PRIRUNIK ZA INTEGRALNU

PROIZVODNJU I

ZATITU JABUKE

Autori

Prof. dr Aleksa Obradovi, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Doc. dr Dragan Radivojevi, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd

Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor

Dr Emil Rekanovi, Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd

PREDGOVOR

Ovaj prirunik je proistekao kao rezultat kontinuirane saradnje Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd (IPN), Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPVRS) i Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Amerikih Drava (USDA) u oblasti integralne proizvodnje i zatite bilja.

Prirunik je namenjen edukaciji poljoprivrednih proizvoaa - voara, ali je i referentna literatura poljoprivrednim savetodavcima, strunjacima za zatitu bilja i voarstvo. U priruniku se naglaava vanost saradnje poljoprivrednih proizvoaa i poljoprivrednih savetodavnih i strunih slubi radi postizanja zajednikog cilja, a to je profitabilna proizvodnja voa uz racionalno korienje pesticida i vetakih ubriva i ouvanje prirodnih resursa. Pored toga, smatramo da e prirunik svakako biti koristan i studentima poljoprivrednog fakulteta, kao i uenicima srednjih i viih poljoprivrednih kola, kao znaajna dopunska literatura iz ove oblasti.

Ideja za stvaranje prirunika nastala je nakon zajednikog utvrivanja prioriteta primene principa integralne zatite (IPM) u proizvodnji voa u Srbiji kao pretpostavke za ekonomski i ekoloki prihvatljiv model poljoprivredne proizvodnje.

Nakon edukacija i publikovanja prirunika o principima integtralne proizvodnje i zatite povrtarskih kultura (luk i paradajz) u saradnji sa USDA zapoeo je rad i na vonim vrstama. Kako proizvodnja voa u Srbiji, marketing i potrebe trita, ne odgovaraju u svim sluajevima uslovima u SAD odlueno je da se angauje tim domaih strunjaka, a da im strunu pomo prue kolege sa Univerziteta u Pensilvaniji i Ajovi. U izradi prirunika uestovali su:

Prof. dr Aleksa Obradovi, fitopatolog, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet

Prof. dr Dragan Radivojevi, voarstvo, docent, Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet

Dr Emil Rekanovi, fitopatolog, nauni saradnik, Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd

Dr Dragan Vajgand, entomolog, privatni savetodavac Agroprotekt, Sombor.

Tim strunjaka iz Srbije je kao osnovu koristio prirunik dravnog Univerziteta u Pensilvaniji o integralnoj proizvodnji voa ugraujui sopstveno iskustvo steeno tokom dugogodinje prakse. Posebna panja posveena je specifinostima integralne proizvodnje:

Podizanje zasada Preporuka sortimenta jabuke za proizvodnju u Srbiji Primena regulatora arodnosti Primena feromona u regulisanju brojnosti tetoina Specifinosti lokalne entomofaune, kao i gljiva, bakterija i virusa prouzrokovaa

bolesti paradajza. Specifinosti rezistentnosti lokalnih populacija tetoina i prouzrokovaa bolesti na postojee pesticide

Liste registrovanih sredstava za zatitu jabuke u Srbiji, odnosno EU Korienje velikog broja originalnih fotografija i grafikona u cilju to boljeg

prikazivanja karakteristika proizvodnje jabuke

Zahvaljujemo se Ministarstvu poljoprivrede SAD na organizacionoj i finansijskoj podrci. Takoe se zahvaljujemo Dejvidu Bidingeru i Edu Raotu (dravni Univerzitet u Pensilvaniji), Marku Glisonu (dravni Univerzitet u Ajovi), kao i Dejvidu Slajbou proizvoau jabuke iz Pensilvanije na strunoj podrci i savetima koji su bili od neprocenjive vrednosti s obzirom na njihovo veliko iskustvo u ovoj oblasti.

Beograd, 2013. Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd

SADRAJ UVOD 1 DEO I............................................................................................................................................................ 4 Zasnivanje zasada jabuke u skladu sa principima integralne proizvodnje........................................... 4 Standardne sorte i njihovi klonovi koji se preporuuju za gajenje u Srbiji 8 Opraivanje i oplodnja 14 Izbor podloge 18 Izbor sistema i rastojanja sadnje........................ 19 Priprema zemljita za podizanje vonjaka ... 24 Sadnja voaka . 31 Nega zasada jabuke (redovna proizvodnja).. 35 Rezidba jabuke ........................ 48 Regulisanje rodnosti proreivanjem plodova........................................................................................... 51 Zatita zasada jabuke od prolenih mrazeva............................................................................................ 56 Sakupljanje meteorolokih podataka u vonjaku.................................................................................... 58 DEO II.......................................................................................................................................................... 59 Bolesti, tetoine i prirodni neprijatelji..................................................................................................... 59 Osnove praenja insekata pomou feromonskih klopki......................................................................... 60 Mikoze i pseudomikoze............................................................................................................................... 62 Bakterioze..................................................................................................................................................... 93 Fitoplazmoze................................................................................................................................................. 99 Viroze............................................................................................................................................................ 102 tetoine insekti i grinje........................................................................................................................... 106 Prirodni neprijatelji i bioloka kontrola tetnih insekata i grinja......................................................... 135 Korovi i suzbijanje....................................................................................................................................... 147 Problemi sa nematodama i strategija suzbijanja nematoda.................................................................... 150 Problemi sa miolikim glodarima, zeevima i mere suzbijanja.............................................................. 152 Praenje prisustva i brojnosti tetnih organizama................................................................................. 154 Korienje feromona u cilju praenja i ometanja parenja insekata....................................................... 162 Kontrola jabukovog smotavca sa granulovirusom................................................................................... 164 Mere za kontrolu pojave rezistentnosti..................................................................................................... 165 DEO III......................................................................................................................................................... 173 IPM programi u jabuci................................................................................................................................ 173 DEO IV......................................................................................................................................................... 181 Berba, uvanje i kvalitet plodova............................................................................................................... 181 LITERATURA............................................................................................................................................. 190

UVOD

Prema podacima FAOSTAT-a prosena godinja proizvodnja jabuke u Srbiji za period od 2006 do 2010. godine je iznosila 248.592 tone. Karakteristino je da se najvei deo proizvodnje jabuke jo uvek odvija po principima konvencionalne proizvodnje. Organska proizvodnja jabuke, iako je zakonom ureena, u Srbiji skoro da ne postoji. Sa druge strane integralna proizvodnja nije definisana zakonom iako u praksi postoji. Da bi proizvodnja jabuke mogla uspeno da funkcionie u skladu sa osnovnim principima integralne proizvodnje, neophodno je uspostaviti zakonski okvir koji bi regulisao ovu oblast. Legalizovanje integralne proizvodnje jabuke omoguilo bi posebno obeleavanje proizvedenih plodova, to bi im donelo prepoznatljivost na tritu i laku realizaciju, a samim tim i sigurniju i veu dobit za proizvoae. Pretpostavka je da e u budunosti samo plodovi proizvedeni u integralnoj ili organskoj proizvodnji moi da budu realizovani na probirljivom tritu voa.

Kriterijumi na tritu sveeg voa, pa samim tim i kada je jabuka u pitanju danas su znaajno pootreni. Promene su izazvane jakom konkurencijom koja vlada meu proizvoaima i poveanim zahtevima potroaa kada je u pitanju kvalitet plodova, posebno njihova zdravstvena ispravnost. Intenzivna proizvodnja jabuke podrazumeva upotrebu pesticida i drugih hemikalija. Od gajenih kontinentalnih voaka, jabuka po pravilu ima najveu upotrebu pesticide po jedinici povrine, sa najveim brojem zatitnih tretmana. Brojne aplikacije pesticida i drugih hemikalija tokom vegetacije voaka mogu usloviti pojavu ostataka pesticida iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (Maximum Residues Limit - MRL) koji mogu negativno uticati na ljudsko zdravlje.

TA JE INTEGRALNA PROIZVODNJA I KOJI SU NJENI CILJEVI?

Integralna proizvodnja voa je proizvodni sistem koji koristi sve metode i mere u proizvodnji na takav nain da redukuju korienje hemijsko-sintetikih preparata i ubrenje na minimum u skladu sa ekolokim, ekonomskim i toksikolokim principima. Integralna proizvodnja jabuke je ekonomski uspena proizvodnja kvalitetnih plodova sa akcentom na zatitu ljudskog zdravlja i prirode. U cilju smanjenja primene agrohemijskih mera favorizuje se primena biolokih mera.

Meunarodna organizacija za bioloku i integralnu kontrolu tetnih ivotinja i biljaka (IOBC) dala je zvaninu definiciju integralne proizvodnje voa kao "ekonomina proizvodnja voa visokog kvaliteta, koja daje prioritet ekoloki bezbednijim metodama i minimizira neeljene efekte i korienje agro-hemijskih sredstava da bi se poveala zatita ivotne sredine i zdravlja ljudi".

Integralna proizvodnja se ne fokusira samo na hemijsku zatitu biljaka, ve takoe na sve mere gajenja koje se primenjuju u proizvodnji.

Odgovarajue tehnike gajenja imaju pozitivan efekat na vonjak i okolinu. U proizvodnji prioritet se daje prirodnim, kulturnim, biolokim, genetikim i biotehnikim metodama kontrole tetoina, bolesti i korova kao i da korienje agrohemijskih sredstava bude svedeno na neophodni minimum.

2

Svaki proizvoa voa treba da uoi i shvati potrebu za primenom integralne proizvodnje jabuke, odnosno treba da primeni mere integralne proizvodnje u to veem obimu. Kako mnoge od izabranih mera, sa unapred definisane liste, treba da budu realizovane svake godine, svaka primena treba da bude zabeleena u poseban voarski registar (slui za voenje evidencije o svim aktivnostima sprovedenim u vonjaku)

Integralna proizvodnja voa je uslovljena drutvenom brigom za hiperprodukciju, ugroenost divljih vrsta i zagaenje zemljita i povrinskih voda intenzivnom poljoprivredom. Integralno gajenje je ekonomski opravdana proizvodnja kvalitetnih plodova sa najboljom moguom zatitom ljudskog zdravlja i ivotne sredine.

Ideja integralne proizvodnje voa kao tehnike gajenja koja je osmiljena tako da bude bezopasna za ekosisteme vonjaka nastala je tokom ranih pedesetih godina prolog veka. Razvoj ovog pionirskog posla je bio stalno ometan i nije prihvaen ak i od profesionalnih udruenja ili od voara narednih 20 godina. Zbog toga je sredinom sedamdesetih i kasnih osamdesetih godina XX veka uvoenje integralne proizvodnje voa u praksu ilo veoma sporo. Situacija se znaajno promenila poev od 1988. godine, kada je Radna grupa za integralnu proizvodnju voa u Junom Tirolu (AGRIOS) objavila program integralne proizvodnje voa. U sledeih nekoliko godina, u 9 zemalja Evrope je doneto 14 uputstava za integralnu proizvodnju jabuastog voa. Na prvom internacionalnom ISHS simpozijumu o integralnoj proizvodnji voa, koji je odran u Wedensvilu 1989. godine osnovana je IOBC/WBC radna grupa Integralna proizvodnja biljaka u vonjacima sa ciljem da koordinira i uskladi novonastala regionalna i nacionalna uputstava i da pomogne u harmonizaciji pravila unutar Evrope.

Ovi principi su preuzeti od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada i brojnih organizacija proizvoaa jabuke irom Evrope prilikom definisanja standarda za integralnu proizvodnju jabuke. Integralna proizvodnja se zasniva na praenju stanja biljke, vremenskih uslova i tetnih organizama prilikom donoenja odluke o izboru i primeni odreenih tretmana. Ovo ukljuuje i primenu fizike, bioloke, mehanike i edukativne taktike da bi se odralo brojno stanje tetoina na nivou koji u ekonomskom smislu ne ugroava proizvodnju. Primenjeni tretmani ne bi trebalo da imaju uticaja na ivotnu sredinu, korisne organizme i organizme koji nisu ciljano planirani za suzbijanje, kao i ljudsko zdravlje. Uprkos optim principima, razne zemlje primenjuju neznatno razlilite verzije integralne proizvodnje jabuke. Iako se uputstva zasnivaju na najboljoj praksi upravljanja bolestima i tetoinama, i uspostavljeni su od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada, prihvaeni od strane mnogih proizvoaa jabuke i njihovih udruenja, standardi integralne proizvodnje jabuke, za razliku od organske proizvodnje, nisu precizno definisani ili pravno odreeni u EU ili meunarodnim standardima. Iako su ogranienja primene materijala kao to su ubriva, pesticidi i druge hemikalije, definisana razliitim uputstvima, u praksi nivo njihovog sprovoenja varira. ak ni sve evropske zemlje nemaju jedinstvene standarde ili zahteve namenjene proizvoaima jabuke, ali postoje mnoge lokalne, regionalne i nacionalne regulative koje reguliu kreiranje nalepnica i prodaju proizvoda iz integralne proizvodnje koji su ekoloki i zdravstveno prihvatljivi, a ujedno obezbeuju i ekonomsku prednost za proizvoaa.

