Master akademske studije

Smer: Poslovna ekonomija i finansije

SEMINARSKI RAD

TEMA:

ANKETIRANJE KAO METODA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

Novi Sad, mart 2013.

Sadržaj:

1. Uvod.........................................................................................................................................32. Vrste anketa..............................................................................................................................4

2.1. On-line ankete...................................................................................................................4 2.2. Web ankete........................................................................................................................42.3. E-mail ankete....................................................................................................................5 2.4. CATI.................................................................................................................................5 2.5. CAPI................................................................................................................................62.6. Poštanske ankete..............................................................................................................62.7. Omnibus...........................................................................................................................7

3. Izrada anketnog upitnika.........................................................................................................7 4. Dizajniranje ankete.................................................................................................................9

4.1. Vrste pitanja u anketnom upitniku..................................................................................94.2. Raspored pitanja u upitniku...........................................................................................10

5. Prednosti i nedostaci ankete..................................................................................................116. Zaključak ..............................................................................................................................137. Literatura...............................................................................................................................14

2

1.Uvod

Metodologija (od grčkih reči methodos- put i logos- nauka) jeste nauka o načinima i putevima dolaženja do naučnog saznanja materijalnog, društvenog i duhovnog sveta. Metodologija je nauka o nauci. Ona je metanauka ili mišljenje o mišljenju. Cilj metodologije je da se razume suština naučnog saznanja i da utvrdi osnovne principe u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju. Pored toga, metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimo kako bi došli do što objektivnije spoznaje sveta.1

Nauka je sistem znanja objektivno utvrđene stvarnosti koja služi čoveku da unapredi svoj život i proučava tu stvarnost. Postoje različiti nivoi naučnog saznanja, počev od podataka i činjenica, preko zakona i teorija, do celovitih naučnih sistema. Svaki empirijski naučno-istraživački rad započne prikupljanjem podataka. Naučno relevantni su oni podaci koji su u funkciji istraživanja, tj.koji su specifikovani ciljem istraživanja i koji se mogu dovesti u vezu sa posatavljenom hipotezom. To su podaci prikupljeni strandardizovanim tehnikama i postupcima prikupljanja podataka.2

S obzirom da naučni rad nastaje kao produkt naučnog istraživanja primenom naučnih metoda, metodologija, koja poseduje kritičku funkciju, neophoda je za izradu naučnog rada, odnosno neophodno je poznavati metode i postupke kojima se dolazi do određenih saznanja, jer oni igraju važnu ulogu u razvoju nauke. Naučni rad predstavlja rad nastao kao rezutat naučnog istraživanja primenom naučnih metoda, koji otkriva do tada nepoznate činjenice i odnose i objašnjava zakonitosti među njima.

Ponekad je vrlo teško ili nemoguće opažati ponašanje ljudi ili saznati njihovo neposredno doživljavanje u nekim situacijama, npr.u trentuku koji je prethodio saobraćajnoj nesreći. U takvim primerima može se poslužiti anketnim istraživanjem. Anketno istraživanje se koristi i onda kada se želi saznati mišljenje ljudi o raznim političkim i socijalnim pitanjima. Anketa traži, pre svega, precizno određene populacije koja se ispituje, zatim jednostavna, jasna, nedvosmislena i nesugestivna pitanja, i to mali broj tih pitanja. Pitanja se mogu postaviti pismeno, pomoću upitnika ili usmeno, putem intervjua.

1 http://www.fms-tivat.me/predavanja4god/Metodologija_naucno_istrazivackog_rada_ZL.pdf2 Carić, O., Carić, M.(2011)„Metodologija naučnih istraživanja“, Pedagoška stvarnost, vol 47, br.1-2, str.32

3

2.Vrste anketa

Anketa u širem značenju, označava istraživački postupak kojim se direktno, iz prve ruke, prikupljaju podaci i informacije o ekonomskim, sociološkim, emografskim, psihološkim i drugim osobinama grupe ljudi ili društvene zajednice.3

Anketa u užem značenju, označava samo onaj postupak u toku kojeg se odabranim ispitanicima postavljaju usmeno ili pismeno određena pitanja, na koja oni takođe usmeno ili pismeno daju odgovore. Nakon toga se odgovori podvrgavaju u raznim vrstama kvantitativne, kvalitativne i kauzalne analize.

