primena sistema za nadzor voznog parka u...

Ka održivom transportu 2013 | 71

PRIMENA SISTEMA ZA NADZOR VOZNOG PARKA UKOMPANIJAMA KOJE UPRAVLJAJU OTPADOM –

PRIMER JKP MEDIANA NIŠ

Miloš Vojinović1, Željko Cvijetinović2, Miroslav Đokić3, Aleksandar Obradović4

Rezime: U radu se daje prikaz primene sistema za nadzor voznog parka ukompaniji za upravljanje otpadom JKP Mediana Niš. Izneti su razlozi i ciljeviza uvođenje sistema, a opisan je i kontekst optimizacije upravljanja otpadom,koji je bio i jedan od motiva za uvođenje sistema za nadzor. Detaljno suopisane faze uvođenja sistema, a prikazano je kako se uvedeni sistem koristikao komponenta informacionog sistema, čiji je jedan deo i geografskiinformacioni sistem (GIS). Data je analiza učinka korišćenja sistema. Prikazanisu konkretni podaci preko kojih se pratilo upravljanje sistemom pre i posleuvođenja sistema za nadzor, a preko egzaktnih parametara su pokazani efektiprimene ovog sistema.

Ključne reči: Upravljanje otpadom, upravljanje voznim parkom, GIS

UVOD

Upravljanje otpadom uključuje aktivnosti prikupljanja, transporta, sortiranja,reciklaže, odlaganja, praćenja i monitoringa otpada, pri čemu se optimizacijaradi na svim nivoima upravljanja (slika 1).

Slika 1. Sveobuhvatni pristup upravljanju otpadom [1] i [2]

1 Građevinski fakultet Beograd, Univerzitet u Beogradu, Bul. Kralja Aleksandra 73. [email protected] Građevinski fakultet Beograd, Univerzitet u Beogradu, Bul. Kralja Aleksandra 733 JKP Mediana Niš, Mramorska 10, Niš, [email protected] JKP Mediana Niš, Mramorska 10, Niš, [email protected]

72 | Ka održivom transportu 2013

Primena GIS-a, kao visoko sofisticirane moderne tehnologije za prikupljanje,čuvanje, upravljanje, analizu i prezentaciju prostornih podataka u kombinacijisa sistemima za nadzor vozila kojom je omogućeno telemetrijsko prikupljanjepodataka o položaju i parametrima vožnje i ponašanja vozila, postala jenezaobilazan alat bez koga je nemoguće optimizovati rad na sva tri nivoaoptimizacije upravljanja otpadom [1]. Taktički i strateški nivo [3] unapređenja ilioptimizacije gradskog sistema za upravljanje otpadom su ograničeni pravnim,ekonomskim, ali i političkim okvirom i kao takvi prevazilaze mogućnosti kojeproizilaze iz potrebe tipičnog komunalnog servisa za sopstvenimunapređenjem. Zato je operativni nivo, i optimizacije koje se u tom procesuplaniranja primenjuju (slika 2), često jedina mogućnost za unapređenje koja semože ostvariti u vremenski određenom roku. Na ovom nivou centralna pitanjaoptimizacije su: problem rutiranja kretanja vozila za prevoz otpada (što je udirektnoj vezi sa problemom kreiranja rejona) i određivanje mesta zaprikupljanje otpada.

Slika 2. Funkcije upravljanja otpadom [5] i tehnološke celine koje su predmetoptimizacije u JKP Mediana

Proces sagledavanja problema, pribavljanja podataka, stvaranja radne okolineza evaluaciju postojećeg stanja plana ruta i dizajniranje optimalnih planovaruta predstavlja zahtevan zadatak koji se može uspešno rešitimultidisciplinarnim pristupom problemu (slika 3, [4]). Predmet interesovanjaovog rada su procesi rada i optimizacije koje je JKP Mediana izvršilo naoperativnom nivou upravljanja otpadom.


JKP MEDIANA NIŠ

Komunalna delatnost je jedna od bitnih funkcija lokalne samouprave.Komunalni sistem Grada je veoma složen i heterogen skup uzajamno zavisnihpodsistema (saobraćaj, saobraćajna infrastruktura, vodovod i kanalizacija,proizvodnja i isporuka toplote, održavanja javne higijene, sakupljanje, transporti deponovanje komunalnog, industrijskog i hazardnog otpada), od čijegkvaliteta i strukture zavisi funkcionisanje vitalnih funkcija Grada.

