prezimena ii izdanje final (1)

428
Загорка Вавић Грос ПРЕЗИМЕНА СУ ЧУВАРИ НАШЕГ ЈЕЗИКА

Upload: vladimir-nikolic

Post on 26-Dec-2015

885 views

Category:

Documents


33 download

TRANSCRIPT

Загорка Вавић Грос

П Р Е З И М Е Н А СУ

ЧУВАРИ НАШЕГ ЈЕЗИКА

Л И Н Г В И С Т И Ч К Е Е Д И Ц И Ј Е

Едиција ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА Књига 5

Уредник Зоран Колунџија

Загорка Вавић Грос

PREZIMENA SU

ČUVARI NAŠEG JEZIKA

ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад Библиотека „ВЛАДА АКСЕНТИЈЕВИЋ”, Обреновац

Друго, допуњено издање

5

П Р Е Д Г О В О Р Д Р У Г О М И З Д А Њ У

текст

6

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

7

Дра ги Чи та о че,

Ни сам има ла на ме ру да се ба вим на у ком (то су ура­ди ли дру ги пре ме не), већ сам же ле ла да не ка сво ја са­зна ња до ко јих сам при лич но ка сно до шла по де лим са То бом. Пре да мном се отво ри ла јед на но ва област, не­по зна ти свет и за чу ди ло ме је да су љу ди сти гли до Ме­се ца, от кри ли мно ге ства ри, а го ди на ма осло вља ва мо јед ни дру ге име ни ма за ко ја не зна мо шта зна че. Сва ко име и сва ко пре зи ме има ју сво је зна че ње. Кад би ро ди­те љи зна ли шта зна чи До ло рес не би да ва ли то име сво­јој де вој чи ци. До ло рес зна чи ,,бо ло ви“. То је скра ће на вер зи ја од Ma ria de los Do lo res – Ма ри ја (Бо го ро ди ца) од бо ло ва. У мо ди су стра на име на ко ја не зна че баш увек не што по зи тив но: Кла у ди ја (хро ма), Се си ли ја (сле­па), Ре бе ка (кра ва).

На дам се да ће Те за о ку пи ти ова ма те ри ја, да ћеш с па жњом про чи та ти ово шти во. Тру ди ла сам се да пи­шем на је дан лак, по пу ла ран на чин, а да ипак не из не ве­рим на у ку.

8

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

По сто је књи ге о пре зи ме ни ма и по ро ди ца ма ко је тре ти ра ју ви ше ет но ло шки, а ма ње лек сич ки аспект. У њи ма се го во ри о по ре клу по ро ди це, о њи хо вим се о ба­ма због сла бих го ди на и не ро ди це, крв не осве те, бек ства од тур ског зу лу ма, за ва де са бра ћом и пре ла ска у ислам. Ту су по ме ну те и про ме не пре зи ме на, кр сне сла ве и зна­ме ни ти љу ди из тих по ро ди ца.

Ова књи га не ма тих еле ме на та, већ има чи сто је зич­ка оно ма стич ка ту ма че ња.

Пред мет мо га ин те ре со ва ња (про у ча ва ња) би ла су пре зи ме на ко ја се на ла зе у те ле фон ском име ни ку гра да Бе о гра да, на над гроб ним пло ча ма бе о град ских гро ба ља, у чи ту ља ма и по ме ни ма у днев ним но ви на ма и пре зи ме­на из ма тич них књи га уче ни ка Гим на зи је у Обре нов цу.

Сва ко од нас тре ба до бро да по зна је исто ри ју сво га на ро да, ге о гра фи ју сво је до мо ви не и свој ма тер њи је зик укљу чу ју ћи и по зна ва ње име на и пре зи ме на.

По себ ну за хвал ност ду гу јем го спо ди ну мр Нади Дур ковић, на сугестијама у вези са лекторисањем и об­ли ковањем текста књиге, Сте ви Ба лин ту ко ји ми је по­мо гао око ма ђар ских пре зи ме на, би бли о те ка ру Гим на­зи је у Обре нов цу го спо ди ну Зо ра ну Вуј чи ћу и Би бли о­те ци ,,Вла да Ак сен ти је вић“ у Обре нов цу.

9

I У В О Д

„Пре­зи­ме­на­су­чу­ва­ри­на­шег­је­зи­ка“,,Име­на­ вла­сти­та,­ људ­ска,­ мје­сна,­ име­на­ бр­ди­ма,­ ри­

је­ка­ма…..­ни­је­су­ни­чим­ма­ње­ва­жна­од­дру­гих­ко­јих­му­дра­го­ри­је­чи,­да­па­че,­мно­га­су­не­са­мо­за­по­зна­ва­ње­је­зи­ка­бес­цје­но­бла­го,­не­го­су­че­сто­и­пра­ви­и­нај­по­у­зда­ни­ји­чу­ва­ри­и­гла­сни­ци­на­род­не­хи­сто­ри­је.­Ка­мо­сре­ће­да­их­се­што­ви­ше­мо­же­до­зна­ти!“

Ђу ро Да ни чић

,,Име­на­ су­ ри­је­чи­та­ исто­риј­ска­ чи­тан­ка,­ сво­је­вр­сни­усме­ни­ље­то­пис­у­ ко­је­му­су­мно­га­раз­до­бља­оста­ви­ла­ сво­је­за­пи­се,­уре­за­ла­их­у­на­род­на­пам­ће­ња.“

Ми тар Пе ши кан

,,Сва­ко­ је­ пре­зи­ме­ при­ча­ у­ ко­ју­ нам­ је­те­шко­ про­дри­је­ти,­ раз­мр­си­ти­ све­ ни­ти,­ је­зич­не­ и­ из­ван­је­зич­не,­ па­ да­ се­при­ча­са­ма­рас­пре­де.­А­ка­ко­про­дри­је­ти­у­тај­ну­пре­зи­ме­на?­И­то­је­по­себ­на­при­ча.“

Пе тар Ши му но вић

Мно ги од нас не зна ју шта зна че на ша пре зи мена. Ми их сти че мо ро ђе њем и при хва та мо их као што при хва та­мо бо ју очи ју, бо ју ко се, стас, глас. То ни је оби чан скуп гла со ва (сло ва). Сва ка реч, па и пре зи ме, има сво је зна­че ње. Мно ги пој мо ви од ко јих су на ста ли пр во на дим ци, а по том пре зи ме на су вре ме ном изашли из употребе, али су оста ли ока ме ње ни (као фо си ли) у на шим пре зи ме ни­

10

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ма. Љу ди у гра ду, али и на се лу ви ше не зна ју да је ко раћ ко вач ки че кић за пот ки ва ње ко ња, али сви зна ју да по сто­ји пре зи ме Ко раћ. Цев чи ца за на мо та ва ње пре ђе – мо сур је за ме ње на но вом реч ју ка лем (тур ци зам), иза шла је из упо тре бе, али се на ла зи у пре зи ме ну Мо су ро вић. Мно га лич на име на ,,иза шла су из мо де“. Ни ко се ви ше не зо­ве Ла уш, Ста мат, Ни ко дим, Фи ли мон, Ви ло ти је, Гру бан, Гру бје ша, али пре зи ме на из ве де на од ових име на и да ље су фре квент на. По сто је пре зи ме на ко ја су на ста ла од пој­мо ва ко ји озна ча ва ју за ни ма ње љу ди. Кад су та за ни ма ња из у мр ла и те ре чи за бо ра вље не, оста ла су пре зи ме на из­ве де на од њих да и да ље жи ве. Пу цар је био чо век ко ји је ма љи цом (дрн дом) ,,тре ти рао“, лу пао, пу цао ву ну да би она би ла ме ка, рас тре си та. Да нас ви ше ни ко та ко не пре ра ђу је ву ну. За ни ма ње је нeстало, а са мим тим и реч ко ја озна ча ва то за ни ма ње се из гу би ла, али пре зи ме Пу­цар, Пу ца ре вић је оста ло. Мо же се за кљу чи ти да се је зик ме ња – јед не ре чи из ла зе из упо тре бе, дру ге ула зе у упо­тре бу, али је ди на кон стан та су на ша пре зи ме на.

Ни је ла ко де ши фро ва ти сва пре зи ме на. Ни је ла ко мо дер ном чо ве ку да на ђе је зич ке ко ре не сво га пре зи ме­на. Не ка од њих во де по ре кло из дру гих је зи ка и пре тр­пе ла су ве ли ку тран сфор ма ци ју до спев ши у наш је зик. Исто ва жи и за пре зи ме на ко ја се ба зи ра ју на ре чи ма из ди ја ле ка та. На нашој североисточној граници живе Румуни чији језик припада групи романских језика. Пре ко Ду бров ни ка с мо тр пе ли и ита ли јан ски ути цај. Ту су и Ма ђа ри са ко ји ма смо го ди на ма де ли ли и још увек

11

I Ув о д

де ли мо жи вот. Ме ђу соб ни ути ца ји су нор мал на по ја ва (ма ђар ска пре зи ме на Та кач, Ко вач, Ме са рош, Пу шкаш из ве де на су од на ших ре чи: ткач, ко вач, ме сар, пу шкар). На Бал ка ну је би ло ве ли ких ми гра ци ја становништва. Ру му ни (Власи) су са сво јим ста ди ма пре шли пре ко це­лог Бал ка на до Ве ле би та, део њих је на ста вио да ље и за у ста вио се у Ис три где су се на ста ни ли на ви со рав ни ко ја се и да нас зо ве Ћи ћа ри ја. То об ја шња ва за што ста­нов ни ци око Ве ле би та има ју пре зи ме на са ру мун ским на став ком ул(а) – Жа ку ла, Џа ку ла, Ма му ла и лич на име­на са наставком ул Кр стул, Ма тул (ру мун ска име на Дра­кул, Се кул, Ур сул). Дур ми тор и Ви зи тор су до би ли сво­ја име на од тих сто ча ра, „ро ма ни зо ва них ста ро се де ла ца Бал ка на“ (К. Јире чек), а мо жда се то од но си и на пла­ни не Ро ма ни ја, Ру ми ја. Ти „романизовани староседеоци Балкана“ су себе називали Романима (Румунима), а ми и Италијани звали смо их Власима. За хваљујући тој по­пулацији, многе речи из латинског језика су ушле у наш народни језик: ора – време је (hora), матор (maturus), мутав (mutus), ума – глина (humus), лабрња (labrum –усна), губер (coopertus).

Ал бан ци су ишли и на се ља ва ли се дуж Ја дран ске оба ле и до шли чак до За дра. Ти до се ље ни ци су до но си­ли свој је зик, име на, кул ту ру…

Ал бан ско пле ме Ка стра ти, по ре клом ју жно од Ска­дар ског је зе ра, до се ли ло се 1726. го ди не у пред гра ђе За­дра и осно ва ло на се ље истог име на. Од на зи ва при пад­ни ка пле ме на је из ве де но пре зи ме Ка стра то вић.

12

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Сред њо ве ков ни Бу га ри су би ли па стир ски но ма ди ко ји су се кре та ли на за пад чак до Ја дра на. Они су има ли сво је ка ту не код да на шње Ко сов ске Ми тро ви це. Њи хо ве мо но то не ме ло ди је (ту жба ли це) су ин спи ри са ле наш на­род да на тај на чин пе ва сво је ју нач ке пе сме (нај че шће о по ги би ји ју на ка у бо је ви ма). Пе ва ти на тај на чин зва ло се бу га ри ти, а ин стру мент уз ко ји су пе ва ли те пе сме звао се бу га ри ја (то се од но си ло углав ном на Дал ма ци ју и Срем). На род не пе сме од че тр на ест до пет на ест сло го ва зва ле су се бу гар шти це. Све то све до чи о при су ству Бу га ра на За пад ном Бал ка ну. Се ти мо се ка ко се Ми лош Во ји но вић ,,ма ски рао“ у Бу га ри на, чо ба ни на (,,Же нид ба Ца ра Ду ша­на“). Ет но ним (име на ро да) Бу га рин по стао је апе ла тив (за јед нич ка име ни ца) бу га рин – чо ба нин. Када је Милош Обреновић створио Кнежевину Србију, у Београд су пристигле не мач ке за на тли је, иза њих ин же ње ри, ле ка ри, учи те љи. Тре ба ло је ,,на хра ни ти“ сав тај на род. Ну жно је би ло има ти пи ја це где би се ста нов ни ци снаб де ва ли во­ћем и по вр ћем. На ши се ља ци на сво јим има њи ма ни су уз га ја ли све по вр тар ске кул ту ре (кром пир је до не сен у Ср би ју тек 1821. го ди не), а и сва ки дан до ла зи ти из се ла у град на во лов ским ко лим би ло је не из во дљи во. Ми лош Обре но вић је на ста нио Бу га ре, ба што ва не на обо ду гра да и они су сва ко днев но до но си ли сво је све же про из во де у град. Ет но ним Бу га рин по стао је бу га рин – на зив за сва­ког ба што ва на без об зи ра на на ци о нал ност. У ка ту ни ма бу га рин – чо ба нин, а у гра ду ба што ван. У сва ком слу ча­ју, бу га рин је зна чио за ни ма ње и од тог пој ма су ство ре­на пре зи ме на Бу га ри но вић, Бу гар ски, Бу гар чић. Тре ба

13

I Ув о д

на по ме ну ти да су Ср би има ли две ду ге ве ли ке оку па ци­је: тур ску и аустро у гар ску. Тур ци су до не ли свој је зик у ко ме су би ле мно ге арап ске и пер сиј ске ре чи. Тај је зик оку па то ра Ср би су при ла го ди ли сво јим је зич ким за ко­ни ма и упо тре бља ва ли га. Те ре чи ко је су Ср би (и дру ги бал кан ски на ро ди) пре у зе ли од Ту ра ка зо ву се тур ци зми. Турци су заслужни што су многе латинске и грчке речи продрле у наш народни језик. Реч тестија је латинска реч testa; глагол дурати – истрајавати, трпети – је duro 1; порта – врата – („нане, ко чука на порта?“) – је por­ta; канап потиче од турске речи kinap > од латинске речи cannabis (конопља). Турцизам калдрма је грчка синтагма kalos dromos (добар пут); aргатин, радник је ergatos (erg – јединица за рад CGS систему); лиман – пристанише, залив – је limin; бре је bre; макар је makari, талас – tha­lassa је море.

Откуда латинске и грчке речи у турском језику? Треба се подсетити да је Мала Азија пре турског

освајања припадала Византији, Римском царству, ан ти­чкој Грчкој. Од тих цивилизација остали су не само ма­теријални трагови (Троја, остаци Артемидиног храма, форуми, амфитеатри, хиподроми), већ су и многе речи народâ који су ту некад живели ушле у турски језик. Савремена Грчка била је део Отоманске империје скоро четири века (1453–1830). Да се вратимо турцизмима! Мно га на ша пре зи ме на су на ста ла од тих тур ци за ма (Тер зић, Џе леб џић, Чан га ло вић). То исто ва жи и за не­мач ке ре чи и пре зи ме на. Не мач ко пре зи ме Шу стер (обу­ћар) код на ших љу ди до би ло је об лик Шо штар, Шо шта­

14

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

рић. Ства ра њем Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца су тек на ста ла ме ша ња, се о бе. Дал ма ти нац (же ле зни чар, офи цир, фи нанс) са слу жбом до ла зи у Ср би ју; Ис тра­нин у Ма ке до ни ју; Ма ке до нац у Хр ват ску. Не тре ба за­бо ра ви ти две ко ло ни за ци је (по сле Пр вог и Дру гог свет­ског ра та) ка да су ста нов ни ци па сив них кра је ва на се ли­ли плод ну Вој во ди ну. Пре зи ме ник у Србији (ре ги стар пре зи ме на) је је дан ве ли ки ,,микс“. Кроз на шу зе мљу су про ла зи ли кр ста ши на свом пу ту за Све ту зе мљу. То им је био нај кра ћи пут до Је ру са ли ма и њи хов ути цај смо осе ти ли. На ше средњовеков но вла сте лин ско име Бал до­вин или Бал ду ин по ти че из ста ро гер ман ског Bal de win (bald – хра бар, win – при ја тељ, друг; хра бри друг). Име се ни је одр жа ло, али се одр жао хи по ко ри стик Бал ша и пре зи ме Бал шић (упо ре ди: аме рич ки глум ци – бра ћа Бол двин има ју пре зи ме из ве де но од тог име на). Са вре­ме ник кне за Ла за ра, Ни ко ла Ал то ма но вић има пре зи ме које има корене у немачком језику (Alt mann). Алт ман зна чи стар чо век, до сто јан по што ва ња, ,,че сна ста ри на“.

У Де чан ским хри со ву ља ма се по ми ње и име Алан. То име је кра си ло не ког на шег ви те за. Алан је келт ског по ре кла. Пре зи ме Ала но вић и да нас по сто ји (Alan < Alun – хар мо ни ја, склад ност).

Пре зи ме на ни су са мо „исто риј ска чи тан ка“, већ и со ци о ло шка сту ди ја. Из њих се ви ди ка кав су ста тус има ли не ки љу ди у по ро ди ци и дру штву. Пре зи ме Ћу­ру ви ја је у ства ри на ди мак ко јим су у Дал ма ци ји зва­ли до ма зе та (при зет ка). Бу квал но зна че ње ре чи је „онај

15

I Ув о д

ко ји ви ја (чу ва) ћур(к)е“. Зет у ку ћи та ста ни је од лу чи­вао, ни је се пи тао ни о јед ној ства ри, до би јао је нај ни­же, по ни жа ва ју ће по сло ве (чу вао ћур ке). Исто ва жи и за пре зи ме При пуз. То је био на ди мак до ма зе та ко ји је „при пу зао“ (до пу зао) у но ву по ро ди цу. Са ма реч пу­за­ти пред ста вља крај њи сту пањ по ни же ња.

Из пре зи ме на се ви ди и од нос око ли не пре ма лици­ма са телесним недостацима. Ми (да нас) се тру ди мо да не при ме ти мо такве недостатке, а не кад љу ди не са мо да су при ме ћи ва ли, већ су и на де ва ли на дим ке по те­ле сним не до стат ци ма, че сто злу ра до (Ћо па, Но со ња, Ћо са, Кља ја, Ћо ра, Тр бо је). Презимена у почетку нису била трајна, породична, већ су се узимала као ознака очинства. У породици где су живели деда, син и унук, сваки од њих је имао „своје“ презиме. Тек 1851. Кнез Алексан дар Ка рађорђевић наредио је успостављање трајних породичних презимена. Код Јужних Словена име по оцу (као део идентификације) најдуже се задржа­ло код Црногораца (Стјепан Митров Љубиша), а код нас се редуковало до „средњег слова“ (Лаза К. Лазаревић).

Пре зи ме на мо гу би ти из ве де на од:лич них име на (ан тро по ни ма)на ди ма ка

Осим лич них име на има мо и њи хо ве хи по ко ри сти ке. То су скра ће ни об ли ци на ших име на, ко ји ма нас зо ву у по ро ди ци, при ја те љи, љу ди ко ји ма смо дра ги. Ова име на се још зо ву и ,,име на од ми ља“. Не ки лин гви сти их зо ву

16

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ми ло шти це и дра го сни це. Осим хи по ко ри сти ка, од лич­них име на из ве де на су и ауг мен та тив на име на: Пи ли пен­да, Пе рен да, Си мен да, Ни ко ле ти на. И од хи по ко ри сти ка и од ауг мен та ти ва по ста ју пре зи ме на. У да љем тек сту хи по ко ри сти ке и ауг мен та ти ве зва ће мо за јед нич ким име­ном из ве де ни це. Име ни ма смо на зва ни у зва нич ним до­ку мен ти ма, ад ми ни стра ци ји. Не ка име на за јед нич ког ко­ре на има ју за јед нич ке из ве де ни це (ко се зо ве Вла ди мир или Вла ди слав, ње га у по ро ди ци зо ву Вла да, Вла ди ца). Не ке из ве де ни це су за јед нич ке за не ко ли ко име на, као што су на при мер Сре ја (Сре тен, Сре до је), Дра га (Дра го­љуб, Ми о драг), Ма ка (Мак сим, Ма ка ри је). Не ке жен ске и му шке из ве де ни це исто гла се, сто га је те шко од ре ди ти да ли је пре зи ме из ве де но од му шког или жен ског име на:

Га га (Дра ган и Дра га на)Дра га (Дра ган и Дра ги ца)Љу ба (Љу бо мир и Љу би ца)Ко ла (Ни ко ла и Ни ко ли ја)Ра да (Ра до је и Рад ми ла)Сла ва (Слав ко и Слав ка)То да (То дор и То дор ка)Цо ја (Сто јан и Сто јан ка)

Како се творе хипокористици?1. Од сложеног имена се узме само први део

Рад(е) (Радомир), Мил(о) (Милисав), Спир(а) (Спи­ридон)

2. Може да се узме први слог имена и уз помоћ су­фикса добијају се разне хипокористичне варијанте

17

I Ув о д

од Ра(домир) добија се Раја, Рака, Рале, Рача, Ра­ша. Овако добијени облици могу да послуже као основе за нове хипокористике: Рајко, Ракан, Рале­та, Рачан, Рашул.

3. Од личног имена изоставља се први део или први слог, и од тог окрњеног облика твори се ново име – хипокористик.Доса (Теодосије), Лане (Милан), Лине, Лиње (Ми­лин), Липо (Филип), Лоша (Милош), Луне, Луње (Ми лун), Коба (Јакоб), Кода (Никодије), Копа (Про­копије), Рено (Озрен), Сипо (Јосип), Тена, Те ња (Сретен), Тине (Милутин), Фира (Зафир).

4. Постоји и варијанта када се од оба дела сложеног имена узме по једа слог или глас и тако формира ново име.Бода (Богдан), Лима (Велимир), Лиса (Милисав), Лута (Милутин), Мида (Миладин), Мина (Милан), Миса (Милисав), Ниса (Ранисав), Тиса (Светислав), Тоза (Светозар).

5. Неки хипокористици могу да имају своје дублете (са промењеним сугласником или самогласником; по стоје законитости како гласови замењују једни друге)Рафаило>Рафа – РапаРафаило>Рафа – РахаФилип>Фила – ПилаЈосип>Сипо – ШипоИсаиа>Сајто – ШајтоНикола>Кола – Кула

18

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ОнОМАСТИКА

Да би смо зна ли шта зна че пре зи ме на из ве де на од лич них име на, тре ба да зна мо шта то име зна чи. Код на род них до ма ћих име на то ни је те шко. Сви зна мо шта зна чи Здрав ко, Ве се лин, Ми ро љуб, али то ни је слу чај са Пе тром, Ђор ђем, Сте фа ном. Та име на су грч ког по ре­кла. По сто ји на у ка ко ји се ба ви зна че њем лич них име на, зо ве се ОнО МА СТИ КА, а реч ни ци са име ни ма се зо ву ОнО МА СТИ КО нИ (оно­ма, грч ки – име).

Л И ч н А И М Е н АЛич на име на мо гу би ти:а) на род на срп ска (сло вен ског по ре кла)б) цр кве на (име на хри шћан ских све та ца)в) имена преузета од других народа (Секула, Оливер,

Тра јан, Албијана, Ђинђа, Олга)

нАРОДнА СРПСКА ИМЕнАПр ви део мо же би ти:– именица: борба, војска, мир, рат, слава.

Пример: Боривоје, Војислав, Мирослав, Радомир, Сла­во љуб

– придев: велик, добар, жив, мио, нино (млад и свеж), рад (вољан, спреман), златанПример: Велимир, Добросав, Живорад, Миодраг, Ни­но слав, Радомир, Златомир

– заменица: мој.Пример: Мојмир

19

I Ув о д

– број: првиПример: Првослав

– глагол: бранити, брати, будити, гајити, деј(ствовати), желети, јездити, љубити, освојити.Пример: Берислав, Бранимир, Будимир, Гојислав, Де­јан, Желимир, Јездимир, Љубисав, (о)Својимир.

Други део може бити:– именица: бор(ба), вој(ска), мир, слава

Пример: Велибор, Драгивој, Драгомир и Доброслав.– придев: рад, драг

Пример: Миодраг, Живорад– глагол: љубити

Пример: Драгољуб, Мирољуб

Нај ста ри ја име на су дво сло жна, тек ка сни је не ка­да шње из ве де ни це се ја вља ју као пу на име на. Ми лан, Дра ган, Стан ко, Бо јан не до жи вља ва мо као име на од ми ља, већ као са мо стал на пу на име на.

Од ових му шких име на по сто је и жен ске ва ри јан те: Жељ ко – Жељ ка; Ми ро слав – Ми ро сла ва; Ве ли бор – Ве­ли бор ка. Зна че ње срп ских на род них име на не тре ба по­себ но об ја шња ва ти, јер нам је њи хов ко рен ре чи по знат.

ЦРКВЕнА ИМЕнАОва име на на род је усво јио као сво ја на род на име­

на. Да нас ни ко не по ми шља да Ђор ђе, Ни ко ла ни су срп­ска име на.

20

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Цр кве на име на мо гу би ти:1) грч ког по ре кла2) ла тин ског по ре кла3) хе бреј ског по ре кла

ГРЧКОГ­ПОРЕКЛА­су:Алек сан дар (Ale xan dros – за штит ник љу ди)Ан дри ја (An dréas – хра бар, му же ван)Ва си ли је (Ba si li as – цар, краљ, вла дар)Ви ћен ти је (Vi ken ti os – lat. Vin cen ti us – по бед ник)Ге ра сим, Ђе ра сим (Ge ra si mos – ча стан, че стит)Гри го ри је, Гли го ри је, Гр гур (Grêgórios – би ти бу дан,

опре зан)Да мјан, Да мљан, Дам њан (Da mi a nos – кро ти тељ, по­

бед ник)Ди ми три је, Гми тар, Ми тар (Dê mê tri os – род, плод зе­

мље)Ђор ђе, Ђу рађ, Ге ор ги је (Geôrgios – зе мљо рад ник, ра тар)Јев ђе ни је (Euge ni os – бла го ро дан)Ки рил, Ћи рил (Kyril los – го спо дин, га зда; кир Ја ња)Кли мент (Klê men tos – ми ло стив, благ)Ко зма, Ку зман (Kosmâs – мир, по ре дак, украс; упо ре­

ди: ко зме ти ка)Лу ка (Lo u kos – ко ји све тли, оба сја ва)ни ко дим, ни ко ди је, Ико дин (Ni ko dê mos – на род по бе­

ђу је; nikô – по бе ђу јем, dê mos – на род)ни ко ла (Ni ko la os – на род по бе ђу је; nikô – по бе ђу јем,

la os – на род)Пан те ли ја (Pan te le ê mon – ми ло ср дан)

21

I Ув о д

Пе тар (Pétros – сте на, ка мен; чврст, по сто јан)Про ко пи је (Pro ko pi os – успе шан; pro ko pê – успех)Сте фан, Сте ван, Сте пан (Step ha nos – ве нац, кру на)Те о дор, То дор (Theodôros – бож ји дар; The os – Бог,

dôron – дар)Те о до си је (The o do si os – Бог да је; The os – Бог, do sis – да је)Те о фил (The op hi lês – Бо го љуб, The os – Бог, phi lêo – љу­

би ти)Ти мо ти је (Тimotheos – кoји по шту је Бо га; Тheos – Бог;

timaó – по што ва ти)Три фун, Три вун, Три пун (Tryphôn – ве се љак; tryphaô

– жи ве ти у рас ко ши, би ти хе до ни ста)Фи ли мон, Ви ли мон (Philêmôn – љу бље ни; phileô –

љу би ти)Фи лип (Phil li pos – љу би тељ ко ња; phileô – љу би ти, hip­

pos – ко њи)Фи ло ти је, Ви ло ти је (Philótheos – во ли Бо га; Бо го љуб,

Те о фил)

ЛАТИНСКОГ­ПОРЕКЛА­су:Ан то ни је (An to ni us – спре ман за бор бу; an­tĕ­–­ĕo – ићи

на пред, на пре до ва ти, пред у хи три ти, би ти спре ман)Вик тор (Vic tor – по бед ник)Вин ко (Vin co<Vin cen ti us – по бед ник)Гер ман, Ђер ман (Ger ma nus – ро ђе ни, брат ски)Кон стан тин (Con stan ti nus – ста лан, чврст, по сто јан <

con stans)Мак сим (Ma xi mus – нај ве ћи; Ве лич ко)

22

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Мар тин, Мра тин (ме та те за) (Mar ti nus из ве де но од Mars, Mar tis – по све ћен Мар су, рат ник)

Па вле (Pa u lus – ма ли, си тан; Ма ли ша)

ХЕБРЕЈСКОГ­ПОРЕКЛА­су:Аврам (Abra ham – уз ви ше ни, отац на ро да)Адам (ada ma – зе мља, Зе мља нин)Вар то ло меј (Bart ho lo ma i os – син Пто ло ме ја, син рат ни­

ка; Bar, хе бреј ски – син, (p)to lo ma i os (грч)– рат ник)Га ври ло (Gabrî’ êl – Бог је по моћ)Да вид (Dâuid – во ље ни, љу бље ни)Да ни ло (Dânî’ êl – Бог је су ди ја)За ха ри је (Za karyâ – Бог се по ми ње)Или ја (‘Eliyâhû – Је хо ва је Бог)Иса и ја, Исај ло (Yaša ’yahu – Бог је спас)Исак (Yişhâq­– сме ја ти се, смех)Ја ков (Ya­‘aqob­– пра ти лац, ко ји сле ди Бо га)Је ли си је (Eli­ša – Бог је спас)Је ре ми ја (Yir mayâhû – yir ma – ус пра ви ти се и Yâhû –

Бог. Зна че ње: Бог ус пра вља, ди же)Joван (Yôhânaň – Бог је ми сло стив)Јо сиф, Јо сип (Yôsêf – Бог до да је, по ве ћа ва)Ла зар (‘Еl’âzar – Бог је по моћ)Ма ти ја (Mat tityâhû – Бож ји дар)Ми ха и ло (Michâ’ êl – јед нак је Бо гу, ли чи на Бо га, бо го­

лик)Мој си је (Môses – де те, син; спа шен из во де)Ра фај ло (Ra fa ‘êl – Бог је ис це ли тељ)Са ва (Sā­ba, арамејски и хебрејски – ста рац, дед)

23

I Ув о д

Си ме он, Си ма (Šim ‘ôn – слу ша ти Бо га; слу ша ти, слух)Та ди ја (Tad dê – по хва ла, ко ји је ве ли ко ду шан, хра бар,

хва љен)

ЖЕНСКА­ГРЧКА­ИмЕНАГалина (Galêne – мир, тишина)Дафина (Dafne – лорбер, ловор)Деспина (Despoina – господарица, владарка)Иконија, Јакона (Eikôn – икона, светачка слика)Ирена, Ирина, Јерина (Eirênê – мир, спокојство)Јевдокија (Eudokia – благонаклона, добре воље)Јевросима (Euphrosynê – радосна, весела, живахна)Јелена (Helénê – Сунчева светлост, сјајна као Сунце)Јефимија (Euphêmia – благопријатна, благоглагољива)Катарина (Haikatherinê – чистота, невиност)Маргита (Margaritô – бисер, бисерна)Меланија (Melanê – црна, тамне пути)Параскева (Paraskeuê – приправна, спремна да дочека

празник, а то је у почетку била субота. Значи дан пред суботу (петак). Ту светицу код нас зову Петка.)

Пелагија (Pelagia – морска. Пелагија значи исто што и Марина.)

Селена (Selênê – Месец)Софија (Sophia – мудрост, разумна)

ЖЕНСКА­ЛАТИНСКА­ИмЕНАМарина (Marina – морска)наталија (Natalia – рођена о Божићу; dies natalis Chri­

sti – дан рођења Христа)

24

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ЖЕНСКА­ХЕБРЕЈСКА­ИмЕНААна (Hannâ – ми лост, ми ло срд на, пле ме ни та)Ева (Haw wa – мај ка све га жи во га, пра мај ка)Ма ри ја (Mir jam, Mar jam – По сто ји не ко ли ко ва ри јан ти:

1) асир ски – гор ка,опо ра2) хе бреј ски – пр ко сна, упор на, охо ла3) еги пат ски – она ко ју во ли бог Амон

Мо гу ће је да ово име во ди по ре кло из сва ког од ова три је зи ка.

Магдалена (Magdalêni – становница град Магдала)Мар та (Ma ra, си риј ски – го спо да ри ца, го спо ђа)Са ра (Sa rah<sa ra, ста ро хе бреј ски – чу ве на, по зна та;

кне ги ња, прин це за)

Не зна ју ћи пра ва зна че ња име на све та ца, на род их је ту ма чио, на зи вао на свој на чин (на род на ети мо ло ги­ја). Све тог Вин ка (По бед ник) је сма трао пра зни ком ви на, све тог Гер ма на (Ро ђе ни, Брат ски) је звао Гр ман и по ве зи­вао га је са гро мом, све ти Про ко пи је (Успе шни) је ту ма­чен гла го лом ,,про ко па ти“. Тог да на се ,,не ва ља“ ку па­ти у ре ци, јер је ре ка пу на про ко па (ка на ла, ру па). Све ти Лу ка асо ци ра на лук и по стао је за штит ник ба што ва на. Све тог Вар то ло ме ја (Си на рат ни ка) на род зо ве Вра то ло­ма и тог да на (на дан Све тог Вар то ло ме ја у ка лен да ру) се тре ба до бро чу ва ти, јер се та да ло ме вра то ви.

25

I Ув о д

ГРАЂЕЊЕ ПРЕЗИМЕнА ОД ЛИчнИх ИМЕнА И ИЗВЕДЕнИЦА

Пре зи ме на мо гу би ти из ве де на од лич ног име на оца или од из ве де ни ца ње го вог име на (па тро ни ми) и од име­на мај ке и из ве де ни ца ње ног име на (матроними – грчки назив или матроними – латински назив).

ПАТРОнИМИЗа гра ђе ње пре зи ме на од оче вог име на је до ми нан­

тан су фикс – ић ко ји се при до да је осно ви име на. У по­чет ку овај су фикс је имао са мо де ми ну тив ну функ ци­ју (зуб– зу бић). Осно ва од Пе тар је Пе тр (не по сто ја но а), у ком би на ци ји са су фик сом – ић да је Пе­тр + ић = Пе­трић. То Пе трић је зна чи ло ,,ма ли, син од Пе тра“. Ка сни је се за бо ра ви ло на де ми ну тив но зна че ње овог су­фик са, па је тај су фикс по чео да се упо тре бља ва уоп ште за гра ђе ње пре зи ме на и од за ни ма ња и од на ди ма ка (ко­вач + ић = Ко ва чић; ри бар + ић = Ри ба рић; дрен + ић = Дре нић). Пе ја је из ве де ни ца од Пе тар; Пе ја + ић = Пе­јић; Пе ра + ић = Пе рић.

По сто ји још је дан на чин за грађење презимена: од при свој ног при де ва лич ног име на и на став ка – ић (Пе­тр + ов – Пе­тров + ић = Пе­тро­вић), до би ја се још је­дан на ста вак за гра ђе ње пре зи ме на – овић (– евић). То Пе тро вић зна чи да не ко при па да Пе тру и да је ма ли, а то је ње гов син. Ка сни је се тај од нос отац – син из гу­био и – овић, евић је по стао про сто су фикс за гра ђе ње

26

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

пре зи ме на. Ко вач + евић = Ко ва че вић; мо сур + овић = Мо су ро вић; са џак + овић = Са џа ко вић; Пе ја (од Пе тар): Пеј(а) + овић = Пе јо вић; Пер(а) + овић = Пе ро вић.

МАТРОнИМИЖен ска име на се углав ном за вр ша ва ју на ­а и од

њих се пра ве пре зи ме на са на став ком – ић (осно ва + ић): март(а) + ић = мар­тић; Зор(а) + ић = Зо­рић.

Код жен ских име на про дук тив ни ји су из ве де ни це не го пу на име на. Од Ан ге ли на, Ко виљ ка, Ми ла дин ка, Ко ста дин ка, Ста ни сла ва не ма мо пре зи ме на, али има­мо од Ги на, Ко ва, Дин ка, Ца на, Ца ла. (Му шка и жен ска име на ко ја се за вр ша ва ју на – ија са жи ма ју гру пу – ији > и као нпр. Со фиј + ић = Со фи јић = Со фић; Илиј + ић = Или јић = Илић).

Пр во бит на озна ка да је не ко не чи ји син се пре не ла на све чла но ве по ро ди це и на све по том ке. То је по ста ло име це лог ро да, фа ми ли је.

Патроними су били далеко продуктивнији у творби презимена него матроними, јер је отац био „власник“ чи таве породице. Жене (супруге) чешће су називане по имену свога мужа него по личном имену (Хасанагини­ца, Гојковица). Породица је добијала име по мајци само у случају да је отац рано преминуо или погинуо у рату.

МОРФЕМ „СИн“

И у пре зи ме ни ма дру гих на ро да по сто ји мор фем ко ји зна чи ,,син“. У скан ди нав ским је зи ци ма је то сон,

27

I Ув о д

сен­ (Ерик сон – Ери ков син; Ан дер сен – Ан де ров син), у ма ђар ском је зи ку је то фи­ (Пе те фи – Пе те(р)ов син; Пал фи – Па(в)лов син, Банфи – Ба нов син – Ба но вић (Бан фић), Ђер фи – Ђер ђев син (Ђор ђе вић), Иштван фи – Иштва нов син (Сте фа но вић).

У арап ском је зи ку – ибн­(Ибн Са уд – Са у дов син). У хе бреј ском је зи ку – бен­ (Бен Гу ри он – Гу ри о нов син). У ир ским пре зи ме ни ма – фиц­ зна чи ,,син“ (од фран цу ске ре чи fils – син): Фиц џе ралд – Џе рал дов син; Фиц па трик – Па три ков син). Код Ира ца по сто је пре зи­ме на са по чет ним ве ли ким сло вом О (О’) што је скра­ће ни ца од оf – од (О’ Бра јан – Бра ја нов син; О’Нил – Ни лов син). У шкот ским пре зи ме ни ма је мор фем мек (скра ће но Мc)– Мек Ар тур – Ар ту ров син, Мек До налд – До нал дов син; Мек Адам – Ада мов син). У Ита ли ји се ја вља ју пре зи ме на са ди (од) ис пред лич ног име на: Ди Ђа ко мо (по ти че од Ђа ко ма, Ђа ко мов син), Ди Сте фа но – Сте фа нов син. У ту ским пре зи ме ни ма оглу зна чи ,,син“– Мех ме до глу – Мех ме дов син; Ка ра­џа о глу – Ка ра џин син.

ФОнЕТСКЕ ВАРИЈАЦИЈЕ (алтернације)

Да би смо раз у ме ли зна че ња по је ди них ре чи, мо ра мо да по ме не мо не ке фо нет ске ва ри јан те (ал те рна ци је).

За ме на гла са­фСр би ни су има ли глас ф у свом сва ко днев ном го во­

ру. И да нас све ре чи ко је по чи њу са ф су по зај мљени це из

28

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

дру гих је зи ка: фе ре џа, фу ру на, фонд, фру штук). Тај глас се упо тре бља вао у ли тур гиј ском је зи ку пра во слав не цр­кве. Име Сте­фан, ко је је но сио је дан хри шћан ски све тац, на род је из го ва рао Сте ван или Сте пан. То исто ва жи и за име Три фун са ва ри јан та ма Три вун, Три пун. Име Јо­сиф­је за ме ње но са Јо­сип, Фи­ло­ти­је са Ви­ло­ти­је. Пре зи ме Пи­ли­по­вић је ва ри јан та од Фи­ли­по­вић. Да кле, ф­је за ме­ње но са в или п. У Дал ма ци ји се ф за ме њу је са хв:

Фар (Pha ros) > ХварФи лип (Phi lipp) > Хви липфај да (ко рист) > хвај да

* По сто ји и обр ну та ва ри јан та да се хв за ме њу је са ф:хва ли ти (фа ли ти; Фа лим Те, Бо же!)хва та ти (фа та ти)хвоја, хвојница – грана гранчица (Фојница – град у Босни)

За ме на гла са оУ мно гим кра је ви ма где се го во ри срп ски је зик, ду­

го ,,о“ је за ме ње но са ду гим ,,у“. Гон­до­ла се у При мор ју из го ва ра ла гун­ду­ла, па оту да и пре зи ме Гун­ду­лић. Мо­жда ти зна чи му ља ти гро жђе (кад ка же мо да се чо век осе ћа из мо жде но, то је као да га је не ко га зио но га ма, му љао), а чо век ко ји је то ра дио (му љао гро жђе) звао се му жда ло и од то га има мо пре зи ме Му жда ло (мо жда ти – Му жда ло). У на шем је зи ку по сто је ду бле ти:

ко ран – ку ран; бо ра ни ја – бу ра ни ја; Ђор ђе– Ђур ђе; игло – иглу; ло ба ња – лу ба ња; Ко лун џи ја – Ку лун­џи ја; ко фер – ку фер; Коленовић – Куленовић

29

I Ув о д

ПРЕЈОТaЦИЈАПрејотaција је гла сов на по ја ва кад се ис пред по чет­

ног во ка ла ста вља ј (и из го ва ра се ,,ј“) иако тај глас не­ма ети мо ло шку под ло гу за ту по ја ву. Грч ка име на Ев до­ки ја, Еуфе ми ја, Ев ге ни ја, Еуфро си на код нас се из го ва­ра ју и пи шу Јев до ки ја, Је фи ми ја, Јев ђе ни ја, Је вро си ма. Ла тин ску реч Адриа (мо ре) из го ва ра мо Ја дран. Ко ли ко ју че Евро пу смо зва ли Је вро па (опет – јо пет, акреп – ја­креп). Лин гви сти ово по чет но ,,ј“ на зи ва ју про­те­зом, јер се во кал на сла ња на ,,ј“ ис пред се бе (то ,,ј“ под у пи ре во кал на по чет ку ре чи). Где не ма те ,,про те зе“ тј. гла са ,,ј“ че сто се де ша ва да во кал на по чет ку ре чи от пад не. Ран ђел (Аран ђел), По стол (Апо стол),

ДИСИМИЛАЦИЈАДи си ми ла ци ја (раз јед на ча ва ње) је гла сов на по ја ва

ка да се гла со ви из исте гру пе за ме њу ју јед ни дру гим.

За ме на гла со ва м и нУ При мор ју у го вор ном је зи ку у 1. ли цу јед ни не

пре зен та се чу је ,,пи шен“, ,,чи тан“ (пи шем, чи там); у ин стру мен та лу јед ни не го во ре он уме сто ом (нпр. Уда­рио га је ру кон.) У на ро ду се чу је ,,пем зи ја“, ,,шум ка“. На ше лич но име Ни ко ла има ва ри јан ту Ми ку ла (н за ме­ње но са м, о пре шло у у). Пре зи ме ,,Рон че вић“ је ва ри­јан та од ,,Ром че вић“ (ро мац < хро мац < хром). Пре зи ме Ун ко вић је на ста ло од ун ка < ум ка < хум ка < хум – бр­до, брег; пе сма – пе сник; ком ши ни ца – ко на; ста мен

30

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

– ста нац (ка мен); багрем (багремар), багрен (багрење), шанац – шамац (Шамац, град у Босни). Ову по ја ву сре­ће мо и у дру гим је зи ци ма: че шки фуд ба лер Ne dvěd је ва ри јан та од Me dvěd (me dvěd – ме двед). Грч ко име Пам­фил је са ста вље но од pan – сви и phileô – во ле ти; n (из pan) је пре шло у m. Пам фил зна чи во љен од свих. Comp tus – ра чун на ла тин ском; con to – ра чун на ита ли­јан ском.

За ме на гла со ва р и лОно што ва жи за м и н ва жи и за р и л. При ме ти ли

смо да мно ги љу ди ме ша ју ове гла со ве. Чак и обра зо­ва ни љу ди узроч ну све зу ,,јер“ из го ва ра ју ,,јел“. Чу је се ,,скал пер“ уме сто ,,скал пел“, ,,ли те рал ни“ уме сто ,,ли­те рар ни“. Ма ђар ско пре зи ме ,,Лен ђел“ чу је се и пи ше код нас ,,Лен ђер“. У на ро ду се го во ри ло уме сто ре вол­вер, ре верс, рент ген: ле вор вер, ле верс, лен гер. Та за ме­на мо же би ти не са мо у окви ру јед ног је зи ка, већ из ме ђу два је зи ка. Ма ђа ри Ели за бет зо ву Ер же бет, а Ка та ри ну Ка та ли на, у шпанском Бланка (Бела), а у португалском Бранка (нема везе са нашим именом Бранка). У на шем је зи ку има мо од Гри го ри је ва ри јан ту Гли го ри је. Ру си има ју Гри шу, а ми има мо Гли шу.

За ме на гла со ва г и дУ не ким по кра јин ским го во ри ма уме сто д чу је се г:дла ка – гла ка; сад – саг (у ни шком и вра њан ском го­во ру у де ли ма Б. Стан ко ви ћа и С. Срем ца); дле то – гле то; ду ња – гу ња; Дми тар – Гми тар; шпа да – шпа­

31

I Ув о д

га (итал. spa da – мач), креда – крега (у Лици); ду­бок – губок (у говору северних чакаваца); у грчком језику хидро и хигро, префикси везани за воду и влажност;и обр ну то: ге чер ма –де чер ма (вр ста пр слу ка); ка ци­га – ка ци да (го во ри ло се у Бо ки Ко тор ској у до ба Ву ка Ка ра џи ћа);ову по ја ву има мо и у грчком је зику: Ге ме тра – Де­ме тра (gê – зе мља, me te ra – мај ка), мај ка Зе мља по­зна ти ја је као Де ме тра, бо ги ња зе мљо рад ње.

Ову за ме ну (ал тер на ци ју) сам по ме ну ла да бих об ја­сни ла шта зна чи пре зи ме Гми трић и Де чер мић. Пре зи­ме Пин до вић (пин да, пин та, пин тер – ба чвар) има ва ри­јан ту Пин го вић.

За ме на гла со ва к и гУме сто из вор ног ,,к“ мо же да се из го ва ра ,,г“, на

при мер Ка ло га жа–Га ло га жа, Ка ли по ље > Га ли по ље, кан џа > ган џа, Гој ко–Гој го, Јер ко–Јер го, Ман ко–Ман го (од Ма не) и обр ну то. Уме сто Га леб упо тре бља ва се и Ка леб, Га спар има ва ри јан ту Ка спар, ге џав–ке џав.

Пре ла зак с у шС на по чет ку и на кра ју ре чи мо же да пре ђе у­ш.Спи ра – Шпи ра; Си ма – Ши ма; Сте фан – Ште фан; То мас – То маш; Ма ти јас – Ма ти јаш.

32

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ГУБЉЕЊЕ ГЛАСОВАИс па да ње гла са Л

Код име на чи ји је дру ги део – слав (од ,,сла ва“) де­ша ва се да л из о ста не па тај део се чу је (а и пи ше) као – сав: Ра до сав (Ра до слав).

Ис па да ње гла са ХУ на шем је зи ку Х на по чет ку и на кра ју ре чи мо же

да се из гу би, што мо же да нам оте жа тра же ње сми сла ко ре на пре зи ме на. Нпр. Рка ло, Рка ло вић је об лик од Хр­ка ло вић, Ра бре но вић (Хра бре но вић), Ром че вић (ро мац < хро мац), Усар (Ху сар), Усе и но вић (Ху се и но вић), Вла о­вић (Вла хо вић), Па ро вић (Па ро хо вић), х мо же да се из­гу би и у сре ди ни ре чи. У ре чи са хат, х се гу би, а два а ко ја се на ђу јед но до дру гог ста па ју се у јед но ду го а (са хат > сâт). Исто ва жи и за реч ма ха ла (ма ха ла > мâла). Хер це го вач ко пре зи ме То хољ (из ве де но од То фил < Те­о фил) та ко ђе гу би х, па је та ко на ста ло пре зи ме Тољ. Губљење х у средини може да доведе до забуне. Пре­зиме Мамутовић је изведено од Мамут; то није давно изумрла животиња, већ варијанта од Махмут (хваљен).

УМЕКШАВАЊЕ ГЛАСОВА Г И КГ из грч ких и тур ских ре чи се умек ша ва и пре ла зи

у ,,ђ“, на при мер Ге на ди је–Ђе на ди је, Ге ра сим–Ђе ра сим, Ге ор ги је–Ђор ђи је, Гер зе лез–Ђер зе лез, гер дан–ђер дан. К из грч ког и турског пре ла зи у „ћ“, као у Ки ри ло–Ћи ри­ло, Ви кен ти је–Ви ћен ти је, Кемал–Ћемал, килим–ћилим.

33

I Ув о д

МЕТАТЕЗАМе та те за је про ме на ме ста по је ди них гла со ва или сло­

го ва у не кој ре чи. Нпр. ,,ма на стир“, али се мо же чу ти и ,,на ма стир“ , тур ци зам ,,бај рак“ се одо ма ћио и чак је фре­квент ни ји као ,,бар јак“, уместо Манасија у народу ће се чути Намасија“; гомила – могила (свесловенска реч, а у савременом језику значи гроб, хумка). Све тач ко име Мар­тин код нас се упо тре бља ва и као Мра тин или чак Мра та.

ДЕСЕМЕнТИЗАЦИЈА (губљење значења речи)Ако не ка реч, име или пре зи ме не зву че ле по, љу ди

све сно ме ња ју или из о ста вља ју не ки глас и са мим тим та но во на ста ла реч (пре зи ме) не под се ћа на ону из вор ну. Нпр. Ко зо мо ра (онај ко ји мо ри ко зе) не зву чи баш пле ме­ни то и да би се убла жи ло, чак про ме ни ло зна че ње ,,о“ (из дру гог де ла) је за ме ње но са ,,а“. Ко зо ма ра ви ше не зву чи мор бид но. (Ни су све Ко зо мо ре из вр ши ле ову про ме ну; има још пу но Ко зо мо ра па и Ко зо мо ри ћа). Ко би лић ни је баш ре пре зен та тив но пре зи ме за на ци о нал ног ју на ка, па је ,,к“ на по чет ку из о ста вље но, а Оби лић не асо ци ра на до­ма ћу жи во ти њу. У пре зи ме ну Ћор гуз (ћо ра ва стра жњи ца) ,,о“ у пр вом де лу је за ме ње но са ,,у“, а ,,з“ из дру гог де ла за ме ње но је са ,,с“ и но во пре зи ме Ћур гус зву чи са свим бе за зле но, не под се ћа на ,,сра мот ни“ део на шег те ла.

Исто ва жи и за пре зи ме Ср на дер (онај ко ји де ре, ски да ко жу са ср не). То ни је баш не ко от ме но пре зи ме, па су но си о ци истог про ме ни ли зна че ње, та ко што су ,,р“ за ме ни ли са ,,а“ и до би ли Са на дер. Не ки су скра­ти ли Ср на дер до Срнд и на то до да ли на ста вак ­овић и

34

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

до би ли су пре зи ме Срн до вић (у те ле фон ском име ни ку Гра да Бе о гра да има са мо јед на по ро ди ца Ср на дер, око три де се так по ро ди ца Са на дер и око де се так по ро ди ца Срн до вић). По сто је пре зи ме на и Ко зо дер и Во ло дер. По ро ди це Без у мић и Без у мо вић су за ме ни ле е са и и до­би ли пре зи ме на Би зу мић и Би зу мо вић. Ова но ва пре зи­ме на су бе за зле на и не ма ју не га тив ну ко но та ци ју.

ПИСАЊЕ И ИЗГОВОР ГРчКИх ГЛАСОВА (слова)При ме ти ли смо да се хе бреј ска и грч ка име на све та ца

и то по ни ма, по ме ну та у Би бли ји, раз ли чи то из го ва ра ју у по је ди ним је зи ци ма, па чак и на про сто ру бив ше Ју го сла­ви је: Је ру за лем и Је ру са лим; Бе тле јем и Ви тле јем; Бар­то ло меј и Вар то ло меј. Сва та име на су до шла у Евро пу, а по том и да ље по ја вом хри шћан ства. Ка то лич ка цр ква ко ја се слу жи ла тин ским је зи ком у бо го слу же њу је пре у­зе ла сва име на из ста ро грч ког је зи ка. Тај ка нон (пра ви ло) је пре у зео цео За пад. Пра во слав на цр ква чи ји је по кро ви­тељ би ла Ви зан ти ја узе ла је та име на из но во грч ког је зи­ка и то је ва жи ло за цео Ис ток (Ру си ја, Бу гар ска). Из ме ђу та два је зи ка по сто је бит не фо нет ске раз ли ке.

Сло во βСло во β у ста ро грч ком се зва ло ,,бе та“ и из го ва ра ло

се б, а у но во грч ком се зо ве ,,ви та“ и из го ва ра се в.С т а р о г р ч к и (,,бе та“) Н о в о г р ч к и (,,ви та“)Ба би лон Ва ви лонБар ба ра Вар ва ра

35

I Ув о д

Ја коб Ја ковБар то ло меј Вар то ло меј

Сло во ηСло во η у ста ро грч ком се зва ло ,,ета“ и из го ва ра ло

се е, а у но во грч ком се зо ве ,,ита“ и из го ва ра се и. У трн скрип ци ји се обе ле жа ва са ê.С т а р о г р ч к и (,,ета“) Н о в о г р ч к и (,,ита“)Je ru sa lêm Је ру за лем Је ру са лимKlê ment Кле мент Кли ментIrê na Ире на Ири наDê mê tri os Де ме три је Ди ми три је

Сло во χУ ста ро грч ком по сто ји глас X (у тран скрип ци ји Н).

У неким речима новогрчког језика се губи то Х.С т а р о г р ч к и (Х) Н о в о г р ч к и (Ø)He le na Хе ле на Еле наHê rod Хе род Иродhygeia хигија игија (здравље)hippos хипос ипос (коњ)

Ова ко мо же мо об ја сни ти за што на За па ду ка жу ,,хи­сто ри ја“ а ми и Ру си ,,исто ри ја“.

Ди грам КХУ ста ро грч ком је по сто јао глас КХ, а у тран скрип­

ци ји се бе ле жи сh. У ста ро грч ком се тај ди грам (гру па од два сло ва ко ји ма се обе ле жа ва је дан глас) из го ва ра ла к, а у но во грч ком као х (ћи ри лич но х).

36

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

С т а р о г р ч к и Н о в о г р ч к иThe oc har Те о кар Те о харChri sto fo ros Кри сто фор хри сто форChri stos Кри стос хри стос

,,Кри шћа ни“ – та ко се бе зо ву Ср би за ко на Рим ског (,,јер они мје сто Исус Хри стос ка жу Ису Крст), а оне ко ји су за ко на Грч ког зо ву хри шћа ни ма (јер они го во ре Хри стос)“ – Вук С. Ка ра џић.

Ср би за ко на Рим ског – ка то ли ци (ла тин ски је зик ко­јим се слу жи ка то лич ка цр ква пре у зео је из го вор ста ро­грч ког је зи ка). Ср би за ко на Грч ког – пра во слав ци (из го­вор но во грч ког је зи ка).

Ми слим да нам је ја сно за што има мо об ли ке хе ми ја–ке ми ја, ха ри зма–ка ри зма, хо ле сте рол–ко ле сте рол, хор–кор.Из го вор гла са С (s) из ме ђу два во ка ла

У ста ро грч ком се с (s) из ме ђу два во ка ла чи та з, а у но во грч ком с.С т а р о г р ч к и Н о в о г р ч к иЈеrusalēm Је ру за лем Је ру са лимPhi lo sop hia Фи ло зо фи ја Фи ло со фи ја

Из го вор грч ког пре фик са euГрч ки пре фикс еu– (до бар), код нас се чи та као еу–

у тер ми ни ма из на у ке и умет но сти ко ји су до шли са За­па да. На при мер: еуфо ри ја, еутер ми ја, еуфе ми зам, еука­лип тус. У цр кве ним име ни ма (ко је смо до би ли са Ис то­ка, Ви зан ти ја) еu– се чи та као ев– : Јев до ки ја (Eudo­kia), Јев ђе ни ја (Euge nia), Је вро си ма (Eup hro si na).

37

I I П А Т Р О н И М И

ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД ЛИчнИх МУШКИх ИМЕнА И ЊИхОВИх ИЗВЕДЕнИЦА

Аврамовић (Аврам – Abraham, старохебрејски – узви­шени, отац народа)

aдамовић (Адам – Adāma, старохебрејски – зeмља, Земљанин)

Александрић Александар – Alexandros, грчки – за­ Александровић штитник људи; аlexô­– штитити, an­ dros – мушкарацИзведенице:

{Алексић (Алекса)Ацић (Аца)Ацковић (Ацко)Ацовић (Ацо)Ашић (Аша)Ашковић (Ашко)Ашовић (Ашо)Лејић (Леја)Леканић (Лекан)Лекић (Лека)Лековић (Леко)

Лесандрић (Лесандар)Лецовић (Леца)Лечић (Леча)Лешановић (Лешан)Лешевић (Леше)Лешић (Леша)Сандић (Санда)Сандуловић (Сандул)Шатић (Шата<Шада<Шанда

<Санда)

Аксентијевић (Аксентије, хришћанско наслеђе – Auk sen tios, грчки – који увеличава)

Значење: ,,који увећава, умножава“.

38

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Андрашевић (Андраш)Андрашић (Андраш)Андрејевић (Андреј)Андрејић (Андреј)Андријановић (Андријан)Андријашевић (Андријаш)

Андрић (Андра)Андрлић (Андрла)Андровић (Андро)Јандрашевић (Јандраш) са

протезом ,,ј“Јандрић (Јандра)Јандрлић (Јандрла)

Изведенице:Аксић (Акса)Сентић (Сента<Аксентије)

Алимпијевић (Алимпије, хришћанско наслеђе –aлимпић Alimpios, грчки – безбрижан) Значење: ,,који је миран, спокојан“.Анастасијевић (Анастасије, хришћанско наслеђе –

Аna­stasios, грчки – рођен на Ускрс). Значење: ,,Ускршњи“.Изведенице:

{

Настасијевић (Настасије)Настасић (Настас)Настасовић (Настас)Настовић (Насто)Наћић (Наће)Нацић (Нацо)

Нацковић (Нацко)Начић (Нача)Нашић (Наша)Сташић (Сташа<Настас)Сташковић (Сташко)Сташовић (Сташо)

Андријић (Андрија, хришћанско наслеђе – An dreos, грчки – храбар, мужеван)

Значење: ,,који је јак, смео, храбар, неустрашив“.

39

I I П а т р о н и м и

Анђелић (Анђел, хришћанско наслеђе – Angelos, грчки – божји гласник, по­

Анђеловић сланик)Значење: ,,весник, гласник, посланик“.

Изведеница:Анђелковић (Анђелко)

Антонијевић (Антоније, хришћанско наслеђе – Antonius, латински antĕ­ĕo – ићи на­пред, предводити

Значење: ,,предњачити у боју, непроцењив“.

Изведенице:

{

Андоновић (Андон)Антић (Анта)Антовић (Анто)Антоковић (Анток)Антолић (Антола)Антоновић (Антон)Антуновић (Антун)Донић (Доне<Андон)

Доневић (Доне<Андон)Дончић (Донча<Андон)Јантић (Јанта<Антон)Тонић (Тоне<Антон)Тончић (Тонча)Тунић (Туна<Антун)

Аранђеловић (Аранђел, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Arhangel – старешина анђела, први анђео)

Изведеница:Ранђеловић (Ранђел)Апостоловић (Апостол, хришћанско наслеђе, по­

тиче из грчког језика Apostolos – божји изасланик)

40

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Постоловић (Постол) Потић (Пота, е)Постић (Поста) Поштић (Пошта)

Арсенијевић (Арсеније, хришћанско наслеђе – Arse nios, грчки – храбар, мужеван)

Значење: ,,онај који је јуначан, који је узвишен“.

Изведенице:Арсенић (Арсен)Арсеновић (Арсен)Арсић (Арса)Арсовић (Арсо)

Сенић (Сена<Арсен)Сенковић (Сенко)Сеновић (Сено)Сенчић (Сенко)

Атанасијевић (Атанасије, хришћанско наслеђе – Atanasios, грчки – бесмртан)

Значење: ,,да буде жив, трајан“.Атанасковић (Атанаско, варијанта од Атанасије)Атанасовић (Атанас, варијанта од Атанасије)Атанацковић (Атанацко – варијанта од Атанасије)Изведенице:Такић (Тако< Танаско)Таковић (Тако)Танасијевић (Танасије)Танасиловић (Танасило)Танасковић (Танаско)Танацковић (Танацко)Таневић (Тано)Танић (Тано)Танковић (Танко)

Тановић (Тано)Тањевић (Тањо)Тањић (Тањо)Тасић (Таса)Тасковић (Таско)Тасовић (Тасо)Ташевић (Таше)Ташић (Таша)Ташковић (Ташко)

41

I I П а т р о н и м и

Балшић (Балша – од Балдуин < Baldewin Баошић старогермански – храбри пријатељ)

Берисављевић (Берислав, српско народно име сло­Бериславић жено од глагола ,,брати“ – сакуп­

љати, купити; и слава) Значење: ,,да буде славан, да бере

пло дове свога рада“.Изведенице:Бејић (Беја)Бекић (Бека)Бековић (Беко)Бераковић (Берак)Берановић (Беран)Беретић (Берета)Бериловић (Берило)Берић (Бера)Берковић (Берко)Беровић (Беро)

Бершић (Берша)Бећић (Бећа)Бећковић (Бећко)Бећовић (Бећо)Бецић (Беца)Бешић (Беша)Бешковић (Бешко)Бешовић (Бешо)Бјекић (Бјека)Бјековић (Бјеко)

Благојевић (Благоје, српско народно име, изве­дено од придева ,,благ“)

Значење: ,,Да буде благ, пријатан чо­век“.

Изведенице:Багић (Бага)Благић (Блага)Благовић (Благо)Благотић (Благота)

Блажић (Блажа)Блажинић (Блажина)Блажовић (Блажо)Блашковић (Блашко)

{

{

42

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Богдановић (Богдан, хришћанско наслеђе, пре­Богданић ведено грчко име Theodosios – Theos

– Бог; dosis – даје) Изведенице:

Блаженовић (Блажен, хришћанско наслеђе – пре­ ведено грчко име Makarios (Ма ка­рије) – блажен, срећан)

Значење: ,,који је пресрећан, испу­њен радошћу и задо вољством“.

Изведенице:Блажевић (Блаж) Блаженковић (Блаженко)

{Бодановић (Бодан)Бодић (Бода)Бодулић (Бодул)Боневић (Боно)

Бонић (Бона)Бонџић (Бонџа)Ботић (Бота)Боторић (Ботор)

Богољуб, хришћанско наслеђе, пре­вод са грчког Theophilês, Theo – Бог + phileô – љубити.

Значење: који љуби Бога.Богос(л)ављевић (Богос(л)ав, хришћанско наслеђе,

пре вод са грчког Theokleos; Theo – Бог + kleos – слава)

Значење: ,,који слави Бога“.Изведенице (заједничке за Богољуб и Богосав):Богатић (Богат)Богатовић (Богат)Богетић (Богета)Богић (Бога)Богићевић (Богић)Богичевић (Богица)

Богичић (Богица)Боговац (Бого)Богојевић (Богоје)Богуновић (Богун)Богутовић (Богут)Боканић (Бокан)

43

I I П а т р о н и м и

Боривоје, старо словенско име у значењу ,,борбени војник“ (борба­ и војска).

Значење: ,,да буде смео, храбар борац“.Борисавић (Борис(л)ав, старо словенско име у Борисављевић значењу ,,славан у борби“ (борба и

слава).Значење: ,,да буде славан борац“.

Изведенице (заједничке за Боривоје и Борислав):

Божидаревић (Божидар, хришћанско наслеђе, пре­ вод са грчког Theodoros, Theos – Бог, dôron – дар)

Изведенице:Божикић (Божика)Божиловић (Божило)Божинић (Божина)Божиновић (Божин)Божичковић (Божичко)Божић (Божа)Божовић (Божо)Божуловић (Божул)Болановић (Болан)Болић (Боле)

Болевић (Боле)Болмановић (Болман)Болчић (Болча)Бољанић (Бољан)Бољановић (Бољан)Бољевић (Боље)Бошкић (Бошко)Бошковић (Бошко)Бошкочевић (Бошкоч)

Боранић (Боран)Борановић (Боран)Бореновић (Борен)Борић (Бора)

Боричић (Борица)Боришић (Бориша)Борјанић (Борјан)Борјановић (Борјан)

{

{

Бокић (Бока)Бокчић (Бокац)Бокшић (Бокша)

Боцић (Боца)Бочић (Боча)

44

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

(Бојан, старословенско име; име ле­гендарног руског народног певача

Бојанић из XI века) Значење: има неколикоБојановић варијанти 1. Од аварског бojan (богат, имућан) 2. Од словенске основе бoj (битка,

борба) 3. Хипокористик (од Богдан, Богољуб,

Богосав) Бого – где је г замењено са ј, као у случајевима: мегдан­мејдан, Магда­Мајда, беглук­бејлук, Бого­Бојо

Изведенице:Бојатовић (Бојат)Бојинић (Бојин)Бојиновић (Бојин)Бојић (Боја)Бојичић (Бојица)Бојишић (Бојиша)Бојкетић (Бојкета)

Бојковић (Бојко)Бојкуловић (Бојкул)Бојовић (Бојо)Бојчевић (Бојче)Бојчетић (Бојчета)Бојчиновић (Бојчин)

Бранимир, старо славеносрпско име, изведено од ,,бранити и мир“; зна­чење: ,,да брани и чува мир“)

Бранисављевић (Бранис(л)ав, старо славеносрпско име, изведено од ,,бранити, и­ сла­ва“; значење: ,,да брани славу“)

Изведенице (заједничке за Бранимир и Бранислав):

Боркановић (Бокан)Борковић (Борко)Боровић (Боро)

Боројевић (Бороје)Боротић (Борота)Борошић (Бороша)

Бандић (Банда)Бандовић (Банда)

Банић (Бана, Бане)Банићевић (Банић)

45

I I П а т р о н и м и

Баничевић (Баница)Банковић (Банко)Бановић (Бано)Банчић (Банко)Бањевић (Бањо)Бањовић (Бањо)Брандић (Бранда)

Браниловић (Бранило)Бранић (Брана)Браничевић (Браница)Бранковић (Бранко)Брановић (Брано)Бранчић (Бранко)

Братислав, старо славеносрпско име изведено од ,,брат“ и ,,слава“.Значење: ,,који велича, слави брата“.Братољуб, старо славеносрпско име изведено од ,,брат“ и ,,љубити“. Старогрчко име Филаделф.Значење: ,,да љуби и поштује брата“.

Изведенице (заједничке за Братислав и Братољуб):Бајагић (Бајага)Бајатовић (Бајат)Бајић (Баја)Бајкић (Бајко)Бајковић (Бајко)Бајовић (Бајо)Бајчевић (Бајче)Бајчетић (Бајчета)Бајчиновић (Бајчин)Бајчић (Бајча)Батановић (Батан)Батиловић (Батила)Батковић (Батко)Батић (Бата)Батрићевић (Батрић)Батрић (Батро)Батровић (Батро)

Батулић (Батула)Баћић (Баћа)Баћковић (Баћко)Баћовић (Баћо)Бачевић (Бача)Бачић (Бача)Бачковић (Бачко)Башановић (Башан)Башић (Баша)Башовић (Башо)Брајић (Браја)Брајковић (Брајко)Брајовић (Брајо)Брајушковић (Брајушко)Бралетић (Бралета)Бралић (Брала)Браловић (Брало)

46

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Братанић (Братан)Братановић (Братан)Братељевић (Братеља)Братић (Брата)Братичевић (Братица)Братковић (Братко)Братовић (Брато)Братошевић (Братош)Братуљевић (Братуља)

Братуновић (Братун)Браћић (Браћа)Браћовић (Браћо)Брацановић (Брацан)Брацовић (Брацо)Брашановић (Брашан)Брашић (Браша)Брашовановић (Брашован)

Будимировић (Будимир, старо свесловенско име, сложено од ,,будити“ и ,,мир“)

Значење: ,,који бди над миром“.Будисављевић (Будис(л)ав, старо свесловенско име,

сложено од ,,будити“ и ,,слава“) Значење: ,,који бди и чува славу“.Изведенице (заједничке за Будимир и Будислав):Будановић (Будан)Бударевић (Будара)Будић (Буда)Будинчић (Будинко)Будишић (Будиша)Будровић (Будра)Будулић (Будул)Буђановић (Буђан)Буђић (Буђа)Булајевић (Булаја)Булајић (Булаја)Булатовић (Булат)Буличић (Булича)Булић (Була)Буловић (Було)Буљандрић (Буљандра)

Буљанић (Буљан)Буљановић (Буљан)Бутачевић (Бутац)Бутић (Бута)Бутковић (Бутко)Бутрић (Бутра)Бутровић (Бутра)Бутуровић (Бутур)Бућић (Бућа)Бућковић (Бућко)Бучановић (Буча)Бучатовић (Бучат)Бучић (Буча)Бушевић (Буша)Бушић (Буша)

47

I I П а т р о н и м и

Вавић (Вава) Вава је изведеница од Вави­ла, хришћанско наслеђе (свети муче­ник, обележава се 17. септембра у пра­вославном календару). Потиче од хе ­брејског Bab – ‘êl, што значи врата Бога.

* Код Рудника је 1559. године забележено име Вавлиј. Код Руса по стоји презимена Вавилин и Вавилов, изведена од Вавила. Бабел и Ба бељ су варијанте од Вавила (хебрејски и старогрчки изговор имена Вавил).

Василијевић (Василије, хришћанско наслеђе, по­Василић тиче из грчког βasilios – цар, краљ. Значење: да буде вођа, владар.)Изведенице:Вајагић (Вајага)Вајић (Ваја)Вајкић (Вајко)Вајовић (Вајо)Вакић (Вака)Василковић (Василко)

Васиљевић (Васиљ)Васиљковић (Васиљко)Васић (Васа)Васовић (Васо)Васојевић (Васоје)Васковић (Васко)

{

Велибор, старо славеносрпско име, сложено од ,,велик“ и ,,борац“)

Значење: ,,да буде велики и храбар бо­рац“)

Велимировић (Велимир, старо свесловенско име, сложено од ,,велик“ и ,,мир“)

Значење: ,,да буде велики љубитељ мира“.

Велисављевић (Велисав, старо свесловенско име, сло жено од ,,велик“ и ,,слава“)

Значење: ,,да му допадне велика, за­служена слава.

48

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице (заједничке за Велибор, Велимир и Велисав):Вејић (Веја)Вејиновић (Вејин)Векарић (Векара)Векић (Века)Вековић (Веко)Велагић (Велага)Велашевић (Велаш)Велетић (Велета)Велијевић (Велија)Велимановић (Велиман)Велиновић (Велин)Велић (Вело)Величковић (Величко)

Велишић (Велиша)Велојић (Велоје)Вељановић (Вељан)Вељашевић (Вељаш)Вељић (Веља)Вељкић (Вељко)Вељковић (Вељко)Вељовић (Вељо)Већић (Већа)Вечић (Веца)Лимановић

(Лиман<Лима<Велимир)Лимић (Лима)

Веселиновић (Веселин, старо славеноспрско име, изведено од основе ,,весел“)

Значење: ,,да буде радостан, чио, ве­сео“.

Изведенице:Весановић (Весан)Веселић (Весел)Веселичић (Веселица)Веселовић (Весел)Весић (Веса)

Весковић (Веско)Весовић (Весо)Вешић (Веша)Вешковић (Вешко)Вешовић (Вешо)

Видомировић (Видомир, старо славеносрпско име, сложено од ,,видети“ и ,,мир“)

Значење: ,,да буде далековид у тра­жењу мира“.

Видосављевић (Видос(л)ав, старо словеносрпско име, сложено од ,,видети“ и ,,слава“)

Значење: ,,да буде чувен и славан по видљивим заслугама“.

49

I I П а т р о н и м и

Изведенице (заједничке за Видомир, Видослав):Видаковић (Видак)Видановић (Видан)Видеканић (Видекан)Виденовић (Виден)Видлановић (Видлан)Видовић (Вид)Видојевић (Видоје)

Видојковић (Видојко)Видулић (Видул)Видуловић (Видул)Видуљевић (Видуљ)Вијановић (Вијан)Вијатовић (Вијат)

Викторовић (Виктор, хришћанско наслеђе, поти­че од латинског Victor – победник)

Значење: ,,носилац тријумфа, побед­ник“.

Виторовић (Витор, варијанта од Виктор)Витомировић (Витомир, први део имена је узет од

хришћанског имена Виталиј (Vitalis – жив, виталан) који постоји и у ка­толичком и у православном календа­ру, а други део мир по узору на нека словенска имена)

Значење: ,,да живи у здрављу и миру бу де добар управитељ, да влада у миру“.

Изведенице:Витаковић (Витак) Витковић (Витко)Витановић (Витан) Витовић (Вито)Витасовић (Витас) Витојевић (Витоје)Витић (Вита) Витолић (Витола)Витошевић (Вито)

50

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Викановић (Викан)Викић (Вика)Винковић (Винко)Винчић (Винко)Висковић (Виско)

Вићић (Вића)Вицановић (Вицан)Вицић (Вицо)Вицковић (Вицко)

Вићентијевић (Вићентије, хришћанско наслеђе, по­Вићентић тиче од грчког Vikentios < Vincentius, латински – победник) Значење: ,,који побеђује, победоносац“.Изведенице:

Владимировић (Владимир, старо словенско име, сло­жено од основе ,,владати“ и ,,мир“)

Значење: ,,да буде умешан владалац, да влада у миру“.

