti preduzeća na globalizovanom svetskom tržištu“, Bgd „Poslovna politika“ br. 1-2, naslovna strana, ISSN: 0350-2236, udc 339.137.2, s.14-20;

• часопис се налази у бази КОБСОН • није на списку часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство

науке објавило за 2010. годину • „Пословна политика“ је стручно-информативни часопис који издаје Послована

политика а.д. • не може се признати као категорија М52

2. Ž. Dragojević, (2010) „Kvalitet i međunarodna standardizacija proizvoda i usluga kao faktor

konkurentnosti“, Bgd, „Kvalitet“ br. 3-4, s. 80-82, ISSN: 0354-2408, udc 006.83;

• часопис се налази у бази КОБСОН • није на списку часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство

науке објавило за 2010. годину • - „Квалитет“ је стручно-информативни часопис који издаје Послована политика а.д. • не може се признати као категорија М52

3. Ž. Dragojević, (2010), „Aplikativna upotreba solarne energije i primena inovativnih

tehnologija i metoda u R.Srbiji“, Bgd, „Energija, ekonomija, ekologija“, br. 4, str. 100-105, godina XII, List Saveza energetičara Srbije ISSN 0354-8651, UDC 621.311.243 (497.11);

• часопис се не налази у бази КОБСОН • није на списку часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство

науке објавило за 2010. годину, тек је од 2012. на списку научних часописа за енергетику, рударство и енергетску ефикасност

• може се признати као категорија М52 4. Ž. Dragojević,(2010), „Agrarna i politika regionalnog razvoja Evropske Unije“, Institut za

međunarodnu politiku i privredu, Bgd, „Evropsko zakonodavstvo“ br. 4; str. 171-184, ISSN 1451-3188, UDK 34, Kategorija: Naučni rad, Naučni časopis, Evropsko zakonodavstvo, Scientific Journal, Evropsko zakonodavstvo Vol. 9/No.33-34,

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/2947-Agrarna-i-politika-regionalnog-razvoja-Evropske-unije;

• часопис се не налази у бази КОБСОН • на списку је часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство

науке објавило за 2010. годину • може се признати као рад категорије М52

Рад у водећем часопису националног значаја (M51)

21

1. Ž. Dragojević, (2010), „Small hydroelectric power stations on water currents & Windfarming in Republic of Serbia, Bgd, „Tehnika“ (sci lista) br. 4 god. LXV 2010. ISSN: 0040-2176, UDC: 62(062.2) (497.1) profesional paper str 1-6, Elektrotehnika 59(2010) udc: 621.21.24(497.11), citiran u German National Library of Science and Technology TIB, https//gtinfo.de/

• часопис се не налази у бази КОБСОН • часопис Техника није на SCI листи како је навео кандидат • на списку је часописа из области енергетска ефикасност и обновљиви извори

енергије које је Министарство науке објавило за 2010. годину као категорија М51/52

• може се признати категорија М51 2. Ž. Dragojević (2011), „Globalizacija i svetska ekonomska kriza“, Bgd, „Politička revija“,

br.3/2011, str. 277-292, ISSN: 1452-1741, državni Institut za političke studije, god. XXIII, vol, 29. UDK: 316.32:338.124.4(100),

• часопис се налази у бази КОБСОН • на списку часописа Друштвено‐хуманистичких наука које је Министарство науке

објавило за 2011. годину • може се признати као категорија М51

Предавање по позиву са међународног скупа штампано у целини (М31)

1. Ž.Dragojević, (2005), predavanje i prezentacija organizacije i strukture Fakulteta za

menadžment MSP i projekta „Kampus NU-Slankamen“, EU – Transnational Information Conference INTERREG III B CADSES, “Neighborhood program (2002-2006)”, workshop 2, Bgd, Hyatt Regency, 5-6 sept. 2005;

• недостаје позивно писмо • недостају стране и назив публикације у којој је рад објављен, није јасно наведен

наслов рада • ради се о „workshop“, који се не бодује према Критеријумима за стицање звања

