Priručnik za obuku trenera

za Aflatot

Ovaj projekat je ko-finansiran sredstvima

Erasmus+ programa Evropske unije

2

IZRAZI ZAHVALNOSTI:

Priručnik za obuku trenera za Aflatot ne bi bio razvijen bez podrške koju je program Evropske unije

Erasmus+ pružio za Aflatot – osnova za projekat socijalne inkluzije (Aflatot - The Baseline for Social

Inclusion Project).

Zahvaljujemo se partnerima koji su pružili izuzetno vredne ulazne podatke za razvoj ovog priručnika:

Skola Dokoran – Wide Open School

Pomoć Deci

Csoport-téka Association

Nadácia otvorenej spoločnosti – Open Society Foundation

Co-funded by the Erasmus+ Programme of the European Union

Ovaj dokument je finansiran sredstvima Evropske unije. Publikacija odražava samo stanovišta autora i ni pod kojim uslovima se Evropska unija ili njene institucije ne mogu smatrati odgovornima za sadržinu dokumenta.

3

Želimo vam dobrodošlicu u Aflatot priručnik za obuku!

Poštovani praktičari, vaspitači i voditelji obuka u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja,

Dobrodošli u revidiranu verziju Aflatot-ovog priručnika za obuku. Ovaj priručnik za obuku je razvijen da bi

se voditeljima pružile smernice za obuku odraslih koji su uključeni u programe predškolskog vaspitanja i

obrazovanja i koji su zainteresovani za sprovođenje Aflatot programa. Aflatot program je namenjen deci

koja još nisu pošla u osnovnu školu (uzrasta od 3 do 6 godina) i njime se postavlja osnova za socijalnu i

finansijsku pismenost.

Ovaj priručnik je osmišljen da bi se obezbedio aktivan i participatorni pristup obuci: mi verujemo da

odrasli, kao i deca, najbolje uče kada su u učenje uključena sva čula i kada tokom učenja aktivno

učestvuju. Zbog toga fokus priručnika nije na predavanju niti da slušanju „priča eksperata“, već na pomoći

učesnicima da prikupe svoja znanja, da ih dele i da uče iz iskustava drugih. Njime se promoviše

unapređenje veština i znanja svakog pojedinca i nadograđuju dalja znanja iz tih početnih tačaka. Ovaj

pristup aktivnog učenja je ono čime je prožet Aflatot-ov kurikulum za predškolsko vaspitanje i

obrazovanje: mi obuku ne bismo mogli da sastavimo ni na koji drugi način.

Priručnik je osmišljen da bi se planirala i izvela Master radionica obuke, na kojoj će učesnici pohađati pet

dana obuke i nakon toga biti pozvani da obuku primene u praksi tako što će je podeliti sa drugim

vaspitačima ili praktičarima u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja („ECEC“) tokom naredna tri

dana. Bez obzira na to, struktura sesija je fleksibilna i može poslužiti i za potrebe neke kraće obuke

vaspitača. U tom slučaju, obuka se planira tako da traje od tri do pet dana.

Priručnik i obuka su razvijeni sa glavnim ciljem da se upravo vama pomogne da pružate smernice

učesnicima kroz Aflatot-ovu knjigu i da im pomognete da se upoznaju sa njenim sadržajem i osnovnim

temama. On je istovremeno usmeren i na neke ključne pedagoške i metodičke elemente koji doprinose

kreiranju dobrih praksi u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koje podstiču kreiranje aktivnog i

podstičućeg okruženja za decu i u kome su deca u samom središtu iskustva učenja. I pored toga što se

ovaj zadatak može učiniti preteškim, a raspoloživo vreme za njegovo izvršenje kratkim, ovaj je priručnik

kreiran vodeći računa o različitim veštinama i sposobnostima različitih voditelja koji će voditi obuke svuda

u svetu. Zbog toga je kreiran i napisan na jednostavan i ličan način, da biste vi mogli da prilagodite

radionicu koju vodite potrebama učesnika i vašim posebnim potrebama. Priručnik će vam biti najbolja

podrška u unapređivanju sopstvenih veština pružanja obuke tako što će vas voditi, pružajući vam pitanja

za voditelje koja će vam pomoći da uključite učesnike i unapredite njihovo znanje.

Priručnik je istovremeno i fleksibilan, zbog toga što je svaki voditelj drugačiji. Fleksibilan je po načinima na

koje možete koristiti sesije obuke koju držite: lako ćete prepoznati koja je sesija potrebna u okviru svakog

kursa obuke, a koje možete preskočiti ako radite sa praktičarima u oblasti predškolskog vaspitanja i

obrazovanja koji za sobom imaju višegodišnje radno iskustvo. Fleksibilan je zbog toga što aktivnosti

možete prilagođavati: on sadrži mnoge savete za vođenje obuke i spiskove za proveru koji se mogu

štampati za koje, na osnovu sopstvenog iskustva u vođenju obuka i veština i znanja grupe učesnika sa

kojima radite, možete odlučiti da li ćete ih koristiti ili ne. Priručnik je fleksibilan zbog toga što je svaka

4

aktivnost osmišljena tako da vas vodi korak po korak kroz sprovođenje sesije obuke, dok vam istovremeno

daje slobodu da improvizujete ako vam to prija i ako ste sigurni u sebe!

Konačno, želimo da iskoristimo ovu priliku da se zahvalimo VAMA! Hvala vam što ste odvojili vreme da

pročitate ove stranice i zbog toga što nam pomažete u sprovođenju Aflatot programa. Ovaj priručnik ne bi

imao nikakvu vrednost bez vaše posvećenosti!

5

Sadržaj

Sadržaj Želimo vam dobrodošlicu u Aflatot priručnik za obuku! ................................................................................. 3

Sadržaj ......................................................................................................................................................... 5

Napomena u vezi sa terminologijom .......................................................................................................... 7

Uputstva za voditelje .................................................................................................................................. 7

Predloženi plan rada za osmodnevnu radionicu sa master instruktorima ..................................................... 8

Neophodne osnovne informacije: evaluacija Aflatot obuke ........................................................................ 10

Prva sesija: Pregled obuke i uvod u obuku ................................................................................................... 11

Druga sesija: Upoznavanje sa programom organizacije Aflatot ................................................................... 15

Treća sesija: Rano detinjstvo: kako mala deca rastu, uče i vide svet ........................................................... 21

Četvrta sesija: Aflatot pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju ....................................................... 28

Peta sesija: Korišćenje višestrukih metoda podučavanja: Strategija izbora alata ........................................ 37

Šesta sesija: Praksa podučavanja – korišćenje pristupa usmerenog na dete kod predstavljanja aktivnosti

Kutija putovanja ............................................................................................................................................ 41

Sedma sesija 7: Praksa podučavanja – korišćenje pričanja priča za upoznavanje dece sa konceptom novca,

štednje i trošenja .......................................................................................................................................... 45

Osma sesija: Praksa podučavanja – korišćenje crtanja i postavljanje produktivnih pitanja da bi se deci

predstavio koncept prava i odgovornosti ..................................................................................................... 50

Deveta sesija: Praksa podučavanja – upotreba pesmica i igara za upoznavanje dece sa konceptima

štednje, trošenja i deljenja ............................................................................................................................ 57

Deseta sesija 10: Centralno mesto slobodne igre ......................................................................................... 62

Jedanaesta sesija: Biti kreativan sa resursima koji su vam dostupni: organizacija Aflatot vašara ............... 69

Dvanaesta sesija: Uključivanje porodice – Zbog čega je to važno? Zbog čega je to izazovno? .................... 74

Trinaesta sesija: Uključivanje porodice – Koja vrsta strategije? ................................................................... 78

Četrnaesta sesija: Prostor napolju/van vrtića – Kontekstualizacija Aflatot aktivnosti ................................. 82

Petnaesta sesija: Inkluzija u predškolskom vaspitanju i obrazovanju .......................................................... 88

Šesnaesta sesija: Prostor oko nas: emocionalni prostor .............................................................................. 99

Sedamnaesta sesija: Prostor oko nas: korišćenje vremena ........................................................................ 108

Osamnaesta sesija: Prostor oko nas: fizički prostor ................................................................................... 115

Devetnaesta sesija: Uloga voditelja ............................................................................................................ 120

Pogovor: Naredni koraci ............................................................................................................................. 129

Trodnevna obuka vaspitača: plan rada i saveti ........................................................................................... 130

Plan rada za trodnevnu obuku: ............................................................................................................... 132

6

Aktivnosti za podizanje energije i zagrevanje ............................................................................................. 133

Rekapitulacija/aktivnosti za kraj radionice ................................................................................................. 136

Spisak štampanog materijala ...................................................................................................................... 138

Ankete koje učesnici popunjavaju pre i posle obuke .................................................................................. 142

7

Napomena u vezi sa terminologijom

U ovoj knjizi smo, u cilju lakšeg snalaženja, koristili termine „učesnici“ i „voditelji“ kojima označavamo

osobe koje učestvuju u obukama. Bez obzira na to, obuka je namenjena svim vaspitačima, starateljima i

volonterima koji rade u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

U tom smislu, termin „praktičari u predškolskom vaspitanju i obrazovanju“ se u ovoj knjizi uvek koristi za

one stručnjake koji rade sa decom u jaslicama, sa mlađim grupama u vrtićima i na profesionalnom

pružanju svih drugih oblika vaspitanja za decu uzrasta od 3 do 6 godina.

Osim toga, u celom priručniku koristimo samo izraz „porodice“, iako on nije ograničen samo na najužu

porodicu, nego uključuje i roditelje, staratelje, kao i bake i deke ili druge bliske primarne staratelje deteta.

Uputstva za voditelje

Kako biste stvorili prijateljsku i prijatnu atmosferu, i da biste naglasili da je obuka mesto susreta

jednakih, treba rasporediti stolice u krug i, ako je moguće, izbeći da učesnici sede za stolovima.

Svoju stolicu treba da smestite negde u krugu, a sve svoje materijale za obuku ostavite na nekom

stolu izvan kruga. Kada je to potrebno zbog aktivnosti, učesnike treba prerasporediti u manje

grupe oko zasebnih stolova.

Poželjno je da se rad tokom jednog dana počne i završi aktivnošću kojom se ponavlja ono što se

radilo prethodnog dana. Kako bismo učinili da ovi delovi dana budu zanimljiviji i obezbedili

raznolikost, uključili smo niz mogućnosti za aktivnosti kojima se završava, odnosno ponavlja

urađeno na kraju uputstva.

Još jedna dobra praksa tokom vođenja obuke je da se tokom obuke koriste različita sredstva za

podizanje energije, kako bi se obezbedilo da je nivo energije kod učesnika visok, da bi im se

olakšalo da im pažnja uvek bude usmerena na rad ili da im se pomogne da nastave sa radom

nakon pauze za ručak. Sredstva za podizanje energije treba da budu zabavne aktivnosti koje traju

četiri do pet minuta, koje su okidač za mentalnu ili telesnu aktivnost i koje uopšteno govoreći

nemaju posebne ciljeve u smislu učenja. Osima kada je to neophodno, u strukturu dnevne obuke

nismo uključili sredstva za podizanje energije. Na kraju priručnika možete naći nekoliko primera

za sredstva za podizanje energije kao i onlajn resurse. Slobodno birajte neki od njih ili se oslonite

na sopstvenu kreativnost!

Vodite računa o tome da je za mnoge aktivnosti neophodno da učesnicima pružite različite

štampane materijale (ili delove Aflatot knjige, ili spiskove za proveru iz ovog Priručnika). Uvek

kada je neophodno štampati materijale, oni su kao takvi naznačeni u okviru spiska „Materijali“ za

svaku aktivnost, ali da vam olakšamo rad, na kraju ovog priručnika za obuku možete naći i

kompletan spisak materijala koje je neophodno štampati (videti Spisak materijala za štampanje).

8

Predloženi plan rada za osmodnevnu radionicu sa master instruktorima

Naziv sesije Predloženi

nivo značaja

Dan

1.

S1: Pregled obuke i uvod u obuku ○

S2: Upoznavanje sa Aflaton Programom ◊

S3: Rano detinjstvo: kako mala deca rastu, uče i vide svet ●

S4: Aflatot-ov pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju ○

Dan

2.

S5: Korišćenje višestrukih metoda podučavanja: Strategija okvira alata ○

S6: Vi, ja i Aflaton – Pristup usmeren na dete u Aflatot-ovom kurikulumu ○

S7: Ja i novac – Tehnike pričanja priča ○

S8: Dečja prava – „Brejnstorming“ tehnika ○

Dan

3.

S9: Štednja, trošenje i deljenje – upotreba dečjih pesama i igara ○

S10: „Pravljenje nereda“ – centralno mesto slobodnog izbora i igre ●

S11: Aflatot vašar – rad sa ograničenim resursima ○

Dan

4.

S12: Uključivanje porodice: Zbog čega je to važno? Zašto to predstavlja izazov? ●

S13: Uključivanje porodice: Koja vrsta strategije? ○

S14: Prostor napolju/van vrtića - Kontekstualizacija Aflatot-ovih aktivnosti ○

S15: Inkluzija u predškolskom vaspitanju i obrazovanju ●

Dan

5.

S16: Prostor oko nas: emocionalni prostor ●

S17: Prostor oko nas: kako koristimo vreme u radnoj sobi ●

S18: Prostor oko nas: fizički prostor ●

S19: Uloga voditelja □

9

Dan

6.

S1: Pregled obuke i uvod u obuku □

S2: Upoznavanje sa Aflaton Programom

S3: Rano detinjstvo: kako mala deca rastu, uče i vide svet u najranijem uzrastu

S4: Aflatot pristup u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Dan

7.

S5: Korišćenje višestrukih metoda podučavanja: Strategija izbora alata

S6: Ti, ja i Aflaton – Pristup usmeren na dete u Aflatot kurikulumu

S7: Ja i novac – Tehnike pričanja priča

S8: Dečja prava – „Brejnstorming“ tehnika

Dan

8.

S9: Štednja, trošenje i deljenje – upotreba dečjih pesama i igara

S11: Aflatot vašar – Rad sa ograničenim resursima

S12: Uključivanje porodice: Zbog čega je to važno? Zbog čega je to izazov?

S14: Prostor napolju/van vrtića - Kontekstualizacija Aflatot aktivnosti

Predloženi simboli koji označavaju nivo relevantnosti:

○ Uključiti ovu sesiju u SVE obuke

◊ Uključiti ovu sesiju SAMO u obuke sa novim partnerima (koji nisu upoznati sa Aflaton

programom)

● Uključiti ovu sesiju u obuke sa učesnicima koji nemaju mnogo iskustva u oblasti predškolskog

vaspitanja i obrazovanja

□ Uključiti ovu obuku SAMO u master obuke

10

Neophodne osnovne informacije: evaluacija Aflatot obuke

Pokazalo se da je dobro početi obuku time što se učesnici zamole da popune anketu pre obuke i da se

obuka završi popunjavanjem ankete nakon obuke. Na ovaj način možemo oceniti efikasnost radionice. To

nam potom može pomoći da izmenimo pristup u nadi da ćemo na taj način poboljšati ishode radionice.

Pre početka prve sesije u okviru radionice, molimo vas da okupite učesnike i da ih zamolite da samostalno

popune anketu pre obuke. Ankete koje se popunjavaju pre i posle obuke možete naći na kraju ovog

priručnika.

Učesnicima treba reći da se od njih ne očekuje da znaju sve odgovore na pitanja u anketi. Objasnite im da

je cilj ankete da omogući da se izvrši procena toga koliko su se njihova znanja i veštine promenili

zahvaljujući tome što su pohađali radionicu. Objasnite im da će sličan obrazac popunjavati na kraju i da

ćemo na osnovu poređenja ova dva obrasca ustanoviti da li je radionica delotvorna.

Pošto od učesnika uzmete sve ispunjene obrasce, molimo ih da nam ih podnesete mejlom na adresu:

research@Aflaton.org.

HVALA!

11

Prva sesija: Pregled obuke i uvod u obuku

1h

Sadržaj:

Pre početka obuke, od suštinskog je značaja da se uspostavi pozitivna atmosfera, da se učesnicima

omogući da se osećaju prijatno i da se postave ciljevi obuke. Od presudne je važnosti da Vi kao instruktor

objasnite glavni pristup kod Aflatot-ove obuke: od učesnika se ne očekuje da sede i da slušaju, već da uče

kroz igranje igara i kroz učešće u aktivnostima. Osim toga, važno je objasniti da je ova radionica zasnovana

na pristupu zasnovanom na iskustvu: znanje učesnika će se ceniti, a obuka će u velikoj meri biti usmerena

na deljenje naučenog.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se međusobno upoznati i ukratko će im biti predstavljeni ciljevi radionice i

pristup aktivnog učenja.

Kratak pregled aktivnosti:

Kratak uvod u radionicu 10 min

Predstavljanje partnera: Igračka mog detinjstva 20 min

Pristup u radu u okviru radionice i pravila 15 min

Nade i strahovi 15 min

Kratak uvod u radionicu (10 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da se oslobode straha u vezi sa sadržajem i metodologijom obuke kroz pružanje

kratkog pregleda sadržaja rada tokom radionice.

Materijali:

Ne koriste se

Koraci:

Osloboditi učesnike straha: Vaspitači će verovatno biti pomalo uplašeni zbog prirode i sadržaja

radionice i imaće mnogo pitanja. Uverite ih da je kasnije tokom dana određeno vreme za njihova

pitanja. U ovom trenutku, međutim, nije predviđeno da oni postavljaju pitanja. Vi želite da im

ukratko predstavite radionicu i da odmah počnete sa radom. Potrudite se i obuhvatite sledeće

tačke na način koji vama odgovara i koji je za vas prirodan i koji je zasnovan na vašem iskustvu.

Zahvalite im se! Zahvalite ljudima što su došli na radionicu. Naglasite da su oni vredan deo

realizacije jednog moćnog programa. Naglasite da Aflaton poštuje vaspitače voditelje i da zna da

12

samo oni mogu učiniti da ovaj koncept i program budu uspešni. Upravo zbog toga ste ih pozvali

da dođu na radionicu, da bi radili zajedno sa vama. Organizacija Aflaton smatra da vaspitači čine

suštinu ovog programa!

Stvorite prostor za aktivno učenje: Zamolite učesnike da odlože olovke i papire koji su ispred njih i

objasnite im da neće provoditi mnogo vremena slušajući predavanja ili prezentacije. Umesto toga,

oni će učiti o Aflatot-u, kurikulumu i o njegovim osnovnim principima tako što će izvoditi

aktivnosti, igrati igre i koristiti kurikulum. Objasnite da želimo da Aflatot kurikulum u potpunosti

bude u skladu sa duhom istraživanja kroz igru koji je karakterističan za detinjstvo i da će aktivno

učenje predstavljati suštinu programa.

Objasnite najvažnije ciljeve radionice: Ukratko predstavite ono što ćete raditi tokom narednih

dana. Naročito, pojasnite da ćete Vi održati kratku prezentaciju o programu i konceptu

organizacije Aflaton, da ćete predstaviti neke osnovne aspekte pedagoških pristupa u radu sa

predškolskom decom i da će oni raditi direktno na Aflatot-ovom priručniku tako što će

reprodukovati neke aktivnosti sa grupom. Podsetite ih da će se sve to raditi na razigran i zanimljiv

način.

Prezentacija partnera: Igračka mog detinjstva (20 min)

Ciljevi:

Olakšati predstavljanje partnera, uspostaviti atmosferu razigranosti i navići učesnike na aktivnu ulogu koji

treba da preuzmu.

Materijali:

Papiri

Olovke/markeri

Koraci:

Zamolite učesnike da sednu u krug. Svakom učesniku dajte papir i olovku.

Ostavite učesnicima 3 do 4 minuta da nacrtaju igračku koju su voleli kada su bili mali.

Kada učesnici nacrtaju igračke, objasnite da svako ima 2 do 3 minuta da se predstavi tako što će kazati kako se zove, kakvo iskustvo ima u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i kratko opisati šta je nacrtao i zbog čega mu/joj je ta igračka bila važna.

Učesnici će možda želeti da kažu mnogo toga o sebi: potrudite se da ova aktivnost traje kratko i podsetite ih da će svako od njih imati samo 2 do 3 minuta da se predstavi. Objasnite im da će biti mnoštvo drugih prilika tokom narednih dana da se međusobno bolje upoznaju.

Pristup koji se primenjuje tokom rada u okviru radionice i pravila (15 min) Ciljevi:

Da se razume priroda radionice i da se svi uključe u kolektivne pregovore o smernicama za radionicu.

Podstaći osećaj zajedničke odgovornosti za uspeh radionice.

Materijali: Tabla sa papirom Koraci:

13

Objasnite učesnicima da je neophodno imati određena pravila kako bi rad tokom radionice bio delotvoran, ali da bi se obezbedilo da pravila budu efikasna kao i da se za uspeh radionice svi osećaju odgovornima, cela grupa će pregovarati o tim pravilima.

Počnite tako što ćete zamoliti učesnike da sednu u krug sa vama i predložite pravila. Na početku radionice, učesnici će verovatno još biti pomalo stidljivi i oklevaće da otvoreno kažu

svoje mišljenje. Ako učesnici imaju problem da počnu i da ponude predloge za pravila koja će svi morati da poštuju, pokušajte da im ponudite neke primere u vezi sa poštovanjem zadatog vremena, nepristojnošću, agresivnošću, vređanjem, pušenjem ili upotrebom mobilnih telefona.

Uvek imajte na umu da ne treba da im stavljate reči u usta i ponovite da je radionica po svojoj prirodi dijalog između jednakih, te da su svi učesnici tu da bi učili jedni od drugih.

Kako učesnici budu davali predloge, pitajte grupu da li se slaže sa predloženom idejom i načinom na koji je sročena. Kada se postigne dogovor o pravilu, zabeležite ga na papiru na tabli.

Vodite računa o tome a u kreiranju bolje atmosfere pomaže da pravila budu pozitivna, a ne negativna. Na primer, „Svakome uvek treba da se obraćamo pristojno“, a ne „Zabranjeno vređanje“.

Pošto se postigne dogovor oko pravila, zamolite svakog učesnika da dođe do table i da se potpiše na papiru sa pravilima, što će simbolizovati ugovor cele grupe i stvoriti osećaj odgovornosti.

Učesnicima ukratko objasnite prirodu radionice. Objasnite im da će tokom ove radionice biti dovoljno vremena za pojedinačno promišljanje i promišljanje u grupi. Podstaknite ih da kritički razmišljaju o svojim prethodnim iskustvima, o sopstvenoj vaspitačkoj praksi, o sopstvenoj filozofiji obrazovanja i nekim od njihovih osnovnih uverenja i pretpostavki u vezi sa decom, kao i o svrsi finansijskog i društvenog vaspitanja i obrazovanja u predškolskom uzrastu. Obavestite učesnike da se ova radionica zasniva na iskustvenom učenju kroz praktične sesije na kojima vaspitači imaju priliku da vide demonstraciju modela pedagogije koji je usmeren na onoga ko uči.

Nade i strahovi (15 min) Ciljevi:

Omogućiti učesnicima da izraze ono što ih brine. Osim toga, omogućiti učesnicima da podele svoja

očekivanja od ove obuke.

Materijali:

Blok sa papirićima za beleške („post-it“)

Jedna tabla sa papirima podeljenim na dve kolone sa naslovima „Nade“ i „Strahovi“

Koraci:

Pitajte učesnike kako se osećaju. Ako je potrebno, objasnite da je prirodno da osećaju uzbuđenje

ili strah na početku radionice. Kažite im da želite da počnete sa radom tako što ćete otkriti koje su

nade i strahove doneli sa sobom. Kažite im da će se lakše raditi ako smo svi iskreni i otvoreni u

vezi sa time šta osećamo.

Svakom učesniku dajte po dva papirića.

Zamolite ih da rade samostalno i da zapišu tri stvari koje se nadaju da će postići obukom i tri stvari

u vezi sa obukom koje čine da se osećaju neprijatno ili zabrinuto.

Kada završe, zamolite svakog učesnika da naglas pročitaju šta su zapisali i da zalete papiriće na

tablu sa papirom.

Na kraju svake obuke, zamolite učesnike da ponovo pogledaju papir sa zalepljenim papirićima i

pitajte ih da li i dalje smatraju da ih te stvari plaše. Ako ih ne plaše, uklonite ih sa papira. Isto

učinite i u vezi sa nadama.

14

15

Drug sesija: Upoznavanje sa programom organizacije Aflatot

1h

Sadržaj:

U nekim slučajevima se može dogoditi da budete voditelji obuke koji pre toga nikada nisu čuli za Aflaton

ili koji znaju veoma malo o njemu. Neophodno je pružiti im neke suštinski važne osnovne informacije pre

nego što se nastavi sa obukom. Vežbe koje slede osmišljene su da se pokaže da šta Aflaton podrazumeva:

koncept (uravnoteženo društveno i finansijsko obrazovanje za decu), program (sve aktivnosti u kojima

deca mogu da učestvuju, kao što su aktivnosti u okviru rada sa decom, preduzetnički projekti, itd.) i mreža

(globalna porodica partnerskih organizacija koje preuzimaju ovaj program i čine da on postane njihov

program). U isto vreme, uvođenje društvenog i finansijskog obrazovanja za decu (na engleskom: „Child

Social and Financial Education“, u nastavku: „DFOD“) u okruženje predškolskog vaspitanja i obrazovanja

moglo bi da deluje kao izazov i nešto što nije neophodno: u ovom trenutku je od presudne važnosti da ih

ubedite da se u okviru Aflatot programa DFOD uvodi kroz igru i na način koji je primeren uzrastu

predškolske dece, kao i da je uvođenje ovih koncepata u ranom uzrastu veoma važno.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će steći dodatna znanja o konceptu, programu i mreži organizacije Aflaton,

biće upoznati sa specifičnostima Aflatot programa u odnosu na Aflaton i Aflateen programe (programi za

decu od 6 do 14 godina, odnosno za decu stariju od 14 godina). Osim toga, učesnici će biti upoznati sa

značajem uvođenja DFOD u ranom detinjstvu.

Kratak pregled aktivnosti:

Kratka prezentacija o konceptu DFOD i pet obrazovnih tema

30 min

Zbog čega DFOD u predškolskom uzrastu? 30 min

Kratka prezentacija o konceptu društvenog i finansijskog obrazovanja za decu i pet obrazovanih tema (30 min) Ciljevi:

Dati učesnicima suštinski važne informacije o konceptima u osnovi Aflatot-ove knjige. Pomoći učesnicima

da razumeju kako se ti koncepti uvode u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Materijali:

Nisu potrebni

Koraci:

16

Koristite sledeće beleške koje će vam pomoći da učesnicima objasnite ove koncepte. Pokušajte da nađete

način koji vama odgovara da prenesete ove informacije. Budite kreativni: možete odlučiti da učesnicima

jednostavno pročitate redove koji slede ili možete koristiti neke druge strategije da učinite ovu aktivnost

zanimljivijom. Na primer, možete iskopirati ove stranice i podeliti ih učesnicima. Zamolite ih da pročitaju

dokument i onda zamolite neke od učesnika da daju neke od odgovora na najvažnija pitanja navedena na

početku svakog pasusa (videti pitanja u kurzivu). Osim toga, možete učesnike zamoliti da zajedno daju

svoje ideje o pitanjima u kurzivu i da im posle toga održite kratko predavanje tako što ćete im objasniti

najvažnije koncepte koji su predstavljeni na stranicama koje slede.

Koncept

Šta podrazumevamo pod društvenim i finansijskim obrazovanjem za decu?

Aflaton podrazumeva ravnotežu između društvenog obrazovanja i finansijskog obrazovanja za decu.

Neophodno je održavati ravnotežu između dve vrste obrazovanja. Pod društvenim obrazovanjem

podrazumevamo pomoć deci u razvijanju sopstvenog karaktera, učenje dece o dečjim pravima i

podsticanje dece na osmišljavanje projekata koji se bave socijalnom pravdom. Pod finansijskim

obrazovanjem podrazumevamo učenje dece da štede, da planiraju ili da prave budžet i da osmišljavaju

projekte kojima se ostvaruje prihod.

Iako je moguće uvesti društveno i finansijsko obrazovanje za decu u svim uzrastima, mlađe grupe uzrasta

se izlažu osnovnim komponentama ovih veština i znanja. Naglasak će se u velikoj meri staviti na

samoispitivanje, izražavanje emocija, empatiju, štednju, trošenje, deljenje i pravljenje budžeta za

nenovčane resurse, kao i na odlaganje zadovoljstava.

Kako društveno i finansijsko obrazovanje mogu jedno drugo ojačati?

Nažalost, u nekim situacijama znanje o našim (dečjim) pravima nije samo po sebi dovoljno. Na primer,

možemo reći devojčici da ima pravo na obrazovanje. Ali ako ona ne može da priušti čak ni autobusku

kartu da bi stigla do škole, ili ako njeni roditelji ne mogu da plate školsku uniformu, od kakve je za nju

koristi što ima takvo pravo? Slično tome, možemo kazati dečaku da ima pravo da se igra, ali ako on nema

čak ni nekoliko novčića da kupi igračku, od kakve je koristi za njega to što zna da ima takvo pravo? Često

je slučaj da je neophodno da ljudi imaju nešto novca da bi njihova prava imala značaja.

Dakle, na koji način društveno obrazovanje čini da finansijsko obrazovanje bude jače? Mi u organizaciji

Aflaton ne promovišemo opušten odnos prema učenju dece o novcu. Mi znamo da je novac povezan sa

različitim iskušenjima i komplikacijama. Zbog toga, pre nego što pređemo na konkretno finansijsko

obrazovanje, trudimo se i gradimo kod dece osećaj za socijalnu pravdu i određeno razumevanje morala.

Mi ih podstičemo da na sebe ne gledaju samo kao na pojedince, već i kao na članove porodica i zajednica.

Mi vodimo računa o tome da ne predstavljamo novac kao garantovani izvor sreće. Podjednaka je

verovatnoća da će novac doneti probleme, kao i da će predstavljati rešenje za probleme. Želimo da deca

razumeju da kao pojedinci mogu da imaju koristi od štednje i od preduzimljivosti. Podjednaki naglasak

međutim stavljamo i na potencijal preduzetništva da ostvari pozitivan uticaj na nivou zajednice.

Kojih je pet najvažnijih obrazovnih tema i šta sve deca iz njih uče?

i. Razumevanje i ispitivanje samog sebe

Mi podstičemo decu da razumeju sama sebe i da drže do sebe, da bi rasli i imali samopouzdanje i osećaj

da su sposobni da upravljaju sopstvenim životima. Deca uče da postaju svesnija svojih emocija i da ih

17

izražavaju. Ona uče da je svako od nas jedinstven i poseban, ali da niko nije važniji od drugoga. Mi takođe

želimo da im pomognemo da misle svojom glavom.

ii. Prava i odgovornosti

Aflaton je ukorenjen u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Mi želimo da deca razumeju da

imaju prava i upravo je činjenica da sva deca imaju ista prava ono što ih čini jednakima. Svako od nas na

drugačiji način gleda na svet, bilo u verskom, političkom ili drugom smislu, ali Konvencija Ujedinjenih

nacija o pravima deteta predstavlja skup vrednosti za koji smo se svi obavezali da ćemo ga poštovati.

Međutim, deca uče da zbog realizacije njihovih prava niko drugi nikada ne sme ih lišiti njihovih prava. Mi

osim toga veoma vodimo računa o tome da učimo decu da ako imaju neko pravo, imaju i određene

odgovornosti na osnovu tog prava. Na primer, ako dete ima pravo na igru, ono ima i odgovornost da se

igra bezbedno. Ako dete ima pravo na hranu, ono ima i odgovornost da ne baca hranu.

iii. Štednja i trošenje

Deca se podstiču da razvijaju umni sklop štedljivosti koji ih uči da ništa ne rasipaju, bez obzira da li se radi

o novcu, hrani, vremenu, vodi ili drugim prirodnim bogatstvima. Naglasak je na redovnoj štednji malih

iznosa/količina, odnosno na razvijanju discipline navike da se štedi. Deca uče razliku između potrebe i

želje. Ideja je da se deca ne podstiču da sanjaju o tome da postanu milioneri. Treba im omogućiti da

steknu disciplinu da bi mogla da se staraju o sebi dok rastu.

iv. Planiranje i pravljenje budžeta

Ako učimo decu da štede, takođe treba da ih učimo i veštinama planiranja i pravljenja budžeta da bismo

im pomogli da postavljaju ciljeve za štednju. Ona osim toga uče kako da organizuju sopstvene resurse,

uključujući i vreme. Dok je naglasak u okviru Aflaton i Aflateen programa (za decu od 6 do 18 godina) i na

učenju dece da vode osnovnu finansijsku evidenciju koju čine kolone u koje se upisuju prihodi i troškovi, u

Aflatot programu deca uče da je planiranje i pravljenje budžeta sastavni deo njihovog svakodnevnog

života i da to podrazumeva pravljenje određenih izbora.

v. Dečje društveno i finansijsko preduzetništvo

Deca se podstiču da razvijaju sopstvene male projekte društvenog i finansijskog preduzetništva u vrtiću.

Projekti društvenog preduzetništva bi mogli da uključuju sve što čini da život deteta ili vrtića ili zajednice

bude pošteniji, bezbedniji ili zdraviji. Stvaranje malih preduzeća pomaže deci da praktično primenjuju sve

četiri prethodno pomenute veštine i znanja na aktivan i kreativan način. Preduzeća će se, naravno,

menjati u zavisnosti od uzrasta dece: u okviru Aflaton i Aflateen programa (za decu od 6 do 18 godina),

deca sade drveće oko vrtića da bi obezbedila hlad i privatnost i da bi uzgajala voće. Ona vode kampanje

protiv pušenja, alkohola i droge. U okviru Aflatot programa, preduzeće je ugrađeno u aktivnost Aflatot

vašara na kome će, uz smernice vaspitača, deca izlagati svoja umetnička dela, igrati male pozorišne

predstave ili praviti male pijace sa zanatskim proizvodima koje su napravila tokom Aflatot programa. Osim

toga, u Aflatot programu vaspitač ili voditelj ima istaknutiju ulogu u smislu usmeravanja, u poređenju sa

ulogom voditelja u okviru Aflateen i Aflaton programa.

18

Zbog čega društveno i finansijsko obrazovanje za decu u predškolskom uzrastu? (30 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da razmišljaju o značaju uvođenja DFOD na ranim uzrastima da bi se deci pružili neki

od primerenih alata koji će im pomoći da ostvare svoj puni potencijal u životu i da se uhvate u koštac sa

nekim od izazova sa kojima se mogu suočiti.

Materijali:

Scenariji za DFOD aktivnost (videti u nastavku), opciono

Koraci:

Zamolite učesnike da formiraju četiri grupe.

Svakoj grupi dodelite jedan od sledećih scenarija. Scenarije možete odštampati ili ih možete

pročitati grupama naglas.

19

Štampani materijal: Scenariji za aktivnost društvenog i finansijskog

obrazovanja za decu

Gabriel je iz Sao Paola iz Brazila i ima pet godina. Njegov otac je profesor, a

majka mu je lekar. On živi u velikoj vili, sa tri psa. Voli da igra igrice na

računaru ili da koristi majčin mobilni telefon iako se njegova majka ponekad

ljuti zbog toga. On takođe voli čokoladu, zmajeve i drugare iz vrtića. Njegovi

baka i deda žive daleko od njega, ali ih on posećuje svakog leta. Voli da ide

tamo zbog toga što baka pravi ukusne pite i krišom mu daje nekoliko novčića

koje može da troši kako želi.

Sofija ima tri godine. Ona živi u naselju sa socijalnim stanovima, u predgrađu

Pariza u Francuskoj. Voli da ide u park sa tatom, ali u blizini nema parkova.

Ona bi volela da ide da se igra u maloj bašti nedaleko od zgrade u kojoj živi,

ali joj mama ne dozvoljava da ide tamo zato što je to opasno, kaže ona. U

njenom vrtiću ima dosta dece čiji su roditelji iz drugih zemalja, kao što su

Alžir, Senegal ili Kina. Sofiji je ponekad teško da razume francuski koji oni

govore.

Destin ima pet godina i ona je iz Kigalija iz Ruande. Njen tata je nezaposlen,

mama mnogo radi u samoposluzi. I još mora dosta da putuje da stigne na

posao. Njoj je veoma žao zbog njih, naročito kada čuje da se svađaju. Ona

provodi dosta vremena sa bakom i dedom, voli da bude kod njih, a baka je

uči kako da pravi ukusan „mizuzu“, zato što njena mama veoma voli to jelo.

Džao je nedavno napunio tri godine. On je iz Duođišua, malog sela u Kini.

Njegova mama i tata obrađuju zemlju i ponekad mu dozvole da im pomaže.

On voli da dira zemlju rukama i da se igra sa malim bubama. Njegov tata je

rekao da sledeće zime on i njegova mama neće biti sa njim: preseliće se u

drugi grad da pronađu bolji posao. On će morati da ostane sa bakom i

dedom, a oni će dolaziti da ga posete jednom mesečno. Zbog toga je veoma

tužan.

20

Obezbedite tablu sa papirom i markere za svaku grupu.

Objasnite da svaka grupa ima 20 minuta da razmisli o sledećim pitanjima i da zabeleži svoje

odgovore na papiru:

„Šta mislite, koji su neki od društvenih, ekonomskih, razvojnih, emocionalnih i fizičkih izazova i

opasnosti sa kojima bi dete u vašoj priči moglo da bude suočeno?“

„Šta mislite, na koji način bi dečje društveno i finansijsko obrazovanje moglo da pomogne da deca

budu bolje pripremljena za suočavanje sa tim izazovima?“

Kada završe sa radom, zamolite svaku grupu da predstavi svoj scenario i svoje odgovore. Objasnite da imaju po 5 minuta za predstavljanje scenarija i odgovora.

Na kraju ukratko ponovite najvažnije poente iz onog što su grupe predstavile. Objasnite da je naglasak na programu uravnoteženog društvenog i finansijskog obrazovanja koji decu osnažuje da budu otporna, da nauče da prepoznaju ono u čemu su dobra i da poseduju veštine i znanja koja će ih osnažiti u životu.

21

Treća sesija: Rano detinjstvo: kako mala deca rastu, uče i vide svet

2h 20 min

Sadržaj:

Rano detinjstvo je period konstantnih promena, rasta i razvoja. Mala deca uče nešto novo svakog dana i

ponekad smo iznenađeni njihovim sposobnostima i veštinama. Da bi smo bili sposobni da delotvorno

unapređujemo ovaj razvoj kroz naš rad u svojstvu praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju,

neophodno je da steknemo opštu sliku o tome kako mala deca rastu i uče. Priča o dečjem razvoju i

aspektima razvoja može delovati zastrašujuće, ali treba imati na umu da mi svi imamo iskustva vezana za

takve razvojne promene, koja su vezana za naše uspomene iz detinjstva, bilo zahvaljujući tome što smo i

sami roditelji ili zbog toga što smo čuvali decu svoje braće ili sestara ili prijatelja, i slično. Ako se počne od

tih suštinski važnih ličnih iskustava, neće biti teško da se učesnicima pomogne da dalje nadograđuju svoja

znanja. Osim toga, svako dete je jedinstveno i njegovu jedinstvenost treba razumeti i ceniti, kako bi se

obezbedilo da ono delotvorno uči. Aspekte razvoja i korake ne treba kruto tumačiti.