3

DEO I. ZASNIVANJE ZASADA JABUKE U SKLADU SA PRINCIPIMA INTEGRALNE PROIZVODNJE

Jabuka je viegodinja biljka. Podizanje zasada se mora izvriti u skladu sa pravilima struke jer su trokovi zasnivanja veoma visoki. Ne smeju se napraviti greke, zato to se tokom viegodinjeg perioda eksploatacije zasada vrlo teko mogu ispraviti, i mogu nastati velike ekonomske tete. Zasnivanje vonjaka je ozbiljan poduhvat koji podrazumeva niz istraivakih radova i veliko struno znanje, potrebno za iznalaenje najboljih tehnolokih reenja u gajenju jabuke u za konkretne socijalne, ekonomske i ekoloke uslove. Prvi uslov uspene proizvodnje je dobro izvedeno planiranje i izbor lokacije gde e vonjak biti zasnovan. Za nove zasade prema smernicama EurepGAP-a (zajedniki standard za dobro upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom kreiran devedesetih godina od strane nekoliko evropskih lanaca supermarketa i njihovih glavnih dobavljaa) treba napraviti analizu rizika lokacije. Mora se imati u vidu tip zemljita, opasnost od erozije, nivo i kvalitet podzemnjih voda, dostupnost obnovljivih izvora vode, ranije korienje lokacije, kao i mogui uticaj proizvodnje u okruenju. Lokaciju sa visokim stepenom rizika treba izbegavati za podizanje zasada jabuke.

Preice i sluajni pristupi mogu rezultirati smanjenim porastom i drugim problemima tokom eksploatacije vonjaka. Mnogo je jednostavnije izmeniti poloaj vonjaka pre same sadnje, nego onda kada su voke ve posaene.

Povezivanje navedenih elemenata u jedinstven i funkcionalan sistem izvodi se projektovanjem vonjaka. Uspean projekat treba da sadri elemente navedene u tekstu koji sledi.

ANALIZA AGROEKOLOKIH USLOVA ZA GAJENJE JABUKE

Analiza karakteristika reljefa

Kada se analizira reljef posebno se obraa panja na nagib i ekspoziciju terena, zatim da li je teren otvorenog ili zatvorenog tipa i da li postoji mogunost oteenja voaka od mrazeva. Za gajenje jabuke idealni su blago zatalasani i nagnuti tereni sa kojih hladan vazduh otie, odnosno vri se drenaa terena za vreme prolenih mrazeva. Na takvim terenima za gajenje jabuke najbolje su severne ekspozicije ali se uspeno mogu koristiti i ostale. Najloije su jugozapadne pozicije jer je na njima najjae osunavanje pa je esta pojava oegotina na plodovima, najintenzivnije je isuivanje zemljita, a mogue je i izmrzavanje debla i pojedinih delova krune tokom zime. Praksa je pokazala da se i prostrane ravnice mogu uspeno koristiti za proizvodnju jabuke. Zatvorene poloaje na kojima se esto javljaju mrazevi, posebno pozni proleni i koji imaju lou vazdunu drenau ne treba koristiti za gajenje jabuke.

Analiza klimatskih uslova Toplotni uslovi Jabuka se moe uspeno gajiti u regionima gde temperature tokom zime padaju i do -30C, a tokom leta dostiu +40C. Jabuci tete mogu naneti zimski mrazevi, ali najvei problem su niske temperature tokom cvetanja. Mraz u zavisnosti od sorte, fenofaze razvoja stabala jabuke, intenziteta mraza i duine njegovog trajanja moe izazvati vea ili manja oteenja na

4

zatvorenim i otvorenim cvetovima i zametnutim plodovima. U fazi zatvorenih cvetova mraz od -4 do -5C izaziva njihova oteenja. Kada su cvetovi otvoreni moe ih otetiti imraz od -1C. Ako je tokom cvetanja vreme hladno, medonosne pele ne izlaze iz konica pa je opraivanje cvetova slabo. Takoe jabuci ne odgovara ni suvie visoka temperatura. Topli dani, a posebno tople noi tokom sazrevanja jabuke kod sorti sa obojenim plodovima mogu smanjiti razvoj dopunske boje. Podruja sa hladnim noima u vreme sazrevanja jabuke, odgovarajua vlanost vazduha i umereno topli dani omoguavaju razvoj dopunske boje na plodovima jabuke. Takva podruja jedino nisu pogodna za gajene sorti sa zelenim plodovima (npr. sorta Greni Smit).

Negativno dejstvo zimskog mraza uzduno pucanje debla jabuke (foto D. Radivojevi).

Negativno dejstvo poznog prolenog mraza - izmrzavanje tuka u cvetu (foto D. Radivojevi).

Svetlosni uslovi Za uspeno gajenje jabuke potrebno je da stabla prime odreenu koliinu direktne suneve svetlosti. Svetlost najbolje koriste stabla jabuke okalemljena na podlogama male bujnosti koja imaju tanku i prozranu krunu. U takvoj kruni najvei broj plodova je izloen direktnoj sunevoj svetlosti. Oni dobro razvijaju dopunsku boju, imaju visok sadraj rastvorljive suve materije i veoma su ukusni.

Meutim, veliki intenzitet svetlosti poslednjih godina izaziva pojavu oegotina na plodovima. Oegotine su termike povrede plodova, izazvane dejstvom sunevog zraenja visokog intenziteta i one znaajno umanjuju njihov kvalitet i trajanost. Oegotine predstavljaju problem u svim proizvodnim regionima jabuke, a naroito su este u oblastima koje karakteriu visoke temperature i veliki broj vedrih dana u periodu sazrevanja plodova. Kritini uslovi za ovu vrstu povreda su temperature vie od 35C u hladu i veliki nedostatak vazdune vlanosti. Najee se javljaju u julu i avgustu, kada temperature vazduha preu 28-32C, naroito kada posle duih perioda oblanog nastupi vedro i toplo vreme. Posebno veliku osetljivost na oegotine ispoljavaju sorte Breborn i Crveni Delies. U Srbiji stepen rizika od

5

pojave oegotina na plodovima jabuke najvei je u najznaajnijim oblastima gajenja jabuke, a najmanji u podruju zapadne Srbije (Ivanjica, Poega i Sjenica).

Duboke oegotine na plodovima jabuke izazvane jakim sunevim zraenjem (foto D. Radivojevi).

tete na plodovima jabuke izazvane gradom (foto G. Zabrki).

Voda i vlaga Voda je osnovni preduslov uspenog i kontinuiranog gajenja jabuke. Visok prinos po jedinici povrine, sa velikim ueem plodova prve klase u ukupnom prinosu, teko se moe dobiti bez primene navodnjavanja. Zbog toga je neophodno uraditi analizu prisustva vode za navodnjavanje (nivo i kvalitet podzemnjih voda, dostupnosti obnovljivih izvora vode i sl.).

Potrebe za navodnjavanjem zavise od brojnih inilaca: koliine padavina tokom godine, njihovog rasporeda, temperature, tipa zemljita, kombinacije sorta-podloga, gustine sadnje, optereenja stabala plodovima i sl. Ako je vlanost zemljita i vazduha niska tokom toplih dana posebno u drugom delu vegetacije, plodovi ostaju sitni, uee plodova ekstra i I klase u ukupnom prinosu je malo, a diferenciranje generativnih pupoljaka za narednu godinu je slabo. Kod sorti i klonova jabuke koje slabije razvijaju dopunsku boju (Jonagold, Fudi, Ajdared, Jonatan) dobijaju se nekarakteristino obojeni plodovi koji se tee prodaju na tritu. Poslednjih godina esta je pojava oegotina na plodovima na stablima koja nisu navodnjavana.

Takoe, potrebno je uraditi i analizu uestalosti padanja grada. Grad je vremenska nepogoda koja moe priiniti ogromne gubitke voarskoj proizvodnji. Povrede od grada mogu se javiti na liu (defolijacija i cepanje), mladarima (lomljenje vrhova, nagnjeenje i cepanje kore), granama i deblu (nagnjeenje i cepanje kore) i plodovima (jaa ili slabija nagnjeenja pokoice i mesa ploda, otvorene rane sa pokidanom pokoicom, otkidanje plodova sa grana). Visina tete od grada zavisi od veliine i oblika estice grada, brzine vetra, duine njegovog trajanja i faze razvoja biljke kao i od negovanja oteenih voaka. Najvee tete nastaju usled gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Pored toga dolazi do pojaanog iznurivanja voaka usled gubitka asimilacione povrine, poveana je osetljivosti prema biljnim bolestima i tetoinama, smanjenja otpornost prema mrazevima, izraene alternativnosti u raanju, poveani trokovi primene pesticida i sl. Rane na granama priinjene gradom su otvori kroz koje mogu prodreti razliiti paraziti, meu kojima je i prouzrokova bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora). Na plodovima sa povreenom pokoicom razvijaju brojni mikroorganizmi, tkivo ploda truli, pa se takvi plodovi ne mogu prodati za upotrebu u sveem stanju, a ponekad ak ni za industrijsku preradu. Zbog toga je na terenima sa velikom

6

uestalou pojave grada poeljno korienje protivgradne mree kao neposredne zatite zasada.

Vetar Jak vetar ima negativno dejstvo na uspevanje jabuke. On izaziva:

- naginjanje i izvaljivanje stabala,

- u toku vrelih letnjih dana moe poveati transpiraciju nekoliko puta,

- spreava let pela,

- isuuje ig tuka i spreava oplodnju,

- izaziva opadanje nedovoljno zrelih plodova ili zrelih plodova.

Zbog toga treba prikupiti podatke o pravcu, brzini i uestalosti duvanja vetra na lokaciji koja je namenjena za zasnivanje zasada jabuke.

Analiza zemljinih uslova

Jabuka je u pogledu karakteristika zemljita kosmopolita i moe uspevati na razliitim tipovima zemljita. Eksploatacija razliitih tipova zemljita je omoguena izborom velikog broja podloga koje jabuci stoje na raspolaganju. Bez sumnje, zasadi jabuke najbolje rezultate postiu na plodnim, dubokim i lakim zemljitima koja su dobro drenirana i u koje korenov sistem lako prodire. Ona treba da imaju dobar vodni, vazduni i toplotni reim. Plitka zemljita, bez vlage, treba da budu izbegnuta za gajenje jabuke. Hemijska sterilizacija zemljita u integralnoj proizvodnji nije dozvoljena.

Izbor sorte, podloge i sistema gajenja

Izbor sorti jabuke za gajenje je veoma znaajan sa aspekta rentabilnosti proizvodnje. Kada se zasniva novi zasad jabuke, za svaku lokaciju treba izabrati odgovarajuu sortu, koja u skladu sa sopstvenim prirodnim kvalitetima, nudi najveu ansu za redovne prinose i dobar kvalitet plodova. Loe izabrana sorta u konkretnim prirodnim uslovima i pri najboljoj tehnologiji gajenja ne moe da otkloni sopstvene genetike nedostatke i obezbedi rentabilnu proizvodnju. Na primer, sorta Zlatni Delies ne sme biti posaena na poloajima na kojima se javlja rasta prevlaka na plodovima (zatvorene doline u kojima je esta pojava rose i magle), niti sorta Jonagold na poloajima koji nisu pogodni za bojenje plodova ili dobijanje vrstih plodova. Manje nedostatke neke lokacije mogue je prevazii primenom klonova sa boljim osobinama od matine sorte (na primer umesto sorte Zlatni Delies moe se koristiti njen klon Golden Reinders iji su plodovi otporniji na pojavu raste prevlake, a kod sorti koje se loije boje koriste se klonovi iji plodovi lake razvijaju dopunsku boju).