наставника • не може се признати као категорија М31

2. V.Nikolić, Ž.Dragojević, Kijevčanin V.,Ganić S., ko-referat na univerzit. međunarodnom

naučnom skupu „Brain Gain Program plus“, na temu obrazovanja (menadžment u visokom obrazovanju) i izvođenja postdiplomske nastave na DUNP u organizaciji konferencije Univerziteta u Srbiji (KONUS) i WUS Austria, Kopaonik, „Sunčani vrhovi“ 21-24.sept.2009 (M-33);

• недостају: наслов рада, стране на којима је рад публикован и назив публикације • не може се признати као категорија М31/33

22

3. Ž.Dragojević, (2010), „Oblici međunarodne ekonomske integracije i uticaj na funkcionisanje svetskog tržišta”, Univ.Niš-Ekonomski fakultet, predavanje na međunarodnoj konferenciji: XV naučni skup, „Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoist. Evrope“, Zbornik radova, str. 543-555, ISBN 978-86-6139-008-1, jun 2010.;

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

4. Ž.Dragojević, (2010), „Energetska efikasnost zelenih (obnovljivih) izvora energije u Srbiji“,

predavanje na međun. Konferenciji „Rizici i eko-bezbednost u postmodernom ambijentu“, Državni Univerzitet u N.Pazaru, Zbornik radova str. 553-560, ISBN 978-86-86893-23-4, COBBIS.RS-ID 175955980, jun 2010;

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

5. Ž.Dragojević (2014) „Inovacija i tehnologija kao faktor međunarodne konkurentnosti

preduzeća“, Bgd, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije –Univerziteta Privredna akademija, rad i predavanje na Međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji „Inovacije u funkciji privrede“, Zbornik radova str. 24-33, ISBN 978-86-84531-17-1, COBISS.SR-ID 211788812 certifikat, 10. decembar 2014.g.;

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

6. Ž. Dragojević (2015), „Kvalitet visokoškolskog obrazovanja u funkciji progresa i standarda

civilizacijskih vrednosti u Srbiji“, Bgd, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije-Univerziteta Privredna akademija u saradnji sa Fondacijom za kulturu kvaliteta i izvrsnosti (FQCE) iz Beograda, rad i predavanje na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji „Kvalitet & izvrsnost u obrazovanju“, Zbornik radova str.155-163, ISBN 978-86-84531-20-1, COBISS.SR-ID 214375180, certifikat, 15 april 2015.g; http://mef.edu.rs/documents/

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

7. Ž. Dragojević (2015), “Nova ekonomska politika i podsticanje razvoja nerazvijenih područja

Vojvodine“, Beograd, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije Bgd u saradnji sa International Centre for knowledge and Technology, Tranfer, Partnership and Innovation, rad i predavanje na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji „Primenjeni menadžment u funkciji napretka nerazvijenih područja Vojvodine“, Zbornik radova str. 76-84, ISBN 978-86-84531-21-8, COBISS.SR-ID 215974924, certifikat, 25.06.15.g.

http://mef.edu.rs/documents/konferencijaKV/program%20konferencije%20mef%20jun2015.pdf

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

23

8. Ž.Dragojević (2015), “Značaj inovacija za nacionalnu privredu“, Bgd, Fakultet za primenjeni

menadžment, ekonomiju i finansije-Univerziteta Privredna akademija, rad i predavanje na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji „Inovacije u funkciji razvoja privrede“, Zbornik radova str.28-38, sekcija 1:Privreda ISBN 978-86-84531-22-5, COBISS.SR-ID 219679756, certifikat 10.12.2015.g;

• није достављено позивно писмо • може да се призна као рад категорије М33

9. Ž.Dragojević (2016), „Planiranje rasta zaposlenosti u Srbiji – odgovor na izazove globalizacije

i regionalizaciju svetskog tržišta“ rad u pripremi, Bgd, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije-Univerziteta Privredna akademija, na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji „Kako do kvalitetnijeg života?' sa partnerimaМосковская международная высшая школа бизнеса(МИРБИС), Ledra Collage Nicosia i Nacionalnom asocijacijom udruženja zdravstvenih radnika Srbije.