Na ovoj sesiji obuke ćemo osim toga pomoći učesnicima da razumeju šta su kulturne vrednosti i verovanja

u vezi sa decom i detinjstvom i na koji način te vrednosti utiču na način na koji percipiramo dečju

jedinstvenost i na način na koji radimo sa njima.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se upoznati sa time kako mala deca rastu i uče, stećiće ideju o tome šta su

aspekti dečjeg razvoja i kako je svaka Aflatot aktivnost razvijena da podrži i podstakne holistički dečji

razvoj.

Pregled aktivnosti:

Zagrevanje: Uspomena iz mog detinjstva 20 min

Istraživanje kako mala deca rastu 30 min

Aspekti razvoja u praksi 40 min

Svako dete je jedinstveno 20 min

Slike detinjstva 30 min

22

Zagrevanje: Moja uspomena iz detinjstva (20 Min) Napomena: obimnija verzija ove aktivnosti se može naći u knjizi M. Irvina (M. Irvine (1999): “Early

Childhood Education: A Training Manual” („Predškolsko vaspitanje i obrazovanje: Priručnik za obuku“),

publikacija Bernard Van Leer / UNESCO, str. 86. Vi je možete naći na ovoj adresi:

http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001194/119438e.pdf

Ciljevi:

Pomoći učesnicima da shvate da već poseduju znanja o dečjem razvoju, na osnovu sopstvenog ličnog

iskustva; uvesti učesnike u oblast dečjeg razvoja i upoznati ih sa aspektima razvoja.

Materijali:

Mali papiri

Olovke

Tabla sa papirom

Markeri

Koraci:

Podelite svim učesnicima papire i olovke i zamolite ih da razmisle o sledećem pitanju: „Šta je jedna od stvari koju ste uživali da radite kada ste bili dete?“

Ostavite im 2 do 3 minuta da zabeleže svoje odgovore u kratkim rečenicama (na primer: „voleo sam da se igram u dvorištu“, ili „da provodim vreme sa bakom i dedom“).

Kada to završe, zamolite dobrovoljce da pročitaju ostalima šta su zapisali.

Sada zamolite učesnike da rade u parovima i da zajedno identifikuju potrebe koje odgovaraju sećanju iz detinjstva i da ih zapišu na svojim papirima. Objasnite im da imaju 2-3 minuta za ovaj zadatak. Na primer, „voleo sam da se igram u dvorištu = potreba da se krećem i igram napolju“, „da provodim vreme sa bakom i dedom = potreba za ljubavlju i privrženošću“.

Kada to završe, zamolite svaki par da sa ostatkom grupe podele svoje potrebe i zabeležite ih na papirima koje ste postavili na zidu.

Sada ukažite na to kako svaka potreba odgovara različitim aspektima ličnosti deteta: na primer, ukažite na to da neke potrebe odgovaraju fizičkim potrebama (potreba da se igra, potreba da se jede, itd.), dok ostale odgovaraju socijalnim ili emocionalnim potrebama (potreba da se bude sa prijateljima, potreba da se bude voljen i da neko brine o detetu, potreba da izrazim svoja osećanja, itd.). Obratite pažnju na to da ćete u ovoj početnoj fazi samo praviti razliku između te dve kategorije: na ostalim i finijim razlikama između različitih potreba i odgovarajućih aspekata razvoja će se raditi kasnije.

Ispitivanje kako mala deca rastu (30 min) Ciljevi:

Produbiti razumevanje učesnika o aspektima dečjeg razvoja; demistifikovati stručnu terminologiju koja se

koristi.

Materijali: Papiri velikih dimenzija (flipčart) Markeri Flipčart-papir sa nazivima aspekata razvoja (videti u nastavku)

23

Saveti za rad voditelja radionice:

Aspekti razvoja koji su ovde nabrojani su aspekti razvoja koji se koriste u Aflatot knjizi. Ako želite da se dodatno

obavestite o njima i da pročitate više o tome kako organizacija Aflatot radi na unapređenju i podržavanju

holističkog dečjeg razvoja, pogledajte Aflatot kurikulum, Uvodni odeljak, na strani 8 verzije na engleskom jeziku.

Osim toga, treba imati na umu da se faze dečjeg razvoja mogu klasifikovati i drugačije, kao i to da nijedan pristup

nije ispravan niti pogrešan.

Kao koristan materijal koji sadrži dodatne detaljne informacije o dečjem razvoju i informacije o sveobuhvatnijim i

detaljnijim klasifikacijama dečjeg razvoja preporučujemo materijal koji je objavila Svetska banka, „Izbor alata za

merenje dečjeg razvoja u ranom detinjstvu u zemljama sa niskim i srednjim primanjima“ (“Toolkit for Measuring

Early Childhood Development in Low- and Middle- Income countries”), koji možete pronaći na sledećoj adresi:

https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/29000/WB-SIEF-ECD-MEASUREMENT-

TOOLKIT.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po četiri do pet članova.

Podelite svim grupama flipčart-papir i po jedan marker.

Zamolite svaku grupu da nacrta obris deteta od 4 godine. Zamolite ih da zamisle ko je to dete (da li je devojčica ili dečak, gde živi, itd.). Objasnite da imaju 20 minuta da zabeleže sve ono što je dete sposobno da uradi i sve ono što ono voli da radi.

Po isteku 20 minuta, pokažite učesnicima flipčart papir sa aspektima razvoja deteta koji je predstavljen u nastavku. Zamolite svaku drugu da postavi veštine i interesovanja deteta koje su zapisali pod svaki naslov. Zamolite grupe da izbegavaju ponavljanje karakteristika koje su prethodno već navedene.

Zamolite učesnike da razmisle o tome kako bi se vremenom te veštine i kompetencije mogle menjati. Postavite sledeća pitanja učesnicima:

„Kako bi se te veštine i sposobnosti menjale od uzrasta deteta od 3 godine do uzrasta od 6 godina?“

Vodite računa o tome da uključite sve učesnike u grupi u aktivnost nakon svake prezentacije i uključite ih tako što ćete im postavljati sledeća pitanja koja odgovaraju višim nivoima mišljenja: „Ima li neko neku drugačiju ideju? Zbog čega to mislite?“

Sada zamolite učesnike da pokušaju da zajedno definišu svaki aspekat razvoja: „Kako možemo definisati „fizički razvoj“? Kako možemo definisati socijalni razvoj?“

Ukoliko za to budete imali vremena, zamolite dobrovoljce da na kraju svake kolone na flipčart-papiru zapišu definicije.

Obavezno prikupite sve postere sa karakteristikama dečjeg razvoja koje su učesnici napravili. Koristićete ih ponovo za narednu aktivnost, „Svako dete je jedinstveno“.

Aspekti razvoja u praksi (40 min) Cilj:

Aspekti razvoja deteta

Fizički razvoj Socijalni razvoj Emocionalni razvoj Kognitivni razvoj *

24

Razumeti kako se svakom aktivnošću mogu stimulisati različiti aspekti razvoja uz korišćenje Aflatot

kurikuluma.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A: Aktivnost 2 iz Aflatot knjige, „Aflaton pesma“, na str. 21

Plan aktivnosti sa decom: Aktivnost 17, „Svet za decu“, str. 69

Plan aktivnosti sa decom C: Aktivnost 23, „Predstava talenata“, str. 110

Plan aktivnosti sa decom D: Aktivnost 32, „Mogu da ostvarim svoje snove“, str. 142

Flipčartovi

Markeri

Koraci:

Počnite rad kratkom aktivnošću tokom koje učesnici treba da razmisle i daju svoje ideje

(„brejnstorming“) i zamolite ih da razmisle o sledećim pitanjima:

„Kako pevanje priče sa pokazivanjem stihova pantomimom malom detetu može da bude korisno

za njegov razvoj? Na koji način to pomaže njegov fizički razvoj? A kako njegov kognitivni razvoj?

Da li bi to moglo da bude korisno i za socijalni ili emocionalni razvoj deteta? Kako?“

Sada zamolite učesnike da se podele u četiri grupe.

Podelite grupama po jedan od planova aktivnosti sa decom iz Aflatot knjige, po jedan flipčart-

papir i marker.

Zadajte im da pročitaju aktivnost i da razmisle o tome kako svaka aktivnost pomaže razvoj dece na

holistički način. Naročito ih zamolite da na flipčart-papirima zabeleže na koji je način data

aktivnost korisna za razvoj deteta. Podstaknite ih prave razliku između različitih aspekata razvoja

deteta i da naprave spisak svojih odgovora na papiru, koristeći tabelu sličnu tabeli koja je data u

nastavku.

Kognitivni razvoj Fizički razvoj Emocionalni razvoj Socijalni razvoj

Posle 20 minuta zamolite sve grupe da daju nekoliko primera za odgovore koje su pružili. Svakoj

grupi dajte 3 do 4 minuta za predstavljanje primera. U ovom trenutku nije potrebno gledati celu

tabelu.

Uvek imajte na umu da u aktivnost treba uključiti sve članove grupe: to vama pomaže da

razumete da li su učesnici do ovog trenutka razumeli dati koncept i značaj aspekata razvoja. Sa

ovim konceptom i aspektima razvoja ćemo se često ponovo sretati tokom narednih sesija!

25

Svako dete je jedinstveno (20 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da shvate da se svako dete razvija na jedinstven način; prepoznati faktore koji mogu

uticati na dečji razvoj.

Materijali:

Posteri sa dečjim karakteristikama iz prethodne aktivnosti (istraživanje načina na koji mala deca rastu i

uče)

Papirići za beleške („post-it“) (po mogućnosti papirići u dve različite boje)

Markeri

Koraci:

Okačite postere sa dečjim karakteristikama na zidove prostorije ili ih raširite na podu jedan do

drugog.

Podelite učesnicima papiriće (ako je moguće, neka svi budu iste boje) i zadajte im da se prošetaju

od postera do postera i da ih pogledaju i da pored svake karakteristike ili interesovanja

navedenog na flipčart-papiru za koje se ne slažu da predstavljaju dete uzrasta od tri godine

dodaju papirić i da ukratko napišu zbog čega se sa datom karakteristikom ili interesovanjem ne

slažu (na primer: „dete od tri godine je isuviše malo i još nije u stanju da to radi“, „deca ovu

veštinu stiču ranije“, itd.).

Posle 10 minuta podelite učesnicima druge papiriće (neka svi budu iste boje, ako je moguće boje

koja nije ista kao prethodno podeljeni papirići).

Zamolite učesnike da pogledaju prethodno date komentare na papirićima i da dodaju nove

papiriće do tih komentara sa kojima se ne slažu, na kojima će pribeležiti zbog čega se ne slažu.

Nastojte da se krećete među njima i da im pomognete da promišljaju o tome o čemu su

razmišljali na svakom papiriću, kao i da budu kritični u vezi sa onim što su pročitali.

Saveti za rad voditelja radionice:

Kako bismo vam pomogli da definišete svaki aspekat razvoja, dajemo vam neke jednostavne ključne reči:

Fizički razvoj: motorne veštine, građa tela, itd.

Socijalni razvoj: norme I vrednosti, odnosi i interakcije sa drugima, itd.

Emocionalni razvoj: izražavanje osećanja, regulacija emocija, itd.

Kognitivni razvoj: jezičke veštine, govor, mišljenje, stvaranje, zamišljanje, itd.

26

Saveti za rad voditelja radionice:

Sada bi, na osnovo prethodne aktivnosti („Svako dete je jedinstveno“) trebalo da bude jasno da nema jednog ispravnog

odgovora na faze razvoja deteta od tri godine: svako dete je jedinstveno. Iako su aspekti razvoja deteta međusobno tesno

povezani i, uprkos tome što se svako dete razvija kao celovita ličnost prema sopstvenim aspektima fizičkog, emocionalnog,

kognitivnog i socijalnog razvoja prema redosledu koji je sličan i tačkama koje su ključne za svu decu, svako dete se u odnosu

na ostalu decu razvija na drugačiji način i drugačijim tempom.

Osim toga, na jedinstveni razvoj svakog deteta utiče i složeni niz bioloških i socijalnih faktora, zbog čega je nemoguće

porediti jedno dete sa drugim. Ishrana, zdravo okruženje, podrška i briga roditelja samo su neki od činilaca koji, zajedno sa

bezbednim, podržavajućim i podstičućim okruženjem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, utiču na rast i razvoj deteta.

Posle 5 minuta zamolite učesnike da pregledaju postere i zalepljene papiriće. Trebalo bi da su

posteri sada prekriveni velikim brojem komentara.

Pokrenite diskusiju sledećim pitanjima:

„Šta mislite da se upravo dogodilo? Šta mislite, zbog čega ima toliko mnogo komentara i

neslaganja oko veština i interesovanja ovih trogodišnjaka?“

Ako je potrebno, naglasak stavite na koncept da je svako dete jedinstveno: pogledajte okvir sa

savetima za rad voditelja radionice koji je dat u nastavku koji vam može pomoći u vođenju

diskusije.

Slike detinjstva (30 min) Ciljevi:

Promišljati sopstvene kulturne vrednosti i verovanja u vezi sa decom i detinjstvom; razumeti kako

sopstvene kulturne vrednosti i verovanja utiču na sopstvene svakodnevne prakse u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju.

Materijali:

Papiri velikog formata (flipčart)

Markeri

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u 4 grupe. Podelite flipčart-papire i markere svim grupama.

Zamolite svaku grupu da kratko razmisli o sledećim pitanjima:

„Kako se detinjstvo definiše u vašoj kulturi? Koje vrednosti vaša kultura nosi u vezi sa decom i

detinjstvom?“

Posle 10 minuta, zamolite svaku grupu da vam da svoje odgovore i olakšavajte tok diskusije tako

što ćete isticati razlike i sličnosti u pogledu stavova, vrednosti i verovanja među različitim

grupama ili različitim ljudima.

Sada zamolite svaku grupu da razmisli o sledećem pitanju i ostavite im 10 minuta da sroče svoje

odgovore:

27

„Šta mislite, kako se ´detinjstvo´ definisalo u vreme vaših baka i dedova? Koje je vrednosti njihova

kultura nosila u vezi sa decom i detinjstvom? Kakva su očekivanja oni imali od svoje dece?“

Pokrenite diskusiju u okviru grupe o razlikama i sličnostima između vrednosti i verovanja koja mi

danas imamo u vezi sa decom i detinjstvom i vrednostima i verovanjima naših baka i dedova.

Istaknite da su odrasli uvek imali određene vrednosti, verovanja i stavove o deci i da su se oni

vremenom menjali i razlikovali od jedne do druge društvene klase, kulture, pa čak i od osobe do

osobe.

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Šta mislite, na koji način različite vrednosti, stavovi i verovanja utiču na način na koji mi radimo

sa decom?“

Objasnite im da ćete tokom rada posvećenog praktičnom radu vaspitača detaljnije razmotriti kako

naši stavovi i vrednosti utiču na naš praktični rad kao vaspitača.

Saveti za rad voditelja radionice:

Način na koji je Aflatot kurikulum razvijen odražava određeni niz naših verovanja, vrednosti i stavova u vezi sa

decom i detinjstvom. Naročito:

o Deca su kreativna, angažovana, radoznala, aktivni činioci i socijalni akteri.

o Deca imaju aktivnu ulogu u građenju i određivanju sopstvenog društvenog života.

o Deca su sposobna i kompetentna.

o Deca imaju potrebe i prava i odgovornosti.

o Deca poseduju znanja, iskustva i interesovanja na koja treba usmeriti njihovo učenje.

o Deca uče kroz samostalno istraživanje.

o Deca su po prirodi radoznala.

o Deca uče kroz igru.

o Deca uče iz socijalnih interakcija.

Ovo tumačenje sledi fiziološki i sociološki pristup razvijen tokom prethodnih godina. Ono, između ostalog,

odražava pristup koji su uveli Džejms (James), Dženks (Jenks) i Praut (Prout). Videti, na primer, u James, Jenks

and Prout, 1998, Theorising Childhood, Cambridge University Press.

Kao što ste primetili, stroge prekretnice i faze u razvoju deteta se ne pominju u ovom priručniku. To je u skladu

sa našom idejom da se svako dete razvija na fleksibilan i jedinstven način, a ne kroz definisane faze kognitivnog

i fizičkog rasta prema tumačenju razvojne psihologije. I to je u skladu sa specifičnim stavom o deci prema kome

se prednost daje jedinstvenosti svakog deteta, a ne standardizaciji (videti, na primer u Woodhead and Faulkner

(2000). ‘Subject, object or participants, dilemmas of psychological research with children´, kod P. Christensen

and A. James (Eds.), Research with Children, London, Routledge Falmer.

28

Četvrta sesija: Aflatot pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju

2h

Sadržaj:

Aflatot program i knjiga su zasnovani na konstruktivističkoj viziji deteta, koji su usmereni na dete i

zasnovani na igri i u njima se koristi pristup aktivnog učenja. Na ovoj sesiji ćemo pokušati da uvedemo ove

koncepte na zabavan i pristupačan način. Treba imati na umu da su učesnici koji dolaze iz okruženja

predškolskog vaspitanja i obrazovanja verovatno već veoma dobro upoznati sa ovom terminologijom, kao

i da se ona ostalima može učiniti zastrašujućom. Korisno je da se prethodno obavestite o nivou iskustva

učesnika u grupi sa kojom radite, da biste u skladu sa time mogli da prilagodite sledeću sesiju. Osim toga,

kao pomoć u vođenju ove sesije, možete koristiti dodatne dokumente koje ćete pronaći u ovom odeljku.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se upoznati sa pedagoškim pristupom koji se koristi u Aflatot programu.

Oni će razumeti vrednost kurikuluma usmerenog na dete i pristupa aktivnog učenja i naučiće da integrišu

ove pedagoške pristupe u svakodnevnu praksu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Kratak pregled aktivnosti:

Razmišljanje i davanje ideja o sledećoj temi: Deca najbolje uče kada… 20 min

Pristup aktivnog učenja u praksi 60 min

Aflatot knjiga: Kurikulum usmeren na dete 40 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Deca najbolje uče kada… (20 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da razumeju kako da aktivno podstiču i podstaknu učenje kod dece; predstaviti

učesnicima koncept pedagogije u predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Materijali:

Papirići za beleške („post-it“)

„Deca najbolje uče kada…“ flipčart sa četiri naslova (videti u nastavku)

Markeri

Koraci:

Počnite rad vežbom koja se sastoji od razmišljanja i davanja ideja („brejnstorming“): zamolite

učesnike da zajedno promisle o tome koja je vrsta aktivnosti podsticajna i podstičuća za decu.

29

„Šta mislite, kada deca slušaju pažljivije vaspitača tokom aktivnosti koju sprovodi sa decom? Kada

se dosađuju? Šta se dešava kada vaspitač drži predavanje? Šta je to što pokreće njihov

entuzijazam i kreativnost? Kada počinju da zevaju?“

Ako učesnici imaju iskustva u radu u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zamolite ih

da navedu konkretne slučajeve, a ako nemaju, pomozite im da razmisle o mogućim situacijama u

kojima se to dešava.

Dajte svakom učesniku nekoliko papirića i zamolite ih da zabeleže „stvari“ koje podstiču učenje

kod male dece. Zadajte im da završe sledeću rečenicu:

„Mala deca najbolje uče kada…“

Objasnite im da pojam „stvar“ mogu tumačiti što šire žele, i da ona može uključivati postupke

praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, metode podučavanja, i drugo. Na primer,

„Mala deca najbolje uče kada se vaspitač igra sa njima i koristi igre“, ili „Mala deca najbolje uče

kada imaju poverenja u vaspitača.“

Kada prođe 5 minuta, pokažite učesnicima poster sa sledećim zaglavljima:

Prakse praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Verovanja i vrednosti praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Sadržaj kurikuluma Metodi podučavanja

Mala deca najbolje uče kada…

Zamolite svakog učesnika da naglas pročita šta je zapisao na papirićima za beleške i da postavi

papiriće u kolonu pod zaglavljem za koje smatra da najbolje odgovara njegovom odgovoru.

Vodite računa o tome da će neki odgovori možda moći da se uklope i u više od jedne kolone.

Ovde dajemo primer nekih mogućih odgovora i načina na koji bi se oni mogli kategorizovati:

Prakse praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Verovanja i vrednosti praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Sadržaj kurikuluma Metodi podučavanja

Mala deca najbolje uče kada…

Vaspitač koristi igru i igre pravilima Imaju poverenja u vaspitača. Vaspitač ima poverenja u decu. Kada se zabavljaju.

Vaspitač poštuje svako dete. Vaspitač veruje da je svako dete kompetentno. Vaspitač ima poverenja u decu.

Ono što deca uče odražava njihova interesovanja. Kada se zabavljaju.

Ima dosta igara. Kada su aktivno

angažovana u radu. Kada se zabavljaju.

30

Vodite računa o tome da uvek treba angažovati sve učesnike u grupi i da ih treba podstaći na

kritičko razmišljanje tako što ćete ih pitati „Ko ima neku drugačiju ideju? Zbog čega to

mislite?“

Dok učesnici postavljaju svoje papiriće sa beleškama pokušajte da eliminišete višak i grupišite

beleške oko sličnih tema.

Na kraju objasnite da je to što su učesnici radili bilo nabrajanje ključnih komponenti

pedagoškog pristupa. Objasnite im da je pedagoški pristup samo tehnički termin koji

uključuje dva najvažnija aspekta: metod podučavanja koji koristi praktičar u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju, kao i sve sastojke koje on/ona koristi da bi pomogao-la deci da uče i

rastu. Ti sastojci obuhvataju postupke i stavove praktičara koje on/ona ima prema deci i

porodicama, a koji daju određeni doprinos u usmeravanju rasta i razvoja dece.

Objasnite da je Aflatot zasnovan na jednom specifičnom pedagoškom pristupu i da neki od

odgovora koje su oni naveli na flipčartu čine deo ovog pristupa. Naročito, „pristup usmeren

na dete“, „pristup aktivnog učenja“ i pristup „učenja kroz igru“ čine tri ključne sastavne

komponente Aflatot programa.

Tokom narednih sesija ćemo dalje istraživati te pristupe i primenićemo ih u praksi kroz

simulaciju aktivnosti.

Saveti za rad voditelja radionice:

Nije potrebno da učesnicima dajete strogu definiciju pedagogije i pedagoškog pristupa, ali ako mislite da bi

Vama ta definicija mogla da bude od koristi prilikom vođenja rada tokom ove sesije, ovde dajemo dva dobra

primera za nju. Slobodno ih koristite u ovom obliku ili ih možete sročiti drugačije, u skladu sa svojim

potrebama.

„Pedagogija (i pedagoške interakcije) se odnosi na to kako odrasli u predškolskom okruženju komuniciraju sa

decom da bi ostvarili razvojne ciljeve i na ono što usmerava metode koje se pri tom koriste. Preciznije govoreći,

pedagogija se odnosi na „onaj skup tehnika i strategija podučavanja koji omogućava da se učenje odvija i da se

pružaju mogućnosti za sticanje znanja, veština, razvijanje stavova i dispozicija u okviru određenog društvenog i

materijalnog konteksta. Ona se odnosi na interaktivan proces koji se odvija između vaspitača i onoga ko uči i na

okruženje za učenje“ (Siraj-Blatchford et al., 2002).” (OECD, Early Childhood Education and Care Pedagogy

Review, str. 22).

„Pedagogija nije samo „akt podučavanja“, nego je to „akt podučavanja“ koji je zasnovan na idejama,

vrednostima i verovanjima koji ga podupiru i pokreću. Pedagogija je osim toga i praksis – po tome što joj je cilj

da pruži veštine, strukture znanja ili načine mišljenja koji će ljudima omogućiti da učestvuju u svojim životima u

sadašnjosti i u budućnosti i da ih menjaju.“(UNESCO/ ARNEC, 2012, str. 6)

Ukoliko vam je potrebna dodatna literatura o pojmu pedagogije, možete pogledati sledeće materijale koji su

dostupni onlajn:

OECD Early Childhood Education and Care Pedagogy Review, England, https://www.oecd.org/education/early-

childhood-education-and-care-pedagogy-review-england.pdf

UNESCO/ ARNEC, Innovative Pedagogical Approaches in Early Childhood Care and Education (ECEC) in the Asia

Pacific Region, 2012 http://unesdoc.unesco.org/images/0024/002460/246050E.pdf

31

Pristup aktivnog učenja u praksi (60 min) Cilj: Pomoći učesnicima da se upoznaju sa pristupom aktivnog učenja koji se koristi u Aflatot-ovom kurikulumu. Materijali: Primerci kopiranih scenarija za aktivnosti sa decom (videti u nastavku) Flipčart-papiri Markeri Primerci kopiranih Spiskova za proveru koje se mogu primenjivati u svakodnevnoj praksi, u vezi sa pristupom aktivnog učenja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju (opciono) Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u četiri grupe.

Dajte svakoj grupi po jedan flipčart-papir i markere i sledeća dva scenarija iz radne sobe:

32

Štampani materijal: Scenariji iz svakodnevne prakse

Radna soba A Deset je časova prepodne. Sva deca mirno sede oko stola dok vaspitačica nešto traži u hrpama knjiga na visokoj polici pored njenog stola. Neka deca zevaju, a neka gledaju kroz prozore. Vaspitačica odabere priču, sedne na stolicu i počne da je čita. Jedno dete lupka po stolu, a ona ga opomene da bude mirno i da sluša. Drugo dete gleda u pod, a treće se igra sa pukotinom na stolu. Jedno dete je pokušalo da postavi pitanje, ali ga je vaspitačica ućutkala tako što mu je rekla da nije trenutak da se postavljaju pitanja jer ona sada čita priču. Potom vaspitačica objasni šta je tema za taj dan i daje deci zadatak: ona treba da nacrtaju korpu sa povrćem i voćem. Daje im bojice i papire i pušta decu da crtaju. Šeta se oko njih i gleda deci preko ramena i pokazuje im kada ne poštuju ono što im je zadala ili kada koriste pogrešne boje. Često ih opominje da budu mirni, da ne pričaju i da budu usredsređeni. Jedanaest je časova i deca tiho crtaju u klupama. Naokolo ima igračaka, ali su one zatvorene u zaključanim ormarima. U dvanaest časova deca su i dalje u radnoj sobi i vaspitačica kaže: „Dakle, šta sam vam već rekla? Da je šargarepa….? Šargarepa je povr...“ „Povrće“, odgovaraju sva deca u glas. „i da je jabuka vo…“ „Voće“, ponavljaju odmah sva deca u glas.

Radna soba B Deset je časova prepodne. Deca sede u krugu u mirnom kutku prostorije koji je pun jastuka i ograđen policama za knjige. Vaspitač sedi sa njima i pita decu da li bi želela da im pročita priču ili da pevaju pesmu. Deca biraju da im čita priču. Mihajlo i Jovan otrče do police sa knjigama i odaberu jednu knjigu koju bi želeli da im on čita. Danas je njihov red da biraju priču. Dok vaspitač čita priču, zastaje i postavlja deci pitanja: „Šta mislite, šta bi mogla da znači ova reč? Da li možda neko ima neku drugačiju ideju? Zašto to misliš? Šta mislite, kako će se priča završiti?“ Posle čitanja priče, donosi kutiju sa rupicom i traži od dece da pogađaju šta je u kutiji. Deca pokušavaju da vide koliko je kutija teška uzimajući je u ruke, guraju nosiće u rupicu da pomirišu i pokušavaju da protresu kutiju. Neka deca pokušavaju da daju odgovore, dok drugoj treba više vremena da analiziraju tajnoviti predmet. U dvanaest časova, deca su napolju i slobodno se igraju u dvorištu: neka deca se igraju igračkama, dok druga istražuju mali žbun koji ograđuje dvorište. Neki pokušavaju da uhvate mrave koji žurno pokušavaju da uđu u rupicu u zemlji. Drugi se igraju sa vodom i blatom.

33

Zamolite učesnike da pročitaju scenarije i da odrede koje okruženje pruža podsticajni, stvaralački i angažujući pristup učenju, a koje je manje podsticajno.

Zamolite učesnike da naprave dva spiska na osnovu sledećih pitanja i da beleže odgovore na svoj flipčart-papir. Objasnite im da imaju 20 minuta da završe ovaj zadatak.

Posle 20 minuta, dajte učesnicima u svakoj grupi po 5 minuta da predstave svoj poster i da zabeleže svoje ključne odgovore na flipčart-papiru. Potrudite se da se izbegne ponavljanje i grupišite odgovore na osnovu zajedničkih tema.

Kada svi završe, objasnite da neke od nabrojanih strategija čine suštinu pristupa aktivnog učenja, koji osim toga čini i suštinu Aflatot knjige.

U ovom trenutku ćete verovatno već imati većinu elemenata koji čine pristup radne sobe za aktivno učenje na flipčart-papiru. U nastavku možete naći Spisak za proveru – svakodnevna praksa koja uključuje pristup aktivnog učenja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju koja vam može biti od pomoći u popunjavanju elemenata koji eventualno nedostaju. Ako radite sa učesnicima koji su u manjoj meri upoznati sa pristupima aktivnog učenja u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja, možda možete odštampati Spisak da biste ga podelili učesnicima kao štampani materijal.

Na kraju pozovite učesnike da promisle o sledećem pitanju:

„Koji se aspekti razvoja podstiču kroz aktivno učenje? Na koji način?“

Podstaknite učesnike da promisle o tome kako se pristupom aktivnog učenja podstiče holistički razvoj deteta i kako se tim pristupom podstiče njegov socijalni, emocionalni, kognitivni i fizički razvoj.

A) Okruženje u jednoj od ove dve radne sobe manje podstiče i angažuje decu. Koje predloge biste

mogli da date da bi se okruženje radne sobe u tom primeru učinilo zanimljivijim i podsticajnijim za

decu?

B) Koji elementi čine okruženje u onoj drugoj radnoj sobi zanimljivijim, podsticajnijim i kreativnim za

decu?

34

Spisak za proveru – svakodnevna praksa vaspitača u vrtiću sa primenom pristupa

aktivnog učenja

DECA…

Samostalan izbor dece je ključan: tokom većeg dela dana, deca mogu

slobodno birati kojim od raspoloživih igračaka će se igrati, u kojim od ponuđenih

aktivnosti će učestvovati, koje od raspoloživih materijala će koristiti.

Učenje je za dete značajno: ono je zasnovano na njegovim interesovanjima.

Deca mogu da pričaju i da se izražavaju spontano i slobodno, koristeći svoje

reči.

Deca mogu slobodno da postavljaju pitanja, da rešavaju probleme i da

samostalno razmišljaju.

Deca koriste svoja čula da samostalno istražuju materijale.

Deca odlučuju šta će raditi sa raspoloživim materijalima.

Deca mogu sama da biraju alatke među onima koje su im dostupne i koje su

primerene njihovom uzrastu.

Deca se dosta čita i mnogo se sa njima razgovara.

Deci je dozvoljeno da se slobodno igraju.

VODITELJI:

Voditelji pružaju opušteno i prijateljsko okruženje za decu.

Voditelji organizuju okruženje u radnoj sobi na način koji omogućava da deca

slobodno biraju aktivnosti i da budu aktivno uključena u njih.

Voditelji slušaju šta deca razmišljaju i podstiču ih da razmišljaju.

Voditelji podstiču decu da sama rade.

Voditelji uspostavljaju dnevnu rutinu.

Voditelji planiraju aktivnosti na osnovu interesovanja i aktivnosti dece.

Voditelji usmeravaju učenje dece bez toga da od njih zahtevaju da se

povinuju onome što oni žele.

Voditelji uspostavljaju pozitivne odnose sa decom i sa širom mrežom osoba u

okruženju deteta (porodicama).

Voditelji pružaju veliki broj različitih materijala koje deca mogu slobodno

koristiti.

Štampani materijal: Spisak za proveru - aktivno učenje u okruženju

predškolskog vaspitanja i obrazovanja:

35

Aflatot knjiga: Kurikulum usmeren na dete (40 min) Napomena: Originalnu priču koja je korišćena u ovoj aktivnosti je napisao Hajnc Kerner (Heinz Körner).

Priča je, za potrebe ove aktivnosti, skraćena. Dužu verziju priče možete naći u priručniku za edukatore u

predškolskom vaspitanju i obrazovanju koji je razvila NVO Ba Futura Timor Leste, „Priručnik za obuku za

edukatore dece u predškolskom uzrastu“ (“Early Childhood Training Manual for Educators”), koji je

objavljen u junu 2012. godine. Ovde navodimo link za pristup ovom priručniku i celoj priči i aktivnosti:

https://www.globalgiving.org/pfil/13951/projdoc.pdf

Ciljevi:

Pomoći učesnicima da razumeju koristi kurikuluma usmerenog na dete; upoznavanje sa elementima

pristupa usmerenog na dete.

Materijali:

Nisu potrebni

Koraci:

Naglas pročitajte učesnicima sledeću priču:

Priča o drvetu koje je želelo svetlost

Nekada davno, živeo je jedan baštovan. On je poveo svoju ženu napolje u njihovu baštu i oni su

zajedno posadili drvo. Ubrzo je iz semena počelo da raste drvo. Nešto malo i zeleno se već moglo videti

kako se pomalja iz zemlje. Drvo, koje se još nije sasvim razvilo, prvi put u životu je osetilo toplinu

sunca. Bilo je srećno i zahvalno što je na Zemlji i počelo je da raste prema suncu. „Pogledaj!“, rekao je

baštovan, „Zar nije divno ovo naše malo drvo?“ Njegova žena se sa njim složila: „Da“, rekla je, „Divno

je!“

Drvo je raslo i bivalo sve više i više. Svakoga dana se sve više približavalo suncu. Osećalo je vetar i kišu

i uživalo je što je ga korenje drži čvrsto u zemlji. Baštovan i njegova žena su ga često obilazili. Zalivali

su drvo i divili se njegovoj lepoti. Drvo je bilo veoma srećno. U baštovanu i njegovoj ženi, drvo je imalo

nekoga ko ga je voleo i ko se brinuo o njemu, ko ga je štitio i ko je vodio računa da se drvo nikada ne

oseća usamljeno.

I tako je drvo raslo i raslo dok je osećalo sunce, vetar i kišu, a za to vreme su ga voleli i ono je isto tako

volelo. Jednoga dana je drvo shvatilo da bi bilo baš lepo kad bi raslo malo ulevo, zato što je sunce u

tom pravcu jače sijalo. Zato je počelo da raste ulevo. „Pogledaj!“, rekao je baštovan svojoj ženi, „Naše

drvo raste nakrivo! Od kada je drveću dozvoljeno da to radi? Ja, kao baštovan, ne mogu da dozvolim

da se to događa! Nikada!“ Zato je žena otišla da donese baštovanske makaze.

„Oh“, uzviknulo je drvo! Ljudi koji su ga voleli, koji su ga uvek štitili i brinuli o njemu, kojima je

verovalo, odsekli su grane koje su prišle najbliže suncu. Ono nije razumelo kako su oni to mogli da mu

urade, ali naše malo drvo naravno nije moglo da govori i nije moglo da ih pita zašto su to uradili. Oni

su mu i dalje govorili da ga vole, ali da ne može da raste ukrivo, zato što pravo drvo to ne radi. I tako,

ono više nije raslo ukrivo i prestalo je da raste u pravcu sunca.

„Oh, zar nije divno?“, rekao je baštovan svojoj ženi i drvo je polako počelo da shvata. Kada je raslo

kako je ono htelo, ono se zbog toga osećalo dobro i osećalo je sreću i zadovoljstvo, ali ga zbog toga

nisu smatrali dobrim drvetom. Smatrali su da je ono dobro drvo samo kada je radilo ono što se od

36

njega očekuje. I zbog toga što je volelo baštovana i njegovu ženu, od sada je pazilo da više ne raste

ukrivo, nego samo pravo.

„Pogledaj ti to!“, rekao je baštovan i odmahnuo glavom, „naše drvo raste neverovatno brzo! Da li

pravo drvo sme tako nešto da radi?“ „Ne, naravno da ne sme“, odgovorila je žena. „Drveće treba da

raste sporo i mirno. Čak i naš sused kaže da drveće treba da raste sporo i umereno. I njihovo drvo tako

raste“. Baštovan se složio sa njom, pa su ponovo otišli po baštovanske makaze i odsekli su najviše

grane drveta.

Ovoga puta, drvo je veoma dugo plakalo. Zašto su mu odsekli grane? I zašto im se nije svidelo? Ali,

baštovan je samo rekao: „Pogledaj, ženo, kako lepo drvo imamo. Možemo biti veoma ponosni!“ I

njegova žena se, kao i uvek, složila. Ali, drvo je sada postalo tvrdoglavo. „Dobro“, pomislilo je, „ako ne

mogu da rastem uvis, rašću u širinu.“ Ono je samo želelo da raste i da se razvija, da oseća sunce, vetar

i kišu, da oseća radost i da širi radost. Zato je znalo da ima pravo da nastavi da raste. „To je

neverovatno!“, vikao je baštovan van sebe od besa. „Pogledaj, naše drvo raste u širinu! I čak izgleda

kao da u tome uživa! E, pa to neće moći tako u mojoj bašti!“ I žena je ponovo donela baštovanske

makaze i baštovan je počeo da seče.

Ovoga puta drvo nije plakalo. Ono više nije imalo suza. Samo je prestalo da raste i prestalo je da uživa u

životu. Međutim, činilo se da su ga baštovan i njegova žena ponovo voleli. Iako više nije bilo srećno, bar je

bilo voljeno, mislilo je drvo.

(Izvornu verziju priče je napisao Hajnc Kerner)

Pokrenite diskusiju u grupi tako što ćete učesnicima postaviti sledeća pitanja:

„Koje su implikacije ove metafore po onome što Vi kao praktičari u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju radite?“

„Kako se Vi kao edukatori ponašate da biste pomogli deci da rastu i da ostvare svoj puni

potencijal, da budu ono što žele da budu?“

„Kako se može izbeći „sečenje grana“?

Objasnite da su kurikulum i pristup usmeren na dete posebno osmišljeni da bi dete bilo u centru

procesa učenja. Dete se podstiče da preuzima vodeću ulogu, da izražava svoje izbore, potrebe,

interese, da stiče iskustva i da slobodno postavlja pitanja, te da se učenje prilagođava detetu.

