pri^e iz d@epa pi{e: boban ili} umetnost se ne …dova na nebu satkano. setite se kada ste poslednji...

$: PRIÊ IZ D@EPA Pi{e: Boban Ili} UMETNOST SE NE …dova na nebu satkano. Setite se kada ste poslednji put leàli na travi u letnje dane svi-taca i cvrkutavih no}nih ptica i koliko ste$
11Novembar 2011. www.serbianmirror.com

P R I ^ E I Z D @ E P A

Pri~a o umetnosti i njenim izvorima jekao dubuka zelena reka ponornica.Ponire, pa zatim izvire, a po njoj pli-

vaju divlje patke, u njoj se roje ribe koje{apu}u jedna drugoj tajne izvora i ponora.Kolebaju se, uspinju uz vodopade, a nekadzavr{e i u nekoj mreì, kao da plate danaksvoje slobode i ovozemaljskog uto~i{ta.Umetnost je tekla vremenima svog sop-stvenog opstanka, posmatrala ìvot iznadvode, ribare sa veslima i glistom na udici.Umetnost je jedna velika voda koja zna dapresu{i i da smrzne korom debelog leda. Natoj kruni zamrznute reke se hoda dok ledpucketa, a ispod leda ìvi ona i vra}a namse kao poruka u fla{i, kao pesma koja seobnavlja i daruje nam stihove. Makovi upolju i njihovo crvenilo su dokaz da umet-nost ìvi i u zemlji i da iz zemlje pregaocudaje u ruke nagradu, cvet iz crne zemlje.Umetni~ko delo u sebi sadrì spisak ose}anjakoji svaki pa i nepismen ~ovek moè da pre-pozna dodiruju}i prstima zemlju, potok ilisun~eve svatove, koji na nebu igraju kolo ioblakom oslikavaju simbole burnih dogadja-ja. Koji ponekad li~e na koko{ku iz ~ijeg sekrila radja mesec kao veliko i blistavo zlat-no jaje.

A zvezde? Koliko je zvezda i groz-dova na nebu satkano. Setite se kada steposlednji put leàli na travi u letnje dane svi-taca i cvrkutavih no}nih ptica i koliko steduboko gledali u zvezde. Jedan celokupniinternet zvezdanih poruka ìvi iznad nas. Svata ~udesna svetla na nebu, koja odredjujuputanje vremena pa i na{ sopstveni ìvot.

Umetnost je posmatranje velikihdogadjaja koji miruju. Veliki durbini uprti ugalaksije svake no}i posmatraju istraìva~izvezda, a od zvezda nikada ni{ta nisu saz-nali, niti su razotkrili njihove velike tajne,niti su saznali dan zvezdinog radjanja, nitidatum njihovog umiranja. Umetnost je itamo daleko na zvezdanom nebu ili je tozvezda u ruci, obasjana dlanom, linijamaìvota.

Ko su umetnici i pesnici? Oni susvetci i ikone od boga poslati, svetlosti kojesvetlucaju iznad na{e glave, kao u vremeètve i vreme svitaca. Pesnici svojim glasomi stihom otkop~avaju nebo i pokre}u prole}evelikih vitezova u nama. Umetnici oìve kadu smiraj no}i progovore zveketom dleta,kamenom od kamen, na~ine delo i lik kojise rodi i sapu}e. êsto ~ujem kako sespomenici velikana u bronzanoj ti{ini zaspa-log grada no}u dovikuju i ùbore izmedjusebe. Sve te glave i figure ratnika i mislio-ca, ùbore kao i onaj potok nad kojim siponizno ~u~nuo i usnama posrkao hladnuvodu iz du{e zemlje. Umetnost je boànskareka u kojoj se krstimo, u kojoj peremosvoje zle misli i koja nam daje vodeno carst-vo na ~ijem dnu su potonuli zlatnici i drag-ulji velikih osvaja~a i gusara, slavljenika igubitnika, koji su jedre}i na toj velikoj vodi,traìli svoju sre}u i mo} u dukatima, danasprosutim duboko na dnu svega ovoze-maljskog. Zlatnici gore visoko na nebu odsrebra i blistavih trepetu{a.

Danas, dok pi{em ovo pismo

samom sebi, se}am se dana provedenih naakademiji u Beogradu. Mladi umetnik èljanslave, nezadrìvi buntovnik novog sveta, kaoda tog mladog ~oveka pomalo i poznajem.Njegove ruke zarivene u glinu, bronzanu~eljust volje i ne`nosti, èlele su da izatkaju

uzvi{enije i ve}e snove od svih nezavr{enihstihova. To uzbudjenje, ta strast i te rukeèlele su da budu ruke najve}eg vajara, kojije ikad igde postojao. Akademske no}i, filo-zofija, Mikelandjelo, Gete, Mocart,Me{trovi}… No}i provedene uz neko jeftinovino, kasetofon na kome su se ~ule pesme izonog ruskog filma “Cigani lete u nebo“ Paonda “Andrej Rubljov” i sve te velike re~ive~ne slave slile su se u ove dve ruke kojeposmatram, lupkaju}i po tastaturi crnog kom-pjutera, sa kojim sam se evo dobro sprijateljiolutaju}i i traè}i stare slavopojne senzacije injihove veli~ine, ve~ito zalepljene hanzaplas-tom za nebo koje se no}as podsmeva.