• не може се вредновати рад у припреми

Монографска библиографска публикација (М43)

1. Ž.Dragojević, V.Nikolić, S.Ganić (2010), monografska bibliografska publikacija „Menadžment istraživanja“, (postdiplomska nastava) Državni Univerzitet u N.Pazaru;

• нема података о броју страна рецензентима и ISBN броју • може се признати као рад категорије М43

Монографска студија (М13) (Уџбеник и практикум)

1. Ž.Dragojević (2009), „Međunarodni Marketing“, Državni Univerzitet u N.Pazaru;

• нема података о броју страна рецензентима и ISBN броју • не може се признати као категорија М13

III ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

Др Жељко Драгојевић је доставио списак објављених радова са укупно 25 библиографских јединица, при чему се 6 односи на последњих пет година (од којих се референца под бројем 9. у категорији Предавање по позиву са међународног скупа

штампано у целини не може узети у обзир, јер није објављена – наводи се да је у припреми). Радови у највећој мери спадају у домен менаџмента, затим међународне конкурентности предузећа, глобализације и међународне економске интеграције, док се поједини односе на област аграрне и регионалне политике ЕУ, као и обновљивих извора енергије. Последње три референце из пријављеног списка које су објављене се односе на области нове економске политике у домену подстицања развоја неразвијених подручја Војводине, квалитета високошколског образовања у Србији и значаја иновација у

24

националној привреди. На основу претходне детаљне анализе и оцене пријављених референци Кандидата констатујемо да само неколицина радова обрађује питања из уже научне области Економска политика и развој – Национална економија (и то из њеног ширег домена) за коју се бира доцент. Поред тога, списак пријављених референци садржи седам објављених радова у домаћим научним и стручним часописима, при чему су два у категоризованим часописима из области друштвених наука (при чему је један категорије М51, а други категорије М52) и из домена техничких наука, према листи Министарства, док су остали радови објављени у некатегоризованим часописима. Кандидат наводи и монографску библиографску публикацију и монографску студију (обе из области менаџмента), али без свих неопходних информација. У последњих пет година, др Жељко Драгојевић је објавио и четири рада у зборницима са научних скупова. За последњих пет година вредност коефицијента научне компетентности др Жељка Драгојевића према прописаним Минималним квантитативним захтевима за стицање појединачних научних звања (Службени гласник РС”, бр. 110/05, 50/06 - исправка, 18/10 и 112/15) достиже веома скроман ниво:

Вредност коефицијената према Критеријумима

Остварени коефицијент компетентности

у последњих пет година Укупно 7<16 Од тога М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М43 +М44+М45+М51+М52+M53+M54

7<10

М11+М12+М21+М22+М23+М24+M31+М41

0<7

IV ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ НАУЧНО-НАСТАВНОГ

ПОДМЛАТКА

У пријави на конкурс др Жељко Драгојевић не наводи да је био ментор и/или члан комисија за израду и одбранусеминарских и завршних радова студената, нити даје било какве информације о свом доприносу развоју научно-наставног подмлатка на високошколским установама на којима је радио. V ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ПЕДАГОШКОГ РАДА

Из приложене конкурсне документације произилази да Кандидат има седмогодишње педагошко искуство. Др Жељко Драгојевић наводи да је у периоду од 2002. до 2006. радио као предавач (професор-асистент) на Факултету за менаџмент МСП у Београду на предметима Међународне финансије и Јавне финансије. У оквиру Факултета био је руководилац Центра за енергетску ефикасност у Институту за стратешки развој, предузетништво и пословне процесе. Идејни аутор је пројекта Могућности употребе обновљивих «пријатељских» извора енергије (програм CARDS, ref.no. 04/ser01/10/006 EAR). Кандидат је у периоду 2007-2008. године радио као професор-предавач на предметима Међународна економија и финансије, Менаџмент спољне трговине и