Sada objasnite da ćete zajedno napraviti Spisak za proveru u vezi sa ulogom voditelja usmerenog

na dete: „Šta ćemo uraditi da obezbedimo da dete bude u centru procesa učenja?“

Dok učesnici budu davali predloge, Vi treba da zapisujete te predloge na flipčart-papiru i da vodite

računa da flipčart-papir bude postavljen na zidu u prostoriji. Vi ćete učesnike upućivati na ovaj

flipčart-papir i u drugim prilikama tokom predavanja o praktičnom radu na sesijama koje slede.

37

Peta sesija: Korišćenje višestrukih metoda podučavanja: Strategija izbora

alata

1h 40 min

Sadržaj:

Sada, pošto su učesnici upoznati sa pedagoškim pristupom koji se primenjuje u Aflatot programu, vreme

je da se istraže neki od korišćenih metoda. Na ovim sesijama ćete učesnicima pomoći da se bliže upoznaju

sa knjigom i njenom strukturom i ukazaćete na neke od metoda aktivnog učenja koji se koriste u

pojedinačnim aktivnostima. Imajte na umu da ćete imati dosta vremena na raspolaganju da detaljnije

razmotrite svaki metod tokom narednih sesija, na kojima će učesnici takođe biti uključeni u aktivno

reprodukovanje nekih Aflatot aktivnosti.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se upoznati sa strukturom Aflatot knjige. Oni će se osim toga upoznati sa

odabranim metodima podučavanja koji su uključeni u priručnik i sa načinima na koje sami mogu

integrisati pristup aktivnog učenja u aktivnosti koje realizuju.

Kratak pregled aktivnosti:

Predstavljanje Aflatot kurikuluma 10 min

Ispitivanje odabranih od metoda podučavanja iz Aflatot kurikuluma 30 min

Prezentacija u okviru grupe 40 min

Integrisanje pristupa aktivnog učenja 20 min

Predstavljanje Aflatot kurikuluma (10 min) Ciljevi:

Upoznati učesnike sa strukturom i najvažnijim elementima Aflatot kurikuluma. Pomoći učesnicima da

prepoznaju korisne resurse koji su uključeni u priručnik.

Materijali:

Jedan primerak Aflatot Priručnika

Aktivnost:

Ova aktivnost pomaže učesnicima da steknu opštu predstavu o različitim delovima Aflatot

Priručnika i o dodatnim resursima koje on sadrži: Kutak sa resursima i Okvir alata za porodicu.

Koristite ovu aktivnost da učesnicima pružite opšti pregled i da im objasnite da će svaki deo obuke

koja sledi imati poseban fokus.

38

U ovom trenutku, vodite računa o tome da učesnike usmerite na Uvod kao na ključni resurs na

koji se učesnici upućuju. U njemu se uvode najvažniji elementi Aflatot kurikuluma i objašnjava

pedagoška osnova na kojoj je on izgrađen. On osim toga služi i kao dobar alat za naglašavanje

uloge voditelja.

Istaknite 4 suštinski važne aktivnosti – Aflaton Kutije, Posete susedstvu/odlasci napolje,

Aktivnosti vezane za prava i odgovornosti; Predstava talenata i/ili Mini pijaca; Aflaton vašar i

Aktivnosti sa roditeljima/starateljima. Objasnite da je preporuka da se u visoko kvalitetan Aflaton

program za malu decu uključe, najmanje, ovde navedeni elementi.

Objasnite da je kurikulum fleksibilan alat i da voditelj treba slobodno da prilagođava njegov

sadržaj sopstvenim potrebama (promene u pogledu dužine aktivnosti sa decom, korišćenje dečjih

pesama ili priča koje su najprimerenije u lokalnom kontekstu, i slično), ali da treba da se trudi da

uključi sve suštinski važne aktivnosti u program.

Osim toga, predstavite 5 odeljaka Priručnika kako bi se učesnicima pružila šira perspektiva na

sadržaj Priručnika.

Ispitivanje odabranih metoda podučavanja Aflatot kurikuluma (30 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da se upoznaju sa strukturom Aflatot aktivnosti i sa odabranim metodima

podučavanja su uključeni u Aflatot kurikulum, a naročito sa: pesmicama i igrama, pričanjem priča,

aktivnostima koje se izvode napolju, izradom umetničkih radova i crtanjem.

Materijali:

Primerci iskopiranog plana aktivnosti sa decom A: Aktivnost broj 10 u Aflatot knjizi „Mogu da se izražavam

svojim telom“, str. 38

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost br. 12, „Beba u korpi“, str. 49

Plan aktivnosti sa decom C: Aktivnost br. 14 „Šta je moj posao“, str. 57

Plan aktivnosti sa decom D: Aktivnost br. 19 „Priča o lavu i mišu“, str. 95

Aktivnost sa decom E: Aktivnost br. 35 „Voda je naše prirodno bogatstvo“, str. 154

Flipčart-papir

Markeri

Koraci:

Objasnite učesnicima da ćemo sada, pošto smo definisali teme i pedagoški pristup Aflatot

kurikuluma, osmisliti aktivnosti u kojima se ti metodološki pristupi primenjuju u praksi. Objasnite

im da ćete na ovoj sesiji Vi uvesti neke od metoda podučavanja za predškolsko vaspitanje i

obrazovanje koji su predstavljeni u Aflatot knjizi i da ćete objasniti kako se oni mogu koristiti tako

da se obezbedi pristup aktivnog učenja.

Kažite učesnicima da metodi koje ćete ispitivati ovde ne čine ceo spisak metoda: oni u Aflatot

knjizi i iz iskustva koje kao praktičari u predškolskom vaspitanju i obrazovanju imaju, mogu naći

mnogo drugih metoda.

Objasnite im osim toga i da će na ovoj sesiji dobiti pregled nekih od metoda, kao i da će se njima

detaljnije baviti tokom sesija koje slede.

Počnite sesiju tako što ćete učesnike zamoliti da se podele u pet grupa.

39

Svakog grupi dajte jedan od pet planova aktivnosti za rad sa decom i objasnite da svaka grupa

treba da se fokusira na neki drugi metod. Grupa A (plan aktivnosti sa decom A) će se fokusirati na

pričanje priča, grupa B (plan aktivnosti sa decom B) na grupne igre, grupa C (plan aktivnosti sa

decom C) na pravljenje, grupa D (plan aktivnosti sa decom D) na muziku, a grupa E (plan

aktivnosti sa decom E) na crtanje.

Zamolite svaku grupu da za 20 minuta pročita koja joj je aktivnost dodeljena. Pokažite im flipčart-

papir sa pitanjima koji je dat u nastavku i zamolite ih da odgovore na pitanja sa dodeljenog

flipčarta:

Grupna prezentacija (40 min) Ciljevi: Pružiti bezbedno okruženje za realizaciju metoda podučavanja u praksi

Koraci:

Zamolite svaku grupu da odabere predstavnika i objasnite da svaka grupa ima na raspolaganju 5

minuta da predstavi svoj poster.

*Saveti za rad voditelja radionice:

Ovo pitanje (Kako možemo primeniti ovaj metod koristeći pristup aktivnog učenja) može delovati

pomalo zastrašujuće. Usmerite učesnike time što ćete ih podsetiti na prethodne sesije, na kojima smo

naučili šta je pristup aktivnog učenja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Ovde je korisno ponoviti

da se aktivno učenje ne odnosi isključivo način učenja koji uključuje sva naša čula i iskustveni doživljaj

spoljnog sveta, već podrazumeva i praksu podučavanja koja deci omogućava da prave izbore i da

iniciraju aktivnosti na osnovu svojih ličnih izbora i interesa. U okruženju aktivnog učenja, voditelji

podržavaju proces učenja kod deteta, ali ga ne usmeravaju.

Na primer, ako pustite decu da biraju koju pesmicu žele da pevaju ili koju priču žele da slušaju, to čini

deo pristupa aktivnog učenja. Isto tako, postavljanje otvorenih pitanja i dopuštanje da se kroz diskusiju

među decom dođe do zajedničkog odgovora takođe čine deo ovog pristupa.

„Kako ovaj metod pomaže u podsticanju dece na promišljanje na višem nivou i na kritičko

razmišljanje? Kako se ovaj metod može primeniti uz korišćenje pristupa aktivnog učenja?“*

„Kako ovaj metod pomaže u podsticanju dečje kreativnosti?“

„Kako mogu da prilagodim, kontekstualizujem i integrišem ovaj metod u okruženje vrtića u

kojoj radim i u svoju svakodnevnu vaspitno-obrazovnu praksu?“

„Koji su neki od mogućih izazova u primeni ovog metoda u okruženju predškolskog

vaspitanja i obrazovanja u kome radim? Kako bismo mogli da prevaziđemo te izazove?“

40

Zamolite ih da počnu kratkim predstavljanjem aktivnosti koja im je dodeljena i načina na koji je

metod integrisan u aktivnost, a da potom nastave sa predstavljanjem postera.

Posle prezentacija, postavite sledeća pitanja celoj grupi učesnika: „Ima li neko neku drugačiju

ideju? Zbog čega?“ Pokušajte da podstaknete diskusiju u grupi. Ponovite da će svaki metod biti

detaljnije ispitivan u praksi tokom naredne sesije i da nas u ovoj fazi zanima da vidimo kako svaki

metod može da predstavlja pristup aktivnog učenja i kako se može primeniti tokom prakse u

radnim sobama u vrtićima u kojima rade.

Zaključite diskusiju podsećanjem da se svi prethodno predstavljeni metodi takođe mogu

primenjivati na veoma tradicionalan, frontalan način, kojim se ograničava mogućnost da deca

učestvuju, komuniciraju i kritički razmišljaju.

Integrisanje pristupa aktivnog učenja (20 min) Ciljevi:

Prepoznati praktične načine korišćenja pristupa aktivnog učenja u okruženju predškolskog vaspitanja i

obrazovanja; prepoznati postupke i prakse podučavanja koji čine pristup aktivnog učenja.

Materijali:

Nisu potrebni

Koraci:

Zamolite učesnike da se osvrnu na aktivnost koja im je dodeljena i da razmisle o sledećem pitanju:

„Možete li da predložite neke strategije ili postupke kojima bi se gušila dečja kreativnost,

zanimanje, razmišljanje na višem nivou uz korišćenje prethodno predstavljenih metoda?“

Ako učesnici oklevaju u davanju odgovora, pomozite im razmišljanjem o veoma praktičnim

idejama:

„Kako bismo mogli da čitamo priču tako da se deci ne dozvoli da budu kreativna? Gde bi trebalo

da fizički budemo smešteni u prostoriji? Kakvim glasom bi trebalo da govorimo i kakav bi jezik tela

trebalo da nam bude? Šta je sa pitanjima koja postavljamo dok pričamo deci priče? Šta bismo

mogli da uradimo da svedemo aktivnost pravljenja umetničkih radova na aktivnost koju vodi

vaspitač kojom se ograničava učešće dece?“

Ako je potrebno, možete upotrebiti Spisak za proveru – svakodnevna praksa vaspitača u vrtiću

sa primenom pristupa aktivnog učenja koja je korišćena u prethodnoj aktivnosti.

41

Šesta sesija: Praksa podučavanja – korišćenje pristupa usmerenog na

dete kod predstavljanja aktivnosti „Kutija putovanja“

1h 40 min

Sadržaj:

Učesnici bi sada trebalo da budu upoznati sa pedagoškim pristupima koji su korišćeni u razvijanju Aflatot

materijala i da razumeju kako ih treba praktično primenjivati. Sada je vreme da se latimo aktivnog rada i

da aktivno sprovedemo odabrane Aflatot aktivnosti kako bismo stekli sposobnost da prepoznamo

delotvorne strategije za uključivanje ovih praksi u svakodnevni rad u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju. Ova sesija je prva u nizu simulacija zasnovanih na aktivnostima sa decom i osmišljena je da

se učesnicima pomogne da uče jedni od drugih dok praktično izvode aktivnosti. Svaka simulacija

aktivnosti sa decom će biti usmerena na dva aspekta: na strukturu i sadržaj Aflatot aktivnosti i na neku

određenu metodologiju ili pedagoški pristup. U ovom slučaju, učesnici će više učiti o prvom odeljku

Aflatot Priručnika, „Vi, ja i Aflaton“, istraživaće jednu od suštinski važnih aktivnosti, „Kutiju putovanja“, i

istovremeno će im pažnja biti usmerena na moguće načine za integrisanje pristupa koji je usmeren na

dete.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će biti upoznati sa suštinski važnom aktivnošću „Kutija putovanja“ i vežbaće

dosledno ugrađivanje pristupa usmerenog na dete u sopstvenu vaspitačku praksu.

Kratak pregled aktivnosti:

Objasnite učesnicima način rada tokom ove sesije 10 min

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot plan aktivnosti sa decom, pripremaju simulaciju aktivnosti sa decom

15 min

Grupe izvode Aflatot aktivnost 60 min

Povratne informacije na kraju aktivnosti 15 min

Objašnjenje načina rada tokom sesije (10 min) Ciljevi:

Upoznati učesnike sa time kako će se realizovati sesija obuke na kojoj se izvode simulacije aktivnosti sa

decom. Ponoviti ključne elemente pristupa koji je usmeren na dete u okviru predškolskog vaspitanja i

obrazovanja.

Materijali:

Model za pružanje povratnih informacija o praksi podučavanja (videti u nastavku)

42

Model za pružanje povratnih informacija o praksi podučavanja

Ko je više govorio, vaspitač ili deca?

Da li je vaspitač držao predavanje? Ako jeste, da li je to bilo neophodno ili od koristi?

Da li je vaspitač koristio jezik koji je primeren za datu uzrastnu grupu? A da li je njegov/njen

govor tela bio primeren?

Da li je vaspitač podsticao kritičko razmišljanje kod dece tako što im je postavljao otvorena

pitanja?

Na koji način je ovaj aktivnost (i okruženje radne sobe*) unapredila (unapredilo) interakciju

među decom?

Da se od dece nije zahtevalo da prisustvuju aktivnosti, da li bi ona ostala tu? Da li je aktivnost

bila zanimljiva, podsticajna, zabavna i kreativna?

Na koji način je voditelj vodio računa o tome učenje bude relevantno za decu? Šta biste vi

uradili ako neka deca ne prate aktivnost, nisu zainteresovana ili jasno pokazuju da im je

dosadno dok vaspitač vodi aktivnost?

Šta je ono što biste vi eventualno uradili drugačije?

Koraci:

Objasnite učesnicima da će da treba da se podele u grupe od po četvoro ili petoro učesnika, da

ćete svakoj grupi dati plan aktivnosti sa decom i da imaju 15 minuta da se upoznaju sa sadržajem

plana aktivnosti sa decom. Oni će posle toga realizovati aktivnost za decu pred većom grupom

učesnika. Treba da naglasite da će oni zaista voditi aktivnost za decu, i da NEĆE držati

prezentaciju.

Možda će biti potrebno da naglasite da oni ne treba da planiraju aktivnost sa decom kao takvu.

Plan aktivnosti sa decom je već izrađen za njih i to je materijal koji čitaju. Oni samo treba da vode

računa o tome da slede navedena uputstva.

Objasnite da će, pošto sve grupe održe simulacije aktivnosti sa decom, svi učesnici zajedno pružati

povratne informacije na osnovu modela za pružanje povratnih informacija.

Naglasite da je model za pružanje povratnih informacija osmišljen tako da je posebno fokusiran

na korišćenje pristupa usmerenog na dete. Podsetite učesnike da u okruženju predškolskog

vaspitanja i obrazovanja pristup koji je usmeren na dete nije samo deo prakse podučavanja, već

da on podrazumeva i način na koji je radna soba uređena, na odnose između voditelja i dece, na

sposobnost voditelja da posmatra decu i da ih sluša.

43

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot plan aktivnosti sa decom i pripremaju simulaciju aktivnosti sa decom (15 min) Ciljevi:

Pripremiti simulaciju aktivnosti sa decom. Upoznati se sa sadržajem i strukturom Aflatot knjige i integrisati

pristup usmeren na dete u razvijenu aktivnost.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum, Odeljak 1. Aktivnost 3: „Ptica Sinta“, str. 23

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 4: „Kutija putovanja“, str. 26

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po četvoro do petoro učesnika.

Nekim grupama dajte Plan aktivnosti sa decom A, a drugim grupama dajte Plan aktivnosti sa

decom B.

Ponovo naglasite učesnicima da će podučavati veću grupu. Učesnici mogu da izaberu jednu osobu

iz svoje grupe ili mogu podeliti aktivnost sa decom tako da svaka osoba izvede neki deo aktivnosti.

Pomozite im oko pitanja. Dok rade, šetajte se između grupa i proveravajte da li su svi dobro

razumeli zadatak.

Grupe izvode Aflatot aktivnost (60 min) Ciljevi:

Pružiti bezbedno okruženje u kome će učesnici obuke vežbati metode podučavanja

*Saveti za rad voditelja radionice:

Moglo bi se učiniti da je pitanje „Kako je aktivnost (i okruženje u radnoj sobi*) unapredila(-o) interakciju među

decom?“ pomalo komplikovano. O čemu govorimo kada pominjemo okruženje u radnoj sobi?

Okruženje predškolskog vaspitanja i obrazovanja je kompleksno okruženje: osim toga što uče iz i tokom realizacije

aktivnosti, deca su i prijemčiva za sve podražaje oko sebe.

Zbog toga pristup usmeren na dete u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja ne treba da bude uključen

samo u realizaciju ove aktivnosti, već i otelotvoren u svakom koraku planiranja dnevne rutine predškolskog

vaspitanja i obrazovanja, u ponašanje voditelja i u strukturu aktivnosti sa decom.

Jasno je da tokom simulacije aktivnosti sa decom nećete moći da ocenjujete sve te različite aspekte, ali pokušajte da

podstaknete učesnike da ih promišljaju. Pomozite im da pažnju usmere na sledeće:

- Kako oni zamišljaju okruženje radne sobe (oni će verovatno davati naznake toga prema načinu na koji će voditelj

realizovati aktivnost: da li on/ona sedi na stolici? Da li sede na podu? Ako je zamolio učesnike u grupi da učestvuju

kao deca, da li su deca sedela? Ako naznake nisu date, zamolite ih da upotrebe maštu).

Upamtite da ne morate uvek da odgovorite na sva pitanja iz Modela za pružanje povratnih informacija o praksi

podučavanja. Odaberite ona pitanja koja su relevantna i koja će učesnike podstaći da nešto unaprede ili rade na neki

drugi način ili zahvaljujući kojima će postati svesni nečega što bi mogli da unaprede ili rade drugačije.

44

Koraci:

Pozovite grupe da jedna po jedna realizuju aktivnost.

Dok učesnici obuke izvode aktivnost sa decom, pokušajte da vodite beleške na osnovu kojih ćete

kasnije lakše pružiti povratne informacije o njihovom radu.

Zbog ograničenog vremena, neće biti moguće da se gleda kako svaka grupa realizuje celu

aktivnost sa decom. Sami odlučite kako je najbolje upravljati izvođenjem ove aktivnosti. Nekad je

korisno videti kako različite grupe izvode različite delove iste aktivnosti.

Zamolite ostatak grupe da posmatra i da po potrebi vodi beleške o tome što gledaju, ali objasnite

da nije dobro da preuzimaju ulogu dece. Oni treba da reaguju na izvođenje aktivnosti od strane

voditelja samo onda kada su izričito pozvani da to rade.

Povratne informacije po završetku aktivnosti (15 min) Ciljevi:

Omogućiti učesnicima da komentarišu aktivnosti sa decom koje su pročitali i svoje razumevanje načina na

koje treba voditi aktivnost sa decom koristeći pristup usmeren na dete.

Koraci:

Počnite tako što ćete zamoliti vaspitače da ukratko kažu šta misle kako je prošla sesija.

Prođite kroz neka ili sva pitanja sa svim učesnicima u velikoj grupi.

Dodajte svoje komentare. Trudite se da budete pozitivni u komentarisanju, ali slobodno dajte

predloge za to kako bi se aktivnosti mogle uspešnije izvesti.

Na kraju, podsetite učesnike na značaj Suštinski važne Aflatot aktivnosti. Objasnite da je „Kutija

putovanja“ jedna od četiri glavne suštinski važne aktivnosti koje mogu naći u kurikulumu.

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Šta mislite, zbog čega se ova aktivnost smatra suštinski važnom?“

Objasnite da su to aktivnosti za koje se preporučuje da se obavezno izvode i da one takođe treba

da budu deo portfelja dokaza o napretku koji deca ostvaruju u učenju.

45

Sedma sesija 7: Praksa podučavanja – korišćenje pričanja priča za

upoznavanje dece sa konceptom novca, štednje i trošenja

2h

Sadržaj:

Pričanje priča je suštinski važan alat u podučavanju u ranom detinjstvu. Čitanje priča deci pomaže u

razvijanju njihovih jezičkih veština i veština komunikacije i istovremeno neguje njihovu kreativnost i

unapređuje kritičko razmišljanje kod dece. U kombinaciji sa fizičkim pokretima tela, pričanje priča može

podržati razvoj fine i krupne motorike kod dece. Pričanje priča osim toga može predstavljati odličan način

za izlaganje dece novim konceptima, kao što su ključni elementi finansijskog obrazovanja i za upoznavanje

dece sa ovim konceptima.

I pored toga, čitanje priče nije aktivnost koja je inherentno usmerena na dete i ona ne unapređuje

automatski pristup aktivnog učenja: način na koji čitamo priču, kako biramo knjige i kako uključujemo

decu u ove izbore, kako im postavljamo pitanja tokom čitanja ili nakon čitanja priče i način na koji

posmatramo i slušamo decu i izvan vremena određenog za čitanje je upravo ono što čitanje priče može

učiniti delotvornim, zabavnim, kreativnim i podstičućim alatom za podučavanje u vrtiću.

Zbog toga će učesnici na ovoj sesiji vežbati čitanje priče kao da to rade u radnoj sobi u vrtiću u okviru

vaspitno-obrazovne predškolske prakse, istovremeno ispitujući kako se koncepti kao što su novac, štednja

i trošenje uvode u Aflatot knjizi.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se upoznati sa načinom na koji se u Aflatot programu mala deca upoznaju

sa konceptima novca, štednje i trošenja. Osim toga, učesnici će biti u stanju da koriste pričanje priča kao

pristup aktivnog učenja i pristup koji je usmeren na dete.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Tako mi je DOSADNO 20 min

Objasnite učesnicima način rada tokom ove sesije 10 min

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot plan aktivnosti sa decom i pripremaju praktikovanje pričanja priča

15 min

Grupe izvode Aflatot priču 60 min

Povratne informacije po završetku aktivnosti 15 min

Igra: Tako mi je DOSADNO! (20 min) Ciljevi:

46

Pomoći učesnicima da promišljaju različite strategije za pričanje priče; razumeti kako se pristup aktivnog

učenja može integrisati u pričanje priča.

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u parove i zamolite ih da u parovima ispričaju jedan drugom

kratku priču o nekom događaju kada su oni kao dete bili nevaljali.

Objasnite da će naizmenično jedna osoba igrati „onoga kome pažnja luta“ i da će se pretvarati da

ih ne zanima to što im se priča i da im je to dosadno. Ona druga osoba će pričati priču i on ili ona

moraju da budu kreativni i da smisle način da zainteresuju „slušaoca kome je dosadno“.

Jasno im naglasite da u ovom zadatku treba da koriste svoju kreativnost i da mogu tražiti rekvizite

za ovaj zadatak, ili da mogu razmišljati o načinu na koji će koristi svoj glas ili govor tela, ili da

mogu, po želji, zainteresovati onu drugu osobu na bilo koji drugi način. Postoji samo jedno

najvažnije pravilo: nikako i ni u jednom trenutku ne smeju da prekidaju pričanje priče.

Pustite učesnike da pričaju priče 3-4 minuta, a potom ih zamolite da zamene uloge i onda im dajte

još 3-4 minuta za pričanje priče.

Na kraju, zamolite nekoliko dobrovoljaca da podele svoja iskustva o sledećim pitanjima:

„Koje ste strategije koristili da biste zainteresovali „slušaoca kome je dosadno“? Da li „slušaoci

kojima je bilo dosadno“ misle da su te strategije bile delotvorne? Šta bi oni uradili drugačije?“

Pokrenite razgovor o pričanju i čitanju priča kao metodu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju:

„Kako se ovaj metod može koristiti tako da pokreće, podstiče i budi dečju kreativnost? Šta treba

raditi ako čitamo priču, a deca izgledaju kao su nezainteresovana, nemirna su ili im je dosadno?

Koji bi sve mogli biti razlozi za to? Šta bismo u tom slučaju mogli da uradimo?“

Objašnjenje načina rada tokom sesije (10 min) Ciljevi:

Predstaviti učesnicima vežbu pričanja priča.

Materijali:

Model za pružanje povratnih informacija za aktivnost pričanja priča (videti u nastavku)

Koraci:

Objasnite učesnicima da će se podeliti u grupe od po četvoro ili petoro, da ćete svakoj grupi dati

jednu priču iz Aflatot knjige i da ćete im dati najmanje 15 minuta da se upoznaju sa sadržajem

priča. Potom će oni čitati ili pričati priču učesnicima u većoj grupi, kao što bi to radili u radnoj sobi

sa decom u vrtiću u kome rade.

Objasnite da će posle prezentacije svake grupe, cela grupa učesnika davati povratne informacije

na osnovu modela za pružanje povratnih informacija za aktivnost pričanje priča. Pročitajte sadržaj

modela za pružanje povratnih informacija zajedno sa učesnicima i pružite im neophodna

objašnjenja ili odgovore na njihova pitanja.

Naglasite da će fokus ovog puta naročito biti na načinu na koji deci treba čitati ili pričati priču tako

da se tom aktivnošću podstakne njihovo aktivno učenje, pokreće njihovo interesovanje i naglasak

stavlja na njihovo kritičko mišljenje. Model za pružanje povratnih informacija je osmišljen tako da

bude posebno fokusiran na korišćenje pristupa aktivnog učenja i pristupa usmerenog na dete pri

čitanju priče. Podsetite učesnike da pristup usmeren na dete u okruženju predškolskog vaspitanja

i obrazovanja nije samo deo prakse podučavanja, već da se on odnosi i na način na koji je uređena

47

Model pružanja povratnih informacija o aktivnosti pričanja priča sa decom

Da li je on/ona koristio-la jezik koji je primeren uzrastnoj grupi? Da li je on/ona koristio-la

primereni govor tela za datu grupu uzrasta?

Da li je voditelj podsticao kritičko mišljenje kod dece postavljanjem otvorenih pitanja?

Na koji način je ova aktivnost (i okruženje radne sobe) unapredila(-o) interakciju među

decom?

Da se od dece nije zahtevalo da prisustvuju ovoj aktivnosti, da li bi ona ostala tu? Da li je

aktivnost bila zanimljiva, podsticajna, zabavna i kreativna?

Šta biste vi uradili da neka deca ne prate tokom aktivnosti, da nisu zainteresovana ili da jasno

pokazuju da im je dosadno dok vaspitač vodi aktivnost?

Šta je ono što biste vi eventualno uradili drugačije?

Šta vam se dopalo?

radna soba, na odnose između voditelja i dece, na sposobnost voditelja da posmatra decu i da ih

sluša.

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot plan aktivnosti sa decom i pripremaju praktikovanje pričanja priče (15 min) Ciljevi:

Priprema za čitanje priče grupi. Upoznavanje sa sadržajem i strukturom Aflatot Priručnika i integrisanje

pristupa usmerenog na dete i pristupa aktivnog učenja tokom čitanja priče.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum, Aktivnost 34, „Priča o cvrčku i mravu“, str. 148

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 25, „Priča o novčiću“, str. 116

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po četvoro ili petoro.

Nekim grupama dajte Plan aktivnosti sa decom A, a drugima Plan aktivnosti sa decom B.

Ponovo naglasite da učesnici treba da pročitaju sadržaj aktivnosti i da se SAMO pripreme da

prezentuju priču, a ne da izvedu celu aktivnost. Učesnici imaju dve mogućnosti, ili da odaberu

jednu osobu iz grupe da prezentuje priču, ili mogu podeliti prezentovanje priče među sobom,

tako da svako ispriča po jedan deo priče.

Pomozite učesnicima ako budu imali pitanja. Dok rade, šetajte od grupe do grupe da proverite da

li su svi pravilno razumeli zadatak.

Grupe izbode Aflatot priču (60 min) Ciljevi:

48

Pružiti bezbedno okruženje u kome će učesnici vežbati svoje metode podučavanja; praktično iskusiti kako

se pričanje priča koristi kao metod aktivnog učenja.

Koraci:

Pozovite grupe da jedna po jedna ispričaju/pročitaju priču.

Dok učesnici podučavaju, pokušajte da vodite beleške na osnovu kojih ćete kasnije lakše pružiti

povratne informacije o njihovom radu.

Zbog ograničenog vremena, neće biti moguće da se gleda kako svaka grupa čita celu priču. Sami

odlučite kako je najbolje upravljati izvođenjem ove aktivnosti. Nekad je korisno videti kako

različite grupe čitaju različite delove iste priče.

Zamolite ostatak grupe da posmatra i da po potrebi vodi beleške o tome što gledaju, ali objasnite

da nije dobro da preuzimaju ulogu dece. Oni treba da reaguju na izvođenje aktivnosti od strane

voditelja samo onda kada su izričito pozvani da to rade.

Povratne informacije po završetku aktivnosti (15 min) Ciljevi:

Omogućiti učesnicima da međusobno dele svoje razumevanje načina na koji treba čitati priču koristeći

pristup usmeren na dete i pristup aktivnog učenja.

Materijali:

Spisak za proveru - pričanje priča (opciono – videti u nastavku)

Koraci:

Počnite tako što ćete zamoliti vaspitače da ukratko kažu šta misle kako je prošla sesija.

Prođite kroz neka ili sva pitanja iz Modela za pružanje povratnih informacija o aktivnosti sa svim

učesnicima u velikoj grupi.

Dodajte svoje komentare. Trudite se da budete pozitivni u komentarisanju, ali slobodno dajte

predloge za to kako bi se aktivnosti mogle uspešnije izvesti.

Ako vam ostane vremena, pozovite učesnike da zajedno sastavite Spisak za proveru u vezi sa

pričanjem priča, tako što će odgovarati na sledeća pitanja i beležiti predloge na flipčart-papir:

„Koje strategije treba imati na umu za integrisanje pristupa aktivnog učenja u aktivnost čitanja

priče?“

Vodite računa o tome da stavke navedene u Spisak za proveru - pričanje priča u nastavku budu

pomenute. Ako je potrebno, možete odštampati Spisak da biste ga podelili je učesnicima.

49

Spisak za proveru - pričanje priča:

Svako može da pročita priču, ali ne može svako da pročita priču vodeći računa da proces učenja bude

usmeren na dete i da svako dete bude uključeno i podstaknuto da učestvuje.

Upravo zbog toga je od presudne važnosti da vaspitači pri pričanju priča u okruženju predškolskog

vaspitanja i obrazovanja vode računa o nekim od elemenata navedenih u nastavku.

Ako je moguće, zatražite od dece da odaberu priču koju žele da slušaju. U suprotnom,

posmatrajte kako se deca sama igraju: na taj način možete otkriti mnogo toga o njihovim strastima i

interesovanjima. Ta otkrića koristite kao osnovu za izbor priča koje ćete im čitati.

Kada birate priču, vodite računa da ona bude primerena uzrastnoj grupi dece.

Ako je moguće, knjige u radnoj sobi smestite na mesto koje je deci lako dostupno i nemojte im

zabranjivati da diraju knjige, čak iako nije „vreme za pričanje priča“.

Priču prvo pročitajte u sebi pre nego što je budete čitali pred grupom, kako biste pažnju usmerili

na teme o kojima želite da razgovarate sa decom tokom aktivnosti i događaje iz priče povezujte sa

događajima iz stvarnog života.

Koristite glas i izraze lica da zainteresujete decu: nije neophodno da ste pozorišni glumac, ali je

deci zanimljivije kada likovi iz priča ožive u radnoj sobi u vrtiću.

Definišite kada tokom čitanja priča treba napraviti pauze: stvaranjem osećaja napetosti održava

se dečja pažnja i zanimanje za priču.

Odredite kada je pravi trenutak za pitanja i koja su prava pitanja koja treba postaviti: ako deci

postavite pitanje usred priče, to pitanje treba da se odnosi baš na ono što je rečeno u priči i vodite

računa o tome da vam ne predstavlja teškoću da zadržite fokus na priči. Pitanja na kraju priče su

takođe korisna da se deci omogući da razmisle o onome što bi moglo dalje da se dešava, da

promišljaju ono što su upravo čula i da povezu ono što su čula sa stvarnim životom.

Kada čitate priču, smestite se tako da budete u istom nivou sa decom. Bilo bi idealno da

odaberete neki miran kutak u prostoriji u kome ima jastuka, tako da svi mogu da sednu u krug na

podu.

Dok čitate, pokazujte deci slike u knjizi: idealno bi bilo da dok čitate sedite tako da i deca mogu da

gledaju u knjigu, da bi im bilo lakše da prate slike i ono što im govorite.

Ne zaboravite da uključite decu na presudno važan način i nemojte im govori da nije trenutak da

postavljaju pitanja, ni da nisu razumeli priču, i slično. Umesto toga, pokrenite kritičko razmišljanje

kod dece i postavljajte otvorena pitanja kao što su: „Šta mislite, šta će se sada dogoditi?“, „Šta

mislite, zašto je Jovan to uradio?“ ili „Ima li neko neku drugu ideju?“

Štampani materijal: Spisak za proveru - pričanje priča

50

Osma sesija: Praksa podučavanja – korišćenje crtanja i postavljanje

produktivnih pitanja da bi se deci predstavio koncept prava i

odgovornosti

Najmanje 1h 50 min

Sadržaj:

Likovno izražavanje, kao što je crtanje, veoma se često primenjuje u okruženju predškolskog vaspitanja i

obrazovanja. Deca počinju da crtaju otprilike u uzrastu od 18 meseci i ta aktivnost doprinosi dečjem

razvoju na različite načine: ona pomaže u razvoju vizuelno-motorne koordinacije i podržava razvoj finih i

krupnih motoričkih veština deteta; dok dete stvara oblike ili pokušava da predstavi svet oko sebe koji mu

je poznat, crtanje pomaže u razvoju kognitivnih veština deteta; crtanje podržava dečji emocionalni razvoj,

jer dok crtaju deca predstavljaju ono što misle ili osećaju. Neka deca sa lakoćom govore ili odgovaraju na

pitanja, dok je drugoj lakše da se izražavaju koristeći druge alate za komunikaciju, kao što je na primer

crtanje. Upravo je zbog toga važno koristiti različite strategije podučavanja: da bi se obezbedilo da svako

dete otkrije svoj pristup učenju i komunikaciji koji mu najviše odgovara.

Zbog toga smo se tokom ove sesije usmerili na crtanje i zbog toga ćemo crtanje kombinovati sa

podrobnijim proučavanjem načina na koji praktičari u predškolskom vaspitanju i obrazovanju treba da

postavljaju pitanja da bi podstakli kritičko razmišljanje kod dece. Kao što je već rečeno, neka deca uživaju

u pričanju priča ili govoru, ali od vaspitača zavisi da li će zaista uspeti da angažuje decu i da im dozvoli da

vode proces učenja. Upravo kroz vrste pitanja i način na koji će voditelj postaviti ta pitanja možemo

utvrditi da li se zaista sluša šta dete govori, da li je ono osnaženo da se izražava i da li je radna soba

usmerena na dete.

Ispitivaćemo ove dve metodološke prakse i istovremeno ćemo se upoznati sa načinom na koji se dečja

prava uvode u Aflatot knjizi.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će se upoznati sa načinom na koji se u Aflatot programu mala deca upoznaju

sa konceptom dečjih prava. Osim toga, učesnici će biti u stanju da obezbede primenu pristupa aktivnog

učenja i pristupa usmerenog na dete pri korišćenju crtanja i angažovanja dece pomoću pitanja koja

podstiču na razmišljanje višeg nivoa.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Pričaj mi o tome što si nacrtao-la 20 min

Objasnite učesnicima način rada tokom ove sesije 10 min

Učesnici se dele u grupe, dobijaju plan aktivnosti sa decom i pripremaju vežbu 15 min

Grupe izvode Aflatot aktivnost 60 min

Povratne informacije po završetku aktivnosti 15 min

Igra: Pričaj mi o tome što si nacrtao-la (20 min)

51

Ciljevi:

Pomoći učesnicima da promišljaju načine na koje umetnost i crtanje mogu pomoći proces učenja kod

dece; uvesti neke strategije za aktivno učenje pri upotrebi crtanja kao tehnike podučavanja; upoznati

učesnike sa otvorenim pitanjima koja podstiču na razgovor.

Materijali:

Ako je moguće, obezbedite veliki broj različitih olovaka za crtanje i bojenje (na primer, drvene bojice,

krede u boji, voštane bojice, uljane pastele). Ako to nije moguće, obezbedite jedan komplet markera ili

drvenih bojica.

Lepak, makaze

Stari časopisi

Papiri formata A4

Ako je moguće, ovom spisku dodajte i neke materijale koji se ne očekuju, kao što su stikeri ili Lego

figurice, i slično.

Koraci:

Sve materijale stavite u sredinu prostorije.

Zamolite učesnike da se podele u parove i objasnite im da će naizmenično jedno od njih crtati,

dok će se druga osoba fokusirati na postavljanje pitanja.

Objasnite da će svako imati na raspolaganju 5 minuta i da ćete nakon toga tražiti da se zamene i

da zamene uloge.

Objasnite da osoba koja crta može da crta šta god poželi, ali da ni u kom trenutku ne sme da

prestane sa crtanjem. Objasnite da se ne radi o takmičenju za najbolji crtež i da ne treba da se

sekiraju oko toga da je to što crtaju mora da bude savršeno ili lepo. Niko nikoga ne ocenjuje.

Objasnite da dok jedna osoba crta, ona druga treba da joj postavlja pitanja: pitanja treba da se

odnose na crtež, ali, sledeći pravac u kome se „umetnik“ kreće, ona može da pređe i na druge

teme u zavisnosti od odgovora koje „umetnik“ daje.

Kažite učesnicima obuke da slobodno koriste sve materijale koji se nalaze u prostoriji. Možete im

pokazati šta im je sve na raspolaganju, da bi se manje plašili i da bi spremnije birali ono što im se

sviđa.

Posle pet minuta, obavestite učesnike da treba da zamene uloge i da sada umetnici treba da

postavljaju pitanja.