Tabela 1. Osnovni podaci i sektori JKP Mediana Niš

250.000 ljudi živi na teritorijina kojoj radi JKP Mediana

Površina teritorije sa koje seprikuplja otpad 600 km2

Površina deponije 311.000m2

JKP Mediana već 60godina obavlja ovaj posao

Zbog velikog značaja stambeno-komunalnih delatnosti, grad Niš je poslove izadatke ovog segmenta privrede uglavnom poverio javnim preduzećima [5].Institucionalni okvir u oblasti upravljanja otpadom definisan je u Odluci oodržavanju čistoće (Sl. list grada Niša br. 89/2005), kojom se propisuju uslovi inačin organizovanja poslova u vršenju komunalne delatnosti održavanjačistoće.

Upravljanje i odlaganje otpada u JKP „Mediana „ NišKomunalni sistem Grada je veoma složen i heterogeni skup uzajamno zavisnihpodsistema, od čijeg kvaliteta i strukture zavisi funkcionisanje vitalnih funkcijaGrada (tabela 1). Komunalnu delatnost održavanja čistoće Grada Niša obavljajavno komunalno preduzeće Mediana [5].

Sektor ''Upravljanje otpadom'', koji je najveća organizaciona celina u JKPMediana, postoji 60 godina i trenutno funkcioniše kao organizaciona celinakoja se stara o higijeni u Gradu, organizovanom sakupljanju, transportu ideponovanju kućnog, industrijskog i hazardnog otpada i uređuje gradskudeponiju (slike 4 i 5). Ovo je možda najobimniji i najznačajniji sektor u JKP„Mediana“ po obimu i značaju poslova koje obavlja.


Rad ovog sektora je pod stalnom kritikom nadležnih gradskih uprava, građanai medija, jer se njihov rad najjasnije vidi (neuklonjen otpad, neizvršena uslugasakupljanja smeća u domaćinstvima, problemi sa deponijom), zato je najvišeinvestirano u ovaj sektor u pogledu broja i kvaliteta vozila u periodu od 2000.do 2010. godine. Međutim, i pored toga postoji konstantan nedostatakspecijalnih vozila: autosmećara, autocisterni, manjih i većih otvorenih vozila(kipera) itd.

Slika 3. Optimizacija upravljanja otpadom na operativnom nivou [4]

Sektor se sastoji od sledećih radnih jedinica i službi: Nivo sektora - 1 radnik R.J. ''Sakupljanje i transport otpada'' - 199 radnika R.J. ''Deponija'' - 18 radnika R.J. ''Reciklažni centar'' - 31 radnik

Radna jedinica za “Deponija“ se bavi odlaganjem čvrstim komunalnim i ostalimotpadom. Ova radna jedinica raspolaže sa radnim mašinama (2 buldožera ikompaktor), sa kojima svakodnevno vrši poravnavanje otpada i inertnogmaterijala na čelu deponije. Služba na deponiji organizovana je tako da radi 24sata na dan i 365 dana u godini. Kontrolori na deponiji rade u smeni po 12sati, kao i rukovaoci radnim mašinama, odnosno planeri deponije. Ostaliradnici rade po 8 sati, pet radnih dana u nedelji. Na gradskoj deponiji se nalazi


montažni objekat sa ulaznom rampom. Put koji prolazi kroz deponiju jezajednički, koriste ga i stanovnici vikend naselja.

Na deponiji ne postoji vaga za merenje, tako da se količine komunalnogotpada ne mere u tonama već u kubnim metrima, pa je jako teško izvršiti raznekalkulacije u cilju pouzdanog određivanja količine i vrste otpada.

Slika 4. Sastav i količina deponovanog otpada

Na gradskoj deponiji postoji organizovana služba koja svakodnevno radi napopravci kontejnera. Količine otpada deponovanog na deponiji u periodu od2000. – 2010. godine izražene u m3 prikazane su u slikama 4 i 5.