25

Глобална економија и пословна дипломатија, на Високој пословној школи у Чачку. У периоду од 2009. до 2012. радио је као професор-асистент на основним (предмети: Међународни маркетинг, Спољнотрговинско пословање, Животна средина и развој, Међународна економија) и постдипломским студијама (предмети: Менаџмент

истраживања и Глобална економија) на Државном универзитету у Новом Пазару. Види се да предмети на којима је изводио наставу претежно припадају области Међународних финансија, економије и менаџмента. Поред тога држао је наставу и из области јавних финансија, животне средине и развоја. Произилази да Кандидат није био ангажован на извођењу наставе из предметне уже научне области за коју је конкурс и расписан. Кандидат је приложио неколико препорука (препоруку декана Факултета за менаџмент МСП у Београду, препоруку члана Савета Државног универзитета у Новом Пазару проф. др Вере Николић, препоруку проф. др Драгана Аризановића са грађевинског факултета у Београду, потврду проф. др Ненада Ђорђевића о одржаном предавању и презентацији рада и пројекта) које сведоче о успешности његовог рада на већем броју пројеката, експертских студија и специјалних едукација. Такође др Жељко Драгојевић је приложио шест позитивних оцена његовог педагошког рада: 1. студента-координатора Алена Бишевца за предмет Међународни Маркетинг на ДУНП; 2. студента-координатора Хаџић Адема за предмет Међународно трговинско пословање на ДУНП; 3. студената и студ.-координатора Паковић Младена и А. Хасановића за предмет Животна средина и развој на ДУНП, 4. студента генерације Џаковић Едвина и студента-коорд. Личина Аднена за предмет Међународна економија на ДУНП. Примећује се да су поменуте студентске оцене педагошког рада Кандидата дате описно и у неодговарајућем формалном облику, пошто се подразумева да се оне утврђују на основу одговарајуће студентске анкете. VI ДОПРИНОС АКАДЕМСКОЈ И ШИРОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Кандидат је у конкурсној документацији навео да је био коаутор два решења проблема у области макроекономије, социјалног и проблема одрживог просторног развоја, али кандидат др Жељко Драгојевић у документацији није поднео одговарајуће доказе о рецензији и прихватању решења проблема у области макроекономског, социјалног и проблема одрживог просторног развоја, што је неопходан услов да би се референце категоризовале као М81 и М82. Допринос широј заједници кандидат је дао кроз ангажовање на закључењу различитих комерцијалних уговора (изградња регионалних путева, изградња агрокомплекса и сл.) са предузећима из иностранства, као и кроз ангажовање на пројектима Европске уније. Кандидат је такође био ангажован на пројекту УН за социјалну инклузију избеглица у СРЈ, односно за развој и животну средину. С тим у вези наводи да је имао више од 20 наступа у УН (UNCHS и UNEP). VII ИСПУЊЕНОСТ ЗАКОНСКИХ УСЛОВА И КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР У

ПРЕДЛОЖЕНО НАСТАВНИЧКО ЗВАЊЕ

Податке о степену испуњености услова (предвиђених Законом и Ближим критеријумима за избор у звање наставника Универзитета у Београду за групацију друштвено-хуманистичких наука) за избор у звање доцента кандидата др Жељка Драгојевића пружа сумарни преглед квалитативних показатеља успешности његовог научно-истраживачког и наставно-педагошког рада приказан у наредној табели:

26

Минимални критеријуми за избор наставника Универзитета у Београду (Гласник

Универзитета у Београду, Година LIII, број 183, 12. фебруар 2015)

Услови утврђени Законом

Ближи критеријуми Испуњеност критеријума

Докторат наука Научни степен доктора наука

Докторска дисертација (ужа научна област – међународна економија) одбрањена на Геоекономском факултету – Мегатренд универзитета

Способност за наставни рад

Позитивна оцена педагошког рада добијена у студентској анкети

Дата у неодговарајућој форми (не на основу студентске анкете) и без квантификације

Научни, односно стручни радови објављени у научним часописима или зборницима, са рецензијама