Владислављевић (Владислав, старо словенско име, сложено од ,,владати“ и ,,слава“)

Значење: ,,да влада у слави“.Изведенице (заједничке за Владимир и Владислав):Владановић (Владан)Владетић (Владета)Владић (Влада)Владичић (Владица)Владовић (Владо)Владуловић (Владул)Влајић (Влаја)Влајисављевић (Влајислав)Влајковић (Влајко)Влакетић (Влакета)Влакић (Влака)

Влајчић (Влајко)Влатковић (Влатко< Владко)Лађевић (Лађ<Влађ<Влад)Лађић (Лађ)Лаић (Лаја<Влаја)Лајковић (Лајко<Влајко)Латић (Лата<Влат<Влад)Латковић (Латко<Влатко)

{

51

I I П а т р о н и м и

Влајсовић (Влајсо < Власије, хришћанско на­сле ђе, потиче од грчког βlasios – тром, строг, груб)

Изведенице:Власачевић (Власак)Власовић (Власо)Власоњић (Власоња)Влаовић (Влао<Влахо)Влаховић (Влахо)

Влашић (Влаша)Влашкалић (Влашкала)Влашковић (Влашко)Влашчић (Влашко)

Властимировић (Властимир, старо славеносрпско име, сложено од ,,власт“ и ,,мир“)

Значење: ,,да влада у миру“.Изведеница:Властић (Власта)Ватић (Вата)

Ватовић (Вато)

Војимировић (Војимир, старо славеносрпско име, скложено од основа ,,војевати“ и ,,мир“)

Значење: ,,да буде заштитник мира“.Војисављевић (Војислав, старо славеносрпско име,

сложено од ,,војевати“ и ,,слава“) Значење: ,,да буде славан у воје ва њу“.Воисављевић (Воислав, варијанта од Војислав)Изведенице­(заједничке за Војимир, Војислав и Воислав):Воиновић (Воин)Војиновић (Војин)Војидановић (Војидан)Војиловић (Војило)Војић (Воја)Војичић (Војица)

Војкић (Војко)Војковић (Војко)Војовић (Војо)Војчић (Војко)Вокић (Вока, Воко)

52

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Многа имена су сложена са вук, мада постоји и са­мостално име Вук. То је прастаро словенско, заштитно име, веровало се да то име има магијско дејство и да чува дете од опасних злих сила и духова.Вукобрадић (Вукобрад) сложено од „вук“ и „бра­

да“.Вукобратић (Вукобрат) – варијанта од ВукобрадВукодраговић (Вукодраг, сложено од ,,вук“ и

,,драг“ )Вукмировић, Вукомировић, Вукумировић (Вукомир,

сложено од ,,вук“ и ,,мир“)Вукосавић, Вукосављевић (Вукосав, сложено од ,,вук“

и ,,слава“)Изведенице:Вуичић (Вуица)Вујадиновић (Вујадин)Вујаковић (Вујак)Вујанић (Вујан)Вујановић (Вујан)Вујасић (Вујас)Вујасиновић (Вујасин)Вујатовић (Вујат)Вујачић (Вујак)Вујашиновић (Вујашин)Вујевић (Вује)Вујетић (Вујета)Вујиновић (Вујин)Вујић (Вуја)Вујичић (Вујица)

Вујковић (Вујко)Вујовић (Вујо)Вујотић (Вујота)Вујошевић (Вујош)Вујчић (Вујча)Вукадиновић (Вукадин)Вукајловић (Вукајло)Вуканић (Вукан)Вукановић (Вукан)Вукасовић (Вукас)Вукашиновић (Вукашин)Вукелић (Вукела)Вукеновић (Вукен)Вукетић (Вукета)Вукић (Вук)

53

I I П а т р о н и м и

Вукићевић (Вукић)Вукичевић (Вукич)Вукмановић, Вукомановић

(Вукман)Вуковић (Вуко)Вукојевић (Вукоје)Вукојичић (Вукојица)Вуколић (Вукола)Вукотић (Вукота)Вуксановић (Вуксан)Вукчевић (Вукац)Вукшић (Вукша)Вулевић (Вуле)Вулетић (Вулета)Вулиновић (Вулин)Вулић (Вула)Вулићевић (Вулић)Вуличевић (Вулич)Вуловић (Вуло)

Вучанић (Вучан)Вучановић (Вучан)Вучелић (Вучела)Вучељић (Вучеља)Вучендић (Вученда)Вученић (Вучен)Вученовић (Вучен)Вучетић (Вучета)Вучинић (Вучина)Вучић (Вук)Вучићевић (Вучић)Вучковић (Вучко)Вучуровић (Вучур)Вушановић (Вушан)Вушић (Вуша)Вушковић (Вушко)Вушовић (Вушо)Вушуровић (Вушур)

Гавриловић (Гаврило, хришћанско наслеђе, име анђела, потиче из старохебрејског Gabrî ’êl)

Значење: Бог је моја моћ.Изведенице:Гаврић (Гавра)Гавровић (Гавро)Гајанић (Гајан)Гајановић (Гајан)Гајаничић (Гајаница)

Гајевић (Гаје)Гајић (Гаја)Гајичић (Гајица)Гајовић (Гајо)Галевић (Гале)

54

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Галетић (Галета)Галешић (Галеша)Галић (Гале)Галовић (Гало)Гацић (Гацо)Гацовић (Гацо)

Гачевић (Гача)Гачић (Гача)Гаџић (Гаџа)Гашановић (Гашан)Гашевић (Гашо)Гашић, Гашовић (Гашо)

Гаспаровић (Гаспар, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Gasparês < санскрит gataspe; што значи: ,,надзорник,­ ризничар,­учитељ“. Тако се звао један од три ,,мудраца са истока“ који су дошли да се поклоне новорођеном Исусу.

Изведеница:Гашпаревић (Гашпар – варијанта од Гаспар)Гашпарић (Гашпар – варијанта од Гаспар)

Ђенадић (Ђенадије < Генадије, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Gennadios – племенитог рода, благородан. У народном говору г је прешло у ђ)

Изведенице:Генић (Гена)Гентић (Гента)Генчић (Генча)Ђелошевић (Ђелош)Ђендић (Ђенда)

Ђенић (Ђена)Ђенковић (Ђенко)Ђеновић (Ђено)Ђелић (Ђела)Ђеловић (Ђело)

Георгевић (Георгије, хришћанско наслеђе, по­Георгијевић тиче из грчког Geôrgios – земљо­рад­

ник, ратар){

55

I I П а т р о н и м и

Ђорђевић (Ђорђе, варијанта од Георгије, г јеЂорђић прешло у ђ)Изведенице:Ђођић (Ђођа)Ђојић (Ђоја)Ђокановић (Ђокан)Ђокић (Ђока)Ђолевић (Ђоле)Ђолић, Ђоловић (Ђоло)

Ђорић, Ђоровић (Ђоро)Ђотуновић (Ђотун<

Ђота<Ђорђе)Ђошић (Ђоша)Ђошовић (Ђошо)

Ђурђевић (Ђурђе – варијанта од Ђорђе)ЂурђићИзведенице:Ђујић (Ђуја)Ђукановић (Ђукан)Ђукелић (Ђукела)Ђукић (Ђука)Ђуковић (Ђуко)Ђулић (Ђула)Ђуловић (Ђуло)Ђураковић (Ђурак)Ђурановић (Ђуран)Ђурачић (Ђурак)Ђурашевић (Ђураш)Ђурашиновић (Ђурашин)Ђурашић (Ђураш)Ђурашковић (Ђурашко)

Ђурђаковић (Ђурђак)Ђурђановић (Ђурђан)Ђуревић (Ђуре)Ђурендић (Ђуренда)Ђуретић (Ђурета)Ђурић (Ђура)Ђуричић (Ђурица)Ђуричковић (Ђуричко)Ђуришић (Ђуриша)Ђурковић (Ђурко)Ђуровић (Ђуро)Ђусић (Ђуса)Ђушић (Ђуша)

{

{

У западним крајевима и у Приморју имамо ва ри јан­ту личног имена Ђурађ, Јурај са изведеницама и пре­зименима насталим од њих:

56

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Јуракић (Јурак)Јуранић, Јурановић (Јуран)Јурасовић (Јурас)Јуренић (Јурен)Јурић (Јура)Јуричић (Јурица)

Јуришевић, Јуришић (Јуриша)

Јурковић, Јурчевић, Јурчић (Јурко)

Јуретић (Јурета)Јоргић (Јорга) – румунска

варијанта од Георгије.Герасимовић (Герасим, хришћанско наслеђе, по­

тиче из грчког Gerasimos – честит, частан, поштен)

Ђерасимовић (Ђерасим, варијанта од Герасимовић, умекшана варијанта; г је прешло у ђ)

Изведенице:Гецић (Геца)Ђекановић (Ђекан)Ђекић (Ђека)Ђерановић (Ђеран)

Ђерасовић (Ђерас)Ђерић (Ђерас)Ђеркић (Ђерко)Ђерковић (Ђерко)

Германић (Герман, хришћанско наслеђе, поти­Германовић че из латинског Germanus рођени,

братски)Изведенице:

{Гератовић (Герат)Герић (Гера)

Геровић (Геро)

{Ђерманић (Ђерман, варијанта од Герман, пре­Ђермановић лазак г у ђ)Годомировић (Годомир, старо народно српско име,

сложено од годен (вешт, способан, погодан) и мир)

Значење: да живи у погодном, опти­малном миру

57

I I П а т р о н и м и

Гојислав (старо славеносрпско име сложено од гој и слава)Гој је некад значило мир. Данас се значење померило и гојити значинеговати, васпитавати, култивисати, одгајати) Значење: Гојислав – онај који негује славу.

Гојмировић (Гојмир, старо славеносрпско име, сложено од мир и гој.

Значење: Гојмир – онај који негује мир.

Изведенице­(заједничке за Гојмир и Гојислав):Гојаковић (Гојак)Гојановић (Гојан)Гојачић (Гојак)Гојгић (Гојго)Гојевић (Гојо)Гојић (Гоја)

Гојичић (Гојица)Гојкић (Гојко)Гојковић (Гојко)Гојовић (Гојо)Гојчевић (Гојко)Гојчиновић (Гојчин)

Горанић (Горан од Горољуб, домаћа народна Горановић творевина, сложена од гора (шума,

планина) и љубити. Значење: Горољуб – онај који воли

гору, шуму. Код романских народа Силвио, а код

античких Грка Орест.{

Изведенице:Годиновић (Годин)Годић (Года)Годоровић (Годор)

Годошевић (Годош)Гоџић (Гоџа)

58

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Горашевић (Гораш)Горић (Гора)Горјановић (Горјан)Горовић (Горо)Гороњић (Гороња)

Горуновић (Горун)Горчиновић (Горчин)Горчић (Горча)Горџић (Горџа)Горшић (Горша)

Гостимировић (Гостимир, старо славеносрпско име, сложено од гост и мир.

Значење: Да буде гостопримљив, да сачекује госте у миру.Гостислав, старо славеносрпско име, сложено од гост­и слава.)Значење: Да буде чувен по свом го­стопримству. Нема презимена од овог имена.

Изведенице (заједничке за Гостимир и Гостислав):Гостевчић (Гостевац)Гостиловић (Гостило)Гостић (Госта)Гостовић (Госто)Гостојевић (Гостоје)Гостојић (Гостоја)Гоцевић (Гоце)

Гоцић (Гоце)Гочевић (Гоча)Гочић (Гочић)Гошевић (Гоше)Гошић (Гоша)Гошњић (Гошња)Гошовић (Гошо)

Градимир, старо славеносрпско име, сложено од градити и мир.)Значење: Да ствара и чува мир.

Изведенице:Градашевић (Градаш)Градетић (Градета)Градић (Града)Градојевић (Градоје)

Грајић (Граја)Граћић (Граћа)Грашиловић (Грашило)Грашић (Граша)

59

I I П а т р о н и м и

Григоријевић (Григорије, хришћанско наслеђе, по­Григорић ти че из грчког Grêgorios­будан, оп­

резан.) Значење: Да буде опрезан и пажљив.Изведенице:

{Гргић (Грга)Грговић (Грго)Гргуревић (Гргур)Гргурић (Гргур)Гргуровић (Гргур)Греговић (Грего)Грегорић (Грегор)

Грегоровић (Грегор)Грегуровић (Грегур)Григоровић (Григор)Гришевић (Гриша)Грцић (Грца)Гршић (Грша)

Глигоријевић (Глигорије, варијанта од Григорије)ГлигорићИзведенице:Гигић (Гига)Глигић (Глига)Глиговић (Глиго)Глигоровић (Глигор)

Глиџић (Глиџа)Глишановић (Глишан)Глишић (Глиша)Глишовић (Глишо)

Грубановић (Грубан, старо славеносрпско, за шти­тно име које је имало функцију да за­страши зле силе. Изведено од ос но ве груб.)

Значење: Да буде дете грубо и да одбије зле духове.

Изведенице:Грубачевић (Грубач)Грубачић (Грубач)Грубељић (Грубеља)Грубеновић (Грубен)Грубетић (Грубета)

Грубешевић (Грубеша)Грубешић (Грубеша)Грубић (Груба)Грубићић (Грубић)Грубишић (Грубиша)

{

60

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Грубјешић (Грубјеша)Грубовић (Грубо)Груборовић (Грубор)Грујанић (Грујан)Грујић (Груја)Грујичић (Грујица)

Грујовић (Грујо)Грујчић (Грујко)Грулић (Груло)Груловић (Груло)

Дабиживљевић (Дабижив, старо славеносрпско име Дабиживовић изражава жељу родитеља да дете

дуго живи.) Значење: Да буде жив и здрав.

Изведенице:

{Дабановић (Дабан)Дабетић (Дабета)Дабижиновић (Дабижин)Дабижић (Дабижа)Дабиновић (Дабин)

Дабић (Даба)Дабишић (Дабиша)Дабовић (Дабо)Дапчевић (Дабац, генетив

Дапца)

Давидовић (Давид, библијско име, потиче из старохебрејског Dâuid­што значи вољен – љубљен)

Даутовић (Даут, муслиманска варијанта од Да­вид)

Дамјанић (Дамјан, хришћанско наслеђе поти­Дамјановић че из грчког Damianos – што значи

кротитељ, победник) Значење: Да увек савлађује против­

нике, да побеђује.Дамљановић (Дамљан, варијанта од Дамјан)Дамњановић (Дамњан, варијанта од Дамјан)

{

61

I I П а т р о н и м и

Изведенице­(заједничке за Дамјан, Дамљан, Дамњан):Дамић (Дама)Дамјанчевић (Дамјанац)Дамњанчевић (Дамњанац)

Дамовић (Дамо)Дамчевић (Дамче)

Даниловић (Данило, библијско и хришћанско наслеђе, потиче из старохебрејског Dânî’el, што значи Бог ми је судија, Божји судац, име једног од четвори­це старозаветних пророка)

Изведенице:Дадић (Дадо), Дадуловић (Дадул)Дајић (Даја)Дајковић (Дајко)Дајовић (Дајо)Дакић (Дака)Даковић(Дако)Дакуловић (Дакул)Данић (Дане)Данкић (Данко)Данковић (Данко)Данкуловић (Данкул)Данојевић (Даноје)

Данојлић (Данојло)Данојловић (Данојло)Данчевић (Данко)Данчић (Данчо)Данчуловић (Данчул)Данчуо (Данчуо)Дацић (Даца)Дацковић (Дацко)Дацовић (Дацо)Дачић (Дача)Дачковић (Дачко)Дачовић (Дачо)

Дарковић (Дарко, старо славеносрпско име, из­Дарчевић ведено од дар.) Значење: Да буде несебичан у дари­

вању.Изведенице:Дармановић (Дарман)Даровић (Даро)

Даројевић (Дароје)

{

62

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дејановић (Дејан, старо славеносрпско име, из­Дејанић ведено од глагола дејати (чинити),

упореди: дејство – учинак.) Значење: да буде радан и вредан.Изведенице:Дејаковић (Дејак)Дејић (Деја)

Дејковић (Дејко)Дејовић (Дејо)

Десивојевић (Десивој, старо славеносрпско име, сложено од дес­ (срећа) и вој (во је­вати).

Значење: Да буде срећан у војевању.Десимировић (Десимир, старо славеносрпско име,

сложено од дес­(срећа) и мир.) Значење: Да буде срећан у миру.Изведенице (заједничке за Десивој и Десимир):Денда (Денда)Денић (Дена)Денкић (Денко)Денковић (Денко)Деновић (Дено)Денчић (Денча)Десанић (Десан)

Десанчић (Десанац)Десеновић (Десен)Дешић (Деша)Дешковић (Дешко)Дешовић (Дешо)Дешуловић (Дешул)

Деса је старославенско име. Изводи се од речи дес у значењу срећа. Глагол десити се некад је значио по сре­ћи ти се. Реч дес је нестала из употребе, а глагол десити­се је проширио значење (може да се деси нешто срећно а и несрећно). Корен дес је остао само у негацији удес (не­срећан случај). И префикс у је изгубио своје значење не га­ци је (остао је само у удес и убог – небогат). Деса је у почет­

{

63

I I П а т р о н и м и

ку било мушко име. Један од најраније поменутих Деса је ве лики жупан у Рашкој из XII века. Син Стефана Прво­вен чаног и Ане Дандоле, Владислав у браку са бугарском прин цезом Белославом имао је сина Десу. Савремена реч сре­ћа изводи се од глагола сретати (срет + ја = срећа). А гла гол десити има као један од синонима глаголе срести и сретати. Ако закључимо да је десити се, догодити се исто што и срести, онда је логично да је дес исто што и сре­ћа (упореди: happy – срећа и happen – десити се, дого ди ти се.Деспотовић (Деспот, српска владарска титула

узета за лично име. Грчког је порек­ла, despotês – господар.)

Изведенице:Деспанић (Деспен)Деспењић (Деспења)

Дешић (Деша)Дешковић (Дешко)

Ове две последње су изведенице и од Десимир.Дикосавић (Дикос(л)ав, старо славеносрпско име, Дикосављевић сложено од дика (понос) и слава.) Значење: Да буде поносит и славан.Изведенице:Дикановић (Дикан)Дикић (Дика)

Диковић (Дико)Дичић (Дика)

{Димитријевић (Димитрије, хришћанско наслеђе, по­Димитрић тиче од грчког имена Dêmêtrios зем­

љин род, плодови земље. Богиња плод­ности код Грка Деметра. Изворни об­лик за Деметра је Gêmetra; gê – зем ља, мêtera – мајка; значење – мајка Земља)

64

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Димић (Дима)Димкић (Димко)Димковић (Димко)Димовић (Димо)Димчевић (Димчa)Димчић (Димчa)

Димчовић (Димчa)Дицић (Дица)Дицковић (Дицко)Дишић (Диша)Дишковић (Дишко)Дишовић (Дишо)

Дмитрић (Дмитар, варијанта од Димитрије.)ДмитровићИзведенице:Дмитрашиновић

(Дмитрашин)Дмијић (Дмија)Дмијовић (Дмијо)

Думитровић (Думитар, варијанта од Димитрије)Изведенице:Думановић (Думан)Думитрашковић (Думи­

трашко)

Думић (Дума)Думовић (Думо)Думоњић(Думоња)

Гмитрић (Гмитар, варијанта од Дмитар)ГмитровићИзведенице:

{

{

{

Гмизић (Гмизо)Гмизовић (Гмиза)

Гмијевић (Гмије)Гмијовић (Гмијо)

Митрић (Митар, варијанта од Дмитар – Ди­митрије)

МитровићИзведенице:Митановић (Митан)Митић (Мита)Миткић (Митко)Митковић (Митко)

Митовић (Мито)Митошевић (Митош)Митраковић (Митрак)Митрановић (Митран)

65

I I П а т р о н и м и

Митрашевић (Митраш)Митрашиновић (Митрашин)Митрићевић (Митрић)

Митричевић (Митрица)Митровановић (Митрован)

Добривојевић (Добривоје, старо славеносрпско име, сложено од добар и вој(ин)­(вој ник).

Значење: Да буде добар војник.Доброљубовић (Доброљуб, старо славеносрпско име,

сложено од добар и љуб(ити).) Значење: Да буде добар и љубазан,

да воли друге.Добромировић (Добромир, старо славеносрпско име,

сложено од добар и мир.) Значење: Да буде добар и миран.Доброс(л)авић (Доброс(л)ав, старо славеносрпско

име, сложено од добар и славан.) Значење: Да буде славан и на добром

гласу.Изведенице­ (заједничке за Добривоје, Доброљуб, Добро­

мир и Доброс(л)ав):Добановић (Добан)Добић (Доба)Добранић (Добран)Добрановић (Добран)Добрашиновић (Добрашин)Добреновић (Добрен)Добриковић (Добрика)Добриновић (Добрин)Добрић (Добра)Добричић (Добрица)Добрковић (Добрко)Добровић (Добро)

Добројевић (Доброје)Доброшевић (Доброш)Додић (Дода)Докић (Дока)Докмановић (Докман)Долашевић (Долаш)Долић (Дола)Доцић (Доца)Доџић (Доџа)Дошеновић (Дошен)Дошић (Доша)

66

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дојен, старо славеносрпско име, трп­ни придев од дојити у значењу че дан, нежан, одојче узет као лично име.

Изведенице:Дојаковић (Дојак)Дојановић (Дојан)Дојиновић (Дојин)Дојић (Доја)

Дојкић (Дојко)Дојковић (Дојко)Дојчиловић (Дојчило)Дојчиновић (Дојчин)

Доминић (Домин, хришћанско наслеђе, поти­че из латинског Dominus – господар, заповедник.)

Значење: да буде доминантан, госпо­дар.

Изведенице:Домановић (Доман)Доминиковић (Доминик)Доминковић (Доминко)Домић (Дома)

Домјановић (Домјан)Домниковић (Домник)Домчић (Домча)

Драгивој, старо славеносрпско име, сложено од драг и војин (војник).Значење: Да са радошћу буде војник.„Радо Србин иде у војнике“Драгољуб, старо славеносрпско име, сложено од драг и љуб(ити).Значење: Да буде драг и љубазан.

Драгомировић (Драгомир, старо славеносрпско име, сложено од драг и мир.)

Значење: Да му је стало до мира, да му је мир драг.

67

I I П а т р о н и м и

Драгославић (Драгослав, старо славеносрпско име,Драгосављевић сложено од драг и слава.) Значење: Да је познат и славан и да

чува славу.Изведенице­ (заједничке за Драгивој, Драгољуб, Драгомир

и Драгослав):

{Драганић (Драган) – ово име

се више не осећа као име од миља већ као основно име

Драгановић (Драган)Драгачевић (Драгач)Драгачић (Драгач)Драгашевић (Драгаш)Драгић (Драга)Драгићевић (Драгић)Драгишић (Драгиша)Драговић (Драго)Драгојевић (Драгоје)Драгојловић (Драгојло)Драголић (Драгола)Драголовић (Драгола)

Драгољевић (Драгољ)Драгољић (Драгољ)Драгомановић (Драгоман)Драгоњић (Драгоња)Драгошевић (Драгош)Драгуловић (Драгул)Драгутиновић (Драгутин)Дражевић (Дража)Драженовић (Дражен)Дражетић (Дражета)Дражиловић (Дражило)Дражић (Дража)Дражовић (Дражо)Драјић (Драја)Драшкић (Драшко<Дражко)Драшковић (Драшко)

{Гигић (Гига < Драгиша) Гишић (Гиша < Драгиша)Душанић (Душан, старо српско име, при жељ­ Душановић киван, изводи се од дух, душа.) Значење: Да има доброту и духовну

лепоту.)Изведенице:Дудић (Дуда)Дудуловић (Дудул)Дујановић (Дујан)

Дујић (Дуја)Дујкић (Дујко)Дујловић (Дујло)

68

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дујовић (Дујо)Дулановић (Дулан)Дулетић (Дулета)Дулић (Дула)Дуловић (Дуло)Дулчић (Дулче)Дуцић (Дуца)Дучић (Дуча)Душић (Душа)Душковић (Душко)Душкуловић (Душкул)Душкуновић (Душкун)

Душмановић (Душман)Ово име (Душман) не треба мешати са турцизмом душ­ман (непријатељ). То је наше средњовековно име (као Вук­ман, Радоман). Брат цара Ду­шана се звао Душман, а зва­ли га Душица.Душовић (Душо)Шанић (Шане<Душан)Шановић (Шане)Шањић (Шањо)Шањевић (Шањо)

{

Ђунисијевић (Ђунисије, хришћанско наслеђе, грч­ког порекла Dionysios – син Божји. У нашем народном говору група di (ди) прешла је у ђ, о →у; diakon (ђакон), diabolos – ђаво. Од Дионисије је на­стало и европско име Денис)

Изведенице:Ђунизић (Ђуниз) Ђунић (Ђуна)Ђунисић (Ђунис) Ђунковић (Ђунко)Ђуновић (Ђуно)Жарковић (Жарко, домаће народно име, изве­Жаркић дено од жар.) Значење: Да буде ватра, свемоћан.Изведеница:Жарић (Жаре)

Желимир, домаће народно име сло­жено од желети и мир.Значење: Да тежи миру и да га жели.

69

I I П а т р о н и м и

Изведенице:Жељић (Жеља) Жељковић (Жељко)

Живодар, домаће народно име, сло­жено од живот и дар.Значење: Живот је дат као дар Божји, треба га чувати.Живомир, домаће народно име, сло­жено од живот и мир.Значење: Да живи у миру.Живорад, домаће народно име, сло­жено од живот­и рад(ост).Значење: Да се радује животу.Живослав, домаће народно име, сло­жено од живот и слава.Значење: Да живи у части и слави.

Изведенице­(заједничке за Живодар, Живомир, Живорад и Живослав):

Живадиновић (Живадин)Живаљевић (Живаљ)Живанић (Живан)Живанковић (Живанко)Живковић (Живко)Живовић (Живо)Живојиновић (Живојин)Животић (Живота)Живуловић (Живул)Жижић (Жижа)

Жижовић (Жижа)Жикановић (Жикан)Жикелић (Жикела)Жикић (Жика)Жилетић (Жилета)Жилић (Жила)Жиловић (Жило)Жићић (Жића)Жојић (Жоја)

70

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Звездановић (Звездан, домаће народно име, изве­Звезданић дено од звезда.) Значење: Да обасјава, светли као зве­

зда.Здравковић (Здравко, домаће народно име, изве­

дено од здрав.) Значење: Да је здрав, свеж, румен;

на Западу Валентин.Изведеница:Здравић (Здрава)

Златислав, старо славеносрпско име, сложено од злато и слава.Значење: Да буде чист (непорочан) као злато и славан.

{

Зазић (Заза)Зајић (Заја)Зајовић (Зајо)Заревић (Заре)Зарић (Заре)

Зарковић (Зарко)Заровић (Заро)Закић (Зака<Закарије)Залић (Зале)Заловић (Зале)

{

Завидовић (Завида, старо славеносрпско заштит­но име, изводи се од завидети. Отац Стефана Немање се звао Завида.)

Изведенице:Завичић (Завидац, генитив Завидца>Завица)Завишић (Завиша)Захаријевић (Захарије, библијско име, потиче изЗахарић старохебрејског Zakaryâ Бог се по­

миње. Име старозаветног пророка.)Изведенице:

71

I I П а т р о н и м и

Игић (Ига)Игњатић (Игњат)Игњатовић (Игњат)Игњачевић (Игњац)Игњевић (Игњо)

Игњић (Игња)Гњајић (Гњаја<Игњаја)Гњатић (Гњата<Игњат)Гњатовић (Гњато<Игњат)

Златојевић (Златоје, старо славеносрпско име, изводи се од злато.)

Значење: Да буде драгоцен као злато.Златомир, старо славеносрпско име, сложено од злато и мир.Значење: Да буде миротворан, да негује „златан“ мир.

Изведенице­(заједничке за Златислав, Златоје и Златомир):Златановић (Златан)Златковић (Златко)

Златовић (Злато)

Зорислав, старо славеносрпско име, сложено од зора и слава.Значење: Да буде честит, блиставе славе као зора.

Изведенице:Зоранић (Зоран)Зорановић (Зоран)Зоретић (Зорета)

Зорковић (Зорко)Зоровић (Зоро)Зоћевић (Зоћа)

Игњатијевић (Игњатије, хришћанско наслеђе, по­тиче од грчке речи Ignatios – ` огњен, ватра.)

Значење: Да буде животан као ватра, да обасјава.

Изведенице:

72

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Илијевић (Илија, библијско и хришћанско на­Илић слеђе, потиче из старохебрејског Eli­

y âhû што значи Јехова је мој Бог. То је име једног од великих старозавет­них пророка.)Значење: Посвећен Богу, припада Бо гу.

Изведенице:

{Илијашевић (Илијаш)Иличић (Илица)Иличковић (Иличко)Илишевић (Илиша)Илишковић (Илишко)Илкић (Илко)Илковић (Илко)Илчић (Илко)Иљевић (Иљо)Икаловић (Икалo)Икановић (Икан)Икић (Ика)Иковић (Ико)

Ићановић (Ићан)Ићитовић (Ићита)Ићић (Ића)Ицић (Ица)Ицковић (Ицко)Ичановић (Ичан)Ичевић (Ичо)Ичелић (Ичела)Иџаковић (Иџак<Иџа)Ликић (Лика<Илика)Ликодрић (Ликодра<

Лико+д(а)+ра)

Исајловић (Исаило (Исаија), библијско име, по­Исаиловић тиче из старохебрејског Yaša ’yahu –

Бог је спас. Један од великих старо­заветних пророка се тако звао.)Значење: Бог спашава, помаже.

Изведенице:Исаијев (Исаије)Исаић (Иса)Сајић (Сајо)Сајкић (Сајко)

Сајковић (Сајко)Сајловић (Сајло)Сајовић (Сајо)Шајатовић (Шајат)

{

73

I I П а т р о н и м и

Исаковић (Исак, библијско име, потиче од ста­Исачић рохебрејског Yişhâq – смех,­смејати­

се. Аврамова жена Сара се насмејала када су јој предсказали да ће родити сина (будући да је неплодна и у го­динама). Чудо се догодило и она је у позним годинама родила сина Исака, који је добио име по њеном смеху.)

Изведенице:

{Сакић (Сака)Саковић (Сако)

Сакаџић (Сакаџа)

Исидоровић (Исидор, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Isidôros: Isis – Исида,­богиња и dôron – дар.)

Значење: Изидин дар.Изведенице:Исановић (Исан)Исић (Иса)

Искић (Иско)Исовић (Исо)

Јакимић (Јаким, Јаћим, библијско име, ста­Јаћимовић рохебрејски Yehô – yâqim.) Значење: Бог је поставио, утврдио

(одредио).Јоакимовић (Јоаким варијанта од Јаким)

{

Шајић (Шаја)Шајкић (Шајко)

Шајковић (Шајко)

74

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Јазић (Јаза)Јакасовић (Јакас)Јакетић (Јакета)

Јакић (Јака)Јакичић (Јакица)Јакишић (Јакиша)

Јаћић (Јаћа)Јаћовић (Јаћо)Јацановић (Јацан)Јацић (Јаца)Јацковић (Јацко)

Јацовић (Јацо)Јачимовић (Јачим)Јачић (Јача)Јачовић (Јачо)Јаџић (Јаџа)

Аћимовић (Аћим, варијанта од Јаћим.)АћимићИзведенице:Аћић (Аћа)

Јаковић (Јаков, библијско и хришћанско на ­Јаковљевић слеђе, потиче из старохебрејског

Ya’âqôb – што значи пратилац, онај који следи, који је за петама; aqeb – значи пета; по библијској легенди

Јаков је рађајући се ухватио за пету свога прворођеног брата близанца Исава како би се први родио. Би­блија каже да су се они рвали и гу­шали у Ребекином стомаку. Сваки од њих је хтео да се први роди (јер је прворођени наслеђивао оца Исака). Јаков и Исав су синови Исака и Ре­беке, а унуци Аврама и Саре.)

Изведенице:

{

Изведенице:

75

I I П а т р о н и м и

Јевгенијевић (Јевгеније, хришћанско наслеђе, по­тиче од грчког Eugenios – благород­ни.)

Значење: Племенитог рода.Јевђеновић (Јевђеније, г­ је умекшано и прешло

је у ђ.)

Јаковчић (Јаковац)Јакчић (Јакац)Јакшић (Јакша)

Јашић (Јаша)Јашевић (Јашо)

Јанакијевић (Јанакије, Јанаћије, хришћанско на ­Јанићевић слеђе, потиче из грчког IôannikiosЈанићијевић изведеница од Iôannês, које је екви­

валент хебрејском Yô hânân – Јован.) Значење: Носилац свете благодети,

милости.Изведенице:Јанаћковић (Јанаћко)Јанацковић (Јанацко)Јанић (Јана)Јанићевић (Јанић)Јанкелић (Јанкела)Јанкетић (Јанкета)Јанкић (Јанко)Јанкићевић (Јанкић)Јанковић (Јанко)Јанкуловић (Јанкул)

Јановић (Јано)Јаношевић (Јанош)Јанушевић (Јануш)Јанчетовић (Јанчета)Јањатовић (Јањат)Јањић (Јања)Јањичић (Јањица)Јањовић (Јањо)Јањушевић (Јањуш)

76

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Јевђевић (Јевђо)Јевђелић (Јевђелo)Јевђенић (Јевђен)

Јевђеновић (Јевђен)Јевђић (Јевђа)Јевђовић (Јевђо)

Јевремовић (Јеврем, библијско наслеђе, потиче из старохебрејског Ēfrâyim – што значи плодан.)

Значење: Онај који доноси плодове.Изведенице:Јевремчић (Јевремац)Јеврић (Јевро)Јевровић (Јевро)

Јешић (Јеша)Јешовић (Јешо)Јешуловић (Јешул)

Је(в)стратијевић (Је(в)стратије, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Eustratos; eu – до­бар и stratos – војник.)

Значење: Добар борац.Изведеница:Јестровић (Јестро)

Јевтимијевић (Јевтимије, хришћанско наслеђе, потиче од грчког Euthymios – добро­душан, ведар.)

Значење: Који је расположен, преду­сретљив.

77

I I П а т р о н и м и

Изведенице:Јевтановић (Јевтан) Јевтовић (Јевто)Јевтић (Јевта)

Јефтимијевић (Јефтимије, варијанта од Јевтимије.)Изведенице:Јефтановић (Јефта)Јефтанић (Јефтан)Јефтелић (Јефтелo)

Јефтеновић (Јефтен)Јефтић (Јефта)Јефтовић (Јефто)

Јездимировић (Јездимир, старо српско име, сложе­но од јездити и мир.)

Значење: Да буде гласоноша мира, миротворан.

Изведенице:Јездановић (Јездан)Јездић (Језда)Јездовић (Јездо)

Јешић (Јеша)Јешовић (Јешо)

Јеленковић (Јеленко, домаће народно име. Име шум ске животиње узето за лично име.)

Изведенице:Јејић (Јејо) Јековић (Јеко)Јекић (Јеко)Јелисијевић (Јелисије, библијско и хришћанскоЈелисић наслеђе, изводи се од старохебрејског

‘Elišâ – што значи Бог­ је­ спас, Бог спашава.)Значење: Који се узда у Божју помоћ.

{

78

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Јеротијевић (Јеротије, хришћанско наслеђе, поти­Јеротић че из грчког Hierotheos; hieros­ све­

ти,­Theos­–­Бог.) Значење: Богом освештан.

Јелесијевић (Јелесије, варијанта од Јелисије.)Јелесић

Јеремијевић (Јеремија, библијско име, потиче изЈеремић старохебрејског, Yirmayâhû; yirma­ –­

уздизати,­yâhû­–­Јехова.) Значење: Бог (Јехова) уздиже.Изведенице:Ремић (Рема<Ремија<Јеремија)Ремовић (Ремо<Ремија<Јеремија)

Јероним, хришћанско насле ђе, по­тиче из грчког Hierônymos, hieros – свети, onyma – име = свето­име.)

Значење: који носи свето име.Изведенице:

{{

Јергић (Јерго<Јерко)Јерговић (Јерго)Јерић (Јера)Јеричевић (Јерица)Јеричић (Јерица)Јерканић (Јеркан)

Јеркић (Јерко)Јерковић (Јерко)Јеркулић (Јеркула)Јеројевић (Јероје)Јерончић (Јеронко)

{

79

I I П а т р о н и м и

Јованић (Јован, хришћанско наслеђе, потичеЈовановић од старохебрејског Yôhânân – у­ми­

лости­Божјој,­Бог­се­смиловао.) Значење: Бог је милостив.Изведенице:

{Јовандарић (Јовандара)Јовандић (Јованда)Јованишевић (Јованиш)Јованчевић (Јованча)Јованчић (Јованча)Јовелић (Јовела)Јовељић (Јовеља)Јоветић (Јовета)Јовић (Јова)Јовичевић (Јовица)Јовичић (Јовица)Јовишевић (Јовиша)Јовишић (Јовиша)Јовковић (Јовко)Јововић (Јово)Јодић (Јода)Јодовић (Јодо)Јојић (Јоја)Јојкић (Јојко)Јојовић (Јојо)Јокановић (Јокан)Јокић (Јока)

Јокишић (Јокиша)Јоковић (Јоко)Јокулић (Јокула)Јолдић (Јолда)Јолић (Јола)Јоличић (Јолица)Јолкић (Јолко)Јоловић (Јоло)Јолџић (Јолџа)Јотановић (Јотан)Јотић (Јота)Јотовић (Јото)Јоцић (Јоца)Јоцковић (Јоцко)Јоцовић (Јоца)Јочић (Јоча)Јочовић (Јочо)Јоџић (Јоџа)Јошановић (Јошан)Јошић (Јоша)Јошковић (Јошко)Јошовић (Јошо)

80

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Иванић (Иван, варијанта од Јован.)ИвановићИзведенице:Иваковић (Ивак)Ивандић (Иванда)Иванишевић (Иваниш)Иванкић (Иванко)Иванковић (Иванко)Ивантић (Иванта)Иваншић (Иванша)Ивашковић (Ивашко)Ивељић (Ивеља)Иветић (Ивета)Ивешић (Ивеша)

Ивић (Ива)Ивичевић (Ивица)Ивковић (Ивко)Ивовић (Иво)Ивошевић (Ивош)Ивчић (Ивко)Ившић (Ивша)Вандић (Ванда<Иванда)Ванић (Вано, Ване<Иван)Ванчетовић (Ванчета<

Ванча<Иванча)

Јоксимовић (Јоксим, хришћанско наслеђе, поти­че од грчког Eukseinos; eu – добар, kseinos – гост, добар према госту.)

Значење: Гостољубив.Изведенице:Јоксић (Јокса)Јоксовић (Јоксо)

Јоковић (Јоко)Јокишић (Јокиша)

Јордановић (Јордан, библијско име, име реке Јордан узето као лично име.)

Изведенице:Јодић (Јода)Јордовић (Јордо)

Јордачевић (Јордач)Јордачијевић (Јордачије)

81

I I П а т р о н и м и

Јосифовић (Јосиф, Јосим, Јосип, библијско и Јосимовић хришћанско име, потиче од ста ро­Јосиповић хебрејског Yôsêf – Бог­ умножава,­

повећава,­дарује.) Значење: Који повећава имања, по­

седе. Име овоземаљског мужа Бого­родице.

Јусофовић Јусоф, Јусуф и Јусуп – муслиманске Јусуфовић варијанте од ЈосифЈусуповићИзведенице:Јозић (Јоза)Јосић (Јоса)Јосовић (Јосо)Јошић (Јоша)Јошковић (Јошко)Јошовић (Јошо)

Осипов (Осип)Осим (Осим)Сипић (Сипа<Јосип)Сиповић (Сипо<Јосип)Шипић (Шипа<Сипа)Шипетић (Шипета<Шипа)

Калинић Калин<Калиник, хри шћан ско насле ­Калиновић ђе; потиче од Kal li ni kos што значи

носи лац лепе победе; kallós­леп и nikê – победа.

Изведенице:Калинчевић (Калинац)Калинчић (Калинац)

Калиманов (Калиман)Калић (Кала,о)

Кипријановић (Кипријан, хришћанско наслеђе. На­зив становника Кипра узет за лично име – Kyprianos.)

Изведенице:Кипић (Кипа)Кипшић (Кипша)

Кипровски (Кипро)

{

{

{

82

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Ћипријановић (Ћипријан, варијанта од Кипријан.)Изведенице:Ћипаровић (Ћипар)Ћипранић (Ћипран)

Ћиповић (Ћипо)Ћипровић (Ћипро)

Ципријановић (Ципријан, варијанта од Кипријан)чипријановић (чипријан, варијанта од Кипријан.)Изведеница:Чипранић (Чипран)

чабриновић (чабрин, варијанта од Кипријан.)(Чабрин<Чаприн; п→б, једначење по звучности.)Изведенице:Чабрајић (Чабраја)Чабреновић (Чабрен)

Чабрић (Чабра<Чапра)Чапрић (Чапра)

чубрановић (чубран, варијанта од Кипријан.)Изведенице:Чубраковић (Чубрак)Чубриловић (Чубрило)

Чубрић (Чубра)Чубровић (Чубро)

Кириловић (Кирило, хришћанско наслеђе, по­тиче од грчког Kyrrillos – господин, газда (Кир Јања))

Изведенице:Кикановић (Кикан)Кикић (Кика)Киклић (Кикла)Киковић (Кико)Кикшић (Кикша)Киретић (Кирета)

Киринчић (Киринац)Кирић (Кира)Кировић (Киро)Киртић (Кирта)Китанић (Китан)Китановић (Китан)

83

I I П а т р о н и м и

Китић (Кита)Кићановић (Кићан)Кићић (Кића)Кићовић (Кићо)

Кичановић (Кичан)Кичевић (Кича)Кичић (Кица)Кичевић (Кица)

Ћириловић (Ћирило, варијанта од Кирило. Код Срба је дошло до умекшавања и к је прешло у ћ. Код Македонаца и Буга­ра је остало изворно к)

Изведенице:Ћикић (Ћика)Ћиковић (Ћико) Ћираковић (Ћирак)Ћиритовић (Ћирита)Ћирјаковић (Ћирјак)Ћирјанић (Ћирјан)Ћирић (Ћира)Ћиричковић (Ћиричко)

Ћиркић (Ћирко)Ћирковић (Ћирко)Ћирлић (Ћирла)Ћировић (Ћиро)Ћиртић (Ћирта)Ћитић (Ћита)Ћићић (Ћића)Ћишић (Ћиша)

Климентић (Климент, хришћанско наслеђе, по­тиче од грчког Klêmentos – мило­стив, благ)

Изведенице:Климовић (Клим) Клеменчић (Клеменц)Комненић (Комнен, хришћанско наслеђе. Назив Комненовић византијске династије узет као ли

чно име)Комленић (Комлен, варијанта од Комнен)КомленовићКомљенић (Комљен, варијанта од Комнен)Комљеновић

{{{

84

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Констатиновић (Константин, хришћанско наслеђе, потиче од грчког Konstantinos, изве­дено од латинског: Constans – ста­лан,­постојан)

Значење: да буде чврст, постојан, те­мељит.

Констандиновић (Констандин, варијанта од Констан­тин)

Костадиновић (Костадин, варијанта од Константин)Костантиновић (Костантин, варијанта од Константин)Изведенице:Којадиновић (Којадин)Којанић (Којан)Којановић (Којан)Којевић (Које)Којдић (Којда)Којић (Која)Којичић (Којица)Којовић (Која)Којчиновић (Којчин)Којчић (Којча)Кокаловић (Кокал)Коканић (Кокан)Кокановић (Кокан)Кокић (Кока)Коковић (Коко)

Кондић (Конда)Контић (Конта)Кончић (Конча)Костелић (Костела)Костић (Коста)Костовић (Косто)Котевић (Коте)Коцановић (Коцан)Коцевић (Коце)Коцић (Коца)Кочановић (Кочан)Кочевић (Кочa)Кочић (Коча)Кочевић (Коча)Коџић (Коџа)

Косанић (Косан, старо српско име, изводи сеКосановић од речи коса – симбол здравља и

младости)Изведенице:Косанчић (Косанац)

{

85

I I П а т р о н и м и

Красојевић (Красоје, домаће народно име, изве­дено од придева красан)

Значење: да буде дете красно, лепо.Изведенице:Красавчевић (Красавац) Красић (Краса)Красавчић (Красавац)

Кристивојевић (Кристивоје, српско хришћанско на­слеђе, сложено од крст и вој(ник)) Значење: Борити се за крст, бранити крст.Кристимир, српско хришћанско на­слеђе, сложено од крст и мир.Значење: да живи у миру са крстом.

Крстовојевић (Крстовој, исто значење као и Кри­стивој)Крстомир, исто значење као и Крс­ти­мир.

Изведенице­(заједничке за Кристивоје и Кристимир):Крлић (Крле)Крловић (Крле)Крстајић (Крстаја)Крстановић (Крстан)Крстекановић (Крстекан)Крстић (Крста)Крстићевић (Крстић)

Крстичић (Крстица)Крстовић (Крсто)Крстојевић (Крстоје)Крстонијевић (Крстоније)Крстонић (Крстон)Крстуловић (Крстул)

Крсманић (Крсман, старо славеносрпско име, Крсмановић изведено од придева крсман­ који

оклева, чека, неодлучан. Постоји ми­ш љење да је то изведеница од Кр сти­воје: Крс(т)ман као Вукман, Радоман)

{

86

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Крсановић (Крсан)Крсмић (Крсма)Кршић (Крша)Крцић (Крца)

Крцуновић (Крцун)Кршенковић (Кршенко)Кршинић (Кршин)

Изведенице:

{Кудић (Куда)Кудрић (Куда)Кузевић (Кузе)Кузељевић (Кузељ)Кузовић (Кузо)Кузманчевић (Кузманац)Кузминић (Кузмин)Кузминовић (Кузмин)Кузмић (Кузма)

Кужељић (Кужељ)Кужић (Кужа)Кујић (Куја)Кујовић (Кујо)Кушанић (Кушан)Кушанић (Куша)Кушић (Куша)Кушевић (Куша)

Лаврентије, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Laurentios – из­ведено од латинског laurus – биљка­ловор,­ловорика.

Значење: да буде победник, овенчан ловором.

Изведенице:Лавренчић (Лавренко)Лаврић (Лавра)Лаврњић (Лаврња)Лавровић (Лавро)Лауренчић (Лауренко)Ловрековић (Ловрек)

Ловреновић (Ловрен)Ловренчић (Ловренко)Ловретић (Ловрета)Ловриновић (Ловрин)Ловринчевић (Ловринко)Ловрић (Ловро)

Кузманић (Кузма, хришћанско наслеђе, потичеКузмановић из грчког Kosmâs<kosmôs значи­ kо­

смос, мир, украшавање, лепота (упо­реди козметика))

Изведенице:

87

I I П а т р о н и м и

Лазаревић (Лазар, хришћанско наслеђе, потиче из старохебрејског El­âzâr – што зна­чи „Бог­је­помоћ“)

Изведенице:Лазендић (Лазенда)Лазетић (Лазета)Лазић (Лаза)Лазичић (Лазица)Лазовић (Лазо)Лазукић (Лазука)Лакетић (Лакета)Лакић (Лака)Лакићевић (Лакић)Лакичевић (Лакица)

Лаковић (Лако)Лакотић (Лакота)Лакочевић (Лакоч)Лакчевић (Лакац)Ласковић (Ласко<Лазко)Лачевић (Лача)Лачић (Лача)Лачковић (Лачко)Лашић (Лаша)

Лаушевић (Лауш < Лајош < Лудвиг < Лодовиг, потиче од старогерманског Hlodowig; hlod – слава, а wig – битка).

Значење: славан у борби.Варијанта од Лудвиг код Француза Луј (Louis), а код Хрвата је Људевит. Људевита Гаја су „фамилијарно зва­ли Лујчек“ (Ксавер Шандор Ћалски).Леонтијевић (Леонтије, хришћанско наслеђе, по­Леонтић тиче из грчког Leontios – лав,­лављи) Значење: да буде снажан и доминан­

тан као лав.Изведенице:Лентић (Лента) Леовац (Лео)

{

88

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Лепомир, домаће народно име, сло­жено од леп и мир.

Значење: да буде задовољан у миру.Изведенице:Лепановић (Лепан) Лепотић (Лепота)Лепетић (Лепета) Лепчиновић (Лепчин)Леповић (Лепо) Лепшановић (Лепшан)Лепојевић (Лепоје)

Лозанић (Лозан, старо славеносрпско име, изводи се од лоза (винова). Вино­ва лоза и вино су били драгоцени и важни у животу народа (култ вина))

Изведенице:Лозанлијевић (Лозанлија) Лозић (Лоза)Лозанчић (Лозанко) Лозовић (Лозо)

Лукић (Лука, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Loukos – светлост, светлећи)

Значење: који зрачи, обасјава. Један од јеванђелиста звао се Лука.

Изведенице:Лујић (Лујо)Лукајић (Лукаја)Луканић (Лукан)Лукановић (Лукан)Лукаревић (Лукара)Лукарић (Лукара)Лукачевић (Лукач)Лукачић (Лукач)

Лукендић (Лукенда)Лукетић (Лукета)Лукешевић (Лукеша)Лукешић (Лукеша)Лукијанић (Лукијан)Лукинић (Лукин)Лукиновић (Лукин)Лукијановић (Лукијан)

89

I I П а т р о н и м и

Лукичић (Лукица)Луковић (Луко)Лукшић (Лукша)Лулић (Лула)

Лучановић (Лучан)Лучић (Луча)Лучковић (Лучко)Лушић (Луша)

Љубивојевић (Љубивоје, старо славеносрпско име, сложено од љуби(ти) и вој(евати))

Значење: да воли да ратује.Љубис(л)ављевић (Љубис(л)ав, старо славеносрпско

име, сложено од љубити и слава) Значење: да воли да стекне славу.Љубобратовић (Љубобрат, старо славеносрпско име,

сложено од љубити и брат) Значење: да воли свој род, ближњег

свог.Љубодраговић (Љубодраг, старо славеносрпско име,

сложено од љубити и драг) Значење: да буде умиљат (вољен) и

драг.Љубомировић (Љубомир, старо славеносрпско име,

сложено од љубити­и мир) Значење: да воли и чува мир.Изведенице­(заједничке за Љубивоје, Љубисав, Љубобрат,

Љубодраг, Љубомир):Љотић (Љота<Љубота)Љубанић (Љубан)Љубановић (Љубан)Љубатовић (Љубата)Љубенковић (Љубенко)

Љубеновић (Љубен)Љубевић (Љубо)Љубетић (Љубета)Љубинковић (Љубинко)Љубиновић (Љубин)

90

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Љубић (Љуба)Љубишић (Љубиша)Љубовић (Љубо)Љубојевић (Љубоја)Љуботић (Љубота)Љујић (Љуја)

Љуљић (Љуља)Љуцић (Љуца)Љуцовић (Љуцо)Љушић (Љуша)Љушковић (Љушко)

Мавровић (Мавро, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког мauros – таман, гарав (Мркша, Угљеша, Чарноје))

Изведенице:Мавраковић (Маврак) Мавретић (Маврета)Мавреновић (Маврен) Маврић (Мавра)Мавренчић (Мавренко) Мавровић (Мавро)

Макаревић (Макар<Макарије, хришћанско на­Макарић слеђе, потиче од грчког Makarios­ –­Макаровић­­ блажен,­срећан)

Изведенице:Маканић (Макан) Макијевић (Макије)Макајић (Макаја) Макић (Мака)Макањић (Макања) Маковић (Мако)Макевић (Мака) Макојевић (Мако)

Максимовић (Максим, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Maximos преузето из латинског Maximus – највећи)

Значење: да буде велик, величан­ствен, без премца (Величко)

{

91

I I П а т р о н и м и

Максић (Макса)Максимчевић (Максимац)Максимчић (Максимац)Максовић (Максо)

Масиновић (Масин<Маса< Макса)

Масић (Маса<Макса)

Изведенице:

Малековић (Малек)Маленић (Мален)Маленковић (Маленко)Маленовић (Мален)Маленчић (Маленко)Малетић (Малета)Малеткић (Малетко)Малечић (Малек)Малешевић (Малеш)Малићевић (Малић)Маличевић (Малица)

Малишановић (Малишан)Малишић (Малиша)Малошевић (Малош)Малушевић (Малуш)Малушић (Малуш)Малчевић (Малац)Маљевић (Маље)Маљеновић (Маљен)Маљенчић (Маљенко)Маљковић (Маљко)

Манасијевић (Манасија, библијско име. При ми­ли смо га преко грчког Manassos, а у грчки је дошло име из старо хеб реј­ског мanasch – што значи: онај који је учинио да заборавим)

Изведенице:Манић (Мане) Манчић (Манчо)Манчевић (Манча)

Малевић (Мало, домаће народно име изведе­Малић но од придева мали)МаловићИзведенице:

{

92

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Манојловић (Манојло, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Manouêl, а ово је пре­узето из старохебрејског Immanûel)

Значење: Бог је са нама.Изведенице:Мандарић (Мандара) Маноловић (Манола)Маневић (Мано) Манџић (Манџа)Манетић (Манета) Манџуковић (Манџука)Манетовић (Манета) Мањарић (Мањара)Манић (Мано) Мањеровић (Мањера)Мановић (Мано) Мањић (Мања)

Маријановић (Маријан, мушка варијанта од ма­ри­јана, што је изведено име од ма­рија)

Марјановић (Марјан, варијанта од маријан)Изведенице:Маријанчевић (Маријанац) Маријашевић (Маријаш)Маријанчић (Маријанац)Мариновић (Марин, мушка варијанта од мари­

на, хришћанско наслеђе, потиче из латинског Marina – морска. Код нас је Света великомученица Марина познатија као Огњена Марија)

Изведенице:Мараковић (Марак)Марановић (Маран)Марасовић (Марас)Маратовић (Марат)

Марашевић (Мараш)Маревић (Маре)Марекић (Марек)Марековић (Марек)

93

I I П а т р о н и м и

Маренић (Марен)Мареновић (Марен)Маретић (Марета)Марешевић (Мареш)Мариловић (Марил)

Маринковић (Маринко)Маринчић (Маринко)Маројевић (Мароје)Марунић (Марун)Марунковић (Марунко)

Марковић (Марко, хришћанско наслеђе. По­Марчић сто ји неколико варијанти у вези са

значењем. Све варијанте се насла­ њају на латинско порекло: 1. Mars, Martis – веза са римским

богом­марсом, 2. mas, maris – мужеван, 3. marceo – бити­слаб,­увео,­млитав) Значење (договорено) је: 1. син­марсов, ратник, 2. или – мужеван, јак као маљ, чекић. Један од јеванђелиста се звао Марко.Изведенице:Мајетић (Мајета<Мајо)Мајић (Маја,о)Мајкановић (Мајкан)Мајкић (Мај(о)+ко)Мајковић (Мајко)Мајовић (Мајо)Маркановић (Маркан)Маркезић (Маркеза)Маркелић (Маркела)Маркетић (Маркета)Маркешић (Маркеша)Маркићевић (Маркић)

Маркичевић (Маркица)Маркишевић (Маркиша)Маркишић (Маркиша)Маркотић (Маркота)Маркулић (Маркула)Маркушевић (Маркуш)Маркушић (Маркуш)Марчетић (Марчета)Марчинковић (Марчинко)Маџић (Маџа)Машановић (Машан)Машић (Маша)

94

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Мартинић (Мартин, хришћанско наслеђе, изве­Мартиновић дено од латинског Martinus<Mars,

Mar tis – марс,­ бог­ рата­ код­ Рим­љана)

Значење: посвећен Марсу, ратник. Код нас је овај светац познатији као Мра та (Свети Мрата). Промена гла­сова Мар у Мра. То се зове метатеза.

Изведенице:Мартинковић (Мартинко)Мартинчевић (Мартинац)Мартинчић (Мартинац)Мратинић (Мратин)

Мратинковић (Мратинко)Мратиновић (Мратин)Мратић (Мрата)

Матејевић (Матеј, хришћанско наслеђе, потиче из старохебрејског Matittyâhu)

Значење: дар Јехове. Божји дар (Бо­жидар, Теодор).

Матијевић (Матија, варијанта од матеј)Изведенице:Матаковић (Матак)Матанић (Матан)Матановић (Матан)Матарић (Матара)Матасић (Матас)Матевић (Мате)Матијашевић (Матијаш)Матић (Мата)Матићевић (Матић)

Матичевић (Матица)Матичић (Матица)Матовић (Мато)Матошевић (Матош)Матошић (Матош)Матуновић (Матун)Матулић (Матула)Матуловић (Матула)Матусијевић (Матусије)

95

I I П а т р о н и м и

Мелентијевић (Мелентије, хришћанско наслеђе,Мелентић потиче из грчког Meletios – који­ се­

брине,­стара,­који­је­брижан)Милентијевић (Милентије, варијанта од мелентије)Изведенице:Мелић (Мела) Ментовић (Мента)Меловић (Мело) Мењић (Мења)Менковић (Менко) Мењковић (Мењко)Меновић (Мено)

Методијевић (Методије, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Methodios – марљив,­стрпљив,­ брижан,­ „методичан“. Тако се звао један од браће који су описменили наш народ (Ћирило и Методије))

Изведеница:

{

Метановић (Метан)Метовић (Мето)Метић (Мета,о)

Метовић (Мето)Метковић (Метко)

Миливојевић (Миливоје, домаће народно име, сложено од мило и вој(евати))

Значење: да радо војује, да му је част бити војник.

Милидраговић (Милидраг, домаће народно име, сложено од мило и драго)

Значење: да је умиљат и драг, да га сви воле.

96

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Милисављевић (Милисав, домаће народно име, сложено од мило и слава)

Значење: да му је мила слава, да је частољубив.

Милорадовић (Милорад, домаће народно име, сло­жено од мило и рад)

Значење: да је умиљат и радостан.Милосављевић (Милосав, варијанта од милисав)Миодраговић (Миодраг, варијанта од милидраг)Изведенице (заједничке за Миливоје, Милидраг, Милисав,

Милорад, Миодраг и Милосав):Миладиновић (Миладин)Милакић (Милак)Милаковић (Милак)Миланић (Милан)Милановић (Милан)Миланковић (Миланко)Миланчевић (Миланко)Милатовић (Милат)Милачевић (Милак)Милашевић (Милаш)Милашиновић (Милашин)Милекић (Милек)Милековић (Милек)Миленковић (Миленко)Миленовић (Милен)Милетић (Милета)Милетковић (Милетко)Милетовић (Милета)Милијановић (Милијан)

Милијевић (Милија)Милијић (Милија)Милинић (Милин)Милиновић (Милин)Милинковић (Милинко)Милић (Мило)Милићевић (Милић)Милишић (Милиша)Миловановић (Милован)Миловић (Мило)Милојевић (Милоје)Милојичић (Милојица)Милојковић (Милојко)Милојчић (Милојко)Милоњић (Милоња)Милошевић (Милош)Милошић (Милош)Милошковић (Милошко)Милуновић (Милун)

97

I I П а т р о н и м и

Лане (Милан)Лила (Милисав)Лине, Лиње (Милин)Лиса (Милисав)Лоја (Милоје)Лоша (Милош)

Луне, Луње (Милун)Лута (Милутин)Лутман (Милутин)Мида (Миладин)Тине, Тиње (Милутин)

Милуровић (Милур)Милутиновић (Милутин)Милушић (Милуш)Милчановић (Милчан)Милчановић (Милчан)Милчевић (Милча)Милчић (Милча)Миљаковић (Миљак)Миљанић (Миљан)Миљановић (Миљан)Миљенковић (Миљенко)Миљешић (Миљеша)Миљковић (Миљко)Мињевић (Миња)Мињовић (Миња)Миочевић (Миоч)Миочиновић (Миочин)Миочић (Миоча<Милча)Миошевић (Миош)Миошић (Миош)Мићановић (Мићан)

Мићић (Мића)Мићковић (Мићко)Мићовић (Мићо)Мићуновић (Мићун)Мицаковић (Мицак)Мицић (Мица)Мицкић (Мицко)Мицковић (Мицко)Мицовић (Мицо)Мицуловић (Мицул)Миџић (Миџа)Мишановић (Мишан)Мишић (Миша)Мишкић (Мишко)Мишковић (Мишко)Мишовић (Мишо)Мишулић (Мишул)Мишурић (Мишур)Мишуровић (Мишур)Мишчевић (Мишча)

Лична имена милан, милош, миладин,­милисав,­ми­лован,­милутин више се не третирају као изведенице, већ су постала самостална, пуна имена са својим изве­деницама.

98

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Мирољуб, домаће народно име, сло­жено од мир и љубити.

Значење: да воли мир.Миросављевић (Мирос(л)ав, домаће народно име, Миросавић сложено од мир­и слава) Значење: да слави, велича мир.Изведенице (заједничке за Мирољуб и Мирослав):

Лилић (Лила)Линић (Лине)Лисић (Лиса)Лојић (Лоја)Лојковић (Лојко)Лојовић (Лојо)Лошић (Лоша)Лунић (Луне)

Луткић (Лут(а)+ко)Лутман (Лутман)Лутовац (Лута)Лутров (Лут(а)+ра)Мидановић (Мидан)Мидовић (Мида)Тинић (Тине)Тињић (Тиње)

Из овог следе презимена:

{Мирановић (Миран)Мирашевић (Мираш)Миретић (Мирета)Мирић (Мира)Мириловић (Мирило)Миркановић (Миркан)Миркић (Мирко)Мирковић (Мирко)Мировић (Миро)

Мироловић (Мироло)Миротић (Мирота)Мирочевић (Мироч)Мирчевић (Мирча)Мирчетић (Мирчета)Мирчетовић (Мирчета)Мирчић (Мирча)Мирџић (Мирџа)

Михаиловић (Михаило, хришћанско наслеђе, по­тиче од старохебрејског Michâ ’el – што­ значи­ једнак­ Богу,­ личи­ на­Бога,­ као­ Бог. То је име једног од Арханђела)

99

I I П а т р о н и м и

Михалић (Михал)Михаличић (Михалица)Михалџић (Михалџа)Михаљевић (Михаљ)Михаљковић (Михаљко)Михановић (Михан)

Михелић (Михел)Михић (Миха)Миховић (Михо)Михојевић (Михоје)Михолић (Михол)

Миаиловић (Миаило, варијанта од михаило)Миајиловић (Миајило)Миајловић (Миајло)

Мијајловић (Мијајло, варијанта од михаило)Мијаковић (Мијак)Мијалковић (Мијалко)Мијаљевић (Мијаљ)Мијановић (Мијан)Мијатовић (Мијат)Мијачевић (Мијач)Мијачић (Мијач)Мијић (Мија)

Мијовић (Мијо)Мијојлић (Мијојло)Мијојловић (Мијојло)Мијоковић (Мијок)Мијомановић (Мијоман)Мијочић (Мијоч)Мијуковић (Мијук)Мијушковић (Мијушко)

Микановић (Микан)Микарић (Микара)Микасовић (Микас)Микашиновић (Микашин)Микетић (Микета)

Микић (Мика)Миковић (Мико)Миколетић (Миколета)Микшић (Микша)

Микајловић (Микајло, варијанта од михаило)

Михајловић (Михајло, варијанта од михаило)Изведенице:

100

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Мисаиловић (Мисаило, хришћанско наслеђе, по­тиче из старохебрејског Mišâ ’el што значи измољен­од­Бога)

Мисајловић (Мисајло, варијанта од мисаило)Изведенице:Мисаљевић (Мисаљ) Мисовић (Мисо)Мисић (Миса) Мисојчић (Мисојко)Мисковић (Миско)Младенић (Младен, домаће народно име, изве­Младеновић дено од придева млад) Значење: да дуго остане млад, да је

здрав и крепак.Изведенице:Маденовић (Маден)Мадић (Мада)Мађеновић (Мађен< Млађен)Младић (Млада)Младићевић (Младић)Младичевић (Младица)

Млађановић (Млађан)Млађеновић (Млађен)Млађић (Млађа)Млађовић (Млађо)Млаџић (Млаџа)

Момировић (Момир<Мojмир, домаће народно име, сложено од мој­и мир)

Значење: да буде задовољан и има свој мир.

Изведенице:Мојановић (Мојан)Мојашевић (Мојаш)Мојић (Моја)Мојићевић (Мојић)Мојичевић (Мојица)

Мојковић (Мојко)Мојовић (Мојо)Мојчевић (Мојко)Моцић (Моца)

{

101

I I П а т р о н и м и

Мојсиловић (Мојсило<Мојсије, библијско име, по стоје два тумачења значења имена:

1. потиче из староегипатског Mozes – што значи син, дете,

2. потиче из старохебрејског mashah – што значи извући.­Редактори Библије су додали „из воде“, јер је Мојсије као беба извуче из Нила. Друго значење је, дакле, „из­вучен из воде“. Приликом одлучивања за коју ва ри јанту се определити, треба имати на уму да је Мој сија спасла египатска принцеза (која није говорила хебрејски), да га је усвојила и одгајила на двору египатског фараона и да је он, Мојсије, ту живео до своје зреле доби)

Изведенице:Мојсевић (Мојсе)Мојсић (Мојса)Мојсовић (Мојсо)Мосић (Моса)Москић (Моска)

Московић (Моско)Мошић (Моша)Мошкић (Мошко)Мошевић (Моше)

Момчиловић (Момчило, старо српско име, изведи се од речи момак­– млад­неожењен­мушкарац. Постоји и женско име Дикла (дикла – млада неудата жена), и од тога презиме Диклић)

Изведенице:Момаковић (Момак)Момић (Мома)Момчиновић (Момчин)Момчић (Момчо)Моцић (Моца)

Моцовић (Моцо)Мочевић (Моце)Мочић (Моца)Чилић (Чила<Момчило)

102

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

најдановић (најдан, старо српско заштитно име, изводи се од најден (нађен, од глаго­ла наћи))

најђеновић (најђен, варијанта од Најдан)наодовић (наод<наход, варијанта од Најдан)Изведенице:Најдић (Најда)Најдовић (Најдо)Нађевић (Нађо)Нађић (Нађа)

Најкић (Најко)Најловић (Најло)Најчевић (Најчо)

наумовић (наум, библијско име, потиче из ста­ро хеб рејског Nahûm – утешитељ. Један од ученика Ћирила и Методија звао се Наум)

Изведенице:Науновић (Наун<Наум, замена м са н)Нунић (Нуне)

неговановић (негован, старо српско име изведе­но од глагола неговати – трпни при­дев)

Значење: да буде здрав, ухрањен, ле­по одгојен.

негомир, старо српско име, сложено од неговати и мир.

Значење: да негује, чува мир. негослав, старо српско име, сложе­

но од неговати­и слава. Значење: да чува и негује славу и

част.

103

I I П а т р о н и м и

Изведенице (заједничке за Негован, Негомир и Негослав):Негедић (Негеда) Негојевић (Негоје)Негић (Нега) Негуловић (Негул)Неговетић (Неговета) Негушевић (Негуш)Негоицић (Негоица) Нежић (Нежа)

Његовановић (Његован, варијанта од Негован)Његомировић (Његомир, варијанта од Негомир)Изведенице:Његић (Њега, Њего) Његошевић (Његош)Његојевић (Његоја) Његушевић (Његуш)недељковић (недељко, хришћанско наслеђе. Наш

превод грчког имена Kyriakos – Дан Господњи – дан посвећен Богу, дан од мора, Kyrios – Господ, латинско име Dominicus – значи исто – Дан Го­сподњи (Dominus – Господ, господин))

Изведенице:Недановић (Недан)Неделицки (Неделица)Неделчев (Неделче)Недовић (Недо)Недојевић (Недоје)Неђановић (Неђан)Неђељковић (Неђељко)Неђић (Неђа)

Делевић (Дело)Делетић (Делета)Делић (Дела)Делчев (Делчае<Неделча)Делчић (Делча)Дељачић (Дељак)Дељевић (Деље)Дељић (Деља)

немањић (немања, старо славеносрпско име. Историчар К. Јиречек тврди да је ово име преко грчког (Neeman) дошло код нас из библијске ономастике, а ово је

104

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

дошло из авестијанског namanh што значи поштовање, обожавање.

Авеста – збирка светих текстова Зароастријанске религије.

Зароастризам – вера старих Пер си­јанаца коју је основао пророк Зара­тустра.)

ненадић (ненад, старо српско име, изведеноненадовић од глагола надати у одречном облику.

То је трпни придев – ненадан, неоче­киван)

Значење: који је дошао на свет не­очекиван.

Изведенице:

{Нејић (Неја)Нејкић (Нејко)Нејковић (Нејко)Некић (Неко)Ненић (Нено)Ненковић (Ненко)Нецевић (Неце)

Нецић (Неца)Нецковић (Нецко)Нешевић (Неша)Нешић (Неша)Нешовановић (Нешован)Нешковић (Нешко)Нешовић (Нешо)

несторовић (нестор, хришћанско наслеђе, све­ти мученик Нестор, име потиче из грчке Илијаде. То је премудри ста­рац, учествовао у Тројанском рату на страни Ахајаца. Црквено тумачење имена: који чезне за домовином)

нестеровић (нестер, варијанта од Нестор)

105

I I П а т р о н и м и

Изведеница:Нестић (Неста)

никитић (никита, хришћанско наслеђе, поти­никитовић че из грчког Nikêtas – победник,

Nikê богиња победе код Грка)Изведенице се поклапају са изведеницама насталим од имена Никола.никодијевић (никодије, хришћанско наслеђе, по­

тиче из грчког Nikêdêmos – народ­побеђује, nikô – побеђујем, dêmos – народ)

никодиновић (никодин, варијанта од Никодије)Икодиновић (Икодин, варијанта од Никодин)Изведенице:Никодић (Никода) Кодић (Кода)Кодерић (Кодера)

николајевић (николај, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког Nikolaos – народ­побеђује, Nikô – побеђујем, laos – народ)

николић (никола, варијанта од Николај)Изведенице (заједничке за Николаја и Николу):Никаљевић (Никаљ)Никачевић (Никач)Никашиновић (Никаш)Никетић (Никета)Никиновић (Никин)Никић (Ника)Никићевић (Никић)

Никовић (Нико)Николашевић (Николаш)Николенџић (Николенџа)Николетић (Николета)Николчић (Николча)Николчовић (Николча)Никотић (Никота)

{

106

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Никулић (Никула)Микулић (Микула,

варијанта од Никола)Никчевић (Никац)Никшић (Никша)Ницић (Ница)Ницовић (Ницо)Ниџић (Ниџа)Ниџовић (Ниџо)Нишевић (Ниша)Нишић (Ниша)

Нишкановић (Нишкан)Нишкић (Нишка)Нишовић (Нишо)Колетић (Колета)Колић (Кола)Колицић (Колица)Коловић (Кола)Колџић (Колџа)Кољевић (Коља)Кољић (Коља)Кољкић (Кољко)

­ Нинослав, старо славеносрпско име, сложено од придева нино – млад, нов, свеж и слава.

Значење: да буде млад и славан.Изведенице:Нинић (Нино)Нинковић (Нинко)Ниновић (Нино)

Нинчатовић (Нинчата)Нинчетовић (Нинчета)Нинчић (Нинко)

нићифоровић (нићифор, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Nikêphoros – до­носилац­ победе; nikê – победа, phoreas – носилац. У нашем језику к се изговара умекшано као ћ)

Изведенице:Нићевић (Ниће)Нићивојевић (Нићивоје)Нићић (Нића)

Нићковић (Нићко)Нићовић (Нићо)

107

I I П а т р о н и м и

новаковић (новак, старо славеносрпско име, изведено од придева нов.)

Значење: да буде нов почетак у поро­дици. И у другим језицима постоји ово име. Њумен код Енглеза. Нојман код Немаца. За неког Нојмана по­стоји прича да је своје презиме про­менио (превео на грчки) у Неандер (ној – нео = нов; ман – андер = чо­век). Долину, у којој је живео, људи су звали Неандертал; тал је долина. У тој долини је пронађен један од наших предака Неандерталац.

Изведенице:Новељић (Новеља)Новешић (Новеша)Новић (Нова)Новићевић (Новић)Новичевић (Новица)Новичић (Новица)Новитовић (Новита)Новковић (Новко)Нововић (Ново)

Нојић (Ноја)Нојкић (Нојко)Нојевић (Ноја)Нокић (Нока)Ноковић (Ноко)Нонић (Нона)Нонкић (Нонко)Ноцић (Ноца)

Обрадовић (Обрад, старо славеносрпско име, из ве дено од обрадовати)

Значење: да дете обрадује породицу.Изведенице:Обрадиновић (Обрадин)Обрачевић (Обрадац, ген. Обрадца+ев=Обрацев>Обрачев)

108

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Обренић (Обрен, старо славеносрпско зашти­Обреновић тно име. Изводи се од обре(те)н;

обрести се, обретати – налазити се. Дете неће бити угрожено, иако га

оставе на путу или раскрсници) Значење: иако нађено, биће успешно

у животу (упореди са Најдан).Изведенице:Обренчевић (Обренко) Обрић (Обро)Обретковић (Обретко) Обровић (Обро)Ове­последње­две­изведенице­су­изведенице­и­од­Обрад.Огњеновић (Огњен, старо славеносрпско име,

заштитно. Изводи се од огањ – пла­мен,­ватра)

Значење: да детету муња и ватра не могу да нашкоде, јер је и само ватра.

Огњановић (Огњан, варијанта од Огњен)Изведеница:Огњевић (Огњо)

Озренић (Озрен, старо славеносрпско име, изведено од озрети (погледати око себе, обазирати се))

Значење: да има оштар поглед, да све примети, види.

Озринић (Озрин, варијанта од Озрен)Изведенице:Зринић (Зрин<Озрин) Рендулић (Рендул<Рено<Озрен)Рендић (Ренда<Рено<Озрен) Реновчевић (Реновац)

{

109

I I П а т р о н и м и

Остојић (Остоја, старо славеносрпско име, из­ведено од остати. У прошлости кад је био велики помор деце, давало се ово име да би дете остало у животу)

Изведенице:Остић (Оста) Остовић (Осто)

Павловић (Павле, хришћанско наслеђе, потичеПавлић из латинског Paulus – мален,­ситан,­

Малиша)Изведенице:

{Павитић (Павита)Павић (Паво)Павићевић (Павић)Павичевић (Павица)Павковић (Павко)Павлекић (Павлека)Павлетић (Павлета)Павличевић (Павлица)Павличић (Павлица)Павовић (Паво)Павошевић (Павош)Павчић (Павко)Пајагић (Пајага)Пајдић (Пајда)Пајевић (Пајо)Пајић (Паја)

Пајкановић (Пајкан)Пајкић (Пајко)Пајковић (Пајко)Пајовић (Пајо)Пајтић (Пајта)Пајтовић (Пајто)Пајчић (Пајча)Пакић (Пака)Паковић (Пако)Палић (Пале)Пачић (Пача, Паћа)Пачкић (Пачко)Пачовић (Пачо)Пашић (Паша)Пашковић (Пашко)Пашовић (Пашо)

Панајотовић (Панајот, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Panayiotês – Сви­Све­ти, pan – све, сви, yiotos – светац)

110

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Ова последња три презимена су варијанта од Пандић, Панић и Панчић. У тимочко­призренском дијалекту а прелази у е (чарапа­черапа,јаблан­јаблен)Петрић (Петар, хришћанско наслеђе, потиче Петровић из грчког Pétros – стена, камен, а то је превод са хебрејског Kephas –

арамејског kêfa) Значење: који је чврст, тврд, трајан;

Каменко.Изведенице:

Пантелић (Пантелија, хришћанско наслеђе, по тиче из грчког Panteleêmôn; pan­ta­leia­–­савршенство,­ми­ло­срђе)

Значење: милосрдан, свемилостив.Изведенице:Пандиловић (Пандило)Пандић (Панда)Панић (Пана)Панковић (Панко)Пановић (Пано)Пантић (Панта)Пантовић (Панто)Панчевић (Панча)Панчетовић (Панчета)Панчић (Панча)

Панџић (Панџа)Пањић (Пањо)Пањевић (Пањо)Пањковић (Пањко)Пацић (Паца)Пацовић (Пацо)Пендић (Пенда)Пенић (Пено)Пенчић (Пенча)

{Пејакић (Пејак)Пејаковић (Пејак)Пејанић (Пејан)Пејановић (Пејан)Пејатовић (Пејат)

Пејић (Пеја)Пејичић (Пејица)Пејкић (Пејко)Пејковић (Пејко)Пејовић (Пејо)

111

I I П а т р о н и м и

Пејчић (Пејко)Пејушковић (Пејушко)Пекић (Пека)Пековић (Пеко)Пепић (Пепа)Пеповић (Пепо)Пераловић (Перало)Перановић (Перан)Перашевић (Пераш)Пердић (Перда)Перендић (Перенда)Периновић (Перина)Перић (Пера)Перичић (Перица)Перишић (Периша)Перкић (Перко)Перковић (Перко)Перовановић (Перован)Перовић (Перо)Перошевић (Перош)Перуновић (Перун)Перутовић (Перут)Перушић (Перуш)Перчевић (Перче)Перчиновић (Перчин)Перчић (Перко)Петаковић (Петак)

Петановић (Петан)Петарић (Петара)Петерлић (Петерла)Петић (Пета)Петковић (Петко)Петовић (Пето)Петошевић (Петош)Петраковић (Петрак)Петрановић (Петран)Петрашевић (Петраш)Петрашиновић (Петрашин)Петрашковић (Петрашко)Петричевић (Петрица)Петричковић (Петричко)Петронијевић (Петроније)Петронић (Петроније)Петрошевић (Петрош)Петрушевић (Петруш)Пецић (Пеца)Пецовић (Пецо)Пецотић (Пецота)Пешановић (Пешан)Пешић (Пеша)Пешкић (Пешко)Пешковић (Пешко)Пешовић (Пешо)

Предраговић (Предраг, старо славеносрпско име, сложено од пре, у значењу сувише, врло и придева драг)

Значење: да дете буде изузетно драго.