Umetnost je kao srpska testija punahladne vode. Oduvek sam se divio na{oj srp-skoj narodnoj no{nji. [ta je sve zapisano najednoj srpskoj veènoj ~arapi. Koliko tuumetni~kog ponosa peva cvrkutom ptica iruìca budilica. Evo pred o~ima mi je sadajedan Pirotski }ilim. ârobni }ilim na komese leti oko sveta. Tkanje zvezda i tkanje}ilima. Ko su ti ljudi koji su izatkali tkanicuna bedrima srpske devojke? Da li im se znaime, datum rodjenja, ni{ta od toga mi neznamo. Umetnik posmatra prirodu i ona mudaje tu ~ast i privilegiju. Umetnost je kao

ne`na koà lepe ène, koja naga hodamese~evom putanjom. Umetnost je i ljubavdo koje se ~ovek ogoli i hoda po trnovimatrpe}i svoje boli, kao slatke rane svoje mla-dosti. Evo, zagledan sam u svoje dlanove,gledam u svoju liniju ìvota, koja se rea~va

na dve strane, kao da dodiruje dva kontinen-ta i spaja dva sanjara, spaja dva mese~ara ujedno tkivo, onog tamo sa ovim ovde. Svimi mali emigranti. Kao kradljivci bicikalaza~udjeno stojimo. Kao jedna armija na sredokeana, stojimo na mirnoj vodi Atlantika. Ani duboki okean nas ne}e u sebe, se~emosvoje pup~ane vrpce makazama od zlata, ane moèmo da ih prese~emo i tako povezani,kao vojska koja hoda preko zamrznute vodetraìmo svoj dom. Jer ku}a i nije dom, domje u nama zasadjen semenom od pesme, kojase ~uje na kapiji roditeljske ku}e.

Umetnost me jevodila kao vila upletenekose i gazio sam snegubadaju}i svoje korake unjene tragove, i do{ao jetiho i taj dan dugo èljenidan svetlosti i slave iprona{ao sam neka blaga i}upove zakopanog bogatst-va. Moje o~i su videlekontinente, koji se spajajui razdvajaju i ~uo sammuziku i hor zvezda, kojiglasovima svetlosti opija ibudi pridremalog putnika.

Video sam svoju du{u i osetio kako iz meneizlazi i odlazi, i kako se u mene vra}a i tadasam saznao, da je du{a neka melodi~na nit,koja ponire i izvire ba{ kao i neka zelenareka ponornica.

Tragaju}i za umetno{}u prona{aosam mnogo vi{e od onoga za ~ime sam tra-gao. Prona{ao sam ~oveka u zanosu ira-cionalnog i pomalo usamljenog u svomsvetu, udaljenom od radjanja i umiranja.Umetnost je prostor prekriven nestvarom,seno koje moè da se zapali i uzdigne svojvreli plamen do samog neba ili moè posta-ti bunar iz koga naviru glasovi vremeplova inestvara. Umetnost je nestvarna i varljiva,umetnosti nema, jedino postoji njeno ime.Umetnost se nikad neda uhvatiti niti }e sedati uhvatiti, za umetnost se traga i za nju seìvi, za uzvrat se, umesto umetni~ke veli~inepronalaze sasvim obi~ne stvari usputne~injenice vremena. Umetnost postoji kao {topostoje stare cipele na tavanu ili pisma izvojske, ìce starog instrumenta, fotografijagolog deteta na {arenom }ebetu, ùtidèmper i {al sa kojim bih jutrom hitaoprema akademiji umetnosti, tragaju}i zavelikim odgovorima, tragaju}i za njom. Gorena tavanu sam prona{ao i dèpni sat salan~i}em, poklon od moga oca za uspe{noodbranjeni diplomski rad. Umetnost se ìvi iona traje onoliko dugo koliko traje i pesak upe{~anom satu, dok se vreme ne okrene izapo~ne iznova da curi unutar tkiva kojenosi{ hodaju}i. Umetnost ìvi i u tebi ba{kao neki parazit ili neka dobra bakterija ucrevima i pomaè varenje, fotosintezu ipoja~ava otkucaje, umetnost nije stra{naneman niti je opasna zver, prepusti joj seopu{teno i traì je, provedi ìvot u potrazi, aona }e te nagraditi, upravo tamo gde izgu-bi{ nadu da }e{ je prona}i.

Zlatna groznica je bila fenomenportage, zlatne èlje u zlatnom srcu.Umetnost ne ide na taj kantar, ona ìvi kaosavest u tebi, kao drugi ~ovek koji kora~aparalelnim svetom uz tvoje rame i nevidljivaje. Kad je pronadje{ napokon, ona }e ti ute}ii nestati kao neuhvatljiva srna na litici,nesta}e i ostaviti du{evne darove za sobom,ostavi}e svoje tragove i mirise i ti }e{ tadapostati bogat ~ovek. ôvek koji, trag zatragom na belom snegu pronalazi svoj mir,izmedju borova, na prudini ljudskih snova,na jednom àrko crvenom tulipanu koji klijaiz snega i miri{e, pomalo lebde}i iznad tebeskona~ne, boànske beline.

