1

RECIKLAŽNA INDUSTRIJA JUŽNE I JUGOISTOČNE SRBIJE

UVOD

Upravljanje otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta, reciklaže, ponovne upotrebe, tretmana i odlaganja (deponovanja). Nastajanje otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, životnog standarda, načina života, socijalnog okruženja, potrošnje i dr.

Za upravljanje otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. To je kompleksan zadatak, koji zahteva odgovarajuće organizacione kapacitete i saradnju između brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru.

2

Sadašnje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teško proceniti. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada, tačnije vođenja evidencije o količinama, utvrđivanja karakteristika, naročito sastava, sprovođenja kategorizacije otpada.

Ukupna količina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god. i 2.200.000 t/god, a bazirana je na podacima komunalnih preduzeća. Prema podacima potvrđenim za 160 opština Srbije (bez Kosova), sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhvaćeno oko 70% stanovnika, tj. oko 5 miliona stanovnika, pošto se sakupljanje otpada u seoskim područjima ne vrši.

3

4Slika 1. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji

SASTAV KOMUNALNOG OTPADA U REPUBLICI SRBIJI

• Prema morfološkom sastavu otpada, organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri čemu je ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. Ukupni otpad od plastike čini ukupno 12,73%, dok ukupna količina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

• Komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada.

5

• U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža otpada. Postojeći stepen reciklaže, otpada je nedovoljan. Mada je primarna reciklaža u Srbiji propisana zakonom i predviđa odvajanje papira, stakla i metala u posebno označene kontejnere, reciklaža ne funkcioniše u praksi.

• U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada može se posebno izdvojiti: neodgovarajući broj i struktura posuda za sakupljanje otpada, raspored posuda, nedostatak odgovarajućih vozila za transport otpada, neodgovarajuća učestalost transporta otpada, rute kretanja vozila, nerešeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata.

6

KRUŽNI CIKLUS U INTEGRALNOM SISTEMU UPRAVLJANJA OTPADOM

7

RECIKLAŽA• Za ponovno korišćenje materijala i energije domaća i

međunarodna stručna javnost koristi naziv Reciklaža ili Recikliranje.

• Pored toga što značajno doprinosi zaštiti životne sredine, reciklaža se primenjuje i slučajevima kada jedan od sledećih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja otpada u zavisnosti od karaktera otpada, mesta i načina stvaranja kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada.

8

• Primarni cilj recikliranja je maksimalno moguće iskorišćenje otpadnih materijala, uz maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zagađenog zemljišta. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se korišćenjem izdvojenih reciklabilnih materijala.

• Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se prerađuju. Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se neće iskorišćavati, ostatak posle prerade otpada i materijal koji se više ne može reciklirati.

9

10

R/BLokalna samouprava

nosilac aktivnosti regionalnog centra

Ostale opštine koje čine regionalni centar

Ukupan broj

stanovnika2002.

Količina otpada 2009.

(t/god)

1. NišGadžin Han, Svrljig, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Merošina

363.851 91.374

2. Prokuplje Žitorađa, Kuršumlija, Blace 98.250 18.044

3. PirotDimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica

100.133 21.617

4. LeskovacLebane, Bojnik, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava

234.018 55.889

5. VranjePreševo, Bujanovac, Trgovište, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad

229.596 49.968

PLANIRANA MREŽA REGIONALNIH CENTARA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

POSTOJEĆI KAPACITETI RECIKLAŽNE INDUSTRIJE U JUŽNOJ I JUGOISTOČNOJ SRBIJI

11

Udruženje - Klaster ’’RECIKLAŽA JUG’’ – Niš, je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. Misija Udruženja je: razvoj i jačanje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom, naročito

reciklažom, na teritoriji južne ijugoistočne Srbije.

12

Specifični ciljevi ovog udruženja su:

• Minimizacija otpada: Smanjiti količine otpada po stanovniku koje treba odložiti na deponiju, promocija recikliranja, selekcije i ponovnog korišćenja.

• Ponovno korišćenje i recikliranje otpada: Podrška u razvijanju tehničkih rešenja i ekonomskih mehanizma za učešće svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada, ponovnom korišćenju ili  njegovom tretmanu. 

13

• Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih sirovina i posebnih tokova otpada (količina i sastav otpada), sakupljanja i tretmana otpada i obezbeđenje funkcionalne i ažurirane baze podataka o reciklaži na regionalnom nivou. 

• Uticaj na životnu sredinu i društveno okruženje: zaštita i unapređenje stanje životne sredine iskorišćavanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima upravljanja otpadom koji se baziraju na domaćem zakonodavstvu, najboljim dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja; zagovaranje zdravstvene i socijalne zaštitu individualnih sakupljača sekundarnih sirovina.

14

JUGO-IMPEX d.o.o., osnovano je 1990. godine u Nišu. Od početka osnovna delatnost privrednog društva je bio promet obojenim metalima. 1994. godine počinje sa otkupom i recilkiranjem otpadnog materijala. Danas, u odnosu na delatnost kojom se bavi sadrži 3 osnovna sektora: otkup i reciklaža otpadnog materijala, prerada i promet obojenih metala i projektovanje i izvođenje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju. Jugo-Impex d.o.o. zapošljava 52 radnika. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001. Jedna od primarnih delatnosti privrednog društva Jugo-Impex d.o.o. Niš je otkup sekundarnih sirovina, njihova obrada i recikliranje i prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda.

15

Recikliranje kao odgovor na sve veći problem u skladištenju i manipulaciji otpada i sve veći nedostatak prirodnih nalazišta obojenih metala, postaje sve veći prioritet u svetu i kod nas. Kao preduzeće koje se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina još od 1994. god. Jugo-Impex d.o.o. je razvio resurse koji se bave odvajanjem, klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklažu, i kao takav zauzima zapaženo mesto na domaćem tržištu obojene metalurgije. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog materijala izrađenog od bakra i legura bakra, aluminijuma, gvožđa,...

16

• JUGO-IMPEX E.E.R. d.o.o. – Niš, je kompanija posvećena očuvanju sredine u kojoj živimo već 20 godina. Misija kopanije je da, koristeći najsavremeniju tehnologiju i mašine za preradu, sve vrste elektronskog otpada ukloni iz prirode, kroz siguran, efikasan i društveno odgovoran proces. Kompanija sarađuje sa individualnim sakupljačima, preduzećima i lokalnim samoupravama. Kompanija učestvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno novu fabriku za reciklažu električnog i elektronskog otpada, sa najnovijim linijama za reciklažu rashladnih uredjaja, kablova i monitora, uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontažu IT komponenti.

17

MAKSI CO, osnovan je 2003. god u Aleksincu. Osnovna delatnost je prerada otpadnog gvožđa i aluminijuma. Sekundarna delatnost preduzeća je prodaja toplo valjanih limova čiji je proizvođač čeličana iz Makedonije Maxst steel. U sastavu Maksi co su i dva sabirno otkupna centra u Nisu i Negotinu. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklaznom centru u Donjem Adrovcu. Masinski park cine 3 seckalice, sreder i dve prese za baliranje. Prednost ovog reciklaznog centra je blizina koridora 10 i sopstveni zeleznicki kolosek. Maksi co je dobio dozvolu za reciklazu automobila u programu staro za novo, od vlade Republike Srbije. Maksi co je jedan od najvecih izvoznika na jugu Srbije I zaposljava 56 radnika.

18

SNG KOMPANY, se bavi reciklažom a posebnu pažnju poklanja zaštiti životne sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala. Kompanija je osnovana 2004 godine u Nišu. Osnovna delatnost je reciklaza obojenog metala i svih vrsta plastike. U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklazni centar na povrsini od 1ha. U sastavu reciklažnog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova, separator kapaciteta 500 t mesečno, elektrostatički sistem HAMOS jedan od najsavršenijih sistema za najfinije odvajanje metala od plastike, vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike, odnosno PVC-a i polietilena. Reciklažom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za saobracajnu signalizaciju.

19

NIVES DOO NIŠ, postoji od 1992. godine. Polazna delatnost bila je distribucija polimera na čemu se zasniva i dalji razvoj preduzeća. „Nives“ podrazumeva tri delatnosti iz sveta polimera: 1) distribucija širokog spektra polimera domaćih i stranih proizvođača; 2) proizvodnja filtera za prečišćavanje vode (jedinstveni koncept); 3) reciklaža otpadnih sirovina od plastičnih masa.

Radi se o kružnom procesu – od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. Za obrađenu sirovinu-regenerat korisnicima se garantuje proizvođačkim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija nadležnih za oblast reciklaže.

20

PUT INŽENJERING-NIŠ, je kompanija osnovana 1966. godine a 1992. godine dobija današnje ime.

Kompanija se bavi reciklazom građevinskog otpada u  svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu masinu za preradu gradjevinskog otpada da bi postigao jos vecu konkurentnost u svom poslovanju.

21

EUROMITEKS D.O.O. Niš, je osnovana 1992. godine i njena osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za kućnu upotrebu. Uzimajući u obzir činjenicu da tekstilni otpad jako veliki problem, pre nekoliko godina kompanija počinje da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada. Uveli su razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za većinu svojih proizvoda. Fabrike čiji tekstilni otpad trenutno recikliraju su sledeće: Grammer Sistem d.o.o. Aleksinac, Niteks Niš i Diva Divani Vranjska Banja. U prvoj fazi otpad je sortiran po sastavu i veličini. Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. Za takve proizvode, kompanija je dobila zvanični sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca. U budućnosti, planiraju formiranje reciklažnog centra u Nišu za tekstilni otpad iz regiona.

22

DENIPET D.O.O., je kompanija koja je osnovana početkom 2010. godine i njena glavna delatnost je otkup i reciklaza PET ambalaže. Nalazi se u Merošini. Misija kompanije je da zajedno sa partnerima očisti Srbiju od otpadne PET ambalaže koristeći najmoderniju evropsku reciklažnu tehnologiju. Kompanija se bavi otkupom PET ambalaže i sarađuje sa komunalnim preduzećima, otpadima sekundarnih sirovina, proizvođačima PET ambalaže, proizvođačima sokova, piva ili vode, deponijama ili privatnim sakupljačima Po pozivu kompanija vrši otkup PET ambalaže i to svih raspoloživih količina PET ambalaže u Srbiji. Cene su garantovane ugovorom.

23

REMOL D.O.O., iz Merošine je kompanija koja se bavi reciklažom otpadnog ulja. Kompanija poseduje postrojenje za reciklažu motornog ulja. Od prikupljenog ulja se dobija uljana baza za novo ulje za vozila, po čistoći i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz sirove nafte. Jedno od rešenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim vakuumom, kapaciteta prerade sirovog ulja 12,5 tona dnevno. Ovom tehnologijom se mogu reciklirati sledeća ulja: lubrikanti (motorna ulja, turbinska, ulja za menjače), hidraulične tečnosti (fluidi), tečnosti za obradu metala (sečenje, brušenje, valjanje, presovanje, gašenje, ulja za podmazivanje), izolaciona ulja i rashlađivači (transformatorska ulja, ulja za menjače) i termički fluidi.

24

BIO KING d.o.o., u Popovcu, u blizini Niša je jedini licencirani sakupljač jestivog otpadnog ulja za reciklažu u bio-dizel u južnoj Srbiji. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora i to jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju. Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria, za snabdevanje otpadnim jestivim uljem iz južne Srbije. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje, obezbedio malu asistenciju u započinjanju poslovanja, i otkupljuje ulje po ceni od 0.30€/L. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike južni deo ili polovinu Srbije. Glavni izvori su studentske menze, bolnice, ketering kompanije, benzinske pumpe (OMV) i velike pekare.

25

SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU STAKLA, Grejač – Aleksinac, se bavi sakupljanjem i reciklažom stakla. Godišnji kapacirtet iznosi 30.000 tona. Fabrika je osnovana 1987, a privatizovana u 2004. Fabrika prikuplja, melje, čisti i sortira po veličini staklo (1 cm, 2 cm, 2-5 cm), a ponekad i po boji. Fabrika prerađuje samo staklene boce i tegle a ne prozorsko ili medicinsko staklo. Fabrika zapošljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona, transportnih kontejnera utovarivač za utovar stakla na liniju za preradu. Staklo se sakuplja preko individualnih sakupljača a sarađuje i sa fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pića a koje recikliraju svoje polomljene boce (Knjaz Miloš, Karlsberg, Coca-Cola).

26

AUTO-MIRKO PROKUPLJE, sakuplja otpadne gume za energetsku reciklažu u fabrici cementa Holcim u Popovcu kod Paraćina a bavi se i protektiranjem auto-guma. Kompanija je osnovana još 1974. godine. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno, i to od vulkanizerskih i auto- servisa; jednu količinu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gazećom trakom (osnovna delatnost), a ostatak transportuje u Holcim. Sakupljanje je besplatno. Auto-Mirko transportuje gume do Holcim-a, koji pokriva njegove troškove transporta. U zamenu, on je u mogućnosti da sortira gume u Holcim-u, i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost.

27

URVIS, PROKUPLJE, je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica, i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima među srpskim sakupljačima i reciklerima. Firma sakuplja karton, karton i daje ga firmi Umka-Niš, u zamenu za velike rolne toaletnog papira, a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. Što se tiče distribucije, oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama, a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiše u veleprodaji. Firma je locirana u Biznis- inkubator centru u Prokuplju, osnovanom u saradnji sa USAID-om.

28

TIGAR PIROT pokreće savremeni pogona za reciklažu, i tako još jednom potvrđuje visok nivo ekološke svesti. Od potencijalnih zagađivača životne sredine, dotrajalih auto-guma za čiju je razgradnju u prirodi potrebno više od 150 godina, reciklažom i daljom preradom reciklata nastaju višenamenski proizvodi.

Fabrika Tigar Tehnička guma od gumenog reciklata izrađuje visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i dečijih igrališta, trotoara i pešačkih staza, kao i saobraćajnu signalizaciju.

29

"Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o strateškom partnerstvu u programu prerade istrošenih guma, a početak je planiran za mart naredne godine.

U taj posao britanski fond bi trebalo da uloži oko 40 miliona evra. Fabrika za reciklažu guma i izrada proizvoda smanjiće troškove u "Tigru", a, prema prvim procenama, sa domaćeg tržišta bi moglo da se nabavi oko 11.000 tona istrošenih guma, što nije dovoljno, tako da će najveći deo sirovina verovatno biti iz uvoza, jer će za dvosmenski rad biti potrebno oko 13.000 tona.

30

Kompanija PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim važećim propisima i standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije upravlja reciklažnim centrom, sanitarnom deponijom, i priprema projekte za izgradnju transfer stanica i ostalih pratećih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje čvrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Leskovcu.

Kompanija PORR-WERNER&WEBER je prisutna u opštinama: Leskovac, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Bojnik, VladičinHan i Prokuplje.

31

Prateće aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju:•edukaciju fizičkih i pravnih lica za sortiranje otpada,•raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje sortiranih otpadaka,•redovno informisanje javnosti preko elektronskih i štampanih medija o postignutim rezultatima, planiranim akcijama i predlozima za poboljšanje tehnologije zbrinjavanja sakupljenih otpadaka.•uključivanje svih zainteresovanih opština iz jablaničkog i pčinjskog okruga u integralni sistem upravljanja otpadom.

32

Moderno zbrinjavanje otpada u reciklažnom centru obuhvata:• papir/karton – energetska reciklaža ili baliranje i prodaja,• metalni otpad – baliranje ili pakovanje i prodaja,• plastični otpad – reciklaža ili baliranje i prodaja, • biološki otpad – materijalna/energetska reciklaža i prodaja,• građevinski otpad – reciklaža i prodaja,• stakleni otpad - reciklaža i prodaja,• gumeni otpad – pakovanje i prodaja za energetsku

reciklažu,• tekstilni otpad - baliranje i prodaja,• elektronski otpad – pakovanje i prodaja.

33

EKOPLAST, kompanija “EkoPlast“ iz opštine Vladičin Han započela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u gradu Vladičin Han i nekim naseljima duž puta Vladičin Han – Surdulica, u gradu Surdulici i gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladičinom Hanu, 33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U opštini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET. EkoPlast ima ugovore sa kompanijama “Rosa”, selo Vlasina (opština Surdulica), “Heba”, opština Bujanovac, i “Knauf“ iz sela Belo Polje (opština Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku, foliju i PET. Na njihovom dvorištu za reciklažu radi hidraulička presa od 15 t. PET se izdvaja po boji

34

ZAKLJUČAK

Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskorišćenju (reciklaži), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na način bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja otpadom takođe podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, načelo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvođača opreme i da svako moralno i materijalno odgovara za otpad koji proizvodi. Postojeći kapaciteti reciklažne industrije u južnoj i jugoistočnoj Srbiji su u povoju. Postojeća komunalna infrastruktura je takođe slabo razvijena. Ruralne oblasti su minimalno obuhvaćene.

35