Izabrane sorte u konkretnim agroekolokim uslovima ne smeju imati poveane potrebe za zatitom od bolesti i tetoina. Dodatna prskanja hemijskim sredstvima ili primena nekih mera koje mogu negativno uticati na okolinu u cilju popravke kvaliteta ploda se ne preporuuju. Takoe, prilikom izbora sorte, akcenat treba staviti na one koje ne zahtevaju tretman hemijskim sredstvima posle berbe u cilju dueg uvanja.

Izabrana sorta treba da omogui laku prodaju plodova na tritu (za sveu potronju ili preradu) i ostvarivanje najveeg mogueg profita u datim okolnostima. Vrednost jedne sorte je odreena nizom njenih osobina: prilagoenost uslovima sredine; stepen otpornosti prema bolestima i tetoinama; poetak, redovnost i obilnost prinosa; odnosi oploenja;

7

kompatibilnost sa razliitim podlogama; atraktivnost, kvalitet i skladina sposobnost plodova, otpornost plodova na pojavu fiziolokih poremeaja, manipulaciju i transport i sl.

Sa obzirom da od pravilnog izbora sorte zavisi visina prinosa, trokovi proizvodnje, mogunost realizacije plodova na tritu i njihova prodajna cena, procena vrednosti sorte moe se izvriti sa razliitih aspekta.

Sa gledita rentabilnosti proizvodnje za svaku sortu koju planiramo da gajimo treba da znamo njenu upotrebnu i trinu vrednost.

Upotrebna vrednost sorte sastoji se od kvalitativnih svojstava njenih plodova. Kao to su vreme zrenja, oblik, boja, veliina, sonost, ukus, aroma, manipulativne osobine i skladina sposobnost plodova.

Trina vrednost sorte zavisi od odnosa postignute prodajne cene na tritu i cene kotanja plodova koju odreuju trokovi proizvodnje. U cenu kotanja su ukljueni i trokovi uvanja, klasiranja, pakovanja i transporta plodova do mesta realizacije. Trina vrednost sorte je direktno povezana sa upotrebnom vrednou sorte.

Poseban znaaj u integralnoj proizvodnji jabuke imaju sorte koje su otporne na pojedine prouzrokovae oboljenja. Gajenjem ovih sorti moe se znaajno redukovati potreba za tretiranjem fungicidima, ime se smanjuju trokovi proizvodnje ali i zagaenje prirode. One su stvorene dugotrajnim oplemenjivakim radom i najvei broj ovih sorti je otporan na patogene koji izazivaju aavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjau. Otpornost prema prouzrokovaima bolesti ne znai istovremeno i potpunu osloboenost od korienja pesticida, poto nijedna od stvorenih sorti nije otporna na oteenja od insekata. Kod stvaranja novih sorti otpornih na patogene najbitnije pitanje koje treba reiti je da one imaju isti kvalitet ploda kao i trenutno popularne komercijalne sorte. Novostvorene sorte iz ove grupe koje obeavaju za gajenje u komercijalnoj proizvodnji su: Williams Pride, Modi, Topaz, Enterprice, Rubinola i druge. Sorta Rubinola ima i dobar potencijal za due uvanje u skladitu.

Standardne sorte i njihovi klonovi koji se preporuuju za gajenje u Srbiji

Gala Poreklom je sa Novog Zelanda. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnou grananja. Rano prorodi, a zatim raa redovno i veoma dobro. Nije sklona alternativnom raanju. Dobro je oprauju sorte Zlatni delies, Greni Smit.

Plod je sitan do srednje krupan, loptastokupastog oblika. U uslovima Srbije berba se obavlja od sredine do kraja avgusta. Plodove je potrebno brati u vie navrata u cilju postizanja najboljeg kvaliteta. Hemijsko proreivanje plodova je obavezna mera, jer se u protivnom dobijaju veoma sitni plodovi. Spada u grupu sorti koje se umereno teko proreuju. Plod je vrlo kvalitetan, ima dobru trajanost i vrstou. Veliki nedostatak ove sorte je veliki broj slabo obojenih plodova, a javlja se i pucanje plodova u peteljkinom udubljenju. Zbog unapreenja kvaliteta poda dosta je raeno na klonskoj selekciji da bi se dobili klonovi sa boljim osobinama, pre svega sa bolje obojenim plodovima. U Srbiji se preporuuje gajenje samo klonova sa dobro obojenim plodovima. Posebno se istiu sledei klonovi:

Brookfield Gala Baigent. Plodovi ovog klona imaju tamno crvenu boju na vie od 85 % povrine, sa jasno naznaenim prugama. Veliina ploda je slina gali standard. Stalna selekcija je potrebna zbog genetike nestabilnosti.

8

Gala SchnitzerSchniga. Tamno crvena boja ploda javlja se na vie od 85% povrine sa definisanim prugama, ali manje izraenim nego kod sorte Baigent. Genetiki je nestabilna.

Buckeye Simmons. Svetla do tamno crvena boja razvija se na vie od 90 povrine ploda, sa neznatnim prugama.

Ajdared Stara Amerika sorta. U Srbiji se dugo gaji i jo uvek je najzastupljenija sorta.

Stablo je umerene bujnosti i odlino se grana. Vrlo rano prorodi, a kasnije redovno i obilno raa. Vrlo je jednostavna za gajenje. Plodovi se hemijskim sredstvima lako proreuju. Nije sklona alternativnom raanju. Smatra se jednom od najsigurnijih sorti u pogledu redovnosti i obilnosti raanja. Cveta srednje rano pa pojedinih godina prinos moe biti umanjen poznim prolenim mrazevima. Dobri opraivai su Zlatni Delies, Greni Smit, Crveni Delies.

Plod je krupan ili vrlo krupan. Meso ploda je osrednjeg kvaliteta, kiselkasto slatkog ukusa, to joj je i najvei nedostak. Meutim, veliki broj potroaa je naviknut na ukus ove sorte i lako je prepoznaje u marketima. Po pravilu ima niu cenu u odnosu na ostale sorte i zato se lako plasira, posebno na siromanijim tritima.

Plodovi pojedinih godina ima slabo razvijenu dopunsku boju. Skloni su da opadaju pred berbu. Opadanje je pojaano istiskivanjem najkrupnijih plodova iz gronje od strane sitnijih koji rastu zbog kratke peteljke. Plodovi ove sorte se mogu dugo uvati, ak i u primitivnim skladitima zbog ega je proizvoai cene. Ako su plodovi previe krupni (prenik iznad 85 mm) skloni su brzom unutranjem propadanju. Osetljiva je na prozrokovaa pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha.

Brookfield Gala Baigent (foto D. Radivojevi). Gala SchnitzerSchniga (foto D. Radivojevi).

9

Gala Buckeye Simmons (foto D. Radivojevi).

Ajdared (foto D. Radivojevi).

Jonagold Jonagold se smatra jednom od najukusnijih sorti jabuke. To je triploidna sorta koja ne moe biti opraiva za druge sorte jabuke. Dobro je oprauju: Gala, Golden Hornet, Ajdared, Greni Smit i druge sorte sa istim vremnom cvetanja. Intersterilna je sa sortom Zatni Delies. Spada u sorte koje se relativno lako hemijski proreuju.

Plodovi ove sorte imaju sono i vrsto meso ploda, fine teksture. Plodovi su skloni fiziolokim poremeajima (brzo branavljenje, pojava gorkih pega i votana prevlaka). U hladnjaama se uvaju do februara, a u CA hladnjaama do juna meseca. Ne treba je gajiti na lokacijama gde su loi uslovi za dobijanje dopunske boje i gde prerano sazreva. Raeno je na klonskoj selekciji u cilju dobijanja klonova sa bolje obojenim plodovima jer potroai ne prihvataju nedovoljno obojene plodove ove sorte. U praksi se najee koriste klonovi koji imaju dobro obojene plodove. Jedan od najbolje obojenih klonova je Wilton's Red Jonaprince ija pokoica je intenzivno crvena na 100% povrine ploda. Ovaj klon je posebno pogodan za podruja u kojima ostali klonovi jonagolda kasno dobijaju dopunsku boju.

Zlatni Delies Stara amerika sorta. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnou grananja. Rano prorodi, a zatim raa veoma dobro. Moe biti sklona alternativnom raanju, posebno ako stabla imaju prevelik broj plodova, loe su ishranjena i nedovoljno snabdevena vodom. Dobro je oprauju sorte Crveni Delies, Ajdared, Greni Smit i Gala.

Plod je veoma kvalitetan, slatkog ukusa. Meutim ima tanku pokoicu pa je osetljiv na uboje i pritiske. Pored toga, kod ove sorte esta je pojava raste prevlaka na plodovima, posebno ako se stabla gaje u neadekavtnim agroekolokim uslovima (vea vlanost vazduha, magle, pojava niskih temperatura tokom porasta plodova i sl.). Zbog toga ovu sortu ne treba gajiti na lokacijama za koje je poznato da na njima plodovi dobijaju pojaano rastu prevlaku. Raeno

10

je na klonskoj selekciji, pa su izdvojeni klonovi koji imaju manju pojavu raste prevlake na plodovima kao to su klon B ili klon Golden Reinders, koji se smatra najotpornijim na pojavu ovog poremeaja plodova.

Posebnu panju treba posvetiti vremenu berbe. Ako se plodovu uberu na vreme i uvaju u adekavtnim uslovima mogu se uvati u hladnjaama sve do naredne berbe.

Crveni Delies Stara amerika sorta. Grane imaju uspravni rast i veoma su krute, obrastaju sa kratkim rodnim granicama. Stabla mogu rano da prorode i redovno da raaju. Meutim, kod ove sorte postoje stabla standardnog porasta, ali mogu biti i kompaktnog (sper) rasta. Svi klonovi koji imaju sper rast se moraju kalemiti na bujnijim vegetativnim podlogama kao to su M 26 i MM 106 ili se stabla sa podlogom M9 moraju saditi gue (30-60 cm u redu) da bi se postigao odgovarajui porast krune. Veoma je bitno da se stabla sa sper rastom ne opterete rano sa prevelikom koliinom plodova, jer u protivnom skoro da prestaju da rastu, veoma kasno popunjavaju dati prostor i odlau ulazak u period pune rodnosti.

Plod ove sorte je jedinstvenog i lako prepoznatljivog izgleda. Slatkog je ukusa tako da je cenjen meu potroaima koji vole slatke jabuke i postie visoku cenu na tritu. Plodovi ove sorte su skloni opadanju pred berbu, a mogu ispoljiti i jau pojavu fiziolokih oboljenja (gorke pege, skald, branavljenje). Crveni delies je sorta koja ima slabo obojene plodove. Meutim, sklona je mutiranju, pa su klonskom selekcijom stvorene nove sorte sa bolje ili potpuno obojenim plodovoma.

Golden Reinders(foto: D. Radivojevi). Red Chief Camspur (foto: D. Radivojevi).

Klonovi-sorte crvenog deliesa standardnog rasta

Early Red One Erovan Iako nije sper tip, ovaj klon ima slab vegetativni porast. Dobre je produktivnosti.

Plod je manje izduen nego kod ostlih klonova. Po obojenosti ploda spada u grupu najtamnijih klonova. Boja ploda je tamno crvena do ljubiasta, posebno u planinskim zonama, i uniformno je rasporeena na celom plodu.

Jerominepbr

Mutant Erovana. Oblik ploda je slian Erovanu, kao i boja ploda

11

Klonovi-sorte crvenog deliesa kompaktnog rasta

Red Chief Camspur Mutant je Starkrimsona. Ima kompaktan rast stabla sa dobrom produktivnou. Veoma rano poinje da raa, a ako se odmah optereti plodovima prestaje da raste i nee popuniti planirano rastojanje. Plod je izduenog oblika. Dopunska boja prisutna je na vie od 90% povrine, sa svetlim do tamno crvenim prugama. Sadraj eera u plodu nii je nego kod standardnih klonova. Meso ploda je zelenkaste boje. Genetiki je nestabilan

Superchief Sandidge Ovo je mutacija celog stabla Redifa. Plod je prekriven dopunskom bojom na vie od 80% povrine ploda. Bordo ili ljubiasta boja ploda je uniformno rasporeena na plodu.

Eve Mariri Red (foto: D. Radivojevi) Fuji Raku Raku (foto: D. Radivojevi)

Breburn Novozelandska sorta slabe ili umerene bujnosti. Rano prorodi i obilno raa. Spada u sorte koje se lako proreuju hemijskim sredstvima.