Anketa je posebna metoda za priupljanje podataka i informacija o stavovima i mišljenjima ispitanika. Potrebno je naglasiti da u naučnom istraživanju, anketa nije samo postavljanje pitanja i na njih traženje odgovora, već je anketa, pre svega, postavljanje određenih pitanja određenoj i odabranoj vrsti i broju ljudi, na tačno isplaniran način sa svrhom i ciljem, a cilj je dobiti što više istinitih odgovora, odnosno podataka i informacija o predmetu istraživanja.

Pitanja se mogu postaviti na različite načine o različitim temama, pa se u tom smislu razlikuje:4

1. Anketa u užem smislu je pismeno prikupljanje podataka i informacija o stavovima i mišljenjima na reprezentativnom uzorku ispitanika uz pomoć upitnika.

2. Intervju je vrsta ankete u kojoj se usmeno postavljaju pitanja i daju odgovori.3. Testovi su specifična vrsta ankete u kojoj se uz pomoć posebno konstruisanih

pitanja prikupljaju podaci i informacije o znanju, sposobnostima i interesima ispitanika.

2.1.On-line ankete

On-line anketa je anketa koja se sastoji od jednog ili manjeg broja pitanja. Postavlja se na internet stranice pored drugih sadržaja i ispunjava se prema nahođenju ispitanika. Cilj on-line ankete jeste da se u kratkom vremenskom periodu ispita mišljenje javnosti ili nekog njenog dela, o određenoj temi. Pitanja koja se nalaze u anketi su jednostavna, kratka i jasna sa ponuđenim odgovorima.

2.2.Web ankete

Web ankete mogu sadržati kompleksna logična pitanja, grananja, rotaciju i slučajan odabir pitanja. U web anketama može se postići poseban nivo interakcije sa ispitanikom. Postoje brojne komercijalne web ankete, ali i besplatne aplikacije za generisanje složenih anketnih upitnika.

3 http://sh.wikipedia.org/wiki/Anketa4https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:9FHjzGlrcjMJ:metodologijafpn.files.wordpress.com/2010/05/metode-prikupljanja-podataka.ppt+anketiranje+intervju+i+upitnik

4

2.3.E-mail ankete

E-mail ankete funkcionišu putem e-pošte. Anketa se direktno šalje ispitaniku putem e-mail adrese. Posebna aplikacija obrađuje pristigle ispunjene ankete. Nedostatak e-mail ankete jeste nemogućnost interakcije sa ispitanikom.

Elementi dobrih web anketa:

Kreirati ekran dobrodošlice Posebnu pažnju usmeriti na prvo pitanje. Prvo pitanje je najveći generator

odustajanja ispitanika. Format pitanja treba biti sličan formatu papirnih upitnika Prilagoditi dužinu i format teksta pojedinog pitanja ograničenjima web pregledača Treba navesti instrukcije za sve računarske postupke koji mogu biti potrebni za

odgovaranje na pojedino pitanje Priložiti odgovarajuće instrukcije uz pitanje koje zahteva vezane računarske

postupke Onemogućiti ispitanika da preskače pitanja i to jedino u slučaju kada će sledeće

pitanje zavisiti od prethodnog odgovora Potrebno je učiniti ravnotežu između ankete koja sadrži sva pitanja na jedno

stranici i ankete koja nudi jedno pitanje po stranici Oprezno pristupanti pitanjima sa puno mogućih odgovora, ispitanik ih treba videti

na ekranu bez pomeranja teksta Ispitanik treba znati gde se nalazi u anketi.

2.4.CATI (Computer aided telephone interviewing/ kompjuterski podržano telefonsko anketiranje)

CATI je kvantitativna metoda istraživanja tržišta kod koje računar asistrira anketarima prilikom anketiranja. Za svako CATI istraživanje programira se sistem koji sadrži struktuirani upitnik istraživanja i bazu telefonskih brojeva. Na temelju programskog sistema, računar prilikom anketiranja određuje sledeće pitanje na temelju poslednjeg ispitanikovog odgovora. Time se osigurava potpuna kontrola rada anketara i eleminipe mogućnost izostavljanja pitanja prilikom anketiranja. Programski sistem vrši odabir telefonskih brojeva na principu slučajnih brojeva, omogućava dogovor intervjua s ispitanicima u njima najpovoljnije vreme i alocira uzorak.