Pi{e: Boban Ili}

UMETNOST SE NE KUPUJE

12 Novembar 2011.

P O R U K E


Pi{e: Boban Ili}

Sokobanja, Soko-grad su re~i na{eg leg-endarnog Nu{i}a. Da li se on na{aliosvojom dosko~icom, ili se je stvarno

podmladio, boravkom u Sokobanji, ostajenam da nagadjamo. Ivo Andri} je naj~e{}egostovao u Sokobanji i prona{ao tu, u tojbujnoj prirodi i cvrkutu ptica, svoj smiraj iveli~anstveno i sna`no knjièvno nadahnu}e.

Hotel “Sunce” se nalazi u CentruSoko Banje, na obali Moravice i jedan jeod novouredjenih i renoviranih objekata odzana~aja za srpski nacionalni turizam.Razgovaramo sa Slavicom Nikoli} ôrbi},vlasnicom ovog prelepog zdanja, ènomkoja se svojim hrabrim i po{tenim putemuvrstila u zna~ajne li~nosti novinarastva iuspeha u medijskom svetu i privredni{tvu.

Ogledalo: U Ni{u ste poznati kaovlasnica i donator Ni{ke televizije 5. Uvreme promena u Srbiji ste zapravo bilijedina televizija koja je prenela vesti salica mista i dogadjaje koji su se u Ni{ude{avali kao rezultat kradje glasova iopsteg narodnog protesta. Da li ste sepla{ili mogu}e represije i kako se danasse}ate tog vremena?

Slavica Nikoli} ôrbi}: Vrlo samponosna na taj period, jer sam bila na ~elutelevizije koja je, jedina tih godina,izve{tavala o stvarnom ìvotu i dogadjaji-ma u Srbiji i tako stekla veliki i neosporniugled. Deo svoje profesionalne hrabrostiTV5 je ugradila u temelje nove dràve,gradjanske i demokratske Srbije. Naravnoda je opasnost od represije postojala, ali da

sam se pla{ila ne bi izdràla razne pritiske,zastra{ivanja, zatvaranja televizije,saslu{avanja i sudjenje zbog programskihsadràja i ne bi skoro ~itavu deceniju istra-jala u borbi za istinito i slobodnoinformisanje. Bila sam vrlo aktivna i ustale{kim udruènjima, koja su se borila zaslobodu medija i èlim da naglasim da sve

to niko od mene nije traìo. Bio je to mojli~ni i profesionalni izbor i duboko uveren-je da u~estvujem u gradjenju sre}nije ilep{e Srbije. Nije ba{ sve tako ispalo, ali tosu druge pri~e.

Ogledalo: Nakon promenaodlu~ili ste da prodate svoju televiziju ida se sa suprugom opredelite za privatnopreduzetni{tvo. Kafa Zlatno zvono iLastrada espresso su va{i proizvodi.Koliko je trebalo snage da promeniteìvotnu karijeru i put uspeha?

Slavica Nikoli} ôrbi}: Nisamoti{la nakon promena, nego 2006. godine,nakon skandaloznog nedodeljivanjanacionalne dozvole TV5, iako je ispunjavalasve uslove. Ostala sam u medijima do kraja2010, ali sam od tada delimi~no, a sada i

potpuno, uklju~ena u porodi~ni biznis. Na{ekafe Zlatno zvono i espreso Lastrada suodli~nog kvaliteta, proizvode se ve} pet god-ina i imaju uzlaznu putanju uspeha u ovimte{kim kriznim vremenima. Ovaj biznis radimoj sin. Ja se bavim drugom vrstom poro-di~nog posla, vodim hotel “Sunce” uSokobanji. Nije, naravno, lako napustiti

vi{egodi{nju uspe{nu medijsku karijeru, ali iovaj posao mi pruà veliku satisfakciju izadovoljstvo, jer poslujemo uspe{no i uvodi-mo nove standarde i kvalitete.

Ogledalo: Koliko je hotelijerstvou Srbiji pouzdana grana privrede i kaka-va su va{a iskustva, s obzirom da steuloìli veliku energiju u hotel “Sunce”.Da li je sunce stiglo u va{ dom?

Slavica Nikoli} ôrbi}:Hotelijerstvo u banjama Srbije je specifi~nai perspektivna delatnost. Sokobanja imavelike mogu}nosti za razvoj klasi~nog,zdravstvenog i rekreativnog turizma, a na{hotel ima idealne uslove za to. Ali, u Srbijisu jo{ uvek te{ki uslovi privredjivanja irezultati nisu uvek srazmerni uloènomznanju, iskustvu i energiji, ali mi verujemo

da }e u budu}nosti biti mnogo bolje. Daupotrebim va{ izraz, zraci se probijaju, asunce, svakako, punim sjajem obasjava na{dom i porodicu.

Ogledalo: U Sokobanji ste zajed-no za va{im suprugom oformili plantaùkestenja i oraha. Koliko je taj zasaddoneo, a koliko odneo iz vaseg poslovnogìvota?