Na kraju, zamolite nekoliko dobrovoljaca da podele svoja iskustva. Zamolite umetnike da

odgovore na sledeća pitanja:

„Šta vam se dopalo u vezi sa iskustvom crtanja? Kako ste se osećali dok ste crtali? Kako ste se

osećali dok su vam postavljali pitanja dok ste crtali?“

Potom postavite pitanja o iskustvima vezanim za ispitivanje:

„Kakva pitanja ste postavljali? Na koja pitanja je bilo lakše odgovoriti? Koja pitanja su pokrenula

razgovor? Kako ste se osećali dok ste postavljali pitanja dok je ona druga osoba crtala?“

Naglasite sledeće dve poente: značaj slobodnog izbora i vodeće uloge kada se crta ili realizuje bilo

koja druga aktivnost pravljenja (na primer, obezbediti različite materijale, fokus na procesu a ne

na rezultatu, podržavanje a ne vođenje njihovog rada); korišćenje otvorenih pitanja kojima se ne

ispituje primerenost crteža (na primer: „Da li je to dinosaurus? A šta je to onda?“), već se detetu

52

ostavlja sloboda da crtajući izrazi to što želi (na primer: „Pričaj mi o svom crtežu“). Objasnite

učesnicima da ćete oba aspekta detaljnije razmotriti tokom narednih aktivnosti.

Objašnjenje načina rada tokom sesije (10 min) Ciljevi:

Predstaviti učesnicima obuke aktivnost vezanu za dečja prava, upoznati ih sa aktivnošću u okviru koje se

simulira aktivnost sa decom.

Materijali:

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti (videti u nastavku)

Koraci:

Objasniti učesnicima da će se podeliti u grupe od četvoro do petoro učesnika, da ćete svakoj grupi

dati plan aktivnosti sa decom iz Aflatot knjige i da ćete im dati najmanje 15 minuta da se upoznaju

sa sadržajem plana aktivnosti sa decom. Oni će posle toga pred većom grupom voditi aktivnost,

kao što bi to radili da su sa decom u radnoj sobi u vrtiću u kome rade.

Objasnite da će pošto sve grupe završe simulaciju aktivnosti sa decom svi učesnici zajedno pružati

povratne informacije o tome na osnovu Modela za pružanje povratnih informacija o aktivnosti.

Naglasite da će se ovoga puta posebno fokusirati na korišćenje crtanja i postavljanje pitanja na

način kojim se podstiče aktivno učenje dece, pokreću njihova interesovanja i naglasak stavlja na

njihovo kritičko mišljenje. Model za pružanje povratnih informacija je osmišljen tako da bude

naročito fokusiran na korišćenje pristupa aktivnog učenja i pristupa koji je usmeren na dete pri

postavljanju pitanja i na korišćenje crtanja kao metoda podučavanja. Podsetite ih da pristup

usmeren na dete u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja ne predstavlja samo deo

prakse podučavanja, već se odnosi i na način na koji je radna soba uređena, na odnose između

voditelja i dece, na sposobnost voditelja da posmatra decu i da ih sluša i da im daje vodeću ulogu

u procesu učenja, itd. Za dodatna upućivanja, videti Sesiju 4. Aflatot pristup ranom detinjstvu, i sa

njom povezanu Spisak za proveru - aktivno učenje u svakodnevnoj vaspitno-obrazovnoj

predškolskoj praksi.

53

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti

Da li je voditelj koristio jezik koji je primeren uzrastu grupe? Da li je koristio govor tela koji je primeren

uzrastu grupe?

Na koji način je ova aktivnost (i okruženje radne sobe) unapredila(-lo) interakciju među decom?

Da se od dece nije zahtevalo da prisustvuju aktivnosti, da li bi ona ostala tu? Da li je aktivnost bila

zanimljiva, podsticajna, zabavna i kreativna?

Fokus na pitanja praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju: kakva pitanja je on/ona

koristio-la? Pitanja otvorenog ili zatvorenog tipa?

Na koji način su podstakli kritičko mišljenje kod dece i njihovo samostalno promišljanje?

Fokus na crtanje: Na koji način crtanje može da podrži dečje učenje i razvoj u ovoj aktivnosti?

Na koji način je voditelj obezbedio pristup koji je usmeren na dete i pristup aktivnog učenja?

Šta biste vi uradili drugačije?

Šta vam se dopalo?

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot planove aktivnosti sa decom i pripremaju se za izvođenje aktivnosti sa decom (15 min) Ciljevi:

Spremiti se za realizaciju Aflatot aktivnosti. Upoznati se sa sadržajem i strukturom Aflatot knjige i

integrisati pristup usmeren na dete i pristup aktivnog učenja pri postavljanju pitanja i realizaciji aktivnosti

pravljenja.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum, Aktivnost 17, „Svet za decu“, str. 69

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 18, „Naša prava, naše odgovornosti“, str. 93

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po četvoro ili petoro učesnika.

Nekim grupama dajte Plan aktivnosti sa decom A, a drugima Plan aktivnosti sa decom B.

Naglasite da će sve grupe pripremiti celu simulaciju aktivnosti sa decom, ali da pažnju treba

naročito da usmere na korišćenje crtanja kao alata za podučavanje (videti Aktivnost 17,

Promišljaj; Aktivnost 18, Promišljaj) kao i na svoje veštine postavljanja pitanja.

Ponovo naglasite da učesnici treba da pročitaju aktivnosti i da treba da se pripreme za realizaciju

simulacije aktivnosti sa decom. Objasnite da ne moraju da prave bilo kakav plan aktivnosti sa

decom, i da im je plan već dat. Oni treba da se spreme da reprodukuju aktivnost kao što bi je

realizovali u okruženju vrtića u kome rade.

Pomozite učesnicima oko pitanja koja eventualno budu imali. Dok učesnici rade, šetajte se od

grupe do grupe i proverite da li su svi pravilno razumeli zadatak.

Grupe realizuju Aflatot aktivnost (60 min)

54

Ciljevi:

Pružiti bezbedno okruženje za isprobavanje ponuđenih metoda podučavanja; sticanje iskustava u

korišćenju pravljenja kao metode aktivnog učenja.

Koraci:

Pozovite grupe da jedna po jedna realizuju aktivnost.

Dok učesnici podučavaju, pokušajte da vodite beleške na osnovu kojih ćete kasnije lakše pružiti

povratne informacije o njihovom radu.

Zbog ograničenog vremena, neće biti moguće da se gleda kako svaka grupa realizuje celu

aktivnost. Sami odlučite kako je najbolje upravljati izvođenjem ove aktivnosti. Nekad je korisno

videti kako različite grupe realizuju različite delove iste aktivnosti, ali vodite računa da svaka

grupa predstavi najmanje deo sa crtanjem (deo aktivnosti koji se odnosi na promišljanje).

Zamolite ostatak grupe da posmatra i da po potrebi vodi beleške o tome što gledaju, ali objasnite

da nije dobro da preuzimaju ulogu dece. Oni treba da reaguju na izvođenje aktivnosti od strane

voditelja samo onda kada su izričito pozvani da to rade.

Povratne informacije po završetku aktivnosti (15 min) Ciljevi:

Omogućiti učesnicima da međusobno dele svoje razumevanje načina na koji treba uključiti pravljenje

koristeći pristup usmeren na dete i pristup aktivnog učenja.

Materijali:

Spisak za proveru - aktivnost pravljenja (videti u nastavku) opciono

Spisak za proveru - postavljanje pitanja (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Počnite tako što će zamoliti vaspitače da ukratko kažu šta misle kako je prošla sesija.

Prođite kroz neka ili sva pitanja iz Modela za pružanje povratnih informacija o aktivnosti sa svim

učesnicima u velikoj grupi.

Dodajte svoje komentare. Trudite se da budete pozitivni u komentarisanju, ali slobodno dajte

predloge za to kako bi se aktivnosti mogle uspešnije izvesti.

Vodite računa da uključite učesnike u diskusiju, tako što ćete im postaviti sledeća pitanja:

„Kako možemo obezbediti da crtanje bude realizovano uz primenu pristupa aktivnog učenja?

Kakva pitanja podstiču angažovanje i učešće dece?

Imajte na umu dva spiska za proveru koji su dati u nastavku: Spisak za proveru - aktivnosti

pravljenja i Spisak za proveru - postavljanje pitanja. Potrudite se da obezbedite da sve tačke iz

ova dva spiska koja su data u nastavku budu obuhvaćene kroz diskusiju sa grupom učesnika. U

suprotnom možete kopirati spiskove, podeliti ih učesnicima u grupi i onda ih pročitati zajedno i

diskutovati o njima.

Ako vam ostane vremena, zamolite učesnike da napišu pet otvorenih pitanja koja mogu pokrenuti

dečju kreativnost i kritičko mišljenje o priči „Svet za decu“ iz Aflatot knjige. Diskutujte u grupi o

karakteristikama ovih pitanja i načinima na koje ona podstiču kritičko mišljenje.

55

Spisak za proveru - aktivnost pravljenja:

Ne postoji jedan pravi odgovor na pitanje kako treba integrisati pristup aktivnog učenja dok se deca

pozivaju da crtaju, ali postoje jednostavni trikovi koji će unaprediti ulogu praktičara u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju kao osobe koja vodi i podržava decu u kreativnom učenju i koja ograničava nagon

da ima vodeću ulogu u ovoj aktivnosti. Jednostavno rečeno, pustite da se aktivnost sama realizuje!

Nikada ne treba da sudite o ‘lepoti’ crteža. Izbegavajte izjave kao što su “Ovo je ružno” ili “Mačka

ne izgleda tako”. Imajte na umu da mi cenimo kreativno izražavanje kao važan element dečjeg

razvoja. Mi cenimo proces, a ne proizvod!

Izbegavajte korišćenje bojanki i preslikavanje: kada je pažnja deteta usmerena na to koliko je

„dobra“ štampana slika ili vaš crtež, ono ograničava sopstvenu kreativnost.

Pružite dovoljan izbor materijala i podloga za crtanje i nastojte da izbegavate da ih sprečavate da

uključuju netradicionalna sredstva pri crtanju (kao što je, na primer, dodavanje lišća na papir).

Nedostatak resursa je slab izgovor za ograničavanje mogućnosti da deca izvode aktivnost

pravljenja: koristite Kutak sa resursima na stranicama 197. i 198. verzije Aflatot Priručnika na

engleskom jeziku da biste ispitali neke dostupne prirodne resurse za projekat pravljenja. Ako ni

papir nije dostupan, koristite druge podloge za crtanje: pesak ili blato napolju, rafiju, lišće banane,

koru drveta, vreće od jute. Pogledajte oko sebe i budite kreativni! Raspitajte se, uključite porodice

u recikliranje starih materijala i doći ćete do mnoštva mogućnosti da podržite decu u izradi radova

tokom aktivnosti pravljenja.

Pustite da se aktivnost odvija spontano! Nemojte uvek pokušavati da kontrolišete i vodite

aktivnosti: pustite da deca sama odluče koje će materijale koristiti i kako će predstaviti ono što ste

im predložili da treba da rade. Ako portret detetove porodice više liči na grupu drveća, to je sasvim

u redu!

Podstičite kritičko razmišljanje dece tako što ćete im postavljati otvorena pitanja dok crtaju ili

pošto završe sa crtanjem.

Podstičite ih da budu odgovorni: pozovite ih da vam pomognu da očistite radnu sobu i promenite

raspored u njoj nakon aktivnosti crtanja.

Bez obzira na to što će voditelj za deo aktivnosti pravljenja imati na umu određene ciljeve učenja,

pri čemu će se podrazumevati njegova vodeća uloga, vodite računa da i pravljenje bude

integrisano u slobodnu igru. Na taj način se unapređuju njihove stvaralačke veštine.

Štampani materijal: Spisak za proveru - aktivnost pravljenja

56

Spisak za proveru - postavljanje pitanja

Kao i kod crtanja, nema jedinstvenog spiska predloga koji će voditelju pomoći da integriše pristup

usmeren na dete u način na koji on ili ona komunicira sa decom. Mi ipak često postavljamo deci

pitanja kako bismo dobili „tačan“ odgovor ili da bismo pokazali da su upamtili neke informacije, da

su disciplinovana i tako dalje. Nasuprot tome, postavljanje otvorenih pitanja može da podrži

razmišljanje na višem nivou kod dece i da podstakne njihovu kreativnost.

Evo nekoliko stvari koje treba imati na umu:

Spustite se na nivo deteta kada postavljate pitanja ili razgovarate sa njim.

Postavljajte otvorena pitanja koja pozivaju decu da posmatraju ili opisuju ono što vide,

odnosno rade; kojima se predviđa šta će se dogoditi; navode uzrok i posledice; daje lično

mišljenje, formuliše sud i ispituju osećanja.

Vodite računa da posle svakog pitanja napravite dovoljno dugu pauzu: ostavite detetu

vremena da promisli.

Ako dete ne odgovara, nemojte biti uporni: pokušajte da drugačije formulišete pitanje

koristeći druge reči ili pređite na neku drugu temu: možda ga ta tema uopšte ne zanima!

Slušajte! Zaista slušajte! I to ne samo verbalnu komunikaciju dece: govor tela i mimika lica

su ključni!

Postavljajte pitanja koja se odnose na detetov svet, iskustva iz stvarnog života i njegova

interesovanja.

Postavljajte pitanja da biste pokazali da ste zainteresovani! Komentarišite to što deca rade,

kažite to naglas, pohvalite ih za ono što su uradili.

Budite POZITIVNI! Priznajte njihov rad, njihove napore, pohvalite njihove veštine, nemojte

upoređivati decu koristeći rečenice kao što su: „Pogledaj kako je Anđela dobra! I ti treba da

budeš kao ona“. Imajte na umu da je SVAKO DETE JEDINSTVENO i da poseduje jedinstven

skup veština, interesovanja, sposobnosti itd.

Više informacija o postavljanju pitanja i razgovoru možete naći u ovom dokumentu Dipartmenta

SAD za obrazovanje:

https://www2.ed.gov/documents/early-learning/talk-read-sing/preschool-en.pdf

Štampani materijal: Spisak za proveru - postavljanje pitanja

57

Deveta sesija: Praksa podučavanja – upotreba dečjih pesama i igara za

upoznavanje dece sa konceptima štednje, trošenja i deljenja

2h

Sadržaj:

Kao i kod crtanja, pesmice i igre (koje deca igraju samostalno ili u grupi) predstavljaju ključni deo

predškolskog vaspitno-obrazovnog iskustva deteta. Vreme za aktivnosti koje deca izvode sedeći u krugu je

često strukturisano oko pesama za pevanje ili recitovanje, a deca teme istražuju kroz igre koje igraju

pojedinačno ili u grupi.

Muzička inteligencija je „način saznanja [i] u istoj meri osnovna životna veština kao i hodanje i razgovor“,

navodi profesor Levinovic (Levinowitz, Lili, 1998. The Importance of Music in Early Childhood, Journal of

Research in Music Education, 12, 1). To je prirodan i jednostavan način da se kod male dece podrži neko

novo učenje i uvedu novu koncepti ili reči.

Slično tome, igre imaju centralno mesto u dečjem životu: upravo se zbog toga one mogu lako koristiti za

obogaćivanje neke aktivnosti ili kao dodatno obrazovno iskustvo.

Istražićemo ove dve metodološke prakse i istovremeno ćemo se upoznati sa time kako su štednja,

trošenje i deljenje novčanih i nenovčanih resursa uvedeni u Aflatot knjizi.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici obuke će saznati kako se u Aflatot programu maloj deci predstavljaju

koncepti štednje, trošenja i deljenja. Osim toga, učesnici će biti u stanju da obezbede pristup aktivnog

učenja i pristup usmeren na dete kod korišćenja dečjih pesama i igara kao didaktičkih sredstava.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Najduži skok 20 min

Objasnite učesnicima način rada tokom ove sesije 10 min

Učesnici se dele u grupe, dobijaju plan aktivnosti sa decom i pripremaju realizaciju aktivnosti sa decom

15 min

Grupe realizuju Aflatot aktivnost 60 min

Povratne informacije po završetku aktivnosti 15 min

Igra: Najduži skok (20 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da promišljaju načine korišćenja igara kao metoda za učenje; uvesti neke strategije

aktivnog učenja u korišćenje igara.

Materijali:

Dugački parčići kanapa

Makaze

58

Koraci:

Postavite jedan kanap na pod, u pravoj liniji.

Objasnite da svaki učesnik mora da skoči što dalje može duž kanapa, ali tako da svaki učesnik

mora da skoči drugačije od svih ostalih učenika. Na primer, jedan može da skoči kao žaba, drugi

tako što će skakati sa skupljenim nogama, itd.

Zabeležite dužinu skoka tako što odsečete datu dužinu kanapa posle svakog skoka i na njemu

naznačite ime učesnika.

Ako budete imali dovoljno vremena, pozovite sve učesnike da skaču. Ako je grupa prevelika, neka

ova aktivnost traje najduže 5 minuta.

Na kraju pozovite sve učesnike da pogledaju kanape i pozovite ih da ih poređaju od najdužeg do

najkraćeg.

Kada to urade, postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Kako ste se osećali dok ste se igrali? Šta mislite, šta bi dete naučilo iz ove aktivnosti? Kako ona

podržava razvoj deteta?“

Naglasite kako je ova aktivnost primer za jednostavan način da se maloj deci predstavi koncept

dužine ili matematička ideja „veće/manje“. Naglasite kako je ova aktivnost jednostavna i zabavna

i da različiti načini skakanja podstiču kreativnost kod dece, tei kako se na taj način izbegava igranje

igre na takmičarski način, pošto je svaki skok jedinstven.

Objašnjenje načina rada tokom sesije (10 min) Ciljevi:

Upoznati učesnike sa aktivnostima Štedi, Troši i Deli; upoznati učesnike sa tipom aktivnosti koja se sastoji

od simulacije aktivnosti sa decom.

Materijali:

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti (videti u nastavku)

Koraci:

Objasniti učesnicima da će se podeliti u grupe od po četvoro ili petoro, da će svaka grupa dobiti

plan aktivnosti sa decom iz Aflatot knjige i da će imati najmanje 15 minuta da se upoznaju sa

sadržajem plana aktivnosti sa decom. Oni će posle toga voditi aktivnost pred grupom svih

učesnika, kao što bi to radili da se nalaze u radnoj sobi u vrtiću u kome rade.

Objasnite da će pošto svaka grupa izvede simulaciju aktivnosti sa decom cela grupa sa svim

učesnicima pružati povratne informacije na osnovu Modela za pružanje povratnih informacija o

aktivnosti.

Naglasite da će se ovoga puta naročito fokusirati na korišćenje dečjih pesama i igara na način

kojim se podstiče aktivno učenje kod dece, pokreće njihovo interesovanje i naglašava kritičko

mišljenje. Model za pružanje povratnih informacija je osmišljen tako da je naročito usmeren na

korišćenje pristupa aktivnog učenja i pristupa usmerenog na dete kada se koriste pesmice i igre.

Podsetite učesnike da u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja pristup usmeren na dete

nije samo deo prakse podučavanja, već se odnosi i na način na koji je radna soba uređena, na

odnose između voditelja i dece, na sposobnost voditelja da posmatra decu i da ih sluša.

59

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti

Da li je voditelj koristio jezik koji je primeren uzrastu grupe? Da li je on/ona koristio-la primereni govor

tela za datu uzrast grupe?

Da li je voditelj podsticao kritičko mišljenje kod dece postavljanjem otvorenih pitanja?

Na koji način je ova aktivnost (i okruženje radne sobe) unapredila(-o) interakciju među decom?

Da se od dece nije zahtevalo da prisustvuju ovoj aktivnosti, da li bi ona ostala tu? Da li je aktivnost bila

zanimljiva, podsticajna, zabavna i kreativna?

Fokus na igre: koja vrsta igara je korišćena?

Kako su igre pomogle dečji holistički razvoj?

Kako su igre podstakle kritičko mišljenje i nezavisno promišljanje kod dece?

Fokus na pesmice za pevanje/za recitovanje: Kako pevanje može da podrži dečje učenje i razvoj u

ovoj aktivnosti?

Na koji način je voditelj obezbedio pristup koji je usmeren na dete i pristup aktivnog učenja?

Šta je ono što biste Vi eventualno uradili drugačije?

Šta vam se dopalo?

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot planove aktivnosti sa decom i pripremaju realizaciju aktivnosti sa decom (15 min) Ciljevi:

Spremiti se za izvođenje Aflatot aktivnosti. Upoznati se sa sadržajem i strukturom Aflatot knjige i

integrisati pristup usmeren na dete i pristup aktivnog učenja kada se pesmice i igre integrišu u aktivnost

sa decom.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum, Aktivnost 32, „Ja mogu da ostvarim svoje snove“, str. 142

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 39, „1…2…3… Aflaton novčići“, str. 167

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po četvoro ili petoro učesnika.

Nekim grupama dajte Plan aktivnosti sa decom A, a drugim grupama dajte Plan aktivnosti sa

decom B.

Naglasite da će grupe koje su dobile Plan aktivnosti sa decom A pripremati celu simulaciju

aktivnosti sa decom, ali da će se fokusirati naročito na korišćenje dečjih pesama (Aktivnost 32 –

Učiti), dok će se grupe koje su dobile Plan aktivnosti sa decom B fokusirati na korišćenje igara

(Aktivnost 39 - Počni).

Ponovo naglasite da učesnici treba da pročitaju aktivnost i da se pripreme da prezentuju

simulaciju aktivnosti sa decom. Objasnite da učesnici ne treba da prave plan aktivnosti sa decom,

pošto im je plan već dat. Ono što treba da urade je da se pripreme da reprodukuju aktivnost kao

da je izvode u okruženju vrtića u kome rade.

Pomozite učesnicima oko pitanja koje eventualno imaju. Dok oni rade, vi se šetajte od grupe do

grupe da bi ste se uverili da su svi pravilno razumeli zadatak.

Grupe izvode Aflatot aktivnost (60 min)

60

Ciljevi:

Pružiti bezbedno okruženje da realizaciju njihovih metoda podučavanja, probati kako se koriste pesmice i

igre kao metod aktivnog učenja.

Koraci:

Pozovite grupe da jedna po jedna realizuju aktivnost.

Dok učesnici obuke izvode aktivnost sa decom, pokušajte da vodite beleške na osnovu kojih ćete

kasnije lakše pružiti povratne informacije o njihovom radu.

Zbog ograničenog vremena, neće biti moguće da se gleda kako svaka grupa realizuje celu

aktivnost. Sami odlučite kako je najbolje upravljati izvođenjem ove aktivnosti. Nekad je korisno

videti kako različite grupe realizuju različite delove iste aktivnosti, ali vodite računa da svaka

grupa predstavi najmanje deo pesmice i igre.

Zamolite ostatak grupe da posmatra i da po potrebi vodi beleške o tome što gledaju, ali objasnite

da nije dobro da preuzimaju ulogu dece. Oni treba da reaguju na aktivnosti koje izvode voditelji

samo onda kada su izričito pozvani da to rade.

Povratne informacije po završetku aktivnosti (15 min) Ciljevi:

Omogućiti učesnicima da međusobno dele svoje razumevanje načina na koji treba uključiti pesmice i igre

koristeći pristup usmeren na dete i pristup aktivnog učenja.

Materijali:

Spisak za proveru - dečje pesme za pevanje i recitovanje (videti u nastavku) opciono

Spisak za proveru - igre (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Počnite tako što ćete zamoliti vaspitače da ukratko kažu šta misle kako je prošla prethodna sesija.

Prođite kroz neka ili sva pitanja sa svim učesnicima u velikoj grupi.

Dodajte svoje komentare. Trudite se da budete pozitivni u komentarisanju, ali slobodno dajte

predloge za to kako bi se aktivnosti mogle uspešnije izvesti.

Vodite računa o tome da se učesnici uključe u diskusiju, tako što ćete im postaviti sledeće pitanje:

„Kako možemo obezbediti da pesmice i igre budu realizovane uz korišćenje pristupa aktivnog

učenja i pristupa koji je usmeren na dete?“

Imajte na umu dve ček liste koje su date u nastavku: Spisak za proveru - dečje pesme za pevanje i

recitovanje i Spisak za proveru - igre. Potrudite se da obezbedite da sve stavke iz ove dva spiska u

nastavku budu obuhvaćene u diskusiji sa grupom. U suprotnom možete napraviti kopije spiskova,

podeliti ih učesnicima u grupi i potom iz zajedno pročitati.

61

Štampani materijal: Spisak za proveru – dečje pesme za pevanje i

recitovanje/igre

Spisak za proveru - igre:

Igre, igranje i učenje su blisko međusobno povezani: od najranijeg detinjstva sve do zrelog doba, ljudska

bića se igraju i to je za njih iskustvo učenja. Uključivanje igara u praksu učenja je stoga od izuzetno velike

važnosti. Upamtite sledeće:

Igre su presudno važne kod upoznavanja dece sa novim konceptima, ALI u dnevnu rutinu dece

takođe treba da uključimo i slobodnu igru i igre bez unapred postavljenih ciljeva (o ovome će se

više govoriti tokom sesije o slobodnoj igri).

Budite svesni sposobnosti dece i razlika među njima: koristite igre koje su primerene za svako

dete.

Posmatrajte decu! Posmatranjem ćete utvrditi šta su im interesovanja i nadograđivaćete igre na

ono za šta su deca zainteresovana.

Spisak za proveru - dečje pesme za pevanje i recitovanje:

Nemojte pretpostavljati šta deca vole: obezbedite različitu muziku (lokalnu, stranu, dečje pesmice,

klasičnu, pop muziku, itd.), i posmatrajte šta svako dete voli.

Muziku ili recitovanje dečjih pesama treba pratiti pokretima tela: pratite ritam pesme ili oponašajte

pokretima odabrane stihove. To pomaže da se deca uključe i podstiče njihove krupne motoričke veštine.

Pratite dete: pustite ga da odabere muziku, pustite ga da odredi pokrete tela.

Muziku birajte u odnosu na deo dana: opuštajuću muziku treba koristiti da se deci pomogne da se opuste

pred popodnevni odmor, a energičnu i zabavnu muziku kada treba uvesti neku novu temu.

Nemojte se brinuti oko toga kakav vam je glas i da li umete da pevate! Ovo nije takmičenje u pevanju.

Ponovo napominjemo da treba da se uzdržite od toga da hvalite neku decu i grdite drugu decu zbog toga

kako pevaju. Nije važan rezultat, nego proces!

Slobodno pustite decu da izmišljaju pesme za pevanje i recitovanje!

62

Deseta sesija 10: Centralno mesto slobodne igre

1h 20 min

Sadržaj:

Što se deci više dozvoljava da se slobodno igraju, to njihova igra postaje složenija, u kognitivnom i

socijalnom smislu zahtevnija; dok se deca igraju, svi domeni razvoja su uključeni i ona uče na jednostavan

način koji deca sama usmeravaju i sama iniciraju.

I pored mnoštva dokaza o pozitivnim uticajima slobodnog vremena tokom koga deca mogu sama da se

igraju, granica uzrasta na kojoj se od dece traži da ostvaruju određene obrazovne ciljeve se stalno pomera

na sve mlađi uzrast, a vreme za slobodnu igru se stalno skraćuje.

Nije nam cilj da podržavamo okruženje predškolskog vaspitanja i obrazovanja koje je usmereno isključivo

na slobodnu igru, ali smo zaista mišljenja da slobodnu igru treba podsticati zbog toga što ona unapređuje

dečji razvoj na zabavan i nestrukturisani način, dok istovremeno služi za stvaranje okruženja poverenja,

nezavisnosti i poštovanja.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će prepoznati značaj slobodne igre i utvrdiće ulogu odraslih tokom, pre i

posle dečje slobodne igre.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Hajde da se igramo 15 min

Zašto slobodna igra? 30 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Uloge odraslih u slobodnoj igri 20 min

Slobodna igra i učenje zasnovano na igri 15 min

Igra: Hajde da se igramo (15 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da promišljaju slobodnu igru.

Materijali:

Ako je moguće, donesite materijale sa kojima se deca obično igraju: kocke, lutke, automobilčiće, figurice,

pribor za crtanje.

Ako to nije moguće, možete jednostavno pozvati učesnike da budu kreativni i da koriste predmete koji se

nalaze u prostoriji za svrhe realizacije ove aktivnosti.

Koraci:

Ako su dostupni, postavite predmete za igru u uglove prostorije.

63

Objasnite učesnicima da su zaslužili odmor, pošto je dan bio dug i naporan/radionica bila duga i

naporna.

Pozovite ih da se slobodno igraju u prostoriji. Objasnite im da nema pravila: narednih 5 minuta

mogu koristiti da upotrebe prostoriju i sve što se u njoj nalazi kako god žele, samostalno, u

grupama ili u parovima, kako god im se sviđa.

Dok se učesnici igraju, posmatrajte ih i beležite to što rade. Veoma je verovatno da će se učesnici

stideti ili da će osećati nesigurnost i da ništa neće raditi. Ne brinite, i to je deo aktivnosti.

Nakon pet minuta, zamolite učesnike da se vrate na svoja mesta i podstaknite ih da diskutuju o

tome što se upravo dogodilo. Postavite im sledeća pitanja:

„Kakvo sam uputstva dao-la? Šta sam ja radio-la dok ste se vi igrali? Kako ste se osećali? Kakvim

ste se aktivnostima bavili? Šta vam se dopalo u vezi sa tih pet minuta slobodne igre? Šta vam se

nije dopalo?“

Objasnite da je to što se upravo događalo bila slobodna igra i da je puštanje dece da se sama

igraju uz neznatno mešanje praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju ključna

komponenta dnevne rutine u vrtiću.

Zašto slobodna igra? (30 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da prepoznaju koristi od slobodne igre u ranom detinjstvu.

Materijali:

Kopije scenarija za slobodnu igru (videti u nastavku)

Blok sa papirima velikog formata (flipčart)

Markeri

Kopije Ček liste - slobodna igra (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Zamolite učesnike da rade u parovima.

Dajte svakom paru sledeće scenarije za slobodnu igru i objasnite da su na aktivnosti u vrtiću i da

svaki scenario predstavlja ono što vide:

64

Štampani materijal: Scenariji za slobodnu igru

Dete koje grli lutku

Grupa dece koja se pretvaraju da peku i prodaju kolače od

peska. Drugo dete je kupac.

Malo dete koje uzima bananu i stavlja je na uvo i govori

„Halo!“

Grupa dece koja grade kulu od kocki

Dvoje male dece koja stavljaju sve kocke u ugao, grupišući

ih po bojama

Dvoje dece koja upoređuju visinu kula od kocki koje su

napravili

Dvoje dece koja istražuju mravinjak u dvorištu

Grupa dece koja skače da bih uhvatili lišće sa drveta u

dvorištu

Grupa dece koja zajedno pravi malu pijacu

65

Objasnite učesnicima da imaju 15 minuta da pročitaju scenarije. Pozovite ih da zajedno

diskutujete o tome kako svaki od tih scenarija doprinosi razvoju određenih sposobnosti i veština

dece. Pozovite ih da beleže svoje odgovore.

Kada to završite, pozovite svaki par da pokaže svoje odgovore. Vodite računa da se odgovori ne

ponavljaju, a uključite sve učesnike u grupi tako što ćete ih pitati: „Da li neko ima neku drugu

ideju?“

Zabeležite odgovore na flipčartu. U nastavku možete videti primer kako bi flipčart mogao da

izgleda.

Veštine i sposobnosti koje se razvijaju kroz slobodnu igru

Koristiti kreativnosti i maštu da se predstave predmeti, ljudi ili aktivnosti

Razvoj jezika i govora

Socijalne veštine kao što su interakcija sa drugima, rešavanje konflikata, itd.

Razvija kapacitet za pričanje ili sposobnosti za pričanje priča

Stimuliše dečju krupnu ili finu motoriku (penjanje, skakanje, držanje olovke, itd.)

Istražuju prirodno okruženje

Podstiče veštine koje prethode matematičkim veštinama kao što je koncept više –

manje, ređanje predmeta, itd.

Omogućava slobodno izražavanje emocija

Istražuju materijale i otkrivanju svojstva materijala

Naglasite kako slobodna igra doprinosi spremnosti deteta za školu i razvoju deteta u istoj meri kao

i strukturisane aktivnosti. Istovremeno, tokom slobodne igre, učenje i razvoj deteta su u velikoj

meri u rukama deteta.

Ako osećate da vam je potrebna dodatna podrška, u nastavku je data tabela sa dodatnim

objašnjenjima vezanim za Spisak za proveru - slobodna igra. Koristite je kao podršku za

vođenje obuke ili je po potrebi odštampajte za učesnike obuke.

66

Štampani materijal: Spisak za proveru - slobodna igra

Spisak za proveru - slobodna igra:

Kroz slobodnu igru deca:

istražuju materijale i otkrivaju njihove osobine,

koriste svoja znanja o materijalima da bi se igrala na maštovit način,

izražavaju emocije i otkrivaju svoja osećanja,

izlaze na kraj sa traumatičnim iskustvima,

održavaju emocionalnu ravnotežu, fizičko i mentalno zdravlje i

dobrobit,

bore se sa pitanjima kao što su rođenje i smrt, dobro i zlo, i

moć i nemoć,

razvijaju osećaj o tome ko su, šta su njihove vrednosti i kakve su vrednosti

drugih,

uče socijalne veštine deljenja, čekanja na svoj red i pregovaranja,

izlaze na kraj sa konfliktima i uče da pregovaraju,

rešavaju probleme, osamostaljuju se,

razvijaju veštine komunikacije i jezičke veštine,

ponavljaju obrasce koji odražavaju njihova dominantna interesovanja i

brige.

Izvor: Free Play in Early Childhood - A literature review,

Play England, Making Space for Play

http://www.playengland.org.uk/media/120426/free-play-in-early-childhood.pdf

67

Razmišljanje i davanje ideja o: Uloga odraslih u slobodnoj igri (20 min) Ciljevi:

Odrediti ulogu praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju tokom i nakon dečje slobodne igre.

Materijali:

Blok sa papirićima za beleške („post-it“)

Blok papira velikog formata (flipčart)

Markeri

Koraci:

Ponovite da nam je pažnja naročito usmerena na slobodnu igru dece, što znači na igru koju deca

sama započinju i sama vode. Odrasli tu ipak imaju izuzetno važnu ulogu.

Uključite učesnike u razmišljanje i davanje ideja o zadatku (tehnika „brejnstorming“). Svakom

učesniku dajte nekoliko papirića za beleške i pozovite učesnike da na svakom papiriću zabeleže

jednu ulogu koju misle da odrasli treba da imaju u vezi sa slobodnom igrom dece.

Posle nekoliko minuta, pozovite učesnike da daju svoje odgovore i te odgovore zabeležite na

flipčartu.

Vodite računa da se tokom diskusije obuhvate sledeće poente:

Uloga odraslih je da obezbede vreme za slobodnu igru u okviru svakodnevne rutine u

vrtiću;

Uloga odraslih je da stvore okruženje koje je u emocionalnom i psihološkom smislu

pogodno, u kome se deca osećaju bezbedno i cenjeno, u kome osećaju da im se veruje i u

kome mogu da budu samostalni (ovaj aspekt ćemo detaljnije ispitati tokom Sesije 17:

Emocionalni prostor);

Uloga odraslih je da stvore fizički bezbedno okruženje (ovaj aspekt ćemo detaljnije ispitati

tokom Sesije 16: Prostor oko nas: fizički prostor);

Uloga odraslih je da posmatraju decu dok se igraju: posmatranje je od presudnog značaja

za utvrđivanje interesovanja dece i prilagođavanje aktivnosti na osnovu njihovih

interesovanja; ono je osim toga neophodno i da za bolje razumevanje svakog deteta,

njegovih veština i dispozicija;

Uloga odraslih je da komuniciraju, u zavisnosti od okolnosti. Nije lako naučiti kada i kako

treba komunicirati tokom slobodne igre i to je delikatna veština: odrasli treba deci da daju

priliku da se samostalno igraju, da sama prave izbore, da greše, da se svađaju i da uče da

samostalno rešavaju svađe. Istovremeno, odrasli treba da budu uzori i uvek treba da

ukazuju na oblike diskriminacije kada do toga dođe, da izazivaju stereotipe i

antidruštvene stavove. Interakcija takođe može da posluži i da se igra proširi i koristi za

svrhe prakse učenja. Na primer, ukoliko tokom slobodne igre neka deca diskutuju oko

toga ko je osvojio više klikera tokom igre, vaspitač može da počne aktivnost posle

slobodne igre tako što će pozvati decu da pokažu koliko je koje dete osvojilo klikera i da ih

pozove da diskutuju o tome šta misle koja količina klikera je veća ili manja, čime uvodi

neke od koncepata koji prethode matematičkim konceptima.

68

Slobodna igra i učenje zasnovano na igri (15 min) Ciljevi:

Predstaviti učesnicima pristup učenja zasnovanog na igri iz Aflatot kurikuluma i razumeti kako je slobodna

igra deo učenja zasnovanog na igri.

Materijali:

Nisu potrebni

Koraci:

Naglas pročitajte sledeću rečenicu celoj grupi učesnika:

„Ono što se nauči pod prisilom neće ostati u pamćenju. Zbog toga izbegavajte prisilu i dozvolite

da se podučavanje odvija kroz igru.“ (Platon, „Republika“)

Pozovite učesnike da promisle o značaju ove rečenice tako što ćete im postaviti sledeće pitanje:

„Šta znači ´pustite da se podučavanje odvija kroz igru´? Kako to možemo uraditi?“

Objasnite da se u Aflatot kurikulumu novi koncepti i veštine predstavljaju deci kroz igru: deca se

podstiču da koriste pozorište, crtanje, pevanje, igre dok uče nove stvari.

Objasnite da iako je slobodna igra sastavni deo i centralni deo kurikuluma zasnovanog na igri, te

dve stvari nisu iste: slobodna igra je kada se deca samostalno igraju i sama vode igru, dok se kod

učenja zasnovanog na igri igra koristi da bi se najbolji način realizovao kurikulum.

I slobodna igra i učenje zasnovano na igri su od presudnog značaja u Aflatot programu.

Saveti za rad voditelja radionice:

Želite li da pročitate nešto više o slobodnoj igri i učenju zasnovanom na igri? Pogledajte ove resurse:

Play in the Early Years (Igra u ranom detinjstvu): https://web.sonoma.edu/tcs/play_key_to_success.pdf

Free Play in Early Childhood: a Literature review (Slobodna igra u ranom detinjstvu: recenzija literature):

http://www.playengland.org.uk/media/120426/free-play-in-early-childhood.pdf

Free Play in Early Childhood Education: A phenomenological Study (Slobodna igra u predškolskom obrazovanju:

Fenomenološka studija): http://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/03004430.2015.1083558?needAccess=true

69

Jedanaesta sesija: Biti kreativan sa resursima koji su vam dostupni:

organizacija Aflatot vašara

2h 40 min

Sadržaj:

Aflaton vašar je jedna od suštinski važnih aktivnosti Aflatot programa: kada se realizuje ova aktivnost uz

korišćenje pristupa koji je usmeren na dete, deca se podstiču da koriste sve koncepte i veštine koje su

naučila i razvila tokom realizacije kurikuluma da bi osnovala jednostavno preduzeće. U Aflatot knjizi

možete naći dva primera za aktivnosti koji služe kao pomoć praktičarima u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju za vođenje dece koja osnivaju preduzeće. To su ipak samo dva primera: Aflatot program

podstiče vaspitače da budu kreativni i da puste decu da budu kreativna i da dolaze do novih ideja.

