Prirodnopravne teorije

Ideja prisutna vie od 25 vekovaPindar: Zakon je kralj svega ljudi i bogova; Monteskje. Ova istorija nije pravolinijska, jer se ideja javljala u razliitim vremenima i vrila razliite funkcije ali..... postoji zajedniko jezgro: pojam PRIRODE trajan, nepromenljiv, objektivan i univerzalan skup principa ljudskog ponaanja (DAntrev:Metafora sa prirodom bila je pogodna da se izrazi pojam konanosti i neizbenosti). Ti principi su antiteza pozitivnom, stvorenom pravu (subjektivnom i promenljivom)Uz to, univerzalna je tenja da se prirodno pravo i PRIRODA posmatraju ne samo kao ono to jeste, ve i kao ono to treba da bude, to je moralno (pravo ne treba da nas ui samo poslunosti, ve i estitosti)

Ali ono to je razlog vitalnosti, to je i Ahilova peta odrediti znaenje pojma PRIRODE.

Sofisti

Ko su bili sofisti ? ta im je bilo zajedniko ?

Hipija

Citat koji se pripisuje Hipiji (Protagora): O ljudi prisutni. Ja sve vas smatram saplemenicima, srodnicima i sugraanima po prirodi, ali ne i po ljudskom zakonu. Jer jednako je s jednakim po prirodi srodno. Zakon je, meutim, tiranin ljudi i esto vri nasilja protivna prirodi.

Dve vane i dalekosene ideje ovde se uoavaju:1) postoji jedno prirodno pravo nepromenljive sadrine i univerzalnog vaenja2) to vaenje nema veze sa sadrinom pozitivnog prava, tj. ljudskih zakona (to su za Hipiju formalno vaei zakoni koji se mogu iznuditi primenom sile); tavie oni mogu biti u suprotnosti - prvi put je uspostavljen dualizam nomosa i physisa.

Kalikle

Kalikle veli: Sama priroda pokazuje da se pravinost sastoji u tome da bolji ima vie od goreg, a sposobniji vie od nesposobnog. Sa druge strane, postoje takvi ljudski zakoni koji su protivprirodni ugovori ljudi i koji su rezultat organizovanog saveza bezvredne gomile slabia. Njihova je sva svrha u tome da izjednae ono to se ne moe i ne treba izjednaiti. Stoga jaki imaju legitimno pravo da se pobune i srue takve zakone.Za Kalikla je prirodno pravo instanca od koje zavisi vaenje pozitivnog prava - on odrie svako pravno svojstvo pozitivnim zakonima ukoliko su oni u suprotnosti sa physei dikaion (Kalikle je prvi upotrebio taj izraz).

Ve od samog poetka istorije prirodnog prava vide se i kljuni problemi:

1. ta je to PRIRODNO u prirodnom pravu? (pitanje sadrine prirodnog prava)

2.kakav je odnos prirodnog i pozitivnog prava ?(pitanje uloge prirodnog prava)

Toma Akvinski

Hrianska ideja prir. prava je potomak stoikog shvatanjaetiri vrste zakona po Tomi: boanski, veni, prirodni i ljudski.Veza izmeu venog i prirodnog zakona je ovek.ovek je jedino od svih ivih bia koje, kroz spoznaju i praktikovanje prirodnih prava aktivno uestvuje u racionalnom poretku univerzuma. ovek su-deluje u venom zakonu. Ovo su-delovanje odvija se kroz primenu prirodnog zakona (prava).

Tri su bitna elementa Tomine ideje prirodnog prava:

1) Prir. pravo je izraz ovekovog dostojanstva i moi; um kao ono boansko u oveku omoguava mu da spozna zakone svoga ponaanja2) Prirodno pravo je i temelj moralnosti prvi njegov propis glasi: ini dobro, izbegavaj zlo3) Prirodno pravo je merilo vrednosti i valjanosti prava i drave. Hriansko drutvo mora biti zasnovano na pravdi...ako vladar ne vlada na osnovu pravde, ve vlast uzurpira ili ako nareuje ono to je nepravedno, podanici nisu duni da mu se pokoravaju, osim da bi izbegli skandal ili opasnost...

Racionalno prirodno pravo Hugo GrocijusPrirodno pravo bi vailo ak i ako pretpostavimo... da nema Boga ili da on nema upliva u ljudskim stvarima

To znai raskid veze prava i religije : lina savest konani sudija u moralnim stvarima i ovek vie nije samo deli kosmike celine (tekovine reformacije i renesanse)

To je teorija zasnovana na prirodnim zakonima koji su jasni i oigledni i koje ni Bog ne moe da izmeni, a koje ovek otkriva razumom

Ovi prirodni zakoni poivaju na dva stuba koja potiu iz ljudske prirode:

1. apetitus societatis (nagon za ivotom u ureenoj, organizovanoj zajednici)2. mo rasuivanja

Naela prirodnog prava (neprikosnovenost svojine, pacta sunt servanda, obaveza naknade tete, krivina odgovonost za zloine)Iz ovih naela Grocijus izvodi i odreena prirodna subjektivna prava.

Prirodno pravo i prirodna subjektivna pravaDeklaracija o nezavisnosti (1776):

Mi smatramo oiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki i da ih je njihov Tvorac obdario neotuivim pravima meu koje spadaju ivot, sloboda i traganje za sreom.Da bi osigurali ta prava, ljudi uspostavljaju meu sobom vladavine koje svoju pravednu vlast crpu iz pristanka onih kojima se vlada. Pravo je naroda, kada neka forma vladavine postane tetna po te ciljeve, da je izmeni ili ukine i ustanovi novu vladu

Deklaracija o pravima oveka i graanina (1789)

l. 1. Ljudi se raaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima...

l. 2. Cilj svakog politikog udruivanja je ouvanje prirodnih i nepisanih prava oveka. Ova prava su sloboda, svojina sigurnost i otpor tlaenju

etiri su polazita teorija prirodnih prava:

1. Postoje prirodna prava koja se mogu spoznati razumom i racionalno dokazati. Ta prava su vena i univerzalna.2. Prirodno pravo (objektivno) je korpus, zbir pravila koja se mogu utvrditi razumom i kojima se savreno obezbeuju sva ta prirodna prava3. Politika zajednica (drava) postoji samo da bi ljudima zajemila ostvarivanje tih prirodnih prava.4.Pozitivno pravo je sredstvo kojim drava ispunjava ovaj svoj zadatak i ono je obavezno samo u meri u kojoj je usaglaeno sa prirodnim pravom, a svaki pojedinac (tj. njegov razum) je sudija u pogledu ove usaglaenosti.