112

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Прибаковић (Прибак)Прибанић (Прибан)Прибановић (Прибан)Прибиловић (Прибило)Прибић (Прибо)

Прибићевић (Прибић)Прибичевић (Прибич)Прибишић (Прибиша)Прибчевић (Прибац)

Изведенице:Педић (Педа)Педовић (Педо)Пелевић (Пеле)Пелић (Пела, Пеле)Предић (Преда)Предовић (Предо)

Предојевић (Предоје)Прелевић (Преле)Прелџић (Прелџа)Прелић (Преле)Прендић (Пренда)Прешић (Преша)

Прерадовић (Прерад, старо славеносрпско име, сложено од пре у значењу сувише, врло и придева рад)

Значење: да дете буде сувише радос­но и весело.

Прибисављевић (Прибислав, старо славеносрпско име, сложено од глагола прибити са ста­рим значењем добити (у савреме ном језику прибавити) и именице слава.

Значење: да дете стекне, прибави сла­ву. Отац кнеза Лазара се звао Прибац.

Изведенице:

{Проданић (Продан, старо славеносрпско, зашти­Продановић тно име. Трпни придев глагола­прода­

ти узето као лично име. Родитељи су фиктивно „продавали“ дете некоме ко ји је успешно одгајио своју децу и та ко су одвраћали зле духове од дете­та. Дете је продато, родитељи „немају ве зе“ с њим)

113

I I П а т р о н и м и

Пунишић (Пуниша, домаће народно име, из­во ди се од придева пун)

Значење: да дете буде пуначко, буц­масто, што је био идеал у прошлости.

Изведенице:

Прокопијевић (Прокопије, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Prokopios – успешан,­напредан)

Значење: да дете успешно расте и живи.

Изведенице:Прокић (Прока)Проковић (Проко)Прокопић (Прокоп)Прокопљевић (Прокоп)Прокоповић (Прокоп)Пролић (Проле)Проловић (Проло)Прочковић (Прочко)

Копељовић (Копеља< Прокопеља)

Копић (Копа<Прокопа)Коплић (Копла<Прокопла)Копчалић (Копчала<

Прокопчала)Копчевић (Копча<Прокопча)Копчић (Копча<Прокопча)

Изведенице:Продић (Прода) Прошевић (Прошо)Пројковић (Пројко) Прошић (Проша)Пројовић (Пројо)

Поношевић (Понош< Пунош, у→о)

Пулевић (Пуле)Пулетић (Пулета)Пулић (Пуле)Пуношевић (Пунош)Пуношић (Пунош)Пуцић (Пуца)

Пушељевић (Пушеља)Пушељић (Пушеља)Пушић (Пуша)Пушевић (Пуше)Пушкић (Пушко)Пушковић (Пушо)Пушоњић (Пушоња)

114

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Пурић (Пура, домаће народно давно иш­чезло име, изводи се од глагола пу­рити; пурити је значило пећи, а оно што се пече треба да добије ру­мену боју; данас се углавном глагол употребљава да означи печење кли­пова кукуруза – пурењака. У сав­ременом језику зајапурити значи поцрвенети у лицу)

Значење: да дете буде румено, пре­плануло, да има „здраву“ боју лица.

Изведенице:Пурановић (Пуран)Пуреновић (Пурен)Пуретић (Пурета)Пурешевић (Пуреша)Пурешић (Пуреша)

Пуришић (Пуриша)Пуркић (Пурко)Пурковић (Пурко)Пуровић (Пуро)Пуртић (Пурта)

Радивојевић (Радивоје, старо славеносрпско име, сложено од радост и војевати)

Значење: да радо војује, да се бори.Радмиловић (Радмило, домаће народно име, сло­

жено од радост и мило) Значење: да је дете мило и весело,

радосно.Радовановић (Радован, домаће народно име.

Трпни придев глагола радовати узет за лично име)

Значење: да се детету сви радују, да га воле.

115

I I П а т р о н и м и

Радомировић (Радомир, старо славеносрпско име, сложено од радост и мир)

Значење: да се радује миру, да чува мир.

Радосављевић (Радослав, старо славеносрпско име, сложено од радост и слава)

Значење: да се радује слави, да жели славу.

Изведенице (заједничке Радивоје, Радмило, Радован, Радо­мир и Радослав):

Радаковић (Радак)Радановић (Радан)Радашиновић (Радашин)Радевић (Раде)Раделић (Радела)Радељић (Радеља)Раденић (Раден)Раденковић (Раденко)Радетић (Радета)Радивојшић (Радивојша)Радиновић (Радин)Радић (Рада)Радићевић (Радић)Радичевић (Радич)Радишић (Радиша)Радишковић (Радишко)Радловић (Радла)Радмановић (Радман)Радовић (Радо)Радојевић (Радоје)

Радојичић (Радојица)Радојковић (Радојко)Радојловић (Радојло)Радојчевић (Радојко)Радојчић (Радојко)Радоњић (Радоња)Радошевић (Радош)Радошић (Радош)Радујковић (Радујко)Радуловић (Радул)Радунић (Радун)Радуновић (Радун)Радусиновић (Радусин)Радушевић (Радуш)Радушић (Радуш)Рађевић (Рађе)Рађеновић (Рађен)Рађенковић (Рађенко)Рађић (Рађа)Рајаковић (Рајак)

116

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Рајановић (Рајан)Рајетић (Рајета)Рајић (Раја)Рајичић (Рајица)Рајишић (Рајиша)Рајкић (Рајко)Рајковић (Рајко)Рајлић (Рајло)Рајовић (Рајо)Рајчетић (Рајчета)Рајчић (Рајча)Рајшић (Рајша)Ракановић (Ракан)Ракарић (Ракара)Ракасовић (Ракас)Ракетић (Ракета)Ракитић (Ракита)Ракић (Рака)Ракићевић (Ракић)Ракичевић (Ракица)Раковић (Рако)Ракојевић (Ракоје)Ракоњић (Ракоња)

Ракочевић (Ракоч)Ракулић (Ракул)Ракчевић (Ракац)Ралевић (Рале)Ралетић (Ралета)Ралић (Рала, Рале)Раловић (Рало)Ралчић (Ралча)Раљевић (Раље)Раљић (Раља)Рацановић (Рацан)Рацић (Раца)Рацковић (Рацко)Рачановић (Рачан)Рачетић (Рачета)Рачић (Рача)Раџић (Раџа)Рашевић (Рашо)Рашетић (Рашета)Рашић (Раша)Рашковић (Рашко)Рашовић (Рашо)Рашуловић (Рашул)

Растислав, прастаро, свесловенско име, сложено од расти и слава.

Значење: да дете буде славно и да слава расте.

Изведенице:Раскић (Раско<Растко)Растић (Раста)Растовић (Расто)

Расулић (Расул<Растул)Расуловић (Расул<Растул)

117

I I П а т р о н и м и

Ратибор, старо свеславенско име, сло­жено од ратовати и борба.

Значење: да дете буде спремно за рат и борбу.

Ратомир, прастаро свесловенско име, сложено од рат­и мир.

Значење: да дете буде спремно ра ра­том брани мир.

Изведенице (заједничке за Ратибор и Ратомир):Ратић (Рата)Раткелић (Раткела)

Ратковић (Ратко)Раткушиновић (Раткушин)

Рафајловић (Рафајло, хришћанско наслеђе. Је­дан од ар хан ђела се тако зове. Поти­че из старохебрејског Râfa ’êl)

Значење: Бог лечи, Бог је исце ли тељ.Рафаиловић (Рафаило, варијанта од Рафајло)Рафајиловић (Рафајило, варијанта од Рафајло)Изведеница:Равић (Рава<Рафа, ф→в)Равилић (Равила<Рафила)Равлић (Равла<Рафла)Рапајић (Рапаја<Рафаја,

ф→п)

Рапић (Рапо<Рафо)Рафтић (Рафта)Рафтовић (Рафта)Раховић (Рахо<Рафо)

Родољуб, домаће народно име, сло­жено од род и љубити.

Значење: да воли свој род, народ, по­родицу.

118

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Родић (Рода, Роде)Родовић (Родо)Родоч (Родоч)

Рођан (Рођан)Рођен (Рођен)Рођић (Рођа)

У чакавском дијалекту се уместо ђ говори ј. На пример: међа – меја; слађи – слаји; пређа – преја; веђа – веја, госпођа – госпоја, па имамо изведенице, варијанте од Рођа, Рођен.

У нашем говорном подру чју имамо женско име Ројка (значило би Рођена, Родна). Русмир, домаће народно име. Сло­

жено од рус – румен, здрав и мир. Значење: да дете живи у трајном

миру и да буде здраво.Изведенице:

Ројевић (Роје) Ројчевић (Ројац)Ројовић (Ројо)

Русадиновић (Русадин)Русалић (Русала)Русић (Руса)

Русковић (Руско)Русовић (Русо)Русојевић (Русоје)

Лична имена Русмир и Русован се употребљавају као презимена.Саватијевић (Саватије, хришћанско наслеђе, по­Саватић тиче од грчког имена Saββatiôn­пре­

ма старохебрејском Sabbath, што значи дан­ одмора. У првим данима хришћанства субота је била дан од­

{

119

I I П а т р о н и м и

Самуиловић (Самуило, хришћанско наслеђе, биб лиј ско име. Потиче из ста ро хе­бреј ског Šamû’el­–­од­Бога­услишен. Име старозаветног пророка и име владара македонских Словена (976. – 1010.))

Светисављевић (Светислав, прастаро свесловенско име, сложено од свет(ло)­и славан)

Значење: да буде обасјан славом.

мора, дан посвећен Богу. Од тога је настало лично име (упореди До­миникус, Киријак, Недељко). Ново­грчки изговор β је в.

Савић (Сава, хришћанско наслеђе, би­блиј ско име, потиче из арамејског и старохебрејског Sâba – што зна­чи дед, старац. Црквено тумачење: Праведни. Растко Немањић је добио ово име када се покалуђерио)

Изведенице:Савадиновић (Савадин)Савановић (Саван)Саварић (Савара)Савељић (Савеља)Савиновић (Савин)Савићевић (Савић)

Савичевић (Савица)Савковић (Савко)Савовић (Саво)Савтић (Савта)Савурдић (Савурда)Савчић (Савко)

120

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Свејић (Свеја)Светин (Света)Светић (Света)Цвејић (Цвеја)

Цвејовић (Цвејо)Цвелић (Цвеле)Тисић (Тиса<Светислав)Тозић (Тоза<Светозар)

Селимир, старо славеносрпско име, сложено од селити­се и мир.

Значење: да се насели тамо где је мир.Изведенице:

Светозаревић (Светозар, прастаро свесловенско име, сложено од свет (светло) и оза­рити)

Значење: да буде озарен светлошћу. Светолик, старо славеносрпско име,

сложено од светло и лик (изглед). Значење: да буде светлог лика. Светомир, старо славеносрпско име,

сложено од светло и мир. Значење: да оствари светли мир.Изведенице­(заједничке за Светислав, Светозар, Светолик

и Светомир):

Селаковић (Селак)Селић (Села)

Селкић (Селко)

Симеуновић (Симеун, хришћанско наслеђе, поти­че из старохебрејског Šim’ôn­–­слух,­слушање­ услишен. Црквено тума­чење: онај који слуша Бога)

121

I I П а т р о н и м и

Изведенице:Симанић (Симан)Симановић (Симан)Симатовић (Симат)Симатковић (Симатко)Симендић (Сименда)Симеоновић (Симеон)Симетић (Симета)Симикић (Симика)Симић (Сима)Симићевић (Симић)Симичић (Симица)Симиџић (Симиџа)

Симишић (Симиша)Симјановић (Симјан)Симовић (Симо)Симонић (Симон)Симончић (Симонко)Симуновић (Симун)Симурдић (Симурда)Симчевић (Симче)Симчетић (Симчета)Сићевић (Сића)Сишић (Сиша)Сишковић (Сишко)

Шимунић (Шимун, варијанта од Симеун)ШимуновићИзведенице:Шимановић (Шиман)Шиматовић (Шимата)Шиметић (Шимета)Шимић (Шима, Шиме)Шимичевић (Шимица)

Шимичић (Шимица)Шимоновић (Шимон)Шимундић (Шимунда)Шимунковић (Шимунко)Шимунчић (Шимунац)

Славољуб, домаће народно име, сло­жено од слава и љубити.

Значење: да воли, љуби славу. Славомир, домаће народно име, сло­

жено од слава и мир. Значење: да буде чувен и славан као

миротворац.

{

122

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице­(заједничке за Славољуб и Славомир):Славиковић (Славик)Славић (Слава)Славковић (Славко)

Славовић (Славо)Славојевић (Славоје)

Сладојевић (Сладоје, домаће народно име, изве­дено од придева сладак)

Значење: да буде слатко и умиљато дете.

Изведенице:Сладаковић (Сладак) Сладовић (Сладо)Сладић (Слада)

Смиљанић (Смиљан, домаће народно име, из­ведено од назива цвећа – смиље­(украсна биљка))

Значење: да буде нежан и племенит као цвет.

Изведенице:Смиљаковић (Смиљак)Смиљевић (Смиљо)Смиљковић (Смиљко)

Цмиљанић (Цмиљан, варијанта од Смиљан)

Цмиљановић (Цмиљан)

Смољанић Смољан<Смолан, старо свесловен­Смољановић ско име, изводи се од речи смола.

Име Смол је заступљено у сло вен­ској антропонимији (имена људи). У руском језику постоји поређење да је нешто (неко) црно (црн) „как

{

123

I I П а т р о н и м и

смолЬ“ (катран). Код нас постоји синонимни израз „црно­као зифт“ (зифт је турцизам и значи веома црна смола). У нашем језику српска (словенска) реч смола је потиснута турцизмом катран и германизмом тер. Човек тамне пути и тамне косе међу плавокосим Словенима падао је у очи својом необичношћу и добио име Смол(ан), црн као смо­ла. Упореди са Угљеша (црн као угаљ). Један од козака Тараса Буљбе звао се Дегтјаренко (дегтярный значи ка­транисан, катрански). Смола има још једно значење, то је смола четинара која је кристрализацијом постала украс­ни „камен“ за прављење накита. Електра (Агамемнонова и Клитемнестрина кћи) добила је име по овој племенитој смоли (elektron – ћилибар или јантар). Амерички ком­позитор Леонард Бернштајн има „ћилибарско“ презиме (бернштајн на немачком је ћилибар). У енглеском говор­ном подручју постоји и женско име Амбра што значи ћилибар. Ћилибар (реч) смо добили од Турака, а јантар од Руса. Руси су јантар добили из финског језика. (Једино је смола словенска реч).Изведенице:Смолић (Смола)Смоловић (Смоло)Смолчић (Смолац)

Смољанић (Смољан)Смољановић (Смољан)Смољеновић (Смољен)

Сотировић (Сотир, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Sôtêr­–­спаситељ)

Софронијевић (Софроније, хришћанско наслеђе, по тиче из грчког Sôphronios­–­трез­вен,­разборит,­мудар)

124

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Софранић (Софран)Софренић (Софрен)Софреновић (Софрен)Софрић (Софра)Софровић (Софра)

Софронић (Софрон)Соврић (Совра)Соврлић (Соврла)Совровић (Совра)

Спасојевић (Спасоје, превод са грчког језика име на Sôtêr (Сотир) – спасилац,­избавитељ)

Изведенице:Спакић (Спака)Спалајковић (Спалајко)Спалевић (Спале)Спаловић (Спало)Спасенић (Спасен)Спасеновић (Спасен)Спасић (Спаса)

Спасковић (Спаско)Спасовић (Спасо)Пајић (Паја<Спаја)Пајевић (Пајо)Пајковић (Пајко)Пајтић (Пајта)

Ова четири последња презимена могу настати и од из­веденица од Павле.Спиридоновић (Спиридон, хришћанско наслеђе,

потиче из грчког Spyridôn. Претпо­ставља се да је то из латинског: spu­rius – незаконит, ванбрачан. Не тре­ба одбацити ни грчку реч spyrôtos – бубуљичав (упореди са Цицерон) spyri – зрно, бубуљица)

Изведенице:Спирић (Спира)Спирковић (Спирко)Спировић (Спиро)Спишић (Спиша)

Шпирић (Шпира)Шпировић (Шпиро)Шпирта (Шпирта)Шпишић (Шпиша)

125

I I П а т р о н и м и

Сретенијевић (Сретеније, старо славеносрпско име, изводи се од основе срет (срести). Тома Марчетић сматра да се од исте основе изводи и реч срећа (срет+ја). Према томе Сретеније би значило исто што и Срећко)

Срдановић (Срдан, домаће народно име, из­ведено од основе срд(ачан)). Још у немањићко доба било је у употреби име Добросрд. Милосрђе је изведе­но од корена срд; од срд је и срдце > срце; срдит има и значење љутит; реч срце је померила значење: некад је значила стомак. Старо значење се задржало у речи срдобоља и у из­разу „на ште срца“).

Изведенице:Срдељић (Срдеља)Срдиловић (Срдило)Срдић (Срда)

Срђановић (Срђан)Срђевић (Срђе)Срђеновић (Срђен)Срђић (Срђа)

Средојевић (Средоје, домаће народно име, изве­дено од среда – дан у месецу. То име добијао је дечак који се родио у сре­ду.)

Изведенице:Средановић (Средан) Срејић (Среја)Средић (Среда) Средовић (Средо)Срејовић (Среја) Среја и Срејо су изведени­ це и од Сретеније (Сретен).

126

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Сретеновић (Сретен)Сретић (Срета)Сретковић (Сретко)Сретовић (Срето)

Срећковић (Срећко)Срећовић (Срећо)Тенић (Тена<Сретен)Тењић (Тења<Тена)

Ставревић (Ставра)Ставретић (Ставрета)

Ставретовић (Ставрета)Ставровић (Ставро)

Стаматовић (Стамат, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког stamatô­–­заустављам­се, стајем. Одговара нашем имену Стан­ко, Станоје. Станоје Главаш се прези­вао Стаматовић)

Значење: да престане, да се заустави умирање деце у породици.

Стаменковић (Стаменко, старо свесловенско име,Стаменчић изводи се од основе стамен­ по­­

стојан,­сталан,­чврст;­камен­ста­нац; то је камен који је као изникао из земље)

Значење: да буде чврст, поуздан.Изведенице:Стаменић (Стамен) Стамнековић (Стамнек)Стаменовић (Стамен)Станимировић (Станимир, старо свесловенско име,

сложено од стати и мир) Значење: да му остане мир у животу.

Ставрић (Ставра, хришћанско наслеђе, изво­ди се од грчког Stauros­–­крст)

Значење: посвећен крсту (Крста).Изведенице:

{

127

I I П а т р о н и м и

Станисавић (Станис(л)ав, старо свесловенскоСтанисављевић име, сложено од стати и слава) Значење: да му остане освојена слава.Изведенице (заједничке за Станимир и Станислав):Стајић (Стаја)Стајкић (Стајко)Стајковић (Стајко)Стајовић (Стајо)Стајчић (Стајко)Стакић (Стака)Стаковић (Стако)Сталевић (Стале)Сталетић (Сталета)Сталовић (Стало)Стаљетић (Стаљета)Станаревић (Станара)Станарчевић (Станарац)Станарчић (Станарац)Станаћевић (Станаћ)Станачић (Станац)Станић (Стано)Станићевић (Станић )

Станишић (Станиша)Станкић (Станко)Станковић (Станко)Станојевић (Станоје)Станојковић (Станојко)Станојловић (Станојло)Станојчић (Станојко)Станошевић (Станош)Станчевић (Станча)Станчетић (Станчета)Станчић (Станко)Стануловић (Станул)Станчуловић (Станчул)Стањевић (Стањо)Сташић (Сташа)Сташковић (Сташко)Сташовић (Сташо)Цилић (Циле<Станислав)

{

Стерић (Стерија, цинцарско име, потиче из грчког stereos – чврст, постојан. Осим Јована Стерије Поповића ово име није баш заступљено у српском ономасти­кону. Име одговара именима Твртко, Стамен, Константин. Грчка варијанта овог презимена је Стеријадис. Постоји варијанта са ш уместо с)

128

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Штеријевић (Штерије) Штерић (Штерија)

Стефановић (Стефан, хришћанско наслеђе, поти че из грачког Stephanos­–­венац,­круна)

Значење: да буде окићен, овенчан, кру нисан славом (венац – симбол славе, потиче још од олимпијских по бедника који су добијали венац од ловоровог лишћа).

Стевановић (Стеван, варијанта од Стефан)Степановић (Степан, варијанта од Стефан)Стипановић (Стипан, варијанта од Стефан)Стјепановић (Стјепан, варијанта од Стефан)Изведенице (заједничке за Стефан, Стеван, Степан):Стеванетић (Стеванета)Стеванчевић (Стеванко)Стеванчић (Стеванко)Стевић (Стева)Стевковић (Стевко)Стевлић (Стевла)Стевовић (Стево)Стевуљевић (Стевуљ)Стевшић (Стевша)Стејанић (Стејан)Стејић (Стеја)Стекић (Стека)Стековић (Стеко)Стељић (Стеља)

Степандић (Степанда)Степанковић (Степанко)Степанчевић (Степанко)Степић (Степа)Стешић (Стеша)Стефић (Стефа)Стефовић (Стефо)Стијаковић (Стијак)Стијевић (Стијо)Стијековић (Стијеко)Стијепић (Стијепа)Стијеповић (Стијепо)Стијовић (Стијо)Стикић (Стика)

129

I I П а т р о н и м и

Стиковић (Стико)Стипанчић (Стипанко)Стипић (Стипа)Стипишић (Стипиша)Стипчевич (Стипко)

Стипчић (Стипко)Стипшић (Стипша)Стишовић (Стишо)Стјепић (Стјепо)Стјепчевич (Стјепко)

Штефановић (Штефан, варијанта од Стефан)Шћепановић (Шћепан, варијанта од Стјепан)Изведенице:Штејић (Штеја)Штекић (Штека)Штековић (Штеко)Штефанчић (Штефанко)Шћекић (Шћеко)

Шћеловић (Шћело)Шћепанчић (Шћепанко)Шћепић (Шћепа)Шћеповић (Шћепо)

Стојимировић (Стојимир, старо свесловенско име, сложено од стојати и мир)

Значење: да очува мир, да мир стоји, буде ту.

Стоимировић (Стоимир, варијанта од Стојимир)Стојисављевић (Стојис(л)ав, старо свесловенско

име, сложено од стојати и слава) Значење: да очува славу, да слава сто­

ји, не оде.Стоисављевић (Стоислав, варијанта од Стојислав)Изведенице (заједничке за Стојимир и Стојислав):Стоиловић (Стоило)Стоиљковић (Стоиљко)Стоименовић (Стоимен)Стоичевић (Стоица)

Стоичић (Стоица)Стојадиновић (Стојадин)Стојаковић (Стојак)Стојанковић (Стојанко)

130

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Стојановић (Стојан)Стојанчевић (Стојанко)Стојанчић (Стојанко)Стојиљковић (Стојиљко)Стојимановић (Стојиман)Стојиновић (Стојин)Стојић (Стоја)Стојићевић (Стојић)Стојичевић (Стојица)Стојичић (Стојица)Стојичковић (Стојичко)Стојишић (Стојиша)Стојковић (Стојко)Стојкић (Стојко)

Стојовић (Стојо)Стојчевић (Стојко)Стојчић (Стојко)Стојшић (Стојша)Стоканић (Стокан)Стокановић (Стокан)Стокић (Стока)Стоковић (Стоко)Столић (Стола)Столовић (Столо)Стошић (Стоша)Стошковић (Стошко)Стошовић (Стошо)

Изведеница Стојан (као Милан, Драган, Бојан) је при­хваћена као самостално име а не као име од миља. Стојан има и своје изведенице:Цојић (Цоја<Стојан) Тојић (Тоја<Стојан)Цолић (Цоле<Стојан) Тојчић (Тојча<Стојча)Цонић (Цона<Стојан)

Стратимировић (Стратимир, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Stratôn­–­борац, рат­ник, војник (упореди стратегија). Дру­ги део имена мир је хибридни део, придодат по моделу словенских име­на. Један од браће Стефана Немање се звао Стратимир (Страци мир), а прези­ме Стратимировић је имао карловачки митрополит (1790–1836))

131

I I П а т р о н и м и

Страхињевић (Страхиња<Страхимир, старо српскоСтрахињић заштитно име, сложено од страх и

мир) Значење: да буде оштар, енергичан

заштитник мира.Изведенице:Страинић (Страина) Страхинић (Страхина)Страиновић (Страина) Страхиновић (Страхина)Страјинић (Страјина) Страшевић (Страшо)Страјнић (Страјна) Страшковић (Страшко)

Суботић (Субота, превод грчког имена­ Saβ­βatiôn. Лично име Субота није више у употреби али се среће као прези­ме.) Старогрчки изговор в­је б.

Изведенице:Субаковић (Субак) Субичин (Субица)Субановић (Субан) Субошић (Субоша)Субић (Суба) Сујић (Суја)

Тадијановић (Тадијан > Тадија, хришћанско на­слеђе, потиче из старохебрејског taddê – похвала)

Значење: онај који је хваљен, вели­кодушан. Име једног од дванаест апостола.

Изведенице:Тадијевић (Тадија)Тадић (Тада)

{

132

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Тврдимир, старо славеносрпско име, сложено од тврд и мир.

Значење: да тежи сталном, тврдом миру.

Тврдислав, старо славеносрпско име, сложено од тврд и слава.

Значење: да има трајну, чврсту славу.Изведенице (заједничке за Тврдимир и Тврдислав):Тврдаљ (Тврдаљ) Тврдојевић (Тврдоје)Тврдић (Тврда) Твртковић (Твртко< Тврдко)Тврдишић (Тврдиша)

Теодоровић (Теодор, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Theodôros – Божији­дар; theos – Бог, dôron – дар)

Тодоровић (Тодор, варијанта од Теодор)Тиодоровић (Тиодор, варијанта од Теодор)Изведенице (заједничке за Теодор, Тодор и Тиодор):Тејић (Теја<Теодор) Тешић (Теша – Теодор)Теодорчевић (Теодорче) Тешовић (Тешо)

Отац Милоша Обреновића се звао Теодор, а звали су га Теша. Обрен је био први муж његове мајке Вишње.

Тодић (Тода)Тодовић (Тодо)Тодориновић (Тодорин)Тодорчевић (Тодорче)Токић (Тока)Токовић (Токо)

Толић (Тола)Толовић (Толо)Тољевић (Тољо)Тољић (Тоља)Тошаковић (Тошак)Тошанић (Тошан)

133

I I П а т р о н и м и

Тошавновић (Тошан)Тошић (Тоша)

Тошковић (Тошко)Тошовић (Тоша)

„Теша и Тешо су изведенице и од Тешимир.“

Теодосијевић (Теодосије, хришћанско наслеђе, по­Теодосић тиче из грчког Theodosios – Бо­жи­ји­

дар, theos – Бог, dosis – који даје. Бо­жидар, Богдан)

Тодосијевић (Тодосије, варијанта од Теодосије)ТодосићТодосиљевић (Тодосиљ, варијанта од Теодосије)Изведенице:Тосић (Тоса) Досић (Доса)Тоскић (Тоско) Доскић (Доско)Тосковић (Тоско) Досковић (Доско)

Теокаревић (Теокар, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Theochara – Божји­благослов, Богом дата срећа. Старог­рчки изговор групе кх се изговара к, у транскрипцији ch)

Теохаревић (Теохар, варијанта од Теокар; група кx (у транскрипцији ch) се изговара као х – новогрчки изговор)

Теофановић (Теофан, хришћанско наслеђе, по ти че из грчког Theophanês – Богојављење)

Значење: Бог се јавља.Теовановић (Теован, варијанта од Теофан)

{{

134

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Теофиловић (Теофил, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког Theophilês; Theo – Бог, phileô – љубити, волети)

Значење: који воли Бога; Богољуб.Товиловић (Товил, варијанта од Теофил)Тофиловић (Тофил, варијанта од Теофил) Тешимир, старо славеносрпско име,

сложено од тешити и мир. Значење: да буде миран и утешен.

Изведенице:Тешанкић (Тешанко) Тешиновић (Тешин)Тешановић (Тешан) Тешић (Теша)Тешендић (Тешенда) Тешмановић (Тешман)Тешевић (Теша) Тешовић (Тешо)Тешинић (Тешин)Тимотијевић (Тимотије, хришћанско наслеђе, по­Тимотић тиче из грчког Timotheos, Theo – Бог,

timaô – поштовати). Значење: који поштује Бога.

Изведенице:Тимилијевић (Тимилије) Тимков (Тимко)Тимилијић (Тимилије) Тимојић (Тимоје)Тимилић (Тимилије) Тимчешин (Тимчеша)Тиминџић (Тиминџа) Тимчић (Тимча)Тимић (Тима)

{

135

I I П а т р о н и м и

Тихомировић (Тихомир, старо свесловенско име, сложено од тих и мир)

Значење: да буде тих и миран, спо­којан.

Тихосављевић (Тихослав, старо свесловенско име, сложено од тих­и слава)

Значење: да буде тих, скроман, а ипак славан.

Тијосављевић (Тијослав, варијанта од Тихослав)Тиосављевић (Тиосав, варијанта од Тихослав)Изведенице (заједничке за Тихомир и Тихослав):Тихојевић (Тихоје) Тишовић (Тишо)Тишић (Тиша)Томић (Тома, хришћанско наслеђе, поти­

че из арамејског te’oma – близанац. Код нас је то име проширено у То­мислав. Други део слав је хибридни део, придодат по моделу словенских, српских имена. Један од апостола Христових звао се Тома, који није веровао да Христос васкрснуо. От­уда назив за скептика Неверни Тома)

Изведенице:Томанић (Томан)Томановић (Томан)Томасовић (Томас)Томачевић (Томак)Томашевић (Томаш)Томашић (Томаш)

Томековић (Томек)Томић (Тома)Томићевић (Томић)Томичић (Томица)Томишић (Томиша)Томковић (Томко)

136

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Траиловић (Траило)Трајанчевић (Трајанче)Трајиловић (Трајило)Трајић (Траја)Трајковић (Трајко)

Трајчевић (Трајча)Тракић (Трака)Тракошевић (Тракош)Тралајић (Тралаја)

Томљановић (Томљан)Томљеновић (Томљен)Томовић (Томо)Томоњић (Томоња)

Томулић (Томул)Томчић (Томча)Томшић (Томша)

Топличевић (Топлица, домаће народно име. ИмеТопличић реке и хероја узето као лично име.)Трајановић (Трајан, постоје две верзије о зна­

чењу: латинско име 1. Трајан, римски император (53–

117. н.е.) 2. трпни од глагола трајати трајан

(као имена Кон стантин – кон­стантан, трајан, турско име Ду рак – ста лан, чврст)) Значење: да је чврст, не по ко леб љив.

Изведенице:

Тројановић (Тројан – варијатна од Трајан)Изведенице:Тројанчевић (Тројанац) Трошић (Троша) Тројић (Троја)

137

I I П а т р о н и м и

Трифуновић (Трифун, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Tryphôn, изведено од глаго­ла tryphaô – живети­у­раскоши)

Значење: да воли весеље, ужива у за­до вољству.

Тривуновић (Тривун, варијанта од Трифун)Трипуновић (Трипун, варијанта од Трифун)Изведенице­(заједничке за Трифун, Тривун и Трипун):Тривалић (Тривала)Тривановић (Триван)Тривешковић (Тривешко)Тривић (Трива)Тривковић (Тривко)Тривунчевић (Тривунац)Тривунџић (Тривунџа)Тријић (Трија)Трикић (Трика)Трипић (Трипа)

Трипковић (Трипко)Триповић (Трипо)Триундић (Триунда<

Тривунда)Трифић (Трифа)Трифковић (Трифко)Трифунчевић (Трифунац)Тричковић (Тричко)Тришић (Триша)Тришовић (Тришо)

{Угљешевић (Угљеша, старо славеносрпско име,Угљешић изведено од угљен – црн,­ мрк, та­

ман (упореди Мркшић, Мркоњић, Црн чевић, Чарнојевић))

Урошевић (Урош, старо славеносрпско име, из­води се од мађарског ur што значи господин, и српског суфикса ош (као Милош, Радош, Драгош). У народној традицији име је дуго важило за вла­дарско име, па се избегавало да се даје обичним људима)

138

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Јурошевић (Јурош се добило прејотацијом, протезом која је

подупирала у на почетку)Рошић (Рошо, понегде где није било „протезе“ да подупре

глас у, то у је отпало)Рошковић (Рошко)Рошуловић (Рошул)Филимоновић (Филимон, хришћанско наслеђе, по­

тиче из грчког Philêmôn – љубљени,­вољени; phileô – волети)

Значење: да буде вољен.Филимановић (Филиман, варијанта од Филимон)Вилимоновић (Вилимон, варијанта од Филимон)Изведеница:Фимић (Фима)

Филипић (Филип, хришћанско наслеђе, поти­Филиповић че из грчког Philippos – љубитељ­ко­

ња, phileô – волети и hippos – коњ)Пилиповић (Пилип, варијанта од Филип)Изведенице:

{Филајдић (Филајда)Филипчевић (Филипац)Филипчић (Филипац)Филић (Фила)Филичић (Филица)Филковић (Филко)Фићовић (Фића)Пијић (Пија<Пилип)Пилетић (Пилета)Пилић (Пила)

Пиловић (Пило)Пилундић (Пилунда)Пиљић (Пиља)Пиљагић (Пиљага)Пиљановић (Пиљан)Пиљевић (Пиљо)Пиљегић (Пиљега)Пиповић (Пипо)Липовић (Липо<Филип)

139

I I П а т р о н и м и

Филотић (Филотије, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Philôtheos – Богољуб, воли Бога, phileô – волети и Theos – Бог)

Значење: који воли Бога, одан Богу.Вилотијевић (Вилотије, варијанта од Филотије)ВилотићИзведенице:Вилић (Вила) Виловић (Вило)

{

хотимир, старо славеносрпско име, сложено од хотети (хтети) и мир.

Значење: да жели мир.Изведенице:Хоташевић (Хоташ)Хотић (Хота)Оташевић (Оташ)

Отић (Ота)Отковић (Отко)Отовић (Ото)

хранисављевић (хранислав, старо славеносрпско име, сложено од хранити (чувати) и слава). Значење: да чува славу.

Ранисављевић (Ранисав, варијанта од Хранислав)Изведенице:Храниловић (Хранило)Хранић (Храна)Раниловић (Ранило)Ранић (Рана)Ранкић (Ранко)

Ранковић (Ранко)Рановић (Рано)Ранојевић (Раноје)Ранчић (Ранча)Нисић (Ниса<Ранисав)

140

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

хрељић (хреља, старо славеносрпско име. По Петру Скоку и Мирославу Ниш­кановићу име води порекло од речи хрело. То је старословенска реч за кри ло (орган за летење, али и за алу, змаја). Од тог имена, Змаја, плаше се зле силе. Дакле, то је заштитно име. Најпознатији је Реља Крилатица)

Изведенице:Хрељановић (Хрељан) Рељић (Реља)Хрељчић (Хрељац) Рељковић (Рељко)Рељановић (Рељан)

У савременом језику постоје презимена од основе крило:Крилић (Крило)Криловић (Крило)

хрњаковић (хрњак, мушко заштитно народно име. Изводи се од придева хрњав – „са распуклим или разрезаним ус­нама“ – Вук (зечја усна). То је био надимак који се давао детету као заштитно име. Веровало се да зле силе „нису заинтересоване“ за руж­ну децу, па су деца добијала имена као Грдан, Грубан. У народној пес­ми „Муја од Удбине“, Мујо се зове Хрњетина или Хрњица Мујо)

141

I I П а т р о н и м и

Изведенице:

христијан, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Christianos – Хриш­ћа­нин. Старогрчки изговор је Кристијан; то је варијанта коју је прихватила Ка­толичка црква. Под утицајем филма и телевизије име Кристијан код нас све више потискује име Христијан.

Изведенице:

Хрнић (Хрна)Хрнчевић (Хрнац)Хрњић (Хрња)Хрњичић (Хрњица)

Рнић (Рна)Рнковић (Рнко)Рњаковић (Рњак)

Христановић (Христан)Христивојевић (Христивоје)Христић (Христа)Христовић (Христо)Кристивојевић (Кристивоје)Кристић (Криста)Кристовић (Кристо)

Ристанић (Ристан)Ристановић (Ристан)Ристељић (Ристеља)Ристивојевић (Ристивоје)Ристић (Риста)Ристичевић (Ристица)Ристовић (Ристо)

Цветковић (Цветко, домаће народно име, изво­ди се од цвет)

Значење: да буде леп и свеж као цвет.Цвијетковић (Цвијетко, варијанта од Цветко)Цвитковић (Цвитко, варијанта од Цветко)

142

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Цвејановић (Цвејан)Цвејић (Цвеја)Цвејовић (Цвејо)Цвекић (Цвека)Цвелић (Цвела, Цвеле)Цветојевић (Цветоје)Цвијановић (Цвијан)Цвијић (Цвија)

Цвијовић (Цвијо)Цвикић (Цвика)Цекић (Цеко)Цековић (Цеко)

У­дијалекту:Ћетковић (Ћетко)Ћетојевић (Ћетоје)

чарнојевић (чарноје, српско народно име, из­ведено од придева чарни (црн, црно­мањаст). Спада у групу презимена: Црнковић, Мркшић, Угљешић, Вра­неш, Вранешевић, Маврић)

часлављевић (часлав, прастаро словенско име, сложено од основе чајати (чекати) и слава)

Значење: да буде стрпљив и да чека славу. У народној песми се помиње овај глагол: „Не чај (чекај) више Ми­лошева мајко“.

Изведенице:Чавалић (Чава+ла)Чавдарић (Чав(а)+да+ра)Чавић (Чава)Чалакић (Чала+ка)Чалаковић (Чала+ка)Чалдаревић (Чал(а)+да+ра)

Чалдовић (Чал(а)+да)Чаленић (Чален)Чалетић (Чалета)Чалић (Чала)Чалошевић (Чалош)Чанић (Чана)

143

I I П а т р о н и м и

чедомир, старо славеносрпско име, сложено од чедо­и мир.

Значење: да донесе мир међу чељад.Изведеница:Чедић (Чеда)

чудомировић (чудомир, старо славеносрпско име, сложено од чудо (дивота, чудесност) и мир)

Значење: да расте у дивном миру.Изведенице:Чуданов (Чудан) Чудовић (Чудо)Чудић (Чуда)На­слово­Џ­нема­личних­имена­већ­само­изведеницаУ покрајинским дијалектима (тимочко­призренском) се уместо ђ често чује џ (Мађарска­Маџарска, ђезва­џезва, пређа­преџа, туђ­туџ). И уместо ж се чује џ (жбан­џбан, жбун­џбун, жандар­џандар, вежба­веџба, жарач­џарач, кржа­крџа, врста лошег дувана). Ове гласовне промене су се одразиле у следећим презименима:Џајић (Џаја<Ђаја< Ђаконије, Ђенадије, Ђорђе)Џаџић (Џаџа<Ђађа<Ђорђе)Џодић (Џода<Ђода< Ђорђе)Џокић (Џока<Ђока< Ђорђе)Џоковић (Џока<Ђока< Ђорђе)

Чанковић (Чанко)Чановић (Чано)Чачић (Чача)

Чачковић (Чачко)Чачуловић (Чачул)

144

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Џолић (Џоле<Ђоле< Ђорђе)Џољић (Џоља<Ђоља< Ђорђе)Џонић (Џоне<Ђоне< Ђорђе)Џоџић (Џоџа<Ђођа<Ђорђе)Џукић (Џука<Ђука< Ђурђе)Џунић (Џуна<Ђуна< Ђурђе)Џивић (Џива<Жива< Живан)Џикић (Џика<Жика< Живан)

Нека имена из Далмације где се у стародалматском језику ј изговара као ж, з и џ, Јован (Иван) се изговара као Жане, Зане, Џане, па сходно томе имамо презимена:Џанковић (Џанко<Јанко)Џанић (Џане<Јане<Јован)Џановић (Џане<Јане<Јован)

Шаулић (Шаул, библијско име, потиче из старо хебрејског Šâ’ul – измољен­ од­Бога. Тако се звао први јеврејски цар, а и апостол Павле пре него што је по­стао хришћанин. Код нас је познатија варијанта Савле (упореди Саул – Сав­ле, Паул – Павле))

Изведенице:Шавалић (Шавала) Шавикин (Шавика)Шаваљевић (Шаваљ) Шаврић (Шавра)

Шишаковић (Шишак, надимак детету, које је имало шишано­кумство. Шта је то? „Шишано кумство је кад се дјетету први пут сијече коса (шиша се); у

145

I I П а т р о н и м и

овакоме кумству може и Турчин бити хришћанину кум, а по томе кашто и хришћани Турцима, особи­то у Босни и Херцеговини, шишају дјецу. Шишано кумство може бити и без попа“ – Вук Караџић.

Варијанте овог надимка а и презимена су следеће:Шишевић (Шише)Шишић (Шиша)Шишковић (Шишко)Шишмановић (Шишман)Шишовић (Шишо)Шутановић (Шутан, домаће народно име, нади­

мак, узето као лично име, изведено од придева шут (без рогова – важи за животиње))

Изведенице:Шутаковић (Шутак) Шутоњић (Шутоња)Шутиловић (Шутило) Шутовић (Шуто)Шутић (Шута) Шутулић (Шутула)Шутковић (Шутко) Шутуловић (Шутула)

147

I I I М А Т Р О н И М И

ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД ЖЕнСКИх ИМЕнА, МАТРОнИМА И ЊИхОВИх ИЗВЕДЕнИЦА

Анић (Ана, хришћанско наслеђе, потиче изАновић старохебрејског Haanâh­милост,­зах­

валност. Црквено тумачење: племенита)Изведенице:Аничић (Аница) Анушић (Ануша)Анкић (Анка) Анчић (Анка)Анојчић (Анојка) Нушић (Нуша<Ануша)Анокић (Анока)Ангелиновић (Ангелина, женска варијанта од Ан­

гел)Изведенице:Гинић (Гина)Гиновић (Гина)

Анђелинић (Анђелина, Анђелија, женска вари­Анђелиновић јанта од Анђел)Изведенице:Анђић (Анђа)Анђушић (Анђуша)Ђукић (Ђука<Анђука<Анђелија)Ђукнић (Ђукна<Анђука<Анђелија)Инђић (Инђа<Инђија<Анђелија)

{

{

148

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Андријанић (Андријана, женска варијанта од Ан­дрија)

Изведенице:Андрушић (Андруша)Јандрушић (Јандруша<Андруша; са протезом ј) Антонија (женска варијанта од Ан­

тоније).Изведенице:Тонкић (Тонка<Антонија)Тонковић (Тонка<Антонија)

Белосава, старо славеносрпско име, сложено од бео­и слава.

Значење: да има чисту, беспрекорну славу. Белослава је била жена Влади­слава Немањића, сина Стевана Прво­венчаног.

Изведенице:Бекић (Бека) Белановић (Белана)Белавин (Белава) Белић (Бела)Беланић (Белана) Белкић (Белка)

Богосава (женска варијанта од Бого­сав).

Изведенице:Божанић (Божана) Божичић (Божица)Божановић (Божан)

Биљанић (Биљана, домаће народно име, изве­дено од биље)

149

I I I М а т р о н и м и

Изведенице:Бибић (Биба)Биљић (Биља)

Бисерић (Бисера, домаће народно име, из­ведено од бисер. Код других народа Перл, Маргарет)

Значење: племенита, драгоцена лич­ност.

Изведенице:Бикић (Бика) Бисерчић (Бисерка)Бисенић (Бисенија) Бисић (Биса)Бисеркић (Бисерка)

Бојнић (Бојна, женска варијанта од Бoјан)БојновићИзведеница:Бојчић (Бојка)

Боричић (Борика, женска варијната од Бори­слав)

Борјанић (Борјана, варијанта од Борислав, Борјановић Боривоје)

Боркановић (Борка, варијанта од Борко)Борчић

Босанкић (Босанка, етноним узет за лично име,Босанчић становница Босне)

{

{

{

{

150

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Босиљкић (Босиљка, домаће народно име, изве­Босиљчић дено од босиљак, врста цвећа)Изведенице:Босић (Боса) Боснић (Босна)

Братушић (Братуша<Братислава, женска вари­јанта од Братислав)

Буднић (Будна<Будимирка, женска вари јан­та од Будимир)

Презимена­настала­од­изведеница:Бибић (Биба<Биљана, Добрила)Бикић (Бика<Бисерка)Билић (Била<Добрила)Бинић (Бина<Љубина)Бобић (Боба<Слободанка)Булић (Була<Љубинка, Љубица)

Великић (Велика, женска варијанта од Вели­чко)

Верослава, домаће народно име, из­ведено од вера и слава.

Значење: да верује у славу.Изведенице:Верић (Вера) Верушевић (Веруша)Веркић (Верка) Верушић (Веруша)

Веселинка (женска варијанта од Ве­селин).

Изведеница:Веселић (Весела)

{

151

I I I М а т р о н и м и

Веснић (Весна, домаће народно име. Име словенске богиње пролећа узето за лично име)

Видосава, народно женско име, ва­ријанта од Видосав.

Изведенице:Видић (Вида) Виднић (Видна)Видичевић (Видица)

Владислава (женска варијанта од Владислав).

Изведенице:Владичић (Владица) Владушић (Владуша)

Влајнић (Влајна < Влахина (х­у ј, ји>ј), ет­ноним узет за лично име)

Презимена­настала­од­изведеница:Вајић, Вајовић (Ваја<Василија)Ванић (Вана<Ивана, Владана)Ванушић (Вануша<Ивана, Владана)

Војнић (Војна, женска варијанта од Воја, Војин)

Галиновић (Галина, потиче из грчког Galênê – мир, тишина)

Горданић (Гордана, женска варијанта од Гор­дан<Gordios, фригијски цар; Гордијев чвор и Александар Македонски; по­стоји и мишљење да потиче од нашег придева горд, поносит)

152

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Гогић (Гога) Гордић (Горда)Гордијанић (Гордијана)

Гојислава, женска варијанта од Го­јислав.

Изведенице:Гојић (Гоја) Гојнић (Гојна)

Госпавић (Госпава, домаће народно име, жен­ска деца су добијала то име ако се роде на Велику или Малу Госпојину)

Изведеница:Госпић (Госпа)

Гостислава, женска варијанта од Го­стислав.

Изведенице:Гостушић (Гостуша) Гошић (Гоша)

Грозданић (Гроздана, домаће народно име, из­Гроздановић ведено од грозд)Изведенице:Гроздић (Грозда) Гројић (Гроја)

Грубана, женска варијанта од Гру­бан.

Изведеница:Грушић (Груша)

{

153

I I I М а т р о н и м и

Презимена­настала­од­изведеница:Гагић (Гага<Драгана)Ганић, Гановић (Гана<Драгана)Гугић (Гуга<Драгутинка)Гудић (Гуда<Мргуда)

Дафинић (Дафина, име потиче из грчког Dafni – ловор, лорбер)

Давинић (Давина варијанта од Дафина)

Даничић (Даница, старо славеносрпско име. Свесловенски назив за јутарњу звез­ду (Зорњачу). Дан почиње зором.

Изведенице:Данић (Дана) Данојлић (Данојла)Данкић (Данка) Дашић (Даша)

Девић (Дева, атрибут Богородице)Изведенице:Девкић (Девна) Девчић (Девка)

Постоји и лично име Девица (на Западу је то Вирџина, Вирџинија).Деспинић (Деспина, потиче из грчког despoina

– господарица, госпођа)Изведенице:Деспенић (Деспена) Деспић (Деспа)Деспењић (Деспења)

154

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дивнић (Дивна, домаће народно име, изводи се од диван­(чудесно леп))

Диклић (Дикла, назив за неудату­жену­узет за лично име)

Димитра (женска варијанта од Ди­ми­трије).

Изведенице:Диданић (Дидана) Диманић (Димана)Дидић (Дида)Доминика (женска варијанта од Доменико­– гос­

по­дњи, одан Господу, дан Господњи).Изведенице:Доманкушић (Доманкуша) Домнић (Домна)

Доротић (Доротеја, женска варијанта од До­ро­теј, од грчког dôron­–­дар, Theos –­Бог, Божји дар)

Изведенице:Дорић (Дора) Дорушић (Доруша)Доричић (Дорица) Дорчић (Дорка)Достанић (Достана, старо српско заштитно име,

изводи се од доста. У породицама где су се рађала женска деца једној од ћерки је дато име Достана да би се престало са рађањем женске деце)

Изведенице:Достинић (Достина) Достичић (Достица)Достић (Доста)

155

I I I М а т р о н и м и

Драгослава (женска варијанта од Драгослав).

Изведенице:Драганић (Драгана) Драгнић (Драгна)Драгић (Драга) Драгушић (Драгуша)Драгичевић (Драгица)

Дубравчић (Дубравка, домаће народно име, из­ведено од дубрава­–­гај,­шума. Значи исто што и Силвана, Горана)

Презимена­настала­од­изведеница:Дадић (Дада<Даринка)Дакић (Дака<Дамјана, Даница)Динкић (Динка<Костадинка, Миладинка)Докић (Дока<Добринка, Евдокија)Докнић (Докна<Добринка, Евдокија)Ђинђић (Ђинђа, домаће народно име, изве­

дено од мађарског­ ђенђ (giöngy) што значи бисер, перла.

Ђурђија (женска варијанта од Ђур­ђе)).Изведенице:Ђукнић (Ђукна) Ђурђић (Ђурђа)

Евић (Ева, хришћанско и библијско на сле­ђе, потиче из старохебрејског Haw wâ – Прамајка­човечанства)

Изведеница:Евичић (Евица) Живан(к)а (женска варијанта од

Живан)

156

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ИзведеницеЖакић (Жака<Живан(к)а)Жакнић (Жакна<Живан(к)а)

Загорчић (Загорка, домаће народно име, изво­ди се од загорје (предео иза горе) у значењу житељке тог предела)

Звезданић (Звездана, домаће народно име, из­води се од звезда. На Западу Стела, а хебрејски је Естер)

Изведеница:Звездић (Звезда)

Златић (Злата, старо славеносрпско име, из­води се од злато)

Значење: драгоцена, квалитетна лич­ност, верзија на грчком је Хрисула, а германски је Голда, а мађарски Аранка.

Изведеница:Златанић (Златана)

Зонић (Зона<Зоја, постоји мишљење да по тиче из албанског зоња (Zonja) – госпођа, Госпа=Богородица)

Зоњић (Зоња, варијанта од Зона)

Зорић (Зора, старо славеносрпско име, изве­дено од зора. (Аурора код Римљана))

157

I I I М а т р о н и м и

Изведенице:Зоранић (Зорана) Зоркић (Зорка)Зоричић (Зорица) Зорнић (Зорна)

Иванчић (Иванка, женска варијанта од Иван)Изведенице:Ивушић (Ивуша) Ивчић (Ивка)

Иконић (Икона<Иконија, потиче из грчког Иконовић еikôn­–­светачка­слика)Изведенице:Икоњић (Икоња) Јаконић (Јакона)

Илинчић (Илинка, женска варијанта од Илија)Изведенице:Илкић (Илка) Иљушић (Иљуша)

Презиме­настала­од­изведеница:Инић (Ина<Иносава, Ивана, Илинка)

Јаснић (Јасна, домаће народно име, изведе­но од јасан. Одговара страним име­нима Клара, Серена и домаћем Ве­драна)

Јевдокија, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Eudokia­–­добра­воља,­благонаклона,­ благовољена. Прва жена Стевана Првовенчаног звала се Јевдокија.

{

158

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Јевдић (Јевда)Јевић (Јева)Јегдић (Јегда)Јекић (Јека)

Јекнић (Јекна)Јекичић (Јекица)Докић (Дока)Докнић (Докна)

Јевђенија, женска варијанта од Јев­ђеније

Изведеница:Јевђавић (Јевђава)

Јевросимовић (Јевросима, хришћанско наслеђе, потиче из грчког Euphrosynа­ –­ ра­дост,­ весеље, добро расположење (еуфорија). Мајка Краљевић Марка у народним песмама звала се Јевросима)

Изведенице:Евросимовић (Евросима) Јеросимић (Јеросима)Јеврић (Јевра) Јеросимовић (Јеросима)Јеврушић (Јевруша)

Јеленић (Јелена, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког Helené­–­сунчева­свет­лост, Сунчица)

Хелена – старогрчки изговор Елена – новогрчки изговор Јелена – српски изговор (са ј као

протезом)

159

I I I М а т р о н и м и

Изведенице:Јелачић (Јелача)Јеликић (Јелика)Јелић (Јела)Јеличић (Јелица)Јелушић (Јелуша)Јелчић (Јелка)

Јекић (Јека)Јекичић (Јекица)Јекнић (Јекна)Јецић (Јеца)Лелић (Лела)

Јелисавета, библијско име, потиче из старохебрејског Elîseba – Бог­ је­моја­заклетва.

Елизабет – старогрчки изговор Елисавет – новогрчки изговор Јелисавета – српски изговор (са ј као

протезом)Изведенице:Јелисавчић (Јелисавка)Савкић (Савка)Савчић (Савка)

Цајић (Цаја)Цајкић (Цајка)Цајковић (Цајка)

Јеринић (Јерина<Ирина, хришћанско насле­ђе, потиче из грчког Eirênê­ –­ мир, спокојство)

Ирена – старогрчки изговор Ирина – новогрчки изговор Јерина – српски изговор (ј као про­

теза)Изведенице:Јерић (Јера) Јеринкић (Јеринка)

160

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Јефимија, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Euphêmia­ –­ бла­го­пријатна,­узвишена.

Еуфемија – старогрчки изговор Евфимија – новогрчки изговор Јефимија – српски изговор (ј као

про теза) Јефимија је била жена деспота Уг­

ље ше Мрњавчевића.Изведенице:Фемић (Фема) Вемкић (Вемка)Вемић (Вема)

Јованкић (Јованка, женска варијанта од Јован)Изведенице:Јанић (Јана)Јаничић (Јаница)Јанојлић (Јанојла)Јанушић (Јануша)Јањић (Јања)Јањушић (Јањуша)

Јовикић (Јовика)Јојић (Јоја)Јојкић (Јојка)Јокић (Јока)Јокичић (Јокица)

Кандић (Канда<Кандакија, хришћанско на­слеђе, потиче из грчког Kandakia – а то је женска варијанта од Кандиц – Candidus – чист, бео)

Изведеница:Кандушућ (Кандуша)

161

I I I М а т р о н и м и

Катаринић (Катарина < грчки Haikatherinê – хришћанско наслеђе, потиче из гр­чког katheron­–­чистоћа,­чистота,­невиност)

Каталинић (Каталина, варијанта од Катарина)Изведенице:Катавић (Катава) Каткић (Катка)Катић (Ката) Катнић (Катна)Катичић (Катица) Катушић (Катуша)

Ковиљка, домаће народно име, на­стало по цвећу ковиље.

Значење: да буде лепа као цвет.Изведенице:Кованић (Кована)Ковановић (Кована)Ковијанић (Ковијана)Ковинић (Ковина)Ковинчић (Ковинка)Ковић (Кова)

Ковљанић (Ковљана)Ковчић (Ковка)Кикић (Кика)Киклић (Кикла)Кокић (Кока)

Костадинка, женска варијанта од Ко­стадин.

Изведенице:Којкић (Којка) Којнић (Којна)

162

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Косаревић (Косара, старо славеносрпско име.Косарић Изводи се од коса (симбол здрав ља,

лепоте и младости)) Зна чење: да дете буде здраво, лепо

„косато“ (да има бујну косу). Самуи­лова ћерка се звала Косара (Самуило од 976 до 1010 – владао)

Изведенице:Косић (Коса) Косовић (Коса)Коснић (Косна) Красимира, домаће народно име,

сложено од красан и мир. Значење: да негује повољан (красан)

мир.Изведенице:Красић (Краса) Краснић (Красна)Крстанић (Крстана, женска варијанта од Кр­

стан)Крстинић (Крстина, женска варијанта од Кр­

ста)

Крунић (Круна, хришћанско наслеђе. Пре­вод са латинског corona – круна,­ве­нац)

Значење: да побеђује, венац – сим­бол победе.

{

163

I I I М а т р о н и м и

Лазара (женска варијанта од Лазар).Изведеница:Лакушић (Лакуша)

Латинкић (Латинка, етноним узет као личноЛатинковић име. Латинка – житељка­ запад­Латинчић них­крајева, који су били под влашћу

Млечана (уопште католкиња))Лепосавић (Лепосава, аналогијом са другим

дво сложним именима створено је ово име. Сложено је од леп и слава)

Значење: да дете буде лепо и славно.Изведенице:Лепава (Лепава) Леповић (Лепа)Лепић (Лепа) Лепшић (Лепша)

Љубинковић (Љубинка, женска варијанта од Љу­бинко)

Изведенице:

{

Љубиновић (Љубина)Љубић (Љуба)Љубичић (Љубица)

Љубичановић (Љубичан, на­димак Љубичиног сина)

Љуцић (Љуца)

Магдаленић (Магдалена, хришћанско наслеђе, ученица и следбеница Христа, поти­че из грчког Magdalêni. То име је на­стало по граду Магдала (Галилеја), а значи „Рибљи торањ“. Код нас се ова светица празнује као Блага Марија)

164

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Магдалинић (Магдалина)Магденовић (Магдена)Магдић (Магда)Магелинић (Магелина)Маденовић (Мадена)Мадић (Мада)

Мадлић (Мадла)Мајдевић(Мајда–Магда;мејдан– мегдан)Мајденић (Мајда)Мандић (Манда)Мандушић (Мандуша)

Макренић (Макрена, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког makros­–­велики. Од­говарало би нашим именима Велика, Велинка)

Маргитић (Маргита, хришћанско наслеђе, по­тиче из грчког Margaritô, а ово из латинског margarita­–­бисер)

Изведенице:Магић (Мага) Метић (Мета)Маргетић (Маргета) Гретић (Грета)

Маријић (Марија, библијско име, потиче из старо хеб рејског Mirjam. Има неколи­ко претпоставки у вези са значењем:

1. Асирско Miriam – горка, опора (си ријски mirah – горчина);

2. Хебрејски Mariam – узвишена, пр­косна, охола;

3. Староегипатски Miriamne – она ко ју воли бог Амон.

Изведенице:Марић (Мара)Марицановић (Марицан, надимак Маричиног сина)

165

I I I М а т р о н и м и

Маричевић (Марица)Маричић (Марица)

Марулић (Марула)Марушић (Маруша)

Милавић (Милава)Миладић (Милада)Миленић (Милена)Милинић (Милина)Милничић (Милинка)Милић (Мила)

Миличић (Милица)Милкић (Милка)Милновић (Милна)Милојкић (Милојка)Милушић (Милуша)Милчић (Милка)

Маринић (Марина, хришћанско наслеђе, поти­че из латинског marina­–­морска. Код нас је Света великомученица Марина познатија као Огњена Марија)

Мартић (Марта, хришћанско наслеђе, поти­че из си риј ског mara – господарица и преко грчког Martha појавила се као име у хришћанском свету; код Руса Марфа)

Матушић (Матуша, од матеја, женска вари­јанта од Матеј)

Милосавић (Милосава, домаће народно име сложено од мило и слава)

Значење: да буде мила и славна.Изведенице:

Мирјанић (Мирјана, домаће народно име, из­ведено од мир)

Изведенице:Мирић (Мира) Мирјачић (Мирјача)Миркић (Мирка) Мирнић (Мирна)Миричић (Мирица) Мирушић (Мируша)

166

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

надеждић (надежда, старо славеносрпско име, надеждин изведено од нада (надати се)) Значење: да се нада бољем животу.Изведеница:Надић (Нада)наталић (наталија, хришћанско наслеђе, потиче из ла­тинског natalis­–­рођен, родни; dies natalis Christi – дан рођења (Христа). Наталија значи Родна, Рождествена, посвећена Божићу. Код нас не постоји мушка варијанта. Код других народа постоји презиме од ове основе или овог смисла. Код Шпанаца Надал (Рафаел), код Италијана Надалини. Руси имају презиме Рождественски (Рожде­ство – Божић). Жена краља Милана Обреновића и мајка Александра Обреновића се звала Наталија)Изведенице:Натић (Ната)Нанић (Нана)Нанковић (Нанка)

Нанушевић (Нануша)Нацић (Наца)Талић (Талија)

невенић (невена, домаће народно име. Име цвећа невен узето за лично име)

Изведенице:Навенкић (Невенка) Ненин (Нена)Невић (Нева) Ненић (Нена) недељка, варијанта мушког имена Не­

дељко­ (од недеља – Дан Господњи), у грчком Kyriakа, у латинском Dominikа.

Изведенице:Недин (Неда) Недовић (Неда)Недић (Неда)

167

I I I М а т р о н и м и

наранџић (наранџа, домаће народно име. Име пло да воћа наранџе узето за лично име)

Изведенице:Наранђић (Наранђа) – варијанта од НаранџаНаранчић (Наранча) – варијанта од НаранџаНеранџић (Неранџа)Нерић (Нера)Ојданић (Ојдана, народни женски надимак

нејасног, не објашњеног значења. Уме­сто објашњења Вук је дао сти хове:

„Ој­девојко­Ојдана Не­мећи­се­ногама Није­јорган­поњава Веће­моја­долама.“

Оливерић (Оливера, женска варијанта од Оли­вер. Име је постало познато из прича о Карлу Велику. Оливер је изведен од оliva – маслина и fero – носим (Olivfer – носилац маслине – миро­творац). Ћерка Кнеза Лазара удата за Бајазита се звала Оливера)

Параскевић (Параскева, хришћанско наслеђе. Потиче из грчког Paraskeuê­–­значи­приправан,­спреман­уочи­празника,­дана­одмора, а то је у почетку била субота. Значи дан пред суботу (код нас петак). Ту светицу код нас зову Петка. То име се надевало девојчици ко ја је рођена у петак)

168

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Парић (Пара)Пасић (Паса)Патић (Пата)Парушић (Паруша)

Кевић (Кева)Кевкић (Кевка)Кевчић (Кевка)Кекић (Кека)

Пелагић (Пелагија, хришћанско наслеђе. Преподобна Пелагија – светица. Име потиче из грчког pelagos­ –­ морска. Пелагија значи исто што и Марина.

Ово презиме је имао Васа Пелагић, народни учитељ и просветитељ)

Пеладић (Пелада, варијанта од Пелагија г → д)Изведенице:Пелић (Пела) Пеличић (Пелица)

Петканић (Петкана, потиче од Петка, хри­шћан ска светитељка. Наш превод грчког имена Параскева)

Петрија, женска варијанта од Петар.Изведенице:Перкић (Перка) Петричић (Петрица)Перушић (Перуша) Петрушић (Петруша)

Правдић (Правда, домаће народно име. По угле­ду на латинску Јустину (француску Жистен и енглеску Џастин), ми имамо Правду. Прво женско дете које је „по­нело“ то име била је сестра Слободана

169

I I I М а т р о н и м и

Јовановић нашег угледног правника, а он је први добио име Слободан)

Проданић (Продана, домаће, заштитно име. Детету су давали то име да заварају зле силе. Дете није код куће, ако је „продано“. Продавано је обично не­коме ко је успешно одгајио своју децу и кога су зли дуси заобишли)

Изведенице:Продић (Прода) Прошић (Проша)

Радмила, домаће народно име, сло­жено од рад и мио.

Значење: да буде радосно и мило.Изведенице:Радачић (Радача)Радикић (Радика)Радинић (Радина)Радиновић (Радина)Раднић (Радна)

Радновић (Радна)Радушевић (Радуша)Рајнић (Рајна)Рајновић (Рајна)Радојчић (Радојка)

Ризнић (Ризна<Риза, потиче из грчког Хри­зос (chriysos – злато)

Роксана, хришћанско наслеђе, поти че из грчког Rhôxanê (латински Ro xa ne), а изворно је из персијског Rou­shäni­–­светлост,­зора,­освит. Тако се звала жена Александра Македонског.

Роксандра је укрштено име од Рок­сана и Александар.

170

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Изведенице:Роксић (Рокса) Росић (Роса)Роксандић (Роксанда) Роскић (Роска)Росандић (Росанда) Роснић (Росна)Ружић (Ружа, женско народно име. Име

цве та ружа­узето за лично име)Изведенице:Ружановић (Ружана) Ружичић (Ружица)Ружевић (Ружа) Ружојчић (Ружојка)

Рожић (Рожа, варијанта од Ружа)Розић (Роза, варијанта од Ружа)Савкић (Савка, женска варијанта од Сава)СавчићСарић (Сара, библијско име, потиче из

старохебрејског sârâ­ –­ највиша,­ ис­такнута,­чувена. Црквено тумачење: књегиња, принцеза, госпођа)

Изведенице:Саревић (Сара) Саркић (Сарка)Сарјанић (Сарјана)

Славнић (Славна, женско народно име, ва­ријанта од Славко,­Славољуб)

Селенић (Селена, потиче из грчког Selênê­–­ме­сец, латински Luna – богиња месеца)

Изведеница:Селић (Села)

{

171

I I I М а т р о н и м и

Симкић (Симка, женска варијанта од Сима,­Симеон)

Синђић (Синђа, женска варијанта од Син­ђел)

Смиљанић (Смиљана, домаће народно име. Име цвета смиљан узето за лично име)

Изведенице:Смиљић (Смиља) Цмиљанић (Цмиљана)Смиљкић (Смиљка) Цмиљић (Цмиља)

Смолнић (Смолна, домаће народно име, изве­дено од смола)

Софић (Софија, хришћанско наслеђе, поти­че из грчког Sophiа­–­мудрост)

Изведенице:Софијанић (Софијана)Софић (Софа)Софовић (Софа)Сокић (Сока)Сокнић (Сокна)Соклић (Сокла)Сојић (Соја)

Сојкић (Сојка)Сојичић (Сојица)Сојчић (Сојка)Сосић (Соса)Соскић (Соска)Зојић (Зоја<Соја)

Станисавић (Станислава, женска варијанта од Станислав)

Изведенице:Стакић (Стака)Станачић (Станача)Станикић (Станика)

Станић (Стана)Станичић (Станица, Станика)Станкић (Станка)

172

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Станојчић (Станојка)Цајић (Цаја)Цајкић (Цајка)Цалић (Цала)

Цанић (Цана)Цанкић (Цанка)Цановић (Цана)

Стојанкић (Стојанка, женска варијанта од Сто­јан)

Изведенице:Стојић (Стоја) Стојкић (Стојка)Стојичевић (Стојица) Стојнић (Стојна)Стојичић (Стојица)

Тијанић (Тијана <Тихана, домаће народно име, изведено од тих­>­тиј)

Значење: да буде мирно, спокојно.Тодорић (Тодора, женска варијанта од Тодор)Изведеница:Тодић (Тода)

Томчић (Томка, женска варијанта од Тома)Ћеранић (Ћерана, домаће народно име, изво­

ди се од ћер<кћер)Изведенице:Ћерић (Ћера) Ћерковић (Ћерка)Ћубић (Ћуба, домаће народно име. Изводи

се од ћуба, у значењу „бујан­део­косе­на­врх­главе“. Та именица је узета за лично име)

Убавкић (Убавка, домаће народно име. Изво­ди се од убав у значењу леп, драже­стан)

173

I I I М а т р о н и м и

Изведеница:Убавић (Убава)

Улић (Ула<Јула, Јулијана)Цветић (Цвета, домаће народно име, изводи

се од цвет)Цвијетић (Цвијета, варијанта од Цвета)Цвитић (Цвита, варијанта од Цвета)Изведенице:Цвекић (Цвека)Цветнић (Цветна)Презимена­настала­од­изведеница:Цетић (Цета<Светлана)Цетковић (Цетка<Цета<

Светлана)Цетушић (Цетуша<Цета<

Светлана)Цецић (Цеца<Светлана)

Цикић (Цика<Смиља, Цмиља)

Цојић (Цоја<Станојка)Цојкић

(Цојка<Цоја<Станојка)Цокић (Цока<Станојка)

чарнић (чарна, женска варијанта од Чарноје)

175

I V Л И ч н А И М Е н А У Ф У н К Ц И Ј И П Р Е З И М Е н А

Мушка лична имена у функцији презимена:Аврам, Адам, Бањац (Бањо<Бранимир), Бокан (Бо­ка<Бо жидар), Борак, Борота, Брењо (Обрен), Вален­та (Ва лентин=Здравко), Винко, Вујаклија, Вулета, Гашпар, Го да (Годимир), Давид, Данчуо, Ђуричко, Жанко (Јован), За фир, Захар, Исак, Јагушт (Аугуст), Јордан, Клеменц (Кли мент), Козма, Којо, Ловрета, Лујо (Лука), Луња (Ми лун), Макар, Матош, нико­лиш, Његомир, Његош, Пр ља (Прле<Првослав), Пут­ник, Радочај, Ра шуо, Субота, Танко (Атанасије), То­маш, Ћемо (Ће мал<Кемал), Ћипико (Ћипо<Кипријан), Фаби јан, Фира (Зафир), Шавала (Савле), Шандор (Александар), Штефља (Штефан).

Мушка лична имена аугментативи у функцији презимена:

Бенчина (Бенко<Бенедикт­Благословени), Блажи на (Бла­жо), Веселина (Веселин), Вучина (Вук), Година (Го до<Го­до мир), Да утина (Даут=Давид), Гојшина (Гојша<Гојко), Ја ко вина (Ја ков), Јозина (Јозо<Јосиф), Космина (Ко­сма>Куз ман), Криштина (Кристо<Кри сти јан), Кулина (Ку ла<Ко ла<Ни кола), Лукетина (Лука), Лукина (Лука), Љу бо тина (Љу бо та), николина (Никола), Павлина (Пав­

176

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ле), Перу ши на (Перуш), Прлина (Прле<Првослав), Фра­нета (Фра не<Франк), чалина (Чале<Часлав).

Женска лична имена у функцији презимена:Братуша, Берта, Вида, Војка, Глогиња, Грозда, До ­брила, Докна, Зорица, Јања, Јелача, Кандија (Кан да­кија), Каталина (Катарина), Катица, Ковина, Лабуда, Лепава, Магда, Мара, Маргета, Маргит, Милина, Радача, Ру жи ца, Селена, Слобода.

***Нека лична имена подсећају на презимена, али нису

презимена. Батрић (Батро), Богић, Бутић (Бута<Буда), Велић, Владић, Вукић, Вулић, Вућић, Вучић, Драгић, Јанкић, Јовић, Крстић, Лакић (Ла зар), Маркић, Матић, Милић, Митрић, Никић, Но вић, Обренић, Павић, При­бић, Радић, Ракић, Рачић, Савић, Светић, Симић, Станић, Стојић, Тодорић, Томић.

Ова лична имена нашла су се међу презименима јер она по свом облику (наставку) личе на презимена иако то нису. Читаоцу се скреће пажња да наставак ић не оз­начава увек презиме, већ може да означава и деминутив неког имена.

177

V П Р Е З И М Е н А С А н Е Т И П И ч н И М н А С Т А В К О М

нека херцеговачка презимена која се завршавају на о:

Вего (румунски veghe – стражар<латински vigilia – стража, будност; вего би могло да значи стражар, чувар, пастир), Гагро (црв, тврдица), Глибо (глиб), Гњато (Игњат), Грашо (Градимир, грах), Грго (Гргур), Гребо (гребати), Ђого (коњ ђогат), Ждеро (ждерати­халапљиво јести), Злојо (не добронамеран, са злом мишљу), Југо (југ), Кешо (стар кеља), Кљако (кљаст, сакат), Кнего (хипокористик од Кнез), Кресо, Крезо (крезав, без зуба), Крпо (крпити), Лешо (Леш, албан­ски од Александар), Лозо (лоза), Њего (Његомир), ного (ногат, кракат), Рундо (рундав, космат), Скоко (ускок), Сломо (сломити), Сопо (који има астму, сипњу), Соро (сорити – котрљати се и при том правити буку), Спре­мо (који спрема, склања – еуфемизам за краде; од Спре­мо је изведено презиме Премић и Премовић, Спремо и Дизало, то су имена лопова у народним пословица­ма), Стего (стегнути), Ћосо (ћосав), Церо (цер), чворо (чвор), чоло (чолак – без руке), Шве љо (који шевеља, врда), Шево (шеваст­хром), Ше го (шаљивчина), Шко­ро (набораног лица), Шпињо (раз метљивац).

178

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

нека херцеговачка презимена која се завршавају на љ:

Антељ (Антон), Васиљ (Василије), Врцељ (врц(к)ати), Гризељ (гристи), Гудељ (гудети), Гутаљ (гута­из раслина на телу), Драгељ (Драго), Дубељ (дуб – храст), Јурељ (Јуре – Ђурђе), Кешељ (1. кеша – старац; кешаст=старачког изгледа, блед, пепељаст. 2. ке шење­кесити се, кези­ти се, церити се), Михаљ (Ми хајло), Мркаљ (коњ мрке боје), Муцаљ (муцати), Пешаљ (Пеша<Петар), Пецељ (Пеца<Петар), Пе шељ (Пеша<Петар), Пржуљ (пржи­ти), Првуљ (први, Првул), Радаљ (Раде), Ракуљ (Рака), Ренчељ (Рен ча<Рено<Озрен) Смијуљ (смејати се), Тољ (варијанта од Тохољ), Тохољ (Тофил<Теофил), Туркуљ (Турчин), Шевељ (шеваст­хром), Шепељ (шепав), Шешељ (оспичав, богињавог лица; шеше – богиње, оспи­це), Штефељ (Штефан).

нека војвођанска презимена:То су углавном поименичени присвојни придеви

изведени од личних имена.Адамов, Бецин (Беца<Берислав), Бранков, Васин, Вујичин, Гајин, Глигорин, Грујин, Дујин, Ђурин, Ђуричин, Ђуров, Захаријев, Жарков, Ивин, Илијин, Јешин, Јованов, Јовин, Кисин, Којичин, Лазаров, Ла­ушин, Лукин, Љубојев, Максимов, Миланов, Милин, Мојсин, ненадов, никин, николин, николов, не­сторов, нешков, Обрадов, Огњенов, Павлов, Пајчин (Пајча<Паја<Павле), Пејин, Петров, Попов, Пујин,

179

V П р е з и м е н а с а н е т и п и ч н и м н а с т а в к о м

Путанов (Путан<Пута<Путник), Путин (Пута<Путник; Нико Путин се звао дечак који је заједно са Доситејем Обрадовићем отишао у манастир Хопово. Заједничка име ница путник узета је као лично име Путник, а да­нас је то само презиме.), Радин, Ракин, Ралев, Рељин (Реља<Хреља), Ристин, Савин, Савичин, Симин, Сте­ванчев, Стојин, Стојков, Пашин, Томин, Тошин, Ћи рилов, Цветков, чуданов, Шандоров (Шандор, мађарски Александар).

нека приморска презимена која се завршавају на с:

Банас (Бане<Бранимир), Барас (Барто ло меј=Вар то­ломеј), Батас (Бата<Бра то љуб), Бенас (Бенедикт­бла­гословен), Борас, Бујас, Верас (Оливер), Видас, Витас, Вукас, Галас, Грбас, Дадас (Дадо<Данило), Ђурас, Јакас, Јурас, Карас (Кара<Карл), Кобас (Јакоб), Ко ­џас (Коџа<Константин), Латас (Лато<Влат<Влад), Лу­кас (Лука), Лулац (Лула<Лука), Љу бас, Марас, Матес, Ма тијас, Микас, Милас, Павас, Петрас, Равас (Ра­фај ло), Радас, Раос (Рахос<Рахо<Рафо<Рафајло; ф=х (То хољ<Тофил) Хабјан<Фаб(и)јан, ауспух<ауспуф (Aus­puff); Рауш је варијанта од Раос (о→у, с→ш)),Томас.