Plod je krupan, velike specifine teine. Veoma je ukusna sorta za jelo. Meso je vrsto, nakiselo, slatkog ukusa. Kada prezri brzo branjavi. Sklona je pojavi fiziolokih bolesti na plodovima: gorke pege i skald. Takoe je izrano opadanje plodova pred berbu. Ustanovljeno je da se plodovi ove sorte ne smeju tretirati u hladnjai sa SmartFreom. Plodovi su slabije obojeni pa su klonskom selekcijom stvoreni dobro obojeni klonovi kao to su Eve Mariri Red, Hillwell Hidala, Rosabel i dr. Fudi Sorta Fudi je stvorena u Japanu. Ima veoma dugu vegetaciju i veoma je bujna. Kod nje se uoava ogoljavanje donjih delova krune jer produkuje mali broj bonih grana. Glavni problem

12

ove sorte je alternativna rodnost. To je sorta koja zahteva dovoljnu i ranu proredu plodova da bi postigli dobar kvalitet i da bi se prekinula alternativnost u raanju.

Plod je krupan, veoma vrst, hrskav, sladak i veoma ukusan. Osnovna boja pokoice je zelena, a dopunska je crvena, ali slabo razvijena i kasno se formira. Plodovi se beru u drugoj polovini oktobra i mogu veoma dugo da se uvaju. Nisu skloni pojavi fiziolokih bolesti, izuzev staklavosti ploda. Zbog slabije obojenosti i kasno dobijanje dopunske boje raeno je na klonskoj selekciji i dobijeni su bolje obojeni klonovi koji mogu biti sa difuznom ili prugastom dopunskom bojom.

Zen Aztec je jednolino obojeni klon. Plod je na povrini preko 90% prekriven tamno crvenom jednolino rasporeenom dopunskom bojom. Raku Raku je klon sa jasno definisanim crvenim prugama i bojom na 85-90% povrine ploda.

KIKU8 Brak je mutacija grane otkrivena u Japanu od strane proizvoaa iz Italije. Ovaj klon, ako zadovoljava standarde ocenjivanja, moe biti prodat od strane ovlaenog prodavca pod zatienim imenom Kiku Fuji. Fuji KIKUFubrax je mutacija stabla Kiku8 Brak. Plod je prekriven jasnim svetlim prugama rubin crvene boje. Dobro je obojena i zasenjena strana ploda. Daje visok procenat uniformnih plodova jabuke

Fudi Zen Aztec (foto: D. Radivojevi)

Fudi KikuFubrax (foto: D. Radivojevi)

Greni Smit To je stara australijska sorta, otkrivena sedamdesetih godina devetnaestog veka. Bujna je sorta veoma duge vegetacije. Odlikuje se otrim uglom grananja i slabijim obrastanjem donjih delova krune. Pripada akrotoninom tipu rastenja kod koga se zona raanja brzo premeta ka periferiji krune. Cveta srednje pozno. Na podlozi M9 rano poinje da raa, a zatim raa veoma dobro i redovno. Spada u grupu sorti koje se lako hemijski proreuju.

Plod je krupan, zarubljeno kupast. Pokoica je u vreme berbe debela, vrsta i zelene boje sa krupnim, beliastim lenticelama. Njen klon ChallengerDalivair se istie jo krupnijim

13

belim lenticelama, koje na zelenoj podlozi izgledaju jo privlanije. Meso ploda je kiselkasto i osveavajueg ukusa. Plodovi se beru u drugoj polovini oktobra. Najvei nedostatak ove sorte je pojava dopunskog crvenila na plodovima koje im smanjuje trinu vrednost. Pored toga plodovi su osetljivi na pojavu skalda, posebno ako su prerano ubrani.

Greni Smit (foto: D. Radivojevi)

Opraivanje i oplodnja

Sve sorte jabuke su samobesplodne i zahtevaju unakrsnu polinaciju da bi se osigurao komercijalni prinos. Kod izbora sorte za opraivanje mora se voditi rauna da sorte opraivai imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza cvetanja veim delom podudara sa fenofazom cvetanja osnovne sorte i da skoro istovremeno poinju sa plodonoenjem. Ako je bilo koji od ovih faktora proputen ili limitiran, visina prinosa i kvalitet ploda mogu biti ugroeni. Prilikom izbora sorti za meusobno opraivanje vodi se rauna o tome da se ne koriste srodne sorte (klonovi ili bliski srodnici-roditelji i njihovi potomci) jer teko mogu oploditi jedni druge. Na primer, sper klonovi Roze Deliesa ne mogu se koristiti za opraivanje i oplodnju klonova Roze Deliesa standardnog rasta i obrnuto. Takoe, triploidne sorte jabuke (Jonagold i njegovi klonovi) koje imaju sterilan polen ne mogu opraiti bilo koju sortu. Izvesne sorte imaju sklonost ka alternativnom raanju. U godini kada je opraiva u alternativi, susedna sorta, bez obzira to nije u alternativnoj godini, ima tendenciju da ue zbog izostanka unakrsnog opraivanja.

Hladan period za vreme cvetanja moe redukovati opraivanje i zametanje plodova. Polen moe izgubiti klijavost kada su temperature ispod 5C, a rast polenove cevi je ekstremno spor ispod 10C. U pojedinim situacijama temperature mogu biti dovoljno visoke za normalan let pela (18C), ali ako vreme postane ponovo hladno polenova cev ne moe porasti dovoljno brzo pre nego to jajna elija izgubi sposobnost za oplodnju.

Uslov za dobru oplodnju je i da pele i drugi insekti budu prisutni i aktivni u vreme cvetanja u vonjaku.

Cvetovi korova (npr. maslaak, slaica i divlja rotkvica) ne treba da budu prisutni u toj meri da odvlae pele od cvetova jabuke.

Raspored sorti u zasadu jabuke Zbog samooplodnosti sorti jabuke pozicija opraivaa u zasadu je veoma bitna. Idealno je da svako stablo u vonjaku bude postavljeno to je blie mogue opraivau. Jedna od

14

mogunosti je da se u vonjaku kombinuju sorte sa parnim brojem redova gde jedna sorta, koja se smatra glavnom, bude zastupljena sa 4-6 redova, a druga sorta, koja se smatra opraivaom, sa 2-4 reda. U takvim zasadima poeljno je da budu zastupljena najmanje 2 opraivaa, posebno ako se radi o sortama koje su sklone alternativnom raanju. Postojanje najmanje dva opraivaa ima najvei znaaj kada u zasadu postoji triploidna sorta jabuke. Diploidne sorte e opraivati i oploditi triploidnu sortu, ali e se i meusobno opraivati i oploditi. Ovakav raspored nije dozvoljavao rasipanje opraivaa komercijalnih sorti kroz blokove.

Raspored osnovnih sorti i sorti opraivaa u naizmeninim parnim redovima je pokazao niz nedostataka organizacionog karaktera tokom izvoenja agrotehnikih i pomotehnikih mera u vonjaku. Zbog toga se u zasadima jabuke tei drugaijem rasporedu sorti. Neophodan polen opraivaa donosi domaa pela iz susednih zasada zato to moe da leti i vie od 4 km.

U velikim zasadima jabuke ipak je potrebno kombinovati nekoliko sorti u istom bloku. Rasporeivanje sorti jabuke unutar jednog bloka mogue je uraditi na nekoliko naina.

a) Sadnja veeg broja parnih redova jedne sorte (8-10 redova ), a onda nekoliko parnih redova druge sorte i tako naizmenino. Ako u zasadu postoje triploidne sorte broj njihovih uzastopnih redova mora biti manji, a u zasadu moraju biti posaene jo najmanje dve diploidne sorte za meusobno opraivanje i opraivanje triploidne sorte.

b) Sadnja stabala standardne sorte u rasutom stanju u bloku sa osnovnom sortom. Stabla sorte opraivaa nemaju svoje sadno mesto ve se umeu izmeu normalno posaenih stabala osnovne sorte. Potrebno je da stabla sorte opraivaa budu zastupljena sa 5-8% u ukupnom broju posaenih stabala. Najee se sade pored svakog drugog stuba u svakom redu. Sorte koje se koriste kao opraivai treba da imaju sledee osobine:

treba da cvetaju svake godine, u isto ili priblino vreme kao i glavna sorta plodovi treba da budu bez dopunske boje (zelene ili ute) ili potpuno obojeni sa tamno

crvenom bojom (dobro obojeni klonovi Roze Deliesa) tako da im zasena ne smeta u formiranju dopunske boje. Sorte sa arenim plodovima se ne koriste kao opraivai.

plodovi treba da sazrevaju kada i plodovi osnovne sorte ili posle nje. Ne smeju sazrevati pre plodova glavne sorte zato to mogu imati problema sa ostacima pesticida

sorte opraivai moraju biti otporne na bolesti i tetoine najmanje kao osnovna sorta. Sadnja standardnih sorti jabuke u rasutom stanju u zasadu jabuke, bez zauzimanja sadnog mesta unutar bloka osnovne sorte ima niz prednosti u odnosu na kombinovani raspored sorti po redovima unutar istog bloka:

1) dozvoljava proizvoaima jabuke sadnju jednog bloka glavne sorte i upravljanje tim blokom kao posebnom jedinicom;

2) olakava organizaciju izvoenja pomotehnikih mera kao to su zimska rezidba, hemijsko proreivanje plodova i upotreba pesticida;

3) smanjuje utroak goriva i radne snage zbog manjeg broja praznih hodova u blokovima;

15

Sadnja stabala standardne sorte Zlatni Delies u rasutom stanju u bloku sa osnovnom sortom Greni Smit. Zbog slinosti u boji plodova moe se javiti problem tokom berbe jer ih berai teko razlikuju. (Foto D.Radivojevi).

c) Sadnja ukrasnih stabala jabuke (crabapples) unutar bloka osnovne sorte. Primeeno je da ukrasne forme jabuke produkuju veliku koliinu cvetova. Cvetovi se formiraju na kratkim granicama ali i na bonim pozicijama letorasta. Plodovi ovih sorti su veoma sitni, nemaju nikakav komercijalnui znaaj i zato ostaju neobrani na stablu. Najee se kaleme na podlogama male bujnosti i sade izmeu stabala glavne sorte koja treba da budu opraena. Orezuju se tako da ne mogu pokriti glavnu sortu.

Sadnja ukrasnih stabala jabuke prua niz prednosti:

1) eliminie se potreba za manje profitabilnim sortama ija je jedina namena proizvodnja polena,

2) spreavaju se berai da pomeaju dve sline sorte u boksevima za berbu, 3) redukuje se potreba za viestrukom berbom unutar jednog bloka u kome su sorte

izmeane,

4) izbegava se pojava ostataka pesticida na plodovima sorti opraivaa i sl. Nisu sve forme ove jabuke pogodne za opraivanje. Forme sa belim cvetovima su najpogodnije jer su najslinije cvetovima gajene jabuke. Forme sa tamno obojenim cvetovima nisu pogodne jer mogu izmeniti model poseivanja cvetova od strane pela.

Najee se koriste sledee sorte: Golden Hornet, Golden Gem, Evereste i Professor Sprenger.

16

Sadnja ukrasnih stabala jabuke (crabapples) kao opraivaa unutar bloka osnovne sorte (foto: D. Radivojevi).

Konice sa pelama u zasadu jabuke (foto: D. Radivojevi).

Preporuuje se da u istom bloku budu zastupljene dve, a u bloku sa triploidnom osnovnom sortom tri sorte sa neznatno razliitom sezonom cvetanja. U principu broj opraivaa zavisi od toga kako glavna sorta zamee plodove. Zlatni Delies zahteva mnogo manji broj opraivaa nego oze Delies i sl. Osnovna ema rasporeda ovih stabala je da se sade posle 20-24 stabla u svakom redu.

Pele i opraivanje Medonosne pele i druge autohtone pele su primarni prenosioci polena jabuke. Aktivnost medonosne pele osigurava dovoljno unakrsno opraivanje, bez kojih bi se dobili sitni i runi plodovi i niski prinosi. I mnoge prirodne i introdukovane vrste pele mogu se nai u vonjacima tokom cvetanja, ali veina tih vrsta varira u brojnosti iz godine u godinu u vonjaku.