Ova sesija obuke je osmišljena da bi se učesnicima pomoglo da primenom tehnike „brejnstorminga“

kritički razmišljaju o najvažnijim koracima koje će morati da preduzmu u realizaciji takve aktivnosti sa

decom i o tome kako da to urade tako da deca budu u centru procesa učenja.

Konačno, pokušaj da se takav plan sprovede u delo može predstavljati izazov ako radimo u okruženju

predškolskog vaspitanja i obrazovanja sa ograničenim resursima: to ipak ne bi trebalo da bude razlog da

se ovakva aktivnost ne realizuje. Ova sesija obuke je osim toga osmišljena da bi se učenicima pomoglo da

promišljaju kreativno korišćenje lokalnih, besplatnih i dostupnih resursa koji nam mogu biti od pomoći

tokom prakse podučavanja.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će naučiti zbog čega je Aflaton vašar jedna od suštinski važnih aktivnosti i

kako da planiraju i organizuju takav jedan vašar sa decom. Učesnici će osim toga naučiti i kako da koriste

lokalne resurse na kreativan način.

Kratak pregled aktivnosti:

Resursi koji su nam dostupni 30 min

Objasnite učesnicima način rada tokom ove sesije 10 min

Učesnici se dele u grupe, dobijaju planove aktivnosti sa decom i osmišljavaju Aflaton vašar

60 min

Prezentacija u grupi 60 min

Resursi koji su nam dostupni (30 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da promišljaju vrste besplatnih resursa koje mogu naći u svom okruženju koji mogu

biti od pomoći u praksi podučavanja i podržati dečje aktivno učenje.

Materijali:

70

Ako su svi učesnici na obuci iz iste zemlje/regiona, donesite resurse koji su svuda dostupni, koje je lako

naći i koji su u toj oblasti besplatni. Ti resursi treba da budu prirodni i jevtini – kao na primer: lišće,

kamenčići, pasulj, pesak, posudu za vodu, ali i „vreća za đubre“ u kojoj su prazne i čiste plastične boce,

kartoni, rolne sa kojih je potrošen toalet papir, i slično. Vodite računa o tome da su svi materijali čisti i

bezbedni za korišćenje.

Vodite računa da donesete dovoljno resursa (na primer, donesite pregršt kamenčića, a ne samo jedan ili

dva) i donesite različite resurse (nemojte doneti samo kamenčiće, već i zrna pasulja, stari papir, i drugo).

Koraci:

Pozovite učesnike da se podele u manje grupe.

Svakoj grupi dajte po jedan određeni resurs: na primer, jedna grupa će dobiti kamenčiće, druga

zrna pasulja, treća „vreću za đubre“, četvrta pesak, peta posudu za vodu.

Zamolite svaku grupu da razmisli o tome kako bi mogli da koriste materijal koji su dobili za

smišljanje jednostavne aktivnosti za decu predškolskog uzrasta sa raspoloživim materijalima.

Objasnite da imaju 10 minuta da razmisle i da se pripreme da celoj grupi učesnika pokažu kako

planiraju da koriste materijale koje su dobili. Zadatak im je ne samo da objasne šta će raditi, već i

da to neposredno urade.

Pošto prođe 10 minuta, zamolite sve grupe da prikažu svoje aktivnosti pred većom grupom.

Objasnite da svaka grupa ima na raspolaganju 5 minuta da predstavi svoje aktivnosti.

Na kraju svake prezentacije, pozovite svaku grupu da se nadoveže na to što su videli. Pozovite ih

da diskutuju o tome tako što ćete im postaviti sledeća pitanja:

„Da li postoji neka druga aktivnost koja bi mogla da bude smišljena uz korišćenje ovih resursa?

Kako bi korišćeni materijali mogli da podstaknu sticanje početnih matematičkih znanja kod dece?

Kako bismo mogli da ih koristimo za podsticanje početne pismenosti? Kako bismo mogli da ih

koristimo da podržimo razvoj dečjeg stvaralaštva, socijalni odnosno emocionalni razvoj?“

Saveti za rad voditelja radionice:

Ukoliko vam je potrebna podrška za podsticanje kreativnog mišljenja kod učesnika, možete pogledati sledeće

resurse koji su dostupni na ovoj adresi:

Using Locally Resourced Low Cost Materials to Extend Young Children´s Learning, UNESCO, 2008 – ovaj kratak

dokument sadrži veoma koristan spisak jednostavnih aktivnosti koje i vi možete da izvedete koristeći različite

vrste resursa. Dokument možete pogledati na ovoj adresi:

http://unesdoc.unesco.org/images/0015/001592/159247e.pdf

Osim toga, ne zaboravite da pogledate i Aflatot kutak sa resursima, na stranicama 197. i 198. verzije Aflatot

knjige na engleskom jeziku.

71

Objašnjenje načina rada tokom sesije (10 min) Ciljevi:

Učesnicima predstaviti aktivnost Aflaton vašar.

Materijali:

Aflatot aktivnosti 44, 44a i 44b (strane 189–194)

Model za pružanje povratnih informacija o Aflaton vašaru (videti u nastavku)

Dodatni resursi korišćeni u prethodnoj aktivnosti

Flipčart

Markeri

Koraci:

Objasnite učesnicima da treba da se podele u grupe od po četvoro ili petoro, da će svaka grupa

dobiti plan aktivnosti sa decom iz Aflatot knjige koja je usmerena na Aflaton vašar, finalnu i

suštinski važnu aktivnost Aflatot programa.

Objasnite učesnicima da je cilj ove vežbe da im se pomogne u rigoroznom i realističkom

razmišljaju o svim fazama kroz koje treba da prođu da bi radili sa decom na razvijanju i realizaciji

Aflaton vašara.

Objasnite da će na raspolaganju imati najmanje 15 minuta da se upoznaju sa sadržajem.

Posle toga će imati zadatak da kreiraju mali Aflaton vašar sa članovima svog tima. Objasnite da

mogu da slede ono što će pročitati u Aflatot aktivnosti i da pripreme izložbu ili pijačni dan, ali da

osim toga mogu da budu i kreativni i da planiraju i neku drugačiju aktivnost.

Pokažite učesnicima Model za pružanje povratnih informacija o Aflaton vašaru na zidu i

objasnite im sledeće:

o Aktivnost i plan koji će razviti treba da budu što je moguće realističniji;

o Aktivnost i plan treba da obezbede primenu pristupa aktivnog učenja kod dece i pristup

usmeren na dete;

o Plan treba da uključuje realističan budžet;

o Učesnici treba da koriste pitanja iz Modela za pružanje povratnih informacija o Aflaton

vašaru kao pomoć pri planiranju.

o Objasnite učesnicima da imaju na raspolaganju 50 minuta da pročitaju aktivnost i da pripreme

sopstveni plan aktivnosti. Posle toga će ga predstaviti pred većom grupom.

Posle toga će predstaviti svoj plan pred većom grupom.

Objasnite da će cela grupa učesnika, posle svakog predstavljanja plana manjih grupa, pružati

povratne informacije na osnovu Modela za pružanje povratnih informacija o Aflaton vašaru.

72

Model za pružanje povratnih informacija o Aflaton vašaru

Aktivno učešće dece i njihovo učenje:

Da li je planirana aktivnost primerena za uzrast grupe? Šta je čini primerenom? Zbog čega nije

primerena?

Da li su deca bila uključena tokom planiranja i/ili sprovođenja aktivnosti? Na koji način?

Da li plan i aktivnost uključuju i obezbeđuju aktivno učešće dece sa posebnim potrebama?

Da se od dece nije zahtevalo da učestvuju u ovoj aktivnosti, da li bi ona dobrovoljno u njoj

učestvovala? Da li je planirana aktivnost bila zanimljiva, podsticajna, zabavna i kreativna?

Na koji način je ovaj aktivnost (i okruženje radne sobe) unapredila (unapredilo) interakciju među

decom?

Na koji način je grupa obezbedila primenu pristupa usmerenog na dete i pristupa aktivnog učenja

prilikom planiranja aktivnosti i tokom realizacije same aktivnosti?

Održivost plana:

Kakvi finansijski i-ili nefinansijski resursi će vam biti potrebni za sprovođenje ovog projekta?

Gde ćete nabaviti neophodne resurse?

Da li su plan i aktivnost bezbedni za decu?

Učešće zajednice:

Da li je direktor vrtića pružao pomoć i podršku za realizaciju aktivnosti? A porodice?

Kako ćete obezbediti učešće porodica?

Šta biste eventualno uradili drugačije?

Šta vam se dopalo?

Učesnici se dele u grupe, dobijaju Aflatot planove aktivnosti sa decom i

osmišljavaju Aflaton vašar (60 min)

Ciljevi:

Podstaći učesnike da planiraju Aflaton vašar tako da predvide sve korake, prilike i izazove sa kojima će se

praktičari i deca susresti kada se odluče da realizuju istu tu aktivnost u stvarnom životu. Integrisati pristup

usmeren na dete i pristup aktivnog učenja pri planiranju Aflaton vašara.

Materijali:

Kopije Plana aktivnosti sa decom 1 (Aflatot Aktivnost 44, 44a) i Plana aktivnosti sa decom 2 (Aflatot

Aktivnosti 44 i 44b)

Koraci:

73

Zamolite učesnike obuke da se podele u grupe od po četvoro ili petoro.

Nekim grupama dajte Plan aktivnosti sa decom 1, a drugim dajte Plan aktivnosti sa decom 2.

Pomozite učesnicima oko pitanja koja eventualno budu imali. Dok učesnici rade, šetajte se od

grupe do grupe i proverite da li su svi pravilno razumeli zadatak.

Grupne prezentacije (60 min) Ciljevi:

Oceniti održivost predložene aktivnosti. Oceniti primenu pristupa usmerenog na dete i pristupa aktivnog

učenja pri planiranju aktivnosti.

Koraci:

Pozovite grupe da jedna po jedna ispričaju/pročitaju priču.

Dok učesnici predstavljaju plan i aktivnost, pokušajte da vodite beleške na osnovu kojih ćete

kasnije lakše pružiti povratne informacije o njihovom radu.

Posle predstavljanja ćete možda proći kroz pitanja iz Modela za pružanje povratnih informacija o

Aflaton vašaru i pozvati publiku da pruži svoje ulazne informacije.

74

Dvanaesta sesija: Uključivanje porodice – Zbog čega je to važno? Zbog

čega je to izazovno?

1h 35 min

Sadržaj:

Učešće roditelja i porodica je od suštinske važnosti u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Kroz učešće

porodice se podržava i unapređuje učenje realizovano u okruženju vrtića. Osim toga, porodice mogu biti

važan savetnik u našem radu: one nam mogu pomoći da slušamo i bolje razumemo decu. One osim toga

mogu podržati aktivnosti na različite načine (kao pratioci tokom poseta van vrtića, one doprinose učenju

kroz deljenje svojih iskustava i veština, itd.).

Iako je učešće porodice i njena uključenost u proces odrastanja i učenja od suštinske važnosti, nije uvek

lako primiti njihovo učešće i uključenost. Svaki voditelj može biti suočen sa različitim vrstama izazova dok

pokušava da uspostavi redovnu komunikaciju i interakciju sa porodicama. Sesija koja sledi je osmišljena

da bi se razumelo zbog čega je učešće porodice od suštinskog značaja, naročito za ovu uzrastnu grupu i da

bi se utvrdili izazovi sa kojima se voditelji aktivnosti sa decom suočavaju u komunikaciji sa porodicama i

njihovom uključivanju.

Ciljevi:

Učesnici obuke razumeju značaj učešća porodice i promišljaju zbog čega to može predstavljati izazov.

Aktivnosti:

Razmišljanje i davanje ideja o: Zbog čega treba uključivati porodice? 15 min

O čemu ja razmišljam kada razmišljam o „roditeljima“? 10 min

Na mestu …: Izazovi pri uključivanju porodica i rešenja za njih 40 min

Grupne prezentacije 30 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Zbog čega treba uključivati porodice? (15 min) Ciljevi:

Utvrditi najvažnije razloge zbog kojih je uključivanje porodica od presudnog značaja u okruženju

predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Zamolite učesnike obuke da razmisle o uključivanju porodice u vrtiću:

75

„Šta za vas znači uključivanje porodice u predškolskom vaspitanju i obrazovanju? Možete li da

date neke primere za to? Zbog čega je uključivanje porodice važno? Šta se događa kada roditelji i

porodice nisu uključeni?“

Razmislite o različitim razlozima zbog kojih je uključivanje roditelja korisno. Zamolite učesnike da

navedu kako i kada prisustvo roditelja u radnoj sobi i redovni kontakti sa roditeljima mogu

predstavljati dodatu vrednost i koristan resurs.

Naročito, istaknite kako bi roditelji i porodice osim toga mogli da predstavljaju resurs za realizaciju

određenih aktivnosti i istovremeno proširite diskusiju promišljanjem o načinima na koje

uključivanje roditelja predstavlja nešto više od dodatnog para ruku koje pomažu u radnoj sobi ili

tokom poseta van vrtića.

Kao pomoć pri usmeravanju diskusije, možete pogledati tabelu „Pozitivni aspekti uključivanja

porodice“ koja je data u nastavku; potrudite se da većina tačaka iz ove tabele bude obuhvaćeno

tokom diskusije.

Pozitivni aspekti uključivanja porodice

Pojačavanje obrazovnog pristupa Proširivanje dečjeg učenja i razvoja izvan radne sobe Ugrađivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u zajednicu Voditeljima aktivnosti pruža mogućnost za dodatno razumevanje života svakog deteta Pomaže u uspostavljanju poverenja između voditelja i roditelja Roditelji i porodice mogu predstavljati praktičan resurs za aktivnosti u radnoj sobi i pri izlascima van vrtića Podržavaju dobrobit dece kroz unapređivanje stvaranja harmoničnog okruženja za decu Kasnije u budućnosti takođe pomaže obrazovni uspeh dece, kao one koja uče1

O čemu ja razmišljam kada razmišljam o „roditeljima“? (10 min) Ciljevi:

Prepoznati pozitivne i negativne stereotipe koji bi se mogli pripisati roditeljima. Naglasiti različite načine

na koje se može gledati na i tumačiti ulogu roditelja.

Materijali:

Papirići za beleške („post-it“) ili mali papiri;

Olovke

Flipčart

Koraci:

Podelite po jedno parče papira ili papirića za beleške svakom učesniku i obezbedite da svako od

njih ima olovku.

Objasnite da ćete vi kazati neku reč, a da oni treba da zapišu prvu stvar na koju pomisle kada čuju

tu reč.

1 Tokom poslednjih dvadeset godina obimna istraživanja se posvećuju analizi uticaja učešća porodice u životu i

obrazovanju dece. Obiman prikaz najnovijeg istraživanja na ovu temu možete pročitati kod Kernan, Margaret (2012), Parental Involvement in Early Learning: a Review of Research, Policy and Good Practices, International Child Development Initiatives (ICDI) Leiden u ime Bernard van Leer Foundation, The Hague, koji je takođe dostupan onlajn na adresi: https://icdi.nl/media/uploads/publications/parental-involvement-in-early-learning.pdf

76

Počnite primerom, i izgovorite reč „dete“.

Ostavite učesnicima nekoliko sekundi za nešto zapišu. Potom zamolite nekoliko učesnika da

pročitaju ono što su zapisali.

Sada ponovite ovaj proces, ali ovoga puta izgovorite reč „roditelji“.

Pustite učesnike da zapišu reči na koje pomisle, a onda ih zamolite da pročitaju svoje asocijacije

na reč „roditelji“.

Zabeležite nekoliko odgovora na flipčartu i naglasite da svi mi povezujemo različite ideje sa

pojmom „roditelji“: on se može odnositi na kućno okruženje, na osećaj sigurnosti, na njihov rad

kao voditelja u vrtićima.

Zamolite učesnike da razmisle o tome šta misle o „roditeljima“ u svom svakodnevnom radu u

vrtiću kao voditelji: pogledajte flipčart da biste došli do predloga ako su prethodno pomenuli bilo

šta o tome, ili jednostavno zamolite učesnike da vam daju nekoliko ideja.

Razmislite zajedno o nekim od pozitivnih ili negativnih stereotipnih stavova o roditeljima. Pitajte

ih sledeće:

„Šta mislite da su tipični pozitivni ili negativni stereotipi koje voditelji u okruženju vrtića imaju o

roditeljima?“

Na mestu…: Izazovi pri uključivanju i rešenja za njih (40 min) Ciljevi:

Zajedno utvrditi izazove sa kojima se vaspitači suočavaju kada pokušavaju da uključe roditelje i izazove sa

kojima se roditelji suočavaju kada pokušavaju da učestvuju u aktivnostima u vrtiću. Zajedno tražiti rešenja

za te izazove.

Materijali:

4 do 6 postera, u zavisnosti od toga koliko ima grupa: na polovini postera treba da bude naslov „Zbog

čega je RODITELJIMA teško da budu uključeni u obrazovanje dece?“, a na drugoj polovini postera treba da

bude naslov „Zbog čega je VASPITAČIMA teško da uključe roditelje u vaspitanje i obrazovanje dece?“

Markeri.

Koraci:

Zamolite učesnike da se podele u paran broj grupa (4 ili 6), pri čemu u svakoj grupi treba da bude

troje do petoro učesnika. Vodite računa da vam pri ruci bude po jedan poster sa naslovom za

svaku grupu (videti materijale).

Svakoj grupi dajte neki naziv, kao na primer: grupa A, B, C i D.

Objasnite da će jedna polovina grupa predstavljati roditelje dok će druga polovina grupa

predstavljati voditelje. Na primer, grupe A i B će predstavljati roditelje. Grupe C i D će

predstavljati voditelje.

Svim grupama koje predstavljaju roditelje dajte postere na kome piše „Zbog čega je RODITELJIMA

teško da budu uključeni u obrazovanje dece?“. Svim grupama koje predstavljaju voditelje dajte

postere na kojima piše „Zbog čega je VASPITAČIMA teško da uključe roditelje u vaspitanje i

obrazovanje dece?“. Svakoj grupi dajte po jedan marker.

Učesnicima treba jasno dati uputstvo da tokom ove aktivnosti stvarno treba da se stave na mesto

one kategorije (vaspitači ili roditelji) koja im je dodeljena i da pokušaju da odgovore na pitanja iz

77

perspektive upravo te kategorije lica. Ako su u grupi koja predstavlja roditelje, treba da

razmišljaju kao što bi razmišljali roditelji i treba da zaborave na svoju ulogu voditelja i obrnuto.

Dajte učesnicima 20 minuta da razmisle o pitanjima i da zabeleže svoje odgovore na posterima. Za

to vreme vi treba da se šetate od jedne do druge grupe i da proveravate da li su svi ispravno

razumeli zadatak.

Posle 20 minuta, zamolite po jednu osobu iz svake grupe da bude predstavnik grupe.

Zamolite predstavnike svih grupa da ostanu na svojim mestima zajedno sa posterima.

Zamolite sve ostale članove grupa iz grupe roditelja da zamene mesta sa članovima iz grupa

voditelja i da sednu tamo gde je poster koji se odnosi na voditelje, zajedno sa predstavnikom

grupe voditelja.

Zamolite i članove grupe roditelja da urade isto to i da zauzmu mesta i poster koji je napravila

grupa roditelja, da bi seli zajedno sa jednim predstavnikom grupe roditelja. Ova dva poslednja

koraka mogu da budu pomalo zbunjujuća: ako je potrebno, ponovite uputstva i idite od grupe do

grupe da biste im pomogli da pređu iz jednih u druge grupe.

Objasnite da će sada grupe roditelja raditi na posteru koji su napravili voditelji, dok će voditelji

raditi na posteru koji su napravili roditelji. Predstavnici grupa će biti tu da objasne novim

članovima grupa šta je zapisano na posteru i da pruže sva neophodna obaveštenja. Grupa će

morati da razmisli o objašnjenju i odgovorima predstavljenim na posteru koji imaju pred sobom i

da pokuša da predloži rešenja za prevazilaženje izazova koje je prethodno utvrdila prethodna

grupa. Predstavnik grupe ne treba da učestvuje u debati, već samo da objasni o čemu su članovi

prethodne grupe pre toga diskutovali. Podstaknite grupe da beleže svoje komentare i rešenja do

kojih su došli na postere.

Dajte grupama 10 minuta da diskutuju i zabeleže svoja rešenja na posterima. Za to vreme vi treba

da se šetate od jedne do druge grupe i da proveravate da li su svi ispravno razumeli zadatak.

Grupne prezentacije (30 min) Ciljevi:

Ukratko predstaviti izazove vezane za uključivanje roditelja i rešenja za te izazove. Istaći neočekivane

stereotipe koji bi mogli da spreče pozitivnu međusobnu komunikaciju između vrtića i porodice deteta.

Materijali:

Posteri koje su napravili učesnici tokom prethodne aktivnosti, „Na mestu…“

Koraci:

Zamolite sve grupe da predstave poslednji poster na kome su radili. Neka svaka grupa identifikuje

ona pitanja i izazove koje je prethodna grupa naglasila na njihovom posteru, koje oni nisu

očekivali ili predvideli.

Dajte svakoj grupi po 5 minuta za prezentovanje.

78

Trinaesta sesija: Uključivanje porodice – Koja vrsta strategije?

1h 15 min

Sadržaj:

Sada kada smo se upoznali sa značajem uključivanja porodice i pošto smo utvrdili izazove koji se u tom

pogledu javljaju, treba napraviti strategije za prevazilaženje tih problema. Tokom naredne sesije ćemo se

prvo upoznati sa različitim okruženjima i kontekstima u kojima vaspitači rade i sa različitim raspoloživim

mogućnostima u smislu interakcije sa roditeljima i porodicama. Potom ćemo analizirati različite strategije

za interakciju predložene u Aflatot programu da bismo utvrdili koje strategije najviše odgovaraju u

svakom pojedinačnom slučaju. U ovoj sesiji se osim toga naglašava da ne treba koristiti sve strategije, već

da svaki voditelj može usvojiti one strategije koje najbolje odgovaraju njegovim potrebama. Osim toga,

ova sesija će pomoći voditeljima u promišljanju o potrebama porodica i o tome kako bi različite strategije

mogle da pomognu u rešavanju problema vezanih za određena očekivanja, kulturna okruženja i

kontekste.

Ciljevi:

Učesnici obuke su upoznati sa strategijama za uključivanje porodica iz Aflatot Priručnika i u stanju su da

koriste i prilagođavaju različite alate koji su predloženi za specifične kontekste i potrebe voditelja i

porodica.

Aktivnosti:

Razmišljanje i davanje ideja o: Trenuci naše interakcije 15 min

Aflatot strategije za uključivanje porodice 30 min

Grupne prezentacije 30 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Trenuci naše interakcije (15 min) Ciljevi:

Prepoznati da bi svaki voditelj mogao da ima različite prilike za interakciju sa porodicama i shvatiti da

svaki kontekst i porodično okruženje mogu zahtevati primenu različitih strategija za interakciju.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Zamolite učesnike da razmisle o trenucima interakcije sa porodicama dece. Zamolite ih da

razmisle o oblicima te interakcije koristeći sledeća pitanja:

79

„Koji su razlozi za te interakcije? Da li su oni svakodnevni ili do njih dolazi samo u posebnim

prilikama? Kakvo je okruženje? Da li su ti trenuci planirani ili neplanirani i slučajni?“

Ukažite na različite mogućnosti za interakciju, različite motive i reakcije vaspitača i porodica.

Objasnite da su prilike za interakciju vredni trenuci za uspostavljanje pozitivnog mosta između

okruženja predškolskog vaspitanja i obrazovanja i porodičnog okruženja. Na primer, ako se čini da

su roditelji nestrpljivi i da im se žuri u prilikama spontanih interakcija, to možda nije najbolji

trenutak da se oni uključuju u duge diskusije, kao što je učešće porodice u narednoj Aflatot

aktivnosti. Bez obzira na to, te kratke interakcije su i dalje presudno važan resurs za

uspostavljanje pozitivnog odnosa sa roditeljima. Korišćenje tih trenutaka da se roditelji pozdrave

po imenu, da im se uruči lep crtež koji je nacrtalo njihovo dete, da se sa njima rukuje, itd. su

jednostavni trikovi za uspostavljanje pozitivnog osnovnog kontakta. Iako se može učiniti da su ovi

gestovi jednostavni i bez značaja, oni pomažu u građenju odnosa sa porodicom koji je koristan za

uspostavljanje poverenja i unapređivanje njihovog daljeg angažovanja. Važno je pomoći

učesnicima da promisle o tim različitim prilikama i pomoći im da odrede kako ih treba koristiti na

strateški način.

Sada zajedno razmislite o tipovima pitanja i motivaciji za interakciju:

„Da li porodice postavljaju pitanja? Kakva pitanja postavljaju? Šta mislite, sa kakvom motivacijom

i potrebom roditelji traže interakciju?“

Ukažite da vaspitači mogu imati specifične potrebe za interakciju sa porodicama i da porodice isto

tako imaju svoje interese i motivaciju za interakciju sa vaspitačima. Promislite zajedno o značaju

priznavanja tih potreba porodice za unapređenje korisne saradnje između vrtića i kućnog

okruženja.

Aflatot strategije za uključivanje porodice (30 min) Ciljevi:

Upoznati se sa sadržajem Aflatot okvira alata za porodicu, savetima i štampanim materijalom za porodice

iz Aflatot kurikuluma i istražiti ih. Osim toga, prepoznavanje da li su te strategije za komunikaciju sa

porodicama odgovarajuće za učesnike, kao i kako se mogu prilagoditi našim potrebama i potrebama

porodica.

Materijali:

Plan aktivnosti sa decom A – Uvod u izbor alata za porodicu i Aktivnost 1, „Zajednički izbori“, str. 1

Plan aktivnosti sa decom B – Aflatot kurikulum, Aktivnost 1, „Aflaton putovanje“, str. 15

Plan aktivnosti sa decom C – Aflatot kurikulum, Aktivnost 4, „Kutija za Aflaton putovanje“, str. 26

Plan aktivnosti sa decom D – Aflatot kurikulum, Aktivnost 14, „Šta ja radim?“, str. 57

Flipčart i markeri

Flipčart sa Modelom za pružanje povratnih informacija o aktivnosti (videti u nastavku)

80

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti:

Da li je ova strategija izvodiva/primenljiva u vašem kontekstu? Zbog čega? Kako biste je mogli prilagoditi?

Na koje bi sve načine porodice mogle da reaguju?

Koji su izazovi u vezi sa uključivanjem roditelja u vašem kontekstu? Kako biste vi predstavili ovu aktivnost da biste prevazišli te izazove?

Da li mislite da bi ova aktivnost pomogla porodicama da se upoznaju sa Aflatot programom?

Da li bi im pomogla da razumeju značaj roditeljske podrške u predškolskom vaspitanju i obrazovanju? Zbog čega? Na koji način? Šta bi moglo da se uradi bolje? Kako biste je vi izmenili?

Kako možete uključiti i očeve i majke?

Koraci:

Ukratko objasniti da Aflatot program podrazumeva različite alate da bi se vaspitačima i

voditeljima pomoglo da komuniciraju sa porodicama i da bi pokušali da ih uključe u Aflatot

aktivnosti. Objasnite da postoje četiri najvažnije strategije (videti okvir Aflatot Strategije za

uključivanje porodice, koji je dat u nastavku).

Objasnite da je svaki alat fleksibilan i da se alati mogu prilagođavati potrebama voditelja.

Zamolite učesnike da se podele u četiri grupe (A, B, C i D). Dajte svakoj grupi flipčart-papir,

markere i primerke odgovarajućih štampanih materijala, kao što je opisano u okviru Materijali

(grupa A - Plan aktivnosti sa decom A, itd.).

Objasnite da svaki štampani materijal predstavlja jednu od strategija za uključivanje porodice.

Pokažite učesnicima Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti (videti u nastavku) na

zidu i podstaknite učesnike da pročitaju taj dokument i da razmisle o pitanjima na flipčart-papiru.

Dajte učesnicima 20 minuta da diskutuju i zabeleže svoje odgovore na flipčartu.

Grupne prezentacije (30 min) Ciljevi:

Diskutovati kako bi se različite Aflatot strategije za uključivanje porodica mogle realizovati i koje su od njih

pogodnije za pojedinačne potrebe. Utvrdite kako bi se one mogle kontekstualizovati i unaprediti.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Zamolite grupe da predstave postere na kojima su radile.

Pozovite svaku grupu da utvrdi kako bi se svaka od aktivnosti mogla prilagoditi tako da odgovara

pojedinačnim specifičnim potrebama.

Dajte svakog grupi 5 minuta za predstavljanje urađenog.

Rezime voditelja (5 min)

81

Ciljevi:

Rezimirati najvažnije ishode prethodne aktivnosti.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Rezimirajte najvažnije ishode prethodne aktivnosti.

Ponovo ukažite na to kako je za svaki kontekst potrebna specifična strategija da bi se obezbedilo

uključivanje porodica. Ponovite da su sve predstavljene aktivnosti predlozi kao podrška

vaspitačima i voditeljima. Sve se one mogu prilagoditi i kontekstualizovati prema specifičnim

potrebama,a raznolikost alata je razvijena kako bi se pomoglo vaspitačima i voditeljima da koriste

različite moguće pristupe, u skladu sa svojim potrebama, kontekstom, kulturnim okruženjem i

potrebama i motivacijom porodica.

82

Saveti za rad voditelja radionice: Aflatot strategije za uključivanje porodica

Da li je potrebno da se podsetite Aflatot strategija za uključivanje porodica? U nastavku dajemo sažete informacije o tim

strategijama, a možete ih pogledati i u Aflatot knjizi, Okviru alata za porodicu, na samom kraju verzije Aflatot Priručnika

na engleskom jeziku.

Aflatot Program uključuje 4 strategije kao pomoć vaspitačima i voditeljima u komunikaciji sa porodicama i u njihovom

uključivanju u aktivnosti u vrtiću.

1. Štampane beleške za porodice: ove beleške su uključene na kraju određenih aktivnosti iz Aflatot kurikuluma (videti

aktivnosti 4 i 14): to su kratka pisma koje voditelji mogu fotokopirati i dati porodicama. Njihov cilj je: da se porodice

informišu o aktivnostima koje se realizuju, predlože jednostavni nastavci tih aktivnosti koji se mogu sprovoditi kod kuće u

porodici, zajedno sa decom, pozovu porodice da učestvuju tokom određenih aktivnosti u vrtiću.

2. Okviri sa savetima: oni su takođe uključeni u Aflatot kurikulum (videti aktivnost 4). Neki od tih okvira sa savetima

pružaju jednostavne predloge za svakodnevnu komunikaciju ili interakciju sa porodicama. Oni su posebno pogodni onda

kada nije moguće realizovati nijedan oblik planirane i strukturirane interakcije.

3. Aktivnosti vezane za okvir alata za porodicu: okvir alata za porodicu se nalazi na samom kraju Aflatot kurikuluma. To

je skup aktivnosti osmišljenih za strukturisanje trenutaka susreta sa porodicama kada se porodice mogu upoznati sa

sadržajem Aflatot programa, naučiti kako treba koristiti jednostavnu strategiju da bi podržale dalje učenje kod kuće.

Predložene aktivnosti su pogodne za formalnije i strukturisane susrete vrtića i porodica. U okviru alata je predloženo

ukupno četrnaest aktivnosti, ali od vaspitača i voditelja zavisi koliko će tih aktivnosti biti realizovano, koje aktivnosti će

biti realizovane i u kom trajanju.

4. Aflatot obuka: Ove sesije obuke koje su naročito usmerene na uključivanje roditelja su još jedna od strategija

ugrađenih u Aflatot program da bi se vaspitačima pomoglo da definišu sopstveni pristup u uključivanju roditelja.

Četrnaesta sesija: Prostor napolju/van vrtića – Kontekstualizacija Aflatot

aktivnosti

2h 10 min

Sadržaj:

Prostor napolju zauzima centralno mesto u dečjem razvoju. Kada su napolju, to podstiče dečje fine i

krupne motoričke veštine dok ona istražuju okolinu, to unapređuje njihov kognitivni razvoj dok shvataju

prirodne pojave koje ih okružuju, itd. Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da su vođena, kao i

slobodna igra napolju suštinski važne za decu predškolskog uzrasta. Zbog toga Aflatot program podstiče

praktičare u predškolskom vaspitanju i obrazovanju da neke od aktivnosti realizuju napolju. I pored toga,

od suštinskog je značaja uvideti da je svako okruženje drugačije i da bi izlazak napolje negde mogao da

83

predstavlja izazov u određenom kontekstu. Zbog toga bi bilo dobro da se učesnicima obuke pomogne da

nauče kako da planiraju bezbednu i efektivnu aktivnost napolju i kako da je kontekstualizuju da odgovara

njihovom okruženju i njihovim kulturnim ograničenjima. Važno je da se ova sesija obuke iskoristi da se

naglasi potreba za prilagođavanjem ne samo ove aktivnosti, već i svih Aflatot materijala.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici obuke će naučiti kako da koriste prostor napolju kao resurs i kako da

organizuju delotvorne i bezbedne posete van vrtića. Učesnici će osim toga praktično isprobati mogućnosti

prilagođavanja Aflatot materijala i zajedno raditi na njihovoj kontekstualizaciji.

Pregled aktivnosti:

Razmišljanje i davanje ideja o: Aktivnosti napolju kao prakse aktivnog učenja / podučavanja

15 min

Grupe planiraju aktivnost napolju 50 min

Grupe predstavljaju plan aktivnosti napolju 40 min

Kontekstualizacija: Aflatot knjiga kao prilagodljivi vodič 20 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Aktivnosti napolju kao praksa aktivnog učenja/ podučavanja (15 min) Ciljevi:

Utvrditi kako prostor napolju podržava holistički dečji razvoj.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Objasnite da su aktivnosti napolju među suštinski važnim Aflatot aktivnostima (po potrebi se

možete podsetiti na drugu sesiju, kao i na uvod Aflatot knjige). Podstaknite učesnike da razmisle

zbog čega su aktivnosti napolju toliko važne.

Pokrenite diskusiju u celoj grupi postavljajući sledeća pitanja:

„Šta mislite, kako slobodna igra napolju podstiče dečji razvoj? Kako doprinosi dečjem fizičkom/

emocionalnom/kognitivnom/socijalnom razvoju?“

Podstaknite učesnike da razmisle o mogućnostima koje su im na raspolaganju u zajednici za

izvođenje dece van okruženja vrtića i o tome koje prostore van vrtića mogu koristiti:

„Ima li tamo biljaka? Drveća? Ima li tamo javnih igrališta za decu? Ima li tamo trgova? Kako

možemo koristiti te različite prostore? Koju vrstu aktivnosti možemo realizovati? Da li bi deca

uživala u tome da su van vrtića? Zbog čega?“

Naglasite ideju da postoji mnogo različitih načina da se bude napolju i mnogo različitih

mogućnosti za korišćenje prostora van vrtića kao resursa. Podsetite učesnike da budu kreativni u

tome kako uključuju Aflatot aktivnosti u svoje okruženje i da treba da ih prilagode kontekstu svoje

prakse.

84

Učesnici planiraju aktivnost napolju (50 min) Ciljevi:

Da se učesnicima pokaže kako je u Aflatot knjizi prostor napolju, odnosno prostor van vrtića uključen kao

koristan resurs za podučavanje i da se učesnici podstaknu da kreativno razmišljaju o tome kako bi se ta

aktivnost napolju mogla prilagoditi kontekstu u okruženju njihove prakse. Osim toga, razmišljati o tome

kako se delotvorno planira bezbedna aktivnost sa decom napolju, odnosno van vrtića.

Materijali:

Aktivnost 29 iz Aflatot kurikuluma, „Priroda oko nas“, str. 130.

Papirići za beleške (“post-it“) ili mali papiri

Flipčart-papiri

Markeri

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti napolju/van vrtića (videti u nastavku)

Koraci:

Počnite rad tako što ćete podstaći učesnike da diskutuju o pitanjima vezanim za bezbednost i

svakom učesniku dajte po jedan papirić za beleške.

Zamolite učesnike da rade u parovima i da definišu tri pravila bezbednosti za aktivnosti

napolju/van vrtića.

Zamolite učesnike da podele ono što su zapisali sa većom grupom, dok vi zapisujete njihove

odgovore na flipčart-papiru. Trudite se da odgovore koji su slični beležite jedne do drugih.

Ukažite da ste upravo zajedno razvili spisak za proveru u vezi sa bezbednim aktivnostima

napolju/van vrtića. Ona treba da im bude vodič kada ubuduće planiraju aktivnosti napolju/van

vrtića.

Pošto su pravila bezbednosti navedena, zamolite učesnike da se podele u manje grupe od po

četvoro do petoro učenika.

Svakoj grupi dajte kopije aktivnosti 29, „Priroda oko nas“ iz Aflatot kurikuluma i pozovite sve

grupe da prvo pročitaju aktivnost.

Kada pročitaju aktivnost, zamolite sve grupe da naprave plan aktivnosti napolju/van vrtića za

aktivnost sa decom u vrtiću u kome rade. Objasnite im da plan treba da bude što je moguće više

realističan.

85

Saveti za rad voditelja radionice:

Ovo bi mogao da bude dobar trenutak za uključivanje međugeneracijskog učenja. Diskutujte o mogućnosti i značaju

uključivanja baka i deka ili starijih ljudi u aktivnost i kako bi takav razgovor mogao da unapredi komunikaciju i da

doprinese jačanju odnosa između generacija.

Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti napolju/van vrtića

Da li je grupa razmotrila sve relevantne mere bezbednosti za izvođenje aktivnosti napolju/van

vrtića?

Da li bi planirana aktivnost bila podsticajna za aktivno učenje dece? Na koji način?

Da li je grupa uključila decu u planiranje i razvoj aktivnosti? Na koji način?

Šta vam se dopalo u vezi sa ovim planom?

Kog su uzrasta deca uključena u aktivnost?

Koliko dece učestvuje u aktivnosti?

Ko još dolazi?

Gde idete?

Šta bi mogli da budu izazovi za realizaciju ove aktivnosti?

Možemo li da uključimo roditelje? Na koji način?

Možemo li da uključimo decu u planiranje aktivnosti? Na koji način?

Možemo li da uključimo druge članove zajednice? Na koji način?

Šta ćete raditi sa decom? Da li će se deca slobodno igrati, ili ćete izvoditi neke aktivnosti?