Prednosti CATI metoda su:5

Istovremeni unos i kontrola podataka obavljanje velikog broja intervjua u kratkom vremenskom periodu kontrola rada anketara niži troškovi pouzdana kontrola uzoraka

5 http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-u istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju

5

standardizacija upitnika.

2.4.CAPI (Computer aided personal interviewing/ Kompjuterski podržano lično anketiranje)

CAPI metoda je kvantitativna metoda istraživanja tržišta kod koje računar asistira anketarima prilikom anketiranja. Anketar kontaktira ispitanike na ulici i ukoliko odgovaraju unapred definisanoj kvoti, ispitanici se intervjuišu u CAPI centru. Za svako CAPI istraživanje programira se sistem koji sadrži strukturirani upitnik istraživanja. Na temelju programskog sistema, računar prilikom anketiranja određuje sledeće pitanje na osnovu poslednjeg ispitanikovog odgovora. Time se osigurava potpuna kontrola rada anketara i eleminiše mogućnost izostavljanja pitanja prilikom anketiranja.

Prednosti CAPI metode su:6

Mogućnost direktnog isprobavanja proizvoda/ posmatranja reklamne poruke/ testiranja ambalaže,

Istovremeni unos i kontrola podataka Kontrola rada anketara Niži troškovi Lični kontakt omogućava anketarima da ispitanicima objasne eventualne

nejasnoće Standardizacija upitnika Pouzdana kontrola uzorka.

2.5.Poštanska anketa

Poštanska anketa je kvantitativna metoda istraživanja tržišta kod koje se ispitanicima putem pošte šalje upitnik. Nakon što popune ankete ispitanici ih vraćaju u agenciju poštanskim putem. U upitniku se pored standardizovanih anketnih pitanja nalaze i detaljna uputstva o načinu popunjavanja ankete, razlozima anketiranja i garantuje se potpuna anonimnost ispitanicima, kao i koverta sa poštanskom markom za povratak popunjene ankete.

Prednosti poštanske ankete:

Mogućnost sprovođenja dužih upitnika Ekonomična, brza i jeftina-ako ne zahteva više ponavljanja Ispitanici popunjavaju na miru, u vreme koje im odgovara Mogućnost slanja reklamnih materijala, test proizvoda i ambalaže zajedno sa

upitnikom Veće poverenje u anonimnost Standardizovanost upitnika.

Nedostaci poštanske ankete:

6 http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-u istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju

6

Pitanja moraju biti potpuno razumljiva i dorađenja, jer nema mogućnosti pojašnjenja

Ne može se kontrolisati redosled odgovaranja što može usloviti pristrasnost Ostaju nepopunjena pitanja Nema kontrole ko odgovara na pitanja Odziv ispitanika je mali (50% je zadovoljavajuće) Problem selektivnog odziva ispitanika.

2.6.Omnibus

Omnibus istraživanje je specifična kvantitativna metoda istraživanja tržišta kod koje se podaci prikupljaju na temelju upitnika koji sadrži pitanja većeg broja naručilaca. Pitanja se dele u odgovarajuće celine, a pitanja vezana za opšta obeležja ispitanika su zajednička. Svaka celina se analizira posebno, što znači da svaki naručilac ima uvid samo u odgovore na pitanja koja je naručio. Omnibus anketom dobijaju se kvantitativni podaci koji daju odgovore na pitanja kao što su:7

Koliko je poznata određena robna marka/usluga/preduzeće Koju marku potrošač preferira Navike potrošača, stav potrošača prema određenoj marki ponašanje potrošača Način korišćenja proizvoda Stavovi ispitanika prema različitim političkim i društvenim sadržajima Zadovoljstvo propagandnim porukama.

3.Izrada anketnog upitnika

Anketni upitnik je metoda prikupljanja kavntitativnih podataka o određenim stavovima velikih populacija.