Pele su osetljive na pesticide. Redovna primena pesticida moe limitirati brojnost i raznovrstnost ovih opraivaa. Takoe i neke agrotehnike mere, kao to je obrada zemljita, mogu unititi one pele koje grade gnezdo u zemljitu. Medonosnom pelom se moe tako upravljati da se obezbedi postojana polinacija tokom godina. Za postizanje redovnih prinosa u zasadu jabuke i kvalitetnih plodova preporuuje se unoenje 4 drutva po jednom hektaru. Za mlade zasade i zasade koji obilno zameu plodove (Zlatni Delies, Fudi, Elstar, Gala) dovoljno je 2-3 drutva. Konice treba postaviti na sunanim i od vetra zatienim mestima. Prednju stranu konice treba okrenuti prema jugu tako da bude izloena suncu tokom itavog dana. Drutva treba uneti u zasad jabuke pre poetka cvetanja, a travni pokriva pokositi 1-2 dana pre unoenja konica da bi se spreio let pela na cvetove travnog pokrivaa. Posebnu panju treba obratiti na prisustvo maslaka, deteline i drugih cvetova u vonjaku. To je neophodno i zbog zatite pela od primene insekticida u periodu kada na vokama nema cvetova. Sa iznoenjem konica iz vonjaka moe se poeti od kraja punog cvetanja. U veoma hladnim uslovima mogue je unoenje i pela iz grupe Osmija (solitarne pele) koje lete pri niskim temperaturama. Takoe, one imaju mali radijus kretanja pa je mogunost prenoenja prouzrokovaa bakteriozne plamenjae manja u odnosu na medonosnu pelu.

17

Preporuke za proizvoae jabuke u vezi pela

Upoznati pesticide koji se koriste i njihovu otrovnost za pele Proitati i pratiti uputstvo za upotrebu pesticida Nikada ne koristiti pesticide na okolnim biljkama koje cvetaju ili na korovima koji

cvetaju ako je medonosna pela prisutna

Korienje pesticida pre cvetanja jabuke, neposredno pre nego to se unesu pele u vonjak se ne preporuuje. Ako neki od tih materijala mora biti korien pre cvetanja (npr. u fazi roze pupoljka) birati preparat manje toksinosti i primeniti ga u trenutku kada pele nisu u potrazi za hranom, na primer kasno uvee.

Period cvetanja varira zavisno od sorte. Pele koje oprauju jednu sortu mogu biti u opasnosti dok se druga sorta koja je u precvetavanju tretira insekticidima. Takoe, kada jabuka zavri cvetanje pele mogu poseivati okolne korove u cvetu koji se nalaze u zasadu jabuke ili u neposrednoj blizini. Treba biti svestan takvih situacija i ako je mogue izbei korienje pesticida na stablima jabuke koja nisu u cvetu ako postoji mogunost zanoenja pesticida na biljke koje su u cvetu ili korove ako su pele prisutne na njima. Ako se mora izvriti prskanje, koristiti najmanje toksine preparate i primeniti ih samo onda kada pele nisu u potrazi za hranom.

Zatititi izvore vode od kontaminacije pesticidima. Odloiti sve neiskoriene pesticide bezbedno tako da ne zavre u izvorima vode koje koriste pele.

Potrebno je odravati stalan kontakt sa okolnim pelarima, insistirati da konice budu obeleene imenom i kontakt telefonom vlasnika pela i uvek obavestiti susedne pelare kada se primenjuju pesticidi toksini za pele.

Izbor podloge

U proizvodnji sadnica jabuke koriste se iskljuivo vegetativne podloge male ili srednje bujnosti. One omoguavaju gajenje velikog broja biljaka po jedinici povrine. Zasnivanje zasada vee gustine je skuplje ali posaene voke rano prorode i ranije ulaze u period pune rodnosti to omoguava ostvarivanje vee zarade po jedinici povrine u prvim godinama nakon sadnje. Pored toga stabla su manjih dimenzija pa je olakano izvoenje pomotehnikih operacija (rezidba, proreda plodova, berba). U uslovima Srbije koriste se tri vegetativne podloge: M9, M26 i MM106. Najvie se koristi podloga M9. Ostale dve se koriste u zasadima manje gustine sadnje ili za kalemljenje sper klonova Crvenog Deliesa koji na podlozi M9 ne mogu da postignu potrebnu zapreminu krune za postizanje visokih prinosa.

Karakteristike vegetativnih podloga za jabuku

M9

Najpoznatija vegetativna podloga za jabuku. Selekcionisana je davne 1914. godine u Engleskoj. Stabla na ovoj podlozi obavezno zahtevaju potporu koja e drati voicu u uspravnom poloaju. ile korenovog sistema su veoma krte i stabla bez potpore bi pala pod teretom sopstvenih plodova. Najbolje rezultate daje na dobro dreniranim zemljitima. Veoma je osetljiva na bakterioznu plamenjau (Erwinia amylovora) i krvavu va (Eriosoma lanigerum), a otporna je prema raku korenovog vrata (Phytophtora cactorum). Razvija

18

izbojke koji ometaju suzbijanje korova herbicidima na bazi glifosata unutar reda. Stabla okalemljena na podlozi M9 rano prorode i obilno raaju. Plodovi su krupni i dobro obojeni. Ima nekoliko klonova. Najraireniji je bezvirusni holandski klon M9 NAKB 337.

Podloga M9 u matinjaku (foto: I. Momirovi). Podloga M26 u matinjaku (foto: D. Radivojevi).

M26

Spada u grupu slabo bujnih podloga inei prelaz izmeu M9 i MM106. Stabla kalemljena na ovoj podlozi zahtevaju vee rastojanje sadnje nego ona na podlozi M9. Bolje se ukorenjava nego podloga M9, ali ako stabla rano prorode i daju visoke prinose potpora je obavezna. Sorte okalemljene na ovoj podlozi su visoke rodnosti i daju kavlitetne plodove. Ova podloga se preporuuje za sorte veoma male bujnosti ili za klonove Crvenog Deliesa kompaktnog rasta. Osetljiva je na na bakterioznu plamenjau (Erwinia amylovora) i rak korenovog vrata (Phytophtora cactorum), tako da za njeno gajenje treba izbegavati vlane poloaje.

MM106

Srednje bujna podloga. Stabla okalemljena na ovoj podlozi se mogu gajiti bez naslona. U gustim zasadima preporuuje se kao podloga za sper tipove Crvenog Deliesa. Otporna je na krvavu va, ali je veoma osetljiva na rak korenovog vrata (Phytophtora cactorum) posebno na vlanim, slabo dreniranim zemljitima.

IZBOR SISTEMA I RASTOJANJA SADNJE

U novim zasadima jabuke primenjuje se iskljuivo sistem jednoredne sadnje koji omoguava najmanje mogue korienje herbicida i efikasnu distribuciju sredstva za zatitu biljke u sve delove krune. Ovakav sistem garantuje dobru osvetljenost plodova u kruni jabuke.

Rastojanje sadnje treba da bude tako odabrano da izabrana kombinacija sorte i podloge ima dovoljno prostora za rast, bez korienja jake rezidbe ili sintetikih regulatora rasta. Visina stabla i njegova dubina treba da omogue dovoljan prodor svetlosti za rast plodova i u samom centru stabla. Rastojanje sadnje zavisi od brojnih inilaca: osobine izabrane sorte i podloge (prvenstveno bujnosti njihove kombinacije), od oblika formirane krune voke, od dimenzija i radnog zahvata koriene mehanizacije, karakteristika zemljita i naina njegovog odravanja, mogunosti postojanja navodnjavanja, visine debla i sl. Rastojanje treba da omogui normalno funkcionisanje biljke, pravilno obrazovanje krune i neometano kretanje mehanizacije izmeu redova u vonjaku. Suvie malo rastojanje izmeu voaka uslovaljava

19

jaku konkurenciju izmeu susednih stabala, poveava se zasenjenost i smanjuje kvalitet plodova. Kada su rastojanja prevelika, neracionalno se koristi raspoloiva povrina zemljita, tako da se znaajno smanjuje prinos po jedinici povrine, odnosno prihodi proizvoaa.

Rastojanje izmeu stabala u redu treba da bude prilagoeno snazi zemljita. Na najplodnijem zemljitu se preporuuje najvee rastojanje izmeu stabala. Na pliim zemljitima rastojanje izmeu voaka moe biti redukovano. Zemljita sa dobrom vododreom sposobnou obino pojaavaju jai vegetativni rast, dok suvlja zemljita usporavaju vegetativni rast. Muliranje pomae u konzerviranju zemljine vlage i redukuje brojnost korova, ali takoe moe da privue voluharice i mieve. Eliminacija korova ispod stabala eliminie njihovu konkurenciju i pomae da stabla budu vea. Navodnjavanje u klimatskim uslovima Srbije u zasadima jabuke je poeljno, a u poslednje vreme, s obzirom na klimatske promene i neophodno. Ako postoji navodnjavanje, rastojanje u redu moe biti manje.

Rastojanje izmeu redova voaka odreuju: dimenzije traktora i irina radnog zahvata mehanizacije potrebne za rad u vonjaku (atomizeri, kosaice, muleri, rotofreze, tanjirae, prikolice i sl.) i projektovana visina vonjaka. Minimalna irina izmeu redova treba da bude suma rastojanja izmeu voaka u redu i radnog zahvata traktora i prikljunih maina. Kada se zasnivaju novi vonjaci rastojanje izmeu redova treba da bude prilagoeno novoj mehanizaciji. Dok stabla ne popune dodeljen prostor moe se uspeno koristiti i vea mehanizacija.

Osnov integralne proizvodnje jabuke je jednoredni sistem sadnje sa rastojanjem 3-3,5m x 0,7-1m (foto D. Radivojevi).

Istraivanja su pokazala da je najkritiniji faktor koji odreuje ranu produkciju plodova i brzinu ulaska u period pune rodnosti brzina sa kojom se kruna stabla razvija i popunjava dodeljeno rastojanje. Danas se prilikom zasnivanja novih zasada jabuke, da bi se obezbedila visoka i redovna rodnost i visok kvalitet plodova, preporuuje rastojanje sadnje izmeu redova 3-3,5m, a u redu 0,7-1m, odnosno sadnja 2800-4700 stabala po jednom hektaru.

Izbor oblika krune

Posle sadnje, neophodno je na stablima jabuke tokom 3-4 godine formirati odgovarajui oblik krune. On mora biti u potpunosti prilagoen kombinaciji sorte i podloge i rastojanju sadnje. Formira se primenom odgovarajuih pomotehnikih mera, a pre svega primenom zimske i

20

letnje rezidbe i savijanja grana. U savremenim zasadima jabuke najee se formira vitko vreteno. Ovaj oblik krune je pogodan kada je gustina sadnje jabuke vea od 2000 stabala po hektaru. Zahteva korienje podloga male bujnosti, postojanje potpore i ranu rodnost koja ograniava preveliki rast stabala. Poto sve vrste rezidbe mogu odloiti poetak plodonoenja, u prvih nekoliko godina preporuuje se primena slabe rezidbe. Stablo sa potpuno formiranom krunom lii na novogodinju jelku. U daljem tekstu je prikazan nain formiranja vitkog vretena po godinama.

Oblik krune vitko vreteno primenjuje se kada je gustina sadnje jabuke vea od 2000 stabala po hektaru. Zahteva korienje podloga male bujnosti, postojanje potpore i ranu rodnost koja ograniava preveliki rast stabala. (Foto D.Radivojevi).

Prva godina

Idealno je poeti zasnivanje zasada sa jednogodinjim ili dvogodinim, dobro razgranatim sadnicama. Meutim, formiranje ovog oblika ne iskljuuje i korienje drugaije vrste sadnica. Mesto kalemljenja na sadnici treba da bude najmanje 15 cm iznad nivoa zemljita. Ako se koriste sadnice sa prevremenim granicama, posle sadnje treba samo orezati one grane koje se nalaze ispod 60-80 cm (zavisno od zahteva voara). Ne skraivati voicu, a prevremene granice skratiti na 40-60 cm duine, zavisno od njihovog poloaja na sadnici. Sve prevremene granice koje su deblje od centralne voice treba orezati do osnove. Ako nova sadnica nije razgranata ili je slabo razgranata treba je skratiti na visini 90-110 cm.

Naslon sa prva dva reda ice mora biti postavljen pre sadnje ili neposredno posle sadnje. Sadnice se metalnim ili plastinim draem ili plastinim vezivom trajno privrste za postavljene ice. Sve prevremene grane koje se pod teretom ploda u drugoj godini ne mogu saviti nanie, savijaju se u pendulasti poloaj vezivanjem za deblo ili najniu icu. Vezivanjese vri plastinom ili biorazgradivom rafijom.