Pokažite im Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti napolju/van vrtića na zidu i

pozovite ih da prate pitanja dok planiraju aktivnost.

Objasnite učesnicima da ne treba da odgovaraju na pojedinačna pitanja redom, već da će njihova

prezentacija biti ocenjivana na osnovu tih pitanja.

Objasnite učesnicima da imaju 40 minuta da definišu plan za aktivnost napolju/van vrtića.

Podsetite ih da vode računa o tome da koriste pristup usmeren na dete i pristup aktivnost

učenja. Ako je potrebno, zamolite ih da vam daju nekoliko primera za primenu tih pristupa.

86

Grupne prezentacije (40 min) Ciljevi:

Podeliti neke primere aktivnosti napolju/van vrtića i utvrditi kako treba planirati takve aktivnosti na

delotvoran i bezbedan način. Utvrditi kako se obezbeđuje uključivanje pristupa usmerenog na dete i

pristupa aktivnog učenja pri planiranju i izvođenju aktivnosti napolju/van vrtića.

Materijali:

Posteri koje su grupe napravile tokom prethodne aktivnosti

Koraci:

Pozovite sve grupe da predstave svoje planove. Svaka grupa će imati 10 minuta za predstavljanje

plana. Grupnu diskusiju i pružanje povratnih informacija o planovima možete izvesti ili posle

predstavljanja pojedinačnih planova, ili pošto sve grupe predstave svoje planove.

Svaka podgrupa ima 5 minuta da predstavi svoj plan.

Koristite Model za pružanje povratnih informacija o aktivnosti napolju/van vrtića za

usmeravanje diskusije posle svakog predstavljanja i za evaluaciju plana za posetu van vrtića.

Kontekstualizacija: Aflatot knjiga kao prilagodljivi vodič (20 min) Ciljevi:

Dati smernice učesnicima obuke kako da kontekstualizuju Aflatot aktivnosti; da razumeju da Aflatot

aktivnosti treba da odražavaju lokalni kontekst.

Materijali:

Aflaton planovi aktivnosti sa decom iz prethodne aktivnosti – „Priroda oko nas“

Koraci:

Počnite time što ćete ispričati učesnicima obuke sledeći scenario:

„Vrtić ’Golubica’ se nalazi u srcu velikog grada (po potrebi, možete koristiti neki određeni

grad/zemlju). Tamo nema drveća, nema parkova i nema vrtova. Zime su duge i hladne i nikako ne

možemo da budemo duže napolju.“

Zamolite učesnike da predlože načine da se praktičarima u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

u vrtiću „Golubica“ pomogne da prilagode Aflatot aktivnost „Priroda oko nas“.

Sada zamolite učesnike da rade u parovima i da ponovo pogledaju Aflatot plan aktivnosti sa

decom – „Priroda oko nas“ i da razmisle o okruženju vrtića i grada u kome rade.

Pozovite ih da u nekoliko minuta utvrde potencijalne izazove sa kojima bi se suočili u sprovođenju

Aflatot aktivnosti u kontekstu vrtića u kome rade. Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Koji su mogući izazovi za izvođenje ove aktivnosti u kontekstu vrtića u kome radite? Šta biste

mogli da promenite da bi ova aktivnost bolje odgovarala kontekstu vrtića u kome radite?“

Posle nekoliko minuta pozovite sve parove da predstave svoja razmišljanja i pozovite celu grupu

da pomogne u pronalaženju drugačijih načina za prilagođavanje ove aktivnosti kontekstu u

specifičnom okruženju koje svaki učesnik obuke opisuje.

87

Ponovite da su svi Aflatot materijali razvijeni kao fleksibilni alati koji treba da posluže kao

smernica za osmišljavanje aktivnosti sa decom svakog praktičara, na osnovu specifičnog okruženja

vrtića u kome radi.

Saveti za rad voditelja radionice:

Kontekstualizacija je kontinuirani proces koji praktičari u predškolskom vaspitanju i obrazovanju treba da nauče da

integrišu na način na koji koriste Aflatot materijale. Izvođenje prethodnih aktivnosti treba da im pomogne da dobiju

početni uvid u ovaj proces, ali će tek kroz njegovo praktikovanje naučiti da je delotvorno i dosledno primenjuju.

Zbog toga pokušajte da podsetite učesnike na potrebu za kontekstualizacijom i ponovite sledeća pitanja svaki put

kada učesnici treba da rade na Aflatot materijalima:

„Koji su mogući izazovi za izvođenje ove aktivnosti u kontekstu vrtića u kome radite?“

„Šta biste mogli da promenite da bi bolje odgovaralo kontekstu vrtića u kome radite?“

Podsetite učesnike da su oni stručnjaci: niko ne zna kakvo je okruženje vrtića u kome rade, njegova kultura, kontekst

predškolskog vaspitanja i obrazovanja bolje od njih samih!

88

Petnaesta sesija: Inkluzija u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

1h 45 min

Sadržaj:

Bez obzira na kvalitet programa, aktivnosti ili plana aktivnosti sa decom, planirani ciljevi učenja nemaju

vrednost ukoliko nisu ostvareni na način koji omogućava jednako učešće svakog pojedinačnog deteta.

Inkluzija znači da je svakom detetu dostupan program predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da u njemu

učestvuje na smislen način. To podrazumeva da su u fokusu programa jedinstvenost svakog deteta,

njegove snage i interesovanja, kao i podrška ulozi deteta kao aktivnog člana zajednice.

Inkluzivni kurikulum i praksa podučavanja ne samo da unapređuju inkluzivnu praksu, već doprinose

sprečavanju isključivanja i diskriminacije, kao i širenju „isključujućih“ stereotipa. U određenim

kontekstima, veća je verovatnoća je da će deca iz određenih etničkih ili verskih grupa, ili deca sa

posebnim potrebama iskusiti isključivanje. Zbog toga je od suštinske važnosti da se istraže oblici

ponašanja kojima nekoga isključujemo i koje ne primećujemo, kao i da se vredno radi da bi se obezbedio

inkluzivni pristup u svakoj tački naše svakodnevne prakse.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije obuke, učesnici će postati svesni izazova vezanih za inkluziju dece i svojih stavova u

vezi sa tim. Osim toga, steći će i osnovnu ideju o tome kako se u vrtićima u kojima rade treba boriti protiv

postupaka kojima se neko isključuje.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Svi smo mi različiti 10 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Koje vrste razlika 15 min

Postupci kojima se neko isključuje 40 min

Ček lista - inkluzivna praksa 40 min

Igra: Svi smo mi različiti (10 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima da razmisle o tome kako svaki učesnik ima nešto zajedničko sa ostalim učesnicima u

grupi, pri čemu je ipak drugačiji od svih ostalih ljudi.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Pozovite učesnike da stanu u sredinu prostorije.

89

Objasnite da ćete naglas izgovarati neke osobine. Svi učesnici koji imaju tu osobinu treba

da se pomere na desnu stranu sobe, a ostali treba da se pomere u levu stranu.

Počnite da izgovarate sledeće osobine i pričekajte nekoliko minuta da se grupe oforme.

Posle svake osobine, pozovite celu grupu da se vrati u sredinu prostorije pre nego što

izgovorite sledeću osobinu. U nastavku dajemo nekoliko primera, ali vi ovde slobodno

možete upotrebiti svoju kreativnost.

o Osobe sa smeđom kosom

o Osobe sa kratkom kosom

o Muškarci

o Voditelji

o Majke

o Osobe koje imaju decu

o Osobe koje su bake i deke

o Osobe koje govore više od jednog jezika

o Osobe sa brkovima

Pozovite učesnike da se vrate na svoja mesta i potom im postavite sledeće pitanje:

„Šta mislite, čemu nas ova igra uči?“

Naglasite kako je svaki pojedinac jedinstven, pri čemu istovremeno ima osobine slične

onima koje imaju drugi ljudi. Naglasite da stereotipi proizilaze iz naše nesposobnosti da

vidimo da je svaki pojedinac jedinstven. Stereotipi predstavljaju načine svrstavanja ljudi u

određene grupe (na osnovu etničke pripadnosti, roda, sposobnosti, itd.) i donošenja

uopštenog suda o njima, pri čemu te ljude ne poznajemo.

Razmišljanje i davanje ideja o: Kakve razlike (15 min) Ciljevi:

Pomoći učesnicima u promišljanju stereotipa i prakse kojima se neko isključuje.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci:

Pozovite učesnike da se podele u manje grupe od po troje do četvoro ljudi.

Pročitajte priču koju dajemo u nastavku:

„Dogodila se teška saobraćajna nesreća i vozač kamiona je brzo prebačen u bolnicu na urgentno

odeljenje. Odmah su došli i članovi porodice.“

Ostavite svim grupama 3 do 4 minuta da definišu šta se dalje dogodilo.

Pošto sve grupe završe svoje okvirne scenarije, pozovite dobrovoljce da predstave ono o

čemu su se dogovorili. Utvrdite da li je iko razumeo da je vozač kamiona možda bila žena.

Pozovite učesnike da razmisle o drugim vrstama diskriminacije. Postavite učesnicima sledeća

pitanja:

„Osim roda, prema kojim drugim kategorijama ljudi uglavnom postoji diskriminacija i

isključivanje u našoj kulturi?“ Ovde treba napomenuti da se odgovor na ovo pitanje može

90

razlikovati u zavisnosti od konteksta. Primeri za ovo mogu biti etničke manjine, verske

manjine, deca sa invaliditetom.

Razmislite o prethodno definisanom konceptu stereotipa i pozovite učesnike da razmisle i

daju ideje o nekim uobičajenim stereotipima koji se vezuju za ljude koji pripadaju određenoj

etničkoj ili verskoj grupi, itd. (koristite primere koji su primereni lokalnom kontekstu).

Praksa kojom se neko isključuje (40 min) Ciljevi:

Utvrditi kako ponašanje ili postupci praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju mogu dovesti do

isključivanja ili učvršćivanja stereotipa.

Materijali:

Kopije plana dnevnog rasporeda u vrtiću (videti u nastavku).

Flipčartovi

Markeri

Koraci:

Pozovite učesnike da se podele u četiri grupe.

Podelite svim grupama raspored dnevnih aktivnosti koji je dat u nastavku (obratite pažnju na to

da će Sedamnaesta sesija, Prostor oko nas: korišćenje vremena u našoj grupi biti posebno

usmerena na razumevanje uloge rutina i rasporeda, kao i na zajedničko osmišljavanje nekih

primera. Sada se ne treba previše fokusirati na strukturu datih dnevnih rutina, i objasnite

učesnicima da će se na tome raditi kasnije).

91

Štampani materijal: Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću Primeri postupaka kojima se neko isključuje

8:00h –

9:00h

Deca dolaze u vrtić i

obavljaju se jutarnje

aktivnosti: deca u vrtić

dolaze u pratnji članova

porodice.

Za to vreme, vaspitačica

pozdravlja roditelje i decu

koja su upravo pristigla i

razmenjuje nekoliko reči

sa njima. Ostala deca

čitaju knjige. Neka deca se

igraju u uglu prostorije.

9:00h –

9:40h

Vreme za Aflatot

aktivnost

Vaspitačica poziva svu

decu da joj se pridruže u

kutku za čitanje. Svi sede

na podu. Ona započinje

aktivnost čitanjem priče.

9:40h –

10:00h

Užina i odmor

10:00h –

11:00h

Vreme za Aflatot

aktivnost

Vaspitačica nastavlja

Aflatot program

aktivnošću koja se

nastavlja na prethodnu

aktivnost sa decom.

11:00h –

12:00h

Slobodna igra napolju

Deca mogu da koriste

prostor napolju u kome

imaju ljuljašku, tobogan i

kućicu. Deca se slobodno

92

igraju, bez uputstava

vaspitačice.

12:00h –

14:00h

Ručak/vreme za odmor

93

Pozovite grupe da od kategorija pominjanih tokom prethodne aktivnosti (rod/pol, etnička

manjina, verska manjina, deca sa invaliditetom, itd.) odaberu po jednu kategoriju koja trpi

diskriminaciju. Pozovite ih da zamisle da njihova grupa predstavlja dete koje pripada odabranoj

kategoriji koja trpi diskriminaciju. Pozovite ih da precizno zamisle i kreiraju portret tog deteta. U

nastavku dajemo pitanja koja mogu da posluže kao smernice da bismo vam pomogli u kreiranju

profila deteta:

„Kako se dete zove? Koliko ima godina? Odakle je? Koji jezik govori? Šta dete voli?“

Potrudite se da sve kategorije pomenute tokom prethodne aktivnosti budu zastupljene.

Sada zamolite učesnike da pogledaju dnevni raspored aktivnosti u vrtiću i da zamisle šta se

događa tokom svakog pojedinačnog koraka iz plana. Pozovite svaku grupu da razmisli o svim

mogućim postupcima, stavovima praktičara u vrtiću, ponašanju druge dece koje bi moglo da

izazove isključivanje, diskriminaciju ili održavanje negativnih stereotipa.

Objasnite učesnicima da imaju 20 minuta da diskutuju o odgovorima koje su dali u grupi i da

zapišu te odgovore u desnoj koloni tabele Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću i da će posle toga

predstaviti svoje komentare pred celom grupom.

U nastavku je dat primer kako bi flipčart mogao da izgleda (Primeri postupaka kojima se neko

isključuje). Po potrebi, možete pročitati učesnicima neke od primera datih u nastavku. Takvi

postupci su pak tesno povezani sa određenim lokalnim i kulturnim kontekstom, pa stoga tabelu

datu u nastavku treba koristiti samo kao pomoć za vas kao voditelja obuke kada procenite da

učesnicima treba pružiti dodatna objašnjenja. Predstavljeni primeri ne čine potpuni spisak

postupaka kojima se neko isključuje.

Posle prezentacija odgovora pojedinačnih grupa, pozovite ostale učesnike da predlože neke druge

situacije koje bi mogle da budu uzrok isključivanja deteta.

Naglasite učesnicima da u svakom trenutku postoje neki jednostavni postupci koji bi mogli da

budu uzrok isključivanje dece. Naglasite da inkluzija nije nešto čemu decu učimo dok sprovodimo

jednu aktivnosti sa decom, već da je treba ugraditi u sve postupke, svakoga dana.

Ne zaboravite da prikupite sve postere/štampane materijale o dnevnom rasporedu aktivnosti i da

ih postavite na zid prostorije. Njih ćemo koristiti tokom naredne aktivnosti.

94

Primeri postupaka kojima se neko isključuje

Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću Primeri prakse kojom se neko isključuje

8:00h –

9:00h

Deca dolaze u vrtić i

odvijaju se jutarnje

aktivnosti: deca u vrtić

dolaze u pratnji

članova porodice.

Za to vreme,

vaspitačica pozdravlja

roditelje i decu koja su

upravo pristigla i

razmenjuje nekoliko

reči sa njima. Ostala

deca čitaju knjige.

Neka deca se igraju u

uglu prostorije.

Etnička/verska pripadnost: vaspitačica je prijatna prema svoj ostaloj deci, ali

izbegava da se pozdravi i da razgovara sa roditeljima koji pripadaju nekoj

određenoj kulturnoj, etničkoj ili verskoj manjini.

Sposobnosti: u vrtiću postoje fizičke prepreke u vidu stepenica/mogućnosti

pristupa u kolicima.

Rod: postoji jasna podela igračaka u radnoj sobi – na igračke koje vaspitačica

zove igračkama za devojčice i igračkama za dečake. Devojčice se podstiču da

se igraju mame ili medicinske sestre, tako što podražavaju njihove aktivnosti

sa lutkama ili elementima kuhinje - igračke za decu. Dečaci imaju svoj prostor

za igračke, u kome se nalaze šine, autići, kocke, i dr. Vaspitačica ne podstiče

decu da se mešaju u tim prostorima za igru.

Etnička pripadnost: dete iz neke druge etničke grupe kod kuće možda govori

drugi jezik, pa zbog toga ne može dobro da se sporazumeva na jeziku kojim

govori praktičar u vrtiću. To bi moglo da znači da je tom detetu teže da se

samo pridruži grupi dece koja čitaju ili grupi koja se igra u uglu. Zbog toga

može biti izolovano ili se igrati samo.

9:00h –

9:40h

Vreme za Aflatot

aktivnost

Vaspitačica poziva svu

decu da joj se pridruže

u kutku za čitanje. Svi

sede na podu. Ona

započinje aktivnost

čitanjem priče.

Etnička pripadnost: jedno dete se muči da razume priču zbog toga što ne

govori dobro jezik.

Sposobnosti: jedno dete sa naporom prati aktivnost zbog toga što ima slab

sluh.

Sposobnosti: jedno dete sa naporom prati aktivnost zbog toga što ima slab

vid.

9:40h –

10:00h

Užina i odmor Etnička pripadnost: jedno od dece gleda u kutiju za užinu drugog deteta i

nepristojno komentariše hranu koja mu je spakovana za užinu, npr.: „Izgleda

drugačije i grozno miriše!“.

Socioekonomski aspekti: jedno dete nikada ne donosi užinu. Njegovi roditelji

nemaju novca za užinu.

10.00 –

11.00

Vreme za Aflatot

aktivnost

Vaspitačica nastavlja

Sposobnosti: aktivnost uključuje skakanje/trčanje/hvatanje, čime se isključuje

dete u kolicima.

Rod: za vreme izvođenja aktivnosti sa decom, vaspitačica hvali devojčice što

95

Aflatot program

aktivnošću koja se

nastavlja na

prethodnu aktivnost sa

decom.

su tihe i obzirne, i grdi dečake govoreći im: „Zašto se ne ugledate na

devojčice?“

Pol/rod: za vreme aktivnosti koja se nastavlja na prethodnu aktivnost,

vaspitačica deli decu u timove - tim dečaka i tim devojčica.

11:00h –

12:00h

Slobodna igra napolju

Deca mogu da koriste

prostor napolju u

kome imaju ljuljašku,

tobogan i kućicu. Deca

se slobodno igraju, bez

uputstava vaspitačice.

Pol: Dok izlaze napolje u dvorište, vaspitačica svrstava decu u kolonu tako što

ih deli po polu.

Rod: devojčice se igraju porodice, a dečaci se dobacuju loptom. Kada dečak

pokuša da se pridruži devojčicama u igri, one viču: „Ne može, ne možeš da se

igraš sa nama, ti si dečak!

Sposobnosti: dete u kolicima ne može da se pridruži ostaloj deci koja se

dobacuju loptom.

Etnička pripadnost: deca eksplicitno isključuju dete koje je pripadnik neke

etničke manjine govoreći mu da je drugačije i da ide da se igra samo.

12:00h –

14:00h

Ručak/vreme za

odmor

Socioekonomski aspekti: jedno dete nema ručak. Roditelji nemaju novca za

njegov ručak.

96

Spisak za proveru - inkluzivna praksa (40 min) Ciljevi:

Promišljati modelovanje ponašanja vaspitača u grupi kako bi se doprinelo jačanju inkluzije. Razviti Spisak

za proveru u vezi sa inkluzivnom praksom.

Materijali:

Pod idealnim okolnostima, posteri koje su učesnici napravili tokom prethodne aktivnosti pružili su bogatiju

i kulturno relevantnu sliku praksi kojima se neko isključuje u okruženju predškolskog vaspitanja i

obrazovanja u odnosu na primer koji je dat u prethodnom delu. Ako je to slučaj, tokom naredne aktivnost

uputite učesnike direktno na postere koje su napravili tokom prethodne aktivnosti. Sve postere treba da

okačite na zidove.

Ukoliko se dogodi da tokom aktivnosti nemate dovoljno primera za postupke kojima se neko isključuje,

podelite učesnicima kopije Tabele sa primerima postupaka kojima se neko isključuje koja je data u

prethodnom delu.

Spisak za proveru u vezi sa inkluzivnom praksom (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Zamolite učesnike da se ponovo podele na iste grupe kao i u prethodnoj aktivnosti. Podelite

grupama Tabelu sa primerima postupaka kojima se neko isključuje iz prethodne aktivnosti ili ih

uputite na postere koje su napravili tokom prethodne aktivnosti.

Dajte učesnicima 20 minuta da definišu sve pozitivne postupke koje bi praktičar u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju trebalo da primenjuje kako bi se sprečila praksa kojom se neko isključuje

i omogućilo da dete iz prethodne aktivnosti bude uključeno u sve aspekte aktivnosti. Objasnite

učesnicima da će svoje postere predstaviti ostatku grupe.

Po isteku 20 minuta, pozovite grupe da predstave postere. Tokom predstavljanja postera vodite

beleške o značajnim elementima na flipčartu i izbegavajte ponavljanja.

Na kraju, pokažite flipčart koji ste upravo napravili. Objasnite da svaki praktičar treba da ima ček

listu kao vodič za postupanje i podršku u organizovanju dnevnih rutina i okruženja radne sobe

kako bi se obezbedila inkluzivna praksa.

Pitajte učesnike da li se slažu sa spiskom za proveru i pozovite ih da ga zadrže kao osnovno načelo

kojim će se voditi u svakodnevnim rutinama.

Vodite računa o uključivanju elemenata iz spiska datog u nastavku – Spisak za proveru -

inkluzivna praksa. Ovaj spisak po potrebi možete štampati i podeliti učesnicima.

97

Štampani materijal: Spisak za proveru - inkluzivna praksa

Spisak za proveru - inkluzivna praksa

Pol/Rod

Delite decu u grupe ili na drugi način po nečemu što nije pol (npr. po visini, boje odeće koju nose idr.).

Obraćajte se deci kao grupi; izbegavajte da se zasebno obraćate dečacima i devojčicama.

Izbegavajte da deci dajete zadatke tokom aktivnosti u radnoj sobi, aktivnosti sa decom ili slobodne igre prema rodu – na

primer, kućni poslovi za devojčice. Zadatke bi umesto toga trebalo dodeljivati po principu rotacije.

Podstičite decu da se igraju različitim igračkama i da se zajedno igraju kockama ili sudićima za kuvanje.

Kada deci pokazuje svoju naklonost, nemojte praviti razliku između dečaka i devojčica.

Izbegavajte da koristite seksističke izraze kao što su „lutko“, „šećeru“, „dušice“ za devojčice, i slično.

o Etnička/verska pripadnost

Kada birate knjige, opcije za aktivnosti, pesmice, isl., pružajte primere kulturne različitosti.

Ako postoji manjina koja govori drugim jezikom, vodite računa o tome da postoji osoba koja može da pruži podršku u tom

smislu i naučite nekoliko reči tog manjinskog jezika (svakodnevni pozdravi, itd.)

Cenite različitost!

Pozovite decu koja su članovi etničke manjine da predstave svoje kulturno nasleđe grupi. Iskoristite to kao priliku da se

poštuje kulturna raznolikost.

o Sposobnosti:

U vrtiću svako dete samostalno može da priđe svim delovima i materijalima u okruženju učenja unutra i napolju.

Obezbedite predvidljivu dnevnu rutinu koja je i dovoljno prilagodljiva i koja se može menjati da bi se prilagodila svim

konkretnim potrebama.

Modifikujte aktivnosti kako biste obezbedili da svi u njima mogu da učestvuju.

o Sve

Prekinite svaki oblik rasističkog ili diskriminatornog ponašanja kod dece ili drugih odraslih. Objasnite zbog čega je takvo

ponašanje negativno i kako ono utiče na svu decu u radnoj sobi.

Što je češće moguće, održavajte kontakte sa porodicama; roditelji mogu osećati zabrinutost u vezi sa učešćem svoje dece

u aktivnostima sa decom.

Osim toga, pozovite roditelje da razgovaraju sa vama o onome što ih brine i potrudite se da saznate šta oni očekuju od

vrtića.

Koristite priče, pesmice, igre koje sadrže primere za raznolikost.

Stvorite okruženje koje je prijatno, pozitivno i u kome vlada poverenje: budite pozitivni i pokažite razumevanje i empatiju

za druge.

Ne plašite se da otkrivate sopstvene stereotipe i da se borite protiv njih.

Koristite različite načine pojašnjavanja i metode podučavanja.

Posmatrajte decu da biste saznali koje veštine poseduju, koja su njihova interesovanja i izazovi.

Izražavajte se primereno i kada je potrebno koristite druge oblike komunikacije.

98

99

Šesnaesta sesija: Prostor oko nas: emocionalni prostor

1h 50 min

Sadržaj:

Do ovog trenutka, učesnici obuke su detaljno ispitali šta treba da bude sadržaj aktivnosti sa decom koje se

realizuju u vrtiću i koje treba deci da pruže izazov i zabavu. Šta je pak sa emocionalnim okruženjem u

radnoj sobi u vrtiću u kome radite? Bez obzira koliko su aktivnosti dobro isplanirane, uloga praktičara u

predškolskom vaspitanju i obrazovanju je da obezbedi sigurno i prijatno okruženje, u kome vlada

poverenje i koje je emocionalno podržavajuće, u kome se deca zaista osećaju osnaženo, odgovorno i

slobodno da samostalno delaju, okruženje koje doživljavaju kao bezbedno i sigurno da izražavaju svoje

emocije, da rizikuju i da prihvate izazov. Uloga praktičara je da kroz svoju praksu i postupke stvara takvo

emocionalno sigurno okruženje.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će znati kako da obezbede emocionalno sigurno okruženje u radnoj sobi u

vrtiću u kome rade, i na koji način takvo okruženje doprinosi zdravom razvoju dece. Oni će osim toga

umeti da prepoznaju svoje stavove i postupke koji doprinose stvaranju sigurnog emocionalnog okruženja.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: igra „Gradimo empatiju“ 20 min

Naši postupci su važni: elementi bezbednog emocionalnog okruženja 30 min

Hajde da to odglumimo! 40 min

Šta treba imati na umu 20 min

Igra: „Gradimo empatiju“ (20 min) Napomena: Originalnu ideju za ovu igru je kreirao Džekson Vestenskov (Jackson Westenskow), koji je

smislio igru „Gradimo empatiju“ da bi pomogao učenicima da nauče šta je empatija. Pogledajte video na

adresi u nastavku da saznate nešto više o njegovoj ideji: https://www.facinghistory.org/resource-

library/video/watch-jackson-westenskows-proposal-empathy-builders.

Ciljevi:

Pomoći učesnicima u promišljanju značenja empatije; učesnici razumeju značaj sposobnosti da se

razumeju perspektive i osećanja drugih za zajedničko ostvarivanje ciljeva.

Materijali:

Papirići za beleške („post-it“) različitih boja.

Kartice sa zadacima za učesnike u igri (videti u nastavku). Ne zaboravite da izmenite zadatke u skladu sa

bojama papirića koji su vam na raspolaganju.

Koraci:

100

Zamolite učesnike da se podele u grupe od po petoro do šestoro učesnika.

Dajte svakoj grupi papiriće za beleške različitih boja.

Objasnite da je cilj igre za svaku grupu da od papirića napravi najdužu liniju.

Objasnite da unutar grupa učesnici treba da sarađuju da bi napravili liniju od papirića.

Objasnite da učesnici u grupi naizmenično postavljaju sledeći papirić u liniju.

Objasnite da se papirići mogu dodavati u liniji, ali da se mogu i skidati sa linije.

Zamolite učesnike da počnu, a Vi se šetajte od jedne do druge grupe oko stolova.

Posle nekoliko minuta prekinite igru. Sada objasnite da treba da nastave da sarađuju da bi

napravili liniju od papirića, ali da ovoga puta ne smeju da govore. Osim toga, svakom igraču dajte

karticu sa zadatkom i objasnite da svaki učesnik mora da ispuni zahtev sa kartice sa zadatkom

koju je dobio da bi pobedio u igri dok grupa nastavlja da pravi liniju. Objasnite da učesnici ne

smeju da pokazuju kartice sa zadacima drugim članovima tima.

Posle nekoliko minuta prekinite igru i pozovite učesnike da dodaju kartice sa zadacima igraču sa

svoje leve strane. Pozovite ih da nastave da prave linije od papirića prema istim uputstvima kao i

pre toga – ne smeju međusobno da razgovaraju i ne smeju jedni drugima da pokazuju kartice sa

zadacima koje su dobili, a treba da nastave da prave liniju od papirića.

Posle nekoliko minuta ponovite uputstvo iz prethodne stavke i pozovite učesnike da dodaju

kartice sa zadacima igračima sa svoje leve strane. Pozovite ih da nastave da igraju igru.

Posle nekoliko minuta prekinite igru. Sada učesnicima postavite sledeća pitanja:

„Kada vam je bilo lakše da pravite liniju od papirića, tokom prvog, drugog ili trećeg kruga igre?

Zbog čega?“

Pozovite učesnike da razmisle o tome kako su posle prvog kruga učesnici počeli da shvataju

razloge za postupke drugih, što im je pomoglo da sarađuju na konstruktivan način. Postavite

učesnicima sledeća pitanja:

„Kako ste se osećali kada ste pokušavali da ispunite zahteve navedene na kartici koju ste dobili,

dok vas drugi nisu razumeli i dok su radili protiv vas? Kako ste se osećali kada su ljudi oko vas

napokon razumeli vaše postupke?“

Objasnite da ste se do sada fokusirali na aktivnosti okruženja predškolskog vaspitanja i

obrazovanja. Šta će se dogoditi ako deca osećaju da ih mi ne razumemo?

„Šta mislite, šta bi moglo da se dogodi ako praktičar u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

isplanira odličnu aktivnost sa decom, ali ne osluškuje i ne prizna emocije i osećanja dece?“

Objasnite da ćete se tokom ove sesije obuke fokusirati na to kako praktičari mogu izgraditi

sigurno emocionalno okruženje u kome se deca osećaju shvaćeno, u kome ona osećaju da ima ko

da ih sasluša i u kome osećaju slobodu da se izraze.

101

Štampani materijal: Kartice sa zadacima

Ružičasti

papirić mora

da bude

pored zelenog

papirića

Dva ružičasta

papirića

moraju da

budu jedan do

drugoga

Zeleni papirić

mora da bude

pre žutog

papirića

Tri žuta

papirića

moraju da

budu

poređana

uzastopno

jedan za

drugim

Crveni papirić

mora da bude

do žutog

papirića

U redu sme da

bude samo

jedan crveni

papirić

102

Naši postupci su važni: elementi sigurnog emocionalnog okruženja (30 min) Ciljevi:

Prepoznati elemente koji doprinose stvaranju sigurnog emocionalnog okruženja u vrtiću.

Materijali:

Papirići za beleške („post-it“)

Flipčart

Flipčart sa zaglavljima koja se odnose na različite aspekte ponašanja (videti u nastavku)

Početak:

Podelite učesnicima po nekoliko papirića za beleške.

Pročitajte učesnicima sledeći scenario:

„Rašid ima 4 godine. On pokušava da vrati špil karata u kutiju, ali se muči i postaje sve nervozniji

zašto što karte nikako ne mogu lepo da stanu u kutiju. Gospodin Ahmed mu priđe, čučne da bi

Rašid mogao da ga gleda u oči i, dok se dečaku oči već pune suzama, kaže mu: „Baš je lepo od

tebe što vraćaš igračke na mesto. Znam zašto te ove karte koliko ljute, sve su različitih veličina, pa

ih je jako teško vratiti u kutiju! Hajde da probamo da ih okrenemo drugačije“ i navodi ruku deteta

tako da se karte okrenu i da sada mogu da stanu u kutiju. Rašid posle toga uzima druge karte i

ovog puta uspeva da ih sam poređa tako da mogu da stanu u kutiju. „Odlično! Odlično si to

uradio“, kaže mu gospodin Ahmed.

Sada pozovite učesnike da razmisle o tome kako je gospodin Ahmed svojim postupcima stvorio

sigurno emocionalno okruženje. Postavite učesnicima sledeće pitanje:

„Kako bi g. Ahmed mogao da doprinese uspostavljanju sigurnog emocionalnog okruženja u kome

je Rašid osećao da ga razumeju, hrabre, prijatno i kompetentno?“

Zamolite ih da zabeleže svoje odgovore na papiriće.

Sada im pokažite flipčart sa sledeća tri zaglavlja koja se odnose na ponašanje:

Fizički postupci Jezik i komunikacija Emocionalno ponašanje (sve što ima veze sa osećanjima)

Pozovite učesnike da jedan po jedan postavljaju svoje odgovore pod zaglavljem za koje smatraju

da odgovara odgovoru.

U nastavku navodimo primer kako bi tabela mogla da izgleda.

103

Fizičko ponašanje Jezik i komunikacija Emocionalno ponašanje

On rukom usmerava dečakovu ruku On je prišao detetu On je čučnuo da bi bio u ravni dečaka On gleda dete u oči

On govori da Rašid može da stavi karte u kutiju On koristi pozitivne izjave i hrabri dete da uspe

G. Ahmed kaže da Rašid oseća bes ili frustraciju i on ta osećanja prihvata G. Ahmed ne umanjuje značaj tog osećanja On daje pozitivne povratne informacije o tome što dete radi On pomaže Rašidu i pre nego što je Rašid tražio pomoć

Pošto su svi učesnici dobili priliku da postave svoje papiriće sa odgovorima na flipčart, ponovite da

se stvaranje pozitivnog i sigurnog emocionalnog okruženja u vrtiću odnosi na to kako mi

razumemo dečje emocije, saosećamo sa njima i izražavamo ih rečima, ali da se istovremeno

odnosi i na naš jezik tela, odnosno držanje, na fizičke postupke i na strategiju komunikacije.

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Šta bi se dogodilo u istoj situaciji da je, umesto što je čučnuo pored dečaka i pomogao mu vodeći

mu ruku, g. Ahmed sedeo u svojoj stolici, pogledao Rašida sa visine i povikao: „Ne! Ne tako! Prvo

treba da staviš u kutiju veće karte i da ih okreneš drugačije jer inače nikada neće stati u kutiju!“

Šta je drugačije u ovom scenariju? Šta mislite, kako se Rašid oseća? Šta će se posle toga

dogoditi?“

Na kraju, pozovite učesnike da razmisle o sledećem pitanju:

„Zbog čega je sigurno emocionalno okruženje toliko važno?“

Hajde da to odglumimo! (40 min) Ciljevi:

Vežbanje primene modela ponašanja kojima se gradi sigurno emocionalno okruženje u vrtiću.

Materijali:

Fotokopirajte narednih pet scenarija (opciono, umesto toga možete pročitati naglas ovih pet scenarija i

zamoliti grupe da prave beleške o njima).

Koraci aktivnosti:

Zamolite učesnike da se podele u pet grupa. Svakog grupi dajte jedan od scenarija koji su dati u

nastavku:

104

Štampani materijal: Hajde da to odglumimo! - scenariji

Prvi scenario: Vlada se igra sa Markom u pesku. Iznenada, Vlada

naglo ustane i počinje da plače i šutira Marka.

Drugi scenario: Marija boji za stolom i za to koristi četkice, ali se

nervira zato što su se četkice uprljale i zato što se boje razmazuju i

mešaju: boje su se pomešale i sve na crtežu postaje smeđe.

Treći scenario: Deca se igraju na igralištu van vrtića, kada Andrija

iznenada odluta nekuda sam i krene ka ulici.

Četvrti scenario: Tokom aktivnosti sa decom kada deca crtaju, Ivan

počinje da crta flomasterima po zidovima radne sobe.

Peti scenario: Sva deca se igraju napolju u dvorištu, viču i radosno

trče. Marta sedi sama na travi sa strane, gleda u travu i drži glavu

naslonjenu na ruke.

105

Objasnite da svaka grupa treba da zamisli šta bi se dalje događalo u ovim scenarijima i kako bi

vaspitači reagovali. Grupe imaju 10 minuta da se pripreme da odglume dati scenario i ono što će

se dalje dogoditi. Neki učesnici glume decu u ovim scenama, a neki glume vaspitače u vrtiću.

Vodite računa da nijedna scena ne traje duže od 3 do 4 minuta.

Pošto prođe 10 minuta, pozovite grupe da odigraju svoje scene pred ostalim učesnicima.

Posle svake prezentacije zamolite celu grupu da diskutuje o sceni i postavite im sledeća pitanja:

„Šta mislite, kako se dete osećalo pre intervencije vaspitača? Šta mislite, kako se dete oseća posle

intervencije vaspitača? Zbog čega?“

Šta nikada ne treba da zaboravimo (20 min) Ciljevi:

Definisati niz smernica da bi se praktičari u vrtiću podržali u stvaranju pozitivnog i sigurnog emocionalnog

okruženja u vrtićima.

Materijali:

Flipčart

Markeri

Spisak za prioveru - sigurno emocionalno okruženje (videti u nastavku) opciono

Koraci aktivnosti:

Pošto smo do sada već istražili šta je emocionalno okruženje i kojim modelima ponašanja

možemo uspostaviti sigurno emocionalno okruženje u radnoj sobi, došao je pravi trenutak da

pozovemo učesnike da zajedno sastavimo Spisak za proveru u vezi sa sigurnim emocionalnim

okruženjem.

Pozovite učesnike da navedu sve oblike fizičkih postupaka, postupaka u komunikaciji i verbalnih

i afektivnih postupaka o kojima treba da vode računa tokom prakse, kako bi obezbedili sigurno

emocionalno okruženje tokom aktivnosti sa decom.

Pogledajte tabelu sa spiskom za proveru u vezi sa sigurnim emocionalnim okruženjem dat u

nastavku i vodite računa o tome da sve njegove stavke budu obuhvaćene. Ako je potrebno,

spisak možete odštampati i podeliti ga učesnicima.

106

107

Štampani materijal: Spisak za proveru - sigurno emocionalno

okruženje

Domen fizičkog ponašanja Verbalno ponašanje i komunikacija Domen afektivnog ponašanja

Vodite računa da je fizički prostor dostupan svoj deci, bez obzira na njihove fizičke sposobnosti.

Pomažite dece tako što ćete im fizički pokazivati željeno ponašanje (zajedničko modelovanje pokreta).

Kada razgovarate sa decom, budite u fizičkoj ravni sa njima.

Gledajte decu u oči. Vaš govor tela i izrazi lica

treba da budu pozitivni, prijatni i topli.

Vodite decu za ruku: to čini da se deca osećaju sigurno i vođeno.

Zaustavite negativno ponašanje; ako npr. neko jedno dete udara ili šutira drugo dete, treba ga u tome zaustaviti, odvesti u stranu na trenutak i ostaviti mu vremena da se opusti i pomoći mu da razmisli o onome što se dogodilo.

Nikada i ni pod kojim okolnostima ne treba pribegavati kažnjavanju čiji je cilj nanošenje fizičkog ili emocionalnog bola ili poniženje.

Ostanite pribrani! Budite uzor deci!

Pružite jasno objašnjenje za SVOJE postupke i odluke: na primer, ako jedno dete udara drugo dete, a vi kažete „Nema udaranja!“, to samo znači da je jači i moćniji autoritet to rekao. To decu uči da se ne sme udarati, ali im ne objašnjava ZAŠTO to ne smeju da rade. Umesto toga, trebalo bi da kažete „Ne želim da udaraš drugu decu zato što ih to boli. Kaži mi zbog čega si ljut-a, pa ćemo naći način da to rešimo!“

Prvo slušajte, pa tek onda govorite.