Најмање један рад објављен у научном часопису са SCI листе, односно у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета, или најмање два рада објављена у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком

Нeма радoва објављених у часопису са SSCI листе, као ни у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком

Најмање један рад објављен у часопису водећег националног значаја, или поглавље у научној књизи/монографији, или рад у тематском зборнику радова са рецензијом, или превод изворног текста у облику студије, поглавља или чланка, односно превод или стручна редакција превода научне монографије/књиге или методичка публикација у области образовања и наставе

Један рад објављен у часопису водећег националног значаја из области друштвено хуманистичких наука

Један рад са научног скупа објављен у целини

Шест радова са научног скупа објављени у целини

Увидом у достављену конкурсну документацијуиподатке из претходне табеле Комисија је утврдила да др Жељко Драгојевићсвојом укупном научно-истраживачком и наставно-педагошком делатношћу не испуњаваМинималне критеријуме за избор у звање доцента, тј. да нема радове у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета, или најмање два рада објављена у часопису међународног значаја верификованог посебном

27

одлуком. Комисија не располаже подацима о избору др Жељка Драгојевића у претходно наставно звање, нити има податке о томе да је био ментор или члан комисије за израду и одбранусеминарских и завршних радова студената. Оцене педагошког рада нису дате на базиадекватно спроведене студентске анкете. ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

На основу претходних детаљних анализа и оцена научно-истраживачке делатности, наставно-педагошког рада и доприноса широј и академској заједници пријављених кандидата на конкурс за избор доцента за ужу научну област Економска политика и развој

– Национална економија на Економском факултету Универзитета у Београду, Комисија је недвосмислено утврдила да: 1. др Жељко Драгојевић не испуњава у потпуности услове конкурса за избор у звање доцента за ужу научну област Економска политика и развој – Национална економија. Чак и ако се узму у обзир сви објављени радови кандидата, евидентно је да не испуњава прописане критеријуме за избор у звање доцента, пошто нема објављене радове из категорије М21, М22, М23 (у часописима са SSCI листе) и категорије М24 (у часописима међународног значаја верификованих посебном одлуком). Томе треба додати и чињеницу да мањи број радова обрађује питања из домена уже научне области Економска политика

и развој – Национална економија, за коју се бира доцент, ауглавном се односе на области међународне економије, менаџмента и маркетинга. 2. др Мирјана Глигорић не само да испуњава тражене конкурсне услове, већ у значајно превазилази прописане минималне критеријуме за избор у звање доцента. Она је, као асистент на Економском факултету Универзитета у Београду, изводила вежбе на предметима Национална економија, Монетарна економија и Технолошки развој и

политика. У научно-истраживачком раду Кандидаткиња је постигла запажене резултате, што се може закључити из приложеног списка радова, објављених у релевантним научним и стручним публикацијама у земљи и иностранству, као и списка пројеката у којима је учествовала, што потврђује и њен остварени висок ниво научне и стручне компетентности. Докторска дисертација Кандидаткиње, одбрањена на Економском факултету Универзитета у Београду, високо је оцењена од стране чланова комисије. Објавила је знатан број научних радова, који су тематски везани за економску политику и развој, са фокусом на Србију. Увид у публиковане радове сведочи о израженом смислу за њен научни рад и фокусираност на област Националне економије. Поменимо, такође, да је кандидаткиња остварила значајне резултате у наставно-педагошком раду. Др Мирјана Глигорић је у досадашњем раду на Економском факултету у Београду показала висок степен одговорности и посвећености послу, извршавајући све поверене послове на време и квалитетно. У досадашњем раду са студентима показала је завидне педагошке способности, посебну одговорност и посвећеност, што потврђују и константно високе оцене које је добијала у редовним анкетама студената спроведеним на Факултету.Др Мирјана Глигорић је дала свој допринос и обезбеђивању научно-наставног подмлатка као члан комисија за израду и одбрану више семинарских и завршних радова на Факултету. Кандидаткиња је дала и запажен допринос академској и широј заједници обављајући различите активности којима се промовише Факултет и унапређује његов рад,