Pri terminalnom porastu od 7,5-10 cm ukloniti drugi i trei mladar ispod nove produnice centralne voice kako bi se eliminisala konkurencija novoj voici.

21

Za zasnivanje novih zasada najbolje je koristiti kvalitetan sadni materijal sa brojnim bonim prevremenim granicama (foto D. Radivojevi).

Vrsta sadnog materijala ijom upotrebom se znaajno odlae stupanje u period pune rodnosti (foto D. Radivojevi).

Orezivanje prevremenih granica u uspravnom poloaju posle sadnje sadnica (foto: D. Radivojevi).

Plodovi na vrhu grane savijaju je u pendulasti poloaj (foto: D. Radivojevi).

Savijanje grana u pendulasti poloaj vezivanjem za deblo sa plastinom ili biorazgradivom rafijom (foto: D. Radivojevi)

Druga godina

U zimskom mirovanju ne skraivati produnicu centralne voice. Ukloniti sve jake letoraste koji izrastaju iz centralne voice (one iji prenik je vei od centralne voice). Orezati sve jake letoraste koji izrastaju sa prologodinjih prevremenih granica.

22

Novi porast voice mora biti privren ili privezan za treu icu Posle cvetanja uraditi hemijsku proredu plodova Poetkom juna runo korigovati broj plodova na stablu, ostavljanjem jednog ploda na

rastojanju od 10 cm, odnosno treba ostaviti oko 10-40 plodova na stablu u zavisnosti od tipa upotrebljene sadnice i njene razvijenosti.

Stabla jabuke, ako je upotrebljena kvalitetana sadnica, mogu u drugoj godini nositi do 40 plodova, to obezbeuje visok prinos i dobar kvalitet plodova (foto: D. Radivojevi).

Trea godina Tokom zimskog mirovanja ne skraivati centralnu voicu. Ukloniti svaku snanu

granu koja je deblja od 1/2 prenika centralne voice korienjem kosog reza.

Posle cvetanja izvriti hemijsko proreivanje plodova u zavisnosti od optereenja stabala rodom, snage stabla i vremenskih prilika. Posle junskog opadanja primeniti runo proreivanje do odgovarajueg optereenja stabala rodom da bi se dobila redovna rodnost i odgovarajui kvalitet plodova (20-60 plodova po stablu).

Krajem juna privrstiti razvijenu voicu za etvrtu noseu icu korienjem trajnih privrivaa.

etvrta godina Tokom zimskog mirovanja ne skraivati centralnu voicu. Ukloniti svaku snanu

granu koja je deblja od 1/2 prenika centralne voice korienjem kosog reza.

Krajem maja uraditi hemijsko proreivanje plodova u zavisnosti od optereenja stabala rodom, snage stabla i vremenskih prilika, a posle toga runu korekciju broja plodova do postizanja optimalnog optereenja rodom koje e obezbediti redovnu rodnost i odgovarajui kvalitet (70-100 plodova po stablu).

Posle etvrte godine primenjuje se redovna rezidba o kojoj e biti rei u poglavlju nega voaka.

23

Priprema zemljita za podizanje vonjaka

Zemljite je jedan od osnovnih inilaca koji utiu na uspeh voarske proizvodnje, tako da se moraju detaljno analizirati njegove fizie, hemijske i bioloke osobine. Za uspeno gajenje voaka zemljite u kome se voke sade treba da bude optimalng fizikog i mehanikog sastava. Zbog toga je neophodno uraditi analizu zemljita pre zasnivanja vonjaka. Analiza zemljita se radi u ovlaenim institucijama koje su akreditovane za takvu vrstu poslova.

Laboratorisjkim ispitivanjem poeljno je da se utvrde sledee fizike osobine zemljita: pedoloki opis profila, mehaniki sastav (sadraj peska, praha i gline), poroznost i vazduni kapacitet i hidroloke osobine (poljski vodni kapacitet i vlanost uvenua). Vanije su hemijske osobine zemljita i njih obavezno treba uraditi pre podizanja vonjaka. Od hemijskih osobina zemljita treba utvrditi: sadraj humusa, pH-vrednost u kalijum hloridu (ili kalcijum hloridu), sadraj karbonata, sadraj lakopristupanog fosfora, kalijuma, magnezijuma i bora. Poeljno je utvrditi i sadraj mangana, gvoa i cinka. Navedena ispitivanja treba obaviti na dve dubine zemljita. Prva dubina je 0-25 cm, a druga 25-50 cm. Uzorci se uzimaju kopanjem profila aovom ili posebnim burgijama. Kopanje profila ili uzimanje uzoraka burgijom obavezno se vri pre izvoenja podrivanja ili rigolovanja zemljita. Broj mesta sa kojih se uzima zemljite za analizu zavisi od veliine parcele i homogenosti zemljita. Na homogenom zemljitu dovoljan je jedan profil ili buotina na povrini od dva hektara. Ako je zemljite heterogeno onda se zemljite uzima sa vie mesta, a posle toga se vri meanje iste koliine zemljita, za istu dubinu, sa vie lokacija kako bi se broj uzoraka za ispitivanje smanjio.

Pripremom zemljita navedene osobine se popravljaju do nivoa neophodnog za uspeno rastenje i plodonoenje. Najmanje koliine ubriva za popravku zemljita se koriste nakon kvalitetne uraene hemijske analize, a u cilju postizanja visokih prinosa kvalitetnih plodova. Rizici zagaenja podzemnih voda sa ubrivima, posebno nitratima, moraju biti svedeni na minimum. Pored toga, zemljite se obavezno mora dovesti u stanje koje e omoguiti neometano korienje mehanizacije u proizvodnji. Sve mere pripreme zemljita se mogu svrstati u tri grupe:

- mere prethodne pripreme

- mere osnovne pripreme

- mere povrinske preipreme zemljita

Prethodna priprema zemljita

Izvodi se na zemljitima predvienim za zasnivanje vonjaka. Ona obuhvata krenje drvea ili panjeva, ienje zemljita od ila ili velikog kamenja, ravnanje terena, drenaa zabarenih depresija i unitavanje korova. ta je od nabrojanih mera potrebno uraditi zavisi od stanja zemljita i prethodno gajene kulture na njemu.

Uklanjanje drvenaste vegetacije. Na zemljitima gde postoji viegodinja vegetacija (vonjaci, vinogradi, uma, ikara ili vrzina) vri se upanje drvea ili panjeva koji ostaju posle see drvea. To se najee radi traktorima ili rovokopaima. Istovremeno sa upanjem drvea uklanja se i najvei broj skeletnih ila iz zemljita. Uklanjanje ila je neophodno zbog eliminisanja mogunosti zaraavanja korena mladih voaka patogenim gljivama (Armillaria melea, Rosellinia necatrix i sl.), bakterijama (Agrobacterium tumefaciens) ili nematodama (Pratilenchus penetrans). Najbolje je zemljite na kome su se nalazio viegodinji zasad

24

odmoriti obraivanjem i gajenjem okopavina kao to su kukuruz, pasulj, boranija ili bostan. Mogu se gajiti i strna ita koja uspeno unitavaju viegodinje korove u zasadu. Takoe, mogue je gajiti i biljke za zelenino ubrenje (grahorica, stoni graak) koje razvijaju veliku vegetativnu masu, koja se zaorava u zemljite i obogauje ga organskom materijom.

Zemljite je, po isteku perioda predvienog za odmaranje, spremno za zasnivanje novog vonjaka. Meutim, praksa je u mnogim zemljama pa i kod nas pokazala da se zemljita posle vaenja starih zasada jabuke mogu i krae odmarati, pa ak i koristiti za zasnivanje novih vonjaka bez odmaranja. Ovo je naroito izraeno u podrujima u kojima su povrine zemljita, pogodnog za gajenje jabuke, ograniene. Posle vaenja starih biljaka treba dodati preporuenu koliinu mineralnog i organskog ubriva. Hemijska dezinfekcija ovakvih zemljita nije dozvoljena u integralnoj proizvodnji jabuke.

Izvaeni zasad jabuke ija se protivgradna struktura koristi u novom zasadu bez odmaranja zemljita (foto: D. Radivojevi).

Postoje herbicidi koji ostavljaju viegodinje ostatke u zemljitu. Zato treba proveriti u evidenciji suzbijanja korova da li i u kojim dozama su korieni herbicidi na bazi imazetapira (Pivot, Pirat), terbutilazina (Terbis), nikoslufurona (Kelvin, Nikosav, Nikogan), metsulfurona (Laren, Mezzo, Metmark), tifensulfurona (Harmony, Promony, Symphoni) i imazamoksa (Pulsar). Ukoliko su koriene vee doze navedenih preparata najbolje je uraditi biotest. Uzme se uzorak zemljita, kao to se uzima za analizu na prisustvo hranljivih elemenata sa parcele gde su korieni navedeni herbicidi i sa parcele gde sigurno nisu korieni. U zemljite se posadi travna smea koja je planirana ili ovas. Ukoliko su ostaci herbicida prisutni, nicanje i porast ovih biljaka e biti usporeni ili e biljke propasti. Ako su prisutne razidue, sadnju jabuke treba odloiti za godinu dana.

Ravnanje (nivelacija) terena. Ova mera podrazumeva sklanjanje blagih uzvienja i zatrpavanje mikrodepresija u vonjaku. Na ovaj nain stvaraju se povoljni uslovi za primenu mehanizacije u vonjaku i izbegava se mogunost oteenja delova biljaka od zimskih ili poznih prolenih mrazeva u depresijama.

Odvodnjavanje (dreniranje) zemljita. Jabuka ne podnosi zabarena zemljita, na kojima voda lei posle obilnijih padavina. Takva zemljita ne treba koristiti za zasnivanje zasada jabuke. Meutim, vrlo esto samo na pojedinim delovima parcele, gde e biti podignut zasad, postoji pojava zabarivanja zbog nepropusnog glinovitog sloja. Zbog toga se ovaj sloj prilikom

25

podrivanja zemljita mora razbiti, a trajno reenje ovog problema predstavlja postavljanje drenanih cevi na mestima gde se voda sakuplja. Za drenau se koriste perforirane plastine cevi koje sakupljaju viak vode i odvode je van zasada.

Unitavanje korova. Veoma esto se na zemljitima namenjenim za podizanje vonjaka nalaze brojni jednogodinji i viegodinji korovi. Korovska vegetacija se pre osnovne pripreme zemljita mora unititi.

Osnovna priprema zemljita

Osnovna priprema zemljita obuhvata niz mera kojima se osobine zemljita dovode u optimalno ili priblino optimalno stanje za gajenje voaka. Osnovnom pripremom zemljita se eliminiu ili umanjuju stresni inioci koji ugroavaju proizvodnju jabuke. Sastoji se od mera kojima se popravljaju fizike i hemijske osobine zemljita. Osnovna priprema zemljita po pravilu se izvodi na celoj povrini predvienoj za zasnivanje zasada jabuke. Izuzetno, priprema se moe uraditi i na delu povrine, najee u trakama du buduih redova. Ovakva priprema se moe uraditi na zemljitima gde je postojao zasad jabuke sa protivgradnom mreom koju su nosili betonski stubovi. Tada se bez vaenja stubova postojei zasad moe zameniti novim, a osnovna priprema zemljita se vri posebnom mainom.

Popravka fizikih osobina zemljita Popravka fizikih osobina zemljita (vodnog, vazdunog i toplotnog reima) vri se podrivanjem (ree rigolovanjem) zemljita. Podrivanjem se vri rastresanje zemljita do dubine od 60-70 cm. Vibracioni podrivai su efikasniji od obinih jer bolje rastresaju zemljite. Ako je parcela dovoljno velika za kretanje agregata, poeljno je da se podrivanje izvri u dva pravca. Prvo podrivanje je neto plie, a drugo, koje se izvodi popreno u odnosu na prvo, postie zahtevanu dubinu. Podrivanjem zemljita vri se njegovo rastresanje i ubacuje se vazduh u dublje slojeve zemljita. Ono je posebno korisno na glinovitim zemljitima gde mogu postojati nepropusni slojevi, koji se razbijaju i tako se poveava ocednost zemljita. Podrivanju zemljita, posebno u zasadima u kojima e se stabla jabuke zalivati, uvek treba dati prednost u odnosu na rigolovanje jer duboki, neplodni slojevi zemljita se ne izbacuju na povrinu, ve im se samo popravlja vazduni i vodni reim. Kada je potrebno izvriti popravku hemijskih osobina zemljita, podriveno zemljite se ore na dubini od 30-35 cm. Cilj je da se podriveno zemljite izmeaa sa prethodno rasturenim materijalom koji slui za popravku njegovih hemijskih osobina.