Slavica Nikoli} ôrbi}: Plantaàoraha na 30 hektara i ne{to manja le{nikasu zasadjene pre 10 godina. Sve to zahte-va predan, istrajan i stru~an rad, dobruorganizaciju i mnogo vremena. Ali, akoimate jasan i dugoro~an cilj, onda vas ost-varenje tog cilja ispunjava zadovoljstvom irado{}u. Ja, uostalom, genetski imam vi{akenergije i sre}na sam kad je korisno, pa jo{i sa uìvanjem tro{im.

Ogledalo: Poznati ste i kaodobrotvor i darodavaoc humanitarnepomo}i i dobro~instva svom narodu, {taje po vama ono {to Srbiju moè obogati-ti i u~initi zemljom dostojnom ìvota imaterijalnog blagostanja?

Slavica Nikoli} ôrbi}: U Srbijisu to ve} politi~ka pitanja. Recimo da praviljudi dodju na prava mesta. Odgovornapoliti~ka i stru~na elita spremna na princip-ijelne i dosledne reforme svake vrste.Odlu~ni, hrabri, obrazovani, dostojnikadrovi na strate{kim pozicijama. Srbija ihima. Strani kapital i investicije su neophod-ni, a gradjanima je potreban posao, da bidostojno ìveli.

Ogledalo: [ta bi imali daporu~ite potencionalnim investitorima izîkaga, odnosno ljudima dobre volje izcele Amerike?

Slavica Nikoli} ôrbi}: Dodjite.Zovu vas vredni, obrazovani, ~estiti i dobriljudi, èljni posla i uspeha, orni za podvige.Srbija je lepa i bezbedna zemlja, imadovoljno mesta i mogu}nosti za ostvarivan-je va{ih poslovnih ambicija. Mnogo jemogu}nosti za velike i male investicije. Jabih preporu~ila vrlo sigurno i profitabilnoulaganje u srpske banje. To }e ubudu}nosti biti elitne turisti~ke destinacijeu Srbiji. Sokobanja je idalno mesto.

I Z M A T I C E

SOKOBANJA – SOKO GRAD

Hotel Sunce, Sokobanja

Ogledalo se zahvaljuje vlasnicima hotela Sunce, koji su se rado

odazvali i bili sponzori na{e 10-te godi{njice postojanja.

Sre}ni dobitnik, na{e lutrije dobio je sedmodnevni pun pansion

u ovom prelepom zdanju.

14 Novembar 2011.

N O V A K N J I G A

Povodom objavljivanja knjige” Kakoje moja majka srela Staljina, govo-rimo sa gospodinom Borkom

Jovanovi}em, koji se rado odazvao na na{poziv, da za Ogledalo kaè ne{to o svomradu i svom hobiju, pisanju.

Ogledalo: Gospodine Jovaniovi}us obzirom da ste studirali prirodnenauke, odkud èlja za pisanjem?

Pisao sam oduvek, i u {koli dobi-jao nagrade jo{ kao osnovac. U Petojbeogradskoj gimnaziji sam napisao tridrame, koje su sve izvedene, u {kolskompozori{tu, a jedna ~ini mi se u biv{emDomu Sindikata, na dan {kole.

U Beogradu sam objavio vi{epri~a i pesama, tokom 1970-tih godina, uKnjièvnoj re~i, ~asopisu Znak, Studentu i~ak jednu duù pesmu u ~asopisu Delo,1978, {to je bila tada za mene velika stvar.Pesme su mi ~itane i na Tre}em ProgramuRTB. Dakle bio sam aktivan.

Za nauku sam se opredelio izljubavi, ali i zbog toga {to sam video da seod pisanja te{ko ìvi i nisam èleo damoram da pi{em radi zarade.

Ogledalo: Kada ste po~eli dapi{ete, gde ste nalazili inspriaciju i kojimtemama ste se bavili nekada, a kojimasada?

Borko Jovanovi}: Moje prve temesu bile dosta depresivne: mladala~kaotudjenost, besmisao, traènje istine itd.Odrastao sam sa majkom i babom naJu`nom Bulevaru, u Beogradu, otac je imaosvoje probleme, Jugoslavija je ~ekalaulazak u idealni Komunizam, imati 'vezu' udrustvu je bilo vrlo bitno, sve mi se to~inilo besmisleno.

Ogledalo: Da linamenski pi{ete, za odred-jenu grupu ljudi?

Borko Jovanovi}:Pesme pisem za sebe i za'moje drustvo' {to je dosta{irok pojam. Imam ga i ovde itamo. Poznajem dostamuzi~ara sa obe strane okeana.Pri~e idu malo druga~ije itraè vi{e rada. Vise pri~a izove knjige “Kako je mojamajka srela Staljina” napisaosam za Glasnik SrpskogAkademskog Kluba u îkagu,koji vi{e ne izlazi, i koji jeuredjivao pokojni BrankoObradovi}, jedan fini ~ovek igospodin. Kasnije sam 'nasle-dio' uredni{tvo od njega, pasam po nekad morao danapi{em nesto za slede}i broj~asopisa. To mi nije prijalo, alisam puno nau~io tokom togprocesa. Tokom godina, ipesme i pri~e doterujem, dokne dobiju oblik kome nemam

{ta da dodam ili oduzmem.Ogledalo: Koliko po vama,

prose~ni Amerikanac moè da razumena{ mentalitet i na{ senzibilitet? [ta vamkaù nakon {to pro~itaju va{a dela, da liih na istovetan na~in razumeju?