Kada se spomene metoda anketiranja, tj.anketa, prva pomisao kod većine ljudi je: niz jednostavnih i dosadnih pitanja na koje odgovara određeni broj osoba, prikupljeni odgovori se na određeni način interpretiraju i anketa je gotova. Ovo je pogrešan sud o anketi i rezultati takve ankete su po pravilu netačni, nepouzdani i neupotrebljivi. Potrebno je da se u potpunosti spozna i prouči suština metode anketiranja kako bi se navedeni problemi izbegli.

U anketnim istraživanjima veliki broj poteškoća proizilazi iz nedovoljno stručnog i savesnog pristupa konstruisanju anketnog upitnika- instrumenta kojim se pismenim putem od ispitanika prikupljaju činjenice, mišljenja ili stavovi.

Pre nego što ispitivač počne sastavljati pitanja za anketu, pretpostavlja se da mu je poznat predmet istraživanja kao i naučne metode koje su korišćene u prethodnim istraživanjima. Pripremati anketu bez toga značilo bi raditi naslepo, a rezultat bi bio porazan. Ukoliko se

7 http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-u istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju

7

kvalitetno ne predvide sve informacije koje treba da se dobiju anketiranjem, neće se kvalitetno izvršiti istraživanje , odnosno neće se dobiti informacije potrebne za kreiranje rešenja problema i donošenja efikasne odluke.

Kreiranje metode anketiranja podrazumeva:8

Kreaciju anketnog upitnika Drfinisanje načina anketiranja Definisanje načina formiranja uzorka, odnosno statističkog skupa, na kom će se

izvršiti anketiranja.

Kreiranje anketnog upitnika treba biti takvo da dobijemo anketni listić koji je pregledan, koji ne sadrži nejasna pitanja, koji je jednostavan za aplikaciju i koji će nam obezbediti sve neophodne informacije koje smo definisali ciljem istraživanja.

Pitanja u upitniku ne ulaze slučajno, jer se svako od njih odnosi na indikator, indikator se odnosi na varijablu, varijabla na hipotezu, a hipoteza proizilazi iz predmeta istraživanja.

Anketni upitnik treba biti teorijski utemeljen. Teorijska utemeljenost obuhvata tri područja i to:

Teorijsku utemeljenost na spoznajama o predmetu istraživanja. Anketa je teorijski utemeljena na spoznajama o predmetu istraživanja, ako su pitanja zasnovana na valjanim indikatorima varijabli koje su izvedene iz hipoteze i ako su hipoteze odgovor na precizno formulisan problem, i ako su utemeljene na teoriji nauka unutar kojih se istraživanje sprovodi.

Teorijska utemeljenost na spoznajama psihologije stavova i mišljenja. Anketa je utemeljena na spoznajama psihologije stavova i mišljenja, ako su pitanja odnose na ponašanje koje je pokazatelj stavova. Treba znati kako ispitanici doživljavaju problematiku pitanja.

Teorijsku utemeljenost na spoznajama iz metodologije anketnih istraživanja. Anketa je utemeljena na spoznajama iz metodologije anketnih istraživanja, ako se ta tehnologija dobro poznaje i primenjuje, te ako se dobro poznaje metodologija naučnog istraživanja.

4.Dizajniranje ankete

8 http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-u istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju

8

Dizajniranje ankete uključuje precizno definisanje pitanja koja trebaju biti izvor informacija koje su nam neophodne za istraživanje i njihov grafički raspored. Pri dizajniranju ankete definišemo sledeće:

Kako pitanja treba postaviti-koje fraze i termine koristiti? Na koji način pitanja trebaju biti raspoređena? Koja vrsta pitanja i njihov raspored će na najbolji način doprineti cilju

istraživanja? Da li upitnik treba testirati pre ankete?

Većina problema sa ispravnosti i pouzdanosti ankete upravo proizilazi iz načina postavljanja i sadržaja anketnih pitanja. Utvrđeno je da razlike u odgovorima ispitanika često više proizilaze iz različitog doživljaja i razumevanja pitanja, nego iz razlika u stavovima i mišljenjima.

4.1.Vrste pitanja u anketnom upitniku

Prema svom obliku postoje dve vrste pitanja i to:9

Otvorena pitanja. To su ona pitanja na koja ispitanik daje odgovore svojim rečima, prirodno i spontano, onako kako njemu najviše odgovara. Obično se iza pitanja ostavlja prazan prostor u koji ispitanik upisuje odgovor.