Rigolovanje (veoma duboko oranje) se moe primeniti samo kada ne postoji tehnika mogunost za podrivanje zemljita, kao i na terenima gde ne postoji mogunost za primenu navodnjavanja. Izvodi se na istoj dubini kao i podrivanje. Najvei nedostatak rigolovanja je to se najvei deo najplodnijeg oraninog sloja zemljita premeta na veliku dubinu, do koje vrlo esto nee prodreti korenov sistem.

26

Podriva za duboku obradu zemljita (foto: D. Radivojevi).

Osnovnu pripremu treba izvoditi kada je zemljite umerene vlanosti. Tada je najmanja potronja energije, radna tela podrivaa ili pluga rigolera se ne lome i ne kvari se struktura zemljita. Optimalno vreme za osnovnu pripremu zavisi od toga kada e se vriti sadnja jabuke. Za jesenju sadnju zemljite se priprema u periodu od jula do kraja septembra, a za prolenu sadnju moe i kasnije, tokom oktobru i prvoj polovini novembra. Izuzetno za prolenu sadnju, ako je zemljite dobre strukture, a navodnjavanje je spremno za rad odmah nakon sadnje, priprema zemljita moe se izvriti neposredno pred samu sadnju.

Popravka hemijskih osobina zemljita Za gejenje jabuke najbolja su duboka, rastresita, propustljiva i plodna zemljita dobre strukture. Ona treba da budu neutralne ili blako kisele reakcije (optimalna pH-vrednost u kalijum hloridu iznosi 6-6,5). Sadraj humusa treba da bude 3-3,5%. Zemljita se prema sadraju lakopristupanog fosfora (u rezultatima analize se izraava kao fosfor pentoksid P2O5), kalijuma (u rezultatima analize se izraava kao kalijum oksid K2O), magnezijuma i bora za gajenje jabuke mogu podeliti na zemljita sa veoma niskim, niskim, srednjim, visokim i veoma visokim sadrajem. Optimalni sadraj mangana u zemljitu je 30-50 mg/kg, bakra 2-4 mg/kg, cinka 2-4 mg/kg, gvoa 200 mg/kg, sumpora 10 mg/kg i molibdena 0,3 mg/kg.

Podela zemljita na klase u zavisnosti od sadraja lakopristupanog fosfora, kalijuma, magnezijuma i bora.

Sadraj (mg/100 g vazduno suvog zemljita) Veoma

nizak sadraj (A)

Nizak sadraj (B)

Srednji sadraj(C)

Visok sadraj (D)

Veoma visok sadraj (E)

Fosfor (P2O5) 24 Kalijum (K2O) 40 Magnezijum (Mg) 28 Bor (B) 0,25

Ako se analizom zemljita utvrdi da je ono optimalnog hemijskog sastava za gajenje jabuke onda se vri samo popravka fizikih osobina zemljita. Ako se analizom utvrdi da je sadraj humusa, lakopristupanog fosfora i kalijuma nii od optimalnih vrednosti, kao i da je pH van

27

optimalnih vrednosti, potrebno je izvriti popravku hemijskog sastava zemljita. Popravka se izvodi unoenjem odreene vrste materijala u zemljite u odgovarajuoj koliini koja se izraunava na osnovu prethodno uraene agrohemijske analize zemljita. Najee se materijal u zemljite unosi posle podrivanja, a pre oranja zemljita. Mere kojima se nadoknauje nedostajui sadraj humusa, fosfora i kalijuma zovu se: humifikacija, fosfatizacija i kalifikacija. Regulisanjem reakcije zemljita ili pH vrednosti kisela ili alkalna zemljita se prevode u zemljita blago kisele ili neutralne reakcije. Mera smanjivanja kiselosti naziva se kalcifikacija, a mera smanjivanja alkalnosti acidifikacija.

Humifikacija zemljita. Predstavlja unoenje organskih ubriva u zemljite. Ovom merom se otklanja nedostatak humusa u zemljitu. Jedan deo unetog organskog materijala se vremenom mineralizuje i tako obogauje zemljite biogenim elementima. Unoenjem organskih ubriva se osim popravke plodnosti zemljita popavljaju njegove fizike i bioloke osobine. Na tekim i zbijenim glinovitim zemljitima humus ima rastresajue dejstvo. Nakon humifikacije takvo zemljite se lake obrauje, prua manji mehaniki otpor rastu korenovog sitema i postaje propustljivo za vodu i vazduh.

Da bi se nivo humusa u zemljitu poveao za 1% na dubini od 0-40 cm, treba u uneti 50 t/ha istog humusa, odnosno 200 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Razumljivo je da se tako velika koliina stajnjaka teko moe nabaviti i rasturiti u toku pripremnog perioda. Zbog toga se pre podizanja zasada unosi manja koliina stajnjaka koja se kree od 30-50 t/ha. Poeljno je i kasnije tokom eksploatacije zasada vriti povremeno unoenje stajnjaka u zemljite (svake tree ili etvrte godine). U nedostatku stajnjaka moe se iskoristiti kompost, zelenino ubrivo ili glistenjak. Izuzetno, u sluaju nedostatka dovoljne koliine, stajnjak se moe rasturati na delu povrine zasada tj. u trakama gde e biti postavljeni redovi jabuke. U tom sluaju se pre osnovne pripreme zemljita mora odrediti pravac buduih redova. Upotreba ubriva ili stajnjaka kontaminiranog patogenim mikroorganizmima ili toksinim supstancama opasnim za okolinu kao to su teki metali nije dozvoljena.

Fosfatizacija zemljita. Ova mera podrazumeva unoenje fosfornih ubriva u zemljite da bi se nadoknadio analizom utvreni nedostatak fosfora u zemljitu. Da bi se nivo lakopristupanog fosfora poveao za 1 mg na 100 g vazduno suvog zemljita na dubini od 0-40 cm potrebno je uneti 60 kg/ha P2O5. Godinja doza meliorativnih fosfornih ubriva ne bi trebalo da pree 250 kg/ha. Ako se pored fosfornih ubriva unosi i stajnjak, pomenuta vrednost P2O5 smanjuje se za koliinu koja se unese stajnjakom. Govei stajnjak sadri oko 0,21% P2O5.

Sastav stajskog ubriva (%)

Kalifikacija zemljita. Podrazumeva unoenje kalijumovih ubriva kojima se u zemljitu nadoknauje analizom ustanovljeni manjak kalijuma. Izvodi se rasipanjem i zaoravanjem mineralnih kalijumovih ili kompleksnih NPK ubriva. Poveanje lako usvojivog kalijuma za 1 mg u svakih 100 g vazduno suvog zemljita do dubine od 40 cm, izvodi se dodavanjem 60 kg kalijum oksida po hektaru budueg vonjaka. Godinja doza meliorativnih kalijumovih ubriva ne treba da pree 300 kg/ha. Kada se istovremeno u zemljite unosi i stajnjak onda

Vrsta stajnjaka N P2O5 K2O CaO MgO

Organska supstanca Voda

govei 0,50 0,21 0,65 0,50 0,18 18,0 75 konjski 0,65 0,30 0,30 0,30 0,18 20,0 75 ivinski 1,50 1,80 0,90 6,00 2,50 - -

28

koliinu kalijumovih ubriva treba smanjiti. Sadraj K2O u goveem stajnjaku se kree oko 0,65%.

Kalcifikacija zemljita. Izvodi se na kiselim zemljitima rasipanjem i zaoravanjem materijala koji sadre kalcijum. Kalcifikacijom zemljita poveava se pH vrednost zemljita, odnosno smanjuje se njegova kiselost. Unoenjem jedinjenja kalcijuma poveava se plodonost zemljita i popravlja njegova struktura. Deo hranljivih elemenata, koji se u kiselom zemljitu nalazi u nerastvorljivom stanju i nije dostupan korenovom sistemu, promenom pH vrednosti zemljita odnosno smanjenjem kiselosti, prelazi u lakopristupane forme za korenov sistem voaka.

Pri kalcifikaciji treba biti veoma obazriv. Potrebno je unositi krenjak u manjim dozama da zemljite naglo ne bi postalo bazno i sa velikom koliinom kalcijuma u zoni korenovog sitema ime bi se blokiralo usvajanje mikroelemenata iz zemljita. Zbog toga je ovu meru poeljno kombinovati sa merom unoenja stajnaka u zemljite. Ne preporuuje se dodavanje vee koliine mlevenog krenjaka od 2 t/ha pre podizanja zasada. Ako je potrebna vea koliina mlevenog krenjaka ona se dodaje tokom narednih godina u najveoj koliini od 1t/ha u toku zimskog mirovanja voaka.

Za kalcifikaciju najbolje je koristiti mleveni krenjak (CaCO3). U iste svrhe se moe koristiti i saturacioni mulj koji se dobija kao nus proizvod pri proizvodnji eera u eeranama. Ako je zemljite blago kiselo poveanje pH vrednosti zemljita se moe izvriti tokom nekoliko godina unoenjem fizioloki alkalnih ubriva. Jedno od takvih ubriva je azotno ubrivo KAN (kreni amonijum nitrat) koje se koristi u prihranjivanju voaka.

Acidifikacija zemljita. Ova mera podrazumeva zakieljavanje alkalnih zemljita. Na alkalnim zemljitima vrlo esto su blokirani mikroelementi, posebno gvoe, cink i mangan tako da nisu dostupni korenovom sistemu voaka. Zbog toga se na vokama najee javlja hloroza (pojava ute boje lia), a u veoma tekim sluajevima i suenja voaka. Acidifikacija se vri rasipanjem fizioloki kiselih ubriva, najee soli sumporne kiseline (kalijum sulfat). Na blago alkalnim zemljitima acidifikacija se moe izvriti u okviru redovne ishrane voaka korienjem fizioloki kiselih azotnih ubriva, kao to je amonijum nitrat (AN) ili amonijum sulfat.

Povrinska priprema zemljita za saenje Ova priprema obuhvata nekoliko pliih obrada kojima se zatvaraju brazde otvorene dubokom obradom zemljita sprovedenom posle podrivanja ili rigolovanjem i vri se usitnjavanje zemljita. Grubo ravnanje se izvodi tekim tanjiraama, roto-drljaama ili podrivaima za plitko podrivanje. Ako se zemljite sprema za jesenju sadnju ova mera se izvodi posle sleganja zemljita. Ako se obavlja prolena sadnja poorano zemljite se ostavlja sa otvorenim brazdama. Otovrene brazde omoguavaju usitnjavanje zemljita pod dejstvom mraza kao i upijanje veih koliina vlage. Krajem zime ili poetkom prolea, im se zemljite dovoljno prosui, vri se ravnanje terena.

Fina priprema zemljita predstavlja usitnjavanje povrinskog sloja zemljita pomou setvospremaa ili drljae. Obavlja se neposredno pred sadnju, pre obeleavanja sadnih mesta i kopanja jamia.

29

Organizacija zemljine povrine

Zemljini kompleks, ako je veliki, treba da bude podeljen putevima na parcele. Unutranji putevi se pruaju popreno na pravac redova i paralelno sa redovima. irina unutranjih poprenih puteva ne sme biti manja od 8 m, a irina uzdunih puteva ne sme biti manja od 6m. irina obodnih puteva ne treba da bude manja od 10 m zbog lake manipulcije tokom izvoenja radnih operacija u vonjaku. U malim vonjacima unutranji putevi ne postoje, a irina obodnih puteva moe biti mnogo manja i ona je odreena veliinom mehanizacije koja se koristi u vonjaku, posebno onom za zatitu jabuke od bolesti i tetoina.

Razmeravanje terena i obeleavanje sadnih mesta Razmeravanje terena i obeleavanje sadnih mesta se obavlja posle ravnanja povrine zemljita i njene podele na parcele. Svaka parcela se razmerava posebno, vodei rauna o tome da se pravci redova u parcelama budueg zasada poklapaju. Redovi u zasadu se postavljaju pravcem sever-jug. Razmeravanje terena najee obavlja geometar korienjem teodolita. On odreuje poetne i krajnje take u redu ili to je ei sluaj pozicije stubova u redu.