Borko Jovanovi}: Mislim da uprincipu Amerikanci razumeju nas boljenego {to mi mislimo. Sa druge strane, minjih ne zanimamo na neki poseban na~in,mi smo deo etni~kog kolaà Amerike.Dakle, nemamo neko posebno mesto, {topodsvesno, mislim da o~ekujemo. NaBalkanu i u Evropi smo bili u centru rato-va i zbivanja, i imamo dosta visokomi{ljenje o sebi samima. Ovde smo samojedan deo dosta velike slike. Amerikancikoji ~itaju znaju dosta o onome {to ih zan-ima. Op{ta ljudska mesta, rat, revolucija,ljubav, emigracija i sl. su im poznati, jersvi znaju da su im pretci od nekle do{li ida je bilo muke. Njihove reakcije na mojepri~e su bile vrlo pozitivne, ~ak su mi icitirali neke situacije i imena, {to me jezaista dirnulo.

Ogledalo: Recite nam ne{to ova{oj posednoj objavljenoj knjizi saveoma intrigantnim naslovom “How MyMother Met Stalin”, koju se od nedavnomoè kupiti i na veb strani amazon.com.

Borko Jovanovi}: Knjiga sadrìosamnaest kratkih pri~a koje sam napisaona engleskom jeziku, u îkagu, tokomposlednjih godina. Dogadjanja su obi~na,svakodnevna, ali u svakom postoji referen-ca na ne{to istorijsko (srpsko, balkansko) ina ne{to iz sada{njeg ìvota u Americi.Pri~e me{aju {aljive i tu`ne teme, i pomin-

ju dogadjaje, od 1915 do prosle godine. Uve}ini pri~a se na jedan ili drugi na~inpojavljuje moja majka, ~iji zivot pratim,indirektno, od 1950 do njene smrti 2008.

Pri~e su kratke, brzo se pro~itaju,i nadam se navode ljude na nekorazmi{ljanje. Priloìo sam i nekoliko poro-di~nih fotografija, da se zna da nisam ni{taizmislio.

Ogledalo: Koja dela ste do sadaobjavljivali na maternjem i engleskomjeziku?

Borko Jovanovi}: Od novijih stvarina srpskom jeziku objavio sam pesme“Zazen” (îkago, 2002) i malu knjigu “Pri~aod peska” (Beograd, 2007) koja je o ìvotumoga oca Du{ana Jovanovi}a, koji je pre-davao filozofiju u Osmoj BeogradskojGimnaziji. Knjigu je ilustrovao Rastko ]iri}.

Na engleskom jeziku imam pesme“Chill” (Cikago, 2002), i sad ovu novuknjigu “Kako je moja majka srela Staljina”(2011). Puno sam pri~a i pesama objavio uGlasniku SAK, tokom 1990-tih godina. Sveove knjige su mali tiraì, pa ih verovtnone}ete na}i sem kod mojih prijatelja uBeogradu i îkagu.

Ogledalo: Postoji li neka saradn-ja na{ih pisaca u dijaspori?

Borko Jovanovi}: Meni je pisanjehobi, pa se bas ne{to ne druìm sa drugimpiscima, mada sam siguran da bi smo selepo proveli zajedno u nekom dru{tvu!

Ogledalo: Na pitanje kakav jeodnos na{ih iseljenika u Danskoj premaknjièvnosti, jedan pisac na{eg porekla jeodgovorio da je na godi{njem skupunasih imigranata u Odenseu, gradu gde jerodjen Hans Kristijan Andersen, prodatoosam stotina porcija }evapa i dve knjige.[ta mislite da li je sitacija sli~na i sa srp-kom emigracijom u Americi?

Borko Jovanovi}: Mislim da jeovde malo bolje, ali ne i mnogo bolje.Knjige ~itaju ljudi koji mogu da odvojevreme za to, {to u emigraciji nije lako. Sadruge strane, elektronski mediji pruàjuprevelik izazov klasi~noj knjizi, i tu seni{ta ne moè. Knjige se sve vi{e pi{u zaspecifi~nu publiku, o specifi~nim temama.

Ogledalo: Koliko ste vezani sasvoj narod, {ta vas kod njega raduje, a{ta zabrinjava ili rastuùje?

Borko Jovanovi}: Odlazim svakegodine, na dve-tri nedelje i jako mi prija dase {etam i sedim po kafi}ima, slu{am raz-govore, posetim rodbinu i drugove.

Radujem se kadvidim da je neko od njih uspeo,da dobro ìvi od sopstvenograda. Rastuìm se kad vidimone koje su vreme i promenesistema pregazili, i ne mogu dashvate {ta se dogodilo. Ni janisam siguran {ta se dogodilo,na àlost, i tu ose}am nemo}.

Ogledalo: îme sedanas bavite kao primarnomdelatno{}u i da li uz pisanjeimate jo{ neki hobi?