Prednost otvorenih pitanja su:

Lako ih je sastaviti Ne usmeravaju ispitanika na određeni odgovor Odgovori na takva pitanja mogu dobro poslužiti za sastavljanje zatvorenih pitanja Takva pitanja imaju veću vrednost.

Otvorena pitanja imaju i svoje nedostatke:

Ona zahtevaju solidno obrazovanje i pismenost ispitanika Na takva se pitanja dobije malo dobrih odgovora Ona imaju malu verifikacijsku vrednost, jer se sve kategorije ispitanika ne

suzdržavaju jednako u davanju odgovora Neije moguće postaviti veći broj pitanja Teža je obrada otvorenih pitanja.

Zatvorena pitanja. To su ona pitanja kod kojih pored pitanja stoje ponuđeni odgovori. Kod tih pitanja ispitanik odgovara tako da izabere jedan ili više odgovora koji su mu ponuđeni.10

9 http://www.scribd.com/doc/79489432/Anketiranje-Intervju-i-Upitnik10 http://ebookbrowse.com/anketiranje-intervju-i-upitnik-pdf-d54151621

9

Predost zatvorenih pitanja su isto što i nedostaci otvorenih:

Ne zahtevaju veće obrazovanje i pismenost ispitanika Veliki broj ispitanika daje odgovor na takva pitanja Ispitanici su pred lakšim zadatkom, jer je lakše zaokružiti odgovor, nego ga

opisivati svojim rečima Moguće je postaviti veći broj pitanja Lakše ih je obrađivati Veća im je verifikacijska vrednost.

I zatvorena pitanja imaju svoje nedostatke:

Takva pitanja je teže sastaviti Ispitanik je ograničen u davanju odgovora Takva pitanja mogu ispitanike učiniti pasivnim Takva pitanja imaju manju vrednost.

4.2.Raspored pitanja u upitniku

Psihološka strategija rasporeda pitanja u upitniku zahteva da se na početku upitnika stave neutralna, lakša i zanimljiva pitanja i da se postepeno prelazi na teža i osetljiva pitanja. Osetljiva i emocionalno zahtevna pitanja treba staviti na kraju upitnika. Osnovni princip je da početna pitanja izazovu interesovanje ispitanika za popunjavanje ankete, ili bar ne izazovu otpor. Treba imati na umu da je najveći stepen otpora na početku popunjavanja ankete i da je ispitaniku lakše da odustane na početku nego da kasnije prekine popunjavanje ankete.

Iskustvo pokazuje da su se kao ispitaniku prihvatljiva pitanja pokazala ona koja se odnose na demografske karakteristike osim ako se ne traže mnogo specifični podaci za koje ispitanik ocenjuje da mogu otkriti njegov identitet.

Logička strategija podrazumeva logički raspored-da pitanja koja se odnose na jednu oblast budu grupisana na jednom mestu. Ponekad se pitanja koja se bave istim problemom grupišu u matricu.

Budući da se u upitniku nalaze pitanja različitog nivoa opštosti postavlja se pitanje kako ih rasporediti. Da li je bolje postaviti prvo opšta, pa specifična pitanja (raspored u obliku levka) ili obrnuto (raspored u obliku obrnutog levka). Problem sa ovom strategijom može biti da odgovor na opšte pitanje utiče na odgovore na specifična pitanja. Npr.ako je ispitanik odgovorio na opšte pitanje negativno, onda postoji tendencija da i na specifična pitanja odgovori na isti način čak i kada neki segment ocenjuje pozitivno. Raspored u obliku obrnutog levka podrazumeva postavljanje prvo specifičnih pitanja i tek na kraju opštih pitanja.

Ponekad se u anketu uvršćuju i tzv.kontrolna pitanja i pitanja za spavače. Kontrolna pitanja ili filter pitanja služe da se proveri stepen poznavaja ili obaveštenosti o predmetu ankete. Neki istraživači od ispitanika traže da se naprosto izjasne o stepenu svoje obaveštenosti. Neki drugi koriste čak i pitanja znanja kojima mere informisanost ispitanika. Odgovori na ova pitanja

10

mogu služiti kao filteri, anketni list onih ispitanika koji pokažu nedovoljan stepen informisanosti ne uzimaju se u obradu.