Slika 5. Količina otpada transportovana do deponije

70

60

50

40

0

10

30

20

Komunalniotpad

Biljniotpad

ZemljaŠut Medicinskiotpad

Organskiotpad

Duvanskaprašina

Stiropor

[%]

350.000

300.000

250.000

200.000

0

50.000

150.000

2001

100.000

2002 2003 2004 2005 200820072006 2009 2010

[m3]

[godina]

Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010JKPMedianaNiš (m3)

115.134 122.931 131.967 129.149 154.400 165.782 162.221 196.342 217.269 221.551 205.041

TrećaLica (m3) 23.144 24.138 25.162 61.517 54.233 48.675 39.919 63.347 79.609 76.882 112.980

Ukupno (m3) 318.021


PLAN SKUPLJANJA, TRANSPORTA DEPONOVANJAKOMUNALNOG I OSTALOG OTPADA I PRANJA TIPSKIHPOSUDA

Planom je obuhvaćeno sakupljanje, transport i deponovanje otpada izindividualnih domaćinstava, zgrada kolektivnog stanovanja, poslovnogprostora, medicinskih ustanova i ostalih pravnih subjekata na celoj teritorijigrada Niša [6]. Ovim planom je predviđeno da se sakupljanje, transport ideponovanje otpada vrši u svim naseljenim mestima (selima) na teritoriji gradaNiša. Takođe se prave i planovi pranja kontejnera (tabela 2).

Slika 6. Vizuelni pregled ruta za jedan radni dan [1]

Planom je definisana dinamika sakupljanja i transporta otpada na celoj teritorijigrada Niša, vrste posude za odlaganje otpada, lokacije za postavljanjesanduka od 5 m3 na javnim površinama i dinamika pranja tipskih posuda.Planom su definisane grupe korisnika a osnov za njihovo definisanje je vrstasuda koju poseduju. Tako da sve korisnike delimo na one koji koriste kantu od120 litara i kontejner zapremine 1,1 m3. Ta podela odgovara i podeli naindividualne objekte i objekte kolektivnog stanovanja. Treća vrsta korisnikakoriste sanduke zapremine do 5 m3 i taj broj korisnika je mali. Za dve velikegrupe korisnika, i to korisnici koji koriste kantu i korisnici koji koriste kontejner,posao odnošenja otpada je organizovan na sledeći način:

Za individualni tip stanovanja - sakupljanje, transport i deponovanjeotpada organizovano je šest dana u nedelji (ponedeljak – subota) uvremenu od 07:00 do 19:00. Korisnicima se pruža usluga jednomnedeljno. Postoje 23 rejona koji se obilaze tokom nedelje i toodređenim danima.


Za kolektivni tip stanovanja sakupljanje, transport i deponovanjeotpada organizovano je šest dana u nedelji (ponedeljak – subota).Pražnjenje kontejnera se vrši u dve smene, u prvoj smeni od 07:00 do21:00 i u drugoj od 13:00 do 21:00. Postoje 15 rejona koji se obilazetokom nedelje i to određenim danima.

Tabela 2. Nedeljni plan pranja kontejnera

Datumpranja

Rejon Ukupno kontejnera zapranje

MK u kojima se peru kontejneri

utorak12.04.11.

R 102 129 Delijski vis; Crvena Zvezda;Mediana; Ćele Kula

četvrtak12.04.11.

R 107 124 Duško Radović, Filip Kljajić; StankoPaunović; 12. februar

subota12.04.11.

R 102 128 Delijski vis; Crvena Zvezda;Mediana; Ćele Kula

Na primer (slika 6), utorkom vozila izlaze na 8 rejona koja su geografski dobroorganizovana i to su: Rejon broj 1 (MK Moše Pijade), rejon broj 15(Medoševac), rejon broj 14 (MK 12. Februar) itd.

OPTIMIZACIJA POSLA UPRAVLJANJA OTPADOMPRIMENOM SISTEMA ZA NADZOR VOZILA

U procesu pripreme za ovaj posao su nabavljeni podaci za GIS (ortofoto,adresni sistem, mape), osnovni GIS softver, a napravljena je i evidencija omestima za prikupljanje otpada (tabela 2, tačka 2). Svi podaci su objedinjeni uGIS okruženju.

Slika 7. Instalacija GPS/GPRS modema (avgust 2013.)


U oktobru 2011. je instaliran sistem za nadzor voznog parka MobTrack:24 [7]koji je ugrađen na 35 vozila koja su uključena u prevoz otpada.