Borko Jovanovi}:Bavim se naukom, to mi jeposao. Bio sam aktivan uSrpskom Akademskom Klubu,a sada sam aktivan u upraviSrpsko-Ameri~kom MuzejuSveti Sava na Beri aveniji.Moja supruga Lisa, uvekizmisli neko putovanje, ja nepitam vi{e kuda, samo spaku-jem kofere i dve tri knjige.

Veliko vam hvala naovom razgovoru – nadam seda }e moja knjiga na}i barnakoliko ~italaca.

Ovih dana je izasla iz {tampe jo{ jedna knjiga na{eg sugradjanina Borka Jovanovi}a, ~oveka koji se bavi naukom, a pi{e iz hobija, kako on toobi~no zna da kaè. Knjiga pod nazivom: “Kako je moja majka srela Staljina”,

moè se naru~iti preko najpoznatijeg websajta amazon.com

NAU^NIK I PISAC BORKO JOVANOVI]

KNJIGU MO@ETE NARUÎTI NA http://www.amazon.com/How-My-Mother-Met-talin/dp/1463500645/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1318387010&sr=1-1

Borko Jovanovi}


B I Z N I S

16 Novembar 2011.

DESET GODINA SA VAMA

J U B I L E J


OGLEDALO SRPSKE DU[EJ U B I L E J

18 Novembar 2011.

U M E T N O S T I T R A D I C I J A

Krajem oktobra smo u îkagu imalidivnu priliku da uìvamo u pred-stavljanju srpskog folklora u

izvo|enju Nacionalnog ansambla KOLO izBeograda, koje je ponovo posetilo Amerikunakon pola veka. Na kraju brilijantnogdvo~asovog spektakla, ovacijama i skandi-ranjem publike u Haris teatru, ovi vrsniumetnici vra}ani su ~ak sedam puta nascenu.

Igra~i, peva~i i muzi~ari, na{egjedinog profesionalnog folklornog ansam-bla iz zavi~aja, pokazali su lepotu srpskihobi~aja i na{e ba{tine. Tridesetak igra~aigrali su kao jedan, na vrhovima prstiju,kao da nisu dodirivali zemlju. Sve je bilosavr{eno, od zahtevne koreografije,rasko{nih no{nji, frizura i {minke, doizraza lica igra~a, koje se menjalo uskladu sa tematikom pesama. Predstavilisu tradiciju mnogih krajeva odakle Srbipoti~u. Tako smo uìvali u spletu igara izPoni{ljavlja, Glamo~a, Gnjilana,Kosmeta, Vranja, a prikazane su ibesprekorne [opske igre, kao i ljubavnaromska igra.

Sedmo~lani Nacionalni orkestar,

pod vodjstvomNenada Stani}a,do~arao nam je auten-ti~nu srpsku muzikuna fruli, harmonici,gajdama, violini, klar-inetu, tamburi…

Lepotu srp-skog zavi~aja, KOLOje pored îkagaprikazalo u Torontu,Vindzoru, Klivlendu iu Milvokiju.

Interesantnoje, da smo mi Srbijaki samo na re~ima ida nas vi{e ni ovakvevrednosti ne veù zazavi~aj. Svaka na{a crkva u sastavu svojeC[O ima amatersku folklornu grupu. Dasu samo te folklorne grupe do{le, da videove profesionalce, napunili bi salu od2.000 mesta, a nau~ili bi mnogo o srp-skom folkloru. Sramota je da nam nakon50 godina KOLO prire|uje ovakav spek-takl, u najsrpskijem gradu u dijaspri, a dasala kapacitata od 1.300 mesta ne bude

puna. Tre}inu posetilaca sa~injavali suAmerikanci, koji su odu{evljeno skadiralidive}i se lepoti i bogatstvu srpskogmuzike i kola. [teta je {to ne moèmo danapravimo razliku izme|u srpske tradicijevekovima tkane i dana{nje novokompov-ane ki~ muzike.

Doma}in konceta u îkagu,Klivlendu i Milvokiju, Dragan Vujo{evi},

za “Ogledalo” kaè, da specijalnu zahval-nost za ovakav spektakularni program,dugujemo Goranu i Dragani Varakli} ifolklornom ansamblu “Oplenac” izToronta. “Hvala im {to su nam priu{tiliovako divan ugo|aj, u nadi da ne}emo~ekati slede}ih 50 godina, da nam KOLOponovo ovako lepo zaigra, zasvira i zape-va u îkagu”.

GDE STE SRBI KAD

KOLO ZAIGRA


I Z M A T I C E

[TA NA[A DECA UÊ?

U ud`beniku za osmi razred osnovne{kole “Tehni~ko i informati~ko obra-

zovanje” u lekciji koja se bavi pretragominterneta, nalazi se slika otvorene internetstrane na kojoj su kao omiljene stranice(fejvoritsi) nalaze ~ak tri porno linka.Dragan Golubovi}, profesor naTehni~kom fakultetu u â~ku i jedan odautora ud`benika, ne smatra da je to pro-pust. Na pitanje da li misli da je barneukusno, da se takvi linkovik nalaze uud`beniku, on je odgovorio da |acimanije ponu|eno ni{ta {to ina~e ne moguda na|u na internetu i niko im nije sug-erisao da idu na te sajtove. Na sre}upobedio je glas razuma i ud`benik kojije desetak godina u upotrebi bi}ekona~no povu~en.