Презимена са наставком ац:Наставак се додаје на присвојни придев изведен од

имена (Ђуринац), на име (Божидарац) или на придев (Лисавац, лисав – ћелав).

180

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Адамац, Батовац (Бата<Братољуб) Богојевац, Бо го­савац, Будровац (Будро<Будимир), Бутровац (Бут­ро<Бу дро<Будимир), Германац (Герман), Гвозденац, Дивац (Див, старо српско име из предхришћанског пери­ода), Драгачевац (Драгач), Драгосавац, Глушац (Глух), Гођевац (Гође<Годе<Годомир), Игњац (Игња<Иг њат), Јак ше вац (Јакша<Јаков), Комљенац (Ком љен), Ку со ­вац (кус=кратак, мали), Лисовац (лис­ћелав), Луто вац (Лу то<Милутин), Маријанац (Маријан), Матијац, Ми­лосавац, Михаљинац, Радосавац, Рајинац, Ракинац (Радосав), Ракоњац (Ракоња<Радован), Стајковац (Стај­ко), Таковац (Тако<Танасије<Атанасије), Тасовац (Та­со<Танасије<Атанасије), Тисовац (Тиса<Светислав), Три фу нац (Трифун), Филиповац (Филип), хрељац (Хре ља), хрњац (Хрњав – са расеченом усном), Шај ти ­нац (Шај та<Сајта<Саја<Исаија), Шиповац (Ши по<Си­по<Јо сип), Шутановац (Шутан<шут – без рогова).

Презимена са наставком аћ:Суфикс аћ је редуковани грчки суфикс akis који је ка­

рактеристичан за грчка лична имена, а данас и за прези­мена (Teodorakis и Petrakis). Крајње is је отпало јер то не одговара нашем језичком моделу, а остатак ак је претрпео трансформацију; крајњи глас к је умекшан и прешао је у ћ (упореди Кирило­Ћирило, Никифор­Нићифор). Код нас су то прво била лична имена (код С. Сремца: Манулаћ, Гмитраћ; Јоргаћ, други муж Чучук Стане) и надимци

181

V П р е з и м е н а с а н е т и п и ч н и м н а с т а в к о м

(Маслаћ, Тарлаћ, Кецаћ, Бурсаћ). Данас углавном постоје презимена са овим наставком.Балаћ (Балтазар, Братислав), Бараћ (Бартоломеј, Бра ти ­слав), Бенаћ (Бенедикт), Беслаћ (Беслема – турци зам, из ржавати, хранити, опскрбити некога), Бурсаћ (нади­мак – бурса, џак), Кељаћ (Кеља<Маркеља), Космаћ (Ко сма>Козма>Кузман), Мартаћ (Марта), Маслаћ (на­ди мак – масло), Микаћ (Мика<Михајило), Милаћ (Ми­ли воје), ни каћ (Никола), Тарлаћ (надимак – тарлабука­ти, правити галаму).

Нека лична имена са наставком аћ су образовала пре­зимена са наставком евић. То су Белаћевић, Јоргаћевић, Станаћевић и Милаћевић.

Презимена са наставком ја:Та презимена су била надимци који су касније по­

стали презимена. Многи од њих су добили наставак ић (Крстаја > Крстајић).Бороја (Борисав), Булаја (Була < Будимир), Велија (Велибор), Вујаклија (Вујак + ли – суфикс за грађење присвојних придева у турском језику), Вукоја (Вук), Де­раја (дерати, цепати), Драгија (Драгољуб), Ђенадија (Генадије), Ђулаја (Ђуле<Ђурђе), Зораја (Зоран), За ха­рија (Захар), Зираја (зирав=зрикав), Карталија (картал – орао), Ковр лија (коврџаст), Кресоја (кресати), Котлаја (котлар), Ку батлија (Кубат < Куба < Јакуб), Крндија (крн, окр њен), Леваја (леворук), Лужија (лужан – пепељаст), Љу боја (Љубомир), Матаја (Мате < Матија), Пекија

182

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

(Пека < Петар), Перендија (Перенда < Петар), Пурлија (Пуро), Радоја (Радо < Радован), Рапаја (Рапа < Рафа < Рафајло), Сурчулија (Сурчул<Сурча<Суртча<Сурдча; сурд – румунски глув), Туралија (тура – грб, кру­на, повеља (турцизам) + суфикс ли), Ћораја (ћорав), Ћупурдија (ћупурда­аугментатив од ћуп), чалија (Чале < Часлав), чигоја (чигов – чији, чеговић), Џуџелија (џуџа – човек малог раста), Шавија (Шавле < Савле), Шешлија (шеш – турцизам, значи шест, ли – наста­вак за образовање придева у турском језику, и српски наставак ја; значи исто што и Шестић (Шеста је човек са шест прстију)), Шолаја (Шоле < Шоко < шокац), Шулаја (Шуле < Шуја < шувак – леворук), Шутија (шут – без рогова).

Презимена са наставком ца:То су углавном деминутиви личних имена или изве­

денице од глаголске или придевске основе.Аралица ((х)арати), Бајалица (бајати), Батица (Бата), Браница (Брана), Веселица (веселити се), Властелица (властелин), Вукмирица (Вукмир), Гаталица (гатати), Глушица (глух), Говедарица (говедар), Грујица (Груја), Дебелица (дебео), Јовица (Јово < Јован), Касалица (касати), Лалица (Лала < Лазар), Летица (летети, бити ветропираст, лакомислен), Лутвица (Лутво<Лутфија – доброћудни), Мазалица (мазати), Маленица (Мален), Маркица (Марко), Мастилица (мастити – бојити), Ми јаљица (Мијаљ), Микулица (Микула), Мими­

183

V П р е з и м е н а с а н е т и п и ч н и м н а с т а в к о м

ца (Ми ма<Милорад, Милосав), Мучалица (мучати, ћутати), ни кица (Нико < Никола), Павлица (Павле), Петрица (Пе тар), Пјевалица (пјевати), Пралица (пра­ти), Путица (Пу та<Путник; апелатив путник узет је као лично име а да нас се употребљава као презиме), Радуљица (Радуљ), Рајица (Раја < Радован), Рено­вица (Рено<Озрен), Ристица (Риста), Савица (Сава), Свјетлица (свјетлити), Славица (Слава), Тодорица (Тодор), Ћирица (Ћирило), Ћопица (ћопо < ћопав), хрњица (хрњав – са расеченом усном), Шкиљајица (шкиљити – жмирити, гледати полузатворених очију).

Презимена са наставком ша:Вратуша (врат), Гаћеша (гаће­хлаче­панталоне), Гр­му ша (грмети, сувише гласно говорити), Гутеша (гу­та­из раслина на телу), Маслеша (масло), Мугоша (му­гати=халапљиво, похлепно јести), Платиша (платити), Пргеша (прга­семе од сирка), Цимеша (цима­бубуљица).

Цима је реч из далматског језика (латински је cyma) и значи изданак, клица, врежа, пера код лука, а може да значи и чвор у дрвету. Позната је син тагма „кромпиро­ва цима“. То су окца, будуће клице на кори кромпира. Човек који је имао акне на лицу и лице му је подсећало на кромпирову кору са окцима добио је надимак Циме­ша, а касније је то постало презиме. Од цима је настала и реч чиба (ц=ч, као црвен­чрвен, бацити­бачити; м=б, као Јаком­Јакоб (презиме Јакомовски). Облик чибуљица је настао по аналогији са бубуљица. Бубуљица је деми­

184

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

нутив од бубуљ, што значи облутак, ситни, заобљени камичак поред реке. Округле акне су подсећале на мале округле каменчиће, на ситном песку поред реке и тако су добиле своје име. Цицерон је имао акне које су биле као зрно леблебије и по њима је добио надимак (леблебија, наут, на латинском се зове cicer arietinum), Чокеша (Чок<чоек<чојек<човек).

185

V I н А Д И М Ц И

ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД нАДИМАКА

„Надимак­је­просто­афоризам­у­једној­речи.“

(Стојан­Поповић)

Надимци нису само порука о човеку, они су и по­рука и поруга. Некада боље идентификују човека него име и презиме. Ти надимци су били доминантнији, опстали су и од њих су настала многа презимена. У данашње време надимци не прелазе више у презимена, али их људи још увек имају. Најчешће надимак (који идентификује човека) је по занимању или по физичком изгледу. Благоје Казанџија („Све ће то народ позлати­ти“) или Пера Зелембаћ („Први пут с оцем на јутрење“).

Вука Караџића су звали Роми Вук (ром<хром). Вла­дарске титуле су често биле инспирација за надимке, односно презимена. То не значи да су преци носили владарске титуле. Дете које је краљевски даривано на крштењу а и касније обасипано поклонима добило је надимак Краљ. За Зимоње се прича да су добили пре­зиме по волу из своје штале. Заиста су чудни мотиви и начини за добијање надимака. Можда је наш предак имао дубок, јак глас, „грмео“ као лубарда (топ), па га људи прозваше Лубардом, или је био безначајан као

186

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

трунка па су га прозвали Поздером или Поздерцом (по­здер – трунчице које отпадају приликом обраде лана или конопље). Надимци се дају некоме по нечему необич­ном, несвакидашњем, што штрчи од уобичајене појаве. У Босни, нико неће добити надимак Босанац, јер се то Босанац односи на сву популацију. Нико неће добити надимак по десној руци, јер се скоро сви ми служимо десном, али неко ко се служи искључиво левом руком, добиће надимак Левак, Левачић, Шувак, Шуја, Шујица. Брња, Брњац, Брњач је коњ са белом мрљом, пегом на носу. То је нормални украс на коњу, и нико се томе не чуди, али ако коњ има црну мрљу, то је већ куриози­тет. Такав коњ је „заштитни знак“ неког домаћинства, неке породице. Оваквог коња зову Црнобрња; он је доминантнији, особенији него његови власници и посте­пено су власници добијали тај надимак који је касније постао презиме (види Ђого, Зимоња, Мркаљ).

У сточарским крајевима Власи, чобани (мушкарци), имали су своју „униформу“: шубару и кожух од овчјег крзна (blană на румунском крзно). Томе се нико није чудио, али ако је жена била тако одевена, то је скрета­ло пажњу, изазивало подсмех и њу су звали Блануша. Касније је то постало презиме.

Много људи су познатији по својим надимцима него по својим именима и презименима. Римског политича­ра, говорника, Марка Тулија познају само врсни исто­ричари али његов надимак Цицерон знају сви основци. Наш композитор Стеван Стојановић није познат широј

187

V I Н а д и м ц и

јавности без свог надимка Мокрањац (рођен у Мокрању код Неготина).

Надимци одражавају и социјални статус. Шуша је коза без рогова, али тако зову и неког маргиналца без физичке и економске снаге. Масловара је надимак имућног човека који свој обед вари на маслу а не на води. Метикош мора да помете кош (амбар где се чува жито) да би сакупио довољно жита за свој хлеб (сиро­машак). Надимци могу бити по биљкама и животињама. Ако је неко добио надимак Зец, то значи да је брз или можда плашљив. Нежељено дете бачено у коприве су прозвали Копривица а његови потомци узеше то за своје презиме. Од турског зулума мајка сина сакрила у шупаљ дуб (храст). Тако настадоше Дубељи. Кољибабић није заклао своју бабу, већ је „посјекао на мегдану“ младог, голобрадог Турчина. Прозваше га Кољибаба, а његове потомке Кољибабићи. За породицу Саџак из Херцегови­не се прича да је њихов предак био телесно дефектан, ишао погнут и у ходу се ослањао на руку. Тај положај тела асоцирао је на саџак (троножац – сталак на који се ставља казан, а испод саџака је ложена ватра). Сироти човек је добио надимак Саџак, а потомцима то остаде као презиме. Немачко презиме Драјфус (Dreifuss) значи то исто. Ако се неко доселио из Босне, њега прозваше Босанац. Швабе и Мађари не морају бити по национал­ности Немци и Мађари, већ неко ко је дошао са аустро­угарске границе. То исто важи и за Арнауте. Талијани (нису Италијани) су надимак добили а потом и прези­

188

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ме по пушки „талијанки“, која је припадала Италијану, скелеџији, а после његове смрти дошла у посед њиховог претка („Политика“, 5 јули 2009. године).

Породицу којој је летина пропала „на дажду“ (на киши) прозвали су Надаждин и то постаде презиме по­томака. Има и морбидних надимака односно презиме­на. Оцокоља, Оцокољић (онај који коље оца) и Синобад (онај који боде, пробада сина).

Нажалост за већину презимена надимачког типа нема анегдота, предања, прича, објашњења. Ономасти­чари тврде да се легенде не поклапају увек са лингви­стичком истином.

У даљем тексту биће набројана презимена настала по надимцима (занимања, физичке, менталне особине, титуле, биљке, животиње, …).

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД нАЗИВА ЗАнАТЛИЈА И ДРУГИх ЗАнИМАЊА

Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна)

Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга)

Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни рибар)

Баруџија (баруџија, турцизам – човек који израђује и продаје барут)

Бербер, Берберовић, Берберски (берберин – брица)Бировљевић (биров­судија, мађарски biro)

189

V I Н а д и м ц и

Брдар, Брдаревић, Брдарић (брдар – израђује брдâ – делове ткачког разбоја)

Бузуровић (бузур – бозаџија)Бостанџић (бостанџија, турцизам – човек који узгаја и

продаје бостан)Ваљаревић (ваљар – човек који ваља, пресује сукно)Варагић (варага, мађарски – човек који обрађује, струже

кожу)Воденичар, Воденичаревић (воденичар – меље брашно у

воденици)Возаревић (возар – управља колима, фијакером)Воларевић, Воларић (волар – пастир за волове, чувар волова)Врачар, Врачарац, Врачаревић (врач(ар) – који лечи)Говедаревић (говедар – чува говеда)Гомбар (гомбар – прави гомбе, дугмад; гомб, мађарски – дугме)Даскаловић (даскал, грчки – учитељ)Доганџић (доганџија, турцизам – ловац са соколом, соколар)Дрндар, Дрндаревић, Дрндарски (дрндар – обрађивач вуне)Думенџија (думенџија, турцизам – кормилар, крманош)Дунђер, Дунђерић, Дунђерски (дунђер, турцизам – зидар,

тесар)Егедушевић (егедуш<хегедуш, мађарски – виолиниста)Екмеџић (екмеџија, турцизам – пекар)Ећимовић (ећим < хећим, турцизам – лекар, травар)Житаревић (житар – трговац житом)Зидаревић, Зидарић (зидар)Златар, Златаревић, Златарић (златар)Ибрајтер (ибрајтер < Überreiter, немачки – цариник, пандур)Кадија, Кадијевић, Кадић (кадија, турцизам – судија)Калајџић (калајџија, турцизам – који превлачи калајем

унутрашњост казана)

190

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Калафатовић (калафат, турцизам – који катранише лађе)Калчић (калец < ткалец – ткач; т се изгубило на почетку речи)Каназир (каназир – управитељ хана, кан – хан што значи

свратиште, преноћиште и назир –управитељ, надзиратељ)Капиџић (капиџија, турцизам – чувар капије)Касапић (касап(ин), турцизам – месар)Катранџић (катранџија, турцизам – који производи и продаје

катран)Кафеџић (кафеџија – власник кафане)Кириџија, Кириџић (кириџија, турцизам – који за новац

преноси туђу робу на коњима или колима)Клинчаревић, Клинчарски (клинчар – који производи и

продаје клинце, ексере)Кованџић (кованџија, турцизам – пчелар)Ковач, Ковачевић, Ковачић (ковач)Козар, Козаревић (козар – пастир кôза)Колар, Коларевић (колар – израђује кола)Колачар, Колачаревић (колачар – израђује и продаје колаче)Колесар, Колесаровић (колесар – колар)Конатар, Конатаревић (конатар – израђује конате; коната­

крчаг, земљани суд за воду)Кончар, Кончаревић (кончар – израђује конце)Колунџија, Колунџић, Кујунџија, Кујунџић, Кулунџић (ку­

јунџија – израђује и продаје коване предмете, накит, оружје)Крајач, Крајачевић, Крајачић (крајач=кројач; о→а)Лађаревић, Лађарски (лађар – који живи и ради на лађи)Лончар, Лончаревић, Лончарић (лончар – израђује

земљане лонце)Мајсторовић (мајстор<латински magister – учитељ, настој­

ник, власник занатске радње)Маслаћ (маслаћ – произвођач и продавац масла)

191

V I Н а д и м ц и

Меанџић (меанџија<механџија, турцизам – власник механе)Медиговић (медиг < медик – травар, ранар)Месар, Месаревић, Месарић (месар)Мимара (Мимар<неимар, турцизам)Млинар, Млинаревић, Млинарић (млинар)Мештровић (мештар – мајстор)Мутавџић, Мутапџић, Мутафџић (мутапџија – израђује

му тапе, тј. покриваче од кострети; кострет је козја длака)неимаревић, неимаровић (неимар, турцизам – градитељ,

архитекта)Овчар, Овчаревић, Овчарић (овчар – чувар оваца)Пиваревић, Пиварић, Пиварски (пивар – прави пиво)Пинтар, Пинтарић, Пинтер, Пинтерић (пинтер, немачки –

бачвар, качар)Пољарац, Пољаревић (пољар – чувар пôља)Прица (тужилац – ради се о обичајном праву, а не о држав­

ном суду)Пудар, Пударевић, Пударић (пудар – чувар винограда)Пуцар, Пуцаревић (пуцар – дрндар – тресач – обрађује вуну)Пушкар, Пушкарић (пушкар – израђује пушке)Рауш, Раушевић (рауш – маказар – орезивач винограда)Рибар, Рибаревић, Рибарић (рибар)Сабљар, Сабљаревић (сабљар – израђује сабље)Самарџија, Самарџић (самарџија – израђује самаре – дрве­

на седла)Сарач, Сарачевић (сарач, турцизам – израђује од коже коњ­

ску опрему)Свилар, Свиларевић (свилар ткâ и продаје свилу)Свирац, Свирчевић (свирац – свирач)Седлар, Седларевић (седлар)Скленар (скленар – стаклар)

192

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Скоблар (скоблар – израђује скобе – споне, стеге, спојке)Столаров (столар)Ступар (ступар – израђује ступе, аване)Стругар (остругар, израђује оструге, то јест, мамузе)Сувајџић (сувајџија – власник суваче, тј. млина који покреће

коњ.“Пуца му срце (за ким или за чим) као кобили за сува­чом“ – народна изрека)

Табак, Табаковић (табак, турцизам – кожар)Телаловић (телал, турцизам – 1. добошар; 2. старетинар)Терзић (терзија, турцизам – кројач, шнајдер)Тинтар, Тинтеровић, Тинтор (тинтор, италијански – бојаџија)Типсаревић (типсар < стипсар – израђивач стипсе)Тишљер, Тишљерић (тишљер, немачки – столар)Ткалац, Ткалчић, Ткач (ткач – ткалац)Трговчић (трговац)Тресачевић (тресач – пуцар – дрндар)Туфегџић, Туфекџић (туфегџија, туфекџија, турцизам –

израђује пушке; туфек – пушка)Ћатић, Ћатовић (ћата<ћатиб, турцизам – писар)Ћурчић (ћурчија, турцизам – израђује ћурке; ћурак – кожух)Ужар, Ужаревић (ужар – израђује ужад, конопце)Фурунџић (фурунџија – израђује фуруне, пећи)Цревар (цревар<цревљар – који израђује цревља (ципе­

ле). Осим опанака, Срби су носили и цревља, та реч је замењена мађарском речју ципела. И цревљар и цревља су у нашем језику архаизми, више се не употребљавају)

чанаџија (чанаџија – израђује чанке – дрвене зделе)чанчар, чанчаревић (чанчар – израђује чанчиће – мале чанке)чешљар, чешљаревић (чешљар – израђује чешљеве)чикош (чикош, мађарски – коњар, коњушар)чохаџић (чохаџија – израђује чоху (филц))

193

V I Н а д и м ц и

Џелебџић (џелебџија – трговац стоком)Шегрт (шегрт – помоћник код мајстора)Шербеџија (шербеџија – израђује и продаје шербе)Шнајдер (шнајдер, немачки – кројач)Шостарић, Шостер (шостар, шостер – варијанта од шустер)Шоштар, Шоштарић (шоштар – варијанта од шустер)Шумар, Шумарац, Шумаревић (шумар)Шустер (шустер, немачки – обућар)

И код других народа постоје презимена која значе занимање. Код Енглеза и Американаца: Тејлор (кројач), Сеј лор (морепловац), Слотер (касапин), Шепард (овчар, чу вар оваца), Кук (кувар), Смит (ковач), Карпентер (др­во деља).

Код Немаца: Кох (кувар), Фишер (рибар), Шмит (ко­вач), Бекенбауер (чанаџија, зделар), Фасбиндер (бачвар).

Код Украјинаца: Бондарчук (бачвар), Кузњец (ковач), Мељник (млинар).

Код Мађара: Варга (обућар), Кертес (баштован), Ка­дар (бачвар).

ПРЕЗИМЕнА ОД нАДИМАКА КОЈИ СУ ЗнАчИЛИ нЕКИ ТЕЛЕСнИ нЕДОСТАТАК ИЛИ

ТЕЛЕСнУ ОСОБИнУ

Абрашевић (абраш, турцизам – пегав, шарен; Стојан Аб раш, саборац Хајдук Вељка. Коста Абрашевић, песник со ци­јалиста)

Аризановић (ариза, турцизам – дефект, мана)

194

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Бакочевић (бакоч – који има очи као бик, бак + оч(и))Балабан, Балабановић (балабан, турцизам – крупан, незгра­

пан човек)Баљак (баљав – човек црне главе)Безбрадица (човек без браде)Белобрк (човек белих бркова)Биџић (биџа, турцизам – мали, неугледан човек, човечуљак)Богавац (богав – чворноват, отекао; богава рука – рука са

квргавим зглобовима; богав штап – штап са чворовима; богавица – реума, костобоља)

Бркић, Брковић (бркат – који има упадљиве бркове)Бурмазовић (бурмаз, албански – велик човек)Врљевац, Врљић (врљав – разрок)Гал, Галић, Галовић (гал – црн, црномањаст)Глуваков, Глуваковић, Глувачевић, Глувић, Глувичић

(глувак, глув<глух)Глушевић, Глушић, Глушчевић (глуша, глушац – глув<глух

човек)Гобељић (Гобеља – надимак човека који гобеља, тетура се, не­

сигурно хода, У западним крајевим нашег језичког простора синоним за гобељати је гавељати – отуд презиме Гавела.)

Грбић, Грбовић (грба)Гуровић (гура – грба, гурав човек)Дебељак, Дебељаковић (дебељак, дебељко)Дробњак, Дробњаковић (дробњак – мајушан и дебељушкаст

човек)Жура, Журић (жура – мали и неугледан човек; „Књигу пише

жура Вукашине“)Зирић, Зиројевић (зирав – разрок)Зуровац (зуро – који зури, зија)Капор (капораст – ћубаст, има косу (фризуру) у облику капе;

кокош капорка је она која има ћубу на глави)

195

V I Н а д и м ц и

Каракашевић (каракаш, турцизам – човек црних обрва)Караклајић (човек који је и црномањаст и сакат; кара, тур­

цизам – црн и кљаст, кљакав – сакат)Караџић (караџа­во црне длаке, црномањаст човек)Квргић, Квржић (кврга – човек који има квргу)Келеч, Келечевић, Келић (келеч, турцизам – чуперак, човек

са чуперком)Кепић, Кепо (кепец – човек малог раста)Кеџић (кеџав – геџав – слабуњав, кржљав; к = г, канџа –

ганџа, Каспар – Гаспар)Клајић (кљаст – сакат)Кличковић (клич(к)о – просед човек)Кокор, Кокорић, Кокоровић (кокорав – коврџаст)Колаковић (колак­чолак, човек без руке, сакат)Краш, Крашевић, Крашић (краша­красан, леп, украшен)Крезо, Крезић, Крезовић (крезав – без зуба)Крно, Крнетић, Крнић, Крњевић, Крњић (крн – сакат,

окрњен, начет)Куља, Куљача, Куљић (куља­велики трбух)Курепа (надимак високог, мршавог, обично неумешног човека)Кучуковић (кучук, турцизам – мали; Кучук Стана – жена

Хајдук Вељка. Постоји и варијанта Чучуковић)Лакићевић (лакић – човек лаког хода, има „ноге лагане“)Лакчевић (лакац – лакић)Левак, Левачић (левак – леворук)Лисавац (лисав – ћелав, плешљив)Мргић, Мргуд, Мрђа, Мрђеновић (мргодаст, намргођеног

лица)Мрњавац, Мрњавчевић (мрњав – који мрмња, мумла. Кра­

ље вић Марко се презивао Мрњавчевић)Мршо, Мршевић, Мршић, Мршовић (мршо – мршав човек)накарада (накарађен човек, ружан)

196

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

нијемчевић (нијемац – нем човек)Пастрић (Пастро, надимак изведен од заборављеног придева

пастер – шарен, пегав. Надимак би се превео као Пегавко. Придев одговара руском придеву пëстрый – шарен. Пас­трмка (руски пеструшка) је добила име по пегама на свом телу.)

Паштровић (Паштро – варијанта од Пастро; с→ ш)Плеша, Плеше, Плештина (плеш – ћелав, човек без косе)Прћић (Прћа – човек прћастог носа)Ромић, Ромчевић (ромац<хромац – хром човек)Рончевић (види Ромчевић; м замењено са н)Ракочевић (ракоч – човек са рачјим очима, рак­+ оч(и))Слијепчевић (слијепац – слеп човек)Солак, Солаковић (солак, турцизам – леворук)Срдоч (срдоч – човек са срдитим очима; срд + оч(и))Тепавац, Тепавчић (тепав – који има говорну ману)Топаловић (топал, турцизам – хром)Трбојевић (трбоје – који има велики трбух)Тустић (туст­дебео, архаизам)Ћелић, Ћеловић (ћелав – човек без косе)Ћорић, Ћоровић (ћорав – слеп човек)Ћосић, Ћосовић (ћосав – човек без браде)Ћустић, Ћустовић (види Чустић)Узуновић (узун, турцизам – велик); Узун Мирко, личност из

Првог српског устанка.Цикић, Циковић (цикаст – човек са белим праменовима косе)Цотић (цотав – ћопав)худак, худовић (худ – мршав, зао, лош)чакаревић (чакараст, турцизам – 1. разрок; 2. разнобојних

очију; „очи моје чакарасте боје …“)чангаловић (чангаласт, турцизам – дугих ногу, штркљаст)чолаковић, чолић, чоловић (чолак – човек без руке, сакат)

197

V I Н а д и м ц и

чубрић (чубраст – чулав – са малим ушима)чулајевић, чуле, чуљић, чуљковић (чулав – човек са ма­

лим ушима)чустић, чустовић (чуст, турцизам – хитар, окретан, спретан)чучуковић (чучук, варијанта од кучук=мали)Џуџа, Џуџић (џуџа, турцизам – човечуљак, патуљак)Шантић (шантав, мађарски – хром)Шевељић, Шевић, Шево (шеваст – хром, шеваљ – ћопавко,

шевељати – нестабилно ходати)Шепац, Шепељ, Шепић (шепав – хром)Шкиља, Шкиљаица, Шкиљевић (шкиљав – који жмирка,

трепће, чкиљи)Шкопац, Шкопеља (ушкопљеник)Шкоро, Шкорић (шкорав – човек набораног лица)Шобајић, Шобић, Шобот (шобот – тупи одјек; човек који

говори пригушеним гласом, шапатом)Штрбац (штрбав – крезав, без зуба)Штрљић (штркљаст – дугих ногу)Шуваковић (шувак – левак, леворук)Шујић, Шујица (види Шуваковић; шуја – левак)Шурдиловић (шурдав<shurdhët, албански; surdus, латински

– глув; у Далмацији је сордав – глув. Румунски придев сурдул је у основи топонима Сурдулица (сурдул – глув))

Још у старој Грчкој и старом Риму многи познати љу ди су имали имена која значе неку телесну особину: Платон (широки), Кефалон (главоња), Ринон (носоња), Страбон (зрикави), Цицерон (бубуљичави), Клаудије (ћо пави), Сесил (ћорави). У новије време: Горбачов (гр­бави), Ломоносов (сломљеног носа), Пјер Безухов (без ушију), италијански глумац Алберто Сорди (глуви), Толстој (дебео).

198

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА ОД нАДИМАКА КОЈИ ЗнАчЕ нЕКУ МЕнТАЛнУ КАРАКТЕРнУ ОСОБИнУ

Алавања (алавања – неуљудна, нељубазна особа)Бештић (бештија – опака животиња у пренесеном значењу)Глумац, Глумчевић, Глумчић (глумац – шаљивџија)Ђилас (ђилас, турцизам – тркач, скакач, распусник; ђиласати

– скакати у висину)Ждрња (ждрња од ждрмњати, ждрмљати – брбљати)Женар, Женаревић (женар – женскарош)Жестић (жесток – љут)Завађиљ (завађиљ – који завађа људе)Зјакић, Зјачић (зјака – који зија, блене)Злобец, Зломислић (зло – зао човек који другима зели зло)Искреновић (искрен)Јогун, Јогуница, Јогуновић (јогунаст­тврдоглав)Кмезић (кмезав – плачљив)Калабић (калаба – галамџија)Кудуз, Кудузовић, Кутузовић (кудуз, турцизам – бесан, по­

беснели)Левајић, Левнаја, Левнајић (левно­живо, окретно, жустро)Леро (леро, покрајински – беспослен дечак, мангуп, обе ше­

њак)Љутић, Љутица (љут, љутит – који је преке нарави)Мрзић, Мржњак (мржња – који мрзи друге људе (мизан­

троп))Мудринић, Мудрић, Мудроња (мудар, човек који је мудар)Муцић (муца­муцати)норац, норо, норшић (норац­будала; „Прођох три села

норáцâ, и сакупих три лонца новаца“ Вук)Опачина, Опачић (опак човек)

199

V I Н а д и м ц и

Плаовић (пла<плах – 1.страшљив, бојажљив; 2. бурних ре­акција)

Правдић (правда; правичан човек)Рабреновић (рабар<храбар; храбар човек)Разуменић (разум; разуман човек)Самоуковић (самоук – човек који нешто сам научи без туђе

помоћи)Срдић (срдит – љут)Тарлаћ, Тарле (тарлабукати­галамити)Телебак, Телебаковић (телебак – глупак, будала)Торлак, Торлаковић (торлак, турцизам – разметљивац, хва­

лисавац)Ћорломановић (ћорломан­човек који не гледа куда иде, иде

„к’о мува без главе“)Циврић (циврија, турцизам – човек љут, бесан)Шебек (шебек, турцизам – комедијант, дангуба, мајмун)Шегић, Шего, Шегота (шего – шаљивчина)Шеремет (шеремет, турцизам – одважан, јуначан)Шупљеглав (човек шупље главе)

ПРЕЗИМЕнА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ЖИВОТИЊЕ

(ЗООнИМИ)

Агбаба (агбаба, турцизам – кобац или соко обучен за лов)Арслановић (арслан, турцизам – лав)Беко, Бекић, Бековић (беко – јарац, италијански becco)Буха (буха>бува)Видра, Видрић (видра)Врабац, Врабец, Врабић, Врапчевић (врабац)Гавран, Гавранић, Гаврановић (гавран)

200

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Галеб, Галебовић (галеб)Гамс (гамс – словеначки дивљи јарац)Голуб, Голубовић (голуб)Грлица, Грличић (грлица)Гуја, Гујаница, Гујаничић (гуја – змија)Двизац (двизац – млад ован)Жабек, Жабић (жаба)Жужа, Жужић (жужа – кућни попац, цврчак)Жуња, Жуњић (жуња – врста птице)Зеба, Зебић (зеба – врста птице)Зец, Зечевић (зец)Зекан, Зекановић, Зекић, Зеко, Зековић, Зекоња, Зекоњић

(зеко<зец)Змај, Змајевић (змај)Јазавац (јазавац)Јарић (јаре)Јарчевић (јарац)Јастребић (јастреб)Јеверица, Јеверичић (јеверица – веверица)Јелен, Јеленић, Јеленчић (јелен – шумска животиња)Каплан, Каплановић (каплан, турцизам – тигар)Квочка (квочка)Кобац (кобац)Кобилановић, Кобилић (кобила)Козина, Козић (коза)Кокот, Кокотовић (кокот – петао)Коњевић (коњ)Копун, Копуновић (копун – 1. ушкопљени петао. 2. човек

који се прави важан)Кораксић (коракс­гавран, латински corax)Корњача (корњача)Костреш, Кострешевић (костреш – врста рибе)

201

V I Н а д и м ц и

Кошутић (кошута)Крагуј, Крагујевић (крагуј – врста птице)Кртица (кртица)Кукавица (кукавица)Кулаш, Кулашевић (кулаш­коњ мишје сиве боје)Лабудић, Лабудовић (лабуд)Ласица (ласица)Лисац, Лисица, Лисичић (лисица)Мачкић, Мачковић (мачка)Мачоровић (мачор)Медвед, Медведовић (медвед)Медић (меда – медвед)Међед, Међедовић (међед – медвед)Мрав, Мравак, Мравац (мрав)Мрмак (мрмак – пуноглавац, потиче из румунског mormoloc)Обад, Обадић, Обадовић (обад – инсект, врста муве)Орлић, Орловић (орао)Ороз, Орозовић (ороз – петао)Париповић (парип – врста коња)Паунић, Паунковић, Пауновић (паун)Пјевац, Пјевчевић (пјевац – певац, петао)Прашчевић (прасац)Ребац (ребац – врабац)Рибић, Рибица, Рибичић (риба)Родин (рода)Сврачић (сврака)Скакавац (скакавац)Сова, Совић (сова)Соко, Соколић, Соколовић (соко)Срна, Срнић (срна)Творић (твор)Тица (тица<птица)

202

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Товаричић (товарица – магарица)Товаровић (товар – магарац)Ћук, Ћукић (ћук­синоним за сову)чавка, чавчић (чавка)челић, человићчортан, чортановић (чортан – млад шаран)Џивџановић (џивџан – врабац)Шаин, Шаиновић, Шајин, Шајиновић, Шахин,

Шахиновић (шахин, турцизам – соко)Шаран, Шаранац, Шарановић, Шаранчић (шаран – врста

рибе)Шева, Шевић (шева – врста птице)Шутоња (шутоња – во без рогова)Шуша (шуша – коза без рогова)

Пре него што су постала презимена, постојала су лична имена изведена од назива животиња. То су: Вук, Јастреб, Костреш, Лабуд, Међед, Паун, Соко, Јелен. Нека од њих се и данас употребљавају. И у другим језицима постоје презимена настала од назива животиње. Најчешће је вук: Вуковић, Волф (немачки), Вулф (енглески), Фаркаш (мађарски), затим медвед: Бернхард (немачки), Медведев (руски), Орсини (италијански).

Гогољ значи „дивљи патак“. Франко Капра, филмски редитељ има „животињско презиме“ (Capra, италијански – коза). Презиме писца Франца Кафке је Чавка. Био је Чех и његово презиме је било Čavka. У то време Чешка је била део Аустроугарске и службени језик је био немач­ки. Кад је требало ово презиме унети у неки службени списак „педантни“ аустроугарски писари (не познавајући

203

V I Н а д и м ц и

чешки алфабет) су занемарили знак ˇ изнад С, а С су про­читали као латинско С испред А, а то је К, а V се у немач­ком чита као F (Ф) и тако је Čavka­постало Кафка.

Фудбалер Олег Блохин има инсекатско презиме (блохá – значи бува), исто важи и за Хрушчова (хрущ – гундељ).

Наши грађани пољког порекла који се презивају Сковран имају птичје презиме. Пољско презиме Skowron је изведено од skowronek што значи шева. То исто важи и за грађане чешког порекла, који се презивају Хавран (Havran). Њихово презиме (havran) значи гавран. Чуве­ни Колумбо има презиме које значи голуб. Упореди Ко­лумбо и Голумбовски, к­= г (дисимилација). Даље упо­реди Голумбовски и Голуб(овић), мб­→ б.

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ИМЕнА БИЉАКА (ФИТОнИМИ)

a. Презимена настала од женских и мушких личних имена, насталих од назива воћа, цвећа и дрвећа

Босиљчић (Босиљка, босиљак)Вишњић (Вишња, вишња)Глогињић (Глогиња, глогиња)Грозданић (Гроздана, грозд)Давинић, Дафинић (Давина<Дафина, дафина – врста лово­

ровог дрвета)Дренић (Дрен, дрен)Дуњић (Дуња, дуња)

204

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Зумбуловић (Зумбул, зумбул)Јаблановић (Јаблан, јаблан)Јаворкић (Јаворка, јавор)Јагличић (Јаглика, јаглика – јагорчевина)Јагодић (Јагода, јагода)Јасикић, Јасиковић (Јасика, јасика)Јорговановић (Јоргован, јоргован)Калинић (Калина, калина)Калоперовић (Калопер, калопер – жалфија, кадуља)Каранфиловић (Каранфил, каранфил)Ковић (Кова<Ковиљка, ковиље)Ловрић (Ловро, ловор – лорбер)Малинић, Малиновић (Малина, малина)невенић (Невен, невен)невенкић (Невенка, невен)неранџић (Неранџа, наранџа)Перуничић (Перуника, перуника)Ружић (Ружа, ружа)Ружичић (Ружица, ружа)Смиљић (Смиља, смиље)Смиљковић (Смиљко, смиље)Трандафиловић (Трандафил, трандафил – ружа)Трнинић (Трњина, трњина)

b. Презимена настала директно од назива биљакаАрпаџиковић (арпаџик – семенски лук)Боровница (боровница)Бабурски (бабура – врста паприке)Брезановић, Брезић, Брезовић (бреза)Блитва (блитва)

205

V I Н а д и м ц и

Боранијашевић (боранија)Брестовац (брест, брестов штап)Броћић (броћ)Брстина (брстина – сува грана без лишћа)Буква, Буквић (буква)Буковац (буков штап)Врбан, Врбац, Врбић (врба)Врбица, Врбовац (врба)Глоговац (глог, глогов штап)Гљивица (гљива)Грабар, Грабарић (граб)Грабић, Грабовац (граб)Граховац, Грахорац (грах, пасуљ)Грашар, Грашић (грах)Дубић, (дуб – храст)Дубовац (дуб – дубов штап)Житић (жито)Зобец, Зобић (зоб)Зовић (зова)Јабукић (јабука)Јасен, Јасенски (јасен)Јечменић (јечам)Компировић (кромпир)Копривица (коприва)Краставчевић (краставац)Крушка, Крушкић, Крушковић (крушка)Кукољ (кукољ)Кукурековић (кукурек)Кукурузовић (кукуруз)Курузовић (куруз<кукуруз)Липовац (липа, липов штап)

206

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Лесковар, Лесковац (леска)Лешкаревић (леска)Лобода (лобода – врста траве)Лопушина (лопух – цвет чичка)Лудаић, Лудајић (лудаја – врста тикве)Маслачак (маслачак)Мрквић (мрква)Мурганић, Мургановић, Мургић (мурга – дудиња масли­

насте боје)Ораовчић, Ораховац, Орашанин (орах)Оскоруш (оскоруша)Паприка, Паприкић (паприка)Пасуљ, Пасуљевић (пасуљ)Ражић, Ражнатовић (раж)Ракита, Ракитић (ракита­врба)Растовац (храстов штап)Репа, Репић, Реповић (репа)Рогоз (рогоз – трска)Роквић (роква<ротква)Салата, Салатић, Салатовић (салата)Тутуновић (тутун, турцизам – дуван)Ћетеновић (ћетен, турцизам – лан)храст, храстински (храст)хрен, хреновић (хрен>рен)Цупара (цупар – чубар=врста траве, satureia hortenzis)Шљивић (шљива)Шућур, Шућурић (шућур, турцизам – тиква)

Чувени руски писац Борис Пастернак („Доктор Жи­ваго“), има „биљно“ презиме. Пастернак значи пашка­нат. Презиме бившег немачког канцелара Хелмута Кола

207

V I Н а д и м ц и

значи купус (кол = купус), Хозе Сарамаго такође има биљно презиме; самараго значи шаргарепа. Лордан Зафрановић спада у ову групу (зафран = шафран – за­чинска биљка). То исто важи и за Ивана Мажуранића (мажуран = мајоран – зачинска биљка).

ПРЕЗИМЕнА (нАДИМЦИ) ИЗВЕДЕнА ОД нАЗИВА ОРУЂА, ОРУЖЈА, ОДЕЋЕ И ДРУГИх ПРЕДМЕТА

МАТЕРИЈАЛнЕ КУЛТУРЕ

Арежина (арежина – дебео покривач од вуне или кострети)Балта, Балтић (балта, турцизам – врста секире)Балвановић (балван)Балчаковић (балчак, турцизам – дршка од сабље)Бритвић (бритва – врста ножа)Бокун (бокун=залогај, комад, италијански boccone)Бубањ (бубањ, добош)Верига, Веригић (вериге – ланац)Вигњевић (Вигањ, старо лично име – ковачко огњиште)Вуруна (вуруна<фуруна­пећ, пекара)Гајтановић, Гајтовић (гајтан, турцизам – памучна или сви­

лена врпца)Гаће, Гаћеша, Гаћешић (гаће, у значењу панталоне)Греда, Гредић (греда – обрађени део дрвета)Губерина, Губеринић (губер – вунени покривач)Дечермић (дечерма<гечерма, турцизам – врста дугачког

прслука)Долама, Доламић (долама, турцизам – капут љубичасте, зе­

лене или црвене боје)

208

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дрљача, Дрљачић (дрљача – пољопривредна алатка за рав­нање земље)

Дрнда, Дрндић (дрнда – справа за обраду вуне)Дудук, Дудуковић (дудук, турцизам – свирала без писка)Жежељ (жежељ – подугачак и подебео штап чији се један

крај веже псу за огрлицу а други за колац)Жица (жица)Јапунџа, Јапунџић (јапунџа, турцизам – дугачка вунена ка­

баница)Кабанац, Кабаница (кабаница – део одеће)Кантар, Кантаревић (кантар, турцизам – справа за мерење

тежине)Караула, Караулац (караула, турцизам – стражарница)Кесер, Кесеровић (кесер – врста тесарске секире)Кесић (кеса, турцизам – врећа, торба)Клашнић, Клашња (клашња – врста чарапа, доколенице)Клинац, Клинић, Клинчевић (клинац<мали клин, ексер)Кораћ (кораћ – чекић за поткивање коња)Кордић (корда, турцизам – мач)Коруновић (коруна – круна)Котур, Котуровић (котур – обруч, круг)Крачун, Крачуновић (крачун – катанац)Кубура, Кубуровић (кубура, турцизам – пиштољ, мала пушка)Куршумовић (куршум, турцизам – пушчано зрно, метак)Кустура, Кустурица (кустура – врста ножа)Лојаница, Лојаничић (лојаница – врста свеће од лоја)Лопар (лопар – дрвена лопата за вађење хлеба из фуруне)Лубарда, Лубардић (лубарда – врста топа)Мамузовић (мамуза, турцизам – оструга)Меденица (меденица – звоно на овну; мед, меда (мушки род)

– продукат пчела; мед, меди (мјед, мједи) – женски род –

209

V I Н а д и м ц и

бакар; у свим словенским језицима мед, меди – значи ба­кар. Бакар је турска реч. Код нас је турска реч потиснула словенску реч Мед, (мјед) има и друго значење – месинг)

Мосуровић (мосур – дрвена цев за намотавање пређе – ка­лем; у пренесеном значењу – слина између усне и носа, леденица са крова)

Мотика (мотика – алатка за копање земље)Мутаповић (мутап, турцизам – покривач за коње, израђен од

кострети)Ожеговић (ожег=ватраљ)Опанковић, Опанчић (опанак – врста обуће)Паламар, Паламаровић (паламар, турцизам – дебело уже)Пармаковић (пармак, турцизам – грубо тесана даска за огра­

де и кровове)Паспаљ (паспаљ – воденичка прашина)Пиштољчић (пиштољ)Плазинић, Плазнић (плазина – бронза на којој стоји воде­

нични камен – коло)Поздер, Поздерац (поздер – дрвенасти отпаци од конопље

или лана при њиховој обради)Полуга, Полугић (полуга – гвоздена мотка, штангла)Поњавић, Поњевић (поњава –

1) подна простирка од старих крпа 2) покривач, јорган, постељина)

Пратљачић (пратљача=пракљача, даска за прање, лупање веша)

Прàћа (прàћа – конопац с обе стране самара, којим се везује товар, а кад нема товара служи као узенгија)

Ребрача (ребрача – жалузина, дрвени шалон направљен од даш­чица (ребара). Упореди: ребро чоколаде, ребро ра ди ја тора)

210

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Розга (розга – рачвасти дрвени колац, који служи за сушење пасуља, вуне, сена)

Сабља, Сабљић (сабља)Сантрач (сантрач – дрвена ограда око бунара)Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)Синџировић (синџир, турцизам – ланац)Скенџић (скенџа, турцизам – стега, коларске менгеле)Совиљ (совиља – чунак на разбоју)Сорајић (сораја – млатило за жито)Стоженић, Стожинић (стожина, стожер – 1. дрво у средини

гумна за које се везују коњи, 2. дирек око кога се садева сено у пласт)

Столица (столица – део намештаја)Столповић (столп>ступ>стуб)Стрелић, Стрелица (стрела)Тараба, Тарабановић, Тарабић (тараба, турцизам – ограда)Тегелтија (тегелтија, турцизам – меко ћебе испод седла)Тесла, Теслић (тесла – врста тесарске секире)Тестеровић (тестера – пила, шега)Тојага, Тојагић (тојага, турцизам – батина, дебели штап)Топузовић (топуз, турцизам – буздован)Тумбас, Тумбасевић (тумбас, турцизам – понтон, врста чамца)Ћордић (ћорда, турцизам – сабља; види Кордић)Узелац (узел, узао – чвор)Уларић, Уларчић (улар – део воловске или коњске опреме)Ункашевић (ункаш – део седла)Фуруновић (фуруна, турцизам – пећ, земљана пекара)хасура (хасура>асура – простирка од трске)чарапа, чарапић (чарапа, турцизам – немамо српску реч за

чарапу. Обојак је замена за чарапу. То је крпа у коју се увија нога пре обувања опанака. Постоји изрека: „ком

211

V I Н а д и м ц и

опан ци а ком обојци“. То значи поделити мегдан, побед­ник добија „опанке“, а побеђени „обојке“, крпе)

чворо, чворић, чворовић (чвор)чизмић (чизма)чекић (чекић, турцизам – наша реч је млат, бат, мâљ)чулина (чулина – даскама каптиран извор воде)Шипка, Шипчић (шипка – метална мотка)Шкара, Шкарић, Шкарица (шкаре – маказе; српска реч је

ножице)Шубара, Шубаревић (шубара – капа од крзна)

Ако ми имамо Столицу, Французи имају Волтер (Voltaire, voltaire – наслоњача са високим наслоном). Не­мачко презиме Драјфус (Dreifuss) одговарало би нашем Саџак, Саџаковић.

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ТОПОнИМА (ИМЕнА нАСЕЉА) И ОРОнИМА (ИМЕнА ПЛАнИнА)

И ИМЕнА РЕГИОнА

Авалић (Авала)Азањац (Азања)Ашанин (Хас у Црној Гори)Банатски (Банат)Бањалучкић (Бања Лука)Бањанац, Бањанин

(Бањани)Баранин (Бар)Бачванин (Бачка)Бечејац (Бечеј)

Бингулац (Бингула, Војводина)

Биочанин (Биоче)Бирчанин (Бирач у

Семберији)Бозољац (Бозољин, општи­

на Брус)Будимац, Будимлија,

Будимлић (Будим)

212

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Варадинац, Варадиновић (Варадин> Петроврадин)

Врањанац (Врање)Врељански (Врело, село

код Уба)Гарашанин (Гараш, село

код Аранђеловца)Гардиновачки (Гардиновци)Гламочанин (Гламоч)Гостушки (Гостуш, село

близу Пирота)Грачанин (Градац)Дорословац (Дорослово,

Војводина)Дрењанин (Дрен)Дреновац (Дренова)Дувњак (Дувно)Ђаковички (Ђаковица)Ердељановић (Ердељ,

Румунија)Жабаљац (Жабаљ,

Војводина)Жегарац (Жегар, Хрватска)Заблаћански (Заблаће у

близини Чачка. Постоји и Заблађе у Мачви)

Зрењанин (Озрен, планина у Србији и у Босни)

Иричанин (Ириг)Јајчанин (Јајце)

Каначки (Канак, село у Вој­во дини, општина Се чањ; ка нак је по мађар ској ор­то графији српска реч ко­нак)

Каћански (Каћ, место код Новог Сада)

Козарац (Козара)Коларац (Колари)Колашинац (Колашин)Космајац (Космај)Котарац (Котар)Крањац, Крањчевић (Крањ)Кукањац (Кукањ, село код

Приједора)Купрешанин (Купрес)Лелићанин (Лелић)Ливњак (Ливно)Маглајић (Маглај)Малагурски (Мала Гора,

топоним у Пољској – ó у пољском се чита као у.

Мостарац (Мостар)Мошорински (Мошорин)новосел, новоселац,

новоселовић (Ново Село)новоградец, новиградић,

новоградски (Новиград)Орашчанин (Орашац)Пажин (Паг)Пећанац (Пећ)

213

V I Н а д и м ц и

Пештерац (Пештер)Пироћанац (Пирот)Подкоњак (Подкоњ – топо­

ним у Далмацији)Пљеваљчић (Пљевља)Покрајац (Подкрај или Пот­

крај; насеље у Далма ци ји)Прекајски (Прекаја, место

на Унцу)Прибојац (Прибој)Призренац (Призрен)Рагуж, Рагуш (Рагуза – Ду­

бровник)Ратајац (Ратаје, село код

Врања)Рашчанин (Рашка)Самоковлија (Самоков,

град у Бугарској)Ровчанин (Ровци, Црна Гора)Смедеревац (Смедерево)Солунац (Солун)Сремац, Сремчевић (Срем)

Стамболија, Стамболић (Стамбол<Истанбул)

Стублинац, Стублинчевић (Стублине)

Точиловац (Точилово, општина Тутин)

Требињац (Требиње)Тузлак (Тузла)Фурлан (фурлан­становник

Фурландије, област у Италији)

Црњанин, Црњански (Црња)чавошки (Чавош, село у

Банату)читлучанин (Читлук)чортановачки (Чортановци)Шапчанин (Шабац)Шекуларац (Шекулар,

Полимље)Шумадинац (Шумадија)

Леонардо да Винчи нема презиме, али га ближе одређује град из кога потиче, и то „да Винчи“ му служи као презиме. То исто важи и за Дон Кихота де ла Манча. Ла Манча је покрајина, његов завичај. Марија Магдалена је из Магдале. Јуриј Далматинац, Гргур Нински; сви они уместо презимена имају име насеља, покрајине одакле потичу. Славни балетски играч Нижински, презива се по граду Нижин у Украјини.

214

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ВЛАДАРСКЕ ТИТУЛЕ

Везировић (везир)Војвода, Војводић (војвода)Деспот, Деспотић, Деспотовић (деспот, грчки – господар,

титула средњовековних српских владара)Дуждевић, Дуждовић (дужд – млетачки владар)Ерцег, Ерцеговић (херцег, мађарски – херцог, немачки –

војвода)Жупан, Жупанић, Жупановић, Зупанц, Зупанчић (зупан <

жупан, титула средњовековних српских владара)Кнего, Књего (хипокористик од Кнез – kъnegъ)Кнежевић, Кнежић, Кнез, Књазовић (кнез – владарска ти­

тула у Србији)Књегињић (књегиња)Краљ, Краљевић, Краљић (краљ)Оберкнежев, Оберкнежевић, Обркнежев, Обркнежевић

(обер кнез – титула српских првака пред Први српски уста­нак)

Принцип (принцип – народни назив за млетачког дужда. Ро­доначелник се облачио као дужд)

Принчевац, Принчић (принц – син краља или цара)Султановић (султан – владар у Османлијској империји)Ћесаревић, Ћесаровић (ћесар < цезар, цар)херцег, херцог (херцег, херцог)Цар, Царевић, Царић (цар)Цесарец, Цесарић (цесар < цезар, цар)Шпанић, Шпановић, Шпањевић (шпан < жпан < жупан;

шпан­надзорник имања)

215

V I Н а д и м ц и

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ИЗРАЖАВАЈУ ВОЈнИчКЕ чИнОВЕ

И ВРСТЕ ВОЈнИКА

Барјактаровић (барјактар – који носи барјак, то јест бајрак – метатеза)

Бешлић (бешлија, турцизам – припадник плаћене коњице)Бимбашић (бимбаша, турцизам – заповедник табора, мајор)Буљубашић (буљубаша, турцизам – заповедник буљука, у

рангу капетана)Бумбашировић (бумбашир < мубашир, метатеза – изасланик)Витезовић (витез – средњовековни племић, ратник)Војниковић (војник)Војскић (војска)Водник (водник – заповедник вода)Генералић, Генераловић (генерал)Диздар, Диздаревић (диздар – заповедник града)Делибашић (делибаша – заповедник делија; делије су посе­

бан род коњице у турској војсци)Заставниковић (заставник)Јамаковић (јамак – барјактарев заменик)Јузбашић (јузбаша – заповедник буљука, капетан)Каваз, Кавазовић (каваз – стражар, телохранитељ)Капетанић, Капетановић (капетан)Каплар, Капларевић (каплар)Катанић (катана – војник коњаник)Кустудија, Кустудић (кустодија – стражар; италијански

custodia)Мајор, Мајорски (мајор)Малкић, Малко, Малкоч (малкоч – првак акинџија, а акин­

џије су навални коњаници, јуришници)

216

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Мушкатировић (мушкатир – мускетар, ратник наоружан му скетом (врста пушке))

Пандур, Пандуровић (пандур – наоружани стражар, чувар у насељеном подручју, полицајац)

Пијаде (пијаде – пешак)Сердар, Сердаревић (сердар – заповедник, војсковођа, пле­

менски старешина у Црној Гори)Солдатић, Солдатовић (солдат, немачки – војник)хусар (хусар – лако наоружан коњаник)чауш, чаушевић, чаушић (чауш – преносилац наредби у

турској војсци, курир)четник, четниковић (четник – припадник чете. Значење „че­

те“ временом се мењало. Од неорганизоване хајдучке чете, до организоване формације у редовној војсци)

Фелба, Фелбаб (фелбаба или фелдбебел – наши народни изра­зи за највиши подофицирски чин у некадашњој аустријској војсци; немачки Feldwebel)

Фрајт, Фрајтовић (фрајт од немачког Gefreit­каплар)

Ускок, хајдук, харамбаша не би баш могли да се убро је у војничке чинове и војнике, али по природи ствари пре­зимена изведена од ових именица припадају овој скупини.Ајдук, Ајдуковић, хајдук, хајдуковић (хајдук)Арамбашић, харамбашић (харамбаша)Скок, Скоковић, Ускок, Ускоковић (ускок)

217

V I Н а д и м ц и

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ТИТУЛА ВЕРСКИх ЛИчнОСТИ И ОД нАЗИВА

ЗА ОСОБЕ БЛИСКЕ ЊИМА

Бискуп, Бискупљанин, Бискуповић (бискуп – верска титу­ла код католика)

Бишкуп, Бишкуповић, Бишоф (бишкуп – бискуп)Владиковић (владика – верска титула код православаца)Дервиш, Дервишевић (дервиш – муслимански калуђер)Ђакић, Ђаковић, Ђаконић, Ђаконовић (ђак < ђакон; ђакон

– најнижи свештенички чин)Игуманов, Игумановић (игуман – старешина православног

манастира)Имамовић (имам – муслимански свештеник)Калођера (калођер – калуђер; ô→ŷ)Калуђеровић, Калуђерчић (калуђер – свештено лице које

живи у манастиру)Кантор (кантор – учитељ црквеног певања, главни певач у

синагоги)Капелан (капелан – помоћник католичког свештеника)Карабашевић (карабаш, турцизам – хришћански свештеник)Каурин, Кауриновић (каурин – неверник, човек који није

му слиманске вере)Монашевић (монах – калуђер)Мумало, Мумин, Муминовић, Мумовић, Мумић (мумин –

верник који је муслиманске вере (супротно од каурин))Муфтић (муфтија – најстарији по рангу муслимански свеш­

теник у једном региону)Паровић, Парошки (паро(х), парох)Пастор, Пасторцки (пастор – протестантски свештеник)

218

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Попадић (попадија – попова супруга)Попић, Поповић (поп – свештеник у православној цркви)Пророковић, Пророчић (пророк – човек који говори уместо

Бога, човек који предсказује будућност)Протић (прота – први по рангу свештеник у једној цркви)Рабинац (рабин – свештеник у синагоги, јеврејски свештеник)Распоповић (распоп – рашчињени поп)Реметић (ремета < еремит – монах усамљеник, пу сти њак)Соптић, Софтић (сопта, софта – ученик медресе (муслиман­

ске верске школе))Синђелић (синђел – виши монашки чин, тајни саветник епи­

скопа)Улемек (улема – муслимански верски учењак; муслиманско

свештенство)Фратрић, Фратровић (фратар – католички калуђер)хаџић, Аџић (хаџија – човек који је ишао на поклоњење)хоџић (хоџа – муслимански свештеник, вероучитељ)Црквењаков (црквењак – човек који послужује у цркви)

Нека презимена имају испред себе као префикс поп или хаџи. Поп се пише заједно са презименом (Поплазић, Попјорданов, Попмихајлов), а хаџи се среће и одвојено и заједно са презименом (Хаџи Павловић и Хаџипавловић).

219

V I Н а д и м ц и

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ИМЕнА нАРОДА (ЕТнОнИМИ)

Араповић (Арап)Арменулић (Арменул – румунски назив за Јерменина)Басара, Басарић, Бесара, Бесаровић (Бесараба – куманско

племе са простора данашње Мол давије)Босанац, Бошњак, Бошњаковић (Босанац, Бошњак)Бугариновић, Бугарић, Бугарски, Бугарчић (Бугарин)Буњевац, Буњевчић (Буњевац)Влах, Влахов, Влаховић (Влах)Гогић, Гогов, Гоговић (Гога – Цинцарин; подругљив назив

за Румуне)Грковић, Грчић (Грк)Гркињић (Гркиња)Ерак, Ераковић, Ерцеговац, Ерцеговић, Ерцеговчић (Ера

< Хера, Ерцеговац < Херцеговац)Кастратовић (Кастрат, Кастриот – припадник једног албан­

ског племена)Керкез (Черкез)Комановић (Коман < Куман – припадник једног азијског на­

рода. Били су најамници у војсци Уроша II)Лацмановић (лацман, немачки Landsmann – земљак; овако

су наши људи звали Немце и Италијане)Мађар, Мађарац, Мађарчевић (Мађар)Мацедонац, Мацедонић (Македонац)Мисирлић (Мисирлија – турски назив за Египћанина)Московљевић (Москов=Рус)немец, немечек (Немац)Рацић (Рац – мађарски назив са Србе)

220

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Рус, Руски (Рус)Сасо, Сасеновић (Сас, припадник германског племена Сак­

са, рудара у средњовековној Србији)Секулић, Секуловић (Секул – румунски назив за припадни­

ка мађарског племена из Ердеља, Секељ)Словаковић (Словак)Словић (Слова­Словак)Србиновић, Србић, Србљанин, Србљановић (Србин, Србљан)Талијан, Талијанчић (Италијан)Татар, Татарац, Татарин, Татаровић, Татарчев (Татарин)Тот, Тотић, Тотовић (Тот – мађарски назив за Словаке и Хр­

вате између Саве и Дунава)Турчиновић, Турчић (Турчин)Угарковић, Угрен, Угреновић, Угрин, Угриновић, Угрица,

Угричић (Угар, Угрин – Мађар)Фирауновић (фираун<фараон, мисли се на Циганина, који је

дошао из Египта. Та популација је код нас познатија као Јеђупци (једнина Јеђупак мушки род, Јеђупка женски род (Јеђуп<Египат)))

Француски (Француз)херцеговац, херцигоња (Херцеговац)хорват, хорватов (Хрват)Цигановић (Циганин)Цинцар, Цинцаревић (Цинцар)Црногорац, Црногорчић (Црногорац)черкез (Черкез)чех, чехић, чеховин (Чех)Шаш, Шашо, Шашић, Шашовић (Шаш <Сас<Сакс)Шваб, Швабић (Шваба – припадник једног немачког племена)

221

V I Н а д и м ц и

Шијаковић (шијак; Вук Караџић: „Херцеговци зову Ши ја­цима све Србље који не говоре као они“ (на пример не ли­јепо него лепо …) значи, екавце)

Шоканић, Шокић, Шокчевић, Шокчић (Шокац – 1. Део Хр вата, икаваца католичке вере; 2. пејоративни назив за Хр вате уопште; 3. прост, неук човек, сељанин)

Шола, Шолаја, Шолајић, Шолак (шола=шокац под 3.)Шољан, Шољевић (шоља<шола – шокац под 3)Шоп, Шопаловић, Шоповић, Шопчевић (Шоп – Бугарин

из западне Бугарске на граници према Србији)

Ако је неко уз име био идентификован и етнонимом, онда су се обе одреднице уградиле у презиме: Вла(х) Лука дало је презиме Влалукин, а од Цинцар Марко, настало је презиме Цинцармарковић.

Овим надимцима су идентификовани дошљаци, упу ћују нас на место бившег боравка родоначелника по ро дице. Шваба није Немац, већ неко ко је дошао из Ау стро угарске. Арапин није Арапин, већ човек тамне пу ти. Таквих презимена има и код других народа. Код Ру са: Чехов (Чех), Турков (Турчин), Венгров (Венгер – Ма ђар). Код Мађара: Немет (Немац), Ленђел (Пољак). Код Шпанаца: Ел Греко (Грк), код Енглеза Скот (Шкот­лан ђанин), Норман (Норвежанин).

222

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

„ПОРОДИчнО­РОЂАчКА ПРЕЗИМЕнА“ ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД ПОЈМОВА КОЈИМА ОЗнАчАВАМО БЛИСКЕ ЉУДЕ

Амиџић (амиџа, турцизам – стриц)Бáбић, Бáбовић, Бáбајић (бáбо, турцизам – отац)Бaбић (бaба – очева или мајчина мајка)Бадовинац (Баде од румунског bade – бата, брат)Бадрић (Бадра<баде)Бакић (бака > бàба)Барбатовић (барбат, румунски barbat ­ муж)Барбић, Барбуловић (барба – чика, стриц)Близанац, Близанчевић (близанац)Братанић, Братановић (братан < брат)Братић, Братичевић (брат, братица)Буразеровић (буразер, турцизам – брат)Вдовић (вдова, руски, словеначки – удовица)Внучец (внук, словеначки – унук)Војнов, Војновић (војно – стари назив за мужа. „ Како нећу бле­

да бити, војно ми је пијаница“; „ Весели се војнова мајка“.)Дадић (дада – старија сестра, мајка)Дајовић (дајо < даиџа, турцизам – ујак)Дајковић ( дајко < даиџа, турцизам – ујак)Деверић, Деверџић (девер)Дедић, Дедовић (деда)Дидић, Дидовић (дида – икавска варијанта од деда)Домазет, Домазетовић (домазет – призетко; кад муж уђе у

женину кућу)Ђедић, Ђедовић (ђед – деда)Зетко, Зетовић (зет)Јарановић (јаран, турцизам – друг, пријатељ)

223

V I Н а д и м ц и

Кардаш, Кардашевић (кардаш – турцизам, побратим, рођак)Кардовић, Кардош (кардо<кардаш)Комшић (комшија, турцизам – сусед)Кумић (кум)Матерић (матер)Маћешић (маћеха)Маћић (маћа < маћија < маћиха < маћеха)надовеза (надовеза – онај који се „надовезао“, призетио –

до мазет)нанић, нановић (нана – старамајка, бака)невић (нева < невеста)невистић (невиста)нећак, нећаков (нећак – сестрић (нећак је ујаку, а тетки је

само сестрић))Оцић (отац, оца)Пасторчић (пасторак)Посинковић (посинак – усвојено мушко дете)Пријић (прија)Прикић (прика < пријатељ)Побро, Побрић (побро < побратим)Родић (родо је стари назив за оца или мајку)Свастић, Свастовић (сваст, свастика)Свачић (свак – својак, пашеног (свастикин муж))Сестрић, Сестричић (сестра, сестрица)Синко, Синковић (синак < син)Синовец, Синовчић (синовац – братов син)Старац, Старчевић, Старчић (старац – таст)Стрика, Стриковић, Стричевић (стриц, стрика)Стринић (стрина)Стринковић (стринка – стрина)Татић, Татовић (тата – отац)

224

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Бевандић (беванда – меша­вина вина и воде)

Белмужовић (белмуж – јело од сира)

Биберовић, Биберчић, Биберџић (бибер)

Бурековић (бурек)Бухавац (бухав, бухавац –

добро нарастао хлеб)

Вареника (вареника – вруће млеко)

Гибаница (гибаница)Готовац (готовац – цицвара)Ђевеница (врста кобасице)Зобеница (хлеб од зоби)Јечменица (хлеб од јечма)Кајганић (кајгана)Кајмак, Кајмаковић (кајмак)Качамак (качамак)

Тетиковић (тетика – тетка)Тетковић (тетка)Ћалић (ћале – отац, свекар)Ћаћић (ћаћа < тата)Удовић (удова)Удовица, Удовичић, Удовички (удовица)Удовчић (удовац)Ујаковић, Ујчић (ујак, ујка)Ујевић, Ујовић (уја < ујак)Унукић, Унуковић (унук)чајкић (чајкан < чајка < чача < ћаћа – отац)чикарић, чикаревић (чикара – чича)чича, чичић (чича – стриц)човић, чово (човек – муж)Шогоров, Шогоровић (шогор – зет)Шурин, Шурјак (шурак, шура – женин брат)

„КУЛИнАРСКА ПРЕЗИМЕнА“ ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА

КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ВРСТУ хРАнЕ И ПИЋА

225

V I Н а д и м ц и

Кашић (каша)Квас, Квашчев (квас – ки­

се ло тесто; кисело млеко, „маја“)

Келава (келава – врста по­сног сира)

Кобасица (кобасица)Короман (короман –

војнички хлеб у царској турској)

Крвавица (крвавица)Лебовић (леб<хлеб)Масло, Маслић (масло)Месић (месо)Овсеница (хлеб од овса)Опарница (врста кукуруз­

ног хлеба)Папреница (папрено, љуто

јело)Пекмезовић (пекмез)Печенка, Печенковић (пе­

ченка – печеница)Пилавџић (пилав)Питино, Питић (пита)Попара, Попарић (попара)Погачић (погача)Пројовић (проја)Просеница (просеница –

хлеб од проса)

Прохић (проха – проја)Пура (пура – качамак)Пшеничник (пшеничник –

хлеб од пшенице)Сирета, Сирић, Сирковић

(сир)Скорупан (скоруп – кајмак)Смоковић (смок – млечни

производи)Сурутка (сурутка – остатак

течности после сирења)Суџуковић (суџук – врста

кобасице)Тарана (тарана – мрвице од

теста за супу)Туршијан (туршија)Ћевап (ћевап)Цицварић (цицвара)чварковић (чварак)чимбур, чимбуровић

(чимбур – кајгана)чорбић (чорба)Шећерковић, Шећеровић

(шећер)Шканата (шканата – сув

колач, бисквит (реч из Далмације))

Шунка, Шункић (шунка)

Чешки композитор Беджих Сметана има презиме које спада у ову групу (smetana – скоруп, кајмак).

226

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД нАЗИВА ПОСУЂА

Бакрач, Бакрачевић (бакрач, турцизам – бакрени котао)Бардак, Бардаковић (бардак, турцизам – земљани суд,

тестија)Бокал, Бокаловић (бокал – суд за воду)Бркљач, Бркљачић (бркља – дрво за мешање качамака)Варјача, Варјачић (дрвена кашика за мешење јела)Грновић (грне – земљани лонац)Ђугум, Ђугумовић (ђугум, турцизам – лимени суд за

разношење млека по кућама)Жбан, Жбанић (жбан – буренце за воду)Казан, Казановић (казан, турцизам – велики бакарни котао

са ручкама)Карлица (карлица – мање дрвено корито, наћве)Кашикић, Кашиковић (кашика, турцизам – српска реч ла­

жица, жлица)Кепчија (кепчија, турцизам – кутлача)Копања, Копањић (копања – дрвена чинија)Корпица (корпица)Крга, Кргић, Крговић (крга – тиква којом се вади вода из

бунара)Кутлача, Кутлачић (кутлача – велика кашика за сипање хра­

не)Кутлашић, Кутлешић (кутлаша – кутлача)Лонац, Лонцовић, Лончина (лонац)Саханић (сахан, турцизам – бакарна здела)Тенџера, Тенџерић (тенџера, турцизам – дубока бакарна по­

суда)Тигањ, Тигањевић (тигањ, турцизам – тава)Тулум (мешина за вино)

227

V I Н а д и м ц и

Ћуп, Ћупић, Ћуповић (ћуп, турцизам – дубоки земљани ло­нац)

Филџановић (филџан – шољица за кафу)чанак, чанковић (чанак, турцизам – дрвена чинија)чутура, чутурић (чутура, турцизам – плоска, метална или

дрвена (са дуборезом) боца))

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД БРОЈЕВА

Двојаковић (двоје)Деветак, Деветаковић, Деветдлака (девет)Иљадица (хиљада)Осмић, Осмокровић (осам)Петак, Петаковић (пет)Подруг, Подруговић (подруг – један и по; по(л) + друг(ога))Половина (пола)Прван, Првановић (прван<први, који напредује)Првуловић (првул – први, који предњачи)Седмак, Седмаков (седам)Смодлака (осмодлака; о на почетку речи је отпало. Презиме

Осмодлака је забележено у матичним књигама Сплита у XVIII веку)

Стокрп, Стокрпа (сто крпа; закрпљен – сиромах)Стокућа (сто + кућа: обиђе за дан сто кућа; скитара, покућара)Трећаков (трећи)Тринајестић (тринаест)Туце (туце – 12 комада)четровић (четири)Шестак, Шестаков, Шестановић, Шестић, Шесто,

Шестовић (шест)

228

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Трећак, Шестак, Седмак, Деветак означавају редни број детета како су се рађала. Шеста је човек који има шест прстију.

Да дете добије надимак по редном броју, како су се рађала, није само наш „специјалитет“. У старом Риму женска деца су се звала по редним бројевима (у складу са редоследом како су се рађала): Прима, Секунда, Терција. Многи познати Римљани су имали такође „нумеричка“ имена: Терције, Квинт, Секст, Септем, Октавије, Децим.

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ГЕОГРАФСКУ КОнФИГУРАЦИЈУ

ЛОКАЛИТЕТА

Блатарић, Блатник (блато, мочвара)Бреговић (брег)Врдољак, Врдољачић (вр(х) + дол(а) – врх дола)Вртача (вртача – удубљење у земљи)Врховац, Врховец (врх, вис)Горник, Горовић, Гороњић (гора)Гудурић (гудура – дубока и уска долина)Долинар, Долинац, Долинић (долина)Дубрава, Дубровац, Дубровић, Дубровчић (дубрава – шума)Жупљанин (жупа – сунчани предео без снега и ветра (основ­

но значење))Забрдац (иза брда)Загајац (иза гаја)Загорац (иза горе)Језерина, Језеркић (језеро)

229

V I Н а д и м ц и

Катунац (катун – бачија – стан – летња испаша оваца и друге стоке)

Клисура (клисура)Ледина (ледина – необрађена земља)Ливада (ливада)Лугић (луг – дубрава – забран)Млакар (млâка – бара, слатина)Падиновић (падина, коса)Пећинар, Пећиновић, Пећко (пећина)Планинац (планина)Планинчевић, Планинчић (планинац < планина)Планиничевић (планиница < планина)Подбрежњак (под брегом)Подгајни (под гајем)Подгорац (под гором)Подолски (под долом)Подлесник (под лесом; лес – шума)Пољанац, Пољанец (пољана < поље)Пониквар (пониква – вртача, пропланак)Понорац (понор – место где река нестаје под земљом)Поточанин, Поточник (поток)Приморац (при мору, поред мора)Пустиња (пустиња)Рудина, Рудињац, Рудињанин (рудина – пашњак, ливада)Рупа, Рупар, Рупник (рупа)Унковић (унка < умка < хумка – узвишење, брдо)Џомба (џомба – провалија, бездан; нераван, квргав терен)Шпиљевић (шпиља – пећина)

Презимена из ове групе су настала од надимака људи који су у нову средину сишли, с брега (Бреговић), са

230

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

планине, који су дошли из дубраве, дола. Можда збуњује надимак Врдољак, човека из „врха дола“. Долине немају врх. Реч врх је некада значила источно. Врхбосна (тако се звало Сарајево пре доласка Турака) значи „источно од (реке) Босне“. Тако и врх­ дола може се протумачити са источне стране дôла.

За старије поморце, гледано из Сплита, Дубров­ник је горе (исток), а Трст је доле (запад). „Народно схватање Сунчеве путање која на истоку иде горе, пре­ма врху, а на западу доле према поданку. (поданак – подножје брда, планине, стуба)“ Петар Шимуновић.

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ИМЕнА РЕКА (хИДРОнИМИ)

Дравић (Драва)Дринић, Дринчевић,

Дринчић (Дрина)Дрињак, Дрињаковић

(Дрина)Задравац (Драва)Замурац (Мура)Зрмања (Зрмања)Јадранин (Јадар)Јордан (Јордан)Лугомирски (Лугомир)Марошанин (Марош, ма ђар­

ски назив за реку Мо риш)Међумурац (Мура)Моравац (Морава)Морача, Морачић (Морача)

нишавић (Нишава)Пивљанин (Пива)Подунавац (Дунав)Полимац (Лим)Поморишац (Мориш)Посавац (Сава)Расинац (Расина)Ресавац (Ресава)Сочанац (Соча)Сутловац (Сутла)Топлица, Топличевић,

Топличић (Топлица)Усорац (Усора)Цетина, Цетинић, Цетин­

ски (Цетина)

231

V I Н а д и м ц и

Пушкин је свом јунаку Евгенију Оњегину дао пре­зиме по реци Оњеги. Љермонтов је то исто урадио са својим јунаком Печорином, а Лењин је своје презиме Уљанов заменио са Лењин (Лена, Оњега и Печора су реке на северу Русије).

ПРЕЗИМЕнА КОЈА СУ нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ СОЦИЈАЛнИ СТАТУС

Ниже­социјално­стањеАјваз, Ајвазовић (ајваз – кућни слуга, помоћник у кухињи)Бједић, Бједов, Бједовић (бједа, беда)Вергаш, Вергијаш, Вергић, Верговић (вергијаш, турцизам

– порески обвезник; вергија – порез, данак)Галијашевић (галијаш – веслач на галији)Галиот, Галијотовић (галијот – галијаш)Голац, Голе, Голић, Гољевац, Гољић (го, неодевен, „го и

бос“ – сиромах)Кметић (кмет, слуга на феудалном имању)Лапчевић (лапац < хлапац < хлап – кмет, слуга)Мискин, Мискиновић, Мисковић (мискин, турцизам –

невољник, сиромашак)Робић, Робовић (роб)Сиротановић, Сироткин (сиротан, сирота)Скондев, Скондрић (сконд(р)а – надимак човека који скуп­

ља, пабирчи као хрчак, једва „скуцка“ нешто тешком му­ком, изведено од глагола сконобити, скунабити, скунато­рити (покрајински) – са значењем, скупљати, набављати, мало по мало.)

Сужњевић (сужањ)

232

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Туцаков, Туцаковић (туцак, турцизам – сужањ, заро бљеник; човек који се потуца од немила до недрага)

Туцић (туца – варијанта од туцак)Туцовић (туцо – туца)хајвазовић (хајваз – ајваз)хлапец, хлапчић (хлап – кмет, слуга)чипчић (чипчија, турцизам – чифчија – кмет, сељак, без зем­

љаш)чиплак, чиплић (чиплак, турцизам, го голцијат, без ичега и

икога)Шегрт (шегрт – помоћник код мајстора занатлије)Шкондрић, Шкундрић (шкондра, шкундра је варијанта од

скундра; види Скондев, Скондрић)

Италијанско презиме Карузо (Енрико Карузо, опер­ски певач), спада у ову групу. Caruso на италијанском зна чи слуга, шегрт. Тако су на Сицилији звали дечаке који су испомагали у пољопривреди, сточарству или су радили у рудницима сумпора.

Више­социјално­стањеБакоњић (бакоња – моћан човек, богаташ)Беговић (бег, турцизам – племић, господин)Газдиновић, Газдић, Газдовић (газда)Госпић (госпа – варијанта од госпођа)Господиновић (господин)Домаћин, Домаћиновић (домаћин)Ефендић (ефендија, турцизам – господин)Мајсторовић (мајстор<магистер, латински)Мештровић (мештар<магистер, латински)Мисита, Миситић (мисита<магистер, латински; „мистер“)Паралија, Паралић (паре; човек који поседује новац)

233

V I Н а д и м ц и

Парун, Паруновић, Парумовић (парун<парон<италијански padrone – газда, господар)

Племић (племић)Спаић, Спајић, Спахијевић, Спахић (спахија)Туторић, Туторовић (тутор)челебић (челебија, турцизам – господин)

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ МЕТАЛЕ, ЛЕГУРЕ, МИнЕРАЛЕ, СТЕнЕ, ДРАГО КАМЕЊЕ

Бакаревић, Бакарић (бакар, турцизам – купрум, мед; мјед)Бронзић (бронза)Гвозденић, Гвозденовић (гвожђе<гвозд. Гвозден – лично

име; хипокористици од Гвозден су Зден(ко) и Гвоја)Демир, Демировић (демир, турцизам – гвожђе)Дијаматовић (дијамант)Ђумишић (ђумиш, турцизам – сребро)Зампировић, Замфировић, Занфировић, Зафировић (са­

фир – драги камен плаве боје; лично име За(м)фир; хипо­користик од Замфир је Фира)

Златевић, Златић (злато)Калајић (калај, коситар)Камен, Каменовић (камен)Мерџановић (мерџан, турцизам – корал)Платинић (платина)Рушпић (рушпа – венецијански дукат)Сребро, Сребрић (сребро)Тумбаковић (тумбак, турцизам – бронза, туч)челик, челиковић (челик, турцизам – српска реч је надо,

одавно ван употребе)

234

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Јосиф Висарионович Џугашвили је своје презиме заменио са Стаљин, што значи Челични (сталь, руски – челик).

ПРЕЗИМЕнА „У КОЛОРУ“

Од­беоБелић, Беловић, Белоица, Белојевић, Беља, Бељаковић, Бе­

љан, Бељевић, Бељинац, Бељић, Бјелић, Бјелица.Од­вран­(црн)Вранеш, Вранешевић, Вранић, Вранковић, Врањеш, Вра ње­

шевић, Врањић, Врањковић.Oд­гаравГарић, Гаровић, Гаротић, ГаротовићОд­жутЖујевић, Жујић, Жујковић, Жујовић, Жутић.Од­зеленЗелен, Зеленак, Зеленика, Зеленко, Зеленковић, Зеле новић,

Зељак, Зељић, Зељкић, Зељковић, Зељовић.Од­кара­(црн,­турцизам)

Испред многих већ формираних презимена налази се префикс кара:Карађорђевић, Каралазић, Карамарковић, Караматић, Карато­

шић.Од­модар­(плав)Модраковић, Модринић, Модрић.Од­мркМркић, Мркојевић, Мркоња, Мркоњић, Мркошић, Мр ку шић,

Мркшић.

235

V I Н а д и м ц и

Од­плав (односи се на свтлу боју косе и пути)Плавац, Плавец, Плавић, Плавкић, Плавша, Плавшин, Плав­

шић.Од­руменРуменић, Руменковић, Руменовић, Руменчић.Oд­рис­(рис­рус­црвенокос)Рисић, Рисовић, РисојевићОд­рус­(црвенокос)Русо, Русовић, Русојевић.Од­црвенЦрвени, Црвенић, Црвеница, Црвенка, Црвенко.Од­црнЦрнатовић, Црнкић, Црнковић. Црнојевић, Црнчанин, Црн­

чевић, Црнчић, Црња, Црњаковић, Црњанин, Црњановић, Цр њански, Црњац.

Од­чађав (црн, гарав)Чађа, Чађановић, Чађе, Чађеновић, Чађо.Од­шаренШарац, Шаренац, Шаренчић, Шарић, Шарчевић.Од­шарга (шарга, мађарски sárga – жут)Шаргас, Шаргин, Шаргић.

У немачком језику презимена овог типа су: Браун (мрк), Вајс (бео), Рот (црвен), Шварц (црн).

У италијанском: Бруно (мрк), Верди (зелен), Роси (црвен).

Код Римљана Флавије је значило златокос.

236

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД нЕКИх АПСТРАКТнИх ПОЈМОВА И ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ВРЕМЕнСКЕ ПРИЛИКЕ И МЕРЕ

Баук, Бауковић (баук)Бура, Бурић, Буровић (бура)Варићак (варићак – мера

(мерица) за жито 13,5 kg)Вересија, Вересић

(вересија)Вештица, Вјештица (веш­

тица)Враговић, Враголић,

Враголовић (враг – ђаво)Гроза, Грозић, Грозовић

(гроза)Жиропађа (време када опа­

да жир)Зорба, Зорбић (зорба, тур­

ци зам – насиље, терор)Зима, Зимић, Зимовић (зима)Кавгић, Кавжић (кавга)Јаук, Јауковић (јаук)Кијаметовић (кијамет – не­

погода, лоше атмосфер­ско време)

Лелек, Лелековић (лелек)Маглић, Маглица (магла)Мећава (мећава)Мисленовић, Мислетић

(мисао)

Мраз, Мразовић (мраз)Мракић, Мраковић,

Мрачевић, Мрачић (мрак)

небригић (небрига)нужда, нуждић (нужда)Облак, Облаковић (облак)Олуја, Олујић (олуја)Пожар, Пожарац (пожар)Правда, Правдић,

Правдонић, Правица (правда)

Ршум, Ршумовић (ршум< хршум, турцизам – пови­ка, љутња, викање)

Скитња (скитња)Слобода (слобода)Сотоница (сотона)Сумрак (сумрак)Тишма (тишма – метеж,

галама)Тмушић (тмуша је аугмен­

татив од тма – тама)Шиник (шиник–мера (мери­

ца за жито 12,8 kg))Штета, Штетић (штета)

237

V I Н а д и м ц и

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ПОЈМОВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ МУЗИчКЕ ИнСТРУМЕнТЕ

Бубањ, Бубања, Бубњевић (бубањ)Гитарић (гитара)Гуслић (гусле)Добошевић (добош)Дудук, Дудуковић (дудук – свирала без писка)Тамбурић (тамбура)Трумбић (труба; мб­→ б)Цимбалић, Цимбаљевић (цимбало)

ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД нАЗИВА КОЈИ ОЗнАчАВАЈУ ДЕЛОВЕ ТЕЛА

Бедрић (бедро)Брадановић, Брадара, Брадарић, Брадаш, Брадоњић (бра­

да)Вратоња, Вратоњић (врат)Главак, Главан, Главац, Главаш, Главашевић, Главашић

(глава)Грлић, Грља (грло)Груден, Груденић, Грудељ, Грудић, Грудоњић (груди)Дојкић, Дојковић (дојка)Зубановић, Зубац, Зубер, Зуберовић, Зубић, Зубковић,

Зубовић (зуб)Коленовић, Кољеник, Кољенишић, Кољеншић (колено, и

поколење)Кркач, Кркелић, Кркић, Крковић, Кркотић (крк–врат, ши­

ја, грло, гркљан, архаизам)

238

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Кук, Кукељ, Кукић (кук)Милеуснић (миле усне – умилно говорити, „златоуст“)ногић, ного, ногуловић (нога)ножанић, ножина, ножинић, ножиновић, ножић, ножи­

ца (нога)ноздрин (ноздрве)носаљ, носић, носков, носковић, носовић (нос)Окановић, Оканџић, Окетић, Окијан, Окиљевић, Окић,

Окјан (око)Пестић (пест – песница<пестница; група стн­се упрошћава

у сн)Плећаш, Плећевић, Плећић, Плећко (плећа)Прстац, Прстачић, Прстић, Прстојевић (прст)Пупак, Пупац, Пупић (пупак)Реп, Репак, Репан, Репац (реп)Устић (уста)Ухач, Ухеља, Ушај, Ушак, Ушендић, Ушковић (уши)Шака, Шакан, Шакиновић, Шакић, Шаковић, Шакота,

Шакотић, Шакунац (шака)

Ако је неки део тела био доминантан, особен по нечему (падао у очи), тада је човек са том особином добијао надимак по том делу тела.

Пауло Коељо има презиме те врсте (сuello – врат). Капоне (Ал Капоне – на италијанском капоне, capone, значи главоња, у пренесеном значењу значи тврда глава.)

239

V I Н а д и м ц и

ПРЕЗИМЕнА АУГМЕнТАТИВИ (РЕчИ ЗА УВЕЋАВАЊЕ)

Арбутина (арбут, турцизам harbut – простак)

Батурина (батур – окомак, кочањ, комиљка)

Братина (брат)Вечерина (вечера)Влачина (влача – дрљача)Врећетина (врећа)Вржина (врг – суд од тикве)Главина (глава)Губерина (губер – покривач

од вуне)Гузина (гуза)Јаворина (јавор)Јежина (јеж)Каблина (кабао)Капетина (капа)Кечина (кеча, врста гуња од

козје длаке)Ковачина (ковач)Козина (коза)Комадина (комад)Косјерина (косјер – нож за

орезивање лозе)Крпина (крпа)Кртолина (кртола)Кундачина (кундак)

Личина (лика, лико – уже направљено од коре дрвета)

Лончина (лонац)Лозина (лоза)Лопушина (лопух – цвет од

чичка)Љуштина (љуска)Мишина (мих, мех, мјех)ножина (нога)Обућина (обућа)Олбина(олба<холба, по ти че

из немачког Halbe – пола пинте: 1. чаша од пола пинте, а пинта је 0,47 ли­тре; 2. Мера за течност. „… нек ти донесе олбу пеленаша (ракија са пе­леном), па ево овђе сједи и пиј …“. – житије Ајдук Вељка Петровића – Вук)

Опанчина (опанак)Памучина (памук)Рбутина (варијанта од Ар­

бутина)Рукавина (рукав; надимак

не ког који је „тр’о“ нос ру кавом)

240

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Торбарина (торбар)Ћупина (ћуп)Угарчина (угарак)чавлина (чавао – ексер)

чарапина (чарапа)чорбина (чорба)Џепина (џеп)Шпадина (шпада – мач)

ПРЕЗИМЕнА ДЕМИнУТИВИ (РЕчИ ЗА УМАЊИВАЊЕ)

Батиница (батина)Безбрадица (без браде)Брадвица (брадва – тесар­

ска секира)Будалица (будала)Букилица (букила – мера за

жито, једна букила мери­ла је 10 ока)

Врбица (врба)Врећица (врећа)Гужвица (гужва –

„направљена гужва од прућа за равнање земље)

Жеравица (жерава, жишка)Зарубица (заруба – засече­

но место, засек, урез)Капулица (капула – црни

лук)Козица (коза)Комарица (комарац)Копривица (коприва)Корица (кора)Корпица (корпа)

Кошчица (коска)Кртолица (кртола – кромпир)Кукуљица (кукуља – капу­

ља ча)Кустурица (кустура – врста

ножа)Литрица (литра – стара ме­

ра за тежину, износи ¼ оке, а ока је 1,280 kg. Од Литрица има изведени облик Литричин)

Мрвица (мрва)невољица (невоља)ножица (нога)Пандурица (пандур)Потежица (потега – гвозде­

на штангла која повезује точкове на колима)

Секирица (секира)Стрелица (стрела)Ступица (ступа – дрвени

аван)Тиквица (тиква)

241

V I Н а д и м ц и

Бодирога (бости, рог)Варикаша (варити, каша)Вртикапа (вртети, капа;

збуњен човек)Газибара (газити, бара)Газивода (газити, вода)Газикал (газити, кал – блато)Дерикоњ (дерати, коњ)Дерикрава (дерати, крава)Дурбаба (дурати – скитати,

тумарати; баба)Клативода (клатити, вода)Клатишума (клатити, шума)Кољибаба (клати, баба)Кољиврат (клати, врат)Кршикапа (кршити – гуж­

вати, капа)

Ладичорба ((х)ладити, чор­ба)

Ломигора (ломити, гора)Мажибрада (мазати, брада)Метикош (мести – почи­

стити, кош)Млатишума (млатити, шума)Мунижаба (мунути, жаба)Мутикаша (мутити, каша)Музикрава (мусти, крава)Мучибаба (1. мỳчити –

злостављати, 2. мýчати – ћутати, баба)

Палибрк (палити, брк)Палигора (палити, гора)Паликућа (палити, кућа)Паривода (парити, вода)

Торбица (торба)Травица (трава)челица (пчела)

Шалварица (шалваре)Шкарица (шкаре – маказе)Штиклица (штикла)

ПРЕЗИМЕнА СЛОЖЕнИЦЕ ИМПЕРАТИВСКОГ ТИПА

Веома честа је ова врста презимена. То су у ствари скраћене реченице. Састоје се од заповедног­начина­у дру­гом­лицу­једнине­и именице у номинативу­једнине. То су, махом, подругљива, шаљива, анегдотска презимена. На­кнадно су многа од њих добила суфиксе ић или овић.

242

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Беловук (бео, вук)Бјелобрк (бјел, брк)Бјеловук (бјел, вук)Бјелоглав (бјел, глава)Бјелогрло (бјел, грло)Добродолац (добар, долац)Дугошија (дуг, шија)Голобрада (гол, брада)

Голотрб (гол, трб < трбух)Голочорба (гол, чорба –

празна чорба)Жутобрада (жут, брада)Злокапа (зао, капа)Злонога (зао, нога)Кривокапа (крив, капа)Кривокућа (крив, кућа)

Пецикоза (пећи, коза)Пириватра (пирити, ватра)Плетикапа (плести, капа)Плетикоса (плести, коса)Пожрипита (пождерати,

пита)Попивода (попити, вода)Пузигаћа (пузити, гаће)Рубипогача (рубити – сећи,

погача)

Сврзикапа (свргнути – ски­нути, капа)

Станивук (стати, вук)Тописир (топити, сир)Траживук (тражити, вук)Тресиглава (трести, глава)Ћулибрк (ћулити –

шиљити, сукати; брк)Убипарип (убити, парип)

Многа од ових презимена су накнадно добила су­фикс ић или овић:

Газикаловић, Дерикоњић, Кољибабић, Кољивратић, Ладичорбић, Музикравић, Мучибабић, Палигорић, Па­ри водић, Плетикосић, Пириватрић, Станивуковић, То­пи сировић, Тресиглавић, Убипариповић.

ПРЕЗИМЕнА СЛОЖЕнИЦЕ КОЈА СЕ САСТОЈЕ ОД ПРИДЕВА, КОПУЛЕ О И ИМЕнИЦЕ

У нОМИнАТИВУ ЈЕДнИнЕ

243

V I Н а д и м ц и

И нека од ових презимена су проширена са ић или овић­ (а нека се више не срећу у краћем облику): Бе ло­вуковић, Бјелогрлић, Голобрадовић, Жутобрадић, Кри­вокапић, Кривошић, Радогостић, Црнобарић, Црнобрнић.

ПРЕЗИМЕнА СЛОЖЕнИЦЕ КОЈЕ СЕ САСТОЈЕ ОД ИМЕнИЦЕ нА ПРВОМ МЕСТУ И ГЛАГОЛА

нА ДРУГОМ МЕСТУ

Именица је обично узета у својој основи, а глагол у презентској основи. Између ова два дела је копула (веза) о, а иза глаголске основе је наставак а. Копула о и на­ставак а могу и да изостану. Негде је копула у­(Рукумија – име манастира, Ћурувија).Дангуба (дан; губим; без копуле о)Водогаз (вода; газим; без наставка а)Водопија (вода; пијем)Володер (во, вола; дерем)Гочобија (гоч, бијем; бубњар)

Кривошија (крив, шија)Маснопита (мастан, пита)Мркобрада (мрк, брада)новокмет (нов, кмет)Радогост (рад, гост)Црнобара (црн, бара)Црнобрња (црн, брња; брња,

брњац, брњаш, брњо је коњ који на носу има бе лу

мрљу, пегу. У овом слу ча­ју то би био коњ са црном мрљом на носу. Како је неко добио надимак па потом презиме по коњу то је неизвесно (упореди Ђого, Зимоња))

Црнокрак (црн, крак – нога)

244

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Дрводера (дрво, дерем)Калогажа (кал – блато; газим. По закону дисимилације к>г, па

имамо Галокажа – који хода по блату, сељак, проводаџија. Прелаз к>г као код канџа>ганџа, Калипоље>Галипоље; Галеб>Калеб)

Кесовија (кеса, вијам; кеса је метафора за новац, а вијати је јурити, гањати; онај који стиче богатство)

Козодер (коза, дерем)Козомора (коза, морим)Колувија (кол(о) + копула у­и вијем (вити) – коловођа)Коњокрад (коњ, крадем)Крвопија (крв, пијем)Крстоноша (крст, носим)Масловара (масло, варити; богат човек који једе јело варено

са маслом)Оцокоља (отац, оца + кољем)Пргомеља (прга – пропржено и самлевено семе сирка; мељем)Срнадер (срна, дерати)Синобад (син, убадам, пробадам)Ћурувија (ћура, ћурка и вијам (вијати) – значи чувар ћурки

(пуретинар). То је буквално, а пренесено значење је домазет­(у Далмацији). За то једноставно занимање не треба „велика памет“. Име сведочи о статусу зета у тастовој породици и какве су му послове поверавали)

Шилобад (шило, убадам; по Ристи Милићевићу овај надимак (презиме) је добио неко ко је имао дуг и танак врат као шило)

Презимена проширена суфиксом ић су: Дангубић, Дрводерић, Крвопић, Крстоношић, Оцокољић.

Само краћу форму имају: Водогаз, Коњокрад, Во до­пија, Галогажа, Синобад, Срнадер, Шилобад.

245

V I Н а д и м ц и

Бадало (бадати – бости)Бајало (бајати – гатати)Басало (басати – ићи не гле­

дајући куда, набасати)Батало (бâтâти – ударати;

Бо жић бâтâ (удара) на обоја врата, да унесе три товара злата)

Бетегало (бетегати – боло­вати; мађарски beteg – бо лестан)

Брекало (говорити „бре“)Броћало (броћати – бојити

у црвено)Бубало (бубати – 1.говори­

ти глупости; 2.ударати у бубањ)

Букало (букати – бунити се)Бундало (бундати – говори­

ти којешта)

Буцало (буцати – дерати, це пати)

Викало (викати)Вребало (вребати)Гатало (гатати)Грмало (грмети)Гудало (гудети – свирати на

гуслама)Дошло (доћи – дошљак)Драпало (драпати се – че­

ша ти се)Ђипало (ђипати – скакати)Завезало (завезати)Закрпало (закрпити)Затезало (затезати)Зуцало (зуцнути, зукати –

преносити гласове даље)Искало (искати – тражити –

позајмљивати)Кајало (кајати се)

А Козомора има и дужу и краћу форму (Козо мо рић).Козомара, варијанта од Козомора има такође дужу

форму Козомарић.И Масловара има дужи облик Масловарић.

ПРЕЗИМЕнА ПАРТИЦИПСКОГ (ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВИ) ПОРЕКЛА

Радни­придев

246

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Касало (касати – трчати кâсом)

Ковињало (ковињати – му­чити се, животарити)

Кусало (кусати)Лабало (лабати – непри­

стојно, халапљиво јести или пити)

Maстало (мáстати – бојити, фарбати; реч боја је тур­цизам, а фарба германи­зам. Једино је маст стара српска словенска реч.)

Муждало (мождати – му­љати грожђе: ô > ŷ; осе­ћати се измождено значи бити као изгњечен, ис­цеђен, изгажен ногама)

Мучало (мýчати=ћутати)напијало (напијати се)Облизало (облизивати се)Одало (одати < ходати)Пиштало (пиштати)Праштало (праштати)Праскало (прскати)Пухало (пухати, пувати, ду­

вати)Рикало (рикати)Спаравало (спаравати –

уби ти; „њихов предак је

неког спарињао (убио) – Ри сто Милићевић)

Стукало (стукати – коман­дом сту­ вратити вола; устукнути)

Турукало (турукати – дува­јући у трубу или нешто слично, изводити непри­јатни звук)

Ћукало (ћукати – вабити ко кошке)

Урукало (варијанта од Ту­рукало)

ходало (ходати)хркало, Ркало (хркати, рка­

ти)Цебало (цебати – трзати се,

цимати)чокорило (чокорити – жубо­

рити, еуфемизам за ури­нирати)

чувало (чувати)Шпаравало (варијанта од

Спаравало)Штокало (штокати – жали­

ти се, „што ћу, јадан“)Шуркало (шуркати – шали­

ти се)

247

V I Н а д и м ц и

Буђен (будити)Доведен (довести)Домишљан (домишљати)Допржен (допржити)Враћен (вратити)Заклан (заклати)Издеран (исцепати, изде­

рати)накићен (накитити)недоклан (недоклати)Одан (одати<ходати)Омрчен (омркнути – смра­

чити се)

Оплакан (оплакати)Поплашен (поплашити)Попржен (попржити)Потран (потрти<избрисати,

потрљати)Растресен (растрести)Рођен (родити)Саздан (саздати, створити)Седлан (седлати)Сечен (сећи)Ћеран (ћерати)Украден (украсти)чуван (чувати)

Многа од ових презимена проширена су са вић: Бун даловић, Гудаловић, Кајаловић, Одаловић, Рика ло­вић, Ркаловић, Хркаловић.

Трпни­придев

Од трпних придева глагола миловати, наћи, него­вати, ненадати се, опознити (закаснити), про­дати, радовати, створена су прво лична имена: Нађен, Нај­дан, Негован, Ненад(ан), Познан, Продан, Радован, а по­том од њих су настала презимена.

Ћеран и Седлан имају и облике Ћеранић и Седланић, а Нађен, Најдан, а Заклан и Накићен имају облике За­клановић, Накићеновић. То исто важи и за Одан, које има и варијанту Одановић.

249

V I I н Е К А н Е Т И П И ч н А П Р Е З И М Е н А

Алфировић, Алвировић(по Велимиру Михајловићу)То презиме сведочи о нашој историји, кад су наши људи имали високе титуле у аустроугарској администрацији. Алфир долази од немачке речи Wahlfürst – што значи изборни кнез. Наши људи су скратили и прилагоди­ли себи и своме изговору ову дугачку реч тако што су одбацили први и два последња гласа (слова): Wahlfürst је постало алфир. Од тога Алфировић и Алвировић (ф­замењено са в).Алфировић, Алвировић(по Петру Скоку)Потиче од арапске речи al faris – коњ. Од тога је у Шпанији (арапска окупација Шпаније) настало alférez – коњаник,­ заставник,­ потпоручник. Преко ита­лијанског alfire са истим значењем та реч дошла је у Далмацију као војнички термин у млетачкој вој сци. Од тога alfir настало је презиме Алфировић, одно сно Алвировић. Дајем предност другој варијанти (Ско ко­вој), јер сâм Велимир Михајловић тврди да се то прези­ме среће „на острву Зларину у задарском архипела­гу“ и да су га неки људи „по војничкој части добили“. Далмација и острва су били под млетачком управом

250

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

све до XVIII века (изузев од 1358. до 1409. када је била у саставу Угарске), а друго алфир – заставник­ је пре војничка титула него што је изборни кнез. То изборни кнез ми звучи некако „цивилно“, административно, а не војнички (Alfieri – италијанско презиме).

Баста, Бастаја, БастајићРеч бастах у средњовековном Дубровнику је значила но­сач. Потиче од латинске речи bastasius (носач). Множина ове именице на латинском гласи bastasi. Ту множину су становници Дубровника почели осећати као своју, српску реч па су направили и српску једнину (аналогно сирома­си – сиромах); Бастаси, множина и бастах, једнина. Од тога бастах настала су презимена Бастах и Бастаха. Код првог примера х на крају речи се изгубило (грах>гра), а код другог презимена х­је прешло у ј (снаха>снаја). Тако су добијена презимена Баста, Бастаја. Ово последње има и дужи облик на ић: Бастајић.

БилбијаПредак и родоначелник породице која носи ово прези­ме имао је леп глас и добио је надимак Билбил (bülbül, турцизам – славуј). Турско ü у речи bulbul се изговара између у и и­(као немачко ü). Наши људи су га изгова­рали као наше и (ћириличко). Надимак Билбил добио је наставак ија (као и многа друга презимена: Шавија, Велија, Туралија) и постао презиме.

БурсаћЧовек који је своју робу носио у врећи и продавао је у граду звао се бурсаћ­ (живео је на околним брдима

251

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

у динарским селима). Изведено је од бурса (румунски bursa – кеса, врећа, џак). По П. Скоку бурса је врста врећице за дрвени угаљ. Од речи bursa (кеса, врећа) из­ведена је и „интернационална ријеч бурза“ (П. Скок). Код нас је одомаћена реч берза (кеса је увек била ме­тафора за новац). У Дубровнику су власти имале про­блема са бурсаћима, који су реметили градски ред и мир (К. Јиречек). Зато су често плаћали глобу. Вероват­но су своју робу (дрвени угаљ и сточарске производе) продавали „по кућама“, избегавајући пијачне таксе, а то је био велики „грех“ за Дубровчане, меркантилисте. „Занимање“ бурсаћ постало је надимак, а потом прези­ме Бурсаћ. Осим бурсаћа трговали су и торбари, само што су они из града ишли по селима и из својих торби продавали игле, конце, чешљеве, укоснице, миришљаве сапуне, бријаче. Од торбара постали су надимци и пре­зимена: Торбар, Торбарина. И бурсаћи и торбари су били „трговци“ који су од инвентара имали само бур­су, односно торбу. Све се понавља на овом свету! И да­нас имамо „бизнисмене“ који од инвентара имају само „ташну и машну“ (не знам да ли они плаћају глобу).

ВајдаПрезиме Вајда настало је од наше речи војвода (војску води). Реч војвода је ушла у мађарски језик, тамо прет­рпела гласовне промене (сажимање) и вратила се нама као презиме Вајда.

252

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Валић, Валчић, Ваљевић, ВаљићВалчић је настало од личног имена Валац, а то је

варијанта од Хвалац. Хвалац је изведеница од Хвал, наше средњовековно име.Валић (Вал<Хвал)Валчић (Валац<Хвалац<Хвал)Ваљевић (Ваљ>Вал>Хвал)Ваљић (Ваљ>Вал>Хвал)

Галибарда, Калибарда и КилибардаИзведено је од галибарда (покрајински) – затвореноцрве­на скоро љубичаста боја у грумену која се употребљава за бојење вуне и јаја, а раствор ове боје је служио као мастило за писање (галибарда, турцизам – љубичаст). Претпоставља се да је то био надимак човека који од рођења имао тамноцрвену „белегу“ на лицу. Касније је надимак постао презиме. Калибарда је варијанта од Галибарда (г=к, као Гаспар­Каспар). Како је Калибарда постало Килибарда, није јасно.

Глумац, Глумчевић, ГлумчићУ време кад је реч глумац постала презиме, она није имала значење као у савременом језику. Старо значење речи глумити је викати. Према томе глумац би био „онај који виче“, а глума – „викање, вика“ (Милан Шипка). Касније, реч глума је добила значење „шала“, „весеље“, „игра“, а глумац „шаљивџија“. У савременом словенач­ком језику glumač значи лакрдијаш.

253

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

Данчуо, РашуоКао последица језичке симбиозе (узајамног прожимања два језика) настала су нека лична имена односно прези­мена. Под утицајем румунског језика нека српска имена добила су наставак ул, а л на крају речи се претворило у о по законима српске фонетике (пепел>пепео).

Српско име Данило, изведеница Данча, затим ру­мунска варијанта Данчул и на крају Данчуо; Данило> Данча>Данчул>Данчуо.

Српско име Радован, Радомир, изведеница Раша, ру­мунска варијанта Рашул и на крају Рашуо; Радован, Ра­до мир>Раша>Рашул>Рашуо.

Лична имена Данчуо­и Рашуо­су постала презимена.У ову групу спадају и презимена Веруовић, Кару­

овић.Оливер (Olivfer, латински – носилац маслине, ми­

ротворац) је постало популарно име појавом прича о Карлу Великом. Један од његових витезова се тако звао. Оливер, изведеница Веро, румунска варијанта Верул и на крају Веруо. Оливер>Веро>Верул>Веруо. Од личног имена Веруо настало је презиме Веруовић;

Карло (Carl од carus, латински – драг), изведеница Каро, румунска варијанта Карул и на крају Каруо; Карло > Каро > Карул > Каруо. Од личног имена Каруо поста­ло је презиме Каруовић. (Душан Каруовић, композитор музике за многе телевизијске серије на РТС­у). Постоји и презиме Карулић и Каровић (Каро) и Карловић.

254

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ДедијерЈедан од предака „ишао је у Босну, у печалбу, и тамо на­учио да каже дедер­ уместо дај. По повратку у село за­по виједао је: „дедер ти ово, дедер ти оно“. Због тога су му се мјештани подсмијевали и дали му надимак Де ди­јер“. Његови потомци су овај надимак прихватили као своје презиме (по Ристи Милићевићу). Наш етнолог Јевто Дедијер није забележио никакав податак или ле­генду о том презимену, па се горе наведена прича став­ља „под знак питања“. Ретко се дешава да се легенда поклапа са лингвистичком истином. Треба обратити пажњу на суфикс ијер. Тај суфикс у нашем језику имају речи италијанског порекла (ијер<iere): гондолијер, ка ра­бинијер (карабињер). На друштвеној мрежи Facebook, могу се пронаћи презимена Dedijer и Dedieri, у САД и Великој Британији. Наше презиме Шпадијер (има исти суфикс ијер као код Дедијер) је италијанског поре кла; у Италији постоји презиме Spadieri (spadiere – чувар јавног реда или војник наоружан мачем; spada = мач). У Боки Которској су се за порез и порезника упо тре б ља вале ита­лијанске речи дација и дацијер (Вуков речник). Презиме­на италијанског порекла Бутијер (бачвар), Готијер (ста­клар, који израђује чаше), Кулијер (израђује колевке), поткрепљују претпоставку да би презиме Дедијер треба­ло тражити у италијанском ономастикону.

Додиг, ДодикОво презиме потиче из периода номадског начина живо­та. То је сточарско презиме. Додиг значи досељеник који

255

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

је са стоком и другом имовином додигао (доселио се) и запосео нову територију и ту се настанио. Додизање је покретање стоке и људи на нове положаје.

Жакула, ЏакулаТо је у почетку био надимак човека који је носио јакну (мушка горња одећа; реч је преузета из немачког језика – Jacke). Да ли је то био комад градске одеће или део неке војне униформе, тешко је рећи, али се зна да је тако одевен човек у својој руралној средини био обележен, запажен, идентификован по свом одевању. Уместо да га зову Јакула (јакна), звали су га Жакула или Џакула. Како се ј почело изговарати као ж и џ? Лингвисти тврде да је то „резултат­романско­–­словенске­језичке­симбио­зе“. Наставак ул(а) је румунског порекла (већ смо рекли да су на Велебиту живели Румуни – Власи, сточари). То ул је постпозитивни члан у румунском језику (члан који стоји иза именице на коју се односи; urs и ursul значе исто – медвед; urs – чиста именица, а ursul је именица са чланом).

Шта је то романско­словенска језичка симбио­за? Словенски језик који се говорио на том простору је српски (касније српскохрватски, а потом српски и хрватски).

А који је то романски језик?Римска Далмација се пружала од мора па скоро

до Саве, а касније је сведена на уско подручје средње­јадранског приморја. Римско становништво су потис­нули Хуни, Авари, а потом Словени, који су се једини

256

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

задржали на том простору. То римско становништво је говорило латинским језиком, боље речено, неким дијалектом латинског језика. Што су римски подани­ци били удаљенији од матице, Рима, њихов језик је све мање личио на изворни латински језик (тако су наста­ли француски, шпански, португалски, италијански и румунски језик). Ти „римски“ становници су још 1472. године у Дубровнику донели одлуку да се на седница­ма Већа говори само локални говор „lingua ragusea“ – дубровачки језик, а не „lingua slava“ – словенски језик. Становници римске Далмације нису одмах нестали, они су се утапали у словенски живаљ, али су свој домаћи „матерњи“ језик неговали и чували у кругу породице чак до краја ХIХ века. „Антон Удина са отока Крка је последњи говорник старог романског језика који се зове далматски, а говорио се од Крка до Боке Которске“ – Петар Шимуновић. Продирањем словенског језика, а касније венецијанског (дијалект италијанског), овај језик почиње да се гаси. У Сплиту већ у XII веку није био у употреби, а у Дубровнику почиње да ишчезава у XV веку. Аустријски филолог Матео Бартоли посетио је Удину 1897. године, на Крку и у разговору са њим успео да напише рад о далматском језику и да сакупи око 2.800 речи.

Што каже историчар Јиречек о романским јези­цима у нашем региону?

„На Балкану (између Адрије и Понта) се говорило два романска наречја: румунски (говор подунавских

257

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

Римљана) и стародалматински, чији су се последњи ос та ци изгубили у наше време на острву Крку.“ Петар Буд мани (1835–1914), филолог и лексикограф, се ба­вио далматским језиком. Он је први у дубровачким ро­манским речима диференцирао стародалматинске од каснијих италијанских речи.

„Римски“ становници су неке гласове латинског (па и српског) изговарали на свој начин.

Глас ј су изговарали као ж,­ з,­ џ. На пример Јован (латински Iohannus) су изговарали као Жане,­ Жан­ко,­ Жване,­ Зане,­ Занко,­ Џиво (право име Ивана Гундулића је било Џиво; Иван је варијанта од Јован). Од ових личних имена постоје и данас презимена: Жанић,­Жанетић,­Жановић,­Жванић,­Жувић,­ Занић,­Занковић. Латински Iudaeus (Јеврејин) су изговарали као Жидов, приморски град Iadera су изговарали Задар. Зачинска биљка латински – maiorana, је овде добила об­лик мажуран (ј­као ж, ō→у). (Онда је јасно да су Јакула (јакна) изговарали Жакула, Џакула).

Латинске групе ge и gi су изговарали као ж,­ з,­ џ. Георгије (латински – Georgius) су изговарали као Жоре, Журе, Журж, Зоре, Зорзе, Џоре, Џуре. Данас постоје презимена Жорић,­ Журић,­ Журкић,­ Зоро,­ Зорзић,­Џурчиновић.

Сергије (латински – Sergius) се изговара као Сер­зијус, а изведеница Серз, односно Срз је основа за пре­зиме Срзетић, Срзић.

258

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Од анђео (латински – angelus) настало је лично име са „домаћим“ изговором Анзул, а од тога презиме Ан­зуловић.

Вратимо се Жакули, односно Џакули. У Србији су сељани људе из града звали „капуташи“ и то презри­вим тоном; можда је тај смисао имао и надимак Жакула (Џакула). Постоји презиме Мантулић изведено од ру­мунског mantul, варијанта латинског mantellum – огртач.

КавајаУ другој половини XVIII века један члан братства

Радишић (Добро Село) у Црној Гори је побио групу Турака, харачлија и побегао у албански град Кавај. После његовог повратка у Добро Село, Радишићи су прозвани Каваја по албанском граду.

Калевић, Календаровић, Календеровић, Калентић, Калић (основа кал), Колдан, Колдин, Коледин, Коленда, Колендић, Коленц (основа кол)У предхришћанском периоду, пре доласка Словена на Балкан, код романизованих староседелаца постојало је римско име Calens (Каленс) у вези са појмом Calendae (Календе); по Константину Јиречеку.

Calendae се звао први дан у сваком месецу. Једне ка­ленде су биле много важне, а то су јануарске, које су први дан и месеца и године. Људи су то свечано про­слављали, ишли од куће до куће и певали пригодне пес­ме. Учесник­такве поворке се звао каленс­ (calens) или календа­ (calenda). Касније су то постала лична име­на. Признавањем хришћанства као државне религије

259

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

(у Римском царству), тај обичај се пренео на празник Божић (рођење Христа). Уочи Божића су певали календ­ске песме. Овај обичај су прихватили и Словени (после преласка у хришћанску религију). Код нас се то зове коледа. Ево шта каже Вук Караџић: „Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледе, којима се уза сваку врсту припијева: коледо! Овај се обичај међу људима нашег закона (међу право­славцима) готово сасвијем изгубио, али у кришћана (ка­толика) још траје.“ Осим коледа се среће још и назив коленда. Учесник такве поворке се код Словена на Бал­кану звао календар, колеђанин, коледар. Од обе осно­ве (кал и кол) постоје данас презимена, а личних имена више нема. Значење свих презимена је учесник­(певач)­коледарске­поворке,­коледар.

КарлеушаОвај надимак (презиме) потиче из Западних крајева. Из­води се од придева карласт што значи дуге,­замршене, (чупаве) ненеговане­косе и употребљава се у кајкавском наречју хрватског језика, а има га и у словеначком. У словеначком речнику је објашњена реч kârle немачком синтагмом lange Haare, што значи дуга коса. Суфикс уша­ се употребљава за грађење именица које значе женску особу са извесним манама (има пејоративно значење: мурдаруша, аљкавуша, спонзоруша). Реч кар­леуша­је значила жену са дугом, замршеном, неопраном косом, а касније је стицајем неких околности (које нама нису познате) постала презиме.

260

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Крзић, Крзман, Крзнанић (од основе крз), Кржавац, Кржалић, Кржановић, Кржељ, Кржић (од основе крж)Ова презимена су изведена од глагола крзати, који има значење „трењем чинити да нешто изгуби своје прво­битно својство“ (ослаби):

1. отупити (оштрица ножа)2. изгубити чврстину ткања (одећа на рубовима)3. пореметити односе међу људима (услед трвења,

препирања, гурања, отимања) Вук Караџић: „Крзају се око њега дјевојке“.

Варијанта од основе крз је крж. Постоји реч кржа – врста слабог, неквалитетног дувана (крџа); кржав и кржљав значи слаб, неразвијен. Презимена од основе крз и крж нису много фреквентна, поменула сам их, јер ми служе као „копче“ за много фреквентнија презимена (Кецман, Кецмановић, Кецојевић, …).

Кецан, Кецановић, Кецић, Кецман, Кецмановић, Кецовић, КецојевићУ ономастиконима за основу овог презимена (надим­ка) узет је узвик којим се терају козе „кец“ (не постоје презимена од узвика којима се терају овце, говеда, жи­ви на, мачке, пси, мада су овце заслужиле да добију пре зиме од узвика којим се оне терају, јер су оне биле нај многобројније животиње које су чобани чували. За­немаривана су друга значења. Глагол кецати је сино­ним за крзати (капут се искецао на рукавима, људи се међусобно кецају – препиру); придев кецав значи сла­

261

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

бог­здравља,­неразвијен,­кржљав. Ако су крзати и ке­цати синоними, крж(љ)ав и кецав такође, онда може­мо закључити да су Крзман (и остала презимена исте основе) и Кецман (и остала презимена исте основе) си­ноними и припадају групи надимачких презимена која означавају неку телесну особину (која пада у очи) и зна­чи слаб,­неразвијен,­закржљао.

ЛаиновићБратство у Црној Гори из Братоножића. Воде порекло од неког Лаина (Влаина). Легенда каже да су дошли у Подгорицу пре боја на Косову.

ЛојпурРеч означава занимање. Састављена је од лој (живо тињ­ска маст) и пур; пурити – пржити. Лојпур је човек који је топио и пржио маст. Од појма који је значио занимање постало је касније презиме. (народно предање)

ЛомаНаш познати јунак из Првог српског устанка Арсеније Лома има необично презиме. Данас се срећу Ломић и Ломовић, али врло ретко или уопште никако Лома. Лома је лично име које је касније постало презиме. Изводи се од Вартолома, а ово од Вартоломеј. Изворни облик је Варптоломеј. Вар на хебрејском значи син, а птоломеј на грчком значи ратник. Према томе Вар(п)толомеј значи „Ратников син“.Лома<Вартолома<Вартоломеј<Варптоломеј.Постоји и западна варијанта Бартоломеј.

262

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Малавас, Малаваз, Малавашић, Малавразић, МаловразићВас је стари словенски назив за село. Назив се задржао у словеначком (vas), у чешком (vesnice), у пољском (wies). У Истри постоји топоним Нова Вас. Сва ова прези мена су настала од топонима који значи „Мало Село“.

МацураТо је старо презиме (надимак) румунског порекла. По­родице које носе ово презиме потичу из Црне Горе, ис­под Дурмитора. Откуд румунски језик у Црној Гори? Константин Јиречек је написао: „Подунавски Римљани, преци Румуна (скоро читав Балкан је био римска пре­фектура), због провале народâ од 5. века (...) су се исе­лили (пастирима, номадима то није тешко падало). Они нађоше нова седишта по читавој Србији у Босни и Хер­цеговини у приморским планинама Хрватске од Цетине па до Лике и Крбаве, у Црној Гори (на простору где живе племена Зупци, Бањани, Никшићи, Дробњаци). Они су себе називали Романима а Словени и Италијани називали су их свагда Власима.“ „У старосрпским и дубровачким споменицима 13. и 14. века велики број имена су чисто румунска (Бун, Урсул, Дракул, Секул). У Црној Гори два највиша брда имају романске називе, првобитно особна имена: Визитор и Дурмитор. (...) Пошто се извесно вре­ме говорило на оба језика, превладао је словенски.“ (К. Јиречек) Презимена Патроногић и Братоножић су про­дукт језичке симбиозе румунског и словенског (српског) језика. Реч мацура значи чекић (мацола). У савременом

263

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

италијанском језику постоји презиме Mazzola. Као што у нашем језику постоји замена о са у и л са р, тако и у ро­манским језицима постоје идентичне замене. Упоредимо италијански језик (млетачки дијалект) и румунски. Трка се на италијанском језику каже cоrsa a на румунском cursa; добар на италијанском (млетачки дијалект) је bono а на румунском је bun. Замењују се л и р. Степенице на италијанском scala a на румунском scara. Ако упореди­мо mazzola (чита се мацола) и maţura (чита се мацура), видећемо да је о из италијанског одговара гласу u у ру­мунском, а l из италијанског одговара гласу r у румун­ском. Надимак (презиме) чекић је симбол снаге. Макавеј, лично име, на хебрејском значи чекић. Код нас постоји презиме Макавејев. Карло Мартел, франачки краљ из династије Меровинга, свој надимак „дугује“ овој алат­ки (француски martel = чекић). У енглеском говорном подручју презиме Хамер (Hammer) има исто значење. Један совјетски политичар из Стаљинове епохе узео је за себе презиме Молотов да не би заостајао иза Стаљинове „челичне снаге“ (сталь = челик; молот=чекић). Наша реч чекић је турцизам, а српске речи млат и бат су изашле из употребе.

Маџгаљ, МаџгаљевићОво презиме се изводи од балканског турцизма mazgal у значењу: 1. пушкарница, 2. отвор, 3. разваљено­ме­сто. У свим балканским језицима постоји та реч са ис­тим писањем и изговором осим код Албанаца, где гла­си madzgallë. Из албанског језика је реч ушла у наш

264

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

језички простор, а групу dz­ наши људи су изговарали као џ; реч је постала надимак, а касније је постала пре­зиме. Абдулах Шкаљић објашњава шта је мазгал: то је „прозорчић на каменој кули, који је са унутрашње стра­не широк, а с вањске стране узак тако да се само пушча­на цијев може протурити“. Код Вука Караџића:

„У тавници брињског капетана, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Па на мазгал главу наслонио“.

Постоје слична презимена: Караула, Караулић.

МунитлакОво презиме је изведено од мунути (нагло ударити, гурну­ти) и именице тлака (која је изашла из употребе). Постоји глагол тлачити – притискати; тлак – притисак. Чувено оно­мастичар Др Велимир Михајловић претпоставља да се реч тлака односи на дрљачу (реч тлака је имала више значења која су углавном апстрактна, једино је „дрљача (тлака)“ имала конкретно зна чење). Из овог следи да би Мунитлак значио „удри (гурни) дрљачу“. Тако су звали човека који није волео да „барата“ дрљачом (ленштина). Код Немаца постоји презиме које се може упоредити са овим нашим. То је Hassdenpflug (мрзи плуг).

Одавић, Одак, Одаловић, Одановић, Одовић, ходак, ходалић, ходићНеке породице су добиле ово презиме по томе што су им преци много (х)одали (селили се). Ходак и Ходан су некада била лична имена.

265

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

ОмчикусОмчикуси су пореклом из Босне. Некад су се презивали Јанкелић. „Један од њих, веле, да је слатко јео омач тра­ву, те га зато прозвали Омач – Кус, а његово потомство су Омчикуси у Лици.“ Омач је трава која је познатија као омак, дивљи мак, турчинак, црвена булка.

ПаскаљевићТо је „посрбљена“ варијанта француског презимена Pascal. Потиче од грчке речи pascha (пасха), а ова из хебрејске речи pesah. Pesah је јеврејски празник који обележава дан кад је Мојсије извео Јевреје из Египта. Пошто је баш за време тог јеврејског празника Хри­стос био разапет и васкрсао пасха у многим језицима значи Ускрс. Реч pascal у француском значи ускршњи и од тога је направљено име, односно презиме Pascal. Ми имамо лично име Васкрсије и презиме Васкрсић.

ПлаовићОво је ретко презиме, али заслужује да буде спомену­то, јер га је имао наш чувени глумац Раша Плаовић. Више нису у моди лична имена Помил, Поплах, По­рад, Помоћан. Поплах је остао да живи у презимену Плаовић. Плах је изведеница од Поплах. На Пла(х) је додат наставак овић и тако је настало Плаовић. На исти начин је настало и презиме Паровић (паро(х)+овић).

Познановић, Познић, ПознатовПознан је дете које се роди после предвиђеног рока, а може да значи и последње дете у породици. Изведено

266

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

је од позно – касно. Код Вука Караџића постоји мушко лично име Познан. „Позна ђеца готове сироте“ (Вук).

Пујаз, Пујин, Пујић, ПујоТо је презиме далматинских Срба. Изведено је од Пуја и Пујиза. Тако су у Далмацији називали становнике италијанске, јадранске провинције Апулије, али и Ита­лијане уопште. С друге стране, овај надимак су добијале особе које својим физичким или психичким особинама подсећају на Италијане. То исто важи и за презимена Пуља,­Пуљанић,­Пуљарић,­Пуљеза,­Пуљо.

Ракочевић, БакочевићРакоч је човек са „рачјим“ очима; рак + оч(и). Бакоч је човек са „биковским“ очима; бак + оч(и). Од нади­мака Ракоч и Бакоч настала су презимена Ракочевић и Бакочевић. У исту групу спадају Срдоч,­Грдоч,­Љуточ,­Врагоч,­Јаркоч,­Пулооч (буљавих очију). Ови последњи примери немају презимена проширена са овић, већ су ови надимци уједно и презимена.

Судар, Судић, Суђић, СучевићСва ова презимена значе исто.Судар је стара реч за судију. Од ње су изведена презимена:

Судар, Сударевић, Сударски.Судић<Судијић изведено од судија: група ији > и.Суђић је постало од суђа (покрајинска реч за судију).Сучевић је изведено од судац (генитив једнине суца; ц>ч­ис­

пред ев).

267

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

ТркуљаЗа ово презиме постоји легенда да се родоначелник овог презимена „тркао негде у сватовима“ и тако добио на­димак а потом су целу породицу назвали Тркуљама

ЋуктерашТо је херцеговачко презиме. „Ћуфтер је врста слатког јела које се прави од шире (грожђаног мошта) проку­хане са нишестом (пшенични скроб), затим се излије у тепсију и пошто се изреже, остави се да се осуши.“ (Аб­дулах Шкаљић). То је слаткиш специфичан за Херцего­вину. Човек који је правио и продавао овај слаткиш звао се ћуфтераш. Ћуктераш је варијанта од ћуфтераш. Ту је дошло до замене к уместо ф. (упореди: муфте и мук­те – бесплатно, џаба; јефтика – јектика, израз у народу за туберкулозу).

чеко, чекић, чеклић, чекрлија и чековићЧеко је био назив за граничара, најамника који је саче­кивао и контролисао пролазнике. Од надимка Чеко су и изведенице Чекета, Чекла, Чекрла од којих су такође настала презимена. Презиме Чекић је можда Чекић (из­ведено од Чеко), а можда и Чекић (изведено од чекић – турска реч која је потиснула наше речи млат и бâт). Могућа је и друга варијанта (Чекић) јер и у другим језицима постоји синонимно презиме (име): Макавеј (макаби значи чекић), а и чувени („по коктелу“) Моло­тов, значи чекић (молот).

268

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА КОЈА СЕ ЗАВРШАВАЈУ нА њА

Бероња„Пре 150 година (област испитивана од 1904. до 1920. го­дине) дошао предак Бероња из Лике. Побегао од војске и уставио се у најам код Пере Ковачевића у Радићу. Звао се Јован Рашета. Био је висок. Једна жена рече: „Ко ће овом дерану да скроји рубине?“ Одатле се прозва најпре Дероња, а после да је лепше Бероња.“ (По Велимиру Михајловићу). Постоји и лично име Бероња (од Берислав).

ЗимоњаО овом презимену је забележена следећа анегдота: „Кнез Јован градио кулу, па се четворица мајстора мучила да дигну једну ћошу (?) на зид, али не могаше, а то гледао најмлађи син кнежев Ристо, па ухвати камен и дигне га на зид, нашта му неимар из шале рече: „Ти си, Ристо, ваи­стину јачи од Зимоње“. (Зимоња је био во у кнеза, који се отелио у зиму, те је тако добио име). „И по томе се цела породица прозвала Зимоња“ (Велимир Михајловић).

ЛугоњаПо народном предању име је настало овако: „За време турске власти позове бег бега на мегдан. Бег није смио изићи. Код бега је био слуга Мирославић и он пође на мегдан да га замени. Мирославић просија луг (пепео), напуни бјечву (женску чарапу) и стави у џеп. Кад је дошао бегу на мегдан рече: „Пружи руку да се халали­мо!“. Бег пружи руку и Мирославић на брзину извади бјечву с лугом и засу га у очи. Бег се забави о чуду, јер

269

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

су очи пуне луга. Мирославић извади сабљу и осијече му главу. Бег који га је послао дао му имање и назвао га Лугоњом.“ (Ристо Милићевић)

ПРЕЗИМЕнА нАСТАЛА ОД ИМЕнА КАТОЛИчКИх СВЕТАЦА

Аугустинчић, ГустинчићОво презиме је изведено од имена Светог Аугустина. Био је теолог и светац из IV века нове ере, рођен у Карта­гини. Хришћанство је преузело титулу римских царева, Augustus (латински – частан, савршен, величанствен) и од тога је створено лично име. Први римски цар који је понео титулу Augustus био је Октавијан, нећак и на­следник Јулија Цезара. Као и остала имена светаца и ово име је ушло у народну употребу и заступљено је код многих народа. Код нас се среће и варијанта од Аугуст, Јагушт­(ј као протеза, ау се упрошћава у а и ст се изго­вара као шт, као код Штефан < Стефан). Иначе и један месец у години зове се аугуст (август). Кад смо већ код имена месеци, да кажемо да многи месеци носе имена римских богова: јануар (Јанус), март (Марс), мај (Маја – староиталска богиња природе), јуни (Јунона), а неки месеци су обележени бројевима: септембар (septem – 7), октобар (octo – 8), новембар (novem – 9). децембар (decem – 10). Јулије Цезар је иницирао уређење новог календара. По римском календару година је почињала марта месеца. Следе месеци: април, мај јуни, пети ме­

270

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

сец се звао квинтилис, шести секстилис, седми сеп­тембар. После Цезарове погибије Марко Антоније је наредио да се квинтилис преименује у јули (iulius). Касније Октавијан је сматрао да и он има право на свој месец па је секстилис претворио у август (augustus). Кад је почетак године померен уназад и јануар постао први месец, сви месеци су задржали своја имена, иако број није више одговарао правом редоследу. Септембар није више био седми, већ девети месец у години.

БаштијанићОво презиме је изведено од Баштијан, а то је окрњена фор­ма од Себастијан. Свети Себастијан је хришћански светац. Име је изведено од грчке речи sebastos – узвишен, савр­шен, поштован. У грчком се та реч пише са β, па постоји и други (новогрчки) изговор севастос (у средњовековној Србији севаст је био судија). У Православној цркви исти светац се зове Свети Севастије. Градови који су посвећени овом свецу (заштитник градова) су Сан Себастијан (Шпанија) и Севастопољ (Украјина).

Кацијан, КоцијанОва презимена воде порекло од имена хришћанског све­ца. Вештачки је направљено од делова почетних речи 98. псалма: Cantate Domino – Певајте­ Господу (латински). Обе речи су скраћена до Cant и D, спојена су копулом i и добили су Cantid. Наставком ianus створена је варијанта Cantidianus (Iulius, Iulianus). У писаној форми то се име употребљавало без тешкоћа, али кад је почело да се из­говара у богослужењу, било је прегломазно и незграпно.

271

V I I Н е к а н е т и п и ч н а п р е з и м е н а

Говорни језик не трпи много сугласника и у њему често долази до испадања гласова, стапања два гласа у један, отпадања крајњих гласова. У овом случају копула i је ис­пала, t и d су се нашли један поред другог и стопили су се у t, крајње us је отпало и добијено је светачко име Cantian. Група ti у латинском језику се изговара као ци и име тог свеца се изговарало Канцијан. Кад је то име ушло у народ­ну употребу дошло је до још једног испадања; Испало је прво n и то име, у почетку лично, изговарало се Кацијан. Како је Кацијан постало Коцијан нема неког фонетског објашњења, можемо само претпоставити да народ кад не зна право значење имена није прецизан у изговарању појединих гласова. Лична имена Кацијан и Коцијан су по­стала презимена, а постоје и форме Кацијанчић и Ко ци­јанчић. Грађани Србије са оваквим презименима су углав­ном словеначког или хрватског порекла.

Фаб(и)јановић(Фаб(и)јан је изведено од Fabianus, ва ријанта од Fabius; fabius, латински – узгајивач боба; а faba – боб)

Франић, ФрањићИзведено од личних имена Фран и Фрањо, а ово име је првобитно било име свеца Светог Фрање Асишког (ита­лијански град Асизи). У разним језицима ово име има различите варијанте: Франко, Франц, Ференц, Фран­циско, Франческо. Име води порекло од латинске речи francus – слободан, отворен. Пре него што је постало лично име, овим придевом је означаван припадник на­

272

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

рода – Франк, становник франачке државе. Презиме Франић има и варијанте Вранић, Пранић. То исто важи и за Фрањић: Врањић, Прањић. (Спомињали смо већ ову појаву: Сте фановић, Стевановић, Степановић). Не­мачка варијанта Франц, дала је презимена Франчић, Франчевић.хабјановић (Хабјан је варијанта од Фаб(и)јан; х и ф се узајамно замењују у неким покрајинским говорима. Лично име (и град у Босни) Фоча је варијанта од Хоча, а Хоча<Хотча<Хотимир. Манастир Хиландар у народним песмама је назван Филандар. Херцеговачко презиме Тохољ је изведено од Тофил (Теофил). Упореди: ковач на пор тугалском се каже ferreiro, а на шпанском her­rero, обе речи потичу од латинског ferrum – гвожђе, ауспух<ауспуф (Auspuff)

273

V I I I П Р Е З И М Е н А П Р Е У З Е Т А И З Д Р У Г И х Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА ИЗВЕДЕнА ОД ИТАЛИЈАнСКИх РЕчИ И ЛИчнИх ИМЕнА

Јован Дучић је у шали рекао да је Дубровник пред­грађе Требиња. Истина је да је одувек постојала тесна ве­за између Херцеговине и Дубровника и да су се људи ме­шали (отац Руђера Бошковића је био Србин, православац из Херцеговине). Преко Дубровника и Сплита стизале су многе италијанске речи и имена у говор нашег народа у Херцеговини и Далмацији, што је резултирало стварањем презимена од италијанског корена.

Валента, Валентић, изведено од италијанског личног имена Valentino (латински Valentinus – си­лан, здрав, „валидан“).

Варда, Вардић је изведено од италијанског gvardia – стра­жа, гарда. У млетачком дијалекту gv се чита као v, па је код нас доспела та варијанта (то­поним Вардиште, место где је била стража између Аустроугарске и Турске).

Гамбелић, Гамбеловић изведено од италијанског gam­ba – нога.

Гамбирожа, Гамбироза долази од италијанског на­димка који се односи на спољашњи из­

274

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

глед. Gambi grosse < Gambegrosse, gamba (нога), а grossa – дебела. У множини су gambe grosse – „дебеле ноге“.

Гундулић је изведено од gondola (ō→у). Иван Гундулић (1589–1638) дубровачки песник. Нај зна ­чајније дело „Осман, недовршено (Иван Мажуранић допунио 14. и 15. пе вање). Италијанско презиме Gon dol li.

Минчић, Минић, презимена изведена од личног имена Domeniko (латински Dominicus – одан Го­споду; dominus – господин, Господ) преко Дубровника и Сплита су стигла у Далмацију, пре тр пела многе гласовне промене (са жи­мање, изостављање гласова) и ко начна ва­ријанта Минко је послужи ла за пре зиме Минчић. Од Мина (скра ћена варијанта од Domin) постало је Минић. Постоји и друга верзија значења личног имена Мина. То је име православног свеца изведено од грчке речи Mêna, што значи Месец.

Муселин, Муслин, Мусулин (муселин, муслин, мусу­лин значи: 1. врста лаке памучне тканине; 2. фин, нежан суптилан човек (пренесено значење). Таквог човека зову још и „Свиле­ни“. Ове називи изведени су од италијанске речи musolina, са истим значењем.

Орландић је изведено од италијанског личног име­на Орландо (Orlando) а то је метатеза од

275

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

Ro land – германско име: hrod значи сла­ва и nand значи смео, храбар. Значење: Славни јунак (име је постало популарно захваљујући Роланду, грофу од Бретање, витезу Карла Великог).

Палмотић је изведено од италијанског palmo – педаљ и су­фикса за грађење деминутива otta. Palmotta значи педаљчић. То се вероватно односило на раст, висину. Palmotta је добио српски наставак за грађење презимена ић (упоре­ди наше презиме Чеперковић (од чеперак – педаљ у Црној Гори)). Јулије Палмотић (1607–1657) дубровачки барокни песник и драматург. Италијанско презиме Palmotti.

Пикула, Пикулић изведено од италијанског piccolo – мали. Италијанско презиме Piccoli.

Сворцан је изведено од италијанског sforzo – на­пор,­ напињање,­ натезање. Од те речи направљен је глагол сфорцати у значењу урадити нешто „на брзу руку“, било како, „збрзати“, урадити нешто са натезањем, „као од беде“. То је био надимак човека који је изгледао „као од беде“, „недокуцан“.

Скерл, Скерлетић, Скерлић (основа скерл)Шкерл, Шкерлец, Шкеро, Шкеровић (основа шкерл)

Ова презимена изведена су од глагола скерлетити­ се­ са значењем руменити

276

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

се, црвенети. Потиче од италијанске речи scarlatto – скрлетан, црвен. (Италијанско презиме Scarlatti.) Презимена су из Далмације и Херцеговине, где се јако осећао утицај Италије. То су презимена на димачког типа дата по спољњем из­гледу. Презиме (надимак) означава човека руменог, црвеног лица, можда зато што „пуца од здравља“, а можда је на ди мак добио по еритему на кожи лица (црвена мрља или белег).

Осим основе скерл постоји и осно­ва шкерл (већ смо рекли да с на почетку речи може да пређе у ш – Спиро, Шпиро).

Код Шкеро, л­на крају речи је пршло у о.чотић, чотра, чотрић чота је био надимак хромог,

сакатог човека. Реч чота је италијанског порекла ciotto што значи згрчено­ стопа­ло. (Италијанско презиме Ciotto.)

Шотић, Шотра је варијанта од Чотић, Чотра. У на­роду постоји замена ч и ш; чибе – шибе, узвик при терању пса, чкола – школа, чкрге – шкрге, чпаг – шпаг (џеп), чкаља – шкаља (рачја рупа, брлог, рупа уз обалу); качкаваљ – кашкаваљ.

Форца, Форцан, изведено од италијанског forza – сна­га, сила.

277

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

ПРЕЗИМЕнА МАЂАРСКОГ ПОРЕКЛА

У средњем веку границе држава нису биле тако по­стојане као данас; час су Београд, Мачва припадали Мађарској, час Србији. Исто важи и за Босну. Мађарски утицај се у средњем веку простирао све до Дубровника. Не треба заборавити да смо са Мађарима живели и живи­мо у истој држави (Војводина), зато многи наши сународ­ници имају мађарска презимена, а има и „посрбљених“ презимена која „на први поглед“ не личе на мађарска.

Посрбљена­презимена­су:Аласовић изведено од алас (halasz)Анталић настало од Антал (Антон)Батор се изводи од bátor – храбарЕгедушевић је постало од егедуш – виолиниста (he­

gedus)Кочијашевић је изведено од кочијаш (koczis).Лаушевић је од Лауш<Лајош<Лудвиг<германски Hlod­

wig (hlod – славан, wig – битка; зна чење: славан у битки)

Ференчевић је изведено од Ferenc<латински Francus (слободан, франк)

Веренчевић је варијанта од Ференчевић.Перенчевић је варијанта од Ференчевић. (Ференчевић

и Веренчевић су војвођанска презимена, а Перенчевић је презиме Срба, православа­ца из Босне. (ф→в; ф→п, са овом појавом смо се већ сретали))

Толвајчић (толвај, tolvay – лопов)

278

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Нека­„права“­мађарска­презимена­и­њихова­значења:Балинт (Валентин – Здравко), Барна (црн, црномањаст),

Варга (обућар), Егереши (становник гра­да Егера), Јухас (овчар, чобанин), Кадар (качар, бачвар), Калмар (трговац), Катона (војник), Келман (Климент), Кертес (баш­тован), Киш (мали), Магаш (висок), Лака­тош (бравар), Ленђел (Пољак), Месарош (месар), Молнар (млинар), нађ (велик), немет (Немац), немеш (племић), Полгар (грађанин), Сакач (кувар), Сабо (кројач), Секереш (возач), Силађи (становник ме­ста Силађ, на српском Свилојево), Сич (крзнар, ћурчија), Такач (ткач), Тимар (ко­жар), Торма (рен, хрен), Тот (Словак), Фа­раго (тесар), Фаркаш (вук), Фекете (црн, црномањаст), харангозо (звонар), чикош (коњар, коњушар), чонка (сакат), Шипош (фрулаш, свирач).

ПРЕЗИМЕнА РУМУнСКОГ ПОРЕКЛА

Румунска презимена срећемо у североисточном делу наше земље и на простору око Велебита (Власи сточари).Албијанић изводи се од румунског женског имена Albi­

ana (alba – бела), одговара нашем имену Бела, Белка.

279

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

Буза, Бузанчић, Бузар, Бузејић, Бузић су презимена изведена од румунске речи buza (уста). То је презиме надимачког типа, дато по уснама као доминантном знаку физио­номије. Код нас постоје презимена Уснић, Устић, Миле­уснић.

Букур, Букуровић (bukuros значи радостан)Буновић, Бунтић, Бунушевац, Бунушевић се изводе

од румунске речи bun – добар (латински bonus)

Воркапић. То је презиме реликт Влаха, сточара. Изворно презиме је Форкапа и Форкапић. Сложено од fǎrǎ (без) и cap (глава). Значи „без главе“ – наравно у пренесеном значењу (конфузан човек који је „изгубио главу“).

Дракулић, Дракуловић, изведено од личног имена Dracul – змај. Ми имамо презиме Змајевић.

Карбиновић, Карбић (карб<corb – гавран; о→а)Крмпот, Крмпотић. На румунском језику cirmpota

значи комад (код нас презимена Комад, Комадина). То значи да је човек „у једном комаду“ (монолитан, стабилан), „има се што видети“, „крупалија“. Старословенска реч kropa значи комад (упореди крупан – и старословенску реч kropa).

280

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Лупић и Лупуловић (lup(ul) – вук)Мамула. Лично име Мамула постало је презиме. То је ру­

мунска варијанта латинског (римског) име­на Mammant са значењем снажан, прсат, широког грудног коша. У православном ка­лендару 15. септембра (по новом рачунању времена) празнује се Свети мученик Ма­мант. Пријатељ Доситеја Обрадовића Харалампије се презивао Мамула. (Упореди Груден, Грудоњић – наша презимена.)

негран, негројевић, негро изведено од румунског при­дева negro – црн. (Црнковић, Црн чевић).

Опра, Опрајан, Опријан, Опријановић, Опрић, Оприш (Опра, лично име, изводи се од румунског глагола a opri – стати, заустави­ти се. Одговара нашем имену Станко или Стамат.

Секулић, Секуловић изводи се од личног имена Secul. То је румунски назив за Мађаре, племена Секељ, који живе у Ердељу.

Урсић је изведено од urs – медвед. И urs и ursul значе исто, само што је друга реч употребљена са чланом ul.

Фуртула је изведено од румунске речи furtul – крађа. На латинском furtivus – украден, покраден.(упореди са нашим презименом Украден).

Цап, Цапуловић. Румунски ţаp – јарац.

281

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

Шербула. Румунска реч şerbul­< латински servus­– роб, слуга, је основа за грађење овог презиме­на. (Код нас Роб, Робић, Сужњевић, Слу­га, Лапчевић).

Постоје од истог корена презимена Шербан, Шер­бановић, Шербић. Шарбановић је варијанта од Шер ба­новић.

Постоје презимена која су румунско – српска ком би­нација. Блануша је презиме састављено од румунске речи blană (крзно) и српског суфикса уша­који даје пејоративно значење. Овај надимак је добила жена са села из сточар­ских крајева која је била одевена у одећу од овчјег крзна (кожух, шубара) и деловала је необично (тако су се одева­ли мушкарци – сточари). Она је „штрчала“ у својој околи­ни и добила овај подсмешљиви надимак. Стицајем неких околности овај надимак је постао презиме. Презиме нади­мачког типа Патроногић је састављено од румунске речи patru – четири и српске речи нога. Патронога је надимак човека који иде „на четири ноге“ (инвалид који се пома­же рукама при ходу). Презиме Братоножић има сличну структуру, а исто значење као и Патроногић. Румунска реч braţ значи рука. У комбинацији са нашом речју нога била је основа за надимак Брацонога, што значи да се неко кретао користећи и руке и ноге. Кад су се Румуни (Вла­си) повукли даље на запад тражећи нове пашњаке, или кад се њихов језик заборавио, реч braţ­(брац) је изгубила своје значење, људи су је разумели као српску реч браца (брат), што представља народну етимологију, и пошто им

282

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

је била ближа реч брат него браца, надимак је постао Бра­тонога и касније презиме Братоножић (постоји и презиме Батножић).

Нека српска лична имена имају румунски наставак за деминутив uţa (уца) Драгуца, Радуца, Маркуца, Мијуца (Миодраг), а презимена изведена од њих су Драгуцановић, Радуцић, Маркуц, Мијуцић.

ПРЕЗИМЕнА АЛБАнСКОГ ПОРЕКЛА

Букумировић, изведено од албанске речи bukur (хлеб) и mirë (добар). Значење: добар хлеб.

Бурмазовић, изведено од burr (човек) и madh (велик). Значење: велик­човек.

Дрекаловић (Дрекала, албанско лично име Drekalë, што значи Андрија, изведено од грчког andrikos – мужеван, храбар)

Дрекић, Дрековић (Дрека, изведеница од Дрекала)Дрецун (Дреца, изведеница од Дрекала)Гонцић (Гонац<Гон<албански Gjon – Ђон, Јован)Ђоновић изведено од хришћанског имена Gjon (Ђон) –

Јован.Зоговић изведено од zog­– птица. (Код нас презиме Тица).Зотовић Основа овог презимена је zot – господин.Калушевић (калуш изведено од kalesh – црно,

црномањасто; калуша – бела овца са цр­ном главом; калеша – црномањаста жен­ска особа („Калеш’, бре, Анђо…“))

Куч, Кучара, Кучера, Кучић (куч, албански kuqe­црвен, риђ)

283

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

Лалатовић, Лалевић, Лалић, Лаловић, Лалошевић (Лала, албански Lalë– отац, ћаћа, најста­ри ји брат) „Лала је арбанашко име, јер у сјеверној Арбанији Љаља се зове најста­рији брат.“ – Марко Миљанов

Љаљевић (Љаља, албански изговор речи Lalë – отац, најстарији брат)

Љумовић (Љума<Lumë – река, област у Албанији, ста­новник те области, женско име)

Мајтан, Мајтановић (албански majtë – лево, леворук)Пљакић, Пљаковић изведено од plak – старац­(упоре­

ди Старчић, Старц).Шаља, Шаљић (Шаља, албански shalë=седло; планин­

ски превој; име села и братства које живи на једном од планинских превоја)

Шоћ (албански shoq – друг)Нека хришћанска (српска) имена су доби­ла албански суфикс за деминутиве zë и од тих имена су постала презимена:

Думезић<Думеза од Думитар, ДимитријеИвезић<Ивеза од ИванКулезић<Кулеза<Кула<Кола<НиколаЛукезић<Лукеза од Луканикезић<Никеза­од НиколаМаркезић<маркеза од МаркоПенезић<Пенеза од ПантелијаПеразић<Пераза од ПетарПерезић<Переза од ПетарРакезић (Ракеза<Рака<Радомир, Радослав)

284

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ПРЕЗИМЕнА нЕМАчКОГ ПОРЕКЛА

Немци бораве на територији Србије још од средњег века (рудари Саси – Саксонци). После пада Пештанског пашалука (1687.) данашња Војводина остаје празна по­сле повлачења Турака и тада настају колонизације Нема­ца (и других нација, које живе на територији Светог рим­ског царства, тј. Немачке). Ови колонизовани Немци су названи Подунавске Швабе или Фолксдојчери (живели су у Војводини све до краја Другог светског рата, када су доживели трагичну судбину, као уосталом и сви народи, током ратова). Неки потомци ових Немаца су неким чу­дом опстали и данас живе као грађани Србије. Још један талас Немаца, то јест Аустијанаца, запљуснуо је овај ре­гион. То је била окупација и анексија Босне и Херцего­вине од стране Аустроугарске. Многи инжењери, лекари, занатлије, трговци су населили Босну и Херцеговину и ту остали и у новој држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Стварањем нове државе они су се „размиле­ли“ по свим њеним крајевима, па и у Србији. У Србији многи њени грађани имају немачка презимена.

Алтаман (стар човек, „чесна“ старина), Бауер (гра дитељ, сељак, „паор“), Браун (мрк, црномањаст), Бретшнајдер (радник који у стругари сече даске), Ваг­нер (колар), Вајс (бео), Валтер (управитељ), Вебер (ткач), Винтер (зима), Волф (вук), Гертнер (башто­ван), Грос (велик), Гутвајн (добро вино), Земан (мор­нар), Јунг (млад) Кауфман (купац), Кеслер (котлар, казанџија), Клајн (мали), Крамер (трговац), Краус (коврџав), Манголд (блитва), Мајер (управник, надзор­

285

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

ник), Мајснер (становник града Мајсена), Остерман (ускршњи, човек који се родио на Ускрс, Паскал), Пилц (гљива, печурка), Пфајфер (свирац), Пфаф (поп), Рајтер (коњаник, јахач), Рот (црвен), Тишлер (столар), Фишер (рибар), Флајшман (месар), Фогл (птица), Фурман (кочијаш), хауптман (капетан), херман (војсковођа, војник), хигл (брежуљак), хофман (дворанин, власте­лин), Шварм (рој, чопор, стадо, јато – мноштво), Шварц (црн), Шицар (стрелац), Штарк (јак).

Нека презимена су хипокористици личних име­на или надимака: Валц (Валтер), Гец (Готфрид), Кунц (Конрад), Луц (Лудвиг), Манц(е) (Манфред), Франц (Франко), Фриц (Фридрих), хелц (Хелмут), хенц (Хен­рих), Шмиц (шмит – ковач), Шоуц (шустер – обућар), Шулц (председник општине).

„Посрбљена“ немачка презимена су: Брауновић (Браун), Вајзовић (Вајс), Валтеровић (Валтер), Ве бе­ро вић (Вебер), Канцлеровић (канцлер – канцелар), Пилчевић (Пилц), Остермановић (Остер ман), Фер­ковић (Ферко<Фердинанд), Фи шић (Фиш), Фриш чић (Фриш), ханжековић (Ханжек< Ханс<Јохан=Јован).

РУСКА И УКРАЈИнСКА ПРЕЗИМЕнА

После Октобарске револуције припадници племић­ких породица и белогардијске армије су се разбежали по Европи и ту нашли уточиште. И Србија их је срдачно примила, а за узврат они су унапредили живот у нашој земљи (балет, архитектура, медицина). Потомци тих Руса су наши суграђана који су задржали своје руско презиме.

286

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Аркудински (грчки аркуда­– медвед), Барановски (баран­ – ован), Бондарев и Бондарчук, Боднаров и Боднарчук, Бодњаревић, (бондар­– бачвар), Воробјев (ворбеј­ – врабац), Воронцов (ворона­ – врана), Гон­чаров (гончар – грнчар), Долгополов (дугих скута – пола­ – скут, „пола“), Зајцев (зајец­ – зец), Захаров (Захар), Климчук (Климент), Колесников (колесник­– колар), Коновалов (коновал – марвени лекар, само­ук), Коровљев (корова­ – крава), Кузњецев (кузњец­– ковач), Медведев (медвед), Мељников (мељник – млинар), Пилипенко (Пилип – Филип), Пономаренко (пономар – црквењак), Сергејев (Сергеј), Сабољевски (сабољ – самур), Семјонов (Семјон – Симеон), Та­рановски (таран – ован, справа за разбијање зида), Тарасјев (Тарас – грчки tarasso – немиран, узбуђен, који се буни, галамџија), Умањец (Умањ – град у Украјини), Федеренко, Федоренко, Федор, Федоров (Федор < Фёдор – Теодор; Федеренко је исто што и Федоренко, разлика је настала због грешке у писању), черницин, черницов (черни < чёрный – црн), Шку­рин (шкура – сирова, необрађена кожа).

ПРЕЗИМЕнА ТУРСКОГ ПОРЕКЛА

Борозан (boru, турски – труба, и zen, пер сијски – свира­ти; значење трубач)

Герзић (gerz, турцизам значи јунак, младић, момак)Далипагић (dalip, турски – купац, и аga, турски – го­

сподин)Ердоглија (ardoglu, турски – пратилац)

287

V I I I П р е з и м е н а п р е у з е т а и з д р у г и х ј е з и к а

Јарамаз, Јарамазовић (јарамаз – неваља лац, несташко)Каписода, то је необично презиме изведено од kapi­sis­oda

(kapi – капија, sis – без, oda – одаја, кућа), то је био надимак некога ко није волео много да борави код куће (скитара, боем). За његово понашање „крива“ је ода(ја), кућа, која „нема“ капију, па он не може да уђе у кућу. Каписода је редуковани облик од Kapis(is)oda. једног од сродна гласа или гласовних скупова,0 ради лакшег изговора, у фонетици се зове хаплологија (Танко(ко)сић→Танкосић). Бук вал но значење прези­мена Каписода је: кућа без капије.

Каприш (каприш<kapris – хир, ћуд, каприц)Сарапа (сарап<турски sarraf – златар, мењач новца) ф→пТауш, Таушан, Таушановић (тауш<tavşan – зец)Шормаз (варијанта од Solmaz Solmaz – неувео, једар,

млад, чврст), Невен.

Постоји разлика између гласова у турским речима и турцизмима. Турско s је замењено са ш; safran – шафран, kapris – каприш, турско l је замењено р, devele – девере (кожарска алатка), према томе Шормаз<Solmaz.

ПРЕЗИМЕнА ОД МУСЛИМАнСКИх ЛИчнИх ИМЕнА

Абдулаховић (Абдулах – божји слуга)Ајдачић (Ајдача < Ајдин – јасан, озарен, срећан)

288

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Алечковић (Алечко<Алија – узвишен, моћан)Аличић (Аличко<Алија)Аличковић (Аличко<Алија)Бајрамовић (Бајрам – име дато по празнику Бајраму)Бајровићи (Бајро <Бајрам)Дураковић (Дурак – чврст, сталан)Дурковић (Дурко <Дурак)Елезовић (Елез <Иљаз=Илија)Ибрахимовић (Ибрахим <Абрахам, Аврам)Јашар, Јашаревић (Јашар – живот)Кадрић (Кадрија – судбина, удес, божија воља)Ка(х)римановић (Ка(х)риман=јунак)Ка(х)рић (Ка(х)ро<Ка(х)риман)Камберовић (Камбер=веран, одан)Мамутовић (Мамут <Махмуд­хваљен)Мемедовић (Мемед <Мехмед­(про)слављен)Муратовић (Мурат <Мурад= жеља, жељени)нуманагић (Нуман и ага; нуман=црвен, румен)Османовић (Осман – младунче аждаје, змај)Рамадановић (Рамадан=рамадан=девети месец у години)Садиковић (Садик – искрен, прав)Селимовић (Селим – здрав, чист, неокаљан)Сеферовић (Сефер <сафер­други месец у години)Султановић (Султан <султан=владар)Спахић (Спахо <спахија, власник имања)Ћемаловић (Ћемал<Kemal=савршен)хајдаревић (Хајдер <хајдер=лав)хамовић (Хамо <Мухамед)Шабановић (Шабан <шабан=осми месец у години)Шерифовић (Шериф <шериф=првак, племенит, частан)

289

I X З А К Љ У ч А К

Није увек лако одредити основу од које се неко презиме изводи. У време кад су се стварала прези­мена наш језик је имао претежно усмени израз (тек у XIX веку смо имали језик у писаној форми, ако се из­узме писање и преписивање у црквама и у државној администрацији). У усменом говору се сваки глас не изговара подједнаком јачином. Глас х се није увек чуо ни на почетку ни на крају речи. Презимена Паровић и Плаовић се изводе од паро(х) и пла(х) и та се основа „не види“ одмах. Презимена Ркаловић и Рабреновић се изводе од (х)ркати и (х)рабар. Лично име Михајло се из­говарало Миајло, Мијајло, па чак и Микајло. Негде су се два суседна гласа слила у један; ако је један глас из основе, а други из наставка, онда је тешко одредити ос­нову. Сви смо чули да се у народу каже „брацка­ сло­га“ или „брцки­коњи“ или „љуцки­поступити“. Тешко је одгонетнути основу брац, брц и љуц, али у писаној књижевној форми то је братска, брдски и људски. У го­вору се тс­и дс изговарају као ц (та појава и данас траје; чује се мицубиши, а не митсубиши, шорц уместо шортс, Цонга уместо Тсонга). Село у близини Умке Руцка је уствари Рудска (руд је црвенкаст, риђ; село је то име добило по боји земље, наранџасто – црвена; руц ниш­та не значи). Танацковић настало од Танацко је у ства­ри Танасковић (Танаско < Танасије < Атанасије). Вокал

290

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

на почетку речи се увек изговара мањом јачином, па се често не чује. Анастас се чује као Настас, Аранђел као Ранђел, Атанасије као Танасије, Италијан као Талијан. Чак у неким крајевима Урош се изговара као Рош(а). Кад су се имена, презимена и имена насеља почела да записују, записани су онако како их је народ изговарао и ниједан лингвист и филолог не може више да исправља та имена и да предлаже граматички исправне облике.

Основе се често поклапају. Ономастичари се често не слажу по питању основа.

Лакић је човек „лаких ногу“, лаког хода, а и изведе­ница од Лазар (основа за презиме Лакићевић).

Ракоч је човек „рачјих очију“ и изведеница од Радо­ван, Рака (презиме Ракочевић).

Јорга је румунски назив за Ђорђа, изведеница од женског имена Јоргованка, а и назив за коња касача са специфичним „радом ногу“ (презиме Јорга, Јорговић).

Влах је етноним (припадник Влаха, сточара), а и из­веденица од Власије (Свети Влах – заштитник Дубров­ника) и основа за презиме Влаховић.

Дуд је биљка, дрво (Morus alba и Morus nigra), Дуда је изведеница од Душан, Душанка (презиме Дудић).

Чубра је биљка (Satureja hortensis), Чубра је и нади­мак човека са малим ушима, а Чубра је и изведеница од Чубријан (Кипријан); основа за презиме Чубрић.

Рац је мађарски назив за Србина, а Раца је изведе­ница од Радован (презиме Рацић).

291

I X З а к љ у ч а к

Дида је икавска варијанта од деда, а Дида је изведе­ница од Димитра, Димитрије (презиме Дидић).

Глад је потреба за храном, а и основа од гладити (презимена Глад, Гладић, Гладибрада, Гладиглава, Гла­дигривац).

Презиме Шевић може бити од шева (птица), а може бити и од надимка Шево (шеваст=хром). По­што наша презимена нису акцентована не знамо да ли је презиме Чекић од Чеко или од чекић (млат). То исто важи и за презиме Бабић (да ли је од бáбо=отац или од бàба=очева или мајкина мајка). Презиме Луткић и мајкић на први поглед изгледају да су изведена од лутка и мајка, али…!? Луткић је изведено од Лутко (Лут(а)+ко; а Лута<Милутин), а Мајкић је од Мајко (Мај(о)+ко; Мајо<Марко, Мијаило). Презиме Сурла­ верује се да је настало од надимка који је означавао човека маркантног носа. Петар Скок има другачије тумачење. Он тврди да је то надимак човека који је био глув. Румунска реч за глув је surd, на коју је додат наш наставак ла­ (као Сов­рла, Петерла, Чекрла) и добијен је надимак Сурдла. У овој комбинацији сугласника д је испало и добијена је реч Сурла. Исти пример имамо и код срдце, (срдачан), д је испало и добијамо реч срце. У време када су настајали надимци (презимена) у руралној средини је просто не­вероватно да је неко видео слона и могао да упореди нечији нос са сурлом (продужена њушка код животиња се звала рило). Дилема је и презиме Булатовић. У ру­ском ономастикону постоји лично име Булат (персијски

292

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

pülad=челик), па смо и ми могли да добијемо то име (презиме) од Турака.

Постоји и друго објашњење: по предању Гојак, син Нишин (Ниша је био сестрић Стефана Немање) је први човек који је населио Ровце. Имао је четири сина, а један од њих се звао Булат (као Мијат, Бојат, Милат) изведено од Була<Будимир. Од тог Булата је настало племе Ров­ци, а и презиме Булатовић. (То је предтурски период.) У лингвистици се не можемо ослањати на легенде, али историјске чињенице говоре да је Црна Гора била слобод­на и независна, док је цела југоисточна Европа била под влашћу Турака; и кад су је Турци окупирали (врло касно кад су презимена већ била формирана) нека племена су остала ван домашаја Османлија (брда и неприступачни крш нису били интересантни за освајача) и нису трпела турски утицај који се највише осећао у Босни, Албанији и Македонији. Ове две последње државе су све до 1912. године биле део Османлијског царства, па ипак код њих не срећемо име од основе pülad (булат) – челик.

Презиме Каран изазива недоумице што се тиче значења. Најчешће објашњење је турцизам кара (црн). Име потиче још из предтурског периода па се доводи у питање ово објашњење. Има мишљења да је то трпни придев од глагола кâрати (ружити, грдити). Среће се и претпоставка да је изведено од немачке речи Karren (ручна колица са једним точком). Нека буде допуштено мојој маленкости извесно размишљање на ову тему.

293

I X З а к љ у ч а к

Појавом Карла Великог име Карл (сarus, латин­ски=драг) постало је европско име, а данас са својим ва­ри јантама скоро планетарно. Захваљујући причама о Кар­лу Великом оно је постало популарно на простору бивше Југославије. На основу презимена која и данас постоје долазимо до изведеница од имена Карл: Карагић (Кара­га), Карагуловић (Карагул), Каралић (Карала), Каретић (Карета), Карић (Кара), Каровић (Каро), Каролија (Ка­рола), Каролић (Карола), Карулић (Карул). Можемо, да­кле, претпоставити да је и Каран изведеница од Карл, по аналогији са Милан, Радан, Драган. Можда су Каран и Драган синонимна имена. У прилог овог размишљања иде и чињеница да су Словени, дошавши на Балкан, за­текли староседеоце који су говорили латински (дијалект); Из тог језика многе речи су ушле у наш народни говор: мутав (mutus), матор (maturus), лабрња (labrum – уснa), ора (hora – време, час), па није немогуће да је од carus (драг) направљено лично име Каран.

У историјским изворима („Српска култура средњег века“ од Миодрага Пурковића) помиње се село Ка­ран код Ужица где је 1332. године саграђена, а између 1340. и 1342. године живописана, црква Свете Богоро­дице. Ту се налазе фреске Цара Душана, Царице Јелене и њиховог сина Уроша. Село Каран, које је постојало и пре 1332. године (а то је 57 година пре Косовског боја), добило је назив по личном имену Каран. Мислим да је ово чврст доказ да лично име Каран потиче из предтур­ског периода.

294

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Значење личног имена Котроман није ни до данас објашњено. Било је тврдњи да је то име немачког по­рекла због другог дела имена ман. Суфикс ман јавља се код наших имена (Радоман, Вукоман), као и код турских (Сулејман, Кахриман); неки ономастичари прет по стављају да име Котроман има везе са руском речју ко­торый. У телефонском именику Града Београда постоје презимена Котрањац, Котре, Котри, Котронис, Котрошан. Заједничка основа и носилац занчења свих презимена је котр. Прези­ме Котронис јесте грчко презиме (постоји и грчко лично име Котрис). Можда значење имена Котроман треба тра­жити у грчком језику, знајући да су многе речи из грчког језика ушле у наш језик (ливада, клисура, игало, мирис, камара, трпеза, темељ, прићија, стомак, кулен<од грчког kólon, што значи дебело црево). Грчка реч kotrôni значи камен, велика стена. Можда постоји грчко лично име које значи чврстину, постојаност, као стена. Постоји могућност да је наше име Твртко превод тог грчког имена.

Већ је речено да је ман, као други део имена, каракте­ристичан за германска имена, и да значи човек­(Херман), што одговара грчком андер (Александер). Турски суфикс ман има аугментативно значење. А наш суфикс ман?

Код двосложних имена први део може да се употре­би као хипокористик на који се могу додавати суфик­си за нова имена. Од Радомир, Радисав хипокористик Рад(а,е,о) служи као основа за друге хипокористике: Рад(а,е,о)+ан даје Радан. Код личних имена чији је дру­ги део мир (Радомир, Вукомир, Драгомир) први део је „захватио“ м из другог дела, па су добијени хипокори­стици Радом, Вуком, Драгом (та имена се нису задржа­

295

I X З а к љ у ч а к

ла; у Пољској постоје топоними Радом и Радомско) и са суфиксом ан добијена су имена Радоман, Вукоман, Драгоман (као Радан, Милан, Драган). Временом је завршетак имена ман схваћен као суфикс и почео је да се употребљава и код других имена и надимака (Бол­ман, Лутман, Ркман, Тешман, Шикман). Под утицајем ових „секундарних“ имена (без копуле о), „примарна“ имена почела су да се мењају; наиме, негде се изгубила копула о и појавила су се имена Радман, Вукман, Драг­ман. Осим суфикса ан има и других који са оваквим об­лицима творе нова имена. Од Стоимир је име од миља Стоим, и са суфиксом ен твори ново име Стоимен. Од имена Велемир још увек је у употреби хипокористик Велем, који са суфиксом уга даје име Велемуга (данас искључиво као презиме).

Овде убрајамо и лично име Будимир и његов хи­покористик Будим, који се није одржао као лично име, али га препознајемо у презименима Будимац и Будимић. Наравно, и топоним Будим у Мађарској.

Руско лично име Вадим, може се објаснити на овај начин: Вадим<Владим<Владимир.“

Код сложеног имена Борислав, први део је „окрњио“ други за глас с­и тако је створен хипокористик Борис, који данас не звучи као име од миља већ као пуно име. Овај облик (Борис) не твори са суфиксима изведенице.

Тешкоћу при одгонетању презимена представља и чињеница да су многе изведенице настале не од ос нов ног имена, већ од неке друге изведенице. Од изведенице Ђота (Ђорђе) је изведен Ђотун, а од овог презиме Ђо туновић.

296

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Тешко је у први мах повезати презиме Ђо туновић и лично име Ђорђе. И код ауг ментатива (речи за увеличавање – Пилипенда) се среће да се од једног аугментатива изводи други који уопште не личи на основно име.

Од Часлав постоји хипокористик Чал(е)о, коме се додају суфикси и тако добијамо нове изведенице Чал(е)+да>Чалда; Чалда+ра>Чалдара. Од обе ове из­веденице имамо презиме Чалдовић и Чалдаревић. Хи­покористик од Матеј је Мата; додавањем суфикса­ ра­добијама аугментатив Матара (презиме Матарић).

Име Матара је постало основа за још један ауг­ментатив уз помоћ суфикса уга­ (чворуга, мочуга). Име Матаруга употребљава се углавном као презиме или топоним (постоји и презиме Матаругић). Исто ва жи и за презиме чаваљуга (Чаваља<Чава<Часлав), Ша вр­љуга (Шаврља<Шавра<Шавле<Савле), Велемуга (Ве­лем<Велемир). Суфикс за гређење аугментатива уга, има и варијанту ука (г=к); уз помоћ овог суфикса творе се нека имена.

Од Бранимир, Бранислав изведеница је Бан(е), (о). На то име се додаје суфикс да за грађење аугментатива и добијамо име Банда (Јованда, Сименда, Пилипенда). Бандић и Бандовић се изводе од овог имена.

Од Банд(а) суфиксом ука прави се још један аугмен­татив – Бандука (лично име које је касније постало пре­зиме). Ко би повезао Бранислав са Бандуком?

Исти модел важи и иза аугментативе Дандука (Данда<Дане<Данило) и презиме Дандуковић

297

I X З а к љ у ч а к

Миндука (Мина<Миодраг, Милисав) и презиме Минду­ко вић

Манџука (Манџа<Мане<Манојло) и презиме Манџуко­вић

Негде се на хипокористичку основу додају и по три суфикса за грађење аугментатива. Сваки добијени облик служи као основа за следећи. Бранимир, Бранислав > Бан(е) + д(а) + ул + копула а­+ ја, добили смо Бандулаја или Будимир, Будислав > Бут(а) + ул + копула и + ја, тако настаје Бутулија.

На први поглед изгледа да су презимена Бутулија, Вујаклија, Сурчулија и Шешлија, продукт идентичне творбе; то је само привид. Вујаклија и Шешлија обра­зују се од основе Вујак, шеш, турског наставка за обра­зовање придева ли и српског наставка ја. Бутулија и Сурчулија се образују од основе Бута (Будимир) и Сур­ча (Суртча<Сурдча<сурд+ча; сурд, румунски – глув), наставка ул, копуле и, те српског наставка ја.

Дешифровати неко презиме није егзактан поступак, често се поткрадају грешке и треба бити благонаклон према ономастичарима. Сваки ономастичар, ма коли­ко се трудио, „не казује нам увек поуздано од чега је што постало, већ од чега је што могло постати.“ (Петар Шимуновић)

299

х З А н И М Љ И В О С Т И

СИнОнИМнА ПРЕЗИМЕнА (ПРЕЗИМЕЊАЦИ)

Презимена изведена од рêчи која значе занимање

КовачКовач, Ковачевић, Коварж (чешки), Ковач (мађарски), Ковалски (пољски), Коваљенко (украјински), Кузњецов (руски), Лефевр (француски), Налбантијан (јерменски), Переира (португалски), Смит (енглески), Херера (шпан­ски), Шмит (немачки), Фабри (италијански).ПекарПекарић, Пекарски, Екмеџић (екмеџија, турцизам­пекар), Бејкер (енглески), Бекер (немачки), Буланже (францу­ски), Булочников (руски), Форнари (италински), Фурније (француски).КројачТерзић (терзија, турцизам­кројач), Жнидарић (жнидар, варијанта од шнајдер), Кравцов (пољски), Крајач, Кра­ја чић (крајач – кројач; о → а), Крејчи (чешки), Кројтер (ру мунски, реч изведена од српске речи крој), Сабо (ма­ђарски), Сарти (италијански), Сартр (француски), Тејлор (енглески), Партној (руски), Шнајдер (немачки).

300

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

ОбућарЦревар (цревљар, израђивач цреваља­ципела), Варга (мађарски), Сабатеро (шпански), Сапожњиков (руски), Чизмарић и Чизмашевић, Швејк (чешки), Шевченко (украјински), Шоштар, Шоштарић (шоштар, варијанта од шустер), Шумахер и Шустер (немачки),Бачвар,­качарБачваревић, Качар, Качаревић, Биндер (немачки), Бон­даров (руски), Бондарчук (украјински), Ботаји (ита ли­јански), Кадар (мађарски), Купер (енглески), Пинтар, Пинтер, Пиндо, Пиндовић, Пинговић (пинтер, варијата од биндер), Фасбиндер (немачки).Чобанин,­пастирЧобан, Чобановић, Јухас (мађарски), Пастер (францу­ски), Пастухов (руски), Схефер (холандски), Шепард (енглески), Шефер (немачки).ЗидарЗидарић, Масон (француски), Маурер (немачки), Мејсон (енглески).ТесарДунђер, Дунђерски, Карпентер (енглески), Плотњиков (руски), Фараго (мађарски), Цимерман (немачки).млинарМлинарић, Мељников (руски), Милер (немачки и ен­глески), Молинари (италијански), Молинер (шпански), Молнар (мађарски), Морар, Мурар (румунски).

301

Х З а н и м љ и в о с т и

Немачка презимена Вајсмилер (млинар који меље пшени­цу у бело брашно) и Шварцмилер (млинар који меље пше­ницу у црно брашно) спадају у ову скупину презимена.

КуварКухар, Кухарић, Кох (немачки), Кук (енглески), Пова­ренко (руски), Сакач (мађарски).

КоларКолар, Коларевић, Богнар (мађарски), Вагнер (немач­ки), Каруцини (италијански), Коларж (чешки), Колесар (хрватски), Колесњиков (руски), Ротар, Ротарију (ру­мунски), Ротаревић (посрбљена варијанта од ротар), Ро­тула (румунски).

ТкачТкалац, Ткалец, Ткач, Ткачек, Вебер (немачки), Калц (гер манизована варијанта од словеначког ткалец; тка­лец>ткалц>калц).

месарКасапиновић, Касапић, Месар, Месарић, Бучер (енгле­сти), Буше (францусти), Слотер (енглести), Флајшер и Флајшман (немачки)

Презимена изведена по некој телесној особини

Глув,­глухГлуваковић, Глухац, Глушчевић, Сорди (италијански), Сурдуловић (наше презиме од румунске речи surd(ul) – глув), Сурла и Сурлић (од румунског sur(d) + наш су­

302

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

фикс ла), Таубер (немачки), Шурдиловић (изведено од албанске речи shurdhët).

НемМутин, Мутић, Нијемчевић, Немет, Мути (италијанско). Римско лично име Тацит значи нем, изведено од tacitus.

Слеп,­ћоравСлијепчевић, Ћоралић, Ћорић, Ћорковић, Ћоровић. Лично име Сесил значи слеп, изведено од латинског seasus.

ХромКлајић, Кљаковић, Круљ, Ромчевић, Рончевић, Топа­ло вић, Ћопић, Цотић, Чотра, Чотрић, Шантић, Ше ваљ, Шевковић, Шепић, Шепоња, Шотра, Зопели (итали јан­ски), Хинце (немачки). Лично име Клаудије, значи хром, изведено од латинског claudus.

ЛеворукЛеваја, Левак, Левић, Мајтан, Мајтановић, (наше пре­зиме изведено од албанске речи majtë, значи ле ви), Ман чини (италијански), Стингић (румунски sting, значи леви), Шувак, Шува ко вић, Шувалија, Шувалић, Шуја, Шујак, Шујица, Шука, Шукарић, Шулаја, Шулајић, Шулеја, Шулејић, Шулетић, Шуловић.

Тамне­пути­и­косеАраповић, Вранеш, Вранешевић, Смолић, Маврић, Мр­кић, Мркоњић, Мркшић, Угљешић, Црнковић, Црн­чевић, Чарнојевић. Блек, Блекет (енглески), Морисон (ев ропско презиме изведено од грчког mauros, црн),

303

Х З а н и м љ и в о с т и

Негран, Негреску (румунски), Неро (италијански), Фе­кете (мађарски), Черни (чешки), Чернишевски (руски), Шварц (немачки).

Светле­пути­и­косеАлбијанић, Албиновић, Албул, Албуљ (наша презиме­на изведена од румунске речи alb, бео), Белић, Белкић, Бељински (руски), Бланки (италијански), Бланко (шпан­ски), Бланше и Бланшо (француски), Вајс (немачки), Вајт (енглески), Фехер (мађарски).

Црвенокос,­риђРисић, Рисовић, Рисојевић, Русић, Русовић, Рошу, Рошул, Рошуљ (наша презимена изведена од румунске речи ro şu, црвен), Пиршић, Пирошков (наша презимена изведе на од мађарске речи piros, црвен), Црвенковић, Роси (ита­лијанско), Рот (немачко).

Црвено­љубичасти­белег­на­лицуГалибарда, Калибарда и КилибардаСкерл, Скерлић, Шкерл, Шкерлић и Шкеро

ВеликВеличковић, Гранде (италијански), Грос (немачки), Нађ (мађарски).

малиМалић, Киш (мађарски), Клајн (немачки), Пикула и Пику лић (наша презимена изведена од италијанског piccolo).

304

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Презимена изведена од имена животиња

ВукВуковић, Волков (руски), Волф (немачки), Вулф (енгле­ски), Ликушић (цинцарско презиме изведено од грчке речи likos – вук), Лупино (италијански), Лупулеску (румунски), Куртовић (курт, турцизам – вук), Фаркаш (мађарски).медвед

Медведовић, Међедовић, Медведев (руски), Врса­ловић (врсал, стародалматинска варијанта од латинског ursus, што значи медвед); слова у и в писала су се некада исто у латинском језику (v). Урсић, Урсуловић, Уршић, Уршулски (наша презимена изведена од румунске речи urs(ul), што значи медвед). Аркудински (руско презиме изведено од грчке речи arkouda – медвед), Бернар (фран­цуски), Бернард (енглески), Бернхард (немачки).ЛисицаЛисац, Лисица, Волпи и Волпоне (италијански), Вулпић (наше презиме изведено од румунске речи vulpe – ли­сица), Фокс (енглески), Фукс (некачки). Зоро, чувени јунак стрипова и филмова, значи лисица.

305

Х З а н и м љ и в о с т и

ИМЕнА И ПРЕЗИМЕнА нЕКИх ПОЗнАТИх ЉУДИ, МИТСКИх ЛИчнОСТИ И

КЊИЖЕВнИх ЈУнАКА

Барак хусеин ОбамаБарак Хусеин је муслиманско лично име. Барак (bàrak) значи космат, кудрав, Хусеин (Huseyn) значи леп. Оба­ма је кенијско презиме и значи „гореће копље“ („Снови мога оца“, Барак Обама). Апропо копља европско име Рогер (немачко), Роџер (енглеско), Роже (француско), Рођерио (италијанско) и Руђер (дубровачка варијанта) значи „славно копље“, hrod – славан и ger – копље.

СаркозиПрезиме француског председника Саркозија (Sarkozy) води порекло од мађарског презимена Sarosy (Шароши, становник града Шарош). Како је дошло до допунског к не зна се, а з је изговор гласа с (између два вокала) у француском језику.

Орхан ПамукОрхан је татарско – турска реч и значи кан, владар. Па­мук­значи памук (не постоји српска реч).

черчил, Броз, СтаљинЧерчил значи „брдо са црквом“. Church значи црква, а hill – брдо.Броз је скраћена форма од Амброзије (име хришћанског свеца). У народној употреби име је претрпело скраћење и на почетку и на крају речи. Лично име је постало пре­

306

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

зиме. Амброзије значи бесмртан, божански. Тако се звала храна за грчке богове (амброзија). Осим Светог Амброзија постоји Свети Нектарије (нектар – пиће бого­ва); (наше презиме Нектаријевић). У ранохришћанском периоду античко наслеђе било још увек јако, тако да су многи хришћански свеци добијали имена по грчким боговима и јунацима. Димитрије (Деметра), Ахилије (Ахил), Дионисије (Дионис), Аполоније (Аполон), Ар­те мије (Артемида), Свети мученици Нестор, Вавила, Патрокло, Гордије. У католичком календару постоје Хер кулан и Диоген.Стаљин. Јосиф Висарионович Џугашвили је своје грузијско презиме заменио са Стаљин (Челични). На ру­ском језику сталь – значи челик.

наполеон, КутузовНаполеон је име које је постало од топонима (име насеља) Nea polis (антички назив за Напуљ; nea – нов и polis – град). Напуљ значи Нови град. Према томе Наполеон би значило Новограђанин односно Напуљанин. Код нас постоје презимена Новоградец и Новоградски. Наполеон је лично име, а презиме је Бонапарта (Bonaparte на француском и Buonaparte на италијанском). Бонапарта значи „добро парче, добар комад“, у значењу леп, наочит (код нас у жаргону за лепу девојку кажу „добро парче“ или „добар комад“. Кад смо већ код Buonaparte у Италији постоји презиме Malaparte – „лош комад, парче“.

307

Х З а н и м љ и в о с т и

Кутузов значи безуман, бесан, побеснео. Турска реч kuduz­ значи бесан. Многи делови Русије били су дуго под турском влашћу. Крим је до краја XVIII века био део Отоманске империје и тако се може тумачити мноштво руских презимена са турским кореном. Код нас постоји презиме Кудузовић.

СтрабонЧувени старогрчки географ (I век п. н. е.). Ово име је на­димачког типа. Strabos на грчком значи разрок, шкиљав. Ми имамо презимена Чакаревић,­Шкиљо.

Цицерон, Демостен (антички говорници)Цицерон, римски оратор. Цицерон значи „бубуљичав“. Те бубуљице су биле величине леблебије. Леблебија (наут, сланутак) се на латинском зове cicer arietinum.Демостен, старогрчки говорник. То име значи снажан­у­народу (подржан од народа). Demos – народ, sthenos – снага, енергија.

Сократ, Платон, АристотелГрчки филозофи из античког времена.Сократ значи „сила спасава“ (спас у сили, снази) sôzô – спас, чување, kratos – сила, снага.Платон значи „широк, плећат“, то му је надимак а пра­во име је Аристокле. Изведено је од platos – широк.Аристотел значи „идеалан, без мане“, aristos – најбољи и teleos – довршен, савршен, комплетан.хомер (писац Илијаде и Одисеје), Homêros значи талац.

308

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Цезар, Октавије, Калигула, КлаудијеЦезар (Caesarus) је изведено име од caesariātus што зна­чи космат, длакав. То је име надимачког типа дато по физичком изгледу. Јулије такође има везе са косом, зна­чи кудрав (iulius).Октавије Август. Август значи узвишен, частан (augustus), а Октавијан значи осми (octavus).Калигула. Као дечак пратио је оца у војним походима и направили су му војничке чизме, да би личио на правог војника. Та војничка чизма звала се căliga, а деминутив од те речи је căligula. Тако је млади војник добио нади­мак Калигула који је носио до краја живота.Клаудије значи ћопав, хром (claudus). Упореди наша пре­зимена Ћопић, Топаловић, Ромчевић, Рончевић, Круљ, Клајић.

Диоскури (близанци)Кастор и Полукс, митска браћа, близанци, припадају старогрчкој митологији, али су их Римљани прихвати­ли као своје, те су често били уметничка инспирација у римском вајарству и сликарству. Познатији су по својим римским именима него по грчким. Римски (латински) називи су Кастор (дабар) и Полукс (жртва), а старог­рчки називи су Кастор и Полидеук са истим значењима.

Самсон и Далида (Далила)Самсон значи „сунце“, а Далида значи „кудрава, локна­сте косе“.

309

Х З а н и м љ и в о с т и

Три мудраца са истокаТри мудраца која су дошла да се поклоне малом Исусу су били:мелхиор, што значи цар (Мелех – цар, владар).Балтазар – што значи „Боже заштити му живот“.Гашпар – значи надзорник, управитељ, учитељ.АрханђелиРафаило (Rafael) – Бог оздравља;Гаврило (Gabriel) – Бог је јак;михајло (Mihael) – Као Бог је, сличан је Богу;Уријел (Uriel) – Светлост је мој Бог, Божја светлост.

Дон Кихот и Санчо ПансаДон Кихот. Дон (Don < Dominus) значи господин, го­сподар. Кихот (Kijot) је занесењак, фантаст. Значење: Господин занесењак, човек који је у облацима.Санчо­Панса. Санчо (Sancho < Sanctus) је свети. Панса (Panza) – трбух. Значење: Свети трбух (човек који је на земљи).

Цанкар и ПрешернЦанкар је словеначка варијанта од цањкар што у за­горском дијалекту значи продавац изношених ствари; цањак значи прња, крпа, рита.Прешерн (Prešeren) значи обестан, несташан.

ГлембајОво презиме је изведено од личног имена Глемб и ма­ђарског суфикса за грађење презимена aj (ay) (Рат кај,

310

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Салај, Рашкај). Лично име Глемб је руско име Глеб а ово је изведено од немачког Готлиб (Gottlieb – Бого­љуб; Gott­Бог, liebеn­волети). Дакле, Глембај значи Бо­го љубовић, Теофиловић. Како је од руског Глеб постало мађарско Глемб? Мађарска реч szombat (сомбат) – субо­та, испред изворног b (б) добила је m (м), иако га у из­ворном облику нема (sabbath – субота). По истом прин­ципу је испред Глеб убачено м.Боби Фишер и Анатолиј КарповБоби­Фишер. Боби је изведеница од Роберт. Роберт се изводи од старогерманског hrod (слава) и berht (сјајан). Значење: блистав,­сјајан (диван) у­слави. Презиме Фи­шер значи рибар.Анатолиј­Карпов. Анатолиј значи човек са истока. Ana­tolios, грчки, значи исток. Источни део данашње Турске, а у античко доба читава Мала Азија, звала се Анатолија. Ми ту област зовемо Анадолија. Презиме Карпов изводи се од личног имена Карп, а то на грчком значи плодан (karpos). Македонци имају лично име Карпош.

311

X I Р Е Г И С Т Р И

ИМЕнА И нАДИМЦИ

Abraham 22, 37Аврам 22, 37, 175,

288Адам 22, 27, 37, 175Акса 38 Аксентије 37–38Алан 14Аlbiana 278Албијана 18Алекса 37Александар 20, 37,

175, 177, 179Александер 294Alexandros 20, 37Алимпије 38Alimpios 38Алтман 14Altmann 14Амбра 123Амброзије 305–306Ана 24, 147Анастас 290Анастасије 38Аnastasios 38Ангел 147Ангелина 26, 147Angelos 39

Андон 39Андра 38Андраш 38Andréas 20 Andreos 38 Андрла 38 Андро 38 Андреј 38 Андрија 20, 38, 148,

282Андријан 38 Андријана 148Андријаш 38Андруша 148Анђа 147Анђел 39, 147Анђелина 147Анђелија 147Анђука 147Анђуша 147 Анзул 258Аница 147Анка 147Анојка 147Анока 147Ануша 147Анта 39

Анто 39Анток 39Антола 39Антон 39, 178, 256,

277Антун 39Антонија 148Антоније 21, 39, 148Antonius 21, 39Апостол 29, 39Apostolos 39Аранђел 29, 39, 290Аранка 156Арса 40Арсен 40Арсо 40Арсеније 40Arsenios 40Артемије 306Артемида 13, 306Arhangel 39Атанасије 40, 175,

180, 289–290Atanasios 40Атанас 40Атанаско 40Атанацко 40

312

X I Р Е Г И С Т Р И

Аћа 74Аћим 74Аугуст 175, 269Auksentios 37Аурора 156Ахилије 306Ахил 306Аца 37Ацко 37Ацо 37 Аша 37Ашко 37Ашо 37

Bab­êl 47Бага 41Баја 45Бајага 45Бајат 45 Бајко 45Бајо 45Бајча 45Бајче 45Бајчета 45 Бајчин 45 Baldewin 14, 41Балдовин 14Балдуин 14, 41Балтазар 181, 309Балша 14, 41Бана 44Бане 44, 179Банда 44, 296Бандука 296Банић 44

Баница 45 Банко 45 Бањо 45, 175Барбара 34 Бартоломеј 34–35,

179, 181, 261Bartholomaios 22Basilias 20Бата 45, 179–180, 182Батан 45 Батила 45Батко 45 Батрић 45, 176Батро 45, 176Батула 45Баћа 45Баћко 45Баћо 45Бача 45Бачко 45Баша 45 Башан 45 Башо 45Баштијан 270Беја 41 Бека 41, 148Беко 41, 199Бела 30, 148, 278Белава 148Белана 148Белка 148, 278Белосава 148Бенедикт 175, 179,

181Бенко 175

Берак 41Беран 41Берета 41 Берило 41Берислав 19, 41, 178,

268Берко 41Беро 41Берта 176Берша 41Бећа 41Бећко 41Бећо 41Беца 41, 178Беша 41Бешко 41Бешо 41Биба 149–150Бика 149–150Била 150Биља 149Биљана 148, 150Бина 150Биса 149Бисенија 149Бисера 149Бисерка 149–150Бјека 41Бјеко 41Блага 41Благо 41Благоје 41Благота 41Блаж 42Блажа 41

313

Имена и надимци

Блажен 42Блаженко 42Блажина 41Блажо 41, 175Бланка 30Блашко 41Боба 150Бога 42Богат 42Богдан 17, 42, 44, 133Богета 42Богић 42, 176Богица 42Бого 42, 44Богоје 42Богољуб 21, 42, 44,

134, 139, 310Богосава 148Богосав 42, 44, 148Богослав 42Богун 42Богут 42Бода 17, 42Бодан 42Бодул 42Божа 43Божан 148Божана 148 Божидар 43, 94, 133,

175Божика 43Божило 43Божин 43Божина 43Божица 148

Божичко 43Божо 43Божул 43Боја 44Бојан 19, 44, 130Бојат 44, 292Бојин 44Бојица 44Бојиша 44Бојка 149Бојкета 44Бојко 44Бојкул 44Бојна 149Бојо 44Бојче 44Бојчета 44Бојчин 44Бока 43Бокан 43Бокац 43Бокша 43Болан 43Боле 43Болман 43, 295Болча 43Бољан 43Боље 43Бонa 42Бонo 42Бонџа 42Бора 43Боран 43Борен 43Боривоје 18, 43, 149

Борика 149Борис 295Борисав 43, 181Борислав 43, 149, 295Борица 43Бориша 43Борјан 43Борјана 149Борка 149Борко 44, 149Боро 44Бороје 44Борота 175Бороша 44Босанка 149Босиљка 150, 203Бота 42Ботор 42Боца 43Боча 43Бошко 43Бошкоч 43Браја 45Брајко 45Брајо 45Брајушко 45Брала 45Бралета 45Брало 45Брана 45, 182Бранда 45Бранило 45Бранимир 19, 44, 175,

179, 296–297Бранисав 44

314

X I Р Е Г И С Т Р И

Бранислав 44, 296–297Браница 45Бранко 45Брано 45Бранка 30Бранко 45Брата 46Братан 46Братеља 46Братица 46Братислав 45, 150, 181Братислава 150Братко 46Брато 46Братољуб 45, 179–180Братонога 282Братош 46Братуља Братун 46Братуша 150, 176Браћа 46Браћо 46Брацан 46Брацо 46Брацонога 281Браша 46 Брашан 46Брашован 46Буда 46, 176Будан 46Будара 46Будим 295Будимир 19, 46, 150,

180–181, 292, 297Будимирка 150

Будинко 46Будисав 46Будислав 46, 297Будиша 46Будна 150Будра 46Будро 180Будул 46Буђа 46Буђан 46Була 46, 150, 181, 292Булаја 46, 181Булат 46, 291–292Булича 46Було 46Буљан 46Буљандра 46Бун 262Бурсаћ 181Бута 46, 176, 297Бутац 46Бутић 176Бутко 46Бутра 46Бутро 180Бутур 46Бућа 46Бућко 46Буча 46Бучат 46Буша 46

Вава 47Вавила 47, 306Вадим 295

Ваја 47, 151Вајага 47Вајко 47Вајо 47Вака 47Валац 252Валентин 70, 175, 278Valentino 273Валтер 284–285Вана 151Ванда 80Ване 80Вано 80Ванча 80Ванчета 80Вануша 151Варвара 34Варптоломеј 261Вартолома 261Вартоломеј 22, 34–35,

179, 261Васа 47Василија 151Василије 20, 47, 178Василко 47Васиљ 47Васиљко 47Васко 47Васкрсије 265Васо 47Васоје 47Ведрана 157Веја 48Вејин 48Века 48

315

Имена и надимци

Векара 48Веко 48Велага 48Велаш 48Велем 295–296Велемир 295–296Велемуга 295Велета 48Велибор 19, 47–48,

181Велиборка 19 Велија 48, 181, 250Велика 150, 164Велиман 48Велимир 17–18,

47–48Велин 48Велинка 164Велисав 47–48Велић 176Величко 21, 48, 90,

150Велиша 48Вело 48Велоје 48Веља 48Вељан 48Вељаш 48Вељко 48Вељо 48Вема 160Вемка 160 Вера 150Верка Веро 253

Верослава 150Верул 253 Веруо 253Веруша 150Веса 48Весан 48Весел 48Весела 150Веселин 18, 48, 150,

175Веселинка 150Веселица 48Веско 48Весна 151Весо 48Веша 48Вешко 48Вешо 48Већа 48Веца 48Вигањ 207Вид 49Вида 151, 176Видак 49Видан 49Виден 49Видекан 49Видлан 49Видоје 49Видојко 49Видомир 48–49Видица 151Видна 151Видосав 48, 151Видосава 151

Видослав 48–49Видул 49Видуљ 49Вијан 49Вијат 49Вика 50Викан 50Викентије 32Vikentios 20, 50Виктор 21, 49Вила 139Вилимон 21, 138Вило 139Вилотије 10, 21, 28,

139Винко 21, 50, 175Vincentius 21–21, 50Vinco 21Вирџина 153Вирџинија 153 Вита 49Витак 49Виталиј 49Vitalis 49Витан 49Витас 49Вито 49Витоје 49Витола 49Витомир 49Витор 49Витко 49Виско 50Вића 50Вићентије 20, 32, 50

316

X I Р Е Г И С Т Р И

Вицо 50Вицко 50Victor 21, 49Вишња 203Влад 50, 179Влада 16, 50Владан 50Владана 151Владета 50Владимир 16, 50, 295Владислав 16, 50, 151Владислава 151Владић 176Владица 16, 50, 151Владко 50Владо 50Владул 50Владуша 151Влађ 50Влаин 261Влаја 50Влајислав 50Влајко 50Влајна 50Влајсо 50Влака 50Влакета 50Влао 51Власак 51Власије 51, 290Власо 51Власоња 51Власта 51Властимир 51Влат 50, 179

Влатко 50Влахина 151Влахо 51Влаша 51Влашкала 51Влашко 51Воин 51Воислав 51Воја 51, 151Војимир 51Војин 51, 151Војидан 51Војило 51Војислав 18, 51Војица 51Војка 176Војко 51Војна 151Војо 51Вока 51Воко 51Врагоч 266Вратолома 24Вуица 52Вуја 52Вујадин 52Вујак 52, 181, 297Вујаклија 175Вујан 52Вујас 52Вујасин 52Вујат 52Вујашин 52Вује 52Вујета 52

Вујин 52Вујица 52Вујко 52Вујо 52Вујота 52Вујош 52Вујча 52Вук 52–53, 140, 175,

181, 202Вукадин 52Вукајло 52Вукан 52Вукас 52Вукац 53Вукашин 52Вукела 52Вукен 52Вукета 52Вукић 53, 176Вукич 53Вукман 53, 68, 85, 295Вукмир 182Вуко 53Вукобрад 52Вукобрат 52Вукодраг 52 Вукоје 53Вукојица 53Вукола 53Вуком 294Вукоман 294–295Вукомир 52, 294Вукосав 52Вукота 53Вуксан 53

317

Имена и надимци

Вукша 53Вула 53Вуле 53Вулета 53, 175Вулин 53Вулић 53, 176Вулич 53Вуло 53Вућић 176Вучан 53Вучела 53Вучеља 53Вучен 53Вученда 53Вучета 53Вучина 53, 175Вучић 53, 176Вучко 53Вучур 53Вушан 53Вушко 53Вушо 53Вушур 53

Gabrî’ êl 22, 53Gabriel 309Гавра 53Гаврило 22, 53, 309Гавро 53Гага 16, 153Гаја 53Гајан 53Гајаница 53Гаје 53Гајица 53

Гајо 53Гале 53Галеб 31, 244Galêne 23, 151Галета 54Галеша 54Галина 23, 151Гало 54Гана 153Гаспар 31, 54, 195, 252Gasparês 54Гацо 54Гача 54Гаџа 54Гашан 54Гашо 54Гашпар 54, 175, 309Геметра 31Гена 54Генадије 32, 54, 181Gennadios 54Гента 54Генча 54Георгије 20, 32, 54–56,

257, Geôrgios 20, 54Гера 56Герасим 20, 32, 56Gerasimos 20Герат 56Герзелез 32Герман 21, 56, 180Germanus 21, 56Геро 56

Георгије 20, 32, 54–56, 257

Гига 59, 67Гина 26, 147Гиша 67Глига 59Глиго 59Глигор 59Глигорије 20, 30, 59, Глиџа 59Глиша 30, 59Глишан 59Глишо 59Глогиња 176, 203Гмиза 64Гмизо 64Гмије 64Гмијо 64Гмитар 20, 30, 64Гмитраћ 180Гњаја 71Гњата 71Гњато 71Гобеља 194Гога 152, 219Года 57, 175Годе 180Годимир 175Годин 57Годо 175Годомир 56, 175, 180Годор 57Годош 57Гође 180Гоја 57, 152

318

X I Р Е Г И С Т Р И

Гојак 57, 292Гојан 57Гојго 31, 57Гојислав 19, 57, 152Гојислава 152Гојица 57Гојко 31, 57, 175Гојковица 26Гојмир 57Гојна 152Гојо 57Гојчин 57Гојша 175Голда 156Гон 282Гонац 282Гора 58Горан 57Горана 155Гораш 58Горда 152Гордан 151Гордана 151Гордијана 152Gordios 151Горјан 58Горо 58Горољуб 57Гороња 58Горун 58Горча 58Горчин 58Горџа 58Горша 58Госпа 152, 156

Госпава 152Госта 58ГостевацГостило 58Гостимир 58Гостислав 58, 152Гостислава 152Госто 58Гостоја 58Гостоје 58Гостуша 152Готфрид 285Гоце 58Гоча 58Гочић 58Гоџа 57Гоша 58, 152Гоше 58Гошња 58Гошо 58Града 58Градаш 58Градета 58Градимир 58, 177Градоје 58Граја 58Граћа 58Граша 58Грашило 58Грга 59Грго 59Гргур 20, 59, 177Грдан 140Грдоч 266Грего 59

Грегор 59Grêgórios 20, 59Грегур 59Грета 164Григор 59Григорије 20, 30, 59Гриша 59Грман 24Грозда 152, 276Гроздана 152, 203Гроја 152Груба 59Грубан 10, 59, 140, 152Грубана 152Грубач 59Грубеља 59Грубен 59Грубета 59Грубеша 59 Грубић 59Грубиша 59Грубјеша 10, 60Грубо 60Грубор 60Груја 60, 182Грујан 60Грујица 60Грујко 60Грујо 60Груло 60Груша 152Грца 59Грша 59Гуга 153Гуда 153

319

Имена и надимци

Даба 60Дабан 60Дабац 60Дабета 60Дабижа 60Дабижив 60Дабижин 60Дабин 60Дабиша 60Дабо 60 Давид 60Давина 153, 203Дада 155Дадо 61, 179Дадул 61Даја 61Дајко 61Дајо 61Дака 61, 155Дако 61Дакул 61Дама 61Damianos 20, 60Дамјан 20, 60Дамјана 155Дамјанац 61Дамљан 20, 60Дамњан 20, 60Дамњанац 61Дамо 61Дамче 61 Дана 153Данда 296Дандука 296Дане 296

Dânî’ êl 22, 61Данило 22, 61, 179,

253, 296Даница 153, 155Данка 152Данко 61Данкул 61Даноје 61Данојла 153Данојло 61Данча 253Данчо 61Данчул 61, 253Данчуо 61, 175, 253Даринка 155Дарко 61Дарман 61Даро 61Дароје 61Dâuid 22, 60Даут 60, 175Дафина 23, 153, 203Dafne 23Даца 61Дацко 61Дацо 61Дача 61Дачко 61Дачо 61Даша 153Дева 153Девица 153Девка 153Девна 153Деја 62

Дејак 62Дејан 19, 62Дејко 62Дејо 62Дела 103Делета 103Дело 103Делча 103Деља 103Дељак 103Деље 103Деметра 31, 63, 306Деметрије 35Dêmêtrios 20, 35, 63Дена 61Денда 62Денис 68Денко 62Дено 62Денча 62Деса 62–63Десан 62Десанац 62Десен 62Деша 62–63Дешко 62–63Дешо 62Дешул 62Десивој 62Десимир 62–63Деспа 153Деспен 63Деспена 153Деспења 63, 153Деспина 23, 153

320

X I Р Е Г И С Т Р И

Despoina 23, 153Деспот 63Децим 228Див 180Дивна 154Дида 154, 291Дидана 154Дизало 177Дика 63Дикан 63Дикла 101, 154 Дико 63Дикосав 63Дикослав 63Дима 64Димана 154Димитра 154, 291Димитрије 20, 35,

63–64, 154, 283, 291, 306

Димко 64Димо 64Димча 64Динка 26, 155Дионис 306Дионисије 68, 306Dionysios 68Дица 64Дицко 64Диша 64Дишко 64Дишо 64Дмија 64Дмијо 64Дмитар 30, 64

Дмитрашин 64Доба 65Добан 65Добра 65Добран 65Добрашин 65Добрен 65Добривоје 65Добрика 65Добрила 150, 176Добрин 65Добринка 155Добрица 65Добрко 65Добро 65Доброје 65Доброш 65Доброљуб 65Добромир 65Добросав 18, 65Доброслав 19, 65Добросрд 125Дода 65Доја 66Дојак 66Дојан 66Дојен 66Дојин 66Дојко 66Дојчило 66Дојчин 66Дока 65, 155, 158Докман 65Докна 155, 158, 176Дола 65

Долаш 65Долорес 7Дома 66Доман 66Доманкуша 154Доменико 154Domeniko 274 Домин 66Доминик 66Доминика 154Dominikа 166Доминикус 119Dominicus 103, 274Доминко 66Dominus 103, 274Домјан 66Домна 154Домник 66Домча 66Доне 39Донча 39Дора 154Дорица 154Дорка 154Доротеј 154Доротеја 154Доруша 154Доса 17, 133Доско 133Доста 154Достана 154Достина 154Достица 154Доца 65Доџа 65

321

Имена и надимци

Доша 65Дошен 65Драга 16, 67, 155Драган 16, 19, 67,

130, 293, 295Драгана 16, 153, 155Драгач 67, 180Драгаш 67Драгивој 19, 66–67 Драгић 67, 176Драгица 16, 155Драгиша 67Драгман 295Драгна 155Драго 67, 178Драгоје 67Драгојло 67Драгола 67 Драгољ 67Драгољуб 16, 19,

66–67, 181Драгом 294Драгоман 67, 295Драгомир 19, 66–67,

294Драгоња 67Драгослав 67, 155Драгослава 155Драгош 67, 137Драгул 67Драгутин 67Драгутинка 153Драгуца 282Драгуша 155Дража 67

Дражен 67Дражета 67Дражило 67Дражко 67Дражо 67Драја 67Дракул 11, 262Dracul 279Драшко 67Дрека 282Дрекала 282Drekalë 282Дреца 282Дубравка 155Дуда 67, 290Дудул 67Дуја 67Дујан 67Дујко 67Дујло 67Дујо 68Дула 68Дулан 68Дулета 68Дуло 68Дулче 68Дума 64Думан 64Думеза 283Думитар 64, 283Думитрашко 64Думо 64Думоња 64Дурак 136, 288Дуца 68

Дуча 68Душа Душан 67–68, 290Душанка 290Душица 68Душко 68Душкул 68Душкун 68Душман 68Душо 68

Ђека 56Ђекан 56Ђела 54Ђело 54Ђелош 54Ђена 54Ђенадије 32, 54, 143Ђенда 54Ђенко 54Ђено 54Ђеран 56Ђерас 56Ђерасим 20, 32, 56, Ђерко 56Ђерман 21, 56Ђинђа 18, 155Ђођа 55, 144Ђоја 55Ђока 55, 143Ђокан 55Ђоле 55, 144Ђоло 55Ђон 282

322

X I Р Е Г И С Т Р И

Ђорђе 18–20, 28, 55, 143–144, 290, 295–296

Ђорђије 32Ђоро 55Ђота 55, 295Ђотун 55, 295Ђоша 55Ђошо 55Ђуја 55Ђука 55, 144, 147Ђукан 55Ђукела 55Ђукна 147, 155Ђуко 55Ђула 55 Ђуле 181Ђуло 55Ђуна 68, 144Ђуниз 68Ђунис 68Ђунисије 68Ђунко 68Ђуно 68Ђура 55Ђурађ 20, 55Ђурак 55Ђуран 55Ђураш 55Ђурашин 55Ђурашко 55Ђурђа 155Ђурђак 55Ђурђан 55

Ђурђе 28, 55, 144, 155, 178, 181

Ђурђија 155Ђуре 55Ђуренда 55Ђурета 55Ђурица 55Ђуричко 55, 175Ђуриша 55Ђурко 55Ђуро 55Ђуса 55Ђуша 55

Ева 155Евгенија 29Евдокија 29, 155Евица 155Евросима 158Евфимија 160Eikôn 23Eirênê 23, 159Еl’âzar 22Елена 35, 158Елизабет 30, 159Елисавет 159Elîseba 159Elišâ 22, 77Eliyâhû 22, 72Ержебет 30

Естер 156Eugenia 36Eugenios 20, 75Eudokia 23, 36, 157Eukseinos 80

Euphêmia 23, 160Euphrosina 36, 158Euphrosynê 23Eustratos 76Euthymios 76Еуфемија 29, 160Еуфросина 29Ēfrâyim 76

Жака 156Жакна 156Жане 144, 257Жанко 257Жаре 68Жарко 68Жване 257Желимир 19, 68Жеља 69Жељка 19Жељко 19, 69Жива 144Живадин 69Живаљ 69Живан 69, 144, 155Живана 155–156Живанка 155–156Живанко 69Живо 69Живодар 69Живојин 69Живомир 69Живорад 18–19, 69Живослав 69Живота 69Живул 69

323

Имена и надимци

Жижа 69Жика 69, 144Жикан 69Жикела 69Жила 69Жилета 69Жистен 168Жића 69Жоја 69Жоре 257Журе 257Журж 257

Завида 70Завидац 70Завиша 70Загорка 156Заза 70Заја 70Зајо 70Зака 70Закарије 70Zakaryâ 22, 70Зале 70Зане 144, 257Занко 257Заре 70Зарко 70Заро 70Зафир 17, 175Захар 175, 181, 286Захарије 22, 70, 181Звезда 156Звездан 70Звездана 156

Здрава 70Здравко 18, 70, 175,

278Зец 187Злата 156Златан 71Златана 156Златислав 70–71Златко 71Злато 71Златоје 71Златомир 18, 71Змај 140Зоја 156, 171Зона 156Зоња 156Zonja 156Зора 156Зоран 71, 181Зорана 157Зоре 257Зорета 71Зорзе 257Зорица 157, 176Зорка 157Зорко 71Зорна 157Зоро 257Зоћа 71Зрин 108Зумбул 204

Ива 80Ивак 80

Иван 80, 144, 157, 257, 283

Ивана 151, 157Иванда 80Иваниш 80Иванка 157Иванко 80Иванта 80Иванча 80Иванша 80Ивашко 80Ивеза 283Ивеља 80Ивета 80Ивеша 80Ивица 80Ивка 157 Ивко 80Иво 80Ивош 80Ивуша 157Ивша 80Ига 71Ignatios 71Игња 71, 180Игњаја 71Игњат 71, 177, 180Игњатије 71Игњац 71Игњо 71Изида 73Ика 72Икало 72Икан 72Ико 72

324

X I Р Е Г И С Т Р И

Икодин 20, 105 Икона 157Иконија 23, 157Икоња 157Илија 22, 72, 157, 288Илијаш 72Илика 72Илинка 157Илица 72Иличко 72Илишко 72Илка 157 Илко 72Иљуша 157Иљо 72Immanûel 92Ина 157Иносава 157Iôannês 75Iôannikios 75Ирена 23, 159Irêna 35Ирина 23, 35, 159Ирод 35Иса 73Исав 74Исаиа 17Исаија 22, 72, 180Исаије 72Исаило 72Исајло 22Исак 22, 73–74, 175Исан 73Исида 73Исидор 73

IsidôrosИско 73Исо 73Ића 72Ићан 72Ићита 72Ица 72Ицко 72Ичан 72Ичела 72Иџа 72Иџак 72

Јаблан 204Јаворка 204Јаглика 204Јагода 204Јаза 74Јака 74Јакас 74Јакац 75Јакета 74Јаким 73Јакица 74Јакиша 74Јакоб 17, 35, 179, 183Јаков 22, 35, 74, 175,

180Јаковац 75Јаком 183Јакона 23, 157Јакуб 181Јакша 75, 180Јана 75, 160Јанакије 75

Јанаћије 75Јанаћко 75Јанацко 75Јандра 38Јандраш 38Јандрла 38Јандруша 148Јанић 75Јаница 160Јанкела 75Јанко 75, 144Јанкић 75, 176Јанкул 75Јано 75Јанојла 160Јанош 75Јануш 75Јануша 160Јанта 39Јанчета 75Јања 75, 160, 176Јањат 75Јањица 75Јањо 75Јањуш 75Јањуша 160Јаркоч 266Јасика 204Јасна 157Јастреб 202Јаћа 74Јаћим 73–74Јаћо 74Јаца 74Јацан 74

325

Имена и надимци

Јацко 74Јацо 74Јача 74Јачо 74Јаџа 74Јаша 75Јашо 75Јева 158Јевгеније 75Јевда 158Јевдокија 23, 29, 36,

157 Јевђа 76Јевђава 158Јевђело 76Јевђен 76Јевђенија 29, 36, 158Јевђеније 20, 75, 158Јевђо 76Јевра 158Јеврем 76Јевремац 76Јевро 76Јевросима 23, 29, 36,

158Јевруша 158Јевстратије 76Јевта 77Јевтан 77Јевтимије 76–77Јевто 77Јегда 158Језда 77Јездан 77Јездимир 19, 77

Јездо 77Јејо 77Јека 158–159Јекица 158–159Јекна 158–159Јеко 77Јела 159Јелача 159, 176Јелен 202Јелена 23, 158Јеленко 77Јелесије 78Јелика 159Јелисавета 159Јелисавка 159Јелисије 22, 77–78Јелица 159Јелка 159Јелуша 159Јера 78, 159Јерго 31, 78Јеремија 22, 78Јерина 23, 159Јеринка 159Јерица 78Јеркан 78Јерко 31, 78Јеркула 78Јероје 78Јероним 78Јеронко 78Јеросима 158Јеротије 78Јестратије 76Јестро 76

Јефимија 23, 29, 160Јефта 77Јефтан 77Јефтело 77Јефтен 77Јефтимије 77Јефто 77Јеца 159Јеша 76–77Јешо 76–77Јешул 76Јоаким 73Јова 79Јован 75, 79–80, 144,

160, 175, 182, 257, 282, 285

Јованда 79, 296Јовандара 79Јованка 160Јованиш 79Јованча 79Јовела 79Јовеља 79Јовета 79Јовика 160Јовић 176Јовица 79Јовиша 79Јовко 79Јово 79, 182Јода 79–80Јодо 79Јоза 81Јозо 175Јоја 79, 160

326

X I Р Е Г И С Т Р И

Јојо 79Јојка 160Јојко 79Јока 79, 160Јокан 79Јокица 160Јокиша 79–80Јоко 79–80Јокса 80Јоксим 80Јоксо 80Јокула 79Јола 79Јолда 79Јолица 79Јолко 79Јоло 79Јолџа 79Јорга 56, 290Јоргаћ 180Јоргован 204Јоргованка 290Јордан 80, 175Јордач 80Јордачије 80Јордо 80Јоса 81Јосим 81Јосип 17, 22, 28, 81,

180Јосиф 28, 81, 175Јосо 81Јота 79Јотан 79Јото 79

Јоца 79Јоцко 79Јоча 79Јоџа 79Јоша 79, 81Јошан 79Јошко 81Јошо 81Јула 173Јулијана 173Јулије 308Јура 56Јурај 55Јурак 56Јуран 56Јурас 56Јуре 178Јурен 56Јурица 56Јуриша 56Јурко 56Јурета 56Јурош 138Јусоф 81Јустина 168Јусуп 81Јусуф 81

Кала 81Калеб 31, 244Каленс 258Калиман 81Калин 81Калина 204Калинац 81

Калиник 81Kallinikos 81Кало 81Калопер 204Канда 160Kandakia 160Кандакија 160, 176Кандија 176Кандиц 160Кандуша 160Кара 179, 293Карагул 293Карала 293Каранфил 204Карета 293Карл 179Карло 253, 293Каро 253, 293Карола 293Карул 253, 293Каруо 253Каспар 31, 195, 252Ката 161Катава 161Каталина 30, 161, 176Катарина 23, 30, 161,

176Катица 161, 176Катка 161Катна 161Катуша 161Кацијан 270–271Квинт 228Кева 168Кевка 168

327

Имена и надимци

Кека 168Кеља 181Кемал 32, 175Кецаћ 181Кика 82, 161Кикан 82Кикла 82, 161Кикша 82Кипа 81Кипријан 81–82, 175,

290Kyprianos 81Кипро 81Кипша 81Кира 82Кирета 82Киријак 119Кирил 20 Кирило 32, 82–83, 180Kyrrillos 20, 82Киринац 82Киро 82Кирта 82Кита 83Китан 82Кића 83Кићан 83Кићо 83Кича 83Кичан 83Кица 83Клара 157Клаудија 7Клаудије 197, 302, 308Клемент 35

Клеменц 83, 175Klêment 35Klêmentos 20, 83Клим 83Климент 20, 35, 83,

175, 278, 286Коба 17Кова 26, 161, 204Кована 161Ковијана 161Ковина 161Ковинка 161Ковиљка 26, 161, 204Ковка 161Ковљана 161Кода 17, 105Кодера 105Козма 20, 175, 181Која 84Којан 84Којадин 84Које 84Којица 84Којка 161Којна 161Којча 84Којчин 84Кока 84, 161Кокал 84Кокан 84Коко 84Кола 16–17, 106, 175,

283Колета 106Колица 106

Колџа 106Коља 106Кољко 106Комлен 83Комљен 83, 180Комнен 83Конда 84Конрад 285Конта 84Конча 84Констандин 84Константин 21, 84,

127, 136, 179Konstantinos 84Копа 17, 113Копеља 113Копла 113Копча 113 Копчала 113Коса 162Косан 84Косанац 84Косара 162Косма 175, 181Kosmâs 20, 86Космина 175Косна 162Коста 84Костадин 84, 161Костадинка 26, 155,

161Костантин 84Костела 84Косто 84Костреш 202

328

X I Р Е Г И С Т Р И

Коте 84Котрис 294Котроман 294Коца 84Коцан 84Коце 84Коцијан 271Коча 84Кочан 84Коџа 84, 179Краса 85, 162Красавац 85Красимира 162Красна 162Красоје 85Крило 140Криста 141Кристивој 85Кристивоје 85, 141Кристијан 141, 175Кристимир 85Кристо 141, 175Кристос 36Кристофор 36Крле 85Крсан 86Крсма 86Крсман 85Крста 85, 126, 162Крстаја , 85181Крстан 85, 162Крстана 162Крстекан 85Крстивоје 85Крстимир 85

Крстина 162Крстић 85, 176Крстица 85Крсто 85Крстоје 85Крстовој 85Крстомир 85Крстон 85Крстоније 85Крстул 11, 85Круна 162Крца 86Крцун 86Крша 86Кршенко 86Кршин 86Куба 181 Кубат 181Куда 86Кузе 86Кузељ 86Кузма 86Кузман 20, 175, 181Кузманац 86Кузмин 86Кузо 86Кужа 86Кужељ 86Куја 86Кујо 86Кула 17, 175, 283Кулеза 283Куша 86Кушан 86Kyriakа 166

Kyriakos 103 Kyrios 103Kyrillos 20

Лабуд 202Лабуда 176Лавра 86Лавренко 86Лаврентије 86Лаврња 86Лавро 86Лађ 50Лаза 87Лазар 22, 87, 163,

176, 182, 290Лазара 163Лазенда 87Лазета 87Лазица 87Лазко 87Лазо 87Лазука 87Лаин 261Лаја 50Лајко 50Лајош 87, 277Лака 87Лакац 87Лакета 87Лакић 87, 176, 290Лакица 87Лако 87Лакота 87Лакоч 87Лакуша 163

329

Имена и надимци

Лане 17, 97Ласко 87Лата 50Латинка 163 Латко 50Лато 179Лауренко 86Laurentios 86Лауш 10, 87, 277Лача 87Лачко 87Лаша 87Леја 37Лека 37Лекан 37Леко 37Лела 159Лента 87Лео 87Леонтије 87Leontios 87Лепа 163Лепава 163, 176Лепан 88Лепета 88Лепо 88Лепоје 88Лепомир 88Лепосава 163Лепота 88Лепчин 88Лепша 163Лепшан 88Лесандар 37Леца 37

Леча 37Леш 177Леша 37Лешан 37Леше 37Лика 72Ликодра 72Лила 97–98Лима 17, 48Лиман 48Лине 17, 97–98Лиње 17, 97Липо 17, 138Лиса 17, 98Ловрек 86 Ловрен 86Ловренко 86Ловрета 86, 175Ловрин 86Ловринко 86Ловро 86, 204Лодовиг 87Лоза 88Лозан 88Лозанко 88Лозанлија 88Лозо 88Лоја 97–98Лојко 98Лојо 98Loukos 20, 88Лоша 17, 97–98Лудвиг 87, 277, 285Луј 87Лујо 88, 175

Лујчек 87Лука 20, 88, 175, 179,

283Лукаја 88Лукан 88Лукара 88Лукач 88Лукеза 283Лукенда 88Лукета 88Лукеша 88Лукијан 88Лукин 88Лукица 89Луко 89Лукша 89Лула 89, 179 Luna 170Луне 17, 97–98Луње 17, 97Лута 17, 97–98, 291Лутара 98Лутако 98Лутво 182Лутко 98Лутман 97–98, 295Луто 180Лутра 98Лутфија 182Луча 89Лучан 89Лучко 89Луша 89

Љота 89Љуба 16, 90, 163

330

X I Р Е Г И С Т Р И

Љубан 89Љубата 89Љубен 89Љубенко 89Љубета 89Љубивоје 89Љубин 89Љубина 150, 163Љубинка 150, 163Љубинко 163Љубисав 19, 89Љубислав 89Љубица 16, 150, 163Љубичан 163Љубиша 90Љубо 89–90Љубобрат 89Љубодраг 89Љубоја 90Љуботина 175Љубомир 16, 89, 181Љубота 89–90, 175Људевит 87Љуја 90Љуља 90Љуточ 266Љуца 90, 163Љуцо 90Љушко 90

Мавра 90Маврак 90Маврен 90Мавренко 90Маврета 90

Мавро 90Мага 164Магда 44, 164, 176Магдалена 24, 163Magdalêni 24, 163Магдалина 164Магдена 164Магелина 164Мада 164Маден 100Мадена 164Мадла 164Мађен 100Маја 93, 269Мајда 44, 164Мајета 93Мајкан 93Мајко 93, 291Мајо 93Мајоко 93Мака 16, 90Макавеј 267Макаја 90Макан 90 Макања 90Макар 90Макарије 16, 42, 90Makarios 42, 90Макије 90Мако 90Макрена 164Макса 91Максим 16, 21, 90Максимац 91Максо 91

Малац 91Малек 91Мален 91, 182Маленко 91Малета 91Малеш 91Малина 204Малић 91Малица 91Малиша 22, 91, 109Малишан 91Мало 91Малош 91Малуш 91Маље 91Маљен 91Маљенко 91Маљко 91Mammant 280Мамут 32, 288Манасија 33, 91Manassos 91Мanasch 91Манда 164Мандара 92Мандуша 164Мане 31, 91, 297Манета 92Манго 31Манко 31Манојло 92, 297Manouêl 92Манулаћ 180Манфред 285Манча 91

331

Имена и надимци

Манчо 91Манџа 92, 297Манџука 92, 297Мара 164, 176Mara 24Марак 92Маран 92Марас 92Марат 92Мараш 92MargaritôМаргетаМаргитМаргитаМаре 92Марек 92Марен 93Марета 93Мареш 93Maria de los Dolores 7Mariam 164Марија 7, 24, 164Маријан 92, 180Маријана 92Маријанац 92Маријаш 92Марил 93Марин 92Марина 23, 92, 165,

168Marina 23, 92Маринко 93Марица 165Марицан 164Marjam 24

Марјан 92Маркан 93Маркеза 93, 283Маркела 93Маркеља 181Маркета 93Маркеша 93Маркић 93, 176Маркица 93Маркиша 93Маркота 93Маркула 93Маркуца 282Маркуш 93Марко 93, 182, 283,

291Мароје 93Марс 22, 94, 269Mars 22, 93–94Марта 24, 26, 165, 181Мартин 22, 94Мартинко 94Мартинац 94Martinus 22, 94Martis 22, 93–94Martha 165Марула 165Марун 93Марунко 93Маруша 165Марфа 165Марчета 93Марчинко 93Маса 91Масин 91

Маслаћ 181Мата 94, 296Матак 94Матан 94Матара 94, 296Матаруга 296Матас 94Мате 94, 181Матеј 94, 165, 296Матеја 165Матија 22, 94, 181Матијас 31Матијаш 31, 94Матић 94, 176Матица 94Мато 94Матош 94, 175Матул 11Матула 94Матун 94Матусије 94Матуша 165Mattityâhû 22Махмуд 32Махмут 32Маџа 93Маша 93Машан 93Maximos 90Maximus 21, 90Међед 202Melanê 23Меланија 23Мелентије 95Meletios 95

332

X I Р Е Г И С Т Р И

Мета 95Метан 95Мето 95Метко 95Методије 95Methodios 95Миаило 99Миајило 99Миајло 99, 289Мида 17, 97–98Мидан 98Мијајло 99, 289Мијак 99Мијалко 99Мијаљ 99, 182Мијан 99Мијат 99, 292Мијач 99Мијо 99Мијојло 99Мијок 99Мијоман 99Мијоч 99Мијук 99Мијуца 282Мијушко 99Мика 99, 181Микајло 99, 289Микан 99Микара 99Микас 99Микашин 99Микета 99Мико 99Миколета 99

Микула 29, 106, 182Микша 99Мила 165Милава 165Милада 165Миладин 17, 96Миладинка 26, 155Милак 96Милан 17, 19, 96,

293, 295,Миланко 96Милат 96, 292Милаш 96Милашин 96Милек 96Милен 96Милена 165Миленко 96Милентије 95Милета 96Милетко 96Миливоје 95–96, 181Милидраг 95–96Милија 96Милијан 96Милин 17, 96–97Милина 165, 176Милинка 165Милинко 96Милица 165Милић 96, 176Милиша 96Милисав 16–17,

96–97, 297Милка 165

Милна 165Мило 96Милован 96Милоје 96–97Милојица Милојка 165Милојко 96Милоња 96Милорад 96, 183Милосав 96, 183Милосава 165Милош 17, 96–97, 137Милошко 96Милун 17, 96–97, 175Милур 97Милутин 17, 97, 180,

291Милуш 97Милуша 165Милча 97Милчан 97Миљак 97Миљан 97Миљенко 97Миљеша 97Миљко 97Мина 274, 297Миндука 297Минко 274Миња 97Миодраг 16, 18–19, 96,

282, 297Миоч 97Миоча 97Миочин 97

333

Имена и надимци

Миош 97Мира 98, 165Миран 98Мираш 98Мирета 98Miriam 164Miriamne 164Мирило 98Мирица 165Mirjam 24Мирјана 165Мирјача 165Мирка 165Миркан 98Мирко 98Мирна 165Миро 98Мироло 98Мирољуб 18–19, 98Миросав 98Мирослав 18–19, 98Мирослава 19, Мирославић 268–269Мирота 98Мироч 98Мируша 165Мирча 98Мирчета 98Мирџа 98Миса 17, 100Мисаило 100Мисајло 100Мисаљ 100Миско 100Мисо 100

Мисојко 100Мита 64Митан 64Митар 20, 64Митко 64Мито 64Митош 64Митрак 64Митран 64Митраш 65Митрашин 65Митрић 65, 176Митрица 65Митрован 65Мића 97Мићан 97Мићко 97Мићун 97Миха 99Michâ’êl 22Михаило 22, 98­99Михајло 99, 178, 181,

289, 309Михал 99Михалица 99Михалџа 99Михаљ 99Михаљко 99Михан 99Михел 99Михо 99Михоје 99Михол 99Мица 97Мицак 97

Мицко 97Мицо 97Мицул 97Миша 97Mišâ’el 100Мишан 97Мишко 97Мишул 97Мишур 97Мишча 97Млада 100Младен 100Младић 100Младица 100Млађа 100Млађан 100Млађен 100Млађо 100Млаџа 100Mozes 101Моја 100Мојан 100Мојаш 100Мојић 100Мојица 100Мојко 100Мојмир 18, 100Мојо 100Мојса 101Мојсе 101Мојсије 22, 101Мојсило 101Мојсо 101Мома 101Момак 101

334

X I Р Е Г И С Т Р И

Момир 100Момчило 101Момчин 101Момчо 101Моса 101Môses 22Моска 101Моско 101Моца 101Моце 101Моцо 101Моша 101Моше 101Мошко 101Мрата 33, 94Мратин 22, 33, 94Мратинко 94Мргуда 153Мркша 90

Нада 166Надежда 166Нађа 102Нађен 247Нађо 102Најда 102Најдан 102, 108, 247Најдо 102Најђен 102Најко 102Најло 102Најчо 102Наод 102Настас 38, 290Настасије 38

Насто 38Ната 166Наталија 23, 166Natalia 23Нана 166Нанка 166Нануша 166Наранђа 167Наранча 167Наранџа 167Наће 38Наум 102Наун 102Наход 102Nahûm 102Наца 166Нацко 38Нацо 38Нача 38Наша 38Нева 166Невен 204, 287Невена 166Невенка 166, 204Нега 103Негеда 103Негован 102–103, 247Неговета 103Негоица 103Негоје 103Негомир 102–103Негослав 102–103Негул 103Негуш 103Неда 166

Недан 103Неделица 103Неделча 103Неделче 103Недељка 166Недељко 103, 119, 166Недоје 103Неђа 103Неђан 103Неђељко 103Neeman 103Нежа 103Немања 103Нена 166Ненад 104, 247Ненадан 247Неја 104Нејко 104Неко 104Нено 104Ненко 104Нера 167Неранџа 167, 204Неца 104Неце 104Нецко 104Неста 105Нестер 104Нестор 104Неша 104Нешко 104Нешо 104Нешован 104Ника 105Никаљ 105

335

Имена и надимци

Никац 106Никач 105Никаш 105Nikê 105Nikêdêmos 105Никеза 283Nikêphoros 106Никета 105Nikêtas 105Никита 105Никић 105, 176Никифор 180Нико 105, 183Никода 105Nikodêmos 20Никодије 17, 20, 105Никодим 10, 20Никодин 105Никола 16–17, 19–20,

29, 105–106, 175, 181, 183, 283

Николај 105Nikolaos 20, 105Николаш 105Николенџа 105Николета 105Николетина 16Николија 16Николча 105Никота 105Никула 106 Никша 106Нинко 106Нино 106Нинослав 18, 106

Нинчата 106Нинчета 106Ниса 17, 139Нића 106Ниће 106Нићивоје 106Нићифор 106, 180Нићко 106Нићо 106Ница 106Ниџа 106Ниџо 106Ниша 106, 292Нишка 106Нишкан 106Нишо 106Нова 107Новак 107Новеља 107Новеша 107Новић 107, 176Новица 107Новита 107Новко 107Ново 107Ноја 107Нојко 107Нока 107Ноко 107Нона 107Нонко 107Ноца 107Нуне 102Нуша 147

Њега 103Њего 103Његован 103Његоја 103Његомир 103, 177Његош 103Његуш 103

Обрад 107–108Обрадац 107Обрадин 107Обрен 108, 175Обренић 176Обренко 108Обретко 108Обро 108Огњан 108Огњен 108Огњо 108Озрен 17, 108, 178, 183Озрин 108Ојдана 167 Октавијан 308Октавије 228Олга 18Оливер 18, 167, 179,

253Оливера 167 Опра 280Орест 57 Орхан 305Освојимир 19Осим 81Осип 81Оста 109

336

X I Р Е Г И С Т Р И

Осто 109Остоја 109Ота 139Оташ 139Отко 139Ото 139

Павита 109Павић 109, 176Павица 109Павко 109Павлека 109Павлета 109Павлица 109Павле 22, 109, 124,

144, 178, 183Паво 109Павош 109Павко 109Паја 109, 124, 178Пајага 109Пајда 109Пајкан 109Пајко 109, 124Пајо 109, 124Пајта 109, 124Пајто 109Пајча 109, 178Пака 109Пако 109Пале 109Памфил 30Пана 110Панајот 109Panayiotês 109

Панда 110Пандило 110Панко 110Пано 110Панта 110Panteleêmon 20, 110Пантелија 20, 110,

283Панто 110Панча 110Панчета 110Панџа 110 Пањо 110Пањко 110Пара 168Параскева 23, 167–168Paraskeuê 23, 167Паруша 168Паса 168Пастро 196Пата 168Паћа 109Паул 144Paulus 22, 109Паун 202Паца 110Пацо 110Пача 109Пачко 109Пачо 109Паша 109Пашко 109Пашо 109Паштро 196Педа 112

Педо 112Пеја 25–26, 110Пејак 110Пејан 110Пејат 110Пејица 110 Пејко 110–111Пејо 110Пејушко 111Пека 111, 182Пеко 111Пела 112, 168Pelagia 23Пелагија 23, 168Пелада 168Пеле 112Пелица 168Пеко 111Пенда 110Пенеза 283Пено 110Пенча 110Пепа 111Пепо 111Пера 25, 111Пераза 283Перало 111Перан 111Пераш 111Перда 111Переза 283Перенда 16, 111, 182Перина 111Перица 111Периша 111

337

Имена и надимци

Перка 168Перко 111Перован 111Перо 111Перош 111Перун 111Перуника 204Перут 111Перуш 111, 176Перуша 168Перче 111Перчин 111Пета 111Петак 111Петан 111Петар 21, 25–26, 110,

168, 178, 182–183, 283

Петара 111 Петерла 111, 291Петка 23, 167Петкана 168Петко 111Пето 111Петош 111Петрак 111Петран 111Петраш 111Петрашин 111Петрашко 111Петрија 168Петрица 111, 168Петричко 111Петроније 111Pétros 21, 110

Петрош 111Петруш 111Петруша 168Пеца 111, 178Пецо 111Пецота 111

Пеша 111, 178Пешан 111Пешко 111Пешо 111Пија 138Пила 17, 138Пилета 138Пило 138Пилунда 138Пиља 138Пиљага 138 Пиљан 138Пиљега 138Пиљо 138Пилип 138, 286Пилипенда 16, 296Пипо 138Познан 247, 265–266Помил 265Помоћан 265Понош 113Поплах 265Порад 265Поста 40Постол 40Пота 40Поте 40Пошта 40Правда 168

Првослав 19, 175–176 Првул 178Преда 112Предо 112Предоје 112Предраг 111Преле 112Прелџа 112Пренда 112Прерад 112Преша 112Прибак 112Прибан 112Прибац 112Прибило 112Прибислав 112Прибић 112, 176Прибич 112Прибиша 112Прибо 112Прима 228Прле 175–176Прода 113, 169Продан 112, 247Продана 169Пројко 113Пројо 113Прока 113Проко 113Прокоп 113Прокопа 113Прокопеља 113Прокопије 17, 21, 24,

113Prokopios 21, 113

338

X I Р Е Г И С Т Р И

Прокопла 113Прокопча 113Прокопчала 113Проле 113Проло 113Прочко 113Проша 113Прошо 113Пуја 266Пујиза 266Пуле 113 Пулета 113Пулооч 266Пуниша 113Пунош 113Пура 114Пуран 114Пурен 114 Пурета 114Пуреша 114Пуриша 114Пурко 114Пуро 114, 182Пурта 114Пута 179, 183Путан 179Путник 179, 183Пуца 113Пуша 113Пуше 113Пушеља 113Пушко 113Пушо 113Пушоња 113Philêmôn 21, 138

Phillipos 21, 138Philipp 28Philótheos 21, 139

Рава 117Равила 117Равла 117Рада 16, 115Радак 115Радан 115, 293–295Радача 169Радашин 115Раде 115, 178Радела 115Радеља 115Раден 115Раденко 115Радета 115Радивоје 114–115Радивојша 115Радика 169Радин 115Радина 169Радисав 294Радић 115, 176Радич 115Радиша 115Радишко 115Радла 115Радман 115, 295Радмила 16, 169Радмило 114–115Радна 169Радо 115, 182

Радован 114–115, 180, 182–183, 247, 253, 290

Радоје 16, 115Радојица 115Радојка 169Радојко 115Радојло 115Радом 294–295Радомир 115, 253, 283Радоман 68, 85,

294–295Радомир 16, 18, 294Радоња 115Радосав 32, 180Радослав 32, 115, 283Радош 115, 137Радујко 115Радул 115Радуљ 183Радун 115Радусин 115Радуца 282Радуш 115Радуша 169Рађа 115Рађе 115Рађен 115Рађенко 115Раја 17, 116, 183Рајак 115Рајан 116Рајета 116Рајица 116Рајиша 116

339

Имена и надимци

Рајко 17, 116Рајло 116Рајна 169Рајо 116Рајча 116Рајчета 116Рајша 116 Рака 17, 116, 178, 283,

290Ракан 17, 116Ракара 116Ракас 116Ракац 116Ракеза 283Ракета 116Ракита 116Ракић 116, 176Ракица 116Рако 116Ракоје 116Ракоња 116, 180Ракоч 116, 266, 290Ракул 116Рала 116Рале 17, 116Ралета 17, 116Рало 116Ралча 116Раља 116Раље 116Рана 139Ранђел 29, 39, 290Ранило 139Ранисав 17, 139Ранко 139

Рано 139Раноје 139Ранча 139Рапа 17, 182Рапаја 117, 182Рапо 117Раско 116Раста 116Растислав 116Растко 116Расто 116Растул 116Расул 116Рата 117Ратибор 117Раткела 117Ратко 117Раткушин 117Ратомир 117Рафа 17, 117, 182Рафаел 166Rafa‘êl 22, 117Rafael 309Рафаило 17, 117, 309Рафаја 117Рафајило 117Рафајло 22, 117, 179,

182Рафила 117Рафла 117Рафо 117, 179Рафта 117Раха 17Рахо 117, 179Рахос 179

Раца 116, 290Рацан 116Рацко 116Рача 17, 116Рачан 17, 116Рачета 116Рачић 176Раџа 116Раша 17, 116, 253Рашета 116Рашко 116Рашо 116Рашул 17, 116, 253Рашуо 175, 253Ребека 7, 74Реља 140, 179Рељан 140Рељко 140Рема 78Ремија 78Ремо 78Ренда 108Рендул 108Рено 17, 108, 178, 183Реновац 108Ренча 178Риза 169Ризна 169Риста 141, 183Ристан 141Ристеља 141Ристивоје 141Ристица 141Ристо 141, 268Ркман 295

340

X I Р Е Г И С Т Р И

Рна 141Рнко 141Рњак 141Рогер 305Рода 118Роде 118Родна 118, 166Родо 118Родољуб 117Родоч 118Рођа 118Рођан 118Рођен 118Рођена 118Рођерио 305Рожа 170Роже 305Роза 170Ројац 118Роје 118Ројка 118Ројо 118Рокса 170Роксана 169Роксанда 170Роксандра 169Roland 275Роса 170Росанда 170Роска 170Росна 170Roushäni 169Роџер 305Рошо 138Рошко 138

Рошул 138, 303Roxane 169Руђер 305Ружа 170, 204Ружана 170Ружица 170, 176, 204Ружојка 170Руса 118Русадин 118Русала 118Руско 118Русмир 118Русо 118Русован 118Русоје 118Rhôxanê 169

Sāba 22, 119Saββatiôn 118, 131Сава 22, 119, 170, 183Савадин 119Саван 119Савара 119Саватије 118Савеља 119Савин 119Савић 119, 176Савица 119Савка 159, 170Савко 119Савле 144, 175, 182,

296Саво 119Савта 119Савурда 119

Саја 180Сајко 72Сајло 72Сајо 72Сајта 180Сајто 17Сака 73Сакаџа 73 Сако 73Самуило 119Санда 37Сандул 37Сара 24, 170Sarah 24Сарјана 170Сарка 170Саул 144Седлан 247Села 120, 170Селак 120Селко 120Секст 228Секул 11, 220, 262Секула 18Секунда 228Селена 23, 170, 176Selênê 23, 170Селимир 120Сена 40Сенко 40Сено 40Септем 228Сергије 257Sergius 257Серзијус 257

341

Имена и надимци

Серена 157Сесил 197, 302Сесилија 7Secul 280Свеја 120Света 120Светислав 17, 119–120,

180Светић 176Светлана 173Светозар 17, 120Светолик 120Светомир 120Својимир 19Силвана 155Силвио 57Сима 23, 31, 121, 171Симан 121Симат 121Симатко 121Сименда 16, 121, 296Симеон 23, 121, 171,

286 Симета 121Симеун 120–121Симика 121Симић 121, 176Симица 121Симиџа 121Симиша 121Симјан 121Симка 171Симо 121Симон 121Симонко 121

Симун 121Симурда 121Симче 121Симчета 121Синђа 171Синђел 171Сипа 81Сипо 17, 81, 180Сића 121Сиша 121Сишко 121Слава 16, 122, 183Славик 122Славка 16Славко 16, 122, 170

Славна 170Славо 122Славоје 122Славољуб 18, 121–122,

170Славомир 121–122Слада 122Сладак 122Сладо 122Сладоје 122Слобода 176Слободан 169Слободанка 150Смиља 171, 173, 204Смиљак 122Смиљан 122Смиљана 171

Смиљка 171Смиљо 122Смиљко 122

Смол 122Смола 123Смолан 122­123Смолац 123Смолна 171Смоло 123Смољан 123Смољен 123Совра 124Соврла 124, 291Соја 171Сојка 171Сојица 171Сока 171Сокна 171Сокла 171Соко 202Sophia 23Sôphronios 123Соса 171Соска 171Sôtêr 123–124Сотир 123–124Софа 171Софија 23, 171Софијана 171Софра 124Софран 124Софрен 124Софрон 124Софроније 123Спаја 124Спака 124Спалајко 124Спало 124

342

X I Р Е Г И С Т Р И

Спаса 124Спасен 124Спаско 124Спасо 124Спасоје 124Спир 16Спира 16, 31, 124Спиридон 16, 124Спирко 124Спиро 124, 276Спиша 124Spyridôn 124Спремо 177Срда 125Срдан 125Срдеља 125Срдило 125Срдоч 266Срђа 125Срђан 125Срђе 125Срђен 125Среда 125Средан 125Средо 125Средоје 16, 125Среја 16, 125Срејо 125Срета 126Сретен 16–17, 125–126Сретеније 125Сретко 126Срето 126Срећко 125–126Срећо 126

Ставра 126Ставрета 126Ставро 126Стаја 127Стајко 127, 180Стајо 127Стака 127, 171Стако 127Стале 127Сталета 127Стало 127Стаљета 127Стамат 10, 126, 280Стамен 126–127Стаменко 126Стамнек 126Стана 171Станара 127Станарац 127Станаћ 127Станац 127Станача 171Станика 171Станимир 126–127Станисав 127Станислав 127, 171Станислава 26, 171Станица 171Станић 127, 176Станиша 127Станка 171Станко 19, 126–127,

280Стано 127Станоје 126–127

Станојка 172–173Станојко 127Станојло 127Станош 127Станул 127Станча 127Станчета 127Станчул 127Стањо 127Stauros 126Сташа 38, 127Сташко 38, 127Сташо 38, 127Стева 128Стеван 21, 28, 128Стеванета 128Стеванко 128Стевко 128Стевла 128Стево 128Стевуљ 128Стевша 128Стеја 128Стејан 128Стека 128Стеко 128Стела 156Стеља 128Степа 128Степан 21, 28, 128Степанда 128Степанко 128Stephanos 21, 128Стерија 127Стефа 128

343

Имена и надимци

Стефан 18, 21, 28, 31, 128–129, 269

Стефо 128Стеша 128Стијак 128Стијо 128Стијеко 128Стијепа 128Стијепо 128Стијо 128Стика 128Стико 129Стипа 129Стипан 128Стипанко 129Стипиша 129Стипко 129Стипша 129Стишо 129Стјепан 128–129Стјепко 129Стјепо 129Стоим 295Стоимен 129Стоимир 129, 295Стоислав 129Стоица 129 Стоја 130, 172Стојадин 129Стојак 129Стојан 16, 130Стојанка 16, 172Стојанко 129–130Стојиљко 130Стојиман 130

Стојимир 129Стојин 130Стојисав 129Стојислав 129Стојић 130, 176Стојица 130, 172Стојичко 130Стојиша 130Стојка 172Стојко 130Стојна 172Стојша 130Стока 130Стокан 130Стоко 130Стола 130Столо 130Стоша 130Стошко 130Стошо 130Страина 131Страјина 131Страјна 131Стратимир 130Stratôn 130Страхимир 131Страхина 131Страхиња 131Страшо 131Страшко 131Суба 131Субак 131Субан 131Субица 131Субота 131

Субоша 131Суја 131Сунчица 158Сурча 182, 297Сурчул 182

Тада 131Taddê 23, 131Тадија 23, 131Тадијан 131Тако 40, 180Талија 166Танасије 40, 180,

289–290Танасило 40Танаско 40, 289Танацко 40, 289Танко 40, 175, 287Тано 40Тањо 40Тарлаћ 181Таса 40Таско 40Тасо 40, 180Таша 40Таше 40Ташко 40Тврда 132Тврдаљ 132Тврдиша 132Тврдимир 132Тврдислав 132Тврдко 132Тврдоје 132Твртко 127, 132, 294

344

X I Р Е Г И С Т Р И

Теја 132Тена 17, 126Тења 17, 126Теован 133Теодор 21, 94, 132, 286Теодорче 132Теодосије 21, 17, 133Теокар 36, 133Теофан 133Теофил 21, 32, 134,

178, 272Теохар 36, 133Терција 228Терције 228Теша 132–134Тешан 134Тешанко 134Тешенда 134Тешимир 133–134Тешин 134Тешман 134, 295Тешо 133Тијана 172Тијослав 135Тима 134Тимилије 134Тиминџа 134Тимко 134Тимоје 134Тимотије 21, 134Тimotheos 21Тимча 134Тимчеша 134Тине 17, 97–98 Тиње 97–98

Тиодор 132Тиосав 135Тиса 17, 120, 180Тихана 172Тихоје 135Тихомир 135Тихослав 135Тиша 135Тишо 135Тода 16, 132, 172Тодо 132Тодор 16, 21, 132,

172, 183Тодора 172Тодорин 132Тодорић 176Тодорка 16Тодорче 132Тодосије 133 Тодосиљ 133Тоза 17, 120Тоја 130Тојча 130Тока 132Токо 132Тола 132Толо 132Тоља 132Тома 135, 172Томак 135Томан 135Томас 31, 135Томаш 31, 135Томек 135Томислав 135

Томић 135Томица 135Томиша 135Томка 172 Томко 135Томљан 136Томљен 136Томо 136Томоња 136Томул 136Томча 136Томша 136Тоне 39Тонка 148Тонча 39Топлица 136, 230Тоса 133Тоско 133Тофил 32, 134,

178–179, 272Тоша 133Тошак 132Тошан 132–133Тошко 133Траило 136Траја 136Трајан 18, 136Трајанче 136Трајило 136Трајко 136Трајча 136Тракош 136Тралаја 136Трандафил 204Трива 137

345

Имена и надимци

Тривала 137Триван 137Тривешко 137Тривко 137Тривун 21, 28, 137Тривунац 137Тривунда 137Тривунџа 137Трија 137Трика 137Трипа 137Трипко 137Трипо 137Трипун 21, 28, 137Трифа 137Трифко 137Трифун 21, 28, 137,

180Трифунац 137Трњина 204Троја 136Тројан 136Тројанац 136Троша 136Tryphôn 21, 137Туна 39Theodôros 21, 43, 132Theodosios 21, 42, 133Theochar 36Theochara 133 Theokleos 42Theophanês 133Theophilês 21, 42, 134Theos 21, 42–43, 78,

139, 154

Ћемал 32, 175, 288Ћера 172Ћеран 247Ћерана 172 Ћерка 172Ћетко 142Ћетоје 142Ћипар 82Ћипо 82, 175Ћипран 82Ћипријан 82Ћипро 82Ћирил 20Ћирило 32, 83, 180,

183Ћуба 172

Убава 173Убавка 172Угљеша 90, 123, 137Ула 173Урош 137, 290Урсул 11, 262

Фема 160Ференц 271Ферко 285Фила 17, 138Филаделф 45Филајда 138Филиман 138Филимон 10, 21, 138Филип 17, 21, 28, 138,

180, 286Филипац 138Филица 138

Филко 138Филотије 21, 28, 139Фима 138Фира 17, 175, 233Фића 138Флавије 235Фоча 272Фран 271Фране 176Франк 176, 272Франко 271, 285Франц 271–272Франциско 271Франческо 271Фрањо 271Фридрих 285

ХабјанHaikatherinê 23, 161Hannâ 24Хасанагиница 26Hawwa 24, 155Хвал 252Хвалац 252Хвилип 28Хелена 35, 158Helena 35Helénê 23, 158Хелмут 285Хенрих 285Херод 35Hêrod 35Hierônymos 78Hierotheos 78Hlodowig 87

346

X I Р Е Г И С Т Р И

Ходак 264Ходан 264Хота 139Хоташ 139Хотимир 272Хоча 272Храна 139Хранило 139Хранислав 139Хреља 140, 179–180Хрељан 140Хрељац 140Христа 141Христан 141Христивоје 141Христо 141Христијан 141Христос 36Христофор 36Хрисула 156Хрна 141Хрнац 141Хрња 141, 180Хрњак 140Хрњица 141Хусеин 305

Цаја 159, 172Цајка 159, 172Цала 26, 172Цана 26, 172Цанка 172Cantian 271Цвеја 120, 142Цвејан 142Цвејо 120, 142

Цвека 142, 173Цвела 142Цвеле 120, 142Цвета 173Цветко 141Цветна 173Цветоје 142Цвија 142Цвијан 142Цвијета 173Цвијетко 141Цвијо 142Цвика 142Цвита 173Цвитко 141Цеко 142Цета 173Цетка 173Цетуша 173Цеца 173Цика 173Циле 127Ципријан 82Цмиља 171, 173Цмиљан 122Цмиљана 171Цоја 16, 130, 173Цојка 173Цока 173Цоле 130Цона 130Constantinus 21Christianos 141Christos 36Christoforos 36

Чабра 82Чабраја 82Чабрен 82Чабрин 82Чава 142, 296Чавадара 142Чавала 142Чаваља 296Чавдара 142Чала 142Чалада 142Чаладара 142Чалака 142Чалда 142Чалдара 142Чале 176, 182Чален 142Чалета 142Чалош 142Чана 142Чанко 143Чано 143Чапра 82Чаприн 82Чарна 173Чарноје 173Часлав 142, 176, 182,

296Чача 143Чачко 143Чачул 143Чеда 143Чедомир 143Чила 101Чипријан 82

347

Имена и надимци

Чубра 290Чубрак 82Чубран 82Чубријан 290Чубрило 82Чубро 82Чуда 143Чудан 143Чудо 143Чудомир 143

Џане 144Џастин 168Џиво 257Џоре 257Џуре 257

Шавала 144, 175Шаваљ 144Шавика 144Шавле 182, 296Шавра 144, 296Шаврља 296Шада 37Шаја 73Шајат 72Шајко 73Шајта 180Шајто 17Šamû’el 119Шанда 37Шане 68Шањо 68Шата 37

Шаул 144Šâ’ul 144Шикман 295Шима 31, 121Шиман 121Шимата 121Шиме 121Шимета 121Шимица 121Шимон 121Šim‘ôn 23, 120 Шимун 121Шимунда 121Шимунко 121Шимунац 121Шипа 81Шипета 81Шипо 17, 180Шиша 145Шишак 144Шише 145Шишко 145Шишман 145Шишо 145Шоле 182Шоко 182Шпира 31, 124 Шпиро 124, 276Шпирта 124Шпиша 124Штеја 129Штека 129Штеко 129

Штерија 128Штерије 128Штефан 31, 129, 175,

187, 269Штефанко 129Штефља 175Шћеко 129Шћело 129Шћепа 129Шћепан 129Шћепанко 129Шћепо 129Шуја 182, 186Шујица 186Шуле 182Шута 145Шутак 145Шутан 145, 180Шутило 145Шутко 145Шуто 145Шутоња 145Шутула 145

Yaša’yahu 22, 72Ya’âqôb 22, 74Yirmayâhû 22Yehôyâqim 73Yirmayâhû 78Yişhâq 22, 73Yôsêf 22, 81Yôhânaň 22, 75, 79

348

X I Р Е Г И С Т Р И

Абаџија 188Абаџијевић 188Абаџић 188Абдулаховић 287Абрашевић 193Авалић 211Аврам 175Аврамовић 37Агбаба 199Адам 175Адамац 180Адамов 178Адамовић 37Азањац 211Ајваз 188, 231Ајвазовић 188, 231 Ајдачић 287Ајдук 216Ајдуковић 216Алавања 198Алановић 14Аласевић 188Аласовић 188Алашевић 188Албијанић 278, 303Албиновић 303Албул 303Албуљ 303Алвировић 249Александрић 37Александровић 37Алексић 37

Алечковић 288Аличић 288Аличковић 288Alfieri 250Алфировић 249Аксентијевић 37Аксић 38Алимпијевић 38Алимпић 38Алтаман 284Амиџић 222Анастасијевић 38Ангелиновић 147Андерсен 27Андоновић 39Андрашевић 38Андрашић 38Андрејевић 38Андрејић 38Андријанић 148Андријановић 38Андријашевић 38Андријић 38Андрић 38Андрлић 38Андровић 38Андрушић 148Анђелинић 147Анђелиновић 147Анђелић 39Анђелковић 39Анђеловић 39

Анђић 147Анђушић 147Анзуловић 258Анић 147Ановић 147Аничић 147Анкић 147Анокић 147Анталић 277Антељ 178Антић 39Антовић 39Антоковић 39Антолић 39Антонијевић 39Антоновић 39Антуновић 39Анушић 147Анчић 147Апостоловић 39Аралица 182Арамбашић 216Аранђеловић 39Араповић 219, 302Арбутина 239Аркудински 286, 304Арменулић 219Арежина 207Аризановић 193Арпаџиковић 204Арсенијевић 40Арсенић 40

ПРЕЗИМЕнА

349

Презимена

Арсеновић 40Арслановић 199Арсовић 40Атанасијевић 40Атанасковић 40Атанасовић 40Атанацковић 40Аћимовић 74Аћимић 74Аћић 74Аугустинчић 269Ацић 37Ацковић 37Ацовић 37Аџић 218Ашанин 211Ашић 37Ашковић 37Ашовић 37

Бабел 47Бабељ 47Бáбић 222, 291Бабић 222, 291 Бáбајић 222Бáбовић 222Бабурски 204Багић 41Бадало 245Бадовинац 222Бадрић 222Бајагић 45Бајалица 182Бајало 245Бајатовић 45

Бајић 45Бајкић 45Бајковић 45Бајовић 45Бајрамовић 288Бајровићи 288Бајчевић 45Бајчетић 45Бајчиновић 45Бајчић 45Бакаревић 233Бакарић 233Бакић 222Бакоњић 232Бакочевић 194, 266Бакрач 226Бакрачевић 226Балабан 194Балабановић 194 Балаћ 181Балвановић 207Балинт 278Балта 207Балтић 207Балчаковић 207Балшић 14, 41 Баљак 194Банас 179Банатски 211Бандић 44, 296Бандовић 44, 296Бандука 296Банић 44Банићевић 44Баничевић 45

Банковић 45Бановић 27, 45Банчић 45Банфи 27Банфић 27Бањалучкић 211Бањанац 211Бањанин 211Бањац 175Бањевић 45Бањовић 45Баошић 41Баранин 211Барановски 286Барас 179Бараћ 181Барбатовић 222Барбић 222Барбуловић 222Бардак 226 Бардаковић 226Барјактаровић 215Барна 278Баруџија 188Басало 245Басара 219Басарић 219Баста 250Бастаја 250Бастајић 250Бастах 250Бастаха 250Батало 245Батановић 45Батас 179

350

X I Р Е Г И С Т Р И

Батиловић 45Батиница 240Батица 182Батић 45Батковић 45Батножић 282Батовац 180Батор 277Батрић 45Батрићевић 45Батровић 45Батулић 45Батурина 239Баћић 45Баћковић 45Баћовић 45Бауер 284Баук 236Бауковић 236Бачванин 211Бачваревић 300Бачевић 45Бачић 45Бачковић 45Башановић 45Башић 45Башовић 45Баштијанић 270Бевандић 224Беговић 232Бедрић 237Безбрадица 194, 240Безумић 34Безумовић 34Бејић 41

Бејкер 299Бекенбауер 193Бекић 41, 148, 199Беко 199Бековић 41, 199Белавин 148Беланић 148Белановић 148Белаћевић 181Белић 148, 234, 303Белкић 148, 303Белмужовић 224Белобрк 194Беловић 234Беловук 242Беловуковић 243Белоица 234Белојевић 234Беља 234Бељаковић 234Бељан 234Бељевић 234Бељинац 234Бељински 303Бељић 234Бенас 179Бенаћ 181Бен Гурион 27Бенчина 175Бераковић 41Берановић 41Бербер 188Берберовић 188 Берберски 188Беретић 41

Бериловић 41Берисављевић 41Бериславић 41Берић 41Берковић 41Бернар 304Бернард 304Бернхард 202, 304Беровић 41Бероња 268Берта 176Бершић 41Бесара 219Бесаровић 219Беслаћ 181Бетегало 245Бећић 41Бећковић 41Бећовић 41Бецин 178Бецић 41Бечејац 211Бешић 41Бешковић 41Бешлић 215Бешовић 41Бештић 198Биберовић 224Биберчић 224Биберџић 224Бибић 149–150Бизумић 34Бизумовић 34Бикић 149–150Билбија 250

351

Презимена

Билић 150Биљанић 148Биљић 149Бимбашић 215Бингулац 211Биндер 300Бинић 150Биочанин 211Бировљевић Бирчанин 211Бискуп 217Бискупљанин 217 Бискуповић 217Бисенић 149Бисерић 149Бисеркић 149Бисерчић 149Бисић 149Биџић 194Бишкуп 217Бишкуповић 217Бишоф 217Бједић 231Бједов 231Бједовић 231Бјекић 41Бјековић 41Бјелић 234Бјелица 234Бјелобрк 242Бјеловук 242Бјелоглав 242Бјелогрлић 243Бјелогрло 242Благић 41

Благовић 41Благојевић 41Благотић 41Блажевић 42Блаженковић 42Блаженовић 42Блажина 175Блажинић 41Блажић 41Блажовић 41Бланки 303Бланко 303Блануша 186, 281Бланше 303Бланшо 303Блатарић 228Блатник 228Блашковић 41Блек 302 Блекет 302Близанац 222 Близанчевић 222Блитва 204Бобић 150Богавац 194Богатић 42Богатовић 42Богданић 42Богдановић 42Богетић 42Богић 42Богићевић 42Богичевић 42Богичић 42Богнар 301

Боговац 42Богојевац 180Богојевић 42Богосавац 180Богосављевић 42Богослављевић 42Богуновић 42 Богутовић 42Бодановић 42Бодирога 241Бодић 42Боднаров 286Боднарчук 286Бодњаревић 286Бодулић 42Божидарац 179Божидаревић 43Божанић 148Божановић 148Божикић 43Божиловић 43Божинић 43Божиновић 43Божић 43Божичић 148Божичковић 43Божовић 43Божуловић 43Бозољац 211Бојанић 44Бојановић 44Бојатовић 44Бојинић 44Бојиновић 44Бојић 44

352

X I Р Е Г И С Т Р И

Бојичић 44Бојишић 44Бојкетић 44Бојковић 44Бојкуловић 44Бојнић 149Бојновић 149Бојовић 44Бојчевић 44Бојчетић 44Бојчиновић 44Бојчић 149Бокал 226Бокаловић 226Бокан 175Боканић 42Бокић 43Бокун 207Бокчић 43Бокшић 43Болановић 43Болевић 43Болић 43Болмановић 43Болчић 43Бољанић 43Бољановић 43Бољевић 43Боневић 42Бондарев 286Бондаров 300Бондарчук 193, 286,

300Бонић 42Бонџић 42

Борак 175Боранијашевић 205Боранић 43Борановић Борас 179Бореновић 43Борисавић 43 Борисављевић 43Борић 43Боричић 43, 149Боришић 43Борјанић 43Борјановић 43Боркановић 44, 149Борјанић 43, 149Борјановић 43, 149Боркановић 44, 149Борковић 44Боровић 44Боровница 204Борозан 286Бороја 181Боројевић 44Борота 175Боротић 44Борошић 44Борчић 149 Босанац 219 Босанкић 149Босанчић 149Босиљкић 150Босиљчић 150, 203Босић 150Боснић 150Бостанџић 189

Ботаји 300Ботић 42Боторић 42Боцић 43Бочић 43Бошкић 43Бошковић 43 Бошкочевић 43Бошњак 219Бошњаковић 219 Брадановић 237Брадара 237Брадарић 237Брадаш 237Брадвица 240Брадоњић 237Брајић 45Брајковић 45Брајовић 45Брајушковић 45Бралетић 45Бралић 45Браловић 45Брандић 45Браниловић 45Бранисављевић 44Бранић 45Браница 182Браничевић 45Бранков 178Бранковић 45Брановић 45Бранчић 45Братанић 46, 222Братановић 46, 222

353

Презимена

Братина 239Братић 46, 222Братичевић 46, 222Братоножић 261–262,

281–282Братуша 176Братушић 150Браун 235, 284Брауновић 285Брдар 189Брдаревић 189 Брдарић 189Бреговић 228Брезановић 204Брезић 204Брезовић 204Брекало 245Брењо 175Брестовац 205Бретшнајдер 284Бритвић 207Бркић 194Бркљач 226Бркљачић 226Брковић 194Броз 305Бронзић 233Броћало 245Броћић 205Брстина 205Бруно 235Бубало 245Бубањ 207, 237Бубања 237Бубњевић 237

Буднић 150Бугариновић 12, 219Бугарић 219Бугарски 12, 219Бугарчић 12, 219Будалица 240Будановић 46Бударевић 46Будим 295Будимац 211, 295Будимировић 46Будимић 295Будимлија 211Будимлић 211Будинчић 46Будисављевић 46Будић 46Будишић 46Будровац 180Будровић 46Будулић 46Буђановић 46Буђен 247Буђић 46Буза 279Бузанчић 279Бузар 279Бузејић 279Бузић 279Бузуровић 189Бујас 179Букало 245Буква 205Буквић 205Букилица 240

Буковац 205Букумировић 282Букур 279Букуровић 279Булаја 181Булајевић 46Булајић 46Буланже 299Булатовић 46, 291–292Буличић 46Булић 46, 150Буловић 46Булочников 299Буљандрић 46Буљанић 46Буљановић 46Буљубашић 215Бумбашировић 215Бундало 245Бундаловић 247Буновић 279Бунтић 279Бунушевац 279Бунушевић 279Буњевац 219Буњевчић 219Бура 236Буразеровић 222Бурековић 224Бурић 236Бурмазовић 194, 282Буровић 236Бурсаћ 181, 250–251Бутачевић 46Бутијер 254

354

X I Р Е Г И С Т Р И

Бутић 46, 176Бутковић 46Бутрић 46Бутровац 180Бутровић 46Бутулија 297Бутуровић 46Бућић 46Бућковић 46Буха 199Бухавац 224Буцало 245Бучановић 46Бучатовић 46Бучер 301Бучић 46Буше 301Бушевић 46Бушић 46

Вавилин 47Вавилов 47Вавић 47Вагнер 284, 301Вајагић 47Вајда 251Вајзовић 285Вајић 47, 151Вајкић 47Вајовић 47, 151Вајс 235, 284–285, 303Вајсмилер 301Вајт 303Вакић 47Валента 175, 273

Валентић 273Валић 252Валтер 284–285Валтеровић 285Валц 285Валчић 252Ваљаревић 189Ваљевић 252Ваљић 252Вандић 80Ванић 80, 151Ванушић 151Ванчетовић 80Варагић 189Варадинац 212Варадиновић 212Варга 193, 278, 300Варда 273Вардић 273Вареника 224Варикаша 241Варићак 236Варјача 226Варјачић 226Василијевић 47Василић 47Василковић 47Васиљ 178Васиљевић 47Васиљковић 47Васин 178Васић 47Васковић 47Васкрсић 265Васовић 47

Васојевић 47Ватић 51Ватовић 51Вдовић 222Вебер 284–285, 301Веберовић 285Вего 177Везировић 214Вејиновић 48Вејић 48Векарић 48Векић 48Вековић 48Велагић 48Велашевић 48Велемуга 295–296Велетић 48Велија 181Велијевић 48Великић 150Велимановић 48Велимировић 47Велиновић 48Велисављевић 47Велић 48Величковић 48, 303Велишић 48Велојић 48Вељановић 48Вељашевић 48Вељић 48Вељкић 48Вељковић 48Вељовић 48Вемић 160

355

Презимена

Вемкић 160Венгров 221Верас 179Вергаш 231Вергијаш 231Вергић 231Верговић 231Верди 235Веренчевић 277Вересија 236Вересић 236Верига 207Веригић 207Верић 150Веркић 150Веруовић 253Верушевић 150Верушић 150Весановић 48Веселина 175Веселиновић 48Веселић 48, 150Веселица 182Веселичић 48Веселовић 48Весић 48Весковић 48Веснић 151Весовић 48Већић 48Вечерина 239Вечић 48Вешић 48Вешковић 48Вешовић 48

Вештица 236Вигњевић 207Вида 176Видаковић 49Видановић 49Видас 179Видеканић 49Виденовић 49Видић 151Видичевић 151Видлановић 49Виднић 151Видовић 49Видојевић 49Видојковић 49Видомировић 48Видосављевић 48Видра 199Видрић 199Видулић 49Видуловић 49Видуљевић 49Вијановић 49Вијатовић 49Викало 245Викановић 50Викић 50Вилимон 21Вилимоновић 138Вилић 139Виловић 139Вилотијевић 139Вилотић 139Винко 175Винковић 50

Винтер 284Винчић 50Викторовић 49Висковић 50Витаковић 49Витановић 49Витас 179Витасовић 49Витезовић 215Витковић 49Витовић 49Витојевић 49Витолић 49Витомировић 49Виторовић 49Витошевић 49Вићентијевић 50Вићентић 50Вићић 50Вицановић 50Вицић 50Вицковић 50Вишњић 203Вјештица 236Владановић 50Владетић 50Владиковић 217Владимировић 50Владислављевић 50Владић 50Владичић 50, 151Владовић 50Владуловић 50Владушић 151Влајисављевић 50

356

X I Р Е Г И С Т Р И

Влајић 50Влајковић 50Влајнић 151Влајсовић 51Влајчић 50Влакетић 50Влакић 50Влалукин 221Влаовић 32, 51Власачевић 51Власовић 51Власоњић 51Властелица 182Властимировић 51Властић 51Влатковић 50Влах 219Влахов 219Влаховић 32, 51, 219,

290Влачина 239Влашић 51Влашкалић 51Влашковић 51Влашчић 51Внучец 222Воденичар 189Воденичаревић 189Водник 215Водогаз 243–244Водопија 243–244Возаревић 189Воиновић 51Воисављевић 51Војвода 214

Војводић 214Војидановић 51Војиловић 51Војимировић 51Војиновић 51Војисављевић 51Војић 51Војичић 51Војка 176Војкић 51Војковић 51Војниковић 215Војнић 151Војнов 222Војновић 222Војовић 51Војскић 215Војчић 51Вокић 51Воларевић 189Воларић 189Волков 304Володер 34, 243Волпи 304Волпоне 304Волтер 211Волф 202, 284, 304Воркапић 279Воробјев 286Воронцов 286Врабац 199Врабец 199Врабић 199Враговић 236Враголић 236

Враголовић 236Врагоч 266Вранеш 142, 234, 302Вранешевић 142, 234,

302Вранић 234, 272Вранковић 234Врањанац 212Врањеш 234Врањешевић 234Врањић 234, 272Врањковић 234Врапчевић 199Вратоња 237Вратоњић 237Вратуша 183Враћен 247Врачар 189Врачарац 189Врачаревић 189Врбан 205Врбац 205Врбић 205Врбица 205, 240Врбовац 205Врдољак 228, 230Врдољачић 228Вребало 245Врељански 212Врећетина 239Врећица 240Вржина 239Врљевац 194Врљић 194Врсаловић 304

357

Презимена

Вртача 228Вртикапа 241Врховац 228Врховец 228Врцељ 178Вујадиновић 52Вујаклија 175, 181,

297Вујаковић 52Вујанић 52Вујановић 52Вујасиновић 52Вујасић 52Вујатовић 52Вујачић 52Вујашиновић 52Вујевић 52Вујетић 52Вујиновић 52Вујић 52Вујичин 178Вујичић 52Вујковић 52Вујовић 52Вујотић 52Вујошевић 52Вујчић 52Вукас 179Вукасовић 52Вукић 52Вукићевић 53Вукичевић 53Вукмановић 53Вукмирица 182Вукмировић 52

Вукобрадић 52Вукобратић 52Вуковић 53, 202, 304Вукодраговић 52Вукоја 181Вукојевић 53Вукојичић 53Вуколић 53Вукомановић 53Вукомировић 52Вукосавић 52Вукосављевић 52Вукотић 53Вуксановић 53Вукумировић 52Вукчевић 53Вукшић 53Вулевић 53Вулета 175Вулетић 53Вулиновић 53Вулић 53Вулићевић 53Вуличевић 53Вуловић 53Вулпић 304Вулф 202, 304Вуруна 207Вучанић 53Вучановић 53Вучелић 53Вучељић 53Вучендић 53Вученић 53Вученовић 53

Вучетић 53Вучина 175Вучинић 53Вучић 53Вучићевић 53Вучковић 53Вучуровић 53Вушановић 53Вушић 53Вушковић 53Вушовић 53Вушуровић 53

Гавела 194Гавран 199Гавранић 199Гаврановић 199Гавриловић 53Гаврић 53Гавровић 53Гагић 153Гагро 177Газдиновић 232Газдић 232 Газдовић 232Газибара 241 Газивода 241Газикал 241Газикаловић 242Гајанић 53Гајаничић 53Гајановић 53Гајевић 53Гајин 178Гајић 53

358

X I Р Е Г И С Т Р И

Гајичић 53Гајовић 53Гајтановић 207Гајтовић 207Гал 194Галас 179Галеб 200Галебовић 200Галевић 53Галетић 54Галешић 54Галибарда 252, 303 Галијашевић 231Галијотовић 231Галиновић 151Галиот 231Галић 54, 194Галовић 54, 194Галогажа 244Гамбелић 273Гамбеловић 273Гамбирожа 273Гамбироза 273Гамс 200Ганић 153Гановић 153Гарашанин 212Гардиновачки 212Гарић 234Гаровић 234Гаротић 234Гаротовић 234Гаспаровић 54Гаталица 182Гатало 245

Гаће 207Гаћеша 183, 207Гаћешић 207Гацић 54Гацовић 54Гачевић 54Гачић 54Гаџић 54Гашановић 54Гашевић 54Гашић 54ГашовићГашпар 175Гашпаревић 54Гашпарић 54Гвозденац 180Гвозденић 233Гвозденовић 233Генералић 215Генераловић 215Генић 54Генчић 54Георгевић 54Георгијевић 54Герасимовић 56Гератовић 56Герзић 286Герић 56Германац 180Германић 56Германовић 56Геровић 56Гертнер 284Гец 285Гецић 56

Гибаница 224Гигић 59, 67Гинић 147Гиновић 147Гитарић 237Гишић 67Главак 237Главан 237Главац 237Главаш 237Главашевић 237Главашић 237Главина 239Глад 291Гладић 291Гладибрада 291Гладиглава 291Гладигривац 291Гламочанин 212Глибо 177Глигић 59Глиговић 59Глигоријевић 59Глигорин 178Глигорић 59Глигоровић 59Глиџић 59Глишановић 59Глишић 59Глишовић 59Глогиња 176Глогињић 203Глоговац 205Глуваков 194Глуваковић 194, 301

359

Презимена

Глувачевић 194Глувић 194Глувичић 194Глумац 198, 252Глумчевић 198, 252Глумчић 198, 252Глухац 301Глушац 180Глушевић 194, 301Глушић 194Глушица 182Глушчевић 194, 301Гљивица 205Гмизић 64Гмизовић 64Гмијевић 64Гмијовић 64Гмитрић 64Гмитровић 64Гњајић 71Гњатић 71Гњато 177Гњатовић 71Гобељић 194Говедаревић 189Говедарица 182Гогић 152, 219Гогов 219Гоговић 219Гогољ 202Года 175Година 175Годиновић 57Годић 57Годомировић 56

Годоровић 57Годошевић 57Гођевац 180Гојаковић 57Гојановић 57Гојачић 57Гојгић 57Гојевић 57Гојић 57, 152Гојичић 57Гојкић 57Гојковић 57Гојмировић 57Гојнић 152Гојовић 57Гојчевић 57Гојчиновић 57Гојшина 175Голац 231Голе 231Голић 231Голобрада 242Голобрадовић 243Голотрб 242Голочорба 242Голуб 200Голубовић 200Голумбовски 203Гољевац 231Гољић 231Гомбар 189Gondolli 274Гонцић 282Гончаров 286Горанић 57

Горановић 57Горданић 151Гордијанић 152Гордић 152Горник 228Горовић 228Гороњић 228Госпавић 152Госпић 232Господиновић 232Гостевчић 58Гостиловић 58Гостимировић 58Гостић 58Гостовић 58Гостојевић 58Гостојић 58Гостушић 152Гостушки 212Готијер 254Готовац 224Гоцевић 58Гоцић 58Гочевић 58Гочић 58Гочобија 243Гоџић 57Гошевић 58Гошић 58, 152Гошњић 58Гошовић 58Грабар 205Грабарић 205Грабић 205Грабовац 205

360

X I Р Е Г И С Т Р И

Градашевић 58Градетић 58Градић 58Градојевић 58Грајић 58Гранде 303Граћић 58Граховац 205Грахорац 205Грачанин 212Грашар 205Грашиловић 58Грашић 58, 205Грашо 177Грбас 179Грбић 194Грбовић 194Гргић 59Грго 177Грговић 59Гргуревић 59Гргурић 59Гргуровић 59Грдоч 266Гребо 177Греговић 59Грегорић 59Грегоровић 59Грегуровић 59Греда 207Гредић 207Гретић 164Григоријевић 59Григорић 59Григоровић 59Гризељ 178

Гришевић 59Гркињић 219Грковић 219Грлица 200Грлић 237Грличић 200Грља 237Грмало 245Грмуша 183Грновић 226Гроза 236Грозда 176Грозданић 152, 203Гроздановић 152Гроздић 152Грозић 236Грозовић 236Гројић 152Грос 284, 303Грубановић 59Грубачевић 59 Грубачић 59Грубељић 59Грубеновић 59Грубетић 59Грубешевић 59Грубешић 59Грубић 59Грубићић 59Грубишић 59Грубјешић 60Грубовић 60Груборовић 60Груден 237Груденић 237Грудељ 237

Грудић 237 Грудоњић 237Грујанић 60Грујин 178Грујица 182Грујић 60Грујичић 60Грујовић 60Грујчић 60Грулић 60Груловић 60Грушић 152Грцић 59Грчић 219Гршић 59Губерина 207, 239Губеринић 207Гугић 153Гудало 245Гудаловић 247Гудељ 178Гудић 153Гудурић 228Гужвица 240Гузина 239Гуја 200Гујаница 200Гујаничић 200Гундулић 28, 257, 274Гуровић 194Гуслић 237Густинчић 269Гутаљ 178Гутвајн 284Гутеша 183

361

Презимена

Дабановић 60Дабетић 60Дабиживљевић 60Дабиживовић 60Дабижиновић 60Дабижић 60Дабиновић 60Дабић 60Дабишић 60Дабовић 60Давид 175Давидовић 60Давинић 153, 203Дадас 179Дадић 61, 155, 222Дадуловић 61Дајић 61Дајковић 61, 222Дајовић 61, 222Дакић 61, 155Даковић 61Дакуловић 61Далипагић 286Дамић 61Дамјанић 60Дамјановић 60Дамјанчевић 61Дамљановић 60Дамњановић 60Дамњанчевић 61Дамовић 61Дамчевић 61Дангуба 243Дангубић 244Дандуковић 296

Даниловић 61Данић 61, 153Даничић 153Данкић 61, 153Данковић 61Данкуловић 61Данојевић 61Данојлић 61, 153Данојловић 61Данчевић 61Данчић 61Данчуловић 61Данчуо 61, 175, 253Дапчевић 60Дарковић 61Дармановић 61Даровић 61Даројевић 61Дарчевић 61Даскаловић 189Даутина 175Даутовић 60Дафинић 153, 203Дацић 61Дацковић 61Дацовић 61Дачић 61Дачковић 61Дачовић 61Дашић 153Двизац 200Двојаковић 227Дебелица 182Дебељак 194Дебељаковић 194

Деверић 222Деверџић 222Деветак 227Деветаковић 227Деветдлака 227Девић 153Девкић 153Девчић 153Dedieri 254Дедијер 254Dedijer 254Дедић 222Дедовић 222Дејаковић 62Дејановић 62Дејанић 62Дејић 62Дејковић 62Дејовић 62Делевић 103Делетић 103Делибашић 215Делић 103Делчев 103Делчић 103Дељачић 103Дељевић 103Дељић 103Демир 233Демировић 233Денда 62Денић 62Денкић 62Денковић 62Деновић 62

362

X I Р Е Г И С Т Р И

Денчић 62Дераја 181Дервиш 217Дервишевић 217Дерикоњ 241Дерикоњић 242Дерикрава 241Десанић 62Десанчић 62Десеновић 62Десивојевић 62Десимировић 62Деспанић 63Деспенић 153Деспењић 63, 153Деспинић 153Деспић 153Деспот 214Деспотић 214Деспотовић 63, 214Дечермић 31, 207Дешић 62–63Дешковић 62–63Дешовић 62Дешуловић 62Дивац 180Дивнић 154Диданић 154Дидић 154, 222, 291Дидовић 222Ди Ђакомо 27Диздар 215Диздаревић 215Дијаматовић 233Дикановић 63

Дикић 63Диклић 101, 154Диковић 63Дикосавић 63Дикосављевић 63Диманић 154Динкић 155Димитријевић 63Димитрић 63Димић 64Димкић 64Димковић 64Димовић 64Димчевић 64Димчић 64Димчовић 64Ди Стефано 27Дицић 64Дицковић 64Дичић 63Дишковић 64Дишовић 64Дмијић 64Дмијовић 64Дмитрашиновић 64Дмитрић 64Дмитровић 64Добановић 65Добић 65 Добошевић 237Добранић 65Добрановић 65Добрашиновић 65Добреновић 65Добривојевић 65

Добриковић 65Добрила 176Добриновић 65Добрић 65Добричић 65Добрковић 65Добровић 65Добродолац 242Добројевић 65Доброљубовић 65Добромировић 65Добросавић 65Доброславић 65Доброшевић 65Доведен 247Доганџић 189Додиг 254Додик 254Додић 65Дојаковић 66Дојановић 66Дојиновић 66Дојић 66Дојкић 66, 237Дојковић 66, 237Дојчиловић 66Дојчиновић 66Докић 65, 155, 158Докмановић 65Докна 176Докнић 155, 158Долама 207Доламић 207Долашевић 65Долгополов 286

363

Презимена

Долинар 228Долинац 228Долинић 228Долић 65Домазет 222Домазетовић 222Доманкушић 154Домановић 66Домаћин 232Домаћиновић 232Доминика 154Доминиковић 66Доминић 66Доминковић 66Домић 66Домишљан 247Домјановић 66Домниковић 66Домнић 154Домчић 66Доневић 39Дончић 39Допржен 247Дорић 154Доричић 154Дорословац 212Доротић 154Дорчић 154Дорушић 154Досић 133Доскић 133Досковић 133Достанић 154Достинић 154Достичић 154

Достић 154Доцић 65Доџић 65Дошеновић 65Дошић 65Дошло 245Дравић 230Драганић 155Драгановић 67Драгачевац 180Драгачевић 67Драгачић 67Драгашевић 67Драгељ 178Драгија 181Драгић 67, 155Драгићевић 67Драгичевић 155Драгишић 67Драгнић 155Драговић 67Драгојевић 67Драгојловић 67Драголић 67Драголовић 67Драгољевић 67Драгољић 67Драгомановић 67Драгомировић 66Драгоњић 67Драгосавац 180Драгославић 67Драгошевић 67Драгосављевић 67Драгуловић 67

Драгутиновић 67Драгуцановић 282Драгушић 155Дражевић 67Драженовић 67Дражетић 67Дражиловић 67Дражић 67Дражовић 67Драјић 67Драјфус 187, 211Дракулић 279Дракуловић 279Драпало 245Драшкић 67Драшковић 67Дрводера 244Дрводерић 244Дрекаловић 282Дрекић 282Дрековић 282Дренић 25, 203Дреновац 212Дрењанин 212Дрецун 282Дринић 230Дринчевић 230Дринчић 230Дрињак 230Дрињаковић 230Дрљача 208Дрљачић 208Дрнда 208Дрндар 189Дрндаревић 189

364

X I Р Е Г И С Т Р И

Дрндарски 189Дрндић 208Дробњак 194Дробњаковић 194Дубељ 178, 187Дубић 205Дубовац 205Дубрава 228Дубравчић 155Дубровац 228Дубровић 228Дубровчић 228Дувњак 212Дугошија 242Дудић 67, 290Дудук 208, 237Дудуковић 208, 237Дудуловић 67Дуждевић 214Дуждовић 214Дујановић 67Дујин 178Дујић 67Дујкић 67Дујловић 67Дујовић 68Дулановић 68Дулетић 68Дулић 68Дуловић 68Дулчић 68Думановић 64Думезић 283Думенџија 189Думитрашковић 64

Думитровић 64Думић 64Думовић 64Думоњић 64Дунђер 189, 300Дунђерић 189Дунђерски 189, 300Дуњић 203Дураковић 288Дурбаба 241Дурковић 288Дуцић 68Дучић 68Душанић 67Душановић 67Душић 68Душковић 68Душкуловић 68Душкуновић 68Душмановић 68Душовић 68

Ђакић 217Ђаковић 217Ђаковички 212Ђаконић 217Ђаконовић 217Ђевеница 224Ђедић 222Ђедовић 222Ђекановић 56Ђекић 56Ђелић 54Ђеловић 54Ђелошевић 54

Ђенадија 181Ђенадић 54Ђендић 54Ђенић 54Ђеновић 54Ђерановић 56Ђерасимовић 56Ђерасовић 56Ђерић 56Ђеркић 56Ђерковић 56Ђерманић 56Ђермановић 56Ђерфи 27Ђилас 198Ђипало 245Ђого 177, 186, 243Ђођић 55Ђојић 55Ђокановић 55Ђокић 55Ђолевић 55Ђолић 55Ђоловић 55Ђоновић 282Ђорђевић 27, 55Ђорђић 55Ђорић 55Ђоровић 55Ђотуновић 55,

295–296Ђошић 55Ђошовић 55Ђугум 226Ђугумовић 226

365

Презимена

Ђујић 55Ђукановић 55Ђукелић 55Ђукић 55, 147Ђукнић 147, 155Ђуковић 55Ђулаја 181Ђулић 55Ђуловић 55Ђумишић 233Ђунизић 68Ђунисијевић 68Ђунисић 68Ђунић 68Ђунковић 68Ђураковић 55Ђурановић 55Ђурас 179Ђурачић 55Ђурашевић 55Ђурашиновић 55Ђурашић 55Ђурашковић 55Ђурђаковић 55Ђурђановић 55Ђурђевић 55Ђурђић 55, 155Ђуревић 55Ђурендић 55Ђуретић 55Ђурин 178Ђуринац 179Ђурић 55Ђуричин 178Ђуричић 55

Ђуричко 175Ђуричковић 55Ђуришић 55Ђурковић 55Ђуров 178Ђуровић 55Ђусић 55Ђушић 55

Евић 155Евичић 155Евросимовић 158Егедушевић 189, 277Егереши 278Екмеџић 189, 299Ел Греко 221Елезовић 288Ећимовић 189Ерак 219Ераковић 219Ердељановић 212Ердоглија 286Ериксон 27Ерцег 214Ерцеговац 219Ерцеговић 214, 219Ерцеговчић 219Ефендић 232

Жабаљац 212Жабек 200Жабић 200Жакић 156Жакнић 156Жакула 11, 255,

257–258

Жанић 257Жанетић 257Жанко 175Жановић 257Жарић 68Жарков 178Жарковић 68Жаркић 68Жбан 226Жбанић 226Жванић 257Ждеро 177Ждрња 198Жегарац 212Жежељ 208Жељић 69Жељковић 69Женар 198Женаревић 198Жеравица 240Жестић 198Живадиновић 69Живаљевић 69Живанић 69Живанковић 69Живковић 69Живовић 69Живојиновић 69Животић 69Живуловић 69Жижић 69Жижовић 69Жикановић 69Жикелић 69Жикић 69

366

X I Р Е Г И С Т Р И

Жилетић 69Жилић 69Жиловић 69Жиропађа 236Житаревић 189Житић 205Жићић 69Жица 208Жнидарић 299Жојић 69Жорић 257Жувић 257Жужа 200Жужић 200Жујевић 234Жујић 234Жујковић 234Жујовић 234Жуња 200Жуњић 200Жупан 214Жупанић 214Жупановић 214Жупљанин 228Жура 194Журић 194, 257Журкић 257Жутић 234Жутобрада 242Жутобрадић 243

Заблаћански 212Забрдац 228Завађиљ 198Завезало 245

Завидовић 70Завичић 70Завишић 70Загајац 228Загорац 228Загорчић 156Задравац 230Зазић 70Зајић 70Зајовић 70Зајцев 286Закић 70Заклан 247Заклановић 247Закрпало 245Залић 70Заловић 70Зампировић 233Замфировић 233Замурац 230Занић 257Занковић 257Занфировић 233Заревић 70Зарић 70Зарковић 70Заровић 70Зарубица 240Заставниковић 215Затезало 245Зафир 175Зафировић 233Захар 175, 286Захарија 181Захаријев 178

Захаријевић 70Захарић 70Захаров 286Звезданић 70, 156Звездановић 70Звездић 156Здравић 70Здравковић 70Зеба 200Зебић 200Зекан 200Зекановић 200Зекић 200Зеко 200Зековић 200Зекоња 200Зекоњић 200Зелен 234Зеленак 234Зеленика 234Зеленко 234Зеленковић 234Зеленовић 234Зељак 234Зељић 234Зељкић 234Зељковић 234Зељовић 234Земан 284Зетко 222Зетовић 222Зец 200Зечевић 200Зидаревић 189Зидарић 189, 300

367

Презимена

Зима 236Зимић 236Зимовић 236Зимоња 185–186, 243,

268Зираја 181Зирић 194Зиројевић 194Зјакић 198Зјачић 198Златанић 156Златановић 71Златар 189Златаревић 189Златарић 189Златевић 233Златић 156, 233Златковић 71Златовић 71Златојевић 71Злобец 198Злојо 177Злокапа 242Зломислић 198Злонога 242Змај 200Змајевић 200, 279Зобеница 224Зобец 205Зобић 205Зовић 205Зоговић 282Зојић 171Зонић 156Зоњић 156

Зопели 302Зораја 181Зоранић 71, 157Зорановић 71Зорба 236Зорбић 236Зорзић 257Зоретић 71Зорић 26, 156Зорица 176Зоричић 157Зоркић 157Зорковић 71Зорнић 157Зоро 257Зоровић 71Зотовић 282Зоћевић 71Зрењанин 212Зринић 108Зрмања 230Зубановић 237Зубац 237Зубер 237Зуберовић 237Зубић 237Зубковић 237Зубовић 237Зумбуловић 204Зупанц 214Зупанчић 214Зуровац 194Зуцало 245

Ибн Сауд 27Ибрајтер 189Ибрахимовић 288Иваковић 80Ивандић 80Иванић 80Иванишевић 80Иванкић 80Иванковић 80Ивановић 80Ивантић 80Иванчић 157Иваншић 80Ивашковић 80Ивезић 283Ивељић 80Иветић 80Ивешић 80Ивин 178Ивић 80Ивичевић 80Ивковић 80Ивовић 80Ивошевић 80Ивушић 157Ивчић 80, 157Ившић 80Игић 71Игњатијевић 71Игњатић 71Игњатовић 71Игњац 180Игњачевић 71Игњевић 71Игњић 71

368

X I Р Е Г И С Т Р И

Игуманов 217Игумановић 217Издеран 247Икаловић 72Икановић 72Икић 72Иковић 72Икодиновић 105Иконић 157Иконовић 157Икоњић 157Илијашевић 72Илијевић 72Илијин 178Илијић 26ИлинчићИлић 26, 72Иличић 72Иличковић 72Илишевић 72Илишковић 72Илкић 72, 157Илковић 72Илчић 72Иљушић 157Иљадица 227Иљевић 72Имамовић 217Инђић 147Инић 157Иричанин 212Исаијев 72Исаић 72Исаиловић 72Исајловић 72

Исак 175Исаковић 73Исановић 73Исачић 73Исидоровић 73Исић 73Искало 245Искић 73Искреновић 198Исовић 73Ићановић 72Ићитовић 72Ићић 72Ицић 72Ицковић 72Ичановић 72Ичевић 72Ичелић 72Иџаковић 72Иштванфи 27

Јаблановић 204Јабукић 205Јаворина 239Јаворкић 204Јагличић 204Јагодић 204Јагушт 175, 269Јадранин 230Јазавац 200Јазић 74Јајчанин 212Јакас 179Јакасовић 74Јакетић 74

Јакимић 73Јакић 74Јакичић 74Јакишић 74Јаковина 175Јаковић 74Јаковљевић 74Јаковчић 75Јакомовски 183Јаконић 157Јакула 255, 257Јакчић 75Јакшевац 180Јакшић 75Јамаковић 215Јанакијевић 75Јанаћковић 75Јанацковић 75Јандрашевић 38Јандрић 38Јандрлић 38Јандрушић 148Јанић 75, 160Јанићевић 75Јанићијевић 75Јаничић 160Јанкелић 75, 265Јанкетић 75Јанкић 75Јанкићевић 75Јанковић 75Јанкуловић 75Јановић 75Јанојлић 160Јаношевић 75

369

Презимена

Јантић 39Јанушевић 75Јанушић 160Јанчетовић 75Јања 176Јањић 75, 160Јањичић 75Јањовић 75Јањушевић 75Јањушић 160Јапунџа 208Јапунџић 208Јарамаз 287Јарамазовић 287Јарановић 222Јарић 200Јаркоч 266Јарчевић 200Јасен 205Јасенски 205Јасикић 204Јасиковић 204Јаснић 157Јастребић 200Јаћимовић 73Јаћић 74Јаћовић 74Јаук 236Јауковић 236Јацановић 74Јацић 74Јацковић 74Јацовић 74Јачимовић 74Јачић 74

Јачовић 74Јаџић 74Јашар 288Јашаревић 288 Јашић 75Јашевић 75Јевгенијевић 75Јевдић 158Јевђавић 158 Јевђевић 76Јевђелић 76Јевђенић 76Јевђеновић 75–76Јевђић 76Јевђовић 76Јеверица 200Јеверичић 200Јевић 158Јевремовић 76Јевремчић 76Јеврић 76Јевровић 76Јевросимовић 158Јеврушић 158Јевстратијевић 76Јевтановић 77Јевтовић 77Јевтимијевић 76Јевтић 77Јегдић 158Јежина 239Јездановић 77Јездимировић 77Јездић 77Јездовић 77

Језерина 228Језеркић 228Јејић 77Јекић 77, 158–159Јекичић 158–159Јекнић 158–159Јековић 77Јелача 176Јелачић 159Јелен 200Јеленић 158, 200Јеленчић 200Јеленковић 77Јелесијевић 78Јелесић 78Јеликић 159Јелисавчић 159Јелисијевић 77Јелисић 77Јелић 159Јеличић 159Јелушић 159Јелчић 159Јергић 78Јерговић 78Јеремијевић 78Јеремић 78Јеринић 159Јеринкић 159Јерић 78, 159Јеричевић 78Јеричић 78Јерканић 78Јеркић 78Јерковић 78

370

X I Р Е Г И С Т Р И

Јеркулић 78Јеројевић 78Јерончић 78Јеросимић 158Јеросимовић 158Јеротијевић 78Јеротић 78Јестратијевић 76Јестровић 76Јефтимијевић 77Јефтановић 77Јефтанић 77Јефтелић 77Јефтеновић 77Јефтић 77Јефтовић 77Јецић 159Јечменић 205Јечменица 224Јешин 178Јешић 76–77Јешовић 76–77Јешуловић 76Јоакимовић 73Јовандарић 79Јовандић 79Јованкић 160Јованић 79Јованишевић 79Јованов 178Јовановић 79Јованчевић 79Јованчић 79Јовелић 79Јовељић 79

Јоветић 79Јовикић 160Јовин 178Јовица 182Јовић 79Јовичевић 79Јовичић 79Јовишевић 79Јовишић 79Јовковић 79Јововић 79Јогун 198Јогуница 198Јогуновић 198Јодић 79–80Јодовић 79Јозина 175Јозић 81Јојић 79, 160Јојкић 79, 160Јојовић 79Јокановић 79Јокић 79, 160Јокичић 160Јокишић 79–80Јоковић 79–80Јоксимовић 80Јоксић 80Јоксовић 80Јокулић 79Јолдић 79Јолић 79Јоличић 79Јолкић 79Јоловић 79

Јолџић 79Јорга 290Јоргаћевић 181Јоргић 56Јорговановић 204Јорговић 290Јордан 175, 230Јордановић 80Јордачевић 80Јордачијевић 80Јордовић 80Јосимовић 81Јосиповић 81Јосифовић 81Јосић 81Јосовић 81Јотановић 79Јотић 79Јотовић 79Јоцић 79Јоцковић 79Јоцовић 79Јочић 79Јочовић 79Јоџић 79Јошановић 79Јошић 79, 81Јошковић 79, 81Јошовић 79, 81Југо 177Јузбашић 215Јунг 284Јуракић 56Јуранић 56Јурановић 56

371

Презимена

Јурас 179Јурасовић 56Јурељ 178Јуренић 56Јуретић 56Јурић 56Јуричић 56Јуришевић 56Јуришић 56Јурковић 56Јурошевић 138Јурчевић 56Јурчић 56Јусофовић 81Јусуповић 81Јусуфовић 81Јухас 278, 300

Кабанац 208Кабаница 208Каблина 239Каваз 215Кавазовић 215Каваја 258Кавгић 236Кавжић 236Кадар 193, 278, 300Кадија 189Кадијевић 189Кадић 189Кадрић 288Казан 226Казановић 226Кајало 245Кајаловић 247

Кајганић 224Кајмак 224Кајмаковић 224Калабић 198Калајић 233Калајџић 189Калафатовић 190Калевић 258Календаровић 258Календеровић 258Калентић 258Калибарда 252, 303 Килибарда 252, 303 Калиманов 81Калинић 81, 204Калиновић 81Калинчевић 81Калинчић 81Калић 81, 258Калмар 278Калогажа 31, 244Калођера 217Калоперовић 204Калуђеровић 217Калуђерчић 217Калушевић 282Калц 301Калчић 109Камберовић 288Камен 233Каменовић 233Каназир 190Каначки 212Кандакија 176Кандија 176

Кандић 160 Кандушућ 160Кантар 208Кантаревић 208Кантор 217Канцлеровић 285Капелан 217Капетанић 215Капетановић 215Капетина 239Каписода 287Капиџић 190Каплан 200Каплановић 200Каплар 215Капларевић 215Капор 194Каприш 287Капулица 240Карабашевић 217Карагић 293Карагуловић 293Карађорђевић 234Каракашевић 185Караклајић 195Каралазић 234Каралић 293Карамарковић 234Караматић 234Каран 292–293Каранфиловић 204Карас 179Каратошић 234Караула 208, 264Караулац 208

372

X I Р Е Г И С Т Р И

Караулић 264Караџаоглу 27Караџић 195Карбиновић 279Карбић 279Кардаш 223Кардашевић 223Кардовић 223Кардош 223Каретић 293Каримановић 288Карић 288, 293Карлеуша 259Карлица 226Карловић 253Каровић 253Каролија 293Каролић 293Карпентер 193, 300Карталија 181Карулић 253, 293Каруовић 253Каруцини 301Касалица 182Касало 246Касапиновић 301Касапић 301Кастратовић 11, 219Катавић 161Каталина 176Каталинић 161Катанић 215Катарина 176Катаринић 161Катић 161

Катица 176Катичић 161Каткић 161Катнић 161Катона 278Катранџић 190Катунац 229Катушић 161Каћански 212Каурин 217Кауриновић 217Кауфман 284Кафеџић 190Кахримановић 288Кахрић 288Кацијан 270–271Кацијанчић 271Качамак 224Качар 300Качаревић 300Кашикић 226Кашиковић 226Кашић 225Квас 225Квашчев 225Квочка 200Квргић 194Квржић 194Кевић 168Кевкић 168Кевчић 168Кекић 168Келава 225Келеч 195Келечевић 195

Келић 195Келман 278Кељаћ 181Кепић 195Кепо 195Кепчија 226Керкез 219Кертес 193, 278Кесер 208Кесеровић 208Кесић 208Кеслер 284Кесовија 244Кецан 260Кецановић 260Кецаћ 181Кецић 260Кецман 260–261Кецмановић 260Кецовић 260Кецојевић 260Кечина 239Кеџић 195Кешељ 178Кешо 177Кијаметовић 236Кикановић 82Кикић 82, 161Киклић 82, 161Киковић 82Кикшић 82Кипријановић 81Кипровски 81Киретић 82Кириловић 82

373

Презимена

Киринчић 82Кирић 82Кириџија 190Кириџић 190Кировић 82Киртић 82Кисин 178Китанић 82Китановић 82Китић 83Кићановић 83Кићић 83Кићовић 83Кичановић 83Кичевић 83Кичић 83Киш 278, 303Клајић 195, 302, 308Клајн 284, 303Клативода 241Клатишума 241Клашнић 208Клашња 208Клеменц 175Клеменчић 83Климентић 83Климовић 83Климчук 286Клинац 208Клинић 208Клинчаревић 190Клинчарски 190Клинчевић 208Клисура 229Кличковић 195

Кљако 177Кљаковић 302Кмезић 198Кметић 231Кнего 177, 214Кнежевић 214Кнежић 214Кнез 177, 214Књазовић 214Књегињић 214Књего 214Кобас 179Кобасица 225Кобац 200Кобилановић 200Кобилић 200Ковалски 299Коваљенко 299Кованић 161Ковановић 161Кованџић 190Коварж 299Ковач 11, 190, 299Ковачевић 26, 190, 299Ковачина 239Ковачић 25, 190Ковијанић 161Ковина 176Ковинић 161Ковинчић 161Ковињало 246Ковић 204Ковљанић 161Коврлија 181Ковчић 161

Кодерић 105Кодић 105Козар 190Козарац 212Козаревић 190Козина 200, 239Козић 200Козица 240Козма 175Козодер 34, 244Козомара 33, 245Козомарић 245Козомора 33, 244–245Козоморић 33, 245Којадиновић 84Којанић 84Којановић 84Којдић 84Којевић 84Којић 84Којичин 178Којичић 84Којкић 161Којнић 161Којо 175Којовић 84Којчиновић 84Којчић 84Кокаловић 84Коканић 84Кокановић 84Кокић 84, 161Коковић 84Кокор 195Кокорић 195

374

X I Р Е Г И С Т Р И

Кокоровић 195Кокот 200Кокотовић 200Колаковић 195Колар 190, 301Коларац 212Коларевић 190, 301Коларж 301Колачар 190Колачаревић 190Колашинац 212Колдан 258Колдин 258Коледин 258Коленда 258Колендић 258Коленовић 28, 237Коленц 258Колесар 190, 301Колесаровић 190Колесников 286Колесњиков 301Колетић 106Колић 106Колицић 106Коловић 106Колувија 244Колумбо 203Колунџија 28, 190Колунџић 190Колџић 106Кољевић 106Кољеник 237Кољенишић 237Кољеншић 237

Кољибаба 241Кољибабић 187, 242Кољиврат 241Кољивратић 242Кољић 106Кољкић 106Комад 279Комадина 239, 279Комановић 219Комарица 240Комленић 83Комленовић 83Комљенац 180Комљенић 83Комљеновић 83Комненић 83Комненовић 83Компировић 205Комшић 223Конатар 190Конатаревић 190Кондић 84Коновалов 286Контић 84Кончар 190Кончаревић 190Кончић 84Констандиновић 84Констатиновић 84Коњевић 200Коњокрад 244Копања 226Копањић 226Копељовић 113Копић 113

Коплић 113Копривица 187, 205,

240Копун 200Копуновић 200Копчалић 113Копчевић 113Копчић 113Кораксић 200Кораћ 10, 208Кордић 208, 210Корица 240Корњача 200Коровљев 286Короман 225Корпица 226, 240Коруновић 208Косјерина 239Котрањац 294Котре 294Котри 294Котронис 294Котрошан 294Котур 208Котуровић 208Косанић 84Косановић 84Косанчић 84Косаревић 162Косарић 162Косић 162Космајац 212Космаћ 181Космина 175Коснић 162

375

Презимена

Косовић 162Костадиновић 84Костантиновић 84Костелић 84Костић 84Костовић 84Костреш 200, 202Кострешевић 200Котарац 212Котевић 84Котлаја 181Кох 193, 301Коцановић 84Коцевић 84Коцијан 270–271Коцијанчић 271Коцић 84Кочановић 84Кочевић 84Кочић 84Кочијашевић 277Коџас 179Коџић 84Кошутић 201Кошчица 240Кравцов 299Крагуј 201Крагујевић 201Крајач 190, 299Крајачевић 190Крајачић 190, 299Краљ 214Краљевић 214Краљић 214Крамер 284

Крањац 212Крањчевић 212Красавчевић 85Красавчић 85Красић 85, 162Краснић 162Красојевић 85Краставчевић 205Краус 284Крачун 208Крачуновић 208Краш 195Крашевић 195Крашић 195Крвавица 225Крвопија 244Крвопић 244Крга 226Кргић 226Крговић 226Крезо 177, 195Крезић 195Крезовић 195Крејчи 299Кресо 177Кресоја 181Кржавац 260Кржалић 260Кржановић 260Кржељ 260Кржић 260Крзић 260Крзман 260–261Крзнанић 260Кривокапа 242

Кривокапић 242–243КривокућаКривошија 243Кривошић 243Крилић 140Криловић 140Кристивојевић 85,

141Кристић 141Кристовић 141Криштина 175Кркач 237Кркелић 237Кркић 237Крковић 237Кркотић 237Крлић 85Крловић 85Крмпот 279Крмпотић 279Крндија 181Крнетић 195Крнић 195Крно 195Крњевић 195Крњић 195Кројтер 299Крпина 239Крпо 177Крсановић 86Крсманић 85Крсмановић 85Крсмић 86Крстаја 181Крстајић 85, 181

376

X I Р Е Г И С Т Р И

Крстанић 162Крстановић 85Крстекановић 85Крстинић 162Крстић 85Крстићевић 85Крстичић 85Крстовић 85Крстојевић 85Крстовојевић 85Крстонијевић 85Крстонић 85Крстоноша 244Крстоношић 244Крстуловић 85Кртица 201Кртолина 239Кртолица 240Круљ 302, 308Крунић 162Крушка 205Крушкић 205Крушковић 205Крцић 86Крцуновић 86Кршенковић 86Кршикапа 241Кршинић 86Кршић 86Кубатлија 181Кубура 208Кубуровић 208Кудић 86Кудрић 86Кудуз 198

Кудузовић 198, 307Кужељић 86Кужић 86Кузевић 86Кузељевић 86Кузманић 86Кузмановић 86Кузманчевић 86Кузминић 86Кузминовић 86Кузмић 86Кузњец 193Кузњецев 286Кузњецов 299Кузовић 86Кујић 86Кујовић 86Кујунџија 190Кујунџић 190Кук 193, 238, 301Кукавица 201Кукањац 212Кукељ 238Кукић 238Кукољ 205Кукуљица 240Кукурековић 205Кукурузовић 205Кулаш 201Кулашевић 201Кулезић 283Куленовић 28Кулијер 254Кулина 175Кулунџија 28

Кулунџић 190Куља 195Куљача 195Куљић 195Кумић 223Кундачина 239Кунц 285Купер 300Купрешанин 212Курепа 195Куртовић 304Курузовић 205Куршумовић 208Кусало 246Кусовац 180Кустудија 215Кустудић 215Кустура 208Кустурица 208, 240Кутлача 226Кутлачић 226Кутлашић 226 Кутлешић 226Кутузовић 198Кухар 301Кухарић 301Куч 282Кучара 282Кучера 282Кучић 282Кучуковић 195Кушанић 86Кушић 86 Кушевић 86

377

Презимена

Лабало 246Лабуда 176Лабудић 201Лабудовић 201Лавренчић 86Лаврић 86Лаврњић 86Лавровић 86Ладичорба 241Ладичорбић 242Лађаревић 190Лађарски 190Лађевић 50Лађић 50Лазаревић 87Лазаров 178Лазендић 87Лазетић 87Лазић 87Лазичић 87Лазовић 87Лазукић 87Лаиновић 261Лаић 50Лајковић 50Лакатош 278Лакетић 87Лакић 87, 290Лакићевић 87, 195,

290Лакичевић 87Лаковић 87Лакотић 87Лакочевић 87Лакушић 163

Лакчевић 87, 195Лалатовић 283Лалевић 283Лалић 283Лалица 182Лаловић 283Лалошевић 283Лапчевић 231, 281ЛасицаЛасковић 87Латас 179Латинкић 163Латинковић 163Латинчић 163Латић 50Латковић 50Лауренчић 86Лаушевић 87, 277Лаушин 178Лацмановић 219Лачевић 87Лачић 87Лачковић 87Лашић 87Лебовић 225Леваја 181, 302Левајић 198Левак 195, 302Левачић 195Левић 302Левнаја 198Левнајић 198Ледина 229Лејић 37Леканић 37

Лекић 37Лековић 37Лелек 236Лелековић 236Лелић 159Лелићанин 212Ленђел 30, 221, 278Ленђер 30Лентић 87Леовац 87Леонтијевић 87Леонтић 87Лепава 163, 176Лепановић 88Лепетић 88Лепић 163Леповић 88, 163Лепојевић 88Лепотић 88Леповић 88, 163Лепосавић 163Лепчиновић 88Лепшановић 88Лепшић 163Леро 198Лесандрић 37Лесковар 206Лесковац 206Летица 182Лефевр 299Лецовић 37Лечић 37Лешановић 37Лешевић 37Лешић 37

378

X I Р Е Г И С Т Р И

Лешкаревић 206Лешо 177Ливада 229Ливњак 212Ликић 72Ликодрић 72Ликушић 304Лилић 98Лимановић 48Лимић 48Линић 98Липовац 205Липовић 138Лисавац 179, 195Лисац 201, 304Лисић 98Лисица 201, 304Лисичић 201Лисовац 180Литрица 240Литричин 240Личина 239Лобода 206Ловрековић 86Ловреновић 86Ловренчић 86Ловрета 175Ловретић 86Ловриновић 86Ловринчевић 86Ловрић 86, 204Лозанић 88Лозанлијевић 88Лозанчић 88Лозина 239

Лозић 88Лозо 177Лозовић 88Лојаница 208Лојаничић 208Лојић 98Лојковић 98Лојовић 98Лојпур 261Лома 261Ломигора 241Ломић 261Ломовић 261Лонац 226Лонцовић 226Лончина 226, 239Лончар 190Лончаревић 190Лончарић 190Лопар 208Лопушина 206, 239Лошић 98Лубарда 185, 208Лубардић 208Лугић 229Лугомирски 230Лугоња 268–269Лудаић 206Лудајић 206Лужија 181Лујић 88Лујо 88, 175Лукајић 88Луканић 88Лукановић 88

Лукаревић 88Лукарић 88Лукас 179Лукачевић 88Лукачић 88Лукезић 283Лукендић 88Лукетина 175Лукетић 88Лукешевић 88Лукешић 88Лукијанић 88Лукијановић 88Лукин 178Лукина 175Лукинић 88Лукиновић 88Лукић 88Лукичић 89Луковић 89Лукшић 89Лулић 89Лунић 98Луња 175Лупино 304Лупић 280Лупулеску 304Лупуловић 280Лутвица 182Луткић 98, 291Лутман 97–98, 295Лутовац 98, 180Лутров 98Луц 285Лучановић 89

379

Презимена

Лучић 89Лучковић 89Лушић 89Љаљевић 283Љотић 89Љубанић 89Љубановић 89Љубас 179Љубатовић 89Љубенковић 89Љубеновић 89Љубевић 89Љубетић 89Љубивојевић 89Љубинковић 89, 163Љубиновић 89, 163Љубисављевић 89Љубислављевић 89Љубић 90, 163Љубичановић 163Љубичић 163Љубишић 90Љубобратовић 89Љубовић 90Љубодраговић 89Љубоја 181Љубојев 178Љубојевић 90Љубомировић 89Љуботина 175Љуботић 90Љујић 90Љуљић 90Љумовић 283Љутић 198

Љутица 198Љуточ 266Љуцић 90, 163Љуцовић 90Љушић 90Љушковић 90Љуштина 239

Мавраковић 90Мавретић 90Мавреновић 90Маврић 90, 142, 302Мавренчић 90 Мавровић 90Магаш 278Магда 176Магдаленић 163Магдалинић 164Магденовић 164Магдић 164Магелинић 164Магић 164Маглајић 212Маглић 236Маглица 236Маденовић 100, 164Мадић 100, 164Мадлић 164Мађар 219Мађарац 219Мађарчевић 219Мађеновић 100Мажибрада 241Мазалица 182Mazzola 263

Мајдевић 164Мајденић 164Мајер 284Мајетић 93Мајић 93Мајкановић 93Мајкић 93, 291Мајковић 93Мајовић 93Мајор 215Мајорски 215Мајснер 285Мајсторовић 190, 232Мајтан 283, 302Мајтановић 283, 302Макавеј 267Макавејев 263Макајић 90Маканић 90Макањић 90Макар 175Макаревић 90Макарић 90Макаровић 90Макевић 90Макијевић 90Макић 90Маковић 90Макојевић 90Макренић 164Максимов 178Максимовић 90Максимчевић 90Максимчић 90Максић 90

380

X I Р Е Г И С Т Р И

Максовић 90Малаваз 262Малавас 262Малавашић 262Малавразић 262Малагурски 212Малевић 91Малековић 91Маленица 812Маленић 91Маленковић 91Маленовић 91Маленчић 91Малетић 91Малеткић 91Малечић 91Малешевић 91Малинић 204Малиновић 204Малић 91, 303Малићевић 91Маличевић 91Малишановић 91Малишић 91Малкић 215Малко 215Малкоч 215Маловић 91Маловразић 262Малошевић 91Малушевић 91Малушић 91Малчевић 91Маљевић 91Маљеновић 91

Маљенчић 91Маљковић 91Мамузовић 208Мамула 11, 280Мамутовић 32, 288Манасијевић 91Манголд 284Мандарић 92Мандић 164Мандушић 164Маневић 92Манетић 92Манетовић 92Манић 91–92Мановић 92Манојловић 92Маноловић 92Мантулић 258Манц 285Манце 285Манчевић 91Манчини 302Манчић 91Манџић 92Манџуковић 92, 297Мањарић 92Мањеровић 92Мањић 92Мара 176Мараковић 92Марановић 92Марас 179Марасовић 82Маратовић 92Марашевић 92

Маргета 176Маргетић 164Маргит 176Маргитић 164Маревић 92Марекић 92Марековић 92Маренић 93Мареновић 93Маретић 93Марешевић 93Маријанац 180Маријановић 92МарјановићМаријанчевић 92Маријанчић 92Маријашевић 92Маријић 164Мариловић 93Маринић 165Маринковић 93Мариновић 92Маринчић 93Марић 164Марицановић 164Маричевић 165Маричић 165Маркановић 93Маркезић 93, 283Маркелић 93Маркетић 93Маркешић 93Маркићевић 93Маркица 182Маркичевић 93

381

Презимена

Маркишевић 93Маркишић 93Марковић 93Маркотић 93Маркулић 93Маркуц 282Маркушевић 93Маркушић 93Маројевић 93Марошанин 230Мартаћ 181Мартинић 94Мартинковић 94Мартиновић 94Мартинчевић 94Мартинчић 94Мартић 26, 165Марулић 165Марунић 93Марунковић 93Марушић 165Марчетић 93Марчинковић 93Марчић 93Масиновић 91Масић 91Маслаћ 181, 190Маслачак 206Маслеша 183Маслић 225Масло 225Масловара 244–245Масловарић 245Маснопита 243Масон 300

Maстало 246Мастилица 182Матаја 181Матаковић 94Матанић 94Матановић 94Матарић 94, 296Матаругић 296Матасић 94Матевић 94Матејевић 94Матерић 223Матес 179Матијас 179Матијац 180Матијашевић 94Матијевић 94Матић 94Матићевић 94Матичевић 94Матичић 94Матовић 94Матош 175Матошевић 94Матошић 94Матуновић 94Матулић 94Матуловић 94Матусијевић 94Матушић 165Маћешић 223Маћић 223Маурер 300Мацедонац 219Мацедонић 219

Мацура 262–263Мачкић 201Мачковић 201Мачоровић 201Маџгаљ 263Маџгаљевић 263Маџић 93Машановић 93Машић 93Меанџић 191Медвед 201Медведев 202, 286,

304Медведовић 201, 304Меденица 208Медиговић 191Медић 201Међед 201Међедовић 201, 304Међумурац 230Мејсон 300Мек Адам 27Мек Артур 27Мек Доналд 27Мелентијевић 95Мелентић 95Мелић 95Меловић 95Мељник 193Мељников 286, 300Мемедовић 288Менковић 95Меновић 95Ментовић 95Мењић 95

382

X I Р Е Г И С Т Р И

Мењковић 95 Мерџановић 233Месар 191Месаревић 191Месарић 191Месарош 278Месић 225Метановић 95Метикош 187, 241Метић 95, 164Метковић 95Метовић 95Методијевић 95Мећава 236Мехмедоглу 27Мештровић 191, 232Миаиловић 99Миајиловић 99 Миајловић 99Мидановић 98Мидовић 98Мијајловић 99Мијаковић 99Мијалковић 99Мијаљевић 99Мијаљица 182Мијановић 99Мијатовић 99Мијачевић 99Мијачић 99Мијић 99Мијовић 99Мијојлић 99Мијојловић 99Мијоковић 99

Мијомановић 99Мијочић 99Мијуковић 99Мијуцић 282Мијушковић 99Микајловић 99Микановић 99Микарић 99Микас 179Микасовић 99Микаћ 181Микашиновић 99Микетић 99Микић 99Миковић 99Миколетић 99Микулић 106Микулица 182Микшић 99Милавић 165Миладиновић 96Миладић 165Милакић 96Милаковић 96Миланић 96Миланов 178Милановић 96Миланковић 96Миланчевић 96Милас 179Милатовић 96Милаћ 181Милаћевић 181Милачевић 96Милашевић 96

Милашиновић 96Милекић 96Милековић 96Миленић 165Миленковић 96Миленовић 96Милентијевић 95Милер 300Милетић 96Милетковић 96Милетовић 96Милеуснић 238Миливојевић 95Милидраговић 95Милијановић 96Милијевић 96Милијић 96Милин 178Милина 176Милинић 96, 165Милиновић 96Милинковић 96Милисављевић 96Милић 96, 165Милићевић 96Миличић 165Милишић 96Милкић 165Милничић 165Милновић 165Миловановић 96Миловић 96Милојевић 96Милојичић 96Милојкић 165

383

Презимена

Милојковић 96Милојчић 96Милоњић 96Милорадовић 96Милосавац 180Милосавић 165Милосављевић 96Милошевић 96Милошић 96Милошковић 96Милуновић 96Милуровић 97Милутиновић 97Милушић 97, 165Милчановић 97Милчевић 97Милчић 97, 165Миљаковић 97Миљанић 97Миљановић 97Миљенковић 97Миљешић 97Миљковић 97Мимара 191Мимица 182–183Миндуковић 297Минић 274Минчић 274Мињевић 97Мињовић 97Миодраговић 96Миочевић 97Миочиновић 97Миочић 97Миошевић 97

Миошић 97Мирановић 98Мирашевић 98Миретић 98Мириловић 98Мирић 98, 165Миричић 165Мирјанић 165Мирјачић 165Миркановић 98Миркић 98, 165Мирковић 98Мирнић 165Мировић 98Мироловић 98Миросављевић 98Миросавић 98Миротић 98Мирочевић 98Мирушић 165Мирчевић 98Мирчетић 98Мирчетовић 98Мирчић 98Мирџић 98Мисаиловић 100Мисајловић 100Мисаљевић 100Мисирлић 219Мисита 232Миситић 232Мисић 100Мискин 231Мискиновић 231Мисковић 231

Мисковић 100Мисленовић 236Мислетић 236Мисовић 100Мисојчић 100Митановић 64Митић 64Миткић 64Митковић 64Митовић 64Митошевић 64Митраковић 64Митрановић 64Митрашевић 65Митрашиновић 65Митрић 64Митрићевић 65Митричевић 65Митровановић 65Митровић 64Мићановић 97Мићић 97Мићковић 97Мићовић 97Мићуновић 97Михаиловић 98Михајловић 99Михалић 99Михаличић 99Михалџић 99Михаљ 178Михаљевић 99Михаљинац 180Михаљковић 99Михановић 99

384

X I Р Е Г И С Т Р И

Михелић 99Михић 99Миховић 99Михојевић 99Михолић 99Мицаковић 97Мицић 97Мицкић 97Мицковић 97Мицовић 97Мицуловић 97Миџић 97Мишановић 97Мишина 239Мишић 97Мишкић 97Мишковић 97Мишовић 97Мишулић 97Мишурић 97Мишуровић 97Мишчевић 97Младенић 100Младеновић 100Младић 100Младићевић 100Младичевић 100Млађановић 100Млађеновић 100Млађић 100Млађовић 100Млакар 229Млатишума 241Млаџић 100Млинар 191

Млинаревић 191Млинарић 191, 300Модраковић 234Модринић 234Модрић 234Мојановић 100Мојашевић 100Мојић 100Мојићевић 100Мојичевић 100Мојковић 100Мојовић 100Мојсевић 101Мојсиловић 101Мојсин 178Мојсић 101Мојсовић 101Мојчевић 100Молинари 300Молинер 300Молнар 278, 300Молотов 267Момаковић 101Момировић 100Момић 101Момчиловић 101Момчиновић 101Момчић 101Монашевић 217Моравац 230Морар 300Морача 230Морачић 230Морисон 302Мосић 101

Москић 101Московић 101Московљевић 219Мостарац 212Мосуровић 10, 26,

209Мотика 209Моцић 100–101Моцовић 101Мочевић 101Мочић 101Мошевић 101Мошић 101Мошкић 101Мошорински 212Мрав 201Мравак 201Мравац 210Мраз 236Мразовић 236Мракић 236Мраковић 236Мратинић 94Мратинковић 94Мратиновић 94Мратић 94Мрачевић 236Мрачић 236Мрвица 240Мргић 195Мргуд 195Мрђа 195Мрђеновић 195Мржњак 198Мрзић 198

385

Презимена

Мркаљ 178, 186Мрквић 206Мркић 234, 302Мркобрада 243Мркојевић 234Мркоња 234Мркоњић 137, 234,

302Мркошић 234Мркушић 234Мркшић 137, 142,

234, 302Мрмак 201Мрњавац 195Мрњавчевић 195Мршо 195Мршевић 195Мршић 195Мршовић 195Мугоша 183Мудринић 198Мудрић 198Мудроња 198Муждало 28, 246Музикрава 241Музикравић 242Мумало 217Мумин 217Муминовић 217Мумовић 217Мумић 217Мунижаба 241Мунитлак 264Мурар 300Муратовић 288

Мурганић 206Мургановић 206Мургић 206Муселин 274Муслин 274Мусулин 274Мутавџић 191Мутаповић 209Мутапџић 191Мутафџић 191Мути 302Мутикаша 241Мутин 302Мутић 302Муфтић 217Муцаљ 178Муцић 198Мучалица 183Мучало 246Мучибаба 241Мучибабић 242Мушкатировић 216

Навенкић 166Надалини 166Надаждин 188Надеждић 166Надеждин 166Надић 166Надовеза 223Нађ 278, 303Нађевић 102Нађић 102Најдановић 102Најдић 102

Најдовић 102Најђеновић 102Најкић 102Најловић 102Најчевић 102Накарада 195Накићен 247Накићеновић 247Налбантијан 299Нанић 166, 223Нановић 223Нанковић 166Нанушевић 166Наодовић 102Напијало 246Наранђић 167Наранчић 167Наранџић 167Настасијевић 38Настасић 38Настасовић 38Настовић 38Натић 166Наћић 38Наумовић 102Науновић 102Нацић 38, 166Нацковић 38Начић 38Нашић 38Неандер 107Небригић 236Невенић 166, 204Невенкић 204Невистић 223

386

X I Р Е Г И С Т Р И

Невић 166, 223Невољица 240Негедић 103Негић 103Неговановић 102Неговетић 103Негоицић 103Негојевић 103Негран 280, 303Негреску 303Негро 280Негројевић 280Негуловић 103Негушевић 103Недановић 103Nedvěd 30Неделицки 103Неделчев 103Недељковић 103Недин 166Недић 166Недовић 103, 166Недојевић 103Недоклан 247Неђановић 103Неђељковић 103Неђић 103Нежић 103Неимаревић 191Неимаровић 191Нејић 104Нејкић 104Нејковић 104Некић 104Нектаријевић 306

Немањић 103Немет 221, 278, 302Немец 219Немечек 219Немеш 278Ненадић 104Ненадов 178Ненадовић 104Ненин 166Ненић 104, 166Ненковић 104Неранџић 167, 204Нерић 167Неро 303Несторов 178Несторовић 104Нестеровић 104Нестић 105Нећак 223Нећаков 223Нецевић 104Нецић 104Нецковић 104Нешевић 104Нешић 104Нешков 178Нешовановић 104Нешковић 104Нешовић 104Нијемчевић 196, 302Никаљевић 105Никаћ 181Никачевић 105Никашиновић 105Никезић 283

Никетић 105Никин 178Никиновић 105Никитић 105Никитовић 105Никић 105Никићевић 105Никица 183Никовић 105Никодијевић 105Никодиновић 105Никодић 105Николајевић 105Николашевић 105Николенџић 105Николетић 105Николин 178Николина 175Николић 105Николиш 175Николов 178Николчић 105Николчовић 105Никотић 105Никулић 106Никчевић 106Никшић 106, 262Нинић 106Нинковић 106Ниновић 106Нинчатовић 106Нинчетовић 106Нинчић 106Нисић 139Нићевић 106

387

Презимена

Нићивојевић 106Нићић 106Нићифоровић 106Нићковић 106Нићовић 106Ницић 106Ницовић 106Ниџић 106Ниџовић 106Нишавић 230Нишевић 106Нишић 106Нишкановић 106Нишкић 106Нишовић 106Новаковић 107Новељић 107Новешић 107Новиградић 212Новић 107Новићевић 107Новичевић 107Новичић 107Новитовић 107Новковић 107Нововић 107НовоградецНовоградскиНовокмет 243Новосел 212Новоселац 212Новоселовић 212Ногић 238Ного 238Ногуловић 238

Ножанић 238Ножина 238–239Ножинић 238Ножиновић 238Ножић 238Ножица 238, 240Ноздрин 238Нојевић 107Нојић 107Нојкић 107Нојман 107Нокић 107Ноковић 107Нонић 107Нонкић 107Норац 198Норман 221Норо 198Норшић 198Носаљ 238Носић 238Носков 238Носковић 238Носовић 238Ноцић 107Нужда 236Нуждић 236Нуманагић 288Нунић 102Нушић 147

Његић 103Њего 177Његовановић 103Његојевић 103

Његомир 175Његомировић 103Његош 175Његошевић 103Његушевић 103Њумен 107

Обад 201Обадић 201Обадовић 201Оберкнежев 214Оберкнежевић 214Обилић 33Облак 236Облаковић 236Облизало 246Обрадиновић 107Обрадов 178Обрадовић 107О’ Брајан 27Обрачевић 107Обренић 108Обреновић 108Обренчевић 108Обретковић 108Обрић 108Обркнежев 214Обркнежевић 214Обровић 108Обућина 239Овсеница 225Овчар 191Овчаревић 191Овчарић 191Огњевић 108

388

X I Р Е Г И С Т Р И

Огњенов 178Огњеновић 108Огњановић 108Одавић 264Одак 264Одало 246Одаловић 247, 264Одан 247Одановић 247, 264Одовић 264Ожеговић 209Озренић 108Озринић 108Ојданић 167Окановић 238Оканџић 238Окетић 238Окијан 238Окиљевић 238Окић 238Окјан 238Олбина 239Оливерић 167Олуја 236Олујић 236Омрчен 247Омчикус 265О’Нил 27Опанковић 209Опанчина 239Опанчић 209Опарница 225Опачина 198Опачић 198Оплакан 247

Опра 280Опрајан 280Опријан 280Опријановић 280Опрић 280Оприш 280Ораовчић 206Ораховац 206Орашанин 206Орашчанин 212Орландић 274Орлић 201Орловић 201Ороз 201Орозовић 201Орсини 202Осим 81Осипов 81Оскоруш 206Османовић 288Осмић 277Осмокровић 277Остерман 285Остермановић 285Остић 109Остовић 109Остојић 109Оташевић 139Отић 139Отковић 139Отовић 139Оцић 223Оцокоља 188, 244Оцокољић 188, 244

Павас 179Павитић 109Павић 109Павићевић 109Павичевић 109Павковић 109Павлекић 109Павлетић 109Павлина 175Павлић 109Павлица 183Павличевић 109Павличић 109Павлов 178Павловић 109Павовић 109Павошевић 109Павчић 109Падиновић 229Пажин 212Пајагић 109Пајдић 109Пајевић 109, 124Пајић 109, 124Пајкановић 109Пајкић 109Пајковић 109, 124Пајовић 109Пајтић 109, 124Пајтовић 109Пајчин 178Пајчић 109Пакић 109Паковић 109Паламар 209

389

Презимена

Паламаровић 209Палибрк 241Палигора 241Палигорић 242Паликућа 241Палић 109Палмотић 275Palmotti 275Палфи 27Памучина 239Панајотовић 109Пандиловић 110Пандић 110Пандур 216Пандурица 240Пандуровић 216Панић 110Панковић 110Пановић 110Пантелић 110Пантић 110Пантовић 110Панчевић 110Панчетовић 110Панчић 110Панџић 110Пањић 110Пањевић 110Пањковић 110Папреница 225Паприка 206Паприкић 206Паралија 232Паралић 232Параскевић 167

Паривода 241Париводић 242Париповић 201Парић 168Пармаковић 209Паровић 32, 217, 265,

289Пароховић 32Парошки 217Партној 299Парумовић 233Парун 233Паруновић 233Парушић 168Пасић 168Паскаљевић 265Паспаљ 209Пастер 300Пастор 217Пасторцки 217Пасторчић 223Пастрић 196Пастухов 300Пасуљ 206Пасуљевић 206Pascal 265Патић 168Патроногић 262, 281Паунић 201Паунковић 201Пауновић 201Пацић 110Пацовић 110Пачић 109Пачкић 109

Пачовић 109Пашин 179Пашић 109Пашковић 109Пашовић 109Паштровић 196Педић 112Педовић 112Пејакић 110Пејаковић 110Пејанић 110Пејановић 110Пејатовић 110Пејин 178Пејић 25, 110Пејичић 110Пејкић 110Пејковић 110Пејовић 26, 110Пејушковић 111Пејчић 111Пекарић 299Пекарски 299Пекија 181Пекић 111Пекмезовић 225Пековић 111Пелагић 168Пеладић 168Пелевић 112Пелић 112, 168Пеличић 168Пендић 110Пенезић 283Пенић 110

390

X I Р Е Г И С Т Р И

Пенчић 110Пепић 111Пеповић 111Перазић 283Пераловић 111Перановић 111Перашевић 111Пердић 111Перезић 283Переира 299Перендија 182Перендић 111Перенчевић 277Периновић 111Перић 25, 111Перичић 111Перишић 111Перкић 111, 168Перковић 111Перовановић 111Перовић 26, 111Перошевић 111Перуничић 204Перуновић 111Перутовић 111Перушина 176Перушић 111, 168Перчевић 111Перчиновић 111Перчић 111Пестић 238Петак 227Петаковић 111, 227Петановић 111Петарић 111

Петерлић 111Петефи 27Петић 111

Петканић 168Петковић 111Петовић 111Петошевић 111Petrakis 180Петраковић 111Петрановић 111Петрас 179Петрашевић 111Петрашиновић 111Петрашковић 111Петрић 25, 110Петрица 183Петричевић 111Петричић 168Петричковић 111Петров 178Петровић 25, 110Петронијевић 111Петронић 111Петрошевић 111Петрушевић 111Петрушић 168Пећанац 212Пећинар 229Пећиновић 229Пећко 229Пецељ 178Пецикоза 242Пецић 111Пецовић 111Пецотић 111

Печенка 225Печенковић 225Пешаљ 178Пешановић 111Пешељ 178Пешић 111Пешкић 111Пешковић 111Пешовић 111Пештерац 213Пиваревић 191Пиварић 191Пиварски 191Пивљанин 230Пијаде 216Пијић 138Пикула 275, 303Пикулић 275, 303Пилавџић 225Пилетић 138Пилипенко 286Пилиповић 28, 138Пилић 138Пиловић 138Пилундић 138Пилц 285Пилчевић 285Пиљић 138 Пиљагић 138Пиљановић 138Пиљевић 138Пиљегић 138Пинговић 31, 300Пиндо 300Пиндовић 31, 300

391

Презимена

Пинтар 191, 300Пинтарић 191Пинтер 191, 300Пинтерић 191Пиповић 138Пириватра 242Пириватрић 242Пироћанац 213Пирошков 303Пиршић 303Питино 225Питић 225Piccoli 275Пиштало 246Пиштољчић 209Пјевалица 183Пјевац 201Пјевчевић 201Плавац 235Плавец 235Плавић 235Плавкић 235Плавша 235Плавшин 235Плавшић 235Плазинић 209Плазнић 209Планинац 229Планинчевић 229Планинчић 229Планиничевић 229Плаовић 199, 265,

289Платинић 233Платиша 183

Племић 233Плетикапа 242Плетикоса 242Плетикосић 242Плећаш 238Плећевић 238Плећић 238Плећко 238Плеша 196Плеше 196Плештина 196Плотњиков 300Пљакић 283Пљаковић 283Пљеваљчић 213Побро 223Побрић 223Поваренко 301Погачић 225Подбрежњак 229Подгајни 229Подгорац 229Подкоњак 213Подлесник 229Подолски 229Подруг 227Подруговић 227Подунавац 230Пожар 236Пожарац 236Пожрипита 242Поздер 186, 209Поздерац 186, 209Познановић 265Познатов 265

Познић 265Покрајац 213Полгар 278Полимац 230Половина 227Полуга 209Полугић 209Пољанац 229Пољанец 229Пољарац 191Пољаревић 191Поморишац 230Пониквар 229Пономаренко 286Понорац 229Поношевић 113Поњавић 209Поњевић 209Попадић 218Попара 225Попарић 225Попивода 242Попић 218Попјорданов 218Поплазић 218Поплашен 247Попмихајлов 218Попов 178Поповић 218Попржен 247Посавац 230Посинковић 223Постић 40Постоловић 40Потежица 240

392

X I Р Е Г И С Т Р И

Потић 40Поточанин 229Поточник 229Потран 247Поштић 40Правда 236Правдић 168, 199, 236Правдонић 236Правица 236Пралица 183Прањић 272Праскало 246Пратљачић 209Прàћа 209Праштало 246Прашчевић 201Прван 227Првановић 227Првуловић 227Првуљ 178Пргеша 183Пргомеља 244Предић 112Предовић 112Предојевић 112Предраговић 111Прекајски 213Прелевић 112Прелџић 112Прелић 112Премић 177Премовић 177Прендић 112Прерадовић 112Прешић 112

Пржуљ 178Прибаковић 112Прибанић 112Прибановић 112Прибиловић 112Прибисављевић 112Прибић 112Прибићевић 112Прибичевић 112Прибишић 112Прибојац 213Прибчевић 112Призренац 213Пријић 223Прикић 223Приморац 229Принцип 214Принчевац 214Принчић 214Припуз 15Прица 191Прлина 176Прља 175Проданић 112, 169Продановић 112Продић 113, 169Пројковић 113Пројовић 113, 225Прокић 113Проковић 113Прокопијевић 113Прокопић 113Прокопљевић 113Прокоповић 113Пролић 113

Проловић 113Пророковић 218Пророчић 218Просеница 225Протић 218Прохић 225Прочковић 113Прошевић 113Прошић 113Прстац 238Прстачић 238Прстић 238Прстојевић 238Прћић 196Пудар 191Пударевић 191Пударић 191Пузигаћа 242Пујаз 266Пујин 266Пујић 266Пујо 266Пулевић 113Пулетић 113Пулић 113Пулооч 266Пуља 266Пуљанић 266Пуљарић 266Пуљеза 266Пуљо 266Пунишић 113Пуношевић 113Пуношић 113Пупак 238

393

Презимена

Пупац 238Пупић 238Пура 225Пурановић 114Пуреновић 114Пуретић 114Пурешевић 114Пурешић 114Пурић 114Пуришић 114Пуркић 114Пурковић 114Пурлија 182Пуровић 114Пуртић 114Пустиња 229Путанов 179Путин 179Путица 183Путник 175Пухало 246Пуцар 191Пуцаревић 191Пуцић 113Пушељевић 113Пушељић 113Пушић 113Пушевић 113Пушкар 191Пушкарић 191Пушкић 113Пушковић 113Пушоњић 113Пушкаш 11Пфајфер 285

Пфаф 285Пшеничник 225

Рабинац 218Рабреновић 32, 199,

289Равас 179Равић 117Равилић 117Равлић 117Рагуж 213Рагуш 213Радаковић 115Радаљ 178Радановић 115Радас 179Радача 176Радачић 169Радашиновић 115Радевић 115Раделић 115Радељић 115Раденић 115Раденковић 115Радетић 115Радивојевић 114Радивојшић 115Радикић 169Радин 179Радинић 169Радиновић 115Радић 115Радићевић 115Радичевић 115Радишић 115

Радишковић 115Радловић 115Радмановић 115Радмиловић 114Раднић 169Радновић 169Радовановић 114Радовић 115Радогост 243Радогостић 243Радоја 182Радојевић 115Радојичић 115Радојковић 115Радојловић 115Радојчевић 115Радојчић 115, 169Радомировић 115Радоњић 115Радосавац 180Радосављевић 115Радочај 175Радошевић 115Радошић 115Радујковић 115Радуловић 115Радуљица 183Радунић 115Радуновић 115Радусиновић 115Радуцић 282Радушевић 115Радушић 115Рађевић 115Рађеновић 115

394

X I Р Е Г И С Т Р И

Рађенковић 115Рађић 115Ражић 206Ражнатовић 206Разуменић 199Рајаковић 115Рајановић 116Рајетић 116Рајинац 180Рајић 116Рајица 183Рајичић 116Рајишић 116Рајкић 116Рајковић 116Рајлић 116Рајнић 169Рајновић 169Рајовић 116Рајтер 285Рајчетић 116Рајчић 116Рајшић 116Ракановић 116Ракарић 116Ракасовић 116Ракезић 283Ракетић 116Ракин 179Ракинац 180Ракита 206Ракитић 116, 206Ракић 116Ракићевић 116Ракичевић 116

Раковић 116Ракојевић 116Ракоњац 180Ракоњић 116Ракочевић 116, 196,

226, 290Ракулић 116Ракуљ 178Ракчевић 116Ралев 179Ралевић 116Ралетић 116Ралић 116 Раловић 116Ралчић 116Раљевић 116Раљић 116Рамадановић 288Ранђеловић 39Раниловић 139Ранисављевић 139Ранић 139Ранкић 139Ранковић 139Рановић 139Ранојевић 139Ранчић 139Раос 179Рапаја 182Рапајић 117Рапић 117Расинац 230Раскић 116Распоповић 218Растић 116

Растовац 206Растовић 116Растресен 247Расулић 116Расуловић 116Ратајац 213Ратић 117Раткелић 117Ратковић 117Раткушиновић 117Рауш 179, 191Раушевић 191Рафаиловић 117Рафајиловић 117Рафајловић 117Рафтић 117Рафтовић 117Раховић 117Рацановић 116Рацић 116, 219, 290Рацковић 116Рачановић 116Рачетић 116Рачић 116Раџић 116Рашевић 116Рашетић 116Рашић 116Рашковић 116Рашовић 116Рашуловић 116Рашуо 175, 253Рашчанин 213Рбутина 239Ребац 201

395

Презимена

Ребрача 209Рељановић 140Рељин 179Рељић 140Рељковић 140Реметић 218Ремић 78Ремовић 78Рендић 108Рендулић 108Реновица 183Реновчевић 108Ренчељ 178Реп 238Репа 206Репак 238Репан 238Репац 238Репић 206Реповић 206Ресавац 230Рибар 191Рибаревић 191Рибарић 25, 191Рибић 201Рибица 201Рибичић 201Ризнић 169Рикало 246Рикаловић 247Рисић 235, 303Рисовић 235, 303Рисојевић 235, 303Ристанић 141Ристановић 141

Ристељић 141Ристивојевић 141Ристин 179Ристић 141Ристица 183Ристичевић 141Ристовић 141Ркало 32, 246Ркаловић 32, 247, 289Рнић 141Рнковић 141Рњаковић 141Роб 281Робић 231, 281Робовић 231Ровчанин 213Рогоз 206Родин 201Родић 118, 223Родовић 118Родоч 118Рођан 118Рођен 118Рођић 118Рождественски 166Рожић 170Розга 210Розић 170Ројевић 118Ројовић 118Ројчевић 118Роквић 206Роксић 170 Роксандић 170Ромић 196

Ромчевић 196Рончевић 29, 196,

302, 308Росандић 170Роси 235, 303Росић 170Роскић 170Роснић 170Рот 303Ротар 301Ротарију 301Ротаревић 301Ротула 301Рошић 138Рошковић 138Рошу 303Рошул 303Рошуловић 138Рошуљ 303Рубипогача 242Рудина 229Рудињац 229Рудињанин 229Ружановић 170Ружић 170, 204Ружица 176Ружичић 170, 204Ружевић 170Ружојчић 170Рукавина 239Руменић 235Руменковић 235Руменовић 235Руменчић 235Рундо 177

396

X I Р Е Г И С Т Р И

Рупа 229Рупар 229Рупник 229Рус 220Русадиновић 118Русалић 118Русић 118, 303Руски 220Русо 235Русковић 118Русовић 118, 235, 303Русојевић 118, 235Рушпић 233Ршум 236Ршумовић 236

Сабатеро 300Сабља 210Сабљар 191Сабљаревић 191Сабљић 210Сабо 278, 299Сабољевски 286Савадиновић 119Савановић 119Саварић 119Саватијевић 118Саватић 118Савељић 119Савин 179Савиновић 119Савић 119Савићевић 119Савица 183Савичевић 119

Савичин 179Савкић 159, 170Савковић 119Савовић 119Савтић 119Савурдић 119 Савчић 119, 159, 170Садиковић 288Саздан 247Сајић 72Сајкић 72Сајковић 72Сајловић 72Сајовић 72Сакач 278, 301Сакаџић 73Сакић 73Саковић 73Салата 206Салатић 206Салатовић 206Самарџија 191Самарџић 191Самоковлија 213Самоуковић 199Самуиловић 119Санадер 33–34Сандић 37Сандуловић 37Сантрач 210Сапожњиков 300Сарапа 287Сарач 191Сарачевић 191Саревић 170

Сарић 170Сарјанић 170Саркић 170Sarosy 305Сарти 299Сартр 299Сасеновић 220Сасо 220Саханић 226Саџак 187, 210–211Саџаковић 26,

210–211Свастић 223Свастовић 223Свачић 223Свејић 120Светин 120Светисављевић 119Светић 120Светозаревић 120Свилар 191Свиларевић 191Свирац 191Свирчевић 191Свјетлица 183Сворцан 275Сврачић 201Сврзикапа 242Седлан 247Седланић 247Седлар 191Седларевић 191Седмак 227–228Седмаков 227Секереш 278

397

Презимена

Секирица 240Секулић 220, 280Секуловић 220, 280Селаковић 120Селена 176Селенић 170Селимовић 288Селић 120, 170Селкић 120Семјонов 286Сенић 40Сенковић 40Сеновић 40Сенчић 40Сергејев 286Сердар 216Сердаревић 216Сестрић 223Сестричић 223Сеферовић 288Сечен 247Силађи 278Симанић 121Симановић 121Симатовић 121Симатковић 121Симендић 121Симеоновић 121Симетић 121Симеуновић 120Симикић 121Симин 179Симић 121Симићевић 121Симичић 121

Симиџић 121Симишић 121Симјановић 121Симкић 171Симовић 121Симонић 121Симончић 121Симуновић 121Симурдић 121Симчевић 121Симчетић 121Синђелић 218Синђић 171Синко 223Синковић 223Синобад 244Синовец 223Синовчић 223Синџировић 210Сипић 81Сиповић 81Сирета 225Сирић 225Сирковић 225Сиротановић 231Сироткин 231Сићевић 121Сич 278Сишић 121Сишковић 121Скакавац 201Скенџић 210Скерл 275Скерлетић 275Скерлић 275

Скитња 236Скленар 191Скоблар 192Сковран 203Скок 216Скоко 177Скоковић 216Скондев 231–232Скондрић 231–232Скорупан 225

Скот 221Skowron 203Славиковић 122Славић 122Славица 183Славковић 122Славнић 170Славовић 122Славојевић 122Сладаковић 122Сладић 122Сладовић 122Сладојевић 122Слијепчевић 196, 302Слобода 176Словаковић 220Словић 220Сломо 177Слотер 193, 301Слуга 281Смедеревац 213Смијуљ 178Смиљаковић 122Смиљанић 122, 171Смиљевић 122

398

X I Р Е Г И С Т Р И

Смиљић 171, 204Смиљкић 171Смиљковић 122, 204Смит 193, 299Смодлака 227Смоковић 225Смолић 123, 302Смолнић 171Смоловић 123Смолчић 123Смољанић 122–123Смољановић 123Смољеновић 123Сова 201Совиљ 210Совић 201Соврић 124Соврлић 124Совровић 124Сојић 171Сојкић 171Сојичић 171Сојчић 171Сокић 171Соклић 171Сокнић 171Соко 201Соколић 201Соколовић 201Солак 196Солаковић 196Солдатић 216Солдатовић 216Солунац 213Сопо 177

Соптић 218Сорајић 210Сорди 301Соро 177Сосић 171Соскић 171Сотировић 123Сотоница 236Софијанић 171Софијић 26Софић 26, 171Софовић 171Софранић 124Софренић 124Софреновић 124Софрић 124Софровић 124Софронијевић 123Софронић 124Софтић 218Сочанац 230Spadieri 254Спаић 233Спајић 233Спакић 124Спалајковић 124Спалевић 124Спаловић 124Спаравало 246Спасенић 124Спасеновић 124Спасић 124Спасковић 124Спасовић 124Спасојевић 124

Спахијевић 233Спахић 233, 288Спиридоновић 124Спирић 124Спирковић 124Спировић 124Спишић 124Спремо 177Србиновић 220Србић 220Србљанин 220Србљановић 220Срдановић 125Срдељић 125Срдиловић 125Срдић 125, 199Срдоч 196, 266Срђановић 125Срђевић 125Срђеновић 125Срђић 125Сребро 233Сребрић 233Средановић 125Средић 125Средовић 125Средојевић 125Срејић 125Сремац 213Сремчевић 213Сретенијевић 125Сретеновић 126Сретић 126Сретковић 126Сретовић 126

399

Презимена

Срећковић 126Срећовић 126Срзетић 257Срзић 257Срна 201Срнадер 33–34, 244Срндовић 34Срнић 210Ставревић 126Ставретић 126Ставретовић 126Ставрић 126Ставровић 126Стајић 127Стајкић 127Стајковац 180Стајковић 127Стајовић 127Стајчић 127Стакић 127, 171Стаковић 127Сталевић 127Сталетић 127Сталовић 127Стаљетић 127Стаматовић 126Стамболија 213Стамболић 213Стаменић 126Стаменковић 126Стаменовић 126Стаменчић 126Стамнековић 126Станаревић 127Станарчевић 127

Станарчић 127Станаћевић 127, 181Станачић 127, 171Станивук 242Станивуковић 242Станикић 171Станимировић 126Станисавић 127, 171Станисављевић 127Станић 127, 171Станићевић 127Станичић 171Станишић 127Станкић 171Станковић 127Станојевић 127Станојковић 127Станојловић 127Станојчић 127, 172Станошевић 127Стануловић 127Станчевић 127Станчетић 127Станчић 127Станчуловић 127Стањевић 127Старац 223Старц 283Старчевић 223Старчић 223, 283Сташић 38, 127Сташковић 38, 127Сташовић 38, 127Стевановић 128, 272Стеванетић 128

Стеванчев 179Стеванчевић 128Стеванчић 128Стевић 128Стевковић 128Стевлић 128Стевовић 128Стевуљевић 128Стевшић 128Стего 177Стејанић 128Стејић 128Стекић 128Стековић 128Стељић 128Степандић 128Степанковић 128Степановић 128, 272Степанчевић 128Степић 128Стеријадис 127Стерић 127Стефановић 27, 128,

272Стефић 128Стефовић 128Стешић 128Стијаковић 128Стијевић 128Стијековић 128Стијепић 128Стијеповић 128Стијовић 128Стикић 128Стиковић 129

400

X I Р Е Г И С Т Р И

Стингић 302Стипановић 128Стипанчић 129Стипић 129Стипишић 129Стипчевич 129Стипчић 129Стипшић 129Стишовић 129Стјепић 129Стјепчевич 129Стјепановић 128Стоженић 210Стожинић 210Стоиловић 129Стоиљковић 129Стоименовић 129Стоимировић 129Стоисављевић 129Стоичевић 129Стоичић 129Стојадиновић 129Стојаковић 129Стојанкић 129, 172Стојановић 130Стојанчевић 130Стојанчић 130Стојанковић 129Стојиљковић 130Стојимановић 130Стојимировић 129Стојин 179Стојиновић 130Стојисављевић 129Стојић130, 172

Стојићевић 130Стојичевић 130, 172Стојичић 130Стојичковић 130Стојишић 130Стојкић 130, 172Стојков 179Стојковић 130Стојнић 172Стојовић 130Стојчевић 130Стојчић 130Стојшић 130Стоканић 130Стокановић 130Стокић 130Стоковић 130Стокрп 227Стокрпа 227Стокућа 227Столаров 192Столић 130Столица 210–211Столовић 130Столповић 210Стошић 130Стошковић 130Стошовић 130Страинић 131Страиновић 131Страјинић 131Страјнић 131Стратимировић 130Страхинић 131Страхиновић 131

Страхињевић 131Страхињић 131Страшевић 131Страшковић 131Стрелић 210Стрелица 210, 240Стрика 223Стриковић 223Стринић 223Стринковић 223Стричевић 223Стругар 192Стублинац 213Стублинчевић 213Стукало 246Ступар 192Ступица 240Субаковић 131Субановић 131Субић 131Субичин 131Субота 175Суботић 131Субошић 131Сувајџић 192Судар 266Сударевић 266Сударски 266Судијић 266Судић 266Суђић 266Сужњевић 231, 281Сујић 131Султановић 214, 288Сумрак 236

401

Презимена

Сурдуловић 301Сурла 291, 301Сурлић 301Сурутка 225Сурчулија 182, 297Сутловац 230Сучевић 266Суџуковић 225Схефер 300Scarlatti 276

Табак 192Табаковић 192Тадијановић 131Тадијевић 131Тадић 131Такач 11, 278Такић 40Таковац 180Таковић 40Талијан 187, 220, 290Талијанчић 220Талић 166Тамбурић 237Танасијевић 40Танасиловић 40Танасковић 40, 289Танацковић 40, 289Таневић 40Танић 40Танковић 40Танкосић 287Тановић 40Тањевић 40Тањић 40

Тараба 210Тарабановић 210Тарабић 210Тарана 225Тарановски 286Тарасјев 286Тарлаћ 181, 199Тарле 199Тасић 40Тасковић 40Тасовац 180Тасовић 40Татар 220Татарац 220Татарин 220Татаровић 220Татарчев 220Татић 223Татовић 223Таубер 302Тауш 287Таушан 287Таушановић 287Тацит 302Ташевић 40Ташић 40Ташковић 40Творић 201Тврдаљ 132Тврдић 132Тврдишић 132Тврдојевић 132Твртковић 132Тегелтија 210Тејић 132

Тејлор 193, 299Телаловић 192Телебак 199Телебаковић 199Тенић 126Тенџера 226Тенџерић 226Тењић 126Теовановић 133Teodorakis 180Теодоровић 132Теодорчевић 132Теодосијевић 133Теодосић 133Теокаревић 133Теофановић 133Теофиловић 134, 310Теохаревић 133Тепавац 196Тепавчић 196Терзић 13, 192, 299Тесла 210Теслић 210Тестеровић 210Тетиковић 224Тетковић 224Тешанкић 134Тешановић 134Тешевић 134Тешендић 134Тешинић 134Тешиновић 134Тешић 132, 134Тешмановић 134Тешовић 134

402

X I Р Е Г И С Т Р И

Тешовић 134Тигањ 226Тигањевић 226Тијанић 172Тијосављевић 135Тиквица 240Тимар 278Тимилијевић 134Тимилијић 134Тимилић 134Тиминџић 134Тимић 134Тимков 134Тимојић 134Тимотијевић 134Тимотић 134Тимчешин 134Тимчић 134Тинић 98Тинтар 192Тинтеровић 192Тинтор 192Тињић 98Тиодоровић 132Тиосављевић 135Типсаревић 192Тисић 120Тисовац 180Тихојевић 135Тихомировић 135Тихосављевић 135Тица 201Тишић 135Тишлер 285Тишљер 192

Тишљерић 192Тишма 236Тишовић 135Ткалац 192, 301Ткалец 301Ткалчић 192Ткач 192, 301Ткачек 301Тмушић 236Товаричић 202Товаровић 202Товиловић 134Тодић 132, 172Тодовић 132Тодориновић 132Тодорић 172Тодорица 183Тодоровић 132Тодорчевић 132Тодосијевић 133Тодосиљевић 133Тодосић 133Тозић 120Тојага 210Тојагић 210Тојић 130Тојчић 130Токић 132Токовић 132Толвајчић 277Толић 132Толовић 132Тољ 32, 178Тољевић 132Тољић 132

Томанић 135Томановић 135Томасовић 135Томачевић 135Томас 179Томаш 175Томашевић 135Томашић 135Томековић 135Томин 179Томић 135Томићевић 135Томичић 135Томишић 135Томковић 135Томљановић 136Томљеновић 136Томовић 136Томоњић 136Томулић 136Томчић 136, 172Томшић 136Тонић 39Тонкић 148Тонковић 148Тончић 39Топаловић 196, 302,

308Тописир 242Тописировић 242Топлица 230Топличевић 136, 230Топличић 136, 230Топузовић 210Торбар 251

403

Презимена

Торбарина 240, 251Торбица 241Торлак 199Торлаковић 199Торма 278Тосић 133Тоскић 133Тосковић 133Тот 220, 278Тотић 220Тотовић 220Тофиловић 134Тохољ 32, 178, 272Точиловац 213Тошавновић 133Тошаковић 132 Тошанић 132Тошин 179Тошић 133Тошковић 133Тошовић 133Травица 241Траживук 242Траиловић 136Трајановић 136Трајанчевић 136Трајиловић 136Трајић 136Трајковић 136Трајчевић 136Тракић 136Тракошевић 136Тралајић 136Трандафиловић 204Трбојевић 196

Трговчић 192Требињац 213Тресачевић 192Тресиглава 242Тресиглавић 242Трећаков 227Тривалић 137Тривановић 137Тривешковић 137Тривић 137Тривковић 137Тривуновић 137Тривунчевић 137Тривунџић 137Тријић 137Трикић 137Тринајестић 227Трипић 137Трипковић 137Триповић 137Трипуновић 137Триундић 137Трифић 137Трифковић 137Трифунац 180Трифунчевић 137Трифуновић 137Тричковић 137Тришић 137Тришовић 137Тркуља 267, 280Трнинић 204Тројановић 136Тројанчевић 136Тројић 136

Трошић 136Трумбић 237Тузлак 213Тулум 226Тумбаковић 233Тумбас 210Тумбасевић 210Тунић 39Туралија 182, 250Турков 221Туркуљ 178Турукало 246Турчиновић 220Турчић 220Туршијан 225Тустић 196Туторић 233Туторовић 233Тутуновић 206Туфегџић 192Туфекџић 192Туцаков 232Туцаковић 232Туце 227Туцић 232Туцовић 232

Ћалић 224Ћатић 192Ћатовић 192Ћаћић 224Ћевап 225Ћелић 196Ћеловић 196Ћемаловић 288

404

X I Р Е Г И С Т Р И

Ћемо 175Ћеран 247Ћеранић 172, 247Ћерић 172Ћерковић 172Ћесаревић 214Ћесаровић 214Ћетеновић 206Ћетковић 142Ћетојевић 142Ћикић 83Ћиковић 83Ћипаровић 82Ћипико 175Ћипранић 82Ћиповић 82Ћипријановић 82Ћипровић 82Ћираковић 83Ћирилов 179Ћириловић 83Ћиритовић 83Ћирић 83Ћирица 183Ћиричковић 83Ћирјаковић 83Ћирјанић 83Ћиркић 83Ћирковић 83Ћирлић 83Ћировић 83Ћиртић 83Ћитић 83Ћићић 83Ћишић 83

Ћопић 302, 308Ћопица 183Ћораја 182Ћоралић 302Ћоргуз 33Ћордић 210Ћорић 196, 302Ћорковић 302Ћорломановић 199Ћоровић 196, 302Ћосић 196Ћосо 177Ћосовић 196Ћук 202Ћукало 246Ћукић 202Ћуктераш 267Ћулибрк 242Ћуп 227Ћупина 240Ћупић 227Ћуповић 227Ћупурдија 182Ћургус 33Ћурчић 192Ћурувија 14, 243–244Ћустић 196Ћустовић 196

Убавић 173Убавкић 172Убипарип 242Убипариповић 242Угарковић 220Угарчина 240

Угљешевић 137Угљешић 137, 142,

302Угрен 220Угреновић 220Угрин 220Угриновић 220Угрица 220Угричић 220Удовић 224Удовица 224Удовичић 224Удовички 224Удовчић 224Ужар 192Ужаревић 192Узелац 210Узуновић 196Ујаковић 224Ујевић 224Ујовић 224Ујчић 224Украден 247, 280Уларић 210Уларчић 210Улемек 218Улић 173Умањец 286Ункашевић 210Унковић 29, 229Унукић 224Унуковић 224Урошевић 137Урсић 280, 304Урсуловић 304

405

Презимена

Урукало 246Уршић 304Уршулски 304Усар 32Усеиновић 32Ускок 216Ускоковић 216Уснић 279Усорац 230Устић 279Ухач 238Ухеља 238Ушај 238Ушак 238Ушендић 238Ушковић 238

Fabianus 271Фабијан 175Фабијановић 271Fabius 271Фабјановић 271Фабри 299Фараго 278, 300Фаркаш 202, 278, 304Фасбиндер 193, 300Федеренко 286Федор 286Федоренко 286Федоров 286Фекете 278, 303Фелба 216Фелбаб 216Фемић 160Ференчевић 277

Ферко 285Ферковић 285Филајдић 138Филимановић 138Филимоновић 138Филипић 138Филиповац 180Филиповић 28, 138Филипчевић 138Филипчић 138Филић 138Филичић 138Филковић 138Филотић 139Филџановић 227Фира 175Фирауновић 220Фићовић 138Фицпатрик 27Фицџералд 27Фиш 285Фишер 193, 285Фишић 285Флајшер 301Флајшман 285, 301Фогл 285Фокс 304 Форкапа 279Форкапић 279Форнари 299Форца 276Форцан 276Фрајт 216Фрајтовић 216Франета 176

Франић 271–272Франц 285Француски 220Франчевић 272Франчић 272Фрањић 271–272Фратрић 218Фратровић 218Фриц 285Фриш 285Фришчић 285Фукс 304Фурлан 213Фурман 285Фурније 299Фуртула 280Фуруновић 210Фурунџић 192

Хабјановић 272Хавран 203Havran 203Хајвазовић 232Хајдаревић 288Хајдук 216Хајдуковић 216Хамер 263Хамовић 288Ханжек 285Ханжековић 285Харамбашић 216Харангозо 278Hassdenpflug 264Хасура 210Хауптман 285

406

X I Р Е Г И С Т Р И

Хаџи Павловић 218Хаџипавловић 218Хаџић 218Хелц 285Хенц 285Херера 299Херман 285, 294Херцег 214Херцеговац 220Херцигоња 220Херцог 214Хигл 285Хинце 302Хлапец 232Хлапчић 232Ходак 264Ходалић 264Ходало 246Ходан 264Ходић 264Хорват 220Хорватов 220Хоташевић 139Хотић 139Хофман 285Хоџић 218Храбреновић 32Храниловић 139Хранисављевић 139Хранић 139Храст 206Храстински 206Хрељановић 140Хрељац 180Хрељић 140

Хрељчић 140Хрен 206Хреновић 206Христановић 141Христивојевић 141Христић 141Христовић 141Хркало 246Хркаловић 32, 247Хрнић 141Хрнчевић 141Хрњаковић 140Хрњац 180Хрњић 141Хрњица 183Хрњичић 141Худак 196Худовић 196Хусар 32, 216Хусеиновић 32Цајић 159, 172Цајкић 159, 172Цајковић 159Цалић 172Цанић 172Цанкић 172Цановић 172Цап 280Цапуловић 280Цар 214Царевић 214Царић 214Цвејановић 142Цвејић 120, 142Цвејовић 120, 142

Цвекић 142, 173Цвелић 120, 142Цветић 173Цветков 179Цветковић 141Цветнић 173Цветојевић 142Цвијановић 142Цвијетић 173Цвијетковић 141Цвијић 142Цвијовић 142Цвикић 142Цвитић 173Цвитковић 141Цебало 246Цекић 142Цековић 142Церо 177Цесарец 214Цесарић 214Цетина 230Цетинић 230Цетински 230Цетић 173Цетковић 173Цетушић 173Цецић 173Циврић 199Цигановић 220Цикић 173, 196Циковић 196Цилић 127Цимбалић 237Цимбаљевић 237

407

Презимена

Цимерман 300Цимеша 183Цинцар 220Цинцаревић 220Цинцармарковић 221Ciotto 276Ципријановић 82Цицварић 225Цмиљанић 122, 171Цмиљановић 122Цмиљић 171Цојић 130, 173Цојкић 173Цокић 173Цолић 130Цонић 130Цотић 196, 302Црвени 235Црвенић 235Црвеница 235Црвенка 235Црвенко 235Црвенковић 303Цревар 192, 300Црквењаков 218Црнатовић 235Црнкић 235Црнковић 142, 235,

280, 302Црнобара 243Црнобарић 243Црнобрнић 243Црнобрња 186, 243Црногорац 220Црногорчић 220

Црнојевић 235Црнокрак 243Црнчанин 235Црнчевић 137, 235,

280, 302Црнчић 235Црња 235Црњаковић 235Црњанин 213, 235Црњановић 235Црњански 213, 235Црњац 235Цупара 206

Чабрајић 82Чабреновић 82Чабрић 82Чабриновић 82Чавалић 142Чаваљуга 296Чавдарић 142Чавић 142Чавка 202Čavka 202–293Чавлина 240Чавошки 213Чавчић 202Чађа 235Чађановић 235Чађе 235Чађеновић 235Чађо 235Чајкић 224Чакаревић 196, 307Чалакић 142

Чалаковић 142Чалдаревић 142, 296Чалдовић 142, 296Чаленић 142Чалетић 142Чалија 182Чалина 176Чалић 142Чалошевић 142Чанак 227Чанаџија 192Чангаловић 13, 196Чанић 142Чанковић 143, 227Чановић 143Чанчар 192Чанчаревић 192Чапрић 82Чарапа 210Чарапина 240Чарапић 210Чарнић 173Чарнојевић 137, 142,

302Часлављевић 142Чауш 216Чаушевић 216Чаушић 216Чачић 143Чачковић 143Чачуловић 143Чварковић 225Чворо 177, 211Чворић 211Чворовић 211

408

X I Р Е Г И С Т Р И

Чедић 143Чекић 211, 267, 291Чеклић 267Чекрлија 267Чекета 267Чекла 267Чекрла 267, 291Чеко 267, 291Чековић 267Челебић 233Челик 233Челиковић 233Челић 202Челица 241Человић 202Чеперковић 275Черкез 220Черни 303Черницин 286Черницов 286Чернишевски 303Четник 216Четниковић 216Четровић 227Чех 220Чехић 220Чехов 221Чеховин 220Чешљар 192Чешљаревић 192Чигоја 182Чизмарић 300Чизмашевић 300Чизмић 211Чикарић 224

Чикаревић 224Чикош 192, 278Чилић 101Чимбур 225Чимбуровић 225Чиплак 232Чиплић 232Чипранић 82Чипријановић 82Чипчић 232Читлучанин 213Чича 224Чичић 224Чобан 300Чобановић 300Човић 224Чово 224Чокеша 184Чокорило 246Чолаковић 196Чолић 196Чоло 177Чоловић 196Чонка 278Чорбина 240Чорбић 225Чортан 202Чортановачки 213Чортановић 202Чота 276Чотић 276Чотра 276, 302Чотрић 276, 302Чохаџић 192Чубраковић 82

Чубрановић 82Чубриловић 82Чубрић 82, 197, 290Чубровић 82Чувало 246Чуван 247Чуданов 143, 179Чудић 143Чудовић 143Чудомировић 143Чулајевић 197Чуле 197Чулина 211Чуљић 197Чуљковић 197Чустић 196–197Чустовић 197Чутура 227Чутурић 227Чучуковић 195, 197

Џајић 143Џакула 11, 255,

257–258Џанић 144Џанковић 144Џановић 144Џаџић 143Џелебџић 13, 193Џепина 240Џивић 144Џивџановић 202Џикић 144Џодић 143Џокић 143

409

Презимена

Џоковић 143Џолић 144Џољић 144Џомба 229Џонић 144Џоџић 144Џукић 144Џунић 144Џурчиновић 257Џуџа 197Џуџелија 182Џуџић 197

Шабановић 288Шавалић 144Шавија 182, 250Шавикин 144Шавала 175Шаваљевић 144Шаврић 144Шаврљуга 296Шаин 202Шаиновић 202Шајатовић 72Шајин 202Шајиновић 202Шајић 73Шајкић 73Шајковић 73Шајтинац 180Шака 238Шакан 238Шакиновић 238Шакић 238Шаковић 238

Шакота 238Шакотић 238Шакунац 238Шалварица 241Шаља 283Шаљић 283Шандор 175Шандоров 179Шанић 68Шановић 68Шантић 197, 302Шањић 68Шањевић 68Шапчанин 213Шаран 202Шаранац 202Шарановић 202Шаранчић 202Шарац 235Шарбановић 281Шаргас 235Шаргин 235Шаргић 235Шаренац 235Шаренчић 235Шарић 235Шароши 305Шарчевић 235Шатић 37Шаулић 144Шахин 202Шахиновић 202Шаш 220Шашић 220Шашо 220

Шашовић 220Шваб 220Швабић 220Шварм 285Шварц 235, 285, 303Шварцмилер 301Швејк 300Швељо 177Шебек 199Шева 202Шеваљ 302Шевељ 178Шевељић 197Шевић 197, 202, 291Шевковић 302Шево 177, 197, 291Шевченко 300Шегић 199Шего 177, 199Шегота 199Шегрт 193, 232Шекуларац 213Шепард 193, 300Шепац 197Шепељ 178, 197Шепић 197, 302Шепоња 302Шербан 281Шербановић 281Шербеџија 193Шербић 281Шербула 281Шеремет 199Шерифовић 288Шестак 227

410

X I Р Е Г И С Т Р И

Шестаков 227Шестановић 227Шестић 182Шесто 227Шестовић 227 Шећерковић 225Шећеровић 225Шефер 300Шешељ 178Шешлија 182, 297Шијаковић 221Шилобад 244Шимановић 121Шиматовић 121Шиметић 121Шимић 121Шимичевић 121Шимичић 121Шимоновић 121Шимундић 121Шимунић 121Шимунковић 121Шимуновић 121Шимунчић 121Шиник 236Шипић 81Шипетић 81Шипка 211Шиповац 180Шипош 278Шипчић 211Шицар 285Шишаковић 144Шишевић 145Шишић 145

Шишковић 145Шишмановић 145Шишовић 145Шканата 225Шкара 211Шкарић 211Шкарица 211, 241Шкерл 275, 303Шкерлец 275Шкерлић 303Шкеро 275, 303Шкеровић 275Шкиља 197Шкиљаица 197Шкиљајица 183Шкиљевић 197Шкиљо 307Шкондрић 232Шкопац 197Шкопеља 197Шкоро 177, 197Шкорић 197Шкундрић 232Шкурин 286Шљивић 206Шмит 193, 299Шмиц 285Шнајдер 193, 299Шобајић 197Шобић 197Шобот 197Шогоров 224Шогоровић 224Шоканић 221Шокић 221

Шокчевић 221Шокчић 221Шола 221Шолаја 182, 221Шолајић 221Шолак 221Шољан 221Шољевић 221Шоп 221Шопаловић 221Шоповић 221Шопчевић 221Шормаз 287Шостарић 193Шостер 193Шотић 276Шотра 276, 302Шоћ 283Шоуц 285Шоштар 13, 193, 300Шоштарић 13–14,

193, 300Шпадијер 254Шпадина 240Шпанић 214Шпановић 214Шпањевић 214Шпаравало 246Шпиљевић 229Шпињо 177Шпирић 124Шпировић 124Шпирта 124Шпишић 124Штарк 285

411

Презимена

Штејић 129Штекић 129Штековић 129Штеријевић 128Штерић 128Штета 236Штетић 236Штефановић 129Штефанчић 129Штефељ 178Штефља 175Штиклица 241Штокало 246Штрбац 197Штрљић 197Шћекић 129Шћеловић 129Шћепановић 129Шћепанчић 129Шћепић 129Шћеповић 129Шубара 211Шубаревић 211

Шувак 302Шуваковић 197, 302Шувалија 302Шувалић 302Шуја 302Шујак 302Шујић 197Шујица 197, 302Шука 302Шукарић 302Шулаја 182, 302Шулајић 302Шулеја 302Шулејић 302Шулетић 302Шуловић 302Шулц 285Шумадинац 213Шумар 193Шумарац 193Шумаревић 193Шумахер 300Шунка 225

Шункић 225Шупљеглав 199Шурдиловић 197, 302Шурин 224Шурјак 224Шуркало 246Шустер 13, 193, 300Шутановац 180Шутановић 145Шутаковић 145Шутија 182Шутиловић 145Шутић 145Шутковић 145Шутовић 145Шутоња 202Шутоњић 145Шутулић 145Шутуловић 145Шућур 206Шућурић 206Шуша 202

412

X I Р Е Г И С Т Р И

ЛИчнОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ, МИТОЛОГИЈЕ, КЊИЖЕВнОСТИ И ДАнАШЊИЦЕ

Абраш, Стојан 193Абрашевић, Коста 193Аврам 73–74Агамемнон 123Амброзије, свети 305–306Аполоније, свети 306Аристотел 307Аугустин, свети 269Александар Македонски 151, 169Алтомановић, Никола 14Артемије, свети 306Ахилије, свети 306

Балтазар, мудрац са истока 309Бартоли, Матео 256Безухов, Пјер 197Белослава, жена Владислава

Немањића 63, 148Бернштајн, Леонард 123Блохин, Олег 203Бонапарта, Наполеон 306Броз, Јосип 305Бошковић, Руђер 273Будмани, Петар 257Буљба, Тарас 123

Вавила, свети 47, 306Вартоломеј, свети 24Винко, свети 24Владислав Немањић, син Стефана

Првовенчаног 63, 148Војиновић, Милош 12

Гаврило, арханђел 53, 309Гај, Људевит 87Гашпар, мудрац са истока 309Герман, свети 24Главаш, Станоје 126Глембај 309–310Гогољ 202Гојак, рођак Стефана Немање 292Горбачов, Михаил 197Гордије, свети 306Гордије, фригијски цар 151Гундулић, Иван 257, 274

Да Винчи, Леонардо 213Далила (Далида) 308Далматинац, Јуриј 213Дандола, Ана 63Даничић, Ђуро 9Дегтјаренко 123Дедијер, Јевто 254Демостен 307Деса, рашки жупан 63Димитрије, свети 306Диоген, свети 306Дионисије, свети 306Дон Кихот де ла Манча 309Дучић, Јован 273Душман, брат цара Душана 68

Ћалски, Ксавер Шандор 87

413

Личности из историје, митологије, књижевности и данашњице

Електра 123

Заратустра 104Зафрановић, Лордан 207Зелембаћ, Пера 185Зоро 304

Исак 73

Јевдокија, прва жена Стефана Првовенчаног 157

Јевросима, мајка Марка Краљевића 158

Јефимија, жена Угљеше Мрњавчевића 160

Јиречек, Константин 11, 103, 251, 256, 258, 262

Јовановић, Слободан 168–169Јовановић, Правда 168–169Јоргаћ, други муж Чучук Стане

180

Казанџија, Благоје 185Калигула 308Капоне, Ал 238Капра, Френк 202Карађорђевић, Александар 15Караџић, Вук Стефановић 31, 36,

145, 185, 221, 259–260, 264, 266

Карло Велики 253Карло Мартел 263Карпов, Анатолиј 310Карузо, Енрико 232Каруовић, Душан 253Кастор 308Кафка, Франц 202–203

Кефалон 197Клаудије 308Клитемнестра 123Коељо, Пауло 238Кол, Хелмут 206–207Косара, кћерка цара Самуила 162Крилатица, Реља 140Кутузов, Михаил 306

Лома, Арсеније 261Лењин, Владимир Иљич 231Лазар, кнез 14, 112, 167Лазаревић, Лаза К. 15Лука, свети 24Ломоносов, Михаил 197

Љермонтов, Михаил 231Љубиша, Стјепан Митров 15

Мажуранић, Иван 207Мамант, свети 280Мамула, Харалампије 280Марија Магдалена 163Марина, света Огњена Марија

165Марко Антоније 270Марчетић, Тома 125Мелхиор, мудрац са истока 309Милићевић, Ристо 244, 246, 254,

269Миљанов, Марко 283Михајло, арханђел 309Михајловић, Велимир 249, 264,

268Молотов, Вјачеслав 263, 267

414

X I Р Е Г И С Т Р И

Надал, Рафаел 166Нектарије, свети 306Немањић, Растко (свети Сава) 119Нестор, свети 306Нижински, Вацлав 213Нински, Гргур 213Ниша, сестрић Стефана Немање

292Нишкановић, Мирослав 140

Обама, Барак Хусеин 305Обреновић, Александар 166Обреновић, Милан 166Обреновић, Милош 12, 132Обреновић, Наталија 166Обреновић, Теодор 132Октавијан (Augustus) 269–270,

308Оливера, кћерка кнеза Лазара 167Оњегин, Евгеније 231

Павле, апостол 144Палмотић, Јулије 275Памук, Орхан 305Пастернак, Борис 206Патрокло, свети 306Пелагић, Васа 168Печорин 231Пешикан, Митар 9Плаовић, Раша 265Платон 197, 307Полукс 308Поповић, Јован Стерија 127Поповић, Стојан 185Прешерен (Прешерн) 309Прибац, отац кнеза Лазара 112

Прокопије, свети 24Пурковић, Миодраг 293Путин, Нико 179Пушкин, Александар 231

Рафаило, арханђел 309Ринон 197Роксана, жена Александра Маке­

донског 169Роланд, гроф од Бретање 275

Самсон 308Санчо Панса 309Сара 73Сарамаго, Хозе 207Саркози, Никола 305Себастијан, свети 270Севастије, свети 270Сесил 197Скок, Петар 140, 249, 251, 291Сметана, Беджих 225Сократ 307Сорди, Алберто 197Сремац, Стеван 30, 180Станковић, Бора 30Стефан Немања 70, 130, 292Стефан Првовенчани 63, 148, 157Стојановић Мокрањац, Стеван

186–187Страбон 197, 307Стратимир (Страцимир) 130Стратимировић, Стефан 130

Толстој, Лав Николајевич 197Трајан, римски император 136

415

Личности из историје, митологије, књижевности и данашњице

Узун Мирко 196Уријел, арханђел 309

Фишер, Боби 310Фрања Асишки 271

Херкулан, свети 306Хомер 307Хрњетина (Хрњица), Мујо 140Хрушчов, Никита 203

Цанкар, Иван 309Цезар, Јулије 269–270, 308

Цицерон, Марко Тулије 124, 184, 186, 197, 307

Черчил, Винстон 305

Џугашвили, Јосиф Висарионович Стаљин 234, 305–306

Шимундић, Мате 230, 256Шимуновић, Петар 9, 230, 256,

297Шипка, Милан 252Шкаљић, Абдулах 264, 267

417

X I I Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Бачко, Александар: Породице­далматинских­Срба, Удру жење грађана „Српски Деспот“, Београд 2008.

Бећковић, Матија: Рече­ми­ један­ чоек, Народна књига, Бео­град 2005.

Бјелетић Марта, Исковрљени­ глаголи, Институт за српски језик САНУ, Београд 2006. година.

Боричић Тивански, Вук: Речник­васојевићког­говора, Просве­та, Београд 2002.

Босанац, Милан Просвјетин­ именослов, Просвјета, Загреб 1984.

Вујаклија, Милан: Лексикон­страних­речи­и­израза, Просве­та, Београд 1954.

Грковић, Милица: Речник­ српских­ личних­ имена, Вук Караџић, Београд 1977.

Динић, Јакша: Тимочки­ дијалектски­ речник, Институт за српски језик САНУ, Београд 2008.

Дојчиновић, Биљана: Књига­ имена, Креативни центар, Бео­град 2001.

Duden, Die­deutschen­Personennamen, Mannheim, Duden, 1963.Јиричек, Константин: Историја­Срба­I­i­II, Слово љубве, Бе­

оград 1984.Каниц, Феликс: Србија­–­земља­и­становништво, СКЗ, Бео­

град 1991.Караџић, Вук Ст.: Српска­историја­нашег­времена, Беч 1860.Караџић, Вук Ст.: Српски­рјечник, Београд 1898.

418

П Р Е З И М Е Н А С У Ч У ВА Р И Н А Ш Е Г Ј Е З И К А

Клајн, Иван и Шипка, Милан: Велики­речних­страних­речи­и­израза, Прометеј, Нови Сад 2006.

Клајн, Иван: Занимљива­имена, Народна књига Алфа, 2005.Лазаревић, Велибор: Српски­именослов, Book Marso, Београд

2001.Милићевић, Милан Ђ.: Поменик­знаменитих­људи­у­српског­

народа СКЗ 1959. годинеМилићевић, Ристо: Херцеговачка­презимена, Свет књиге, Бе­

оград 2005.Миљанов, Марко: Племе­ Кучи­ у­ народној­ причи­ и­ пјесми,

Графички завод, Титоград 1967.Михајловић, Велимир: Име­ по­ заповести, Нолит, Београд

1992.Михајловић, Велимир: Српски­ презименик, Аурора, Нови

Сад 2002.Нишкановић, Мирослав: Српска­ презимена, Српски генеа­

лошки центар, Београд 2004.Православни­календар, Свети архијерејски синод СПЦ, Бео­

град 2009.Пурковић Миодраг, Српска­ култура­ средњег­ века, Пешић и

синови, Београд 2011. година.Ракић, Радомир Д. и Станисављевић Ракић, Вера: Српска­по­

родица­ и­ презимена, Алтер – етнолошки центар, Бео­град 2005.

Ракић, Радомир: Библијски­ речник, Савремена админи стра­ција, Београд 1994.

Речник­српскохрватског­књижевног­и­народног­језика, Српска академија наука и уметности, Београд 2001.

Речник­ српскохрватског­ књижевног­ језика, Матица српска, Нови Сад 1971.

Римокатолички­календар, Благовести, Београд 2009.

419

X I I Б и б л и о г р а ф и ј а

Скок, Петар: Етимологијски­ рјечник­ хрватског­ и­ српског­језика­I–IV, Загреб 1971 – 1974.

Справочник­ личных­ имён­ народов­ РСФСР – Русский яэык, Москва 1987.

Стевановић, Петар: Име­знати­изабрати, Орфелин, Београд 2001.

Стевановић, Петар: Ономастикон­ –­ Етимологија­ са­ тума­че­њем­имена­православних­ светитеља, Орфелин, Бео­град 2003.

Телефонски­именик­града­Београда, Телеком Србија, Београд 2005.

Ћирковић, Сима: Речник­ архаизама, Народна књига Алфа, Београд 2006.

Ћоровић, Владимир: Илустрована­ историја­Срба, Народна књига, Београд 2006.

Ћосић, Павле и сарадници, Речник­ синонима, Корнет, Бео­град 2008.

Fleischer, Wolfgang: Lexikon­der­VornamenШимуновић, Петар: Наша­ презимена­ –­ порекло,­ значење,­

распрострањеност, Загреб, 1985.Шипка, Милан: Прича­о­речима, Прометеј, Нови Сад 2007.Шкаљић, Абдулах: Турцизми­ у­ српскохрватском­ језику,

Свјетлост, Сарајево 1979.

421

Б Е Л Е Ш К А О А У Т О Р У

Загорка Вавић Грос, рођена 1936. године у Сарајеву. 1959. године дипломирала на Групи за немачки језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду, а 1969. године на Групи за руски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Читав радни век провела је у обреновачким средњим школама: Гим на­зији, Економској школи и Образовном центру. По одла­ску у пензију 1996. године почиње из хобија да се бави проучавањем романских језика и ономастиком срп ског језика, што је резултирало појавим ове књиге.

423

С А Д Р Ж А Ј

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

I УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Ономастика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Грађење презимена од личних имена и изведеница . . . 25

Патроними. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Матроними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Морфем „син“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Фонетске варијације (алтернације) . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

II ПАТРОНИМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Презимена изведена од личних мушких имена и

њихових изведеница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

III МАТРОНИМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Презимена изведена од женских имена, матронима

и њихових изведеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

IV ЛИЧНА ИМЕНА У ФУНКЦИЈИ ПРЕЗИМЕНА . . . . . . 175

V ПРЕЗИМЕНА СА НЕТИПИЧНИМ НАСТАВКОМ . . . . 177

VI НАДИМЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Презимена изведена од надимака . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Презимена настала од назива занатлија и других

занимања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188Презимена од надимака који су значили неки

телесни недостатак или телесну особину . . . . . . . . . 193

424

Презимена од надимака који значе неку менталну карактерну особину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Презимена од појмова који означавају животиње (зооними) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

Презимена настала од имена биљака (фитоними). . . . 203Презимена (надимци) изведена од назива оруђа,

оружја, одеће и других предмета материјалне културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Презимена настала од топонима (имена насеља) и оронима (имена планина) и имена региона. . . . . . . . 211

Презимена настала од појмова који означавају владарске титуле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

Презимена настала од појмова који изражавају војничке чинове и врсте војника . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Презимена настала од титула верских личности и од назива за особе блиске њима . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Презимена настала од имена народа (етноними) . . . . 219„Породично­рођачка презимена“ презимена

изведена од појмова којима означавамо блиске људе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

„Кулинарска презимена“презимена настала од појмова који означавају врсту хране и пића . . . . . . . 224

Презимена настала од назива посуђа . . . . . . . . . . . . . . 226Презимена настала од бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Презимена настала од појмова који означавају

географску конфигурацију локалитета . . . . . . . . . . . 228Презимена настала од имена река (хидроними) . . . . . 230Презимена која су настала од појмова који

означавају социјални статус . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

425

Презимена настала од појмова који означавају метале, легуре, минерале, стене, драго камење . . . . 233

Презимена „у колору“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Презимена настала од неких апстрактних појмова и

појмова који означавају временске прилике и мере . 236Презимена настала од појмова који означавају

музичке инструменте. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Презимена изведена од назива који означавају

делове тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Презимена аугментативи (речи за увећавање) . . . . . . . 239Презимена деминутиви (речи за умањивање) . . . . . . . 240Презимена сложенице императивског типа . . . . . . . . . 241Презимена сложенице која се састоје од придева,

копуле о и именице у номинативу једнине . . . . . . . . 242Презимена сложенице које се састоје од именице

на првом месту и глагола на другом месту . . . . . . . . 243Презимена партиципског (глаголски придеви)

порекла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245VII НЕКА НЕТИПИЧНА ПРЕЗИМЕНА . . . . . . . . . . . . . . 249

Презимена која се завршавају на ња . . . . . . . . . . . . . . . 268Презимена настала од имена католичких светаца . . . . 269

VIII ПРЕЗИМЕНА ПРЕУЗЕТА ИЗ ДРУГИХ ЈЕЗИКА. . . . 273Презимена изведена од италијанских речи и

личних имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Презимена мађарског порекла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Презимена румунског порекла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Презимена албанског порекла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Презимена немачког порекла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284Руска и украјинска презимена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

426

Презимена турског порекла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286Презимена од муслиманских личних имена . . . . . . . . 287

IX ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

X ЗАНИМЉИВОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299Синонимна презимена (презимењаци) . . . . . . . . . . . . . 299Имена и презимена неких познатих људи, митских

личности и књижевних јунака . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

XI РЕГИСТРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311Имена и надиммци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311Презимена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348Личности из историје, митологије, књижевности и данашњице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

XII БИБЛИОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417

БЕЛЕШКА О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421

Загорка Вавић Грос П Р Е З И М Е н А

СУ чУВАРИ нАШЕГ ЈЕЗИКА

Друго, допуњено издање

Издавачи ИК Прометеј, Нови Сад

Библиотека „Влада Аксентијевић“, Обреновац

За­издаваче­Зоран Колунџија Ивана Јаношевић

Регистре­сатавила­Светлана Зејак Антић

Ликовно­решење­корица­Ласло Капитањ

Припрема­и­штампа­ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад

Тираж: ____

http://www.prometej.co.rs E­mail: [email protected]

ISBN 978­86­515­0___ (PROMETEJ) ISBN 978­86­906069­____ (Биб. ВА. Обр)

CIP ­ Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад811.163.41’373.232.1ВАВИЋ­Грос, Загорка Презимена су чувари нашег језика / Загорка Вавић Грос. ­ Нови Сад : Прометеј ; Обреновац : Библиотека "Влада Аксентијевић", 2011 (Нови Сад : Прометеј). ­ 308 стр. ; 20 cm. ­ (Лингвистичке едиције. Едиција Популарна лингвистика ; књ. 5)Тираж 500. ­ Белешка о аутору: стр. 303. ­ Библиографија.ISBN 978­86­515­0666­9 (Прометеј) ISBN 978­86­906069­6­2 (Биб. ВА. Обр.)а) Презимена, српска COBISS.SR­ID 266878727