Slušajte pažljivo kada deca komuniciraju sa vama.

Koristite pozitivna uputstva, izbegavajte da koristite izjave koje sadrže negaciju: umesto „Prestani da vičeš“, možete da kažete „Budi tiši-a“; umesto „Prestani da jurcaš“, možete da kažete „Sedi, molim te“.

Jasno definišite i izrazite pravila.

Izbegavajte nadmetanje ili ga svedite na minimum.

Podstičite saradnju. Obraćajte se toplim i

prijatnim glasom, i izbegavajte vikanje.

Budite uzor deci!

Budite smireni, pozitivni i topli.

Pohvalite decu zbog njihovog ponašanja, ali ne samo onda kada ona postupaju po vašim uputstvima.

Posvetite pažnju deci i podržite ih pre nego što ona to traže.

Verbalizujte i cenite dečja osećanja.

Nemojte ignorisati i umanjivati značaj dečjih emocija: ako dete plače zato što je izgubilo lutku, vama se može učiniti da to nije važno, ali je njemu to veoma važno!

Izražavajte SVOJA osećanja. Decu treba dobro da

poznajete: posmatrajte ih, razgovarajte sa njima i slušajte ih, razgovarajte sa njihovim porodicama, upoznajte njihov svet.

Budite uzor deci!

108

Sedamnaesta sesija: Prostor oko nas: korišćenje vremena

1h 15 min

Sadržaj:

Tokom prethodne aktivnosti smo videli koliko je važno stvoriti sigurno emocionalno okruženje.

Podržavanje dece inkluzivnim, prijatnim i podsticajnim ponašanjem nije jedini način da se stvori takvo

sigurno okruženje. Uspostavljanje jasno prepoznatljivih i predvidljivih rutina i rasporeda u dnevnoj praksi

predstavlja još jedan ključni sastojak za stvaranje takvog sigurnog mesta za decu.

Rutine i rasporedi aktivnosti podržavaju osećaj sigurnosti i samopouzdanja kod dece, ona znaju šta mogu

da očekuju, šta će se dogoditi i kada. Deca mogu da predvide pravila i odgovornosti vezane za svaki

segment dana, mogu da budu samostalnija u tome što rade zbog toga što znaju šta se od njih očekuje da

rade u datom segmentu dana. Predvidljive rutine i dnevni raspored aktivnosti pomažu deci da budu

odgovornija, samostalnija i sa više samopouzdanja, da budu opuštenija i spremnija da sarađuju.

Osim toga, predvidljiva rutina podržava praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u izvršavanju

njegovog zadatka: neće vam se činiti da vam je dan predug vremenski period tokom koga u svakom

trenutku morate da smišljate nešto drugo da biste držali decu pod kontrolom. Ona vam osim toga pomaže

i da strukturišete svoju praksu.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije obuke, učesnici će umeti da prepoznaju neke od razloga zbog kojih su rutine i

rasporedi od suštinske važnosti u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Učesnici će takođe

umeti da definišu dnevni raspored aktivnosti i određene rutine u aktivnostima u vrtićima u kojima rade.

Kratak pregled aktivnosti:

Razmišljanje i davanje ideja o: rutine radionice 15 min

Naš dnevni raspored aktivnosti u vrtiću 40 min

Određivanje rutina u aktivnostima 20 min

Razmišljanje i davanje ideja o: Rutine u okviru radionice (15 min) Ciljevi:

Razumeti šta su rutine. Utvrditi neke od razloga zbog kojih su rutine važne za decu i kada odrastu.

Materijali

Nisu potrebni.

Koraci:

Pozovite učesnike da pogledaju raspored rada za radionicu i da uporede svaki dan radionice:

109

Saveti za rad voditelja radionice:

Rutine i rasporedi aktivnosti: Tehnički gledano, postoji razlika između ove dve reči. Rutine su aktivnosti i procedure

koje se redovno sprovode, koje uvek izvodimo na isti način. To su pojedinačni koraci koje izvršavamo tokom aktivnosti

(pranje zuba, početak radnog dana na poslu, itd.).

Rasporedi aktivnosti predstavljaju širu sliku: niz aktivnosti kojima ispunjavamo dan. To je spisak planiranih aktivnosti ili

stvari koje moramo da uradimo.

Tokom ove sesije se fokusiramo i na rutine i na rasporede aktivnosti. I rutine i rasporedi aktivnosti su od presudne

važnosti u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja i treba ih pažljivo uspostaviti i redovno izvršavati.

„Šta ste sve primetili?“

Ukažite učesnicima na to da je struktura svakog dana slična. Postavite im sledeća pitanja:

„Koje su komponente strukture dana radionice? Po čemu su svi dani radionice slični?“ (tj., svaki

dan je strukturisan oko dve prepodnevne sesije i dve popodnevne sesije, svakoga dana postoji

pauza tokom prepodneva, pauza za ručak, itd.)

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Šta mislite, zbog čega je svaki dan radionice strukturisan na sličan način? Da li je to korisno? Zbog

čega? Šta mislite, kako to utiče na vaše učešće i angažovanje? Kako takva struktura dana utiče na

to šta osećate u vezi sa radionicom?“

Objasnite učesnicima da slična struktura svakoga dana tokom radionice pomaže da se uspostavi

raspored i rutina: način da se stvari rade na sličan, predvidljiv način. Pozovite učesnike da

razmisle i da se prisete neke druge posebne rutine u životu: početak radnog dana na poslu,

pripreme pred spavanje, itd.

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Zbog čega uspostavljamo rutine i imamo utvrđene i jasne rasporede u životu? Koje su koristi od

jasnih rasporeda i rutina?“

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Na osnovu vaših iskustava u praksi sa malom decom, kakvi rasporedi aktivnosti i rutine dobro

funkcionišu sa njima? Zbog čega? Šta mislite, zbog čega su rutine u svakodnevnoj praksi u vrtiću

naročito važne za malu decu?“”

110

Saveti za rad voditelja radionice:

Zašto se toliko insistira na tome? Zbog čega su rasporedi aktivnosti i rutine toliko važni za predškolsku decu?

Predvidljivi rasporedi aktivnosti i rutine podržavaju decu tako da se ona osećaju sigurno i bezbedno: deca su veoma

zauzeta učenjem i istraživanjem. Za njih svaki delić sveta predstavlja jedno novo iskustvo: otkrivanje nove reči, učenje

kako se pasulj pretvara u biljku, itd. Dok uče nove stvari, njihov svet se stalno menja. Ugrađivanje svih tih novih

iskustava u utvrđene i predvidljive strukture pomaže deci da se osećaju manje uznemireno i pod stresom oko onoga

što treba dalje da se dogodi. Deca se plaše nepoznatog (kao i svi mi ostali). Zamislite da ste se upravo preselili u neku

drugu zemlju u kojoj jedva možete da se sporazumevate na njihovom jeziku i u kojoj ne znate lokalne običaje, kada se

tek navikavate na sve to i fascinirani ste i uzbuđeni zbog toga, ali vas sve to istovremeno pomalo plaši. Kako biste se Vi

osećali da znate kakav je plan da taj dan? Gde ćete biti ujutru i šta ćete raditi popodne?

Osim toga, utvrđena rutina pomaže deci da se osećaju osnaženo i da budu samostalnija: ako znaju da je posle pričanja

priče vreme za užinu, na primer, deca znaju da kada se završi priča treba da vam pomognu da vratite knjige i jastuke na

mesto, znaju da treba da uzmu torbe i izvade užine, znaju gde treba da idu i šta treba da rade. Zar vam se ne čini da

rutine mogu učiniti i vaš život, kao praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, lakšim?

Naš dnevni raspored aktivnosti u vrtiću (40 min) Ciljevi:

Utvrditi karakteristike dnevnog rasporeda aktivnosti u koji su ugrađeni pristup usmeren na dete i pristup

aktivnog učenja. Naučiti kako treba razviti dnevni raspored aktivnosti u okruženju predškolskog vaspitanja

i obrazovanja i koje elemente treba uključiti u raspored aktivnosti.

Materijali:

Flipčartovi

Markeri

Spisak za proveru – Raspored aktivnosti u vrtiću (videti u nastavku) opciono

Koraci aktivnosti:

Počnite tako što ćete zamoliti učesnike da vam pomognu da se prisetite karakteristika Aflatot

deteta i njegovih potreba koje su definisane tokom prethodnih sesija (videti naročito sesije br. 3-

4-5, sesiju 16: Prostor oko nas – fizički prostor, i osim toga pogledati uvod u Aflatot Priručnik,

stranicu 7. verzije na engleskom jeziku).

o Deca su sposobna i kompetentna.

o Deca imaju različite i raznolike potrebe i prava i odgovornosti.

o Deca poseduju znanja, iskustva i interesovanja oko kojih treba fokusirati učenje.

o Deca uče kroz samostalno istraživanje.

o Deca su po prirodi radoznala.

o Deca uče kroz igru.

o Deca uče iz socijalnih interakcija.

111

Objasnite da naš dnevni raspored aktivnosti u vrtiću treba da odražava način na koji mi

razmišljamo o detetu i način na koji ga mi vidimo, kao i naše tumačenje učenja. Postavite

učesnicima sledeće pitanje:

„Kako raspored aktivnosti u vrtiću odražava Aflatot pristup i stavove u vezi sa detinjstvom i

decom?“

Pozovite učesnike da razmisle i daju ideje i da potom navedu odgovore do kojih su došli na

flipčartu. Vodite računa o tome da se odgovorima obuhvati Spisak za proveru – Raspored

aktivnosti u vrtiću koju navodimo u nastavku. Ako je potrebno, spisak za proveru rasporeda

aktivnosti u vrtiću možete odštampati i podeliti učesnicima obuke.

112

Spisak za proveru – Raspored aktivnosti u vrtiću:

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da sledi predvidljiv niz aktivnosti,

da se deca osećaju sigurno i samouvereno.

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da bude fleksibilan da bi se

prilagođavao različitim potrebama i raspoloženjima dece, vremenskim

uslovima, itd.

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da uključuje mogućnost da deca

pomažu u planiranju dana, da bi se obezbedilo uključivanje dece u

učenje.

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da uključuje različite vrste

aktivnosti (pesme, pravljenje, vreme za priče, vreme za popodnevni

odmor, slobodnu igru, itd.) kako bi se obezbedila raznovrsnost (pristup

izbora alata).

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da bude takav da se neke

aktivnosti odvijaju istovremeno, da bi deca mogla da biraju šta žele da

rade.

Naš dnevni raspored aktivnosti treba da uključuje dovoljno vremena za

prelaz sa jedne na drugu aktivnost.

Štampani materijal: Spisak za proveru – Raspored aktivnosti u vrtiću

113

Sada zamolite učesnike da se podele u četiri grupe. Svakoj grupi dajte flipčart i marker.

Objasnite svim grupama da imaju 20 minuta da sastave realističan dnevni raspored aktivnosti za

vrtić u kome rade. Objasnite da će grupe A i B praviti plan za grupu dece od 3-4 godine, dok će

grupe C i D raditi na rasporedu aktivnosti za grupu dece starosti 5-6 godina. Objasnite da treba

tačno da navedu vreme i trajanje svake aktivnosti i da treba da uključe Aflatot aktivnosti u plan.

Objasnite da nakon 20 minuta treba da budu spremni da predstave dnevne planove aktivnosti u

većoj grupi i da će svaka grupa biti ocenjivana na osnovu toga da li njihov plan poštuje i

unapređuje karakteristike i veštine Aflatot deteta, u skladu sa spiskom za proveru – Dnevni

raspored aktivnosti u vrtiću koja je data u prethodnom delu.

Posle 20 minuta pozovite grupe da predstave ono što su uradile. Svaka grupa ima 5 minuta za

prezentaciju i posle svake prezentacije pozovite ostale učenike da daju povratne informacije i

svoje sugestije, na osnovu toga da li je predstavljeni raspored aktivnosti u skladu sa Spisak za

proveru – Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću.

Na kraju započnite razgovor sa učesnicima tako što ćete im postaviti sledeće pitanje:

„Koje su najvažnije razlike između dnevnog rasporeda aktivnosti za decu starosti od 3 do 4 godine

i za decu starosti od 5 do 6 godina?“

Konačno, naglasite da ne postoji savršeni dnevni raspored aktivnosti: svaki raspored treba

isprobavati u praksi i treba ga prilagođavati konkretnom okruženju radne sobe. Nema dve iste

grupe dece, pa ćete zbog toga svaki put morati da menjate raspored aktivnosti.

Prepoznavanje rutina u aktivnostima (20 min) Napomena: Nema tačnog niti pogrešnog odgovora za vrstu rutine koju treba ustanoviti za pričanje priča,

slobodnu igru, itd. Rutina će u velikoj meri zavisiti od vremena, ličnih izbora praktičara u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju, dece, itd. Jedini cilj ove vežbe jeste da se učesnici podstaknu da razumeju da je

planiranje i uspostavljanje rutina suštinski važno i da im pomaže da dođu do praktičnih primera kako se

sve rutine mogu planirati. Ako vam i pored toga trebaju primeri za rutinu, u nastavku možete naći primere

rutina za vreme dolaska dece u vrtić i za ručak, odnosno užinu.

Cilj:

Utvrditi ulogu rutina u okruženju predškolskog vaspitanja i obrazovanja i koristi koje rutine pružaju za

stvaranje sigurnog emocionalnog okruženja. Navesti neke primere rutina vezanih za različite vrste

aktivnosti.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci aktivnosti:

Podsetite učesnike da su rutine mali postupci koje redovno izvodimo u okviru neke aktivnosti ili

zadatka. Da biste im dali jasan primer za to, pozovite učesnike da izvedu sledeću vežbu

razmišljanja i davanja ideja na određenu temu.

Svakom učesniku dajte papir i objasnite da imaju jedan minut da zabeleže što je moguće više

rutinskih postupaka koje izvode pre nego što odu na spavanje. Zamolite ih da budu što je moguće

precizniji (tuširanje, pranje zuba, oblačenje pižame, izgovaranje molitve, itd.).

114

Primeri za rutine:

Vreme dolaska dece u vrtić:

Praktičar u vrtiću i deca se pozdravljaju.

Jakne se kače na čiviluk.

Rančevi se ostavljaju na policu za rančeve.

Iz rančeva se vade kutije sa užinom i stavljaju se u policu za užinu ili u frižider.

Seda se u krug da bi se pripremili za aktivnost/ide se u prostor za igru u kome je deci dozvoljeno da se igraju

dok se čeka na početak aktivnosti.

Vreme za ručak/užinu:

Praktičar uvek poziva decu da se spreme za ručak tako što im kaže: „Vreme je za…“ a deca zajedno uglas

odgovore „Ručak!“.

Deca stanu u vrstu i idu u prostor za ručavanje.

Deca idu u prostor za ručavanje i pevaju pesmu o ručku.

Deca znaju gde dobijaju hranu.

Deca znaju gde treba da sednu: svako dete uvek sedi na istom mestu.

Kada završe sa jelom, deca znaju gde se nalazi korpa za smeće.

Kada se sve završi, svi zajedno pevamo pesmu za raspremanje.

Posle jednog minuta, zamolite dobrovoljce da pročitaju šta su zapisali.

Sada zamolite učesnike da se podele u parove. Objasnite da svaki par ima 2 do 3 minuta da zapiše

što je moguće više strategija za rutine u vezi sa vremenom kada deca dolaze u vrtić. Postavite

učesnicima sledeće pitanje:

„Koji su sve pojedinačni mali koraci koje biste uvodili deci da im pomognete da predvide šta će se

dalje događati i šta ona treba da rade kada ujutru uđu u radnu sobu?“

Nakon 3 minuta, zamolite nekoliko parova da pročitaju šta su sve napisali.

Sada ponovite istu vežbu tako što ćete ovoga puta pozvati parove da razmisle o mogućim

rutinama u vezi sa ručkom/užinom.

115

Osamnaesta sesija: Prostor oko nas: fizički prostor

1h 30 min

Sadržaj:

Do sada smo videli da prostor u vrtiću nije uređen na neutralan način: način uređenja prostora u vrtiću

određuje da li je okruženje inkluzivno (videti petnaestu sesiju: Inkluzija u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju), da li je okruženje prijatno, da li je proces učenja usmeren na decu i da li su deca aktivno

uključena (videti treću, četvrtu i petu sesiju).

Način na koji je uređen prostor unutar i izvan vrtića odražava vaša uverenja u vezi sa decom i načinom na

koji ona uče.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će umeti da odrede kako treba urediti okruženje radne sobe tako da se deci

obezbedi samostalno učenje i slobodno istraživanje, aktivno učešće u učenju, inkluzija i sigurnost.

Kratak pregled aktivnosti:

Igra: Novo okruženje 20 min

Prostor za aktivno i angažovano dete 20 min

Planirajte uređenje radne sobe u kojoj radite 50 min

Igra: Novo okruženje (20 min) Ciljevi:

Podržati učesnike u promišljanju načina na koje okruženje radne sobe utiče na naša očekivanja, na

aktivnosti i na dinamiku grupe.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci aktivnosti:

Pre dolaska učesnika, promenite malo raspored u prostoriji: umesto da stolice na kojima učesnici

sede budu poređane u krug, rasporedite ih u redove. Ako u prostoriji ima stolova ili klupa,

razmestite stolice za stolove i uredno postavite papir i olovku na svaki sto. Svoju stolicu postavite

za sto ili klupu.

Pozovite učesnike da ponovo zazumu svoja mesta, pa i vi sedite za sto.

Postavite učesnicima sledeća pitanja:

116

Flipčart: Karakteristike Aflatot deteta

o Deca su sposobna i kompetentna.

o Deca imaju potrebe i prava i odgovornosti.

o Deca poseduju znanja, iskustva i interesovanja oko

kojih treba fokusirati učenje.

o Deca uče kroz samostalno istraživanje.

o Deca su po prirodi radoznala.

o Deca uče kroz igru.

o Deca uče iz socijalnih interakcija.

„Da li vam se čini da je raspored u prostoriji nešto drugačiji? Šta mislite, šta je drugačije? Kako

raspored u prostoriji menja ono što osećate u vezi sa ovom radionicom? Šta mislite, kakve će biti

aktivnosti tokom radionice ako ostavimo ovakav raspored u prostoriji?“

Pozovite učesnike da razmisle o tome kako jednostavna promena u rasporedu može da promeni

atmosferu u prostoriji:

„Kako promena rasporeda menja interakcije među učesnicima? A šta je sa odnosom učesnika

prema voditelju radionice?“

Naglasite da je od interaktivne radionice, susreta jednakih, radionica sada dobila tradicionalniju

vrstu okruženja sa frontalnim predavanjem. Naglasite osim toga i da je to što vi sedite odvojeni od

njih za zasebnim stolom uspostavilo drugačiju hijerarhiju i dinamiku moći.

Objasnite da slično tome, raspored u radnoj sobi može u velikoj meri da utiče na proces učenja i

da način na koji koristimo i uređujemo prostor odražava naše stavove o deci i detinjstvu.

Prostor za aktivno i angažovano dete (20 min) Ciljevi:

Učesnici znaju osnovna načela uređenja radne sobe koje odražava pristup aktivnog učenja i pristup

usmeren na dete.

Materijali:

Flipčart sa karakteristikama Aflatot deteta (videti u nastavku)

Papirići za beleške („post-it“)

Koraci aktivnosti:

Pokažite učesnicima flipčart sa karakteristikama deteta prema definiciji iz Aflatot Priručnika (videti

u nastavku).

Voditelji bi trebalo da su do sada već upoznati sa svim elementima sa ovog spiska, pošto su oni

već ispitivani tokom prethodne sesije obuke (videti naročito treću, četvrtu i petu sesiju, a naročito

str. 26, i osim toga pogledati uvod u Aflatot Priručnik, stranicu 7. verzije na engleskom jeziku).

Sada svim učesnicima podelite po nekoliko papirića. Zamolite ih da zamisle dete sa svim

prethodno navedenim karakteristikama uđe u vrtić. Postavite učesnicima sledeća pitanja:

117

„Kako bi prostor u vrtiću i izvan vrtića trebalo da izgleda da bi odražavao naše stavove o ovom

detetu?“

Dajte učesnicima 2-3 minuta da zapišu praktične savete za korišćenje i uređenje prostora.

Sada pozovite učesnike da rade u parovima i da uporede spiskove koje su napravili. Objasnite da

ukoliko neko od partnera u paru ima odgovor koji drugi partner nema, ovaj drugi partner treba da

zapiše taj odgovor.

Sada zamolite sve parove da kažu šta su zapisali: ako se svi u grupi slažu sa odgovorima, zabeležite

ih na flipčartu. Zamolite parove da ne ponavljaju odgovore koji su već navedeni.

Na kraju pokažite flipčart i objasnite kako bi ono što je na njemu zabeleženo moglo da predstavlja

smernice za uređenje prostorije kojim bi se obezbedilo aktivno učešće deteta, kao i pristup učenju

koji je usmeren na dete.

Pre nego što pređete na sledeću aktivnost, postavite učesnicima sledeća pitanja:

„Ima li još nekih dodatnih pitanja koje bi trebalo imati na umu ako dete koje smo pominjali ima

neke posebne potrebe? Da li bi još nešto trebalo imati na umu da bi se obezbedilo da svi prostori

budu bezbedni i pristupačni?“

Planirajte uređenje radne sobe (50 min) Napomena: Ova aktivnost je inspirisana knjigom „Revidirani priručnik za zaposlene u vrtićima“ (“Revised

Manual for Day Care Workers”) Odeljenja za socijalnu zaštitu i razvoj Filipina, str. 162 – 163. Prvobitnu

aktivnost su osmislile Sidel Hatof, Klaudia Biram i Marion Hajson (Sydelle Hatoff, Claudia Byram & Marion

Hyson (1981)) u knjizi „Praktični vodič za vaspitače za vaspitanje i obrazovanje male dece: Program koji

raste“ (´Teacher´s Practical Guide for Educating Young Children : a Growing Program” Ally and Bacon. Inc.

Massachissetts, str. 185 – 186.)

Ciljevi:

Učesnici umeju da naprave strukturu prostorije tako da se obezbedi bezbednost, inkluzija i aktivno učešće

dece u procesu učenja.

Materijali:

Flipčart-papir sa listom za proveru za davanje povratnih informacija o uređenju radne sobe (videti u

nastavku)

Flipčart

Markeri

Koraci aktivnosti:

Zamolite učesnike da se podele u četiri grupe i dajte svim grupama flipčart-papir i markere.

Podelite svim grupama po jedan od sledećih scenarija (napominjemo da i sami možete smisliti

drugačije scenarije koji bi više odražavali stvarne uslove u okruženju predškolskog vaspitanja i

obrazovanja u vašoj zemlji).

Prvi scenario: Prostor vrtića u kome radite je mali i prenatrpan: sami radite sa dvadeset petoro dece i imate na raspolaganju mali prostor u vrtiću.

Drugi scenario: Imate veoma moderan, dobro namešten i dobro opremljen prostor koji je prostran, i u vrtiću i u dvorištu. Na raspolaganju su vam svi resursi koje tražite.

118

Spisak za proveru u vezi sa pružanjem povratnih informacija o uređenju radne sobe:

Bezbednost:

Da li je okruženje bezbedno? Ima li u njemu opasnosti po decu? Mrtvih uglova? Da li biste mogli da vidite decu u svakom

trenutku gde god da se nalazite u radnoj sobi?

Dnevni raspored i rutina:

Da li ste dodelili poseban prostor za svaki deo dnevne rutine? Naročito, da li postoji prostor za slobodnu igru,

užinu/ručak, popodnevni odmor/odmor? *

Da li su granice među pojedinačnim delovima prostora jasno definisane? **

Da li svaki prostor odražava zahteve svake vrste aktivnosti koje će se u njemu odvijati?

Da li ste razmišljali o tome koji su delovi prostora bučniji? Da li ste odvojili bučnije delove prostora od onih mirnijih?

Aktivno učešće dece:

Da li je jasna svrha svakog dela prostora? Kako znate šta se gde dešava?

Gde se drže materijali za rad? Da li su ta mesta pristupačna deci i da li deca mogu lako da vraćaju materijale na mesto?

Da li postoji neko mesto koje deca ne smeju da diraju? Da li je ono neophodno? Možemo li to nekako izbeći?

Da li je nameštaj razmešten tako da se time podstiče grupni rad, saradnja i sloboda pokreta?

Da li postoji prostor napolju? Da li je pristupačan? Da li je bezbedan i mogu li ga deca bezbedno samostalno koristiti?

Zabava!

Koji elementi čine radnu sobu koju ste osmislili zabavnom, lepom, udobnom i privlačnom? ***

Da uđete u ovu radnu sobu, šta bi se vama u njoj dopalo? Šta biste u njoj promenili?

Sada učesnicima objasnite da imaju 20 minuta da zamisle i da nacrtaju kako bi uredili prostor:

„Kako biste rasporedili nameštaj i opremu tako da obezbedite dečju participaciju i slobodno

istraživanje, inkluziju i bezbednost?“

Naglasite da treba da se pripreme da predstave plan celoj grupi i da objasne koji se delovi

prostora za šta koriste (npr., gde se deca slobodno igraju, gde se drže igračke, itd.). Pokažite

učesnicima Spisak za proveru u vezi sa pružanjem povratnih informacija o uređenju radne sobe

(videti u nastavku) i objasnite da ćete, pošto predstave svoj plan, pozvati ostale učesnike da

ocene predstavljeni plan na osnovu tih kriterijuma.

Posle 20 minuta dajte svim grupama po 5 minuta da predstave svoje planove. Koristite Savete za

rad voditelja radionice u nastavku kao pomoć pri vođenju diskusije. Vodite računa da sve stavke

pomenute u nastavku budu obuhvaćene.

Na kraju naglasite da sve stavke Pitanja za pružanje povratnih informacija važe za sve vrste

okruženja: i za radnu sobu punu svih resursa o kojoj bismo mogli da sanjamo, i za radnu sobu sa

ograničenim resursima i skučenim prostorom. Razlika je uglavnom u tome što u ovom drugom

slučaju praktičar mora da bude kreativan u tome kako koristi raspoloživi nameštaj, opremu i

resurse.

Pozovite učesnike da odgovore na sledeće pitanje:

119

Saveti za rad voditelja radionice:

Napomene koje slede vam mogu pomoći da olakšate rad učesnika u vezi sa određenim pitanjima iz Spiska za proveru u

vezi sa pružanjem povratnih informacija o uređenju radne sobe.

*Dodeljivanje posebnih prostora u radnoj sobi: Imajte na umu da se ovo podjednako odnosi i na male i prenatrpane

prostore vrtića. Jedno od rešenja bi moglo da bude da se neki prostori koriste za različite namene, kao prostor za čitanje koji

bi mogao da bude i prostor za spavanje, odnosno popodnevni odmor. Možete li da se setite još nekih rešenja?

** Definisanje zasebnih prostora u prostoriji: zbog čega je to važno? Jasno definisanje zasebnih prostora pomaže deci da

nauče da samostalno koriste različite prostore i to čini da se ona osećaju sigurno i samouvereno – ona predviđaju šta se gde

događa, znaju koje igračke za igru idu u koji deo prostora i znaju pravila za svaki prostor (na primer, ako hoću da čitam knjigu,

znam gde to treba da radim i znam da ne treba da nosim knjigu u prostor za ručavanje). Osim toga, definisanje granica ne

znači stvaranje barijera: korišćenje različitih boja na zidovima ili na podu, ili tepiha i jastuka u uglu može poslužiti da se

zasebni prostori odvoje. Osim toga, osim neophodnosti definisanja zasebnih fizičkih prostora, neophodno je i da kutije za

odlaganje takođe budu jasno obeležene: deca treba tačno da znaju šta gde stoji, da bi mogla da uzimaju stvari, ali i da bi

nakon aktivnosti mogla da pomognu oko sređivanja stvari!

***Zabavni prostor: niko ne želi da bude u prostoriji koja izgleda dosadno. Razmislite kako bi zeleni zid učinio da se osećate

sumorno, u poređenju sa zidom okrečenim u svetlo plavu ili ružičastu boju! Deci je potrebno podsticajno i zabavno

okruženje. Podržite učesnike u promišljanju načina na koje bi mogli da učine prostor zabavnim i privlačnim. Podstaknite ih da

budu kreativni! Razmislite o bojama u prostoriji, o tipovima nameštaja, razmislite o tome kako se mogu koristiti prirodni

resursi ili reciklirani materijali za obogaćivanje okruženja u kome radite.

„Kakve strategije bi trebalo uvesti kada radimo u skučenom i prenatrpanom okruženju?“

Razmislite o mogućnosti korišćenja višenamenskih jedinica (sto sa peskom na točkićima koji se

može prekriti i potom koristiti kao prostor za društvene igre; proširite radnu sobu koristeći

prostor napolju kao stalnu komponentu radne sobe – svakoga dana ćete koristiti hlad drveta

manga kao mesto za pričanje priča, itd.).

120

Devetnaesta sesija: Uloga voditelja

2h

Sadržaj:

Prve tri aktivnosti iz ove sesije su osmišljene za Master obuke na kojima se obučavaju instruktori koji će

držati obuke: one su usmerene na ulogu voditelja i pružaju podršku učesnicima koji će obučavati druge

praktičare u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u razumevanju i utvrđivanju svoje uloge kao

instruktora te u sticanju veština i kompetencija neophodnih za ovaj zadatak.

Ovu sesiju treba koristiti da se oni podrže u otkrivanju veština dobrog instruktora, kao i da se ohrabre u

tom smeru, ali i da im se ostavi vremena da govore o brigama koje su im još eventualno preostale i da se

odgovori na njihova pitanja.

Ako ne držite Master obuku za instruktore, možete odmah preći na poslednju aktivnosti iz ove sesije: Šta

je sledeće i da iskoristite ovaj poslednji trenutak da se pozabavite koracima koji se nastavljaju na ovu

obuku u cilju sprovođenja Aflatot programa.

Ciljevi:

Do kraja ove sesije, učesnici će moći da prepoznaju neke od veština koje čine dobrog voditelja. Osim toga,

moći će da koriste jednostavne strategije za uključivanje tih veština u svakodnevnu praksu. Kada se ova

radionica završi, imaće svest o narednim koracima za sprovođenje Aflatot programa,

Kratak pregled aktivnosti:

Ko smo mi? Utvrđivanje uloge voditelja 15 min

Umetnost postavljanja pitanja 30 min

Učenje posmatranja, učenje slušanja 60 min

Šta je sledeće 15 min

Ko smo mi? Utvrđivanje uloge voditelja (15 min) Ciljevi:

Nabrojati neke od uloga voditelja u Aflatot obuci

Materijali

Nisu potrebni.

Koraci aktivnosti:

Na početku zamolite učesnike da razmisle o prethodnim danima tokom kojih ste zajedno radili.

Postavite im sledeća pitanja:

„Šta je bila moja uloga kao voditelja prethodnih dana? Da li sam često držao-la predavanja? Ko je

uglavnom govorio, ja ili vi?“

121

Pozovite ih da razmisle o vašoj ulozi kao o vodiču, kao o nekome ko je tu da podrži učesnike kroz

različite procese i u zajedničkom učenju.

Sada ih pozovite da razmisle o tome u čemu sve neko treba da bude dobar da bi bio dobar

voditelj.

Objasnite da ćete tokom naredne sesije pažnju usmeriti na neke veštine vođenja obuke koje

učesnici mogu koristiti tokom praktikovanja aktivnosti sa vaspitačima koje sledi. Naročito ćemo se

fokusirati na postavljanje pitanja, proces opservacije i aktivnog slušanja. Naglasite da se

neometano i automatsko uključivanje ovih veština nauči tek kroz često vežbanje.

Umetnost postavljanja pitanja (30 min) Ciljevi:

Učesnici će umeti da definišu značaj veština postavljanja pitanja pri vođenju sesija obuke za odrasle, kao i

za mlade. Učesnici prepoznaju primereno postavljanje pitanja u cilju negovanja bezbednog i podstičućeg

okruženja za učenje.

Materijali.

Neprozirna lepljiva traka

Papirići za beleške („post-it“)

Kopije Spiska za proveru u vezi sa postavljanjem pitanja (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Pozovite učesnike da igraju igru pogađanja. Svakom učesniku dajte po jedan papirić i zamolite ih

da se podele u parove.

Zamolite svakog učesnika da zapiše ime neke poznate ličnosti na papiriću, vodeći računa da onaj

drugi učesnik ne vidi šta je napisao.

Posle toga zamolite svakog učesnika da zalepi papirić na leđa ili na čelo svog partnera. Pomozite

im ako je potrebno, da se papirići zalepe pomoću neprozirne lepljive trake.

Sada objasnite da svako ima 3 minuta da pogodi ko je osoba čije je ime zapisano na papiriću.

Objasnite da učesnici smeju da koriste samo „da“ i „ne“ pitanja (zatvorena pitanja) dok pogađaju.

Pošto su oba učesnika dobila priliku da igraju igru pogađanja, objasnite da ćete igrati još jednu

igru pogađanja, odnosno postavljanja pitanja. Igra se igra u parovima, a objasnite da će jedna

osoba ispitivati svog partnera o tome kako je proveo vikend. Osoba koja postavlja pitanja treba da

nastoji da dođe do što je moguće više informacija, dok osoba koja odgovara treba da odgovara

pružajući što je manje informacija moguće. Dajte po 3 minuta svakom učesniku za ovaj zadatak.

U ovom trenutku pozovite učesnike da promisle o prethodnoj aktivnosti i zamolite ih da podele

svoja iskustva tako što ćete im postaviti sledeća pitanja:

„Šta ste primetili iz ovog iskustva/ovih aktivnosti? Da li vam je bilo lako da postavljate pitanja? Da

li vam je bilo lako da odgovarate na pitanja? Da li je bilo pitanja koja su vam se posebno dopala ili

na koja ste reagovali pozitivno? Koja su pitanja učinila da se osećate neprijatno? Kako ovo što ste

sada naučili možete primeniti u svom radu kao voditelj?“

Da biste završili vežbu, pozovite učenike da razmisle o sledeća dva pitanja:

„Zbog čega je postavljanje pitanja presudno važna veština za voditelja? Da li je ova veština korisna

jedino kada se radi sa odraslima ili i kada se radi sa decom?“

122

Pogledajte Spisak za proveru – Postavljanje pitanja koji dajemo u nastavku. Vodite računa da sve

stavke iz ovog spiska budu naglašene tokom diskusije. Ako je potrebno, možete napraviti kopije

spiska i podeliti ih učesnicima.

123

Spisak za proveru - Postavljanje pitanja

Svrhe postavljanja pitanja

da se deca/odrasli zainteresuju, uključe ili da im se postavi

izazov,

da se proveri prethodno znanje,

da se podstakne prisećanje i korišćenje postojećeg znanja i

iskustva,

da se mišljenje fokusira na ključne koncepte i pitanja,

da se razmišljanje dece/odraslih proširi sa razmišljanja o

činjenicama na analitičko razmišljanje,

da se unapredi rezonovanje, rešavanje problema, evaluacija i

formulisanje hipoteza,

da se unapredi razmišljanje dece/odraslih o načinu na koji su

učili.

Ispitivanje je presudno važna veština za voditelje zbog toga što je to:

najuobičajeniji oblik interakcije između voditelja/vaspitača i

onoga ko uči;

element bukvalno svakog tipa i modela lekcije;

ključni metod za pružanje odgovarajućeg izazova za sve one koji

uče;

važan uticaj na obim ostvarenog napretka;

najneposredniji i najpristupačniji način da vaspitač oceni učenje.

Štampani materijal: Spisak za proveru – Postavljanje pitanja

124

Učenje posmatranja, učenje slušanja (60 min) Ciljevi:

Utvrditi značaj posmatranja i slušanja tokom vođenja aktivnosti sa odraslima, kao i sa decom. Utvrditi

primerene prakse posmatranja i slušanja kako bi se negovalo sigurno i podstičuće okruženje za učenje.

Materijali:

Nisu potrebni.

Spisak za proveru - Posmatranje i slušanje (videti u nastavku) opciono

Koraci:

Pozovite učesnike da se podele u grupe od po tri učesnika.

Svakom učesniku u grupi dodelite oznaku A, B i C.

Objasnite da će u svakom krugu jedna osoba biti onaj ko govori, jedna osoba će biti onaj

ko sluša i da će jedna osoba biti posmatrač, tako da će, kada se aktivnost završi, svako

imati priliku da bude u svakoj od ove tri uloge.

Osoba koja govori će govoriti oko 5 minuta o trenutku kada je u svom radu iskusila neki

izazov. Slušaoci treba aktivno ga slušaju one koji govore i da im postavljaju pitanja. Oni

koji posmatraju će voditi beleške i slušaocu pružiti povratne informacije.

Počnite prvi krug aktivnosti: objasnite da će osoba A biti govornik, osoba B slušalac, a

osoba C posmatrač.

Posle 5 minuta zamolite učesnike da zamene uloge. Sada će osoba A biti posmatrač,

osoba B govornik, a osoba C slušalac.

Posle 5 minuta zamolite učenike da ponovo zamene uloge. Sada će osoba A biti slušalac,

osoba B posmatrač, a osoba C govornik.

Pošto svako bude dobio priliku da vežba svaku od ovih uloga, pozovite učesnike da

razmisle i daju svoje ideje o značaju slušanja i posmatranja. Postavite učesnicima sledeća

pitanja:

„Šta je bio cilj ove aktivnosti? (Pozovite učesnike da razmisle i o sadržaju i o procesu.) Šta

ste primetili iz ovog iskustva/ovih aktivnosti? Kao govornik, kako biste opisali ovo

iskustvo? Dok ste bili posmatrači ovog procesa, šta su bile vaše opservacije o tome kako je

par pred vama razgovarao? Šta su uradili dobro? Šta bi moglo da se uradi bolje? Kako

možete da primenite to što ste uvideli kada radite kao voditelj obuke? Zbog čega je za

voditelje važno da poseduju veštine aktivnog slušanja? Zbog čega je za voditelje važno da

poseduju veštine posmatranja?“

Sada pozovite učesnike da se podele u četiri grupe. Dve grupe zamolite da sastave spisak

za proveru u vezi sa aktivnim slušanjem, a druge dve grupe da rade na sastavljanju spiska

za proveru u vezi sa posmatranjem, tako što će odgovoriti na sledeće pitanje: „Šta treba

da uradim kako bih bio dobar aktivan slušalac/posmatrač?“ Dajte grupama 10 minuta da

razmisle o ovim pitanjima.

Posle 10 minuta, pozovite sve grupe da predstave svoje odgovore i dajete im po 5 minuta

za to. Zapišite njihove odgovore na flipčartu. Vodite računa da budu obuhvaćeni odgovori

125

navedeni u Spisku za proveru – Posmatranje i slušanje koju dajemo u nastavku. Druga

mogućnost je da učesnicima podelite kopije ove tabele.