Nedavno je objavljeno i dadeca u~e iz priru~nika za gramatiku“Gramatolomija”, u kojem se, u delu gdese obja{njava {ta su sufiksi, re~ “glupa~a”defini{e kao ènska osoba. Deca se jo{u~e da je pra{uma gusta neprohodna {umau kojoj ìve lavovi (koji ina~e ìve usavanama) i da matrijarhat zna~i, da sedeca ra~unaju po majci. Tako|e u nekimud`benicima pi{e da je arheologija naukao starinama, a na drugoj strani, u istomud`beniku, “nauka koja izu~ava materi-jalne izvore”. U knjizi iz istorije zaosnovnu {kolu, hajduci se porede saRobinom Hudom, u ud`beniku biologijehromozomi su {tipaljke, a DNK lanacmerdevine (pa se pod tim nazivima spom-inju do kraja lekcije).

DEKAN ZAPOSLIO CELUFAMILIJU

Profesor Milan Vi{nji}, dekanMedicinskog fakulteta u Ni{u, zaposlio

je devet ~lanova svoje porodice, od kojihve}ina nisu kvalifikovana za radno mesto.Iako za to ne postoji zakonski osnov, on jeve} pet mandata prvi ~ovek fakulteta. Za12 godina zaposlio je uù, ali i {iru famil-iju. Me|u prvima dekan je zaposlio sina namesto docenta na predmetu socijalna med-

icina, iako nije reizabran na mesto asisten-ta, a {to je neophodno po statutu.Sinovljeva supruga na Medicinskom fakul-tetu radi kao lektor srpskog jezika.Vi{nji}eva k}erka, koja je matemati~ar, nafakultetu koji obu~ava budu}e lekare, radikao asistent na informatici. Posao je dobioi zet koji ve} radi na Klinici za neurologi-

ju, a asistent je na predmetu patofiziologi-ja, pa na oba radna mesta prima platu. Prija– majka zeta, dobila je posao sekretaricedekana.

Od {ire familije uhlebili su se:sestra od tetke sa zvanjem ma{inskogpresera je sekretar Katedre za internumedicinu, a druga sestra od tetke saosnovnom {kolom je referent za dok-torske studije. Na mestu na~elnika finan-sija Medicinskog fakulteta bio je idekanov brat od strica. Vi{nji} je i samsebi dodelio mesto {efa predmeta zahirurgiju. Dekan se na isti na~in „samo-predloìo” za ~lana Upravnog odboraKlini~kog centra Ni{.

U Ni{u kaù da je Vi{nji} do sadapromenio nekoliko partijskih boja dok nijeosnovao svoju – Reformisti~ku stanku. Namesto pomo}nika direktora za hirur{kapitanja postavio je potpredsednika svojestranke, koji nije predava~ i nema magis-terijum. Prema nezvani~nim navodima, unjegovoj stranci ima lekara i profesora, a~lanarinu pla}aju obustavom na platnomlisti}u i na Medicinskom fakultetu iKlini~kom centru.

Dekan Milan Vi{nji} ~esto se uposlednje vreme u javnosti zalagao zaborbu protiv mita i korupcije.

ANTITERORISTI IPOVRE\ENA DECA

Povre|eno je 23 osnovaca i dveu~iteljice u Jagodini, na ve`bi antiteror-

isti~ke jedinice MUP-a kada je prilikomspu{tanja helikoptera na stadion vazdu{nivrtlog, izazvan rotacijom helikopterskeelise, oborio reklamni pano na tribinu. U

bolnici je zadràno osmoro dece, ave`ba Protivteroristi~ke jedinice MUPodràna je u okviru obeleàvanjaoslobo|enja Jagodine od fa{izma.

Grupa anonimnih gra|anakoji su se predstavili kao roditelji dece,koja su povre|ena, podnela je prijavutuìla{tvu, protiv gradona~elnikaJagodine Dragana Markovi}a – Palme,~iji je unuk tako|e bio me|u decom. Uprijavi se navodi da je Markovi}zloupotrebljavaju}i slu`beni poloàj idecu u politi~ke svrhe, u cilju svog

politi~kog i predizbornog marketinga,grubo ugrozio ìvote maloletne dece idoveo ih u neposrednu opasnost. Kaoodgovorna osoba grada, morao je da zna dastadion nije adekvatno mesto za izvo|enjeovakvih helikopterskih manevara. Markovi}sumnja da su prijavu protiv njega podneliroditelji povre|ene dece i veruje da je pri-java stigla iz “neke politi~ke kuhinje”, odpojedinaca ili grupe ljudi koji èle taj

slu~aj da prenesu na politi~ki poligon.