Obeleavanje sadnih mesta se vri posle postavljanja stubova. Mogue su dve opcije. Ako se za sadnju voaka otvaraju kanali posebnom mainom, onda se prvo otvara kanal, zatim se postavlja najnia ica, koja istovremeno slui za obeleavanje sadnih mesta i kao nosa creva za navodnjavanje i na kraju se vri sadnja. Druga opcije je postavljanje ice na kojoj se obelee sadna mesta, zatim se runo otvore jamii za sadnju i vri se sadnja. Obeleavanje sadnih mesta na ici se moe izvriti obinom farbom ili postavljanjem trajnih metalnih ili plastinih draa koji e posle sadnje drati posaena stabla voaka u uspravnom poloaju.

Maina za otvaranje kanala za sadnju sadnica jabuke u radu (polumehanizovana sadnja) (foto: D. Radivojevi).

Obeleavanje sadnih mesta na ici se moe izvriti postavljanjem trajnih plastinih draa, koji e posle sadnje drati stabla voaka u uspravnom poloaju (foto: D. Radivojevi).

30

Mehanizovana sadnja jabuke (foto: D. Radivojevi).

Kada se vri sadnja jabuke mehanizovano, posebnom mainom za sadnju, tokom razmeravanja terena obeleava se samo pravac redova. Maina na osnovu zadatih parametara sadnje automatski odreuje sadno mesto u redu. Stubovi se u zasadu postavljaju posle zavrene sadnje.

Na malim parcelama razmeravanje terena se vri uz pomo elinih pantljika ili sajli. Pravac osnovnog reda po pravilu se prua po najduoj strani zemljinog kompleksa. Na krajevima osnovnog reda odreuju se pravi uglovi pomou kojih se odreuju pravci ostalih redova u zasadu. Pomou eline pantljike ili sajle prav ugao se nalazi na sledei nain: Od prvog sadnog mesta (taka A) u pravcu osnovnog reda se odmeri 30 m (taka B). Zatim se iz take A odmeri luk duine 40m, a iz take B luk duine 50 m. Taka njihovog preseka je taka C. Ugao CAD je prav ugao. Du linije koja polazi iz taek A i prolazi kroz taku C odreuju se poetak buduih redova u vonjaku. Obeleavanje sadnih mesta vri se najee koiima-markerima koji su dugaki 50-60 cm.

SADNJA VOAKA

Vreme sadnje. Sadnice jabuke se sade u periodu zimskog mirovanja - od opadanja lia do pojave novog lia naredne vegetacije. Najeee se sadnja obavlja u drugoj polovini jeseni, drugoj polovini zime i prvoj polovini prolea.

Jesenja sadnja u agroklimatskim uslovima Srbije daje dobre rezultate. U ovom terminu sadnice se sade odmah nakon vaenja iz rasadnika. Takve sadnice su svee, preseci na ilama lako zarastaju i na njima se obrazuju sitne, apsorpcione ilice koje rano u prolee, im se zemljite zagreje, omoguavaju kretanje sadnice i njen intenzivniji rast naredne godine. Zemljite u jesen raspolae sa velikom koliinom vlage, temperature su niske pa je i prijem sadnica dobar. Vonjak u kome su sadnice posaene u jesen mora biti ograen, ili svaka sadnica pojedinano mora biti zatiena odmah nakon sadnje, da bi se spreilo oteenje sadnica od strane divljai. Pored toga, kada se obavi jesenja sadnja, sadnice su u dugakom vremenskom periodu izloene krai, o emu treba voditi rauna.

Sadnja se moe obaviti i tokom toplijih zimskih dana posebno u drugoj polovini zime (februar i prve dve dekade marta) ili u prvoj polovini prolea (druga dekada marta - kraj maja meseca). Ova sadnja obavezno zahteva zalivanje sadnica odmah nakon sadnje i tokom itave prve polovine vegetacionog perioda kako bi se obezbedio prijem sadnica. Za prolenu sadnju

31

koriste se sadnice koje su uvane u hladnjaama i koje nisu poele da rastu u momentu sadnje, bez obzira na temperature vazduha i zemljita.

Izbor, nabavka i uvanje sadnica. Poto se izvri izbor sorti jabuke i podloge pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Zasadi podignuti sa sadnicama loeg kvaliteta nikada se ne mogu oporaviti. Sadnice dobijene po niskoj nabavnoj ceni obino kotaju vie na duge staze.

Kada se naruuju sadnice, rasadnik se bira paljivo. Najbolje je da se kupovina sadnica ugovori unapred sa nekim renomiranim rasadnikom pri emu se preciziraju detalji kupovine sadnice. Treba se informisati da li rasadnik ima u dovoljnom broju sadnice potrebne sorte odnosno klona, koje su okalemljene na odgovarajuoj podlozi i koje imaju eljeni kvalitet sa posebnim osvrtom na zdravstvenu ispravnost. Bolje je odloiti sadnju za godinu dana, ako ne postoji mogunost da se dobije tano ono to se eli. Ne treba prihvatati kombinaciju sorta-podloga koja nije planirana za sadnju. Informacije iz iskustva drugih proizvoaa mogu biti od neprocenjive vrednosti kada se odluuje o izboru rasadnika. Veina rasadniara smatra da je najbolja reklama za njihov proizvod zadovoljan kupac. Dobro je, ako je to mogue, posetiti rasadnik i uveriti se na licu mesta sa vrstom i kvalitetom sadnog materijala koji poseduje. Rasadniari obino rado primaju svakoga ko se interesuje za njihove operacije. Drugi faktor koji treba razmotriti pre naruivanja sadnica je garancija rasadniara o kvalitetu sadnica i autentinosti sorte, klona i podloge. Rasadniari treba da garantuju autentinost sadnice, i odsustvo bolesti i tetoina. Sadnice treba naruiti unapred to je ranije mogue. Rasadniari su obino preoptereeni krajem zime i tada nisu u mogunosti da dostave sadnice na vreme. Rano naruivanje takoe daje bolji izbor sorti i podloga. Treba znati da je obaveza rasadniara da neodgovarajue sadnice mora zameniti.

Za podizanje novih zasada jabuke uvek treba teiti sadnji zdravih, bezvirusnih sadnica koje su dobijene od selekcionisanih mutacija. Posebno treba uzeti u obzir kvalitet ploda izabrane sorte/klona. Pravilnim izborom sorte za odgovarajue agroekoloke uslove izbegava se primena odreenih hemikalija za izvrenje odreenih kozmetikih korekcija na plodovima. Nova sadnja treba da ukljui upotrebu sertifikovanog sadnog materijala kada je on raspoloiv. Ako takav materijal nije raspoloiv onda treba koristiti standardni (CAC) sadni materijal. Ako se koriste sadnice proizvedene u sopstvenom rasadniku ili kalemljenjem podloge na stalnom mestu, zakonski regulisani propisi u proizvodnji sadnica moraju biti ispunjeni, a poreklo originalnog sadnog materijala mora biti pravno dokumentovano. Vrsta dokumentacije koja treba da prati kupljeni sadni materijal je odreena zakonom o proizvodnji sadnog materijala.

Kvalitet upotrebljene sadnice najvie je odreen visinom novanih srestava sa kojima kupac raspolae. Sadnice voaka se prodaju prema razvijenosti korenovog sistema, debljine debla i visine sadnice. Mesto kalemljenja treba da je na odreenoj visini iznad zemlje, tako da posle sadnje bude najmanje 15 cm iznad povrine zemljita. Na sadnicama ne sme biti mehanikih oteenja od glodara, divljai, grada ili orua.

U poslednje vreme postoje veliki zahtevi za kupovinom sadnica koje su dobro obrasle bonim granicama jer takve sadnice bre poinju da raaju i bre ulaze u puno plodonoenje. Kao rezultat takvog zahteva proizvoaa rasadniari razvrstavaju sadnice u posebne kategorije. Najee se vri klasifikacija sadnica jabuke na: sadnice bez prevremenih granica; sadnice sa kratkim prevremenim granicama; 3+ sadnice; 5+ sadnice i 7+ sadnice. Sadnice sa bonim prevremenim granicama moraju imati tri i vie, pet i vie odnosno sedam i vie prevremenih granica koje se nalaze na eljenoj visini (60 cm i vie iznad povrine zemljita), pravilno rasporeene, koje su due od 30 cm i koje se ne moraju uklanjati posle sadnje zbog velike debljine ili loeg ugla grananja. Nerazgranate sadnice su takoe prihvatljive u intenzivnoj

32

proizvodnji samo to tehnologija njihovog uzgoja e biti malo drugaija i one e kasnije ui u period pune rodnosti. Atraktivnost sorte i klona, razvijenost sadnice, odnosno broj i razvijenost prevremenih granica odreuju njenu cenu. to je broj prevremenih ganica vei, to je via cena sadnice iste sorte i klona.

Sadnice sa bonim granicama mnogo se tee transportuju u odnosu na sadnice bez prevremenih granica. Transport je skuplji zato to se sadnice, zbog prisustva bonih granica, moraju posebno pakovati, a zbog vee zapremine sadnice broj koji se moe smestiti u transportno sredstvo je mnogo manji. Pored toga, bone grane mogu biti slomljene tokom rukovanja ili transporta. Upotreba ovih sadnica je mogua samo ako je postavljen sistem za zalivanje pre same sadnje ili neposredno posle sadnje. Problem nedostatka sistema za zalivanje posebno dolazi do izraaja kada se vri sadnja sadnica uvanih u hladnjaama tokom aprila ili maja meseca.

Za zasnivanje novih zasada jabuke koriste se jednogodinje sadnice, koje su gajene dve godine u rasadniku. One su dobijene okuliranjem (T okuliranje ili okuliranje spajanjem sa strane) ili kalemljenjem granicom na jednogodinim podlogama u rastilu. Sadnice dobijene u 9-mesenom periodu u rasadniku kalemljenjem na zrelo iz ruke su sadnice najloijeg kvaliteta i treba ih izbegavati u intenzivnoj proizvodnji jer odlau stupanje u rod za najmanje jednu godinu. Izuzetno, devetomesene sadnice mogu se koristiti samo kod veoma traenih sorti, ije su kvalitetne sadnice deficitarne na tritu.

Posebna vrsta sadnica su takozvane knip sadnice. Sadnice proizvedene knip tehnikom smatraju se dvogodinjim sadnicama sa krunom starom jednu godinu. Knip sadnice se mogu proizvesti u dvogodinjem ili trogodinjem proizvodnom ciklusu. Ova tehnika podrazumeva skraivanje nepresaenih jednogodinjih sadnica u rasadniku na eljenu visinu. U dvogodinjem ciklusu dobro razvijene podloge se kaleme kalem granicom u sobnim uslovima, neguje se u rasadniku na rastojanju 90x30-35 cm tokom dve godine. Posle prve sezone rasta mladara, sadnice se bez presaivanja skrate na visini 60-80cm u zavisnosti od elje kupaca. Ispod mesta preseka izrasta jedan mladar na kome e se razviti veliki broj bonih granica na eljenoj visini. U trogodinjem ciklusu proizvodnje knip sadnica, najslabije podloge se sade u prolee na rastojanju 70x10 cm, a u avgustu se okuliraju. Krajem zime podloge sa okalemnjenim pupoljkom se rasauju na rastojanju 90x30 cm. Odmah nakon sadnje podloga se skrati iznad okalemljenog pupoljka iz koga e se tokom druge godine razviti stablo. Dalji postupak je isti kao i kod prethodnog tipa knip sadnice. Knip sadnice se mogu proizvoditi bez posrednika ili sa posrednikom koji smanjuje bujnost kod nekih bujnih sorti. Kao posrednik koriste se sorte Samered ili Golden Reinders.

Sadnice se najee vade u jesen ili krajem zime. Nakon vaenja sadnice se klasiraju na osnovu razvijenosti, pakuju i transportuju do mesta sadnje ako se ona obavlja tokom jeseni. Pri transportu korenov sistem mora biti zatien od isuivanja, najee umotavanjem u najlon ili vlane jutane vree ili transportovanjem kamionima hladnjaama. Ako se sadnja ne obavlja odmah nakon vaenja, sadnice se moraju uvati do upotrebe. Sadnice se mogu uvati kod rasadniara ili kod budueg voara. One se uvaju u posebnim trapovima ili hladnjaama. Trapljenje se izvodi prekrivanjem korenovog sistema zemljom, peskom ili vlanom strugotinom, do iznad spojnog mesta. Prilikom trapljenja vodi se rauna da materijal dobro prione na ile koreno