Pitanja za spavače su vrsta pitanja koja proveravaju u kom stepenu je ispitanik „budan“, koncentrisan dok popunjava upitnik. Jedna vrsta ovih pitanja su tzv.logička pitanja gde se očekuje određeni odgovor. U drugom slučaju među smislene alternative uvodi se neka besmislena koju ne bi niko zaokružio ko je dovoljno pažljiv (budan). U nekim slučajevima se od ispitanika traži da se na kraju upitnika izjasni koliko je bio iskren u svojim odgovorima.11

5.Prednosti i nedostaci ankete

Prednosti ankete:12

Pomoću anketa mogu se saznati podaci i informacije o doživljaju. Ponašanje čovek ne može objasniti samo pomoću podržaja i reakcija, jer ono zavisi od velikog broja činilaca koji se nalaze u organizmu, kao što su: sposobnosti, stavovi, emocije, mišljenja, karakter, pogledi na određene stvari, pojave i događaje. Do ovakvih i sličnih saznanja može se doci anketom.

Pomoću anketa mogu se saznati podaci i informacije o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Dok se kod zapažanja mogu prikupiti podaci i informacije o onome što je uočljivo u trenutku zapžanja, anketom se mogu pitati ispitanici o pojavama iz prošlosti o kojima nije ostao nikakav trag osim u sećanju ljudi. Isto tako, mogu se ispitati sadašnji stavovi i mišljenje, ali i planovi za budućnost.

Anketa je po pravilu ekonomična. Pomoću ankete može se u kratkom vremenu doći do velikog broja podataka i informacija, a čime se istovremeno smanjuju troškovi istraživanja.

Nedostaci anketa ili poteškoće u pribavljanju podataka i informacija pomoću anketa su sledeći:13

Epistemološke poteškoće. Takve poteškoće nastaju zbog različitog stepena obrazovanja i pismenosti ispitanika, tj.stručnosti ispitanika, pri čemu su jedni stručniji od drugih i čiji odgovori zbog toga ne mogu imati jednaku vrednost, a ravnopravno čine statističku masu koja predstavlja osnovu za anketno istraživanje. Stručnost ispitanika direktno utiče na tačnost i iskrenost njihovih odgovora.

Psihološke poteškoće. Takve poteškoće nastaju zbog toga što je anketu vrlo teško prilagoditi svim ispitanicima. Jednima ista anketa može biti vrlo teška, a drugima prelagana. Zbog toga anketu treba prilagoditi najnižem nivou ispitanika kako bi bili sigurni da će ih svi razumeti.

11http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/doktorske/prezentacije/metodi%20i%20tehnike/Anketiranje%20%20intervju%20i%20upitnik.pdf12 http://www.ffst.hr/dokumenti/izdavastvo/studentski/sociologija/metodoloski%20predmeti/2/2/PERIC-PREDNOSTI%20I%20NEDOSTACI%20ANKETE.pdf13 http://ebookbrowse.com/peric-prednosti-i-nedostaci-ankete-pdf-d75335027

11

Društvene poteškoće. Takve se poteškoće utemeljuju na tendenciji da ispitanici ne odgovaraju ono što stvarno misle, već daju odgovore koji su u skladu sa društvenim vrednostima, pa se zbog toga dovijaju rezultati koji su po pravilu pozitivniji od stvarnog stanja. Ako se o tome ne vodi računa, dobijaju se nerealni, neobjektivni i pogrešni podaci i informacije. To je razlog da treba omogućiti ispitanicima da bez straha od odgovornosti daju odgovor i kada on nije u skladu sa društvenim vrednostima. To se uspešno postiže anonimnom anketom i indirektnim pitanjima.

Jedan od značajnih nedostataka ankete je njeno često poistovećivanje sa celim istraživanjem, pri čemu se ne uzima u obzir kako je ona samo jedna od faza istraživačkog procesa. Na taj se način zanemaruju drugi aspekti istraživanja i istraživanje gubi smisao, a rezultati nisu pouzdani.

Kod ankete je vrlo važno odabrati reprezentativni uzorak. Ako se pogreši pri odabiru ispitanika najverovatnije će celo istraživanje biti u potpunosti promašeno. Treba istaći i to da su neki nedostaci ankete, upravo rezultati njinih najvećih prednosti. Npr.ispitivanje velikog broja ljudi, što je velika prednost ankete, rezultira velikim brojem podataka, pa često dolazi do probijanja roka što je u današnje vreme tržišno-orijentisanih istraživanja, nedopustivo.

6.Zaključak

12

Za razliku od prirodnih nauka, društvene nauke mogu u istraživanjima da koriste na samo podatke dobijene posmatranjem, već i one koje im saopštavaju drugi ljudi. Ova vrsta podataka prikuplja se upitnikom ili intervjuom. Upitnik i intervju su veoma slične tehnike za prikupljanje podataka, razlikuju se u načinu komunikacije između ispitivača i ispitanika. Upitnik se zasniva na pismenoj, a intervju na usmenoj međusobnoj komunikaciji.

Metoda anketiranja je postupak kojim se na temelju anketnog upitnika istražuju i prikupljaju podaci, informacije, stavovi i mišljenja o predmetu istraživanja. Anketa je metod koji koristi anketni upitnik za prikupljanje podataka koji trebaju nadalje biti analizirani uz korišćenje različitih analitičkih metoda.

Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka, a od sredine 19.veka, pa do današnjih dana prošla je dug razvojni put, tokom kojeg je njena vrednost bila osporavana. Razlog tome je pojava velikog broja raznih pseudoanketa koje kompromituu naučnu vrednost te metode.

Ovo je metoda koja je pouzdana u tolikoj meri u kolikoj su meri pouzdane same informacije prikupljene tom metodom.. u nekim slučajevima pouzdanost informacija može biti potpuna, ali mogućnosti ove metode su najčešće ograničene. Vrednost ankete je ograničena, jer saznanja koja nam ona može dati zavise od iskrenosti ispitanika i od njihove sposobnosti da odgovore na postavljena pitanja. Ti odgovori su obično nepotpuni, netačni, jednostrani i subjektivni, a u većini slučajeva anketriani uopšte ne odgovaraju na anketne upitnike. Međutim, uz primeren problem istraživanja, dobro konstruisan i proveren upitnik, reprezentativan uzorak ispitanika i uz konkretno prikupljanje i prikladnu analizu podataka, anketom se može doći do korisnih podataka o ljudskom doživljaju i ponašanju.

7.Literatura:

13

Carić, O., Carić, M.(2011)„Metodologija naučnih istraživanja“, Pedagoška stvarnost, vol 47, br.1-2, str.26-32,

http://ebookbrowse.com/anketiranje-intervju-i-upitnik-pdf-d54151621

http://ebookbrowse.com/peric-prednosti-i-nedostaci-ankete-pdf-d75335027

http://konferencija.petnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=6&Itemid=9

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%269312&page=1&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D9312

http://sh.wikipedia.org/wiki/Anketa

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/gls5.pdf

http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/doktorske/prezentacije/metodi%20i%20tehnike/Anketiranje%20%20intervju%20i%20upitnik.pdf

http://www.ffst.hr/dokumenti/izdavastvo/studentski/sociologija/metodoloski%20predmeti/2/2/PERIC-PREDNOSTI%20I%20NEDOSTACI%20ANKETE.pdf

http://www.fms-tivat.me/predavanja4god/Metodologija_naucno_istrazivackog_rada_ZL.pdf

http://www.gov.me/files/1168946235.pdf

http://www.scribd.com/doc/23397592/Metoda-ankete-upitnika-i-intervjua-u istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju

http://www.scribd.com/doc/79489432/Anketiranje-Intervju-i-Upitnik

https://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:9FHjzGlrcjMJ:metodologijafpn.files.wordpress.com/2010/05/metode-prikupljanja-podataka.ppt+anketiranje+intervju+i+upitnik

Nikolić, Z. (2010) „Metodologija naučno-istraživačkog rada“, FIMEK, Novi Sad

Radovanović, T., Stojmirović, Lj., Stojmirović, S. (2010) „Metodologija“, Beogradska poslovna škola, Beograd

Zaječaranović, G. (1987) „Osnovi metodologije nauke“, Naučna knjiga, Beograd

14