NA KONJU DO POSLA

Diplomirana pravnica Nada Gaji} kojaradi u op{tini Kur{umlija u sektoru

Direkcije za izgradnju, ve} godinama doposla putuje na konju. To je je jedini na~inda se do|e do njene ku}e, sela VelikoPupavce na Radan planini, iznad Prolombanje, oko 30 kilometara od Kur{umlije.Svako jutro ona ustaje u 4 sata, sedla konjaZvezdana i ja{e do Prolom banje desetakkilometara, da bi u 6 sati stigla na autobus.Nada leti konja Zvezdana ostavlja u {umi ion je tu ~eka, a zimi ga vezuje u napu{tenoj{tali. Stigne dvadesetak minuta ranije da sepresvu~e i na{minka. Ima posebnu garder-obu za jahanje, a posebnu za posao.[minkanje je obavezno i to radi u {umi,nosi ogledalo i svu potrebnu {minku, pa jena poslu uvek doterana i uredna.

Nada zastupa Direkciju za izgrad-nju u Op{tini Kur{umlija, pa je poku{ala dase izgradi put do njenog sela. Novac je bioobezbe|en, ali je put bio usmeren na drugustranu, gde je ìveo tada{nji op{tinskifunkcioner. Ona kaè da joj osim puta,ni{ta drugo ne nedostaje i veruje da donenog sela ne}e nikada biti izgra|en put ida }e penziju do~ekati na konju.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Profesor Milan Vi{nji}

20 Novembar 2011.

F I L M

Ovogodi{nji dobitnik nagradeGold Hugo za dokumen-tarni film na 47. Me|unar-

odnom Filmskom Festivalu uîkagu srpski dokumentarni film“Cinema Komunisto”.

Rediteljka filma, MilaTurajli}, imala je ~ast da se sa svo-jim debitantskim filmom na|e ukonkurenciji od 15 dokumentarnihostvarenja, me|u kojima su i najnovi-ja dela ~uvenih autora poput WimaWendersa i Wernera Herzoga. Izobrazloènja ìrija: “Nagradu GoldHugo dodeljujemo filmu CinemaKomunisto (Srbija), za fantasti~no proìman-je forme i sadràja, pri ~emu se kine-matografija koristi i kao metafora i kao sred-stvo pri~anja ove jedinstvene nacionalne ikulturne, ali i li~ne istorije. Arhivski i savre-meni materijal je ve{to isprepletan stvaraju}iistovremeno intimno, ali i univerzalno film-sko ostvarenje.”

Cinema Komunisto na{ao se ovegodine u veoma presti`noj selekciji, zajed-no sa velikim imenima svetskog filma,Wimom Wendersom, ClaudeomLelouchom, Frederickom Wisemanom iWernerom Herzogom. Pa ipak, presti`ne~ika{ke novine poput Chicago Readera i~asopisa Time Out izdvojile su Cinema

Komunisto kao preporuku publici. Karte zaprojekciju na{eg dokumentarca, ina~ejedinog filma iz Srbije na ovogodi{njem~ika{kom festivalu, bile su rasprodate. Film}e biti ponovo prikazan u îkagu 19. okto-bra, na zavr{noj ve~eri festivala u okviruprojekcija nagra|enih filmova.

Chicago International FilmFestival (CIFF) prikazuje “ostvarenja najz-na~ajnijih filmskih autora i mladihfilmadìja istog kalibra, filmove kojidoseù globalne standarde izuzetnosti i kojise takmi~e za glavnu nagradu festivala –Gold Hugo”. Selekcija ovogodi{njeg izdan-ja festivala, sa preko 180 igranih, doku-mentarnih i kratkometra`nih filmova,

okarakterisana je kao najk-valitetnija u protekloj dekadi. Pore~ima selektora, me|unarodnitakmi~arski program dokumen-tarnih filmova “zadire duboko uistinite pri~e koje nasiznena|uju, zabavljaju i podsti~una razmi{ljanje.”

Chicago InternationalFilm Festival je najstarijitakmi~arski filmski festival uSevernoj Americi. Osnovan je1964. od strane Majkla Kuce,kao alternativa komercijalnojholivudskoj produkciji, koja je

preoladavala u ~ika{kim bioskopima.Doma}oj publici bi}e zanimljiv podatak daje gospodin Kuca, osniva~ i umetni~ki

direktor festivala, bio ~lan ìrija naJugoslovenskom festivalu igranog filma uPuli davne 1971. godine, kada se u PulskojAreni sreo sa gostima festivala Ri~ardomBartonom i Elizabet Tejlor, kao i sapredsednikom Titom.

Cinema Komunisto nastavlja svet-sku festivalsku turneju ve} ove nedelje, saprojekcijama {irom sveta. Prva na redu jeportugalska premijera na festivalu uLisabonu, a kao kuriozitet 23. oktobra film}e biti prikazan na tri strane sveta u istovreme, i to na festivalima u Bergenu,Norve{koj, Stanfordu u Kaliforniji i uMonpeljeu u Francuskoj. U novembru film}e biti prikazan na festivalima u Australiji,[paniji, Nema~koj, Holandiji, i Slova~koj.

M. F.

Lee Ferdinand, selektor dokumentarnih filmova i Mila Turajli}

NAGRADA FILMU

”CINEMA KOMUNISTO”

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i opstanak

na{eg lista

777733..774444..00337733

pri^e iz d@epa pi{e: boban ili} umetnost se ne …dova na nebu satkano. setite se kada ste poslednji...

Documents