126

Štampani materijal: Spisak za proveru – Posmatranje i slušanje

Spisak za proveru – Posmatranje i slušanje

Aktivno slušanje Posmatranje Kada se aktivno sluša, pažnja se s

namerom posvećuje isključivo onome ko govori.

Oni koji aktivno slušaju daju znake da obraćaju pažnju na to što slušaju.

Oni koji aktivno slušaju nepristrasno saslušaju celu poruku pre nego što daju bilo kakav odgovor.

Kada se aktivno sluša, informacije prikupljene tokom slušanja se koriste za bolje razumevanje i povezivanje.

Kada se aktivno sluša, sagovornik se gleda u oči.

Kada se aktivno sluša, ne odvlači se pažnja onima koji govore.

Oni koji umeju da posmatraju znaju razliku između posmatranja i gledanja.

Oni koji umeju da posmatraju primećuju govor tela.

Oni koji umeju da posmatraju vode računa o dinamici grupe i angažovanju članova grupe.

Oni koji umeju da posmatraju obraćaju pažnju na okolinu (na uređenje prostorije, stil oblačenja, itd.).

Oni koji umeju da posmatraju obraćaju pažnju na detalje.

Oni koji umeju da posmatraju ne osuđuju.

127

Šta je sledeće (15 Min) Ciljevi:

Učesnici su svesni narednih koraka u okviru obuke instruktora ili u sprovođenju Aflatot programa.

Materijali:

Nisu potrebni.

Koraci aktivnosti:

o Važno je da se tokom ove poslednje aktivnosti na obuci učesnici pripreme za ono što će dalje

raditi kao voditelji obuke i instruktori drugih praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

(prvi scenario). Ovo osim toga može biti i poslednja aktivnost u okviru obuke koju držite, kada

vaspitači neće sprovoditi obuku instruktora. Oni će kada se obuka završi biti pozvani da praktično

sprovode ono što su naučili tokom obuke u okruženju vrtića u kome rade (drugi scenario). Stoga

je neophodno pripremiti učesnike za budućnost i podržati ih. Sada pokušajte da učesnicima

prenesete sledeće poruke, bilo u okviru prvog, ili u okviru drugog scenarija.

Prvi scenario

o Objasnite učesnicima da će tokom naredna tri dana biti pozvani da ponovo izvedu obuku i treba

da budu spremni da obučavaju druge praktičare u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Njihov

zadatak u tom slučaju je da slede uputstva iz ovog priručnika i da izvode obuku upravo onako

kako su je oni prošli.

o Idealno bi bilo da ih sada pozovete da se podele u tri, četiri ili pet grupa, u zavisnosti od ukupnog

broja praktičara u predškolskom vaspitanju i obrazovanju koje će obučavati. Objasnite da će svaki

učesnik dobiti priliku da održi najmanje jednu sesiju obuke iz Priručnika. Oni treba da se

organizuju i odrede ko će održati koju sesiju obuke sa kojom grupom učesnika.

o Objasnite da će na stranicama koje slede pronaći primer kako bi mogla da izgledaju tri dana obuke

za instruktore koji mogu koristiti kao smernicu. Bilo bi idealno da imaju još jedan dodatni dan ili

pola dana za pripremu. Ako je to moguće, pozovite sve grupe da pročitaju sadržaj sesija za

naredna tri dana obuke i da ih vežbaju u svojoj grupi. Ako to nije moguće, pozovite ih da iskoriste

pola sata posle svakog dana obuke da se pripreme za narednu obuku.

Prvi i drugi scenario

o I u slučaju kada će instruktori držati obuku kao vežbu, kao i u slučaju kada je ovo poslednja sesija

obuke, važno je pozvati učesnike da se pripreme za sprovođenje Aflatot programa nakon obuke u

okruženju vrtića u kome rade.

o U ovom trenutku, u zavisnosti od uloge koju učenici imaju u okruženju predškolskog vaspitanja i

obrazovanja, savet je da se odvoji 30 minuta za rad u grupama na definisanju strategije

sprovođenja programa na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, u zavisnosti od uloga

koje učesnici imaju. Svesno smo odlučili da ne uključujemo bilo kakvu aktivnost kojom bismo vas

podržali u sesiji te vrste, pošto takva aktivnost u velikoj meri zavisi od lokalnog konteksta i profila

učesnika.

o Osim toga, savet je da se u ovom trenutku ponovo navedu sve platforme i materijali za podršku

koji mogu pomoći u sprovođenju Aflatot programa. Naročito:

128

Aflatot Priručnik, koji sadrži Uvod, sesije Kutak sa resursima i izbor alata za uključivanje

porodica na kraju knjige. Podsetite učesnike na to da im ovi delovi knjige mogu biti od

velike pomoći kao alati za sprovođenje programa.

Veb sajt Aflaton Akademije na adresi: http://www.Aflatonacademy.org/ . Aflaton

Akademija je virtuelna zajednica svih vaspitača i edukatora vaspitača iz Aflaton mreže. Na

ovom sajtu možete pronaći korisne linkove, kao i materijal na različitim jezicima i možete

se povezati sa drugim vaspitačima i instruktorima iz celog sveta.

o Na kraju, ne zaboravite da podsetite učesnike na značaj monitoringa i vrednovanja: objasnite im

da Uputstvo za monitoring i vrednovanje sadrži različite alate koji mogu podržati vaspitače u

koracima na ocenjivanju Aflatot programa. Vodite računa da obavezno naglasite čemu služe

monitoring i vrednovanje. Monitoring i vrednovanje ne služe da bi se osuđivao način vašeg rada,

već su osmišljeni kako bi se evaluiralo da li i kako program koji sprovodimo ostvaruje pozitivan

uticaj na decu.

o Kada govorite o monitoringu i vrednovanju, ne zaboravite da učesnicima sada podelite ankete

koje se popunjavaju posle obuke! (videti sledeću stranicu)

o Zahvalite se svima na učešću i ostavite vremena na kraju za pitanja učesnika.

129

Pogovor: Naredni koraci

Bravo! Uspešno ste vodili učesnike kroz petodnevnu Aflatot radionicu. Sada su naredni koraci u njihovim

rukama, bilo da se vraćaju praksi u grupama u vrtiću u kome rade i sprovođenju Aflatot programa sa

predškolskom decom, ili se okupljaju da isplaniraju naredna tri dana obuke za vaspitače.

U oba slučaja, pre završetka radionice i zahvaljivanja učesnicima na angažmanu i učešću, obavezno im

podelite Anketu posle obuke (videti str. 136 ovog Priručnika). Podsetite ih da će nam to pomoći da

ocenimo efikasnost radionice.

Pošto prikupite popunjene obrasce ankete od svih učesnika, molimo vas da ih podnesete na

research@Aflaton.org.

HVALA!

Za Master obuku…

Na sledećoj strani je dat primer kako može izgledati plan rada za 3 dana da bi se učesnici podržali u

vođenju narednih sesija za vežbu sa vaspitačima. Slobodno odštampajte kratak pregled i uputstva za

odgovarajuće sesije kako biste obezbedili da se svaki učesnik spremi za vežbu (u slučaju da učesnici

nemaju svoje primerke celog ovog priručnika).

Vaša uloga tokom narednih dana će biti da:

vodite učesnike dok planiraju svaku sesiju, da odgovarate na pitanja, da rešavate sve njihove

eventualne sumnje. Kad god je to moguće, učesnike treba podržati;

tokom svake sesije, vodite beleške o dobrim praksama i o onome što biste vi uradili drugačije: o

tome ćete diskutovati na kraju svakog dana;

podržite učesnike i da vodite diskusije tokom planiranja sesija ujutru i tokom sesija na kojima se

daju povratne informacije uveče.

Uloga učesnika tokom narednih dana će biti da:

se podele u grupe i da u svakoj grupi imenuju jednog ili više voditelja za svaku sesiju;

pažljivo pročitaju sadržaj sesija u ovom Priručniku za obuku: sve što oni treba da urade je da

reprodukuju ono što je napisano u ovoj knjizi!

se prisete šta ste Vi radili kao voditelj: vaših veština postavljanja pitanja, vaših veština

posmatranja, vaših veština slušanja. Oni to treba da sprovedu u svom radu.

posmatraju druge članove svoje grupe dok oni vode sesije i da promišljaju način na koji oni vode

sesije. Treba da vode beleške o onome što misle da bi moglo da bude korisno u radu i o onome

što bi oni uradili drugačije. To će im biti osnova za diskusiju tokom sesija kada dobijaju povratne

informacije na kraju svakog dana.

130

Trodnevna obuka vaspitača: plan rada i saveti

Plan rada za naredna tri dana namenjen je za radionicu koja se održava kao vežba za Master obuke.

Tokom ta tri dana, učesnici će oformiti grupe i držati delove obuke koju su upravo pohađali sa novom

grupom vaspitača ili voditelja.

Svrha ove trodnevne obuke je da učesnici vežbaju držanje obuke i da se upoznaju sa sadržajem Aflatot

obuke.

Zbog toga se savetuje da svaki dan bude strukturisan na sledeći način:

Šta se dešava Šta rade učesnici Šta rade instruktori Master obuke

Planiranje vođenja obuke

Savet je da se odvoji 30 minuta (idealno bi bilo ujutru, pre nego što „učesnici“ pristignu) za pripremu pre početka radionice.

Okupljaju se u grupe.

Svaka grupa nalazi neki pogodan prostor u kome će pratiti vođenje sesije obuke.

Svaka grupa ima spisak učesnika koji će učestovati u vođenju obuke koju će ta grupa držati.

Vode računa da svi neophodni materijali za svaku sesiju obuke budu pripremljeni.

Vode računa da svaki voditelj i pomoćni voditelj tačno znaju koja im je sesija dodeljena.

Ako ima dovoljno vremena, vežbaju naglas delove sesija sa grupom.

Postavljaju pitanja instruktorima Master obuke.

Pomažu učesnicima da se podele u grupe.

Daju svakoj grupi poseban spisak učesnika obuke (npr., ako će biti 4 grupe i 24 učesnika, oni treba da vode računa da svaka grupa ima tačan spisak sa imenima šest učesnika obuke koji su dodeljeni njihovoj grupi. Vode računa da u svakoj grupi bude učesnika različite starosti i pola).

Označavaju prostor u kome će svaka grupa voditi obuku tokom narednih dana.

Idu od grupe do grupe da bi im pomogli oko pitanja koja eventualno imaju ili im pružaju podršku.

Vode računa da je svima jasan zadatak da dati dan.

Dolazak učesnika na obuku

Učesnici radionice pristižu na obuku.

Svaka grupa pozdravlja učesnike koji se nalaze na njihovom spisku.

Od ovog trenutka, oni će biti ti koji vode datu sesiju obuke!

Slediće uputstva iz ovog Priručnika za svaku sesiju koja su navedena u tabeli koja sledi.

Ako je potrebno, pružaju podršku.

Sesije obuke (okvirni plan rada videti u nastavku)

Obuka počinje! Svaki dan će se sastojati od dve prepodnevne i dve popodnevne sesije, sa, ukoliko je moguće, jednom pauzom za ručak (30 min do 1h), jednom pauzom u toku

Slediće uputstva iz ovog Priručnika za svaku sesiju koja su navedena u tabeli koja sledi.

Vode beleške: o onome što je bilo dobro i o onome što biste Vi uradili drugačije.

Ako je potrebno, pružaju podršku.

Vode beleške.

Idu od grupe do grupe i trude se da ne uznemiravaju i da ne intervenišu, osim

131

prepodneva i jednom pauzom u toku popodneva (od po 15 minuta).

kada je to potrebno.

Sesija na kojoj se pružaju povratne informacije

Dobro je da se svaki dan obuke završi sesijom tokom koje se pružaju povratne informacije, pošto svi učesnici obuke odu. Bolje je pozvati učesnike da ostanu u svojim grupama i da unutar tih grupa diskutuju o događajima tokom tog dana. Naročito, svaka grupa treba da se fokusira na svaku sesiju tokom dana i da započne diskusiju na osnovu sledeća tri pitanja: Šta je sve bilo dobro

urađeno? Šta biste Vi uradili

drugačije? Zbog čega? Da li su sesije bile

zanimljive i aktivne? Ko je više govorio, voditelji

i učesnici na obuci?

Pogledaju napomene koje su pribeležili.

Gledajući svaku sesiju iz plana rada, da pokušaju da zajedno odgovore na pitanja postavljena u okviru povratnih informacija.

Svaki član treba da bude kritičan i da pruža povratne informacije svim drugim članovima, ali pri tom nikada ne sme da ih vređa i ponižava!

Idu od grupe do grupe da bi im pomagali u vođenju diskusije ako je potrebno.

Trude se da posmatraju šta se dešava u svakoj grupi i da intervenišu samo onda kada je to neophodno: učesnici treba da budu u stanju da jedni drugima pružaju povratne informacije.

Koriste svoje beleške ako misle da neku važnu povratnu informaciju treba naglasiti.

TREBA DA BUDU SVESNI: da može doći do konflikta, pa zato treba voditi računa da se nadgleda šta se dešava u svakoj grupi.

Podsećaju učesnike da treba da budu pozitivni i da treba da pružaju podsticaj drugima.

ZAHVALJUJU UČESNICIMA i pohvaljuju ih za obavljeni rad.

Obratite pažnju da se prethodnoj tabeli faza „instruktor Master obuke“ odnosi na osobu koja je vodila

prethodnih pet dana obuke, dok se izrazi „učesnik“ ili „voditelj“ odnosi na praktičare u okruženju

predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji su pohađali prethodnih pet dana obuke. U tabeli se reč

„učesnik“ donosi na novu grupu vaspitača ili instruktora koji će pohađati samo poslednja tri dana, pa

će stoga njih obučavati samo učesnici, odnosno voditelji.

132

Plan rada za trodnevnu obuku:

Prvi dan Prepodne S1: Pregled obuke i uvod u obuku

S2: Uvodne napomene u vezi sa Aflaton programom

Popodne S3: Rano detinjstvo: kako mala deca rastu, uče i vide svet

S4: Aflatot pristup vaspitanju i obrazovanju u ranom detinjstvu

Drugi

dan

Prepodne S5: Korišćenje višestrukih metoda podučavanja: Strategija izbora

alata

S6: Vi, ja i Aflaton – Pristup usmeren na dete u Aflatot kurikulumu

Popodne S7: Ja i novac – tehnike pričanja priča

S8: Dečja prava – tehnika „oluje mozgova“

Treći

dan

Prepodne S9: Štednja, trošenje i deljenje – korišćenje dečjih pesama i igara

S11: Aflatot sajam – rad sa ograničenim resursima

Popodne S12: Uključivanje porodice: Zbog čega je to važno? Zbog čega to

predstavlja izazov?

S14: Prostor napolju - Kontekstualizovanje Aflatot aktivnosti

133

Aktivnosti za podizanje energije i zagrevanje

Preporuka je da se, naročito na početku obuke ili kada opadne nivo energije kod učesnika, koriste kratke

aktivnosti kojima se podiže energija i da bi se podstaklo aktivno učešće učesnika obuke i da bi se učesnici

zabavili.

Mi ove aktivnosti čiji je cilj podizanje energije nismo uključili u planiranje sesija, ali vi možete slobodno

koristiti neke od ovih aktivnosti koje su ovde predložene ili potražiti neke druge ideje onlajn, koristeći

linkove koje navodimo u nastavku.

Vodite računa o sledećem:

- Aktivnosti kojima se podiže energija ne treba da traju duže od 5 minuta i treba da ih prekinete dok se

učesnici još zabavljaju i dok su sama aktivnost i energija učesnika na vrhuncu.

- Uvek vodite računa o tome da budete osetljivi na razlike, bilo da se radi o kulturnim razlikama ili o

razlikama u pogledu fizičkih sposobnosti učesnika. Nemojte koristiti ove aktivnosti za podizanje

energije ili ih prilagodite grupi učesnika sa kojima radite.

- Aktivnosti kojima se podiže energija treba da budu kratke, aktivne i zabavne.

- Ako sesija obuke već počinje kratkom igrom koja je u vezi sa sadržajem aktivnosti, nema potrebe

koristiti aktivnost kojom se podiže energija. Takva igra će isto tako poslužiti svrsi, odnosno

preusmeravanju pažnje, a istovremeno će se preko nje i uvesti tema sesije.

- Razmotrite da li su aktivnosti kojima se podiže energija u kulturnom smislu primerene okolnostima

obuke. Tokom aktivnosti kojima se podiže energija, učesnici moraju da budu u fizičkom smislu blizu

jedni drugih, kada, na primer, učesnici treba da plešu u parovima, pa takve aktivnosti koje mogu

odlično da posluže u određenim kontekstima ne moraju nužno da budu u istoj meri prihvatljive i u

nekim drugim kontekstima.

Ovde dajemo neke veoma jednostavne ideje za ove aktivnosti. U nastavku takođe možete naći i

neke druge savete.

1. Aktivnost kojom se podiže energija koja uključuje ples: na pod postavite komade papira,

kojih treba da bude za jedan manje od broja parova učesnika. Kada muzika prestane,

učesnici treba da pronađu partnera i da zajedno pronađu papir na koji će da stanu.

2. Ostrvo koje tone: postavite komade papira na pod, po jedan za svakog učesnika. Pustite

muziku, i svaki učesnik treba da igra na svom „ostrvu“ (papiru). Kada muzika prestane,

svaki učesnik treba da preseče papir na kome stoji za polovinu, i da ponovo zauzme

mesto na upola manjem ostrvu i tako dalje, sve dok svaki učesnik ne ostane da stoji na

vrhu prstiju na majušnom preostalom deliću „ostrva“. Pobednik je onaj ko poslednji

„padne u more“ (učesnik koji uspe da nastavi da igra na sasvim malom parčetu papira).

3. Selotejp i olovke: učesnici stanu u dva reda, pri čemu svaki učesnik drži olovku ili štap u

ustima. Prvi učesnik u redu postavi rolnu selotejpa na olovku koju drži u ustima, i pokuša

da je prebaci na olovku u ustima učesnika koji stoji do nje/njega bez dodirivanja, tako da

134

selotejp ne padne na zemlju. Pobeđuje grupa koja prva uspe da prenese selotejp redom

sve do prve osobe u redu.

4. Igra u krugu: Učesnici naprave dva kruga, unutrašnji i spoljni, i kreću se u krug, dok

muzika svira. Kada muzika prestane, svaki učesnik postavi partneru neko pitanje i

odgovori na neko njegovo pitanje.

5. Tajni predmet: Učesnik zamisli neki predmet. Ostali učesnici mogu da mu-joj postave

dvadeset pitanja da pokušaju da pogode koji je to predmet.

6. Oluja: Kažite „kiša“ i istovremeno lupajte rukama po stolu ili stolici imitirajući zvuk kiše.

Učesnici treba isto to da urade i da polako ubrzavaju ritam lupkanja, odnosno kiše.

Odjednom, kada kiša već jako pljušti, voditelj pljesne rukama i vikne „Grmi!“ više puta,

kad god pljesne rukama. Učesnici ponavljaju pokrete voditelja obuke.

Saveti za rad voditelja radionice: VREME JE ZA AKTIVNOSTI KOJIMA SE PODIŽE ENERGIJA!

U prethodnom delu je dato samo nekoliko jednostavnih primera za aktivnosti kojima se podiže energija. Na internetu

postoji mnoštvo dostupnih resursa koji vam mogu biti od pomoći kada treba podići energiju u grupi sa kojom radite. Jedan

od najboljih je „100 načina da se podigne energija grupe: igre za korišćenje na radionicama, sastancima i u zajednici“

(“100 ways to energise groups: Games to use in workshops, meetings and the community”) koji je razvila Međunarodna

alijansa za HIV/AIDS. Ovde dajemo link do ovog resursa:

https://www.aidsalliance.org/assets/000/001/052/ene0502_Energiser_guide_eng_original.pdf?1413808298

Centar za pravdu i prevenciju kriminala je takođe razvio priručnik o igrama i aktivnostima kojima se može podići energija

koji može biti koristan. Naslov ovog resursa je „Tehnički priručnik: igre, aktivnosti za „razbijanje leda“ i za podizanje

energije“ (“Technical Manual: Games, Ice-Breakers and Energizers”) i može se preuzeti sa ove adrese:

http://www.cjcp.org.za/uploads/2/7/8/4/27845461/technical_manual_-__games_icebreakers_and_energizers.pdf

135

136

Rekapitulacija/aktivnosti za kraj radionice

Uvek je dobro završiti i/ili početi svaki dan obuke kratkim ponavljanjem ili rekapitulacijom aktivnosti.

Najjednostavniji način da se to uradi je da voditelj pogleda svoje beleške za taj dan i da ukaže učesnicima

na ono najvažnije što je tog dana naučeno. Premda je u tehničkom smislu takav pristup ispravan, on je

istovremeno dosadan. Kraj dana i početak svakog dana takođe treba da bude trenutak kada se cela grupa

ponovo okuplja, zastane na kratko na kraju dugog radnog dana ili skuplja energiju za početak novog niza

sesija. Važno je pozvati učesnike da se nasmeju i da se osete prijatno, a istovremeno ih pozvati da pruže

povratnu informaciju, uz navođenje onoga što bi trebalo naučiti za taj dan.

U nastavku je dat spisak jednostavnih igara ili aktivnosti koje vam mogu pomoći u vođenju aktivnosti

rekapitulacije ili ponavljanja: možete koristiti više metoda da bi ste svakog dana izvodili aktivnost na drugi

način, a ako je potrebno koristite neke od predloženih aktivnosti i kada mislite da bi bilo korisno ponoviti

najvažnije stavke koje treba naučiti posle neke posebno zahtevne i važne aktivnosti.

Izuzetno je važno sledeće: ne odugovlačite previše aktivnost ponavljanja i rekapitulacije naučenog. 5 do

10 minuta bi trebalo da bude sasvim dovoljno da se shvati šta se sve događalo tokom prethodnih sesija i

šta je ono važno što učesnici ne bi trebalo da zaborave.

1. Pregled aktivnosti od 45 sekundi: ovo se može uraditi u timovima i kao igra. Učesnici se podele u

dva tima, a svaki tim ima flipčart i marker. Svaki tim treba da zapiše najvažnije koncepte/reči o

kojima se diskutovalo tokom dana. Pobeđuje tim koji je po isteku 45 sekundi sastavio najdužu

listu. Ako je potrebno, pošto timovi sastave svoje liste, možete ih podržati tako što ćete ukazati na

najvažnije stavke koje treba upamtiti za taj dan na svakom flipčartu.

2. Tajna pitanja: ovo je najbolje raditi na početku dana. Voditelj postavi po jedan papirić ispod stolice

svakog učesnika pre nego što učesnici stignu. Ova pitanja su kombinacija pitanja kojima se

ponavlja naučeno (i uključuju, na primer sledeća pitanja: „Šta ste naučili tokom jučerašnje sesije?

Šta vam se dopalo tokom jučerašnje sesije? Šta niste razumeli tokom jučerašnje sesije? Da li je bilo

nečega što vam je bilo poznato od ranije?“ itd.) i zabavnih pitanja (npr. „Šta ste sinoć večerali?

Kako se zove učesnik sa vaše leve strane? Kako se zove moja mačka?“ itd.) Na početku sesije

pozovite učesnike da prvo pronađu gde su sakrivena pitanja. Kada učesnici nađu papiriće,

zauzimaju svoja mesta i svako treba da odgovori na pitanje koje je dobio.

3. Posuda sa pitanjima: na kraju dana podelite učesnicima papiriće i zamolite ih da zapišu po jedno

pitanje o tom danu obuke. Prikupite sva pitanja i dodajte i sami još poneko pitanje, koje može i ne

mora biti u vezi sa tim danom obuke (npr. „Koje je najbolje putovanje na kome ste bili? Koje je

vaše omiljeno jelo?“). Sledećeg jutra učesnici izvlače papiriće iz posude i odgovaraju na njih.

4. Grudvanje: svaki učesnik zapisuje po jednu stvar koja mu se dopala u vezi sa tim danom obuke,

jednu stvar koja mu nije bila jasna i jednu stvar koju je znao od ranije. Učesnici zgužvaju papiriće u

loptice i brzo bacaju loptice unaokolo, tako da loptice lete nasumično prema drugim učesnicima.

Posle „grudvanja“, svaki učesnik uzima jednu lopticu i čita šta je na papiriću napisano.

5. Nasmejana lica: Postavite/nacrtajte tri jednostavne predstave lica („smajli“): jedno treba da bude

veselo, jedno tužno i jedno neutralnog raspoloženja. Svaki učesnik ima jedan papirić i crta jedno

137

od tih lica, u zavisnosti od toga kako se oseća na kraju obuke, a zatim lepi papirić ispod

odgovarajućeg lica, dok objašnjava zbog čega se tako oseća.

6. Mreža: donesite klupko kanapa. Svaki učesnik govori o nečemu što smatra da je tog dana bilo

posebno korisno i nešto što mu/joj nije bilo jasno, a kada to izgovori dodaje klupko drugom

učesniku u krugu. Ista aktivnost se može izvoditi i sa loptom, a može se učiniti i dodatno

zanimljivom tako što učesnici ne smeju da drže loptu kod sebe duže od 5 sekundi.

7. Šta ja imam: na flipčartu nacrtajte veliki kvadrat i napišite sledeće reči: znam, izazov, promena,

osećanje. Učesnici imaju po četiri papirića i na njima treba da odgovore na sledeća pitanja:

ZNAM: Da li je bilo nečega što je danas predstavljeno što ste već znali od ranije?

IZAZOV: Šta je danas za Vas bio izazov?

PROMENA: Kako planirate da promenite svoj rad na osnovu onoga što ste danas naučili?

OSEĆANJE: Šta osećate u vezi sa današnjom radionicom?

Svaki učesnik postavlja papirić na flipčart i govori naglas ono što je napisao-la.

138

Spisak štampanih materijala

Napomena:

Broj stranice se odnosi na drugo izdanje verzije Aflatot Priručnika na engleskom jeziku.

Broj primeraka je dat okvirno i zavisi od broja učesnika na obuci.

Broj sesije Neophodan štampani materijal Broj primeraka

Sesija 2. Zašto DFOD u ranom

detinjstvu

Scenariji za DFOD aktivnosti (opciono) 1 kopija

Sesija 3. Aspekti razvoja u

praksi

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot knjiga,

aktivnost 2, „Aflaton pesma“, str. 21

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 17, „Svet

za decu“, str. 69

Plan aktivnosti sa decom C: Aktivnost 23, „Revija

talenata“, str. 110

Plan aktivnosti sa decom D: Aktivnost 32, „Ja

mogu da ostvarim svoje snove“, str. 142

4-5 kopija za svaku aktivnost:

grupa učesnika se deli u četiri

grupe, svaka grupa dobija

drugačiji plan aktivnosti sa

decom i svaki učesnik u svakoj

grupi dobija kopiju plana

aktivnosti sa decom svoje

grupe.

Sesija 4. Pristup aktivnog

učenja u praksi

Scenariji za svakodnevnu praksu u vrtiću 10 primeraka svakog scenarija

Sesija 4. Pristup aktivnog

učenja u praksi

Spisak za proveru - aktivno učenje u

predškolskom vaspitanju i obrazovanju (opciono)

1 primerak za svakog učesnika

Sesija 5. Metodi podučavanja u

Aflatot kurikulumu

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot knjiga,

Aktivnost 10, „Mogu da se izrazim pomoću svog

tela“, str. 38

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 12, „Beba u

korpi“, str. 49

Plan aktivnosti sa decom C: Aktivnost 14, „Šta ja

radim?“, str. 57

Plan aktivnosti sa decom D: Aktivnost 19, „Priča o

lavu i mišu“, str. 95

Aktivnost sa decom E: Aktivnost 35, „Voda je

naše prirodno bogatstvo“, str. 154

4-5 kopija za svaku aktivnost:

grupa učesnika se deli u pet

grupa, svaka grupa dobija

drugačiji plan aktivnosti sa

decom i svaki učesnik u svakoj

grupi dobija kopiju plana

aktivnosti sa decom svoje

grupe

Sesija 6. Učesnici se dele u Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum, Po 10 kopija svake aktivnosti:

139

grupe, dobijaju Aflatot plan

aktivnosti sa decom i

pripremaju simulaciju

aktivnosti sa decom.

Odeljak 1., Aktivnost 3: „Prica Sinta“, str. 23

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 4: „Kutija

za putovanje“, str. 26

polovina učesnika dobija plan

aktivnosti sa decom A, a druga

polovina plan aktivnosti sa

decom B

Sesija 7. Učesnici se dele u

grupe, dobijaju Aflatot plan

aktivnosti sa decom i

pripremaju pričanje priča kao

aktivnost sa decom.

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum

Aktivnost 34, „Priča o cvrčku i mravu“, str. 148

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 25, „Priča o

novčiću“, str. 116

Po 10 kopija svake aktivnosti:

polovina učesnika dobija plan

aktivnosti sa decom A, a druga

polovina plan aktivnosti sa

decom B

Sesija 7. Povratne informacije

po završetku aktivnosti

Spisak za proveru - pričanje priča (opciono) Po 1 za svakog učesnika

Sesija 8. Učesnici se dele u

grupe, dobijaju Aflatot plan

aktivnosti sa decom i

pripremaju simulaciju

aktivnosti sa decom

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum,

Aktivnost 17, „Svet za decu“, str. 69

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 18, „Naša

prava – naše odgovornosti“, str. 93

Po 10 kopija svake aktivnosti:

polovina učesnika dobija plan

aktivnosti sa decom A, a druga

polovina plan aktivnosti sa

decom B

Sesija 8. Povratne informacije

po završetku aktivnosti

Spisak za proveru - veštine postavljanja pitanja

(opciono)

Spisak za proveru - pravljenje (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 9. Učesnici se dele u

grupe, dobijaju Aflatot plan

aktivnosti sa decom i

pripremaju simulaciju

aktivnosti sa decom

Plan aktivnosti sa decom A: Aflatot kurikulum,

Aktivnost 32, „Ja mogu da ostvarim svoje snove“,

str. 142

Plan aktivnosti sa decom B: Aktivnost 39,

„1…2…3… Aflaton novčići“, str. 167

10 do 12 kopija svake

aktivnosti: polovina učesnika

dobija plan aktivnosti sa

decom A, a druga polovina

plan aktivnosti sa decom B

Sesija 9. Povratne informacije

po završetku aktivnosti

Spisak za proveru - dečje pesme za pevanje i

recitovanje (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 9. Povratne informacije

po završetku aktivnosti

Spisak za proveru - igre (opciono) Po 1 za svakog učesnika

Sesija 10. Zašto slobodna igra Scenariji za slobodnu igru Po 1 za svakog učesnika

Sesija 10. Zašto slobodna igra Spisak za proveru - slobodna igra (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 11. Objašnjenje načina

rada tokom sesije

Aflatot aktivnosti 44, 44a i 44b (str. 189 – 194) 10 kopija aktivnosti 44 i 44a,

10 kopija aktivnosti 44 i 44b

140

Sesija 13. Aflatot strategija za

uključivanje porodice

Plan aktivnosti sa decom A – Okvir alata za

uključivanje porodice – uvod i Aktivnost 1,

„Zajednički izbori“, str. 1

Plan aktivnosti sa decom B – Aflatot kurikulum

Aktivnost 1, „Aflaton putovanje“, str. 15

Plan aktivnosti sa decom C – Aflatot kurikulum

Aktivnost 4, „Kutija za Aflaton putovanje“, str. 26

Plan aktivnosti sa decom D – Aflatot kurikulum,

Aktivnost 14, „Šta ja radim?“, str. 57

5-6 kopija svakog plan

aktivnosti sa decom: grupa

učesnika se deli u četiri grupe,

svaka grupa dobija drugi plan

aktivnosti sa decom i svaki

učesnik u svakoj grupi dobija

kopiju plana aktivnosti sa

decom svoje grupe.

Sesija 14. Učesnici planiraju

posetu van vrtića

Aflatot kurikulum, Aktivnost 29, „Priroda oko

nas“, str. 130

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 15. Postupci kojima se

neko isključuje

Dnevni raspored aktivnosti u vrtiću

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 15. Ček lista - inkluzivna

praksa

Primeri praksi kojima se neko isključuje (opciono) Po 1 za svakog učesnika

Sesija 15. Ček lista - inkluzivna

praksa

Spisak za proveru - inkluzivna praksa (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 16. Igra za građenje

empatije

Karte sa zadacima za učesnike u igri 4 – 5 : po jedan set za svaku

grupu (svakome treba dati po

jednu kartu)

Sesija 16. Hajde da glumimo Scenariji – Hajde da to odglumimo! (opciono) Po 1 primerak za svakog

učesnika

Sesija 16. Šta treba da imamo u

vidu

Spisak za proveru - sigurno emocionalno

okruženje (opciono)

Po 1 primerak za svakog

učesnika

Sesija 17. Naš dnevni raspored

aktivnosti u vrtiću

Spisak za proveru – raspored aktivnosti u

vrtiću (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 19. Umetnost

postavljanja pitanja

Spisak za proveru – postavljanje pitanja (opciono)

Po 1 za svakog učesnika

Sesija 19. Učenje posmatranja,

učenje slušanja

Spisak za proveru - posmatranje i slušanje

(opciono)

1 za svakog učesnika

141

142

Ankete koje učesnici popunjavaju pre i posle obuke

Obrazac za vrednovanje Aflatot obuke: ulazna anketa (anketa pre obuke)

1 Ime: 2 Uloga: Instruktor Vaspitač Zaposleni Rukovodilac

programa

Uopšte se ne slažem

Ne slažem se

Slažem se U potpunosti se slažem

Ne znam

11

Osećam da sam se upoznao-la sa karakterom Aflatona- i razumem njegovu ulogu.

12

Razumem Aflaton pristup participaciji i njenoj ulozi u funkcionisanju ovog programa.

13

Razumem da su u pedagoškoj osnovi Aflatot kurikuluma pristup aktivnog učenja i pristup usmeren na dete.

14

Decu treba podsticati i dozvoljavati im da učestvuju u Aflaton programima kao punopravni i jednaki partneri.

15

Upoznat-a sam sa pet suštinski važnih Aflaton elemenata.

16

Razumem na koji način se naglasak stavlja na lično razumevanje i istraživanje u okviru Aflatot programa i kako se deca podučavaju o ovom konceptu kroz radne sveske.

17

Razumem šta su dečja prava i kako se deca o njima podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

18

Osećam da sam spreman/spremna da podučavam decu o njihovim pravima u vrtiću.

19

Razumem Aflaton pristup štednji i trošenju i kako se deca o njima podučavaju u okviru ovog kurikulum.

20

Štednja se odnosi na novac, ali i na druge resurse koji su dostupni deci.

21

Znam šta je proces štednje o kome se deca podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

22

Osećam da sam spreman/spremna da uključim roditelje u aktivnosti sa decom u vrtiću.

2

23

Razumem društveno i finansijsko obrazovanje dece i kako se o ovim konceptima deca podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

24

Mislim da voditelj ima ulogu da pruža podršku i on/ona treba da podržava samostalno razmišljanje i odlučivanje kod dece.

Obrazac za vrednovanje Aflatot obuke: izlazna anketa (anketa posle obuke)

1 Ime: 2 Uloga: Instruktor Vaspitač Zaposleni Rukovodilac

programa

Uopšte se ne slažem

Ne slažem se

Slažem se U potpunosti se slažem

Ne znam

3 Uvod mi je pružio pregled ciljeva radionice i iz njega sam razumeo-la Aflaton pristup.

4 Iz uvoda sam u dovoljnoj meri razumeo-la metodologije koje se primenjuju u ranom detinjstvu.

5 Osećam da sam spreman-na da obučavam druge instruktore/vaspitače o Aflatot programu.

6 Osećam da sam spreman-na da sprovodim Aflatot program u organizaciji u kojoj radim.

7 Voditelj obuke je učinio-la da materijal bude zanimljiv i uzbudljiv.

8 Pruženi materijali su bili jasni, korisni i laki za razumevanje.

9 U poređenju sa drugim obukama koje ste pohađali, Aflatot obuka je bila informativnija.

10: Koju oblast obuhvaćenu obukom ste najmanje razumeli:

Uvod u Aflaton Uvod u rano detinjstvo

Uvod u Aflaton

Koncept, mreža programa

Vaspitanje i obrazovanje

Karakter i knjiga

Tehnike aktivnog učenja

Vaspitanje i obrazovanje

Dečja prava

Vaspitanje i obrazovanje

Društveno i finansijsko preduzetništvo: Aflatot sajam

Vaspitanje i obrazovanje

Metodologija usmerena na dete

Štednja, trošenje i deljenje

Potrebe, želje i resursi

Aflaton principi i prakse:

Uopšte se ne slažem

Ne slažem se

Slažem se U potpunosti se slažem

Ne znam

11 Osećam da sam se upoznao-la sa karakterom Aflatona- i razumem njegovu ulogu.

12 Razumem Aflaton pristup participaciji i njenoj ulozi u funkcionisanju ovog programa.

13 Razumem da su u pedagoškoj osnovi Aflatot kurikuluma pristup aktivnog učenja i pristup usmeren na dete.

Uopšte se

ne slažem

Ne slažem se

Slažem se U potpunosti se slažem

Ne znam

14 Decu treba podsticati i dozvoljavati im da učestvuju u Aflaton programima kao punopravni i jednaki partneri.

15 Upoznat-a sam sa pet suštinski važnih Aflaton elemenata.

16 Razumem na koji način se naglasak stavlja na lično razumevanje i istraživanje u okviru Aflatot programa i kako se deca podučavaju o ovom konceptu kroz radne sveske.

17 Razumem šta su dečja prava i kako se deca o njima podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

18 Osećam da sam spreman/spremna da podučavam decu o njihovim pravima u vrtiću.

19 Razumem Aflaton pristup štednji i trošenju i kako se deca o njima podučavaju u okviru ovog kurikuluma.

20 Štednja se odnosi na novac, ali i na druge resurse koji su dostupni deci.

21 Znam šta je proces štednje o kome se deca podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

22 Osećam da sam spreman/spremna da uključim roditelje u aktivnosti sa decom u vrtiću.

23 Razumem društveno i finansijsko obrazovanje dece i kako se o ovim konceptima deca podučavaju u okviru Aflatot kurikuluma.

24 Mislim da voditelj ima ulogu da pruža

3

podršku i on/ona treba da podržava samostalno razmišljanje i odlučivanje kod dece.

25. Molimo vas da navedete svoju definiciju aktivnog učenja: 26. U kom delu obuke ste najviše uživali? 27. U kom delu obuke ste najmanje uživali? 28. Šta bi Aflaton mogao da uradi da unapredi obuke? 29. Dodatni komentari:

Hvala vam!