Izvršeno je osnovno povezivanje modema, a dodatno je ostvarena veza i sasistemima za identifikaciju vozača (slika 7).

U toku projekta je primenjena metodologija korišćenja GIS i lokacijski baziranihsistema [4]. Nekoliko dana nakon instalacije sistem je pušten u operativnuprimenu i koristi se za celokupnu flotu vozila. Tokom primene se radilo nafinom podešavanju sistema i dodavanju novih funkcionalnosti (npr. očitavanjepodataka za sistem za podizanje i spuštanje kontejnera, slika 8). U novembru2012. na nekoliko vozila je omogućeno merenje nivoa potrošnje goriva, a uavgustu 2013. su dobijeni prvi rezultati testiranja merenja težine otpada.

Optimizacija rada voznog parka

Projektom optimizacije je predviđene su sledeće faze rada:

Snimanje postojećeg stanja i svih neophodnih informacija kao što su:geo-referencirane mape, mreža gradskih saobraćajnica, smer ulica,prostorni raspored mesta za prikupljanje otpada,

Optimizacija rada voznog parka korišćenjem sistema za upravljanjevoznim parkom,

Izrada novih planova transporta deponovanja komunalnog i ostalogotpada korišćenjem modela rutiranja vozila sa ograničenjimakapaciteta CVRP (eng. Capacitated VRP) [8].

Slika 8. Praćenja rada dizalice za podizanje kontejnera (primer korišćenjatelemetrijskih podataka)


Prva i druga faza realizacije

Organizacija odvoza otpada u JKP Mediana Niš do početka rada na ovomprojektu bila je isključivo bazirana na dugogodišnjem iskustvu kolega iprepuštena samoorganizovanju od strane vozača. Dolaskom novih tehnologijai njihovog implementiranja, danas se mogu raditi godišnji planovi rada baziranina osnovu konkretnih podataka iz novoformiranog geografskog informacionogsistema.

U okviru prve faze projekta predviđeno je uspostavljanje osnovnefunkcionalnosti sistema za nadzor vozila, a u drugoj implementacija naprednijihfunkcija – podizanje/spuštanje kipe, merenje nivoa goriva, merenje težinegoriva.

Tabela 2. Učinci nakon druge faze realizacije projekta

Učinak Ilustracija

Kreirane bazeprostornihpodataka


Kreirane bazepodatakadinamikepražnjenja iodvoza otpada

1.200

1.000

800

0

200

600

1

GIS - Kontejnera

400

2 3 54 6 7 8 9 1110 12

1.047

1.111

1.022

30160

15647

3048

2610

13

47

4

Ukupan broj pražnjenja na nedeljnom nivou je 10.064

Bro

j pra

žnje

nja


Izvršenosnimanje svihruta vozilapomoćusistemaMobTrack24

Uspostavljensistem kontrolestepenaizvršenostiradnih nalogaza odvozotpada(individualni tipstanovanja –kante) pomoćusistemaMobTrack24


Uspostavljensistem kontrolestepenaizvršenostiradnih nalogaza odvozotpada(kolektivni tipstanovanja –kontejneri)pomoćusistemaMobTrack24

Uspostavljensistem kontroleevidencijezaduženihkorisnika ianalizaeventualnihpropusta uevidencijikorisnika usluga

Na osnovu uzorka broj novih korisnika će biti u rasponu od sigurnih 38korisnika, do maksimalnog broja od 128 potencijalno novih korisnika kojiispunjavaju sve uslove.

350

300

250

200

0

50

150

100

Broj zaduženihkorisnika iz bazeJKP Objedinjenanaplata

Ukupan brojmogućih novihkorisnika

Broj sigurnihkorisnikakojima se većvrši usluga

305

38

128

Bro

j kor

isni

ka


ZAKLJUČAK

Uspostavljanje ovakvog načina rada je omogućilo praćenje eksploatacijesistema za prikupljanje i prevoz otpada i analizu rezultata rada. Nakon šestmeseci (period oktobar 2011. – april 2012.) napravljena je analiza koja jepokazala sledeće rezultate [4]:

Praćenje realizacije radnih naloga - pre uvođenja sistema oko 66% , asada je 99% - poboljšanje više od 30% (tabela 3, tačka 4);

Kao posledica uspostavljanja kontrole i realizacije planiranih poslovabroj moto sati je povećan za 11% (slika 9);

Na osnovu smanjenja prosečne potrošnje napravljena je ušteda odoko 9.6% u količini potrošenog goriva;

Ušteda goriva u odnosu na ukupan broj ostvarenih motosati (slika 9); Za period od šest meseci (od oktobra 2011. do aprila 2012.) je

potrošeno 10.898 litara goriva ili 1.600.916 dinara (oktobar 2012.); Bolje ophođenje vozača prema vozilu – smanjen broj incidenata,

kontrola vozača u realnom vremenu od strane dispečera; Smanjene zloupotrebe korišćenja vozila – uvođenjem identifikacije

vozača uspostavljena potpuna kontrola i onemogućeno korišćenjavozila u privatne svrhe;

Smanjeni troškovi održavanja – zahvaljujući boljem ophođenju premavozilu smanjeni su troškovi održavanja vozila;

Sistemom kontrole evidencije korisnika uočeni su korisnici kojinelegalno koriste komunalne usluge (tabela 3, tačka 4).

U periodu od maja 2012. do avgusta 2013. su implementirani sistemi zaevidenciju podizanje/spuštanje kipe, povezivanje na CAN, vozilima kod kojihse postojala ova mogućnost, što je omogućilo još efikasnije upravljanje voznimparkom.

Slika 9. Ušteda goriva u odnosu na ukupan broj ostvarenih moto satiza period od oktobra 2011. - aprila 2012.

30.000

27.500

25.000

15.000

17.500

22.500

OKT 2010/APR 2011

24.238,9

26.840,0

20.000

OKT 2011/APR 2012

10,7 %

OKT 2010/APR 2011

124.475

126.209

OKT 2011/APR 2012

1,39 %

126.500

126.000

125.500

123.500

124.000

125.000

124.500

[moto sat] [litar goriva]


Nakon uspešne implementacije sistema planirane su sledeće aktivnosti:

Integracija sa IS JKP Mediana koja treba da olakša i povećaefikasnost praćenja realizacije planiranih aktivnosti

Nakon što su na testnim vozilima postignuti dobri rezultati predviđenoje povezivanje GPS/GPRS modema sa dodatnim senzorima kojetreba da poboljša kontrolu korišćenja vozila i da pod potpuni nadzorstavi trošenje goriva, kao i merenje težine otpadom

Ulazak u treću fazu projekta u kojoj će cilj biti izrada novih planovatransporta deponovanja komunalnog i ostalog otpada

LITERATURA

[1] JKP Mediana: Program sakupljanja otpada i pranja tipskih posuda za 2011. godinu, JKPMedina SEKTOR ''UPRAVLjANjE OTPADOM'', Niš 2011.

[2] Erdelez A., Margeta J., Knezić S., “Integralni pristup upravljanja sustavom prikupljanjakomunalnog otpada”, Građevinar, Vol. 59, No. 6, pp. 505-516, Zagreb, 2007.

[3] Chalkias C., Lasaridi K., “Benefits from GIS Based Modelling for Municipal Solid WasteManagement”, Integrated Waste Management - Volume I, Edited by Sunil Kumar, ISBN978-953-307-469-6, Hard cover, 538 pages, Publisher: InTech, Published: August 23,2011.

[4] Vojinović, M., Cvijetinović, Ž., Đokić, M., Obradović A: “Primena GIS tehnologije i LBSsistema za upravljanje flotom vozila u procesu optimizacije prikupljanja i prevozaotpada”, INFOTEH 2012, Međunarodna konferencija i izložba, Aranđelovac, 29. - 31.maj 2012.

[5] Dragoslav Janošević: Logistika sekundarnih sirovina, Univerzitet u Nišu, Mašinskifakultet

[6] JKP Medina: Projekat optimazacija ruta za skupljanje otpada, Reg. br. projekta PR05.11. Niš april 2012.

[7] Vojinović, M., Cvijetinović, Ž., Mitrović, M., Kovačević, N, “The Development of LocationBased Services for Fleet Management“, International Scientific Conference and XXIVMeeting Of Serbian Surveyors Professional Practice and Education and Geodesy andRelated Fields, Serbia, 2011.

[8] Carić T., “Unapređenje organizacije transporta primenom heurističkih metoda”,Doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu, 2006.

primena sistema za nadzor voznog